Medj.pravo i Regulativa(Dobra Skripta)

8/14/2019 Medj.pravo i Regulativa(Dobra Skripta)

1/13


2/13

3. MERGER ugovor iz 1965.Potpisan 1965, na snazi od 1967. radi objedinjavanja institucija. Oba lana komisije biraju zemljelanice.Pored Parlamenta i Suda pravde uspostavljeni su i Komisija i Jedinstveni savet. Nastaje i sistemfinansiranja Zajednice iz sopstvenih izvora ime je postala mnogo vie nezavisna i manje osetljiva napritiske od strane lanica.

4. Jedinstveni Evropski Akt Iz 1986.Donet sa ciljem da se do 1992. formira unutranje trite. Rad je bio u senci dva stanovita pristalicavreg jedinstva sa jedne i pristalica dravnog suvereniteta s druge strane.Kroz reformu strukturnih fondova uvreni su finansijski instrumenti. Neophodno je uspostavitislobodu kretanja lica, roba, kapitala i usluga.Komisija dobija vea ovlaenja u izvrnoj vlasti, a Parlament u spoljnoj politici. Takoe, proiren jebroj sluajeva gde se odluuje kvalifikovanom veinom.Jedinstvenim Evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i Sud prve instance.

5. Ugovor O EU (Mastrihtski)Potpisan u Mastrihtu 1992, a stupa na snagu 1993. nakon sloma SSSR i ujedinjeja Nemake.

Preovladalo je miljenje da je nuno postii vii stepen jedinstva izmeu naroda Evrope koji eomoguiti da se odluke donose na nivou to blie graanima.Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politiki entitet nazvan EU, iako naziv obuhvata mnogeevropske drave koje izostaju van lanstva. Unija je opisana kao entitet od tri stuba.Prvi stub je sastavljen od tri postojee EZ (EZU^, EEZ i EZAE)Drugi stub je sainjen od sistema zajednike spoljne i bezbednosne politike.Trei stub obuhvata sferu pravosua i unutranje politike.Ova tri stuba se smatraju jedinstvenim institucionalnim okvirom.Ugovor je iz dva dela:- Prvi se bavi ekonomskom i monetarnom unijom- Drugi se bavi politikom unijom.

Naloeno je uspostavljanje monetarne unije i jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999.Formirani su Evropski savet i Komitet regija i institucijalizovan je Ombudsman, kojeg imenujeparlament Evrope.Znaajno je proirena delatnost zajednice u prostorima obrazovanja, kulture, javnog zdravlja, zatitepotroaa i prekomorske, industrijske saradnje.Mastrihtski ugovor je novi kvalitet u procesu stvaranja unije sa federalnim ureenjem.U korpus komunitarnih (federativnih) delatnosti ulazile bi makroekonomija, spoljna i bezbednosnapolitika, pravosue i odbrana.Stie se utisak da su ciljevi Unije prvenstveno ekonomski i to vee jedinstvo naroda Evrope. To bi bilo ostvareno podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i jaanje kohezije i sa jedinstvenom valutom. Identitet na meunarodnoj sceni se afirmie zatitom prava i interesa svih

dravljana, graana EU.Supsidijarnost je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek ugovorom o EU. Ogleda se upronalaenju optimalnog nivoa odluivanja i delovanja, odnosno na nivou to je mogue bliemgraanima. Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadlenosti u okviru unije. Obino seoznaava primat nacionalnog nivoa uz mogunost daljeg sputanja na regionalni i lokalni nivo.Zajednica preduzima mere u skladu sa naelom supsidijarnosti samo ako ciljevi predviene akcije nemogu biti u potrebnoj meri ostvareni od strane drava lanica (ne moe se primeniti tamo gde Unijaima ekskluzivnu nadlenost) .Primena je opravdana u sluajevima:

2


3/13

1) ako je re o transnacionalnom aspektu;2) ukoliko su radnje drave lanice slabijeg kvaliteta;3) radnja na komunitarnom nivou mora donositi jasne koristi.Projekciju odluivanja u EU uslovljavaju drave lanice, regioni, politike stranke, pokreti, javnomnjenje i dr.Unijsko gradjanstvo - Segment unijskog gradjanstva obuhvata odgovarajuci korpus prava i obavezaza sve drzavljane drzava clanica.

Poseban znacaj imaju:1) kretanja i nastanjivanja na prostor zajednice2) birako pravo,3) konzularnodiplomsku zatitu4) pravo podnoenja peticije5) pravo obraanja ombudsmanuKomunitarni segmentje prvi stub saradnje. Nuno je da 15 drava lanica u funkcionalnom smislupredstavlja jednu teritoriju.Mere koje vode do ostvarivanja ciljeva su:1) zabrana carinskih dabina izmeu lanica i ogrenienja kod uvoza i izvoza,2) zajednika trgovinska politika,

3) slobodan protok roba usluga i kapitala i lica,4) mere kretanja lica,5) zajednika politika u poljoprivredi, saobraaju i ribarstvu,6) potovanje pravila konkurencije,7) usklaivanje nacionalnog zakonodavstva,8) kordinacija politike zapoljavanja,9) socijalna poltika i evropski socijalni fond,10) uvrivanje ekonomske kohezije,11) zatita ivotne sredine,12) jaanje konkurentnosti industrije,13) unapreenje nauno istraivakog rada,

14) podsticanje stvaranja ,15) visoka zdravstvena zatita,16) razvoj obrazovanja i vaspitanja,17) saradnja u oblasti razvoja,18) pridruivanje prekomorskih zemalja,19) zatita potroaa,20) mere u oblastima energetike, civilne zatite i turizma i21) vizni reim, kultura...U veini ovih oblasti je ranije postojala nadlenost u manjem ili veem oblikuSocijalna politikaMastrihtski ugovor je ostao nedoreen usled protivljenja V. Britanije pa je sainjen protokol osocijalnoj politici koji je potpisalo 11 drava gde su lanice dobile mogunost korienjainstitucionalne strukture.Ekonomsko monetarna unijaMastrihtski ugovor potpuno definie ekonomsko-monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvoenjepariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne banke.Konano uspostavljanje monetarne unije se vezuje za 1 januar 1999. ali se euro pojavio tek 2002. (V.B. i Danska su recimo sauvale svoju valutu)Pored Komiteta regija formiran je ombudsman koji kontrolie rad komunitarnih institucija.

3


4/13

Zajednika spoljna politika i bezbednost su drugi stub, kroz ouvanje integriteta, nezavisnosti iosnovnih interesa unije i jaanja njene bezbednosti. Nuno je obezbediti sistematsku saradnju dravalanica povodom pitanja od opteg znaaja.Posebnom deklaracijom uz mastrihtski ugovor odbrana EU e se razvijati jaajui stub Atlantskogsaveza (marginalizuje se Evropski parlament i Komisija i Evropski sud)Pravosue i unutranji poslovi su trei stubPostoji saradnja kod ovih segmenata:azil, reim prelaska spoljnih granica, narkomanija, kriminal,

imigracija, carine, policijska saradnja, pravosudna saranja u civilnim i krivinim predmetima..Savet moe delovati posredstvom:1) usvajanja zajednikog stava (joint position),2) zajednikih akcija (joint action),3) upuivanjem nacrta konvencija lanicama.Ove odluke savet donosi 2/3 veinom, Drave lanice su obavezne da uspostave koordinacijunacionalnih organa kroz Koordinacioni komitet.Referendum - Mastrihtski ugovor je prihvaen uz otpor preko referenduma koji je u Danskojponovljen uz odreene ustupke (ne uestvuje u odbrambenoj uniji) . Bilo je tekoa i u Francuskoj,Nemakoj i V. B.

6. Amsterdamski UgovorDeklarativno se od strane svih drava lanica izazvala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnogokvira EU. To je delimino postignuto ugovorom koji su potisale 15 lanica u Amsterdamu 1997, a nasnagu je stupio 1. maja 1999.Oekivano proirenje EU zahtevalo je reformu Institucija. Preteni deo ovog ugovora se odnosi nadopune i izmene Osnivakih ugovora. Njegov znaaj je primetan u oblasti:blie saradnje; ljudskih prava i sloboda; evropskog graanstva; ravnopravnost polova; pravosua komunitarni reim;evropskog parlamenta; supsidijarnost; izmeni mehanizama konstituisanja komisije; socijalna politika,zdravstvo, zatita potroaa, zapoljavanje...Ciljevi unije su neznatno izmenjeni, posebno je vano jaanje unije kao prostora slobode, bezbednostii pravde, uz usvajanje mera kontrole granica, imigracije, azila i borbe protiv kriminala. Dodatne

oblasti van ovod koncepta su poboljanje funkcije organa EU zbog proirenja, odbrana, Budetskadisciplina, demokratinost.Glavno pitanje je kako ne uruiti osnovne vrednosti pri proirenju unije i kako otkloniti deficitdemokratinosti.Bliska saradnja - Nezaobilazna je izmena u Amsterdamskom ugovoru koja se odnosi na bliskusaradnju (mogunost da se odreena grupa lanica odlui za dublju, iru i intenzivniju saradnju. S timto je potrebno da ostale drave nisu zainteresovane, da takav vid saradnje ne dira tekovine da nijeprotiv pravila konkurencije i institucionalnih okvira EU.Princip supsidijarnosti se primenjuje u skladu sa restriktivnim tumaenjem granica ekskluzivnenadlenosti. Unija ima ekskluzivnu nadlenost kod regulisanja unutranjeg trita, zajednikekomercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcionalnosti.

Povelja EU o osnovnim pravima usvojena je 2000. i predstavlja dodatnu osnovu zatite ljudskihprava.Postoje sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa (demokratije, vladavine prava, zatitesloboda) u vidu suspenzije koju izrie savet. Vana promena je vezana za uspostavljanje prostoraslobode, sigurnosti i pravde koja se odnosi na reim viza, azila, imigracije i slobode kretanja lica naprostoru zajednice to se odnosi i na dravljane treih zemalja.Nove odredbe u oblasti zapoljavanja se uglavnom odnose na zabranu diskriminacije.

4


5/13

7. Ugovor Iz Nice2000. efovi vlada i drava su na Konferenciji postigli dogovor i potpisali ugovor bez veih ambicija.Postojale su izvesne tekoe. Naime, irski referendum neuspeva 2001. ali 2002 je uspean. Najvanijeje bilo izvriti rebalans moi izmeu institucija jer se Amsterdamski ugovor nije bavio u dovoljnojmeri funkcionisanjem Unije posle proirenja. Doneta je odluka na meunarodnoj konferenciji da serazrei pitanje veliine i kompozicije Komisije. Kasnije se ispostavilo da je sud o Amsterdamskomugovoru pogrean jer je i ovako bilo malo konkretnih rezultata i problemi nisu prevazieni.

Promene su najznaajnije izvrene u drugom i treem stubu. Polje zajednike odbrambene politike imapromenu u vidu mogunosti spajanja svih ili delova vojnih snaga. Formirane su i snage za brza dejstvaod 60.000 vojnika i 5.000 policajaca. Formirani su novi organi odbrane: politiko-bezbednosnikomitet; vojni komitet EU i genereltab EU. Napravljena je i agencija EUROJUST koja je zaprevenciju kriminala.Sud prve instance ima proirene oblasti donoenja odluka. Izvrena je i preraspodela mesta (Nemakaje dobila 99 mesta) od ukupno 732.Ovaj ugovor doprineo jaanju demokratije i omoguio legitimitet politikim partijama. Poveana su iovlaenja predsednika komisije.Ranija bliska saradnja nazvana jepojaana saradnja i moe se dobiti na zahtev samo 8 lanica to nijeveina. Saradnja se uspostavlja tako to se zainteresonane drave obraaju komisiji koja predlog alje

savetu koji odobrava saradnju kvalifikovanom veinom. Pojaana saradnja je mogua u sva tri stuba.Budunost ugovora iz Nice je neizvesna posle proirenja 2004. Njime je zakluen proces reformiZajednice unije i dananja zajednica (unija) se u mnogome razlikuje od one sa poetka

o OSTALI UGOVORNI IZVOR I

1. Ugovori sa treim dravamaUgovor iz Mastrihta kae da ugovori koji se zakljuuju izmeu zajednice i jedne i vie drava ilime. org. obavezuju organe Zajednice i drave lanice. Oni moraju biti kompatibilni sa osnivakimugovorima inae ne bi mogli da stupe na snagu.

Postoji podela na:1)ugovore koje drave lanice spajaju sa treim dravama2)ugovore koje unija sklapa sa treim dravama.Obe vrste ugovora posle stupanja na snagu osnivakih ugovora moraju biti u saglasnosti sa njima, priovome drave lanice imaju slobodu ugovaranja u onim oblastima u kojima unija nema nadlenosti.

2. Ekonomski ugovoriOdnose se na sporazume koje je EU zakljuila sa zemljama EFTA, Mediteranskim zemljama izemljama u razvoju.Ovi ugovori su znaajan izvor prava EU i reguliu pitanja trgovine sa treim zemljama i na drugimpoljima. Poseban znaaj ima ugovor o stvaranju zajednikog evropskog ekonomskog prostora sa

EFTA dravama (kod indus. proizvoda nema carina i kontigenata, dok u poljoprivredi ima restrikcija).Sporazum o Evropskom ekon. prostoru podeljen je na est delova. Oni se bave pitanjem slobodnogkretanja kapitala roba i usluga. Kompletiranjem propisa i dr. sporazum predvia slobodu kretanjaradnika i zabranjena je diskriminacija zaposlenih na nacionalnoj osnovi. Postoje pravila o koordinacijisoc. pitanja i priznanja diploma. Sporazum sadri i pravila o zatiti potroaa ,ivotne sredine ikompanijsko pravo. Postoji saradnja kod istraivanja, teh.razvoja, informatike, obrazovanja, omladine,malih i srednjih preduzea...

5


6/13


7/13

II AKTI INSTITUCIJA EU

U cilju izvravanja svojih zadataka iz ugovora Evropski parlament sa Savetom a Savet sa Komisijomdonose:

uredbe

direktive (uputstva) odluke

preporuke i

miljenja

Postoje i drugi izvori prava tzv. meko pravo a to su uputi,izjave,programi deklaracije,bele,zeleneknjige,zapisnici itd.

1.Uredbe su direktno primenljive i obavezuju sve drave lanice EU. One se objavljuju u Slubenomglasniku EU. Uredbe daju opte smernice i nisu imenovane pojedinano,ve su opteg karaktera.Direktna primena nije na najbolji nain precizirana. One imaju trenutno dejstvo, i da nacionalni sudovimoraju titi prava pojedinaca. Postaju automatski deo pravnog sistema drava, odnosno draveusaglaavaju svoje nacionalno pravo sa njima.

2.Direktive (uputstva) obavezuju lanice, ali ostavljaju dravama lanicama izbor forme i naina

primene. Moraju se implementirati u nacionalno zakonodavstvo, ali u saglasnosti s pravilimaprocedure svake drave lanice. I, ne moraju se objaviti u slubenom glasniku, ali praksa pokazujeda se veliki broj objavljuje. Strane kojima su upuene moraju biti notifikovane. Stupaju na snagu 20dana nakon objavljivanja. Direktive imaju direktno dejstvo u relacijama pojedinaca i drava. Direktivesu pogodne za procese harmonizacije pojedinih oblasti.

3.Odluke su obavezne za one na koje su adresirane (dravama ili kompanijama). Pri tome nezahtevaju nacionalnu proceduru implementacije i nemaju opti karakter. Moraju biti objavljene uSlubenom glasniku i stupaju na snagu 20 dana posle objavljivanja. Mogu imati direktno dejstvo.Centralna banka moe donositi odluke.

4.Preporuke i miljenja nisu obavezne za lanice, ve imaju znaaj u tome to pozivaju drave dase ponaaju na odreeni nain. Preporuke nemaju obavezni karakter. Miljenja omoguujuinstitucijama da povodom nekih po pravilu vanih stvari iznesu svoje miljenje.Znaaj preporuke imiljenja je u tome to one anticipiraju pojedina pravila jer uglavnom sadre upotrebljiva reenjapjedinih problema.

5.Meko pravoSoft law ne pripada formalno izvorima prava EU ali njegovi akti proizvode pravnadejstva. To su deklaracije,rezolucije,meuinstitucijalni ugovori...Sudska praksa kao izvor prava Evropski sud imao je veliku ulogu u formiranju komunitarnog prava.Zabeleeni su brojni sluajevi u praksi u kojima je Sud nemajui pravog uporita u osnivakimugovorima primenio metode tumaenja prava preuzimajui zakonodavnu funkciju. To je davalo

poseban znaaj praksi kao izvoru komunitarnog prava.

7


8/13

III INSTITUCIJE EU

1. EVROPSKI SAVETje glavni organ jer se na njemu donose strateke politike odluke.Poeo je sa radom 74 iako nije bio predvien kao organ u osnivakim ugovorima, u Mastrihtu jeinstitucionalizovan.

Savet se sastoji od efova drava ili vlada drava lanica, predsednika komisije i ministara spoljnihposlova i lana Komisije zaduenog za spoljne poslove.Sastaju se dva puta godinje u razliitim mestima i podnosi se izvetaj Evropskom parlamentu.Nadlenosti saveta su iroke tako da on odluuje da li su lanice ispunile uslov za prelazak najedinstvenu valutu, ureuje spoljnu politiku i strategije, arbitrira u znaajnim politikim problemima,moe i izrei mere suspenzije.

2. SAVET EVROPSKE UNIJESavet je preimenovan posle ugovora u Mastrihtu u Savet EU i sastavljen je od po jednog predstavnikasvake lanice koji mora biti najmanje na ministarskom nivou. Kod stratekih pitanja u rad se ukljuujui efovi vlada ili drava, za ostala pitanja su resorski ministri dovoljni.

lanovi saveta dobijaju instrukcije od svojih vlada ali deluju u optem interesu unije. Pri donoenjuodluka potreban je konsenzus.Savetom predsedava svaka lanica po 6 meseci i to uvek se smenjuju mala i velika zemlja. Predsednikodrava veze sa Komisijom i Parlamentom i pripema sastanke i agende i predstavlja savet van unije.- Najvanija f-ja Saveta je da se izvravaju obaveze predviene u ugovoru o osnivanju. On vrikoordinaciju ekonomskih politika lanica, raspisuje izbore, moe menjati sudije Evropskog suda,lanove Komisije i drugih sporednih institucija. Odluke se mogu donositi jednoglasno, prostom ikvalifikovanom veinom.- Jednoglasnost se zahteva kod nekoliko sfera1)mera protiv diskriminacije2)ugovora sa treim dravama

3)promena broja sudija u Evropskom sudu4)izmena statuta Evropskog suda5)izmena broja lanova Komisije6)budeta7)postavljanja lanova revizorskog suda8)prijema novih lanova9)novih prava graana EU10)upotrebe slubenog jezika- Prosta veina je nain odluivanja koji se svrtava u izuzetke, primenjuje se kod proceduralnih pitanja; poslovnika o radu; razmatranja nekih pitanja; sazivanja meuvladine konferencije, kodproduavanja roka za usvajanje nekog akta.

- Kvalifikovana veina je mnogo bre odluivanje i ne zahteva saglasnost svih lanica to je usuprotnosti sa pravima drava kao suverenih subjekata. Zbog toga, da ne bi dolo do preglasavanja, jeuvedeno ponderisano glasanje gde se glasovi vrednuju po broju stanovnitva. Nemaka ,Italija,Francuska i V. Britanija imaju po 10 glasova, panija 8, Belgija, Portugal i Holandija 5, Austrija ivedska po 4 , Danska, Finska i Irska po 3 a Luksemburg 2. Za kvalifikovanu veinu potrebno je 62od 87 glasova.Ipak male drave mogu biti marginalizovane.- COREPER ine ambasadori drava lanica. Postoji ambasadorski nivo koji se bavi spoljnim poslovima vanim ekonomskim i finansijskim pitanjima i nii nivo njihovih zamenika koji se bavisocijalnim pitanjima

8


9/13


10/13

4. PARLAMENTParlament ima sedite u Strazburu. Bira se svake pete godine i obavlja demokratsku kontroluinstitucija EU. On je predvien u Rimskom ugovoru i zvao se Asambleja.Sastavljen je od 626 lanova od kojih su 99 poslanika iz Nemake,87 imaju Italija, Francuska i V.Britanija, panija 64, Holandija 30, Belgija, Portugal i Grka 25, Austrija i vedska po 20, Danska,Finska 20 i Irska 15 i Luksemburg 6. Za kvalifikovanu veinu potrebno je 62 od 87 glasova.Ugovorom iz Nice broj se 2004 menja do 732.

Parlament je dobio znaajna ovlaenja u razmatranjima budetskih pitanja, naime ima prava:- finalnog odluivanja o neobaveznim rashodima;- da prihvati ili odbije predlog budeta- samostalnog izdavanja budetskih razrenicaParlament moe da izmeni predlog budeta u 1)pogledu obaveznih trok. 2)u pogledu neobaveznihrashoda.Izmene se dostavljaju Savetu koji moe da ih ne prihvati i vraa parlamentu koji ustanovljava konanuverziju.Parlament dobija i znaajnu konsultativnu ulogu. Savet je obavezan da trai miljenje parlamentaprilikom donoenja akata u: tehn. razvoju i delatnosti; drutvene i soc. kohezije; osnivanja zajednikihpreduzea; zatiti ivotne sredine; ujednaavanja propisa u oblasti poreza na promet. Parlament ima

pravo da bude informisan o svim vidovima spoljne politike EU i konsultovan u pitanjima pravosua iunutranjih poslova. U sluaju da parlament uskrati miljenje neki akt bi se mogao ponititi u postupkupred sudom.U Mastrihtu je procedura saradnje proirena na akta iz ivotne sredine, diskriminacije po osnovidravljanstva, saobraajne politike, podjednakog tretmana u fin. institucijama, zdravlja radnika,strunog osposobljavanja, infrastrukture, razvoja nerazvijenih zemalja i regionalni razvoj.Stavovi perlamenta nisu ipak mogli blokirati odluku uprkos protivljenju.Postupak koodluivanja u ovom postupku komisija podnosi miljenje Savetu i Parlamentu koji dajesvoje miljenje i nakon toga Savet donosi zajedniki stav ili mu se protivi i tad intervenie Komitet zamirenje radi postizanja kompromisa. Ukoliko ovaj stav ili tzv drugo itanje parlament veinomodbaci predlog se smatra odbaenim, to je skoro identino pravu veta. Ako nije bilo veine Savet

moe doneti odluku o usvajanju. Postupak koodluivanja se primenjuje u:1) oblasti slobode kretanja radnika2) prava nastanjivanja za samozaposlena lica3) ujednaavanja propisa u sferi odreivanja spec. poloaja stranaca4) uslovima za priznavanje kvalif.5) slobode pruanja usluga6) sferi saradnje u obrazovanju i kulturi7) zatiti zdravlja8) zatiti potroaa9) finansiranju naunih i razvojnih programa

U postupku koodluivanja se najbolje promovie meuinstitucionalna saradnja u EU. Ugovor iz

Amsterdama je jo proirio ovaj postupak na vie oblasti: nediskriminaciju po nacionalnosti, slobodakretanja i nastanjivanja, soc. osiguranje za radnike migrante, dinamiziranje zapoljavanja, carinskasaradnja, mere suzbijanja pronevera, zatita linih podataka, prikupljanje statistikih podataka.Postupak davanja saglasnosti iniciran je jedinstvenim evropskim aktom. Pojedini znaajni akti se nemogu doneti bez saglasnosti perlamenta to se primenjuje kod kontrole poslovanja fin. institucija,amandmana na statut Evropskog sistema banaka, izbor predsednika i lanova komisije...Ugovor iz Nice je poveao broj sluajeva koodluivanja. U superviziji i nadzoru parlament imadirektnu politiku kontrolu nad radom Komisije i saveta,ali on nema ovlaenje da menja akte Saveta iKomisije.lanovi Parlamenta uivaju privilegije i imunitet na nivou poslanika nacionalnih parlamenata.

10


11/13

5. EVROPSKI SUD PRAVDEIma sedite u Luksemburgu i sastavljen je od po jednog sudije iz svake drave lanice koji se biraju na6 godina. Predloge sudijama za pojedine sluajeve pripremaju devet Optih pravobranilaca u oblikupripremnog miljenja. Za vreme mandata sudije ne mogu obavljati ni jednu drugu f-ju. Od sudija sebira predsednik na period od tri godine, a sekretar se bira tajnim glasanjem sudija.Evropski sud iako je formiran na osnovu me. ugovora se razlikuje od me. sudskih organa najvie jerima funkciju tumaa osnivakih ugovora. On je nadnacionalan jer se ogleda u nezavisnosti njegovih

sudija i generalnih pravobranilaca. Dakle on je netipina sudska institucija.Evropski sud pravde ima osnovnu f-ju da obezbedi pravilnu primenu osnivakih ugovora, kroz formuarbitra u reavanju sukoba izmeu evropskih institucija i drava lanica. Time se postie da evropskeinst. ne mogu raspolagati sa vie vlasti nego to im je dato na osnovu ugovora o osnivanju.Postoji podela nadlenosti na :1) onu po direktnim tubama2) nadlenost po prethodnim pitanjima

U prvu kategoriju spadaju kategorije koje se pokreu na zahtev komisije zbog:1) neispunjavaja obaveza2) ponitavanja nezakonitih akta3) neinjenje organa EU da preduzmu mere protiv krenja odredaba iz osnivakog ugovora4) naknada tete5) u vezi Centralne i Investicione banke6) u vezi razreenja lana komisije7) radno pravni sporovi8) sporovi na osnovu arbitranih klauzula

Druga kategorija sporova se odnosi na preliminarnu fazu sudske f-je. Znai da domai sud moezatraiti od Evropskog suda miljenje o predmetu koji se pred njim nalazi.Odluka suda o ovim pitanjima se ne odnosi u obliku presude ve se samo izjanjava kada je toizjanjavanje uslov presude od strane nacionalnih sudova. Sud je nadlean da odluuje o tumaenjuugovora; valjanosti akata; statuta tela.Pitanje postupka pred Sudom pravde je regulisano protokolima o statutu suda uz osnivake ugovore i

Poslovnikom o radu. Postoje 2 vrste postupaka pred sudom i to postupak po direktnim tubama i poprethodnim pitanjima. Postupak se sastoji iz pismenog postupka, pripremnog istraivanja, usmenogpretresa i donoenja presude.Pred sudom se mogu voditi sledei posebni postupci:1)postupak po prigovoru tee strane2)po osnovu otkrivanja nove injenice3)tumaenje presudePravo na podnoenje ove tube imaju drave lanice, institucije EU i fizika i pravna lica. Sud donosipresudu koja je obavezna od dana donoenja ime se izbegava statinost svake presude.

6. OSTALE INSTITUCIJE

a. Centralna bankab. Evropska Investiciona bankac. Revizorski sudd. Prvostepeni sud - sud prve instancee. Ombudsman

11


12/13

EVROPSKA CENTRALNA BANKADeo je Evropskog sistema centralnih banaka u koji jo ulaze i nacionalne centralne banke dravalanica. Sedite je u Frankfurtu.- Centralna banka je nadlena da se bavi kreiranjem i voenjem monetarne politike EU.Osnovnizadatak joj je da osigura monetarnu stabilnost i upravljanje poslovima vezanim za euro. Ona vridevizne poslove, dri i upravlja deviznim rezervama drava lanica i unapreuje platni promet.Politika cen. banke mora biti u saglasnosti sa osnovnim principima ekonomske politike EU. To su

trina ekonomija zasnovana na konkurenciji,stabilnim cenama,javnim finansijama,monetarnimuslovima i platnom bilansu. Nacionalne centralne banke moraju slediti politiku ECB. ECB podnosigodinji izvetaj o svojim aktivnostima Evropskom Parlamentu,Komisiji,Savetu EU i Evropski Savet.- Efikasnost rada banke se ocenjuje pred parlamentom, donosi se ocena zakonitosti, tubi, odluka iakta, presude u sporovima.Evropski parlament nema ovlaenje da menja institucionalno ustrojstvo CB.- Najvaniji organi ECB su Savet guvernera i Izvrni odbor.Savet guvernera je sastavljen od guvernera nacionalnih centralnih banaka drava lanica koji imaju pojedan glas i ovaj savet utvruje monetarnu politiku EU. On obavlja upravne funkcije, a kvorum ini2/3 lanova.Izvrni odbor je sastavljen od predsednika, potpredsednika etiri lana. Izborni period je 8 god, bez

prava ponovnog izbora. On sprovodi monetarnu politiku u skladu sa odlukama Saveta guvernera.

EVROPSKA INVESTICIONA BANKAInvesticiona banka je osnovana Rimskim ugovorima 1957. Njen osnovni cilj je da finansira projektekoji doprinose skladnom razvoju zajednikog trita i u projekte u manje razvijenim regionima.Pomae i razvoj malih i srednjih preduzea ulaganjem kapitala i kreditima.Glavni organi su :- Savet guvernera(ine ministri drava lanica)koji kreira kreditnu politiku banke-Administrativni savet koji ima 25 lanova iz struke i donosi odluke o garancijama kreditima ipozajmicama- Upravni komitet koji obavlja dnevne poslove, ini ga predsednik i 6 potpredsednika. Bira ih na 6g.

Savet guvernera.Ima zadatak da vri provere ispravnosti knjigovodstvenih podataka.

REVIZORSKI SUDje iz 1975 i sastavljen je od po jednog lana iz svake drave. Oni se regrutuju iz redova strunjaka kojisu obavljali visoke f-je finan. kontrole. Zahteva se da svoje f-je obavljaju nepristrasno i u duhu pravilastruke bez uticaja autoriteta vlasti. Revizorski sud vri kontrolu i superviziju budetskih i finansijskihraspolaganja.Godinji izvetaj se objavljuje u Slubenom glasniku EU.Sud je duan da podnese izvetaj o svim vrstama neregularnosti, deluje preventivno i naziva sesaveu EU. Najvanije je to deluje na popravljanju finansijske discipline metodama kontrole i

neposrednog uvida.On obavlja samo spoljnu kontrolu.

SUD PRVE INSTANCE (Prvostepeni sud)Nastao je 86. s ciljem da se sud pravde rastereti. Sud je sastavljen od 15 lanova koji sude u veimaod 3 ili 5 sudija.- Nadlenost suda obuhvata :

1) sporove koji nastaju izmeu zajednice i njenih slubenika2) sporove iz oblasti nadoknade specif. teta po tubama protiv komisije3) sporove nastale po tubama u vezi konkurencije

12


13/13

4) tube po osnovu arbitrane klauzule5) tube za kontrolu zakonitosti koje podnose fizika i pravna lica

Sud prve instance nije samostalan organ ve je pridodat Sudu pravde i njemu se moe ulagati tuba naprvostepeni sud usled:

nenadlenosti,

materijalne povrede prava EU i

zbog povrede pravila postupka.Broj sporova pred sudom prve instance poveava se posle Nice.

OMBUDSMANOrgan koji je uspostavljen ugovorom iz Mastrihta i baziran je na skandinavskoj pravnoj tradiciji.Ombudsmana imenuje evropski parlament.Ovaj organ prima albe od svakog graanina unije ili pravnog lica koje ima sedite u nekoj dravilanici a koje se odnosi na sluajeve loe uprave u radu komunitarnih organa ili tela sa izuzetkom Sudapravde i Prvostepenog suda u vrenju njihovih f-ja.On je potpuno nezavisan u vrenju svojih f-ja, ne moe ni da trai ni da primi uputstva od bilo kogorgana ili institucije.

Lice imenovano za Ombudsmana za vreme trajanja mandata ne moe obavljati bilo koju drugu,plaenu ili neplaenu profesionalnu delatnost.Evropski Parlament utvruje status i opte uslove vrenja f-je Ombudsmana.Moe da trai da inst. donesu odreena akta i da daje sve relevantne inf. Ombudsman moe u vezi sabilo kojim pitanjem da uputi izvetaj parlamentu, a duan je da podnese i godinji izvetaj.

13

Documents

Medj.pravo i Regulativa(Dobra Skripta)