SANACIONE MERE

Mogucnost I izbor mera

Potreba za sanacijom postoji kada se pojavi nelikvidnost, pasivni I prezaduzeni bilansi.Koju cemo sanacionu meru izabrati zavisi od vrste I stepena oboljenja preduzeca.

Raspolozive sanacione mere su :1. Doplata vlasničkih udela u inokosnim preduzecima, drustvima lica I D.O .O2. Povecanje kapitala u A.D. putem:

Emisije novih akcija Izdavanja povlašćenih akcija Doplata na starim akcijama sa davanjem povlastica Dobrovoljnih uplata akcionara bez povlastica Doplata posle smanjenja akcijskog kapita

3. Prijem novih ortaka4. Smanjenje kapitala5. Odlaganje plaćanja obaveza6. Konverizija kratkoročnih obaveza u dugoročne7. Konverzija obaveza u osnovni capital8. Smanjenje ( otpis ) obaveza

Ove sanacione mere se upotrebljavaju pojedinačno ili kombinovano.One se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

Interne sanacione mere Sanacione mere pomocu poverilaca ( odlaganje, konverzija ili otpis obaveza )

1.Interne sanacione mere – grupisu se prema razlicitim kriterijuma ( promena stanja sopstvenog kapitala – povecanje ili smanjenje I promena stanja likvidnih sredstava - sa ili bez povlacenja likvidnih sredstava )Grupisanje sanacionih mera podrazumeva da se uzmu u obzir sve raspolozive mere kao I mogućnost izbora štp vpdo alternativnom saniranju .

2.Saniranje uz pomoc poverilaca – ono je alternative stečaju I likvidaciji.Obično se preduzima u postpuku poravnanja kada finansijske teskoce nije prouzrokovalo samo preduzece vec su one nastale zbog gubitaka od otpisa potrazivanja od preduzeca u stecaju ili su finansijske teskoce prolaznog karaktera.

Kombinuju se sa internim sanacionim merama jer neke od njih ne uticu direktno na likvidnost i jer poverioci zahtevaju od vlasnika doprinos za saniranje preduzeca

1.Smanjenje kapitala kao sanaciona mera Ono obuhvata:

Redovno smanjenje kapitala Uprošćeno smanjenje kapitala Smanjenje kapitala kroz povlačenje akcija

Spada u grupu saniranja bez privlaćenja likvidnih sredstava. Sprovodi se kroz čisto saniranje ili postupak povlačenja akcija.Čisto saniranje moze biti redovno i uprošćeno, a proizvilazi iz postupka formalnog smanjenja kapitala putem:

Redukovanja nominalne vrednosti akcija Spajanja akcija

a) Redovno smanjenje kapitala Sprovodi se putem:Formalnog smanjenja nominalne vrednosti akcijaSpajanjem vise akcija u jednu.

Redovno smanjenje kapitala nije ciljano I nije nuzno uslovljeno potrebama sanacije. Ono se javlja kada postoji potreba cda se vlasnicima vrati novac po osnovu smanjenja osnovnog kapitala u slucaju preterane kapitalizacije ili zato sto nije moguce ukamatiti sopstveni capital u skladu sa zahtevima.

Smanjanje kapitala kao mera sanacije uz isplacivanje dela kapitala vlasnicima koristi se samo ako postoje slobodna likvidna sredstva I ako se istovremeno pojavi bilans sa gubitkom sto ce se dogoditi u slucaju nerentalbilnih pogona.

Posto redovno smanjenje kapitala nije poveyano sa nekim unapred utvrdjenim ciljem, morale su da se pojave odredbe koje kazu das we odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvrdjuju ciljevi koje to smanjenje treba da sadovolji.Takodje su se pojavile I odredbe da se smanjenje kapitala zasniva na planu koji donosi ili usvaja generalna skupstina akcionara vanrednog sayiva.

Odluku o smanjenju kapitala donosi generalna skupstina akcionara ¾ vecinom prisutnih zastupnika osnovnog kapitalaAko postoji vise vrsta akcija odluku skupstine treba da prati saglasnost akcionara svake vrste akcija.

Odluka o smanjenju osnovnog kapitala sadrzi: Obrazlozenje razloga, Iznos I nacin sprovodjenja sniyenja Da snizenje sluzi delimicnoj isplati osnovne glavnice akcionarima

1.Ako se smanjenje osnovnog kapitala sprovodi preko smanjenja nominalne vrednosti akcija onda se one moraju zigosati tj na njima se istice nova niza nominalna vrednost akcijeOvo resenje se koristi kada njihova nominalna vrednost prelazi zakon propisanu donju granicu ove vrednosti.2.Ako se smanjenje kapitala sprovodi putem spajanja akcija onda se vrsi njihova zamena novim akcijama-Ono se koristi kada bi smanjenje nominalne vrednosti akcija njihova vrednost spala ispod zakonom propisanog minimum.

U oba slucaja akcionarsko drustvo je obavezno da akcionarima uputi javni poziv za podnosenje akcija preko javnog glasila, da bi se izvrsilo zigosanje ili zamena.Ako se akcionari ne odazovu pozivu AD moze da zapreti ponistavanjem akcija

Osnovni capital ne sme da bude snizen ispod zakonom propisanog minimum za osnivanje društva kapitala sem u slucaju ako je sa tom odlukom doneta I odluka o njegovom povecanju iznad minimalnog iznosa I ako nije bilo uloga u stvarima.

Smanjenje kapitala u bilansu: Najjednostavniji je slucaj dekapitalizacije.Zbog preterane kapitalizacije I prateće likvidnosti akcionarima se isplacuje utvrdjeni višak kapitalaIsplati predhodi smanjenje osnovnog kapitala za iznos utvrdjenog viska.Isnovremeno se formiraju kratkorocne obaveze prema akcionarima sto dovodi do promene strukure passive.Tek u drugom koraku vrsi se isplata gotovine akcionarama u visini njima pripadajuceg manjenja kapitala obracunatog na osnovu akcija za zigosanje ili zamenu. Isplata smanjuje gotovinu u aktivi I obaveze prema akcionarima u pasivi.

Ako akcije nisu predate na zigosanje ili zamenu u predvidjenom roku onda se pojavljuje problem.Takve akcije se proglasavaju nevazecim. Umesto njih se izdaju nove akcije koje se odmah prodaju za račun ortaka. Prodaja se vrši posredstvom berzi po berzanskoj ceni, ili putem licitacije.U iznos za isplatu se uključuje pripadajuci deo po osnovu dekapitalizacije, koji se skida sa konta kratkoročnih obaveza.Neisplaćeni prihod od prodaje akcija sa pripadajucim iznosom kapitalizacije dovodi do povećanja gotovine ( aktiva ) I posebne pozicije kratkoročnih obaveza prema akcionarima ( pasiva )

Postoji slucaj smanjenja kapitala koji ima karakter sanacione mere, ali pod uslovom da to smanjenje kapitala eleminiše gubitak iz bilansa:

bez dodatne gotovinske isplate na ime povracaja dela uloga pod uslovom da se smanjenje vrši denominacijom akcija

Smanjenje kapitala ce dovesti do eliminisanja gubitka iz active I smanjenja osnovnog kapitala u pasivi za isti iznos.Kada je nominalna vrednost akcija niska moze se desiti da svodjenje nominalne vrednosti akcija na zakonom propisan minimum nece eliminisati gubitak u celini

b)Uprošćeno smanjenje kapitala

Uprošćeno tj pojednostavljeno smanjenje kapitala sluzi iskljucivo ciljevima saniranja Radi se o ciljanom smanjenju kapitala.Ova forma smanjenja kapitala treba da ispuni tri cilja:

Pokriće gubitka Unošenje u zakonske rezerve Izravnanje smanjenja vrednosti

Odluka generalne skupstine treba da sadrzi jasan cilj kome sluzi smanjenje kapitala u ovoj formi.Uprosceno smanjenje kapitala je dozvoljeno samo ako su ispunjeni sledeci uslovi:

b) Zakonske reserve ne prelaze vise od 10% osnovnog kapitala posle smanjenjac) Slobodne reserve moraju biti u potpunosti iskorišćene ( likvidirane )d) U bilansu ne sme da ima prenetog dobitka iz ranijih godina

Ovako smanjenje kapitala je mera saniranja I nije usmereno na isplate akcionarima. Zakon zabranjuje isplate akcionarima po osnovu potrosnje rezervi iz dobitaka I posnovu smanjenja kapitala I zabranjuje oslobadjanje od obaveza izmirenja upisanih udela.

Kod ove mere ne postoje strogi zahtevi zastite poverilaca kao kod redovnog smanjenja kapitala. To je zato sto ova mera ne prouzrokuje odliv sredstava iz preduzeća koji bi ugrozio likvidnost.Ako nisu ispunjeni gore navedeni uslovi bilansni gubitak se pokriva na teret nerasporedjenog dobitka, slobodnih rezervi I zakonskih rezervi koje prelaze 10% osnovnog kapitala

Potreba smanjenja kapitala pojavice se I u slucaju kada pozicije prenetog dobitka, slobodnih rezervi I viška zakonskih rezervi preko propisanog minimum nisu dovoljne za izravnanje bilansnog gubitka.Gubitak se prvo pokriva ukupnim iznosom prenetog dobitka ranijih godina, slobodnim rezervama I viškom zakonskih rezerevi a preostali gubitak se pokriva iz osnovnog kapitala I zakonskih rezervi čiji se obavezni iznos smanjuje u srazmeri sa smanjenjem osnovnog kapitala

Visina osnovnog kapitala posle smanjenja izracunava se na osnovu sledeceg obrasca

Novi osnovni kapitala= stari O.K. + ostatak zakonskih rezervi – nepokriveni gubitak ------------------------------------------------------------------------------

1+% zakonskih rezervi u osnovnom kapitalu

Nove zakonske reserve = novi osnovni capital * % zakonskih rezervi u osnovnom kapitalu

Ako bi u nekom slucaju zakonske rezerve bile nize od propisanog minimum onda bi smanjenje kapitala podrazumevalo eliminisanje ukupnog bilansnog gubitka I unošenje u reserve nedostajuceg iznosa . Tada se koristi isti obrazac za obracun smanjenja kapitala.Ako bi popunjavanje zakonskih rezervi dovelo do smanjenja osnovnog kapitala ispod zakonskog minimum tada bi popunjavanje izostalo

Smanjenje kapitala kao mera sanacije moze da se javi I zbog potrebe da se pokriju vandredni otpisi ili ispravke vrednosti.Takodje se javlja I u slucajevima moralnog obezvredjenja osnovnih sredstava ili povećanih rizika raznih vrsta koji dovode do pada rentabilnosti ili pretećih gubitaka.Takvi otpisi dovode do smanjenja kapitala koje je veće od bilansnog gubitka

c) Smanjenje kapitala povlačenjem akcija

Postoji mogucnost smanjenja kaptiala povlacenjem akcija u cilju dekapitalizacije. Time se resave problem prekapitalisanja.Povlačenju akcija u cilju dekapitalizacije odgovara najvise njihovo sticanje na teret godišnjeg cistog dobitka ili slobodnih rezerviUpotreba cistog dobitka ili slobodnih rezervi za sticanje akcija ima iste posledice kao I upotreba dobitka za isplatu dividenti akcionarima.Njihovo korišćenje za sticanje akcija ne utice na sigurnost poverilaca.Unosenje krajnje vrednosti povucenih akcija u zakonske reserve je opravdano zato sto ponišavanje povucenih akcija dovodi do smanjenja osnovnog kapitala . Smanjenje osnovnog kapitala se nadoknadjuje povećanjem zakonskih rezervi jer se ponistenjem akcija sospstveni capital ne smanjuje.

Smanjenje kapitala kao sanaciona mera koja eliminise bilansni gubitak moze biti povoljna pod uslovom da se akcije stiču kupovinom ispod pari – a ili tako sto ih akcionari stave na raspolaganje besplatno.Tako se izbegava nejednako tretiranje akcionara kada se biraju akcije za povlacenje . Time se I sprecavaju spekulacije koje pogadjaju interese poverilaca

Kada se bilansni gubitak nemoze eliminisati iz neraspodeljenog dobitka I slobodnih rezervi, smatra se da je najpovoljnije resenje pribavljanje sopstvenih akcija bez naknade ili njihova kupovina sa disazijom. Tada se formira dobitak za saniranje kojim se pokriva bilansni gubitakEventualni visak uključuje se u zakonske rezerve

Takodje postoji I prinudno povlačenje akcija ( prinudna amortizacija ) kao I povlačenje akcija koje su predhodno stečene ( dobrovoljna amortizacija )Prinudno povlačenje - dopustivo pod uslovom da je regulisano odredbama prvobitnog statute ili statute koji je izmenjen pre preuzimanja ili upisa akcija

Za dobrovoljno povlačenje ne vaze uobičanjene odredbe o zabrani pribavljanja sopstvenih akcija u iznosu koji prelazi 10% osnovnog kapitala

2.Privlačenje likvidnih sredstava kao sanaciona mera Kada je preduzece finansijski nemocno cesto postoji potreba za privlačenjem novih likvidnih sredstava.To se postize na dva načina

a) Doplatama postojećih akcionarab) Povećanjem kapitala koje je povezano sa smanjenjem kapitala

A)Doplate akcionara I alternativno saniranje Smatra se da je to optimalna forma eliminisanja bilansnog gubitka. Preduzece koje ima fi nansijske probleme na ovaj nacin pribavlja likvidna sredstva koja popravljaju likvidnost I pomazu da se uspostavi finansijska ravnoteza koja je bila narusena gubicima.

Akcionari nisu obavezni da izvrse doplatu kako bi se eliminisao bilansni gubitak I popravila likvidnost.Akcionare je tesko dobrovoljno nagovoriti da izvrse doplatu ( osim kod familijarnih akcionarkih drustava ) Jedan od načina da se nagovore je odobravanje prioritetnih akcija.

Kod D.O.O. obaveza doplate je zakonom regulisana

Iznos doplate po akciji zavisi od: stope gubitka ( bilansni gubitak / osnovni capital ) I nominalne vrednosti akcije

Gotovinske doplate su dobitak za saniranje koji se knjizi u korist posebnog racuna “konto za saniranje “. Kada se na ovom kontu izravnja saldo onda se eliminiše bilansni gubitak.Knjizenju pomenutikh operacija predhodi sastavljanje odgovarajuceg naloga :

1.Ziro računKonto saniranja za doplatu akcionarima

2.konto saniranjaKonto gubitka za pokriće gubitka

Kada se ovaj nalog proknjizi eliminiše se bilansni gubitak I povećavaju se obrtna sredstva tj gotovina za isti iznos

Cesto se koristi I ALTERNATIVNO SANIRANJE ( jer doplata akcionara nije izvesna )Ovde akcionari mogu da biraju izmedju smanjenja nominalne vrednosti ( spajanja ) akcija I doplate na akcije.Predlozene alternative moraju da budu ekvivalentne. To znači da gubitak imovine po osnovu smanjenja kapitala treba da bude jednak iznosu doplate( predpostravljena steta treba da bude jednaka )Doplata = stopa dobitka * nominalna vrednost akcijaOdnos razmene akcija ili smanjenja kapitala = 100 / 100- stopa gubitka (%)

Gubitak akcionara je istovremeno sanacioni dobitak za preduzece.Njime se pokriva bilansni gubitak. To znaci da se bilansni gubitak moze anulirati doplatama ili smanjenjem kapitala ili kombinovanoAlternativno saniranje obezbedjuje eliminisanje bilansnog gubitka u potpunosti Slabost alternativnog saniranja jeste to sto nismo sigurni kako ce akcionari reagovati na predlog doplate. Takodje moze doci do izostajanja priliva likvidnih sredstava koji su uslov saniranja.Zbog ovoga se u praksi koristi DVOSTEPENO SANIRANJE ( smanjenje kapitala je obavezno praceno povećanjem kapitala putem nove emisije )

Akcionarima se takodje nudi I zamena običnih akcija za prioritetne. Prednost ovih akcija je sto one obezbedjuju poseban polozaj akcionarima kada se raspodeljuje dividenda I garantuju im povlasceni polozaj pri raspodeli likvidacione mase.Ako se akcionari odluce za doplatu njima se za iznos doplate konvertuju obične akciije u povlašćene prioritetne akcije. Ta konverzija utice samo na PASIVU bilansa, na taj nacin sto se iznos konverzije premesta sa konta Osnovni capital na konto Prioritetne akcije

B)Povećanje kapitalaPovećanjem kapitala se pribavljaju likvidna sredstva kojima se preduzece vraca u finansijsku ravnotezu.Ono se pojavljuje kao drugi stepenu u postupku saniranja, ako preduzece nije uspelo da nagovori akcionare na doplatu nominalnih vrednosti posedovanih akcija.Prvi stepen saniranja - smanjenje kapitala putem zigosanja ili konverzije vise akcija za jednu. Takve operacije su pracenje povecanjem kapitala putem nove emisije.Tako se obezbedjuje priliv novih likvidnih sredstava neophodnih za rešavanje pogorsane likvidnosti I sigurnosti.Postoje tri mogucnosti za eksterno privlacenje kapitala:

1. Povecanje kapitala novim ulozima ( redovno povećanje kapitala )2. Uslovno povećanje kapitala3. Povećanje kapitala po osnovu ovlašćenja ( ovlašćeno povećanje )

1.Povećanje osnovnog kapitala novim ulozima – ulozi su u gotovu ili u stvarima. Ovo povećanje se vrši izdavanjem novih akcija. Ako ulozi nisu u novcu nego u stvarim mora se odrediti predmet, lice od koga je dobijen predmet I nominalni iznos akcija koje su date za ulog u stvarima

Povecanje osnovnog kapitala moze da se izvrsi samo kada se uplate sve ranije upisane akcije. Odluka o povecanju kapitala donosi se ¾ vecinom na skupstini akcionara.Ako postoji vise vrsta akcija tada je neophodna saglasnosta akcionara svake vrste akcija Ako je emisiona cena utvrdjena iznad nominalne, onda je glavna skupstina duzna da utvrdi najnizi iznos ispod koga se onene mogu izdavati.

Dodatne predpostavke za izdavanje novih akcija su: Uprava je obavezna da odluku o povecanju osnovnog kapitala prijavi za upis u sudski

registar.Tada mora dostaviti I izvestaj o proceni uloga u stvarima I izjavu o neuplaćenim ulozima sa razlogom zasto se uplate ne mogu ocekivati

Nove akcije moraju biti upisane I potvrdjene pismenom izjavom o broju , vrsti I nominalnoj vrednosti akcija

Odluka glavne skupstine akcionara sadrzi sledece odredbe:1. iznosu za koji će se povećati osnovni kapitala2. Da li će nove akcije glasiti na ime ili na donosioca3. ceni po kojoj će se akcije izdati4. učestvovanju novih akcionara u čistom dobitku iz poslovne godine u kojoj se izdaju

akcije5. posebnim pravilima koja su vezana za nove akcije6. Da li su dosadasnji akcionari I koliko isključeni iz prava da uzmu nove akcije7. Gde I u kom period ce se nove akcije upisivati I koliko će novih akcija biti uplaćeno pre

upisa zaključka u trgovački registar

Povećanje kapitala sa novim ulozima nije vezano za posebne uslove niti je ograničeno u visini.Zbog toga postojeći akcionari imaju zakonsko pravo kupovine odredjenog broja novih akcija da bi zadrzali dosadasnje ucesce u osnovnom kapitalu drustva.Realizacija ovog prava se zasniva na licnom zahtevu akcionara .

Ovaj dvostepeni system saniranja je dobar zbog toga sto smanjenje kapitala kao prvi stepen eliminise bilansni gubitak I dovodi do rasta berzanskog kursa akcija.Berzanski kurs se orjentise prema bilansnom kursu koji je manji pre smanjenja kapitala jer postoji nepokriveni gubitak.

Bilansni kurs pre smanjenja gubitka= (Bilansni ) sopstveni kapital – gubitak / osnovni kapitalBilansni kurs posle smanjenja gubitka= sopstveni kapital *100 / osnovni kapital

Prvi stepen saniranja eliminise gubitak iz active I smanjuje osnovni kapital u pasivi. Tako se smanjuje bilansni iznos sopstvenog kapitala. On eleiminise gubitak iz bilansaDrugi stepen saniranja je usmeren na priliv novih likvidnih sredstava I dovodi do povećanja obrtnih sredstava ( gotovine ) I povećanja osnovnog I sopstvenog kapitalaOn popravlja likvidnost I povecava sigurnost I vraca preduzece u finansijsku ravnotezu

2.Uslovno povećanje osnovnog kapitala – vezano je za koriscenje prava zamene ili prava povlaćenja, tj prava preče kupovine akcija. Tada A.D. dopusta emisiju dodatnih akcija.Predvidjena su tri slucaja koji daju pravo donosenja odluke o povećanju osnovnog kapitala koje treba da :

1. Garantuje prava zamene vlasnicima obveznica sa pravom opcija - za naplatu ili zamenu za akcije.

Osigura pravo preče kupovine vlasnicima dugorocnih zajmova

2. Pripremi fuziju više preduzeća kroz osiguranje odredjenog broja akcija preduzeca koje preuzima akcionarima preduzeca koje se prenosi.Tako se ublazava vlasnicki rivalitet akcionara koji učestvuju u fuziji

3. Garantuje prava preče kupovine zaposlenima u društvu, kroz ulaganje novčanih potrazivanja , stecenih na osnovu učešća u dobitku.

Nominalni iznos uslovnog povećanja osnovnog kapitala ne sme da predje polovinu osnovnog kapitala koji je postojao u vreme donosenja odluke o povećanju.Odluka mora biti doneta kvalifikovanom vecinom I mora da utvrdi:

Cilj uslovnog povecanja kapitala Ko sve moze da koristi pravo Iznos emisije i osnovu za izracunavanje tog iznosa.

Uslovno placanje menja STRUKTRURU PASIVE i to: Povecava se osnovni kapital za iznos nove emisije Smanjuje se pozicija obveznica sa pravom opcija, dugoročnih zajmova sa pravom

zamene akcija i obaveza prema radnicima po osnovu učešća u dobitku

Postoji mogućnost uslovnog povećanja kapitala ulozima u stvarima . Kao ulog u stvarima se ne smatra unosenje obveznica u zamenu za dodatne akcije . Odluka o ovakvom uslovnom povecanju kapitala mora se objaviti

3.Ovlašćeno povećanje osnovnog kapitalaStatut preduzeca daje ovlašćenja upravi da u roku od pet godina od upisivanja drustva u sudski registar moze povecati svoj osnovni kapitala emitovanjem novih akcija.Ovlašćenje se moze obezbediti I promenom statute ( 5 godina od dana upisivanja promene statua ). Ovde se zahdeva odluka glavne skupstine akcionara ¾ većinom

Nominalni iznos ovlašćenog kapitala ne sme da premasi polovinu osnovnog kapitala koja je postojala u momentu donosenja odluke.. Takodje postoji mogućnost da se nove akcije izdaju I zaposlenom osoblju drustva.

Ovlašćenje dato upravi moze da predvidi:1. Da uprava odlučuje o isključivanju prava prece kupovine2. Izdavanje prioritetnih akcija bez prava glasa pod odredjenim uslovima3. Da se akcije mogu izdavati za uloge u stvarima4. Ostala prava akcionara I uslove izdavanja akcija

Ovakvo povecanje kapitala smatra se fleksibilnim instrumentom za buduće pribavljanje kapitala jednog AD I zbog toga se kod izbora sanacionih mera često koristi

Ovlasceno povećanje kapitala se ispoljava na različite načine u zavisnosti od načina pokrica izdatih akcija.Izdavanje akcija za gotovinu ---- povećava se osnovni kapital I obrtna sredstva tj gotovinaIzdavanje akcija na osnovu uloga u stvarima - u aktivi se povećavaju postrojenska dobra Izdavanje akcija na teret dobitka - menja samo strukturu passive ( povećava osnovni kapital a smanjuje dobitak za raspodelu )

D)Ostale sanacione mere

Razlikujemo:1. Dopunske mere za eliminisanje gubitaka2. Dopunske mere za popravljanje likvidnosti

Neke mere su uslovljene I pravnom formom preduzeca

1.Dopunske mere za eliminisanje gubitaka Trajno saniranje preduzeca eliminise gubitke iz proslosti I gubitke koji ce se pojaviti u buducnosti zbog negativnog raspona prihodi - rashodi

U dopunske mere za eliminaciju gubitka spadaju Dotacije ( MP I drugih preduzeca, drzave, udruzenja, banaka ) Vracanje preduzeca u zonu dobitka(uspostavljanje pozitivnog raspona prihodi – rashodi )

Dotacije - njih obično koriste zavisna preduzeca kojima maticna I druga povezana preduzeća pomazu tako sto im pokrivaju gubitak. To rade da bi odrzala vrednost svojih učešća I sprecila da se pokvari rentabilnost slozenog interesa u celini

Dotacije se koriste kada se gubitak javlja zbog nepovoljnih transfernih cena za preduzeće sa gubitkom. Dotacije mogu davati I drzava, udruzenja I zainteresovane banke.Dotacije se koriste za eliminisanje gubitka samo ako imaju namenski karakter( dotacije za pokrice gubitka )Ako se dotacijama nadoknadjuje smanjen ili izgubljen prihod one tada samo popravljaju rentabilnost I omogućavaju postepeno pokrivanje gubitka u buducnosti

Vracanje preduzeca u zonu dobitka - to se radi tako sto se otkrivaju latentne reserve koje su nagomilane kroz ubrzano otpisivanje osnovnih sredstava I formiranjem velikih pokrića ( rezervisanja) koja su ostala neiskorišćena Ovde se smanjuju amortizacione kvote sto smanjuje rashode u BU I likvidiraju se neiskorišćena pokrica sto povećava prihode. Tako se otkrivaju latentne reserve koje popravljaju rentabilnost bez direktnog uticaja na bilansni gubitak

2.Dopunske mere za popravljanje likvidnosti

Popravljanje likvidnosti se ostvaruje privlačenjem dopunskog osnovnog kapitala ( eksterno sopstveno finansiranje ) ali I raznim drugim merama inernog I eksternog tudjeg finansiranja:

Iznajmljivanjem ili prodajom dela preduzeca ili postrojenja Emislijom obligacija ili obveznica sa pravom opcije ( otplata ili zamena za akcije izdavača

obveznica ) Prolongiranjme ili konverzijom kredita I odlaganje isplata dospelih obaveza prema

liferentima ( dobrovoljno poravnanje )

Iznajmljivanje ili prodaja postrojenja ili dela preduzeca – to doprinosi popravljanju polozaja likvidnosti I rentabilnosti preduzeca. Posebne prednosti ima prodaja kapaciteta koji se nedovoljno koriste jer neiskorišćeni fiksni troškovi kapaciteta direktno obaraju dobitak I stopu ukamaćenja korišćenog kapitala

Izdavanje obligacija I obveznica sa pravom opcije - tako se privlace likvidna sredstva I efekat je skoro isti kao da se radi o povecanju osnovnog kapitala. Razlika je u tome sto se ove hartije od vrednosti ukamaćuju I vremenom dospevaju za plaćanje.Obveznice sa pravom opcije imaju prednost u odnosu na obligacije jer se njihova isplata ne moze izbeci

Prolongiranje I konverzija kredita I odlaganje dospelih obaveza – Ne dopirnosi direktno popravljanju likvidnosti jer izostaje priliv likvidnih sredstava. Oni indirektno utiču na likvidnost jer se ovim merama odlaze odliv likvidnih sredstava iz preduzecaEfekat je isti kao da smo pribavili sredstva za izmirenje obavezaSlabost : lose su se pokazali u slucaju kada je smanjena likvidnost posledica gubitka . U tom slucaju se povećavaju troškovi finansiranja

3.Sanacione mere uslovljene pravnom formom preduzeca

D.o.o. – da bi eliminisali bilansni gubitak I popravili likvidnost koriste operacije povećanja , doplate I smanjenja kapitala.

Povećanje kapitala – vrsi se po dva osnova Promenom statute drustva Uključivanjem rezervi iz dobitka u osnovni kapital ( povećanje kapitala iz sredstava

drustva )- ne doprinosi saniranju

Povećanje kapitala promenom statuta zahteva : Odluku ortaka sa kvalifikovanom većinom Advokatsku overu odluke ortaka Uplatu propisanog minimalnog iznosa uloga I ulaganje stvari u skladu sa odlukom Prijavu I unosenje u sudski registar odluke o primeni statute

Statut drustva takodje predvidja mogućnost ugovaranja doplate ortaka. Zahtev za doplatu ortaka moze da predje iznos osnovnog uloga, ali se iznos doplate utvrdjuje iz odnosa prema osnovnom ulogu. . Za pojedine ortake ta doplata moze biti ograničena na odredjeni iznos ili neograničena, I oni mogu zahntevati povracaj uplaćenih udela

Smanjenje kapitala – ortaci moraju doneti odluku o smanjenju. Smanjenje ne sme biti ispod minimalnog iznosa osnovnog kapitalaUslovi koji se moraju takodje ispuniti:

Trokratno objavljivanje u odredjenim novinama Izmirenje ili osiguranje obaveza prema poveriocima koji nisu saglasni sa smanjenjem

kapitala Prijava odluke za unosenje u sudski registar Izdavanje garancija da su svi poverioci koji nisu saglasni sa smanjenjem kapitala izmireni

ili osigurani

Smanjenje osnovnog kapitala koje je povezano sa vraćanjem uloga ortacima ili oslobadjanjem ortaka od potpune uplate osnovnog uloga je mera dekapitalizacije a ne sanaciona mera.Sanaciona mera je samo ono smanjenje kapitala kojim se eliminiše bilansni gubitak

Inokosna preduzeca I drustva lica – smanjenje kapitala koje se koristi ya eliminisanje bilansnog gubitka se ne pojavljuje kao sanaciona mera u uzem smislu. U ovim pravnim formama gubitak se direktno odbija od osnovnog kapitala pa se ne pojavljuje kao izdvojena bilansna pozicija.Pojava gubitka u bilansu je sigran znak da postoji prezaduzenost sto dovodi do poravnanja I stecaja.

U ovim preduzecima se merom sanacije smatra samo privlačenje novih likvidnih sredstava koje se ostvaruje kroz povećanje uloga vlasnika ili ortaka I prijemom novih ortaka.To dovodi do povećanja obrtnih sredstava ( gotovine ) u aktivi I I kapitala u pasivi I menja se finansijska struktura sto utice na popravljanje likvidnosti I sigrunosti

BILANSIRANJE DOGADJAJA SANIRANJA

A)Sustina I vrste sanacionih bilansaU okviru saniranja nastaju dogadjaji koji uticu na strukturu bilansa stanja I oni se moraju obuhvatati na odgovarajucim kontima. Dogadjaji koji nastaju zbog preduzimanja sanacionih mera mogu se prikazati u okviru

1. Redovnog godisnjeg zaključka2. Specijalnih bilansa ( sanacionog bilansa )

1. Ako se efekti sanacionih mera ( prihodi I rashodi saniranja ) ne prikazuju u bilansu saniranja, oni se obuhvataju na kontima glavne knjige, a u bilansu uspeha se posebno isticu : Iznosi otvorenih rezervi ( kapitalnih I iz dobitka ) koje se koriste u skladu sa odlukom

glavne skupstine o smanjenju kapitala Iznos preostalog dobitka za sanjiranje koji je uključen u zakonske reserve Doplate akcionarima prikazane u BU u okviru pozicije “ Vandredni prihodi “

Isti podaci mogu da se unesu u aneks umesto u BU. U aneks se obavezno unosi I objasnjenje o svim iznosima prihoda za saniranje proisteklih iz odluke o smanjenju kapitala I upotrebi otvorenih rezervi za :

Kompenzaciju ( izravnanje ) smanjenja vrednosti Pokrice ostalih gubitaka Unosenje zakonske reserve

2.Trebalo bi sastaviti dva posebna bilansa saniranja

a)Sanacioni bilans otvaranja - aktuelni pregled imovine I kapitala na odredjeni dan . On je osnova za utvrdjivanje potrebe saniranja preduzeca I izbor sanacionih mera. On predhodi preduzimanju sanacionih mera I izvlači se iz poslednjeg godisnjeg zaključkab)Zaključni bilans saniranja – rezultat preduzetih mera saniranja koje se preduzimaju da bi preduzece ozdravilo I uspesno poslovalo. On se pojavljuje I kao bilans otvaranja novog niza redovnih godisnjih zaključaka . Pojam “sanacioni bilans “ odnosi se na ovaj bilans.c)Sanacioni medjubilans tj projekcija sanacije – on se javlja u praksi kao treci bilans. Ima zadatak da pronadje one sanacione mere koje će obezbediti najbolji uspeh u finansijkom ozdravljenju tj u vracanju preduzeca u finansijku ranotezu.On je projekcija zaključnog bilansa saniranja, I sastavlja se na osnovu sanacionog bilansa otvaranja I izvodljivh sanacionih mera koje se koriste za realizaciju ciljeva sanacije

BILANS SANIRANJA vazan narocito u slucajevima kada postoje tezi poremecaji likvidnosti I rentabilnosti preduzeca, pa je saniranje otezano I treba da se kombinuju različite sanacione mere.Ako trazena resenja ne pruze odgovarajuce resenje ( to pokazuje medjubilans sanacije ) onda se umesto saniranja pokrece vanparnicno poravnanje ili stecaj

B)Procenjivanje u funkciji saniranja.

Da bi smo izabrali pravu meru saniranja moramo znati uzroke koji su izazvali potrebu za saniranje. Osnova za to je bilans sanacije. U njemu je iskazan gubitak koji odrazava stanje kapitala. Takodje se u njemu prikazuje imovinska I finansijska situacija a to je za vasno da bi se utvrdilo da li preduzece moze da se ozivi pod kojim uslovima I u kom roku Situacija moze tacnije da se analizira ako je u proslosti procenjivanje bilo u skladu sa nacelima urednog knjigovodstva I bilansiranja jer se time obezbedjuje istinitost bilansa.Treba otkriti sve reserve jer se njima moze eliminisati bilansni gubitak.

Ponovna procena imovine I dugova treba da se izvrsi da bi se otkrile latentne reserve I skriveni gubici.

Kod procenjivanja se polazi od pretpostavke nastavljanja poslovanja ( going concern ) i tu se treba pridrzavati vazecih propisa o procenjivanju I načela urednog knjigovodstva :

Zabrana iskazivanja nerealizovanih gubitaka ( načelo realizacije ) Zabrana bilansiranja sa gubitkom pozicija imovine I obaveza ( načelo impariteta ) Dopusteno je da se pozicijama imovine pripisuje vrednost maksimalno do iznosa njihove

nabavne vrednosti tj cene kostanja Mogucnost odstupanja od nabavne vrednosti I cene kostanja u slucaju kada planiramo

da prodamo imovinu I pod uslovom pravilnog utvrdjivanja njene vrednosti

Propusteno otpisivanje vrednosti imovine u proslosti moze se nadoknaditi vandrednim otpisima

Ako se pridrzavamo ovih pravila to ce dovesti do eliminisanja latentnih rezervi I skrivenih gubitaka iz bilansnih pozicija imovine I obaveza. To za posledicu ima tacno iskazivanje neto imovine

C)Knjigovodstvene tehnike obuhvatanja dogadjaja sanacije Svi dogadjaji sanacije koji nastaju zbog primene razlicitih sanacionih mera, obuhvataju se u glavnoj knjizi perioda u kome nastaju.Oni se mogu obuhvatati I na kontima razvijenog bilansa otvaranja sanacije.Kada se ta konta zaključe nastaje zaključni bilans sanacije. On je osnova za ponovno otvaranje knjiga nakon sto je zavrseno saniranjePreporucuje se da se kroz bilans otvaranja sanacije ( status bilans ) prati niz medjubilana koji otkrivaju u kojoj meri su preduzete sanacione mere dovele do zeljene promene.

Na kraju procesa saniranja sazimaju se svi rezultati preduzetih mera u zaključnom bilansu saniranja.

Sopstveni kapital se pojavljuje u novoj visini. Obaveze se smanju za iznost oprostenih dugova. Kratkorocne pozajmice pretvorene su u fundirane zajmove.

Kada se zaključni bilans uporedi sa bilansom otvaranja tada mozemo videti rezultate saniranja. Zaključni bilans saniranja okoncava period saniranja , a ako je sanacija bila uspesna to dovodi do niza normalnih godisnjih zaključaka

Redosled faza knjigovodstvenog obuhvatanja procesa saniranja1. Sastavlja se bilans otvaranja sanacije na osnovu redovnih godisnjih, kvartalnih ili

polugodisnjih zaključaka.Zatim se utvrdjuje potreba za saniranjem I biraju se sanacione mere. To zahteva da se otkriju sve reserve I skriveni gubici preko ponovnog procenjivanja.Tek kada se se u bilans otvaranja uključe efekti ponovne procene on postaje pravi.

2. Otvara se glavna knjiga, a kao nalog za knjizenje koristi se bilans otvaranja sanacije.3. Knjize se efekti ponovne procene na odgovarajucim kontima I koristi se “ konto

ponovne procene “4. Izravnavaju se konta ponovne procene tako sto se njihova salda ( razlika izmednju

povecanja I smanjenja vrednosti imovine I dugova ) prenose na konto saniranja5. Knjize se prihodi za saniranje koji su proistekli iz primene sanacionih mera smanjenja

kapitala, povecanja kapitala I doplate akcionara ili ortaka I to preko konta saniranja

6. Upotrebljavaju se prihnodi za saniranje za pokrice bilansnog gubitka I unose se u zakonske reserve ( u njih se unosi neiskorišćeni prihod za pokrice bilansnog gubitka )

7. Zaključuju se sva konta preko računa izravnanja “ konto zavrsnog bilansa saniranja “8. Sastavlja se zavrsni bilans saniranja. Redosled pozicija odgovara redosledu zaključivanja

aktivnih I pasivnih pozicija glavne knjige9. Ako se saniranje vrši u duzem vremenskom period umesto zavrsnog bilansa saniranja

sastavlja se medjubilans I to posle knjizenja efekata ponovne procene I upotrebe prihoda za saniranje iz smanjenja kapitala za pokrice bilansnog gubitka