Matko Janko - Pokajnik

7/16/2019 Matko Janko - Pokajnik

1/128

JANKO MATKO

POKAJNIK


2/128

POPULARNI ROMANI

JANKO MATKO

U R ED N I KATKO CRNKOVI

DRUGO IZDANJE

ZNANJE

ZAGREB 1975


3/128

U okolici Karlovca prostrtase u podnoju Kupe velikoselo, Malino.

Veina seljaka dobri su gospodari, timare goveda, na-roito krave, jer ih lako prodaju u Karlovcu.

U prva su se domainstva ubrajale porodice Benceti,Brozovi, Mai i Mati.

Franjo Mai je bio odbornik sela i crkveni starjeina,napredan i bistar seljak kome su se mnogi obraah' zasavjet. Njegova ena Kata iz roda Bencetia bila je brinamajka petoro djece, ah' na obostranu alost samo jednoga

sina Ive, a etiriju keri.Tog proljea u oujku vratio se Ive iz vojske svomradosnom ocu, te je veselo orao, sijao, kosio i kopao sasestrama na brojnim poljima i uz sjenokoe. Bio je visok,

jak i zdrav mladi; bistar, ah krt na rijeima. Kad bi netorekao svaka mu je rije bila na mjestu. Ive nije bio naroitolijep, ah je svojim uzornim ponaanjem bio zapaen ne samou svome selu nego i u okolici.

Jednog dana na poetku svibnja bih su svi kod objeda, amajka ree:

Bila je tu pri meni vujna Bencetika, pak mi veli da tidanas nisi bil pri mai!

Nis bil majko, tel sam iti, ali mi je rekel kumeMati da je nae trsje razrasio i da ga moramo im prije

prekopati...OPREMIO

ALFRED PAL


4/128

epo sam ti divanil Jive, e gnoji tolko, bila busenokoa!

Znate tata, da je trsima bilo sila gnoja, a travuburno zakopali, jo bu vie snage trsima ako Bog da berba bu u jesen dobra!

Onda si ti Jive raje preel u trsje, nek na mau!... Nis ba, majko, raje iel u trsje, nek u crikvu, znate i

same da se mora prejti po bregi i dolini, dok se dojde doDraganikoga gorja!

Dobro sinko, ali otii na veernju, vujna mi je reklada se o tebi divani po selu da pase oima cure koje stoje

pred cirkvom ...Majko Bog mi je zato dal oi da slobodno

gledam, a to kaj si oi pasem po lepim devojkama nij po-trebno novcima plaati!...

Dobro ti mene moj Jive razme zakaj ti todivanim, deko si Bogu fala zdrav i zrel za eniti!

Nis ja majko protiv enidbe, lagal bi da na njune mislim, ali ne bi se jo tel sa nikim vezati, zima jedaleko...

Ne mora ti sinko nikom ni reci, ali ako na kojucuru misli, nam bi mogel rei; da ti po istini povem; vujne itetie donaaju glase od dobrih i potenih obitelji.

Kak sam rekel, jo ima vremena! Se te mi ne naganjamo Jive, majka ti je tela reci

da se o tebi divani i uda obitelji rado bi dole sa nami urodbinstvo! Drago mi je aa, verujte da bi se ja bil oenil da

su me pustili iz vojske o Boiu, kak je bil moj rok! Bilo je i nama al Jive, znamo mi da na obiaj ni

da se dela svadba u proleu ili leti, jedino ak se ne morenekaj prekriti!

|P" To se za mene ne morate bojati, aa, to jo u nal krajnij dolo!

Znamo i mi Jive, ali tak se to veti, od reci glava neboli, ipak te svetujemo da se dri naih starih navada da se snama podivani i svituje i pita. Gdaj ti more bole eliti zatvoju sreu nego ja i mama!...

Joj aa, kaj vam to na misal dohaja gde bi se ja sekem bez vas dokona!, nis ja tak nagel, a niti nepromiljeneudi!

To ti verujemo sine, ali to je ve tak po nae da ti

velimo kaj mislimo, a i sam zna da si nam ti kak sin jedinac,za kega bi drugega brigu vodili? ...

Drago mi je to dragi aa i mama, mene bu lahkooeniti, ali etiri sestre udati to bu dost brige!

Ni se ti Jive tim ne staraj, nebu niti jena sede kitiplela pri nai nii!

Pozabil si reci moj Pranja, sa Bojom pomoi!To ti Kate nadovei! Dragi Bog raje poslua vas

majke! Kak smo mi dalko preli od trsa, a ono stoji zaraeno

od trave, a vi majko i aa o enidbi! Sad moram iti.Prejti u majko na veemu da i neu ne bi mogel prejtimimo cura!... Da ne pustim oi da pasu, samo ne znammajko, po ijim curam vie! Da li po Ma-tievim,Bencetievira, Brozovikami ili seljankami? ...

Jive, mami su najdrae njine Bencetieve!...

Ne grei due, France! Sinek, ka bu tebi po voli mila isrcu draga, rada ju bum imela, kak i vas petoro! To su lepe rei, ne bi vi bila naa dobra i pametna

majka, da druga velite! Naa majka tak veli moj Jive ali ja sam nekaj

ula snovati s Bencetiima!


5/128

Kak sam rekel, jo si nis niti jedne izabrali Tak nemogu imati ni ni protiv jedne, dobre, potene, delavne,zdrave cure, a kaj je lepa, jo bu mi srcu draa!

Dragi moj, pametni sinek! Va sam majko, ali nebum pasal oi samo po cu-

ram, ve moram iskati teake; trsje bu zahirilo med takvelikom travom!

V naem selu ne bus nael, Jive, konja je sena, azna da je to za nae selo glavni prihod!...

Preal bum v Gorake, tam ji bum nael, a sigurno ji

bum nael tam pri Draganiki v Gorica, samo mi je todaleko prejti ...

Ive je otiao prema crkvi; majka je gledala za njim krozprozor, a onda se okrene keri:

Nisi mu to mam morala rei France, kaj sam se jasa vujnom Janom divanila!...

Zakaj mu ne bi rekla, mama, se se to i mene tie,ako bi bila zamena, on Baru, a ja njiniga brata, Juru!

Bi li ti France imela kaj protiv Jure, reci nam otprtodete drago!

Kaj bi imela protiv! On mi izgleda gizdav, jo meni ni jenput onak praf pogledali

Ba zati, kaj to ni jo bil nikakvi dokona!, nisi mumorala rei, to je vujna tak meni ez vuna prevlekla,da je nji rekla tetia Barina ...

Obitelj Mai je dugo ekala s veerom na sina Jivu.Napokon su veerali bez njega, Pranja je ve popuio dvijelule, majka Kata je odmotala cijeli vital preje, a Franca iMara su ile rubae. Dvije mlade sestre ve su spavale ...

To ni njegva navada tak dugo ostati. Da je pekeiel v Karlovac i nazaj, ve bi davno moral dojti! reeotac. A Franca e:

Ne bu se zgubil, moj aa, ni on cura da bi vas biloza n i'.a strah!

France, France, preve divani, kaj prigovara aida prem'^l ia\ ;i gde je tak dugo Jiva ... prekori je mati.

Ne bi ja premiljaval da znam da je na Pokupljuili u Ooiiaki, ali ak je pak moral prejti pod Draganikogorje, a znate draganike deke da se oni raje napiju nanedejju. . i 1: i il " \ rn k\ u! . . .

Za naega Jivu ni me strah da bi se napiliNi ni mene strah Kate, ali lahko bi na njeg pijane

na lant i i l . a zna kakav je, ne bi si dal vuz nas divaniti, azlo ni nuuitp , vlei, ono samo dojde!... al mi ga je, ako je dva puti moral danes prejti do

gorica, a jutri rani na kopanje, ne bu si ni poivali A kak tak divanite, mama, se on ni baba! Kaj jejenemu

>.l' k;: ptr|i i p ,i pm ' Hodimo mi na poinak, jutri e nas Jiva naterati na

kopan ji1 11UMI.-'Uto se na vratima pojavi Ive i ree: Bome hou France, jer moram, sa teakima sam bil

slabe siv.E moj Jive, da si obial eli Karlovac moral bi prije

nazaj dojti zna kak se veli no ima svoju mo' ... Joj aa, gde sam ja bil, rei u vam ... Sad hodi sinko najprvo se naji, onda bus nam se

povcl!

Preel sam u Gorako selo, tekom mukom nael

sam dva teaka. Oko crikve u Draganiu niti jenega, pogoriu jednega, onda su me uputili da ez lozu prejdem uGornji ipak!. . . Nahodil sam se mili Boe kad sami/isal iz loze, preplail sam se, kak da je iz neba opal nekidvorac... Sad je nekih bogataa Kopaa, a ul sem

8


6/128

da se tam sakrila neka rodbina Frankopana, tam su i po-kopani. Sam sebi sam rekel badava si tak dalko ialmoj Jive, ti ljudi sigurno si delaju za te bogatae Ko-

pae . . .! Na "drugim bregu je selo ipak, doel sam vselo, Boe moj, kakva je to sirotinja! Nae Malino je kakgrad spram ipka! Se hie male, drvene, si di jednekopam pokrite, talice vuz njih, svinjci i kokoinjci odiblja pleteni! Nigdar nis videl tak sirockoga sela! .. .Obeal sam vie nek plaa gospotija, ali obeali su senjima, pak nee za ni prekriti re! Za etiri teaka sam

siguran, a peti ak bu ikak mogel. Ak bi on iel, onda biila i jedna cura njim, on je ji vujac. Ne e mama daju pusti sa onim etvoricom teaka. Badava sam junagovaral i vie obeal, a ona veli: Imam tri cure imaloga sina, sirote su, ako bi dole na lo glas gdaj eonda pitati za njih? . .. Zateu kad divane, kaj veliju,kak i mi, ali se zadevaju na slavu. Malo mi je i smeh beal,kak je divanila ona ipakinja! Moja Jelinka je najsta-rija, onda je Marinka i Janica ...

Lepe zdrave i jake cure, dve je obeala gospotiji, astarija bi sa ocem ila po prue u lozu, kotac im se jedoal. Ja sam ju prosil da to ne bu vulo, a nam bi travazaduila trsje, onda je rekla: ... ak bu iel moj brat Vince, sanjim bum ju pustila, druga ne za se novce celoga Ma-lina, to ni Brlenie, niti Krai, treba to prejti ez gorje idolje do dragakoga gorja! Ak ne bu ial njen brat, ne

bu niti njene Jelinke, a jesu cure kak tri breskve sline jena

drugi. Kud god poalje, teak bu dobar. Jake su, zdrave da ihje milina gledati!

Opet naglaavam, sirota luica niska, mala okancada se komaj glava ez njih prevlee, dela mi je misal, kaksu u toj siroini tak zdrave, jake i lepe narasle!... Ondasam se dimislil, ist zrak, breg, loza oko njih, zdrava

izvor-voda . . . Dole su se tri pred hiu, dok sam se ja sanjihovom mamom dogovaral. Divanile nisu ni, onda seona na njih ozeri i veli: . .. Kaj buite vu deka kak tritelice, kaj si ne znate najti posla?! . .. Onda jednaizmeu njih veli, ono po njihovom zatee: Nebumo ga saoima pojele mama, slobodno gledimo! ...

To su rekle, ali majka ih je strogo pogledala, mam';su otile v hiu. Onda vi majko pripravite jela za nasdvanaest, ak dojdu si, a za deset sa nami, sam siguran!

Zna sinko, da se pri nai hii teaka hrani kak se

spada, ne bus se moral sramiti pred Goraki i tvoji noviteaki, ipaki! Ja nis nigdar ula za to selo ipak?

Ni ga majko, odnikud videti. Staro sirocko selo, liesu stare vie neg sto let! Jer, skori na sem krovovami

barasla stara mahovina . .. Belo se nesiju, ali ni to udalinga i ni tak nabrani kak su pri nami, tak da im i opravaveli da su siromani.

Ako budu delali kak se spada, mogli bi i deset te-akov prekopati nae trsje.l Teko aa, trava je gusta i velika, a znate da je potravi nazadno kopati. ! al mi te je da si se tolikonahodil.

Meni aa, nae trse navek na srcu lei, peneza semam dobi, a kak smo popoldan divanili ako Bog da kaj ne bu rabilo za moju svadbu. A morti i Francinu? . ..

Bog nek posluhne tvoje reci sinko, al sad na poi-nak, jutri se mora za dana stati, dalko su nae gorice! . . . 1

Veeras me ni sila tirati na poinak majko, samo Vipazite, da ne prispimo!

Spavaj mirno sinko, to je moja briga! Da ne pri-fcpite . . . Svibanjske noi su jako kratke tako da je majkaKata po nekoliko puta dolazila do postelja svoje djece, te

10


7/128

ih budila i njeno govorila: Znam, znam, deca mila, davam je milo spati, ali bu sramota da prvo dou teaki nadelo nego gospodari. Jive, sinko, spij, spij, nek te suncedigne iz postelje!...

Bog oslobodi majko, ne bi od srama mogel tea-kima vu oi gledeti! Protare oi, skoi s postelje, testane glasno dozivati:

France, Mare, motike na plea, put pod noge, lepebu nas videti da mi rosu sa nogami tresemo nek da jusunce digne pred nami!...

Jiva, Franca i Mara dolazili su na podnoje trsja, a te-aci su se sputali iz brijega, jer se kopanje zapoinje iz nizineprema brijegu. Jiva pogleda na teake, pa ree sestrama:

Si su se odazvali, est ipaka, dva Goraka i nasused iz Gona. Velika si i gusta travice, ali naih dvanaestmotika i nae jake miice zakopat e te u zemlju da budegnoj naem dragome trsju!

Sva dvanaestorica kopaa stali su na podnoje vino-grada; a najstariji teak Vince iz ipka digne eir s glave ikae:

Vu ime Boje, naj nam bu vu pomoi da travuzakopamo, a da ni jen trs ne poseemo!

Za drugo kopanje po vinogradu narod veli praili smotrsje; vrlo je sporo, jer je vinograd u cvatu, mora se vrlooprezno kopati, a travu se mora po nekoliko puta otromstranom motike isjeckati da brzo sagnjije ... ulo se samo

kako motike udaraju po zemlji, onda pucketanje korijenjakoje motike upaju iz zemlje. Kopai se nalaze u svomeredu, oprezno obilaze oko svakog trsja, jer je groe bilo ucvatu. Prekopali su veliki komad vinograda bez ikakvograzgovora ili dobacivanja kako se to radi kod prvoga pre-kapanja vinograda ih' kukuruza, ali utnju ipak prekineipak Vince:

T Jelinka, Jelinka, pazi na motiku, kaj bulji vu te trave,budu ti oi iz trave izletele!...

Kak ne bi gledala, moj vujac, kolika sam ve vre-dnoga vratva posekla i v zemlu zakopala!

Ti si tu teak, pazi na delo zakaj bus plaena, a ne natrave za vratvo.

Svi su kopai digli glave, te oi zaustavili na Jelinki kojase zacrvenila od stida to je ujak opominje, obrisala jerukavom znoj sa ela, te se od zbunjenosti jo vie nego je

potrebno, prignuta k zemlji. Na to Franca Mai ree bratuJivi:

Tak mlada cura, pak se ve zanima i zna ke su :travedobre za vratvo?!

Drugi iza nje, ipak, veli Franci: To je od starine da pri hii Turinovi navek se negdar

rodi ki zna trave za vratvo, sad ljude vrai njen aa,njena tetia Barinka, a od cur se jako za te trave zanimaJelinka.

Jiva se okrene, te pogleda dolje na podnoje vinograda,pa ree sestri:

Veliki smo komad ve opraili, sunce se die izabrega, hodi ti France, pripravi kaj smo donesli, narei klo-base, sir, kruh, a jajca nek si saki sam oguli!

Ba sam te tela dimisliti, ali moj mudri brat, na semisli!

Teaki France nigdar ne dojdu na delo siti, ak Semoda nam dobro delaju, moramo jun dati kak se spada, esti ipiti!

Franca je za kratko vrijeme priredila sve kako se sbratom dogovorila; dala je znak bratu, a Jive ree:

Dragi moji teaki, da ne bi motike poele v rukamatajevati, prosim hote da si podmaemo eluce!...


8/128

Nije trebalo dragi put ponoviti, svi kopai ostave mo-tike, pa krenu za Jivom, samo Jelinka stoji:

Ja nejdem vujac, rade ne jem, nek da ne naberemtak dobre trave. Hote vi vujac note, samo se najete i na-pijte, ja neu.

Jelinka pridigne uglove svoga zastira, uzme motiku,te pode po vinogradu i stane traiti ljekovito bilje. Svi sukopai prionuli uz jelo, veina sjedei, a mlai su stajaliuz Francu i Terezu. Mladi ipaki poznati po podbadanjugovorili su Franci i Terezi:

Bih' vi bogatake cure pustile ovak dobro jelo, pak

pole brat trave, kak naa Jelinka? ... Mi ne razmemo ka je trava zakaj dobra? Ne bi vi ni brale da i znate kaj bi vi pustile

jelo da berete trave i badava vraite kem je potrebno, kakto delaju nai Turinovi!...

Pusti Luka, cure na mira! Ne staraj se ti za mojuJelinku!

Prijatelj Vince, meni ni prav da ne bu ni jela znate kak je di poldan je daleko ... ree Jive.

Ni se ti za nju ne boj Jive, ona bu delala kak sespada, a slabije bi delala da joj zabranimo skupljanjevratva; jaka je ona i zdrava, na nji bi mogel drva kolati,a ne da ne bi mogla di poldan bez jela kopati!

Teaci su jeli, razgovarah', a neko vrijeme i poivali,pa nisu ni primijetili da je Jiva nestao. On je poao doJelinke koja je paljivo trgala ljekovito bilje, a s motikom

je kopala tamo gdje ima ljekovitog korijenja ... Je si li nabrala vratva djevojko? Joj meni, kak si me prestraili Ni te doel straiti, nek sam ti dinesel da malo

prigrize! Ti meni gospodar, svoji ipaki teakinji?

_ Ja se moram starati da nekaj pojede, da bude jaa ida hi mogla di poldan kopan!

Ak je zati da bum mogla di poldan kopati, ondaotii odkud si doel, neu niti griza pojesti da ti pokaemda morem aktreba i do veere kopati, a da ni ne jem!

Ne srncs mi zameriti da sam i na to mislil aliveruj al mi te je, kad znam da si gladna!

Nek bum i gladna i raje imam ove trave, nek setvoje jelo, pusti me na mini da berem znam da bu mamdolo vreme, da ponemo kopati1 .. .

Daj ti samo zemi kobase i sira i kuhano jajce, daj

Jelinka, daj! Lepo mi divani da sad i hou ne bi mogla sa rukami

sam brala travu dobru a i otrovnu, nesmim zimati jela! Onda zini! Bum ti ja v zube vrgol!

No, pak daj, kad si se ve sim donesel... Jiva joj metnehranu u usta, Jelinka brzo pojede, pa veli:

Sad si me namrsil, daj bre jo, zna da sam na tate! I pe ima zube. Jelinka! Ti pak, lepe plave oi! Ah, daj mi jo da to

pojem, jako mi je dobro! Na Jelinka! Otpn usta jako, uda u ti vr u usta!Jelinka je poudno pojela, te veli dosta tiho:

uda se na kolima vozi! Kaj si rekla, ni razmel! Jelinkaopet ponovi, ali jo tie. Opet te ni razmel, reci glasnije!

Tri puti se v melinu div an i! Fala ti da si me okrepil, jo ti vea fala da si ti

bogati gospodar mislil na ipaku teakinju da je vrlogladna!

15


9/128

Daj mi pokai te trave da i ja znam njihovovratvo!

Na, poglej, ova je za glavobolje, ova je za plua,ova za eludec, ova kad je stvorenje otprto, ova kad

je zapito ... Meni su se trave sline, jena na drugu. Badava ti onda divanim, niti ma mama to ne razme,

moj aa i moja tetia i sad ja. Jo jenput ti fala, go-spodar, sad hodi da jo kaj naberem; im se pone delati,

prva bum na kopanju!

Vis, vis, sad vidim, kakve me oi ima, kakti iak,a lasi kak kudelja svetle!... . Kaj se udi? Meni sudrae oi plave, kak tvoje!

A meni su pak drae crne oi!1 Onda smo se sloili, bodi sad med teake, za malo tavreme kopanja! .\*j Jiva poe ali jo jednom pogledaJelinku, pa prozbori:;/ Rijetke su teakinje ke tiraju gospodara da pouri

poslom! Takve smo mi ipakinje, tak me navek navua

moja mama!...Nasmijala se ona njemu, a on njoj i zadrali pogled

jedan na drugom i onda kada su se rastajali Jiva dobaci: Cura si i pol, aka ti ast!... A ti si deko da ti treba para iskati!Do podne su kopali istim redom, Jiva uz sestre, a Je-

linka uz svoga ujaka. Kod objeda su se ee pogledavaliJiva i Jelinka. Dvaput je nudao Jiva, malo zbunjen, Jelinkuvinom...

Se sam ti rekla dva puti da za cure ni vino, kak niza guske seno! Daj mojim ipokim, samo ne preve,da ne strune cvet iz trsov.

Kaj se ti Jelinka za nas stara?

Nek gdaj e se, ak ne ja enska med vami petori commukih!

ekaj, ekaj Jelinka, sad bum paril da ja tono svoj redkopam, uda puti sam na tvoju stranu motikom mahnal.

Nis teprosila Luka, a ni bilo niti sila, sam si tel. Zna kaj Luka? Kopaj ti vuz moje sestre, a ja u vuz

Jelinku, daja po pravici prosudim, gdaj ima pravo, ti ili ona!Sve do veen kopao je Jiva uz Jelinku, jedan drugom je

uskakao u red; Jelinka vie Jivi, nego on njoj, te joj veli: Nemoj Jelinka delati kaj ne mora, meni ni potrebna

pomo, kajje preve ni niti sa kruhom dobro!... Tak sam nekaj vesela da niti sama neznam zakaj, mogla bidi jutra kopati, da ne bi bila trudna! Opet stane motikomkopati u Jivinom redu

Nemoj vie, nemoj, draga Jel inka! Joj, sad bi kopala tri dana i tri noi, kad si mi tak lepu

re rekel!Svibanjski su dani dugi, ali se ve poelo mraiti kada su

kopai doli nu obrje vinograda. Jive je svakome plationadnicu, a teaci ipaki radije su ponijeli sa sobom hranu,te rekli da e ho da iu d jesti i piti. Na to vujec Vincekae:

Barilac tiburno prevrnuli, morti bus jo po nasdoel?

Sigurno bum doel, retki su tak dobri teal, kak

e vi ipaki!A mi ipakinje, nismo za ni!

Bila si Jelinka da bolje ne treba, bus li i ti tela dojtik nam na delo?

2 Pokajnik16 17


10/128

Raje k tebi i k vam, nek k nai gospotiji! Kad biznala sada bi sama dola, al zna kak je, sama cura sam,mamu moram sluati!...

Od toga dana nije bilo Jivi Maiu daleko otii u ipakpo teake, a za etvu dole su i sve tri sestre: Jelinka, Ma-rinka i Janica sa svojom majkom... Odazvala se umnamajka na Jivinu molbu da sve etiri dou na etvu pe-nice u Malino; opazila je ona kako Jiva milo gleda Je-linku, a i ona se sretno smijei. A majka je vjerovala dase udo moe dogoditi! Kod berbe groa bili su svi teaci iz

ipka koji su zakapali travu s vujcem; bila je i Jelinka. Bilisu ovdje Franca i Tereza i vie njihovih roakinja iprijateljica a Jivina je majka zamolila jo neke majke dapoalju svoje keri.

Kod berbe pomau jedni drugima, naroito onima kojiimaju daleko vinograde, kao Maii. Kod dobre berbenastaje veselje, a radost i pjesmu pobudi i slatki mot kogarado pije i enski svijet. Nastaju i mnoga poznanstva kao ikod kipljenja kukuruza, pa su tako i mnoge majke poslalesvoje keri u nadi da moda nau sreu, a mnoge su odnjih pomiljale na lijepog, dobrog i umiljatog Jivu Ma-ia... A kada je Jiva vozio posljednji lajt mota kui iopratao se od teaka koji su krenuli svojim kuamatraio je oima Jelinku. Ona je iza jednog trsa mijenjalazastir. Kad ju je opazio poe do nje, te joj ree:

Zbogom Jelinka, onda se do proljea ne burno vi-

deli? al mi je Jive, ali kaj moremo mi sirote teakinje,ke moramo ekati da nas vi gospodari pozovete na delo.

Kaj ti ni pri nam bilo lepo, Jelinka? ... Mislila sam, da sam v nebu, tak sam bila vesela,

ali semu ima kraj i lepom i tunom!... Zakaj, Jelinka, tunom? ...

Zati kaj moram domov otajati!Jiva pogleda Jelinku: Jelinka, ti si mome srcu draga!... Ne divani tega Jive, pamet bi mi 86 IMftft pOBMlati

od sree! Jelinka, bi li ti mene tela zeti? Boe, Boe dobri, jesam li ja zanovetala i zavitdila

tu sreu? Nu, reci bre. moram iti! Bi Ji ve bi, svu bi krv istoila za te!..-'..

Zbogom Jel inka! Zbogom Jive!

Ji va je radosno vozio mot kui. Klokotanje mota ul aj tu p on av lj alo je rijei: Bi Jive, bi, svu bi krv istoilaza te! . . . . . . . Doao je kui razdragan, kao da je ciosvijet njegov . . S ocem je brzo pretoio mot u velikilajt, pjevajui je lijevao kaf za kafom u veliki badanj damot zakipi, a otac mu se smijeio.

Ovakav si mi sine jo drai i miliji kad si vesel ilepu pesmu uz mene popcva!

aa dragi moj, ne /nam i ne marim vam povedati,sa mi nutrina od sree i miline migee!

Bogu hvala Jive mojuli su tada zov sestre France.

aa, Jive hote na veeru, si na vas ekaju!

Jive izae iz podruma prvi, pa poe u kuhinju- Dobar veer, moja mila majko!l una je meni veer, moj Jive, dobro da me noe

dri ju . . . *

Jive preplaeno zapita, ~ Majko draga,recite ta vas boli? Srce, sine Jive, srceza tebe!

18


11/128

Jiva nije ni u snu mogao pomisliti da bi mu majkamogla bilo to slutiti, a kamoli znati to je on rekao Jelinki,

pa ree: Zdrav sam majko, Bogu hvala, a nigdar nis znal

di danas, kak oveku treba malo di veselja i sree srca!... Ah sine, sine!Prestala je govoriti jer su unile ene i djevojke po jelo

da ga nose na stol, a s njima je poao i Jiva. Posljednjidan berbe obilnije se asti i aste se svi, pa i plaeni te-aci, a naroito se pazi na one koji dou kao prijatelji i

znanci jedan drugome pomoi...Domaica Kate je obilno astila svoje goste; enski je

svijet pio slatki mot, a mukarce je astio gospodar Ma-isa starim vinom ... Bilo je ale, dobacivanja, zaorila je i

pjesma, a mlade se uhvatila i u kolo uz pjesmu. Igrajkolo igraj kolo na dvadeset i dva!... France je donijela

jastuk koji se baca pred izabranoga plesaa. Prvi je stao ukolo Jiva, drei jastuk na leima; kolo se okree, a onsmijeei se gleda pred koju djevojku e baciti jastuk. Zatim, kleknu i poljube se, dva-tri puta se okrenu, ondadjevojka baca jastuk pred mladia... Svi su bili veseli,

jeli su i pili, a Kata nije ni s kim nita govorila, ve jeduboko i tuno uzdisala. Ostala je kraj vrata, te stala

pomno promatrati sina Jivu kada je bio u kolu. S nekom jenadom podigla glavu, jer se on smijui se ljubio sdjevojkom pred koju je bacio jastuk. Pola je u kuhinju, pa

poslala jednu od mlaih keri da pozove Francu. Francaneraspoloeno doe u kuhinju, pa ree: Kaj me mama zovete, kaj se ja ne smem malo za-

baviti, kaj nis dost danes delala? France, Franca, gledala sam Jivu kak je veselo hitil

vanjku pred Janu morti France ti nis dobro ula, ajo manje razmela?...

_ Joj ma, mama, kaj ste me zati zvali iz kola, pak janjs _ tala Bogu gluha, niti nema; se sam dobro ulai razmela!

Joj meni, joj! Pa ak je tak rekel, kak si ti menipovedala? . . .

U rujnu nema na selu druge zabave naveer. Gosti su seipak brzo razili,jer sutra se berba nastavlja kod drugoga . . .Franjo Mai je bio radostan zbog dobre berbe, veseo iraspoloen od dobroga jela, a i vino je pomalo djelovalo, paree eni:

Kate, eno moja vjerna, elu te veer gledim: ti se takdri, kak da nam je kak zgorelo, a ne da se veseli, kak nam

je Bog blagoslovi! nae trsje! Pitaj Franjo naega Jivu kakovo mi je vesele na-pravil,

nebu niti ti onda vesel!Jiva podigne glavu, pogleda majku, jo prodornije oca,

svme pogled opet na majku, uvjeren da za njegovu odluku irazgovor s Jelinkom zna samo on, ona i Bog, kao i gorica,koja nema ui, ni jezik ...

On prie k majci:

Majko mila, recite mi, kaj sam vam nekaj alnegarekel?

im sam iz gore dola, ja sam mam mami rekla,kaj si ti oni Sipakinji divani l' upadne Franca.

Jiva se jadan sav zbunio, nije zagrlio majku kako je toprethodno namjeravao, ruke mu se spuste i padnu uz "jelo,pogleda sestru, pa iznen aenu upita:

France, sestrice moja, kak kaj ti more znati, samoja, ona i Bog moreju znati kaj smo se mi divanili! I zna,nisam krial da bi jeka gorice odtinvarala! ...

Ja sam se presvlaila iza velikoga trsa izabele, sesam ula. Kad si ti otisel, ona me je spazila, prebledela je

2120


12/128

i rekla: ... Joj France, ak si kaj ula, ne pove nikome, strahme je za Jivu, da bu reci i greha ...

Prosila te je, da ne pove, a ti si ipak mami rekla!Franca ga preplaeno pogleda, te jecajui ree:

Kaj ti misli da ja nimam srca, mam sam sama sebirekla: France, France, ne misli vie na Juru Benceti-evoga! ...

Kaj se tu pred menom vi dva nateete reimi, jamislim, da sam jo ja gospodar pri nii! Kaj mu je zati krunaiz glave opala, ak je ku lepu re rekal nai dobri teakinji

ipakinji!... Franje, Franje, trdo sed i, ni samo lepu re rekal, nek

ju je pital, bili mu tela ena biti, ta ipaka tea-kinja!Franjo Mai ostao je vrsto sjediti na klupi, obje ruke

poloi na stol, pogleda enu, onda sina, nekoliko puta za-klima glavom, a onda kao da sam sebi govori, ree:

Morti bi lake podnesal kad sam se vrnal iz trsja dasam ul da mi je se ivo pri hii propalo, nek kaj moram utida je moj dobri i pametni sin zaprosil jenu ipa-kinju!...Nastala je tiina, svi su gledali u oca, a onda on podigneglavu, te upita:

Jive, sinko, morti se to Franci priulo, ti si ji sesigurno zafalival, jer je uistinu teakinja na mestu?!...

aa i mama! Delajte iz mene kaj ete, jo od pra-enja trsja zadela mi se za srce ta ipakinja; tiral sam ju odsebe, sam sam sebi na glas divanil, kak da mi vi U mamadivanite!...

Jive! Premisli ne pae ona med nas! Oni zateu kaddivane, nonja je sa sem druge nek naa! Sirotinja da ne mrebit vea! Za nami su uda nazadneji... Nebu imel tasta ipunicu da se s njima podii!...

Mora prejti brege i dole dok dojde di tega siroc-selaipka. Pusti Jive tu lepu, kervavu jabuku! Ne

trgaj ju, nek ostane tam gde je narasla! Veeras kad sam joj tel reci zbogom nekaj mi

se oko srca zmigetalo, krv mije vudrila v glavu, a telo mi sevugalo; eli sam bil vu nekim velikim ognju, a sa mi jenutrina divanila: nju Jive, samo nju zemi i niti jenudrugu! . . . Onda sam ju pital. ona se je splakala i zazvalaBoga da nek moje reci dojdu u Ro/ja vuha.

Kak ti to sine bez naega dokonaka, a tak lepo si

nam rekel da nisi nagal, a Bog ti je dal i pamet da nebuna preac ni napravil bez dogovora / nami! . . . Kaj sada morem, moj aa i mama, kad ima ne-

ega jaega v loveku da se pozabi zadano obeanje, makarje dano i roditeljima!

Joj, joj meni. zakaj je ba nau niu zadela takvanesrea!

eno, Kate, zavei jezik! Ne huli na Boga, kaksme spominjati nesreu zati kaj ti je sin izabra! za enuipakinju!

Joj meni, joj, tuno i alosno je srce moje! Tak ve Kate, bome ni ti moje nije veselo! Kraj to-

liko lepih cura, Malina, Jakova, Pokuplja, na sin enicuru iz ipka! udo nai ljudi i ne znaju gdi je to selo!

Kak ne bi bila tuna i alosna, gdaj bu pital za nae etiricure!

Zato ti eno mirno spij, to je moja briga, ni mestrah da bu ijedna naa ker pn nami sede lasi plela!

Pogleda opet sina, pa ga mirno upita Sine Jive, ti zna kak te rad imamo, kad ja i mama

tebi divanimo, reci nam od milja i sree podrhtavaju vugrlu; reci sine tvome ai i mami, je si li ti vrstu odluku

da tu curu zeme za eenu.'


13/128

22 23


14/128

aa dragi i mila njena majko, samo on, Svevinji isvemogui Bog mogel bi to spreiti!

Joj, joj sine, kak su tvrde i nesmiljene tvoje teci za srcetvoje majke!

ula si eno velike reci naega Jive! I o temu vii nitireci, tak mu je sueno, to ni bez volje Boje; njegova bu ena,on bu vuz nju leal, veruj sine teko u izgovoriti reci, zakajda ti laem, ali tebi draga i mila ena bit e nama m ilo dete!...Dojdi sine da te blagoslovim po naoj staroj navadi!: Bogblagoslovio tvoj izbor. Da ti bude dobra, zdrava u veselju s

tobom uivala, a nedaj Bog tuge skupa s tobom snaala. Bogblagoslovio njezino krilo da nam obnovi i oplodi na dom, anas potiva po odredbi ljudskoj i Bojoj amen!...Pomolimo se si skupa za sreu naega Jive, za blagoslov,zadovoljstvo i mir u naemu domu!...

U kasno doba noi odzvanjale su glasne rijeci molitve udomu Franje Ma&a, za sreu sina i njihova doma. Su tradan

je u Maievoj kui bio veseo jedino Jiva. Svaki je radio svojposao, otac je zajedno s njim preao groe, a majka i sestrebile su zaposlene oko kue. Otac je lijepo razgovarao s Jivom,esto ga je motrio, dok je majka opet snudena uzdisala, alivie prigovora nije bilo, jer se oeva volja potivala.

Rano ujutro dola je teta Bara da zamoli sestru da pustiFrancu i Terezu k njoj u berbu.

Kak ne, draga sestro, nisi morala ti sama di nas iti,mogla si poslati ko tve dete, nek samo idu, naj pozabiju naualost kaj nas je stignala.

Kaj se je Kate od noanjeg veselja moglo pripetiti? Koroi blie, da ne bi ul Pranja, ki se je sa tim sloil...

Kada je Bara odlazila dola je pozdraviti svaka Franju,ali nije mogla preutjeti da ne dobaci Jivi:

Lepu si diku napravi! celoj obitelji deko! Se sinae cure pod pot vrgal za ienu ipakinju!

Jiva je samo pogledao tetku, ali otac ree:_ Svastika Bare, vu te stvari ti se ne meaj! Tak muje

sujeno, a i to ni bez Boje volje. Ja sam Jivu blagoslovi! izaelil od Boga sreu i s tom sirotom ipakinjom, a tisvega sina eni kak bolje zna i mores! ...

_ Nu svak, imeli ste bome i kaj blagosl ovi ti. Zbogom!

_ Zbogom! Zbogom svastika, dobro potezi trik nazvonu da sa sela mam saznaju!

Jo isti dan u selu Malino kao i u okolnim selimapretresala se enidba Jive Maica i teakinje iz ipka. Podbilo kojim izgovorom dolazile bi roakinje i susje de u domMaievih da tamo ale Jivinu majku, jer se ocu nisu usudilenita govoriti. Sve se u kui kao i izvan nje obavljalo uredu i miru iako su bili potiteni, ali se o tome nijesmjelo nita govoriti.

U nedjelju je Kata ila na ranu misu, a svi ostali kao iobino, na podnevnu. Poao je i Jiva. Svi su ga gledali kaoneko udo, a osobito ene i djevojke. Mukarci su slijegaliramenima, a neki su govorili tako da je i Jiva mogao uti: Njegova je to stvar, kakva bu da bu, on bu s njom spal,kaj nas je brige, saki ima svoje bnge dost! Poslije mise pristupimu pajda Jura Bencetic

Onda Jiva, sigurno je unak kak se divani da si verudal oni curi iz ipka? Jesam Jura! Zakaj da ja to krijem, postala mi je

draga, ja verujem da bu mi Boe dal sreu' Daj ti Bog Jiva, veruj da ti od srca elim, samo zna kak

je, dugo bu bela vrana med naim enami, jeziki s" otriji odsikire! . . ;v

2524


15/128

Kak bu da bu, moja bu! Ja bum njom ivil! Tak mi se dopada Jiva! Tel bi ti ja nekaj rei! Reci Jura, samo reci, kaj god mi ti bus rekel, meni

ne bu al, ti si moj verni pajda! Ah kaj me briga za tebe, to su tvoji posli, tel sam ti

rei da veli tvojim da bi ja i moj vujac deli veerasmalo vam na dogovor, zna kak je, da mi Franca vujdene...

Je li ti to Jura muki divani? Znaju li to tvoji? Kaj se ti o temu stara za moje? Je si ti tvojima

prvo rekel, nek si tvoji ipaltinji veru dal, kak ti tak meneotri pita? ... To je sa sem nekaj druga! Ona ni cura iz naeg

sela! Nai curi se nejde samo tak na dokonak! Rekel sam Jiva, rekel, za nau Janu doli su prosci

Novoselci...Jiva je doao kui, pogleda u podrum, okrene nekoliko

puta preu, zaviri u talu, pogleda goveda, a onda unie ukuu s rijeima:

Delak svete mae, majko! Ah sinak, sinak! Fala ti, a tebi dobri Bog nek pu-

tevima ravna!...Objed je tekao s malo rijei, a na kraju Jiva kae smi-

jeei se i sve pogledavajui njeno u sestru: France, ja u piti mot, neu vino, ne bi tel da nam

veeras sfali, doli budu di nas, tak mi je po mai rekelJura i njegov vujac, zna ne rad mene, nek radi tebe, se-strice draga!...

Isti as razvedrilo se lice njegove majke; otac sa smije-kom ispije vino, a sestra Franca od radosti plaui ree:

Jive, bratac mili, sunce je i na me sinulo, skruenosam danas pri mai prosila Boga za tvoju sreu, ali samga prosila i za se, nek me ne pozabi, zati kaj ti ipakinju

zimle . . Gledil me je danes Jura kad sam ila vuz deke,a ja sam sirota mislila da mi se podsmijuje, kak se nebumo

minjali . . ._ Vis da ni tak! Krivo si ga sudila, sestrice!...Drugu nedjelju iao je Jive sa svojim ujakom u snu-

boke na ipak. U Maievoj kui ivala se oprema zaFrancu, a majka ree Jivi:

Sinko, tebi velim, a ti reci Jelinki da se bu moralapo nae nositi, rubae i znak ene na glavi, naa je, ozvaniste vu crikvi. Ovdi se bu za nju se ivalo kak i za tvoju

sestru, jesi me razmel?Jiva prihvati majku za ruke i pogleda ju u oi:

Takvo dobro srce more i meti samo majka, a moja milamajka je i pametna! Fala vam majko, moja Jelinka ne znapo nae, a da vam po istinu povem, nimaju niti otkud, ve mise Jelinka i splakala i rekla: ... Rada te imam Jive kak onivid, kak hum ja sirota vu tvoju bogatu hiu dola sa mojimsirockim ruhom, joj meni Jive joj!... Bilo mi je al .rekal sem ji bu ve nekak, ni ti na to ne misli, znal sam ja. dati nima i ne zna kak to pri nas imaju cure, ke idu zamu ...

Jive pri vine majku u zagrljaj i sav u/.buden ree: Mila moja mama, nigdar tu ljubav ne bum pozabil, a

verujem i moja draga Jelinka da vas bu di ivota, di nebauzdigala!

Dao Bog sine tebi draga ena i tvoji majki bu dragodete, kak da sam ju rodila!

Majko, majko, mam teem di nje da ji velim i daju razveselim, i njenima skinem brigu da se ne morajuskrbiti za ruho moje Jelinke, a nimaju siromah! niti od-kud!...

Drugi dan Boia bila je kod Franje Maia dvostrukasvadba. Jive se eni i Franca se udaje.

2726


16/128

Rano ujutro poao je Jive s malo svatova po Jelinku unjeno selo ipak koje pripada velikoj upi Dragani, avjenanje se mora obaviti u crkvi sv. Jurja, koja lei na

brijegu blizu draganikih gorica gdje Maii imaju vino-grad. Trebalo je daleko ii; preko dolina, bregova i umedo ipka, a jo je dalje od ipka cestom do crkve sv. Jurja.Franjo Mai je rekao sinu:

Jive sine, tel si tak, ja sam tvoju volju potival, a timene posluhni, mam od sv. Jurja, posle Sakramenta, vodisvoju enu vu na dom, blie je di nas, nek nazad tam, ai sam zna da smo ega pripravili.

Dobri moj aa, ali njeni pisrjeki.

Sine moj, kak to sme pitati, njeni su a od sad budunai, si nek dojdu vu na dom.

Jive je sav sretan gledao oca, a on mu smijeei sejo ree:

Nek se ti tvoji novi rodaki najeju i dobro napiju,lake i veselije budu se vrnuli vu svoj ipak.

Jive se vraao s vjenanja oko podne u svoje selo.Staro i mlado stajalo je na putu da vidi mladu. ule su semnoge primjedbe, a osobito mukaraca ...: Bome je tocura i pol, vu nai nonji, milina ju je videti, snaha bu da ji

bi malo para vu naem selu, ak je popotal Jiva naecure, bome ni zel kaj god!... A ene su zajedljivogovorile: Lepa je za gledati, burno vidili bu li Kati Ma-iki delovala po voli, mam se bude znalo; ona nezna

muati! ...Mlada snaha Jelinka je prve dane bila zbunjena i nesi-

gurna. Radila je ak i onaj posao koji nije trebala, gledalaje na svaki svekrvin pokret, i s posebnim je tovanjem slualasvekrvu, kada ju je upuivala u kune poslove.

26

Ako je svekar to od nje elio, pogaalaje oima,pa jeto velikom brzinom, za tren oka, uinila

Jelinka je bila sva izvan sebe od sree da je sada uistinuena Jivina i snaha uvaene i imune obitelji Mai.

Prve nedjelje ila je u crkvu s Jivom i njegovom sestromMarom, doekala ih je Franca, sada snaha Bencetia. Svesu oi bile uperene u Maievu snahu, pa su se ule rijei:

. . . Ako se prav /.a prav zeme, lepa je snaha, znake naglavi nosi kak i domae nae snahe, rubaa lepa, lingana,nabrana kak i Francina! ...

Nalo se i zavidnih, a pomalo i zlobnih, te su govorili:

. . . Se su to mudri Maii tak dali napraviti: rubaepo nae, rupci, posicu i kolarde, nezi sigurni svekrvine;lepu su ju ohlek li, ah* se jim je badov, nemareju da ju

podvrgnu pod nau! Mam se zna da k nam ne spada imkemu kaj veli! . .. Zatee unak po svemu kak da avlom

pribija aku drugu re, onaj njen -k-a-a-j, bi-la, bu-um ,tak zavija kak da su ji reci vricom vezane!...

Prolazei mimo, uo je te primjedbe stan zvonar crkveMalino; stane pred ene i ree im:

Ni me brige za tu novu snahu Maievu, ali mi,lepu vas prosim, ene, recite, da li se razmete kak i kajuna divani?

Joj kume Martine, kak to morete pitati, kak ju nebi razmele, ne divani talijanski, ve hrvatski, samo zatee,kaj je nam smeno! . .

Joj, joj, kak ste bedaste! Prat se oni veli, ene imajuduge lasi, a kratku pamet!

Kak divaniju Draganaki, kak divaniju Jakovci,Mirkopoljci, nai vu Pokuplju, ki su med nami?!...

Istina je kume, ne kak mi, ali tak mrske ne zateiju,kaktaipakinja!

29

l


17/128

Vidite ene moje, nijedan narod, morti e na elomsvetu nima tega bogatstva vu govoru, kak mi Hrvati! ujte me, tak mislim da dva milijuna Hrvata govori nakajkavski, a aka fara bolje reeno upa, ima svoj naglasak.Morti dva milijuna divani akavski, tu opet salti krajdrukije naglaava ki Hrvati Primorci, Istrani, otoanidruga, a Hrvati vu Dalmaciji opet po svoje, onda imaskori dva milijuna Hrvata ki su tokavci kak se sada slu-beno piu knjige i novine!... Se su to moje drageene Hrvati, ti si imaju rado nau milu domovinu Hr-

vatsku da li veliju: Kaj, kak ju ne bi imal rad? ili: a,kako ju ne bi volel? ili: to kako ja ne bih ljubio mojudragu domovinu Hrvatsku? ...

To nam je milo uti, kume Martine, verujemo vamda je tak, ali nam je ipak po nae divaniti najlepe!...

To se razme, naj vam i bude, ali pustite na miruMaievu snahu, makar je i ipakinja. Recite istinu, za kuminutu bute ili vu crikvu, to divanite, kaj ste joj jalne!...

A jedna ena ree: Bum vam ja, kak malo starija, po istini rekla: Sad

kak je da je, ena je Jive Maia i snaha njihova, ali nambi drae bilo da je ka naa cura na njenim mesti, a to netaji Jivina mama, a niti japa.

Vite ene, da sem potrefi! da ste jalne, sad bumpozvonil na mau, pak se pokajte kaj ste jalne nekadanjiteakinji ipaki!...

U Maiem domu vladalo je zadovoljstvo, jer su svibili zdravi, gospodarstvo je dobro napredovalo, zima jeprola, penica lijepo pokazuje, trsje su potezali, povezali,kukuruz posijali, volovi i konji su im bijeli, krave se ote-lile, svinje se mnoe, a domaica Kate vesela jer je punodvorite ivadi... U tom domu sigurno je najradosnije bienjihova snaha Jelinka; ona ne zna to bi od sree i zado-

voljstva, ve se na sve smijei i svemu veseli, a esto seispriava ukuanima: Nemojte mi zameriti, draga mama iaa, ali kaj mogu, kad mi smeh na silu bei tak samsretna i presretna, da se vu meni migee . . .

Samo se ti kerko mila smej, smej, ne budi ti vu-roke, ali se uvaj presim te vie puti, a sad pak ti bra-nim, da ne nesi tu veli ku abru jel a pred svinje.

Neu, neu majko, buni vas posluhnula.

uj me Jive, zakaj i ti malo ne pripazi na enu? Od sad bum majko, sa sem sigurni. Kad god je net ko doaou Maiev dom, Kata je uvijekhvali la svoju snahu, a onda

je nastavljao svekar Pranja: Dobra nam je, mila i draga, kaj da vam velim, ni kruh

ni boli, nek je una; od milja i dragosti moglo bi ju se jesti! . . .Jednom prije rane mise, dola je Kate ranije, te stala

sa enama razgovarati.Jedna se tui na zdravlje, drugana mua da previe pije, trea na snahu da joj odgovara.Kata je svaku tjeila na svoj nain kako je znala, a ondaveselo i oduevljeno ree:

Fala Bogu i Majki Bozi, pri meni je se tak lepo idobro kak vdiki nebeski, moja snaha je kak andel, mojPranja veli: dobra kak kruh na svakidanji. Bog midobri uvaj i nadale moj dom.

I bilo bi sve lijepo da nema zavisti... Ali Jana Kriani-eva koja je po selu razglasila da e Jive biti nje/in /.ei ree:

Drago nam je Kate to uti da si sa snahom zadi-voljtia. ve je dost dugo pri tebi. Reci po istini da ti paikaj je iz ipka,jo veliju neki familije Turinove i kajunak zatee kaj div ani !

Zna kaj Jane, dok ni postala moga Jive ena, tosam divanila, ali od onega asa, kad ju je dipeljal vu na

3130


18/128

dom, draga mi je, rada ju imam, kak i svega Jivu,ka da ju je ba dipeljal iz ciganske erge, jesi me ula?

Bog nam grebe prosti, ajdemo sad k mai!...

Na poetku listopada rodila je Jelinka zdravo, lijepomuko dijete, pa ree muu:

Jive, mili i dragi, dajmo mu aino ime. Daj Jive,meni za volju da je bila cura, onda bi dali mamino. Dobrisu mi, mili i dragi aa i mama, kak da sam njeni mleko

cicala!... Jelinka moja mila, kak god ti e. Naj bu Pranja,

ali kak se bu razlikoval od ae? Jive dragi, se au zovemo aa! Dobro onda, njega burno zvali Franjko tak moji

ipaki zoveju mesti Pranja. Dobro. Burno ga tak zvali kak ti eli, samo neka

Bog da zdravlje tebi kad si ga tako zdraviga i lipiga rodila!Nitko u kui nije bio tako veseo kao Jelinka. Najprije

radostan majinski osjeaj, a onda sigurnost u domu u kojise udala; smatrala se temeljem novog narataja zato jerrada djecu koja su jamstvo da se nee zatrti ime doma ukoji je dola ... Naroito se muka djeca smatraju nosio-cima staroga doma i vrstoga temelja.

Tuan je ivot mlade ene, snahe koja ne moe roditidijete. Osjea se nesigurna, nema svoga temelja, i sama

sebe smatra trpljenim gostom u domu u koji je ula. Pozakonu, ona je lan obitelji, ali nemilo gledana od muevihroditelja, a s vremenom i mu je smatra nunim zlom. Od

jada i tuge, a esto i iz oaja, govori joj: Ti ivi, je, pi, die ovaj zrak, kak ona jalova

jabuka u slivaru, crpi samo zemlju, zaleva ju kia, i pustida ju sunce gre, a sako leto ekamo rod, a ona ostane ja-

32

lova! Kad naraste, nju burno posekli, ak ni drugo burnose greli od njenoga granja, a ena jalova oslabi, ostari, mrekak da ni nigdar ivila!

U selu Matino nemilosrdni su domari prema takvojjalovoj eni, a esto sirota nije kriva to ne moe roditidijete, ali obiaji sela ne poznaju smilovanja ...

Zbog toga je Jelinka bila sva izvan sebe od sree kadaje osjetila da e postati majka.

Ponosnoje pokazivala Jelinka svoga sina svekru Franjikome su ak i brkovi podrhtavali od sree i zadovoljstva, aveselo se smijeio na Jelink ine r ijei .

Pogledajte ga ae, kak vas gledi, sa sem ega slianje vam, ako Bog da. to bu deko i pol!

Najbu samo zdrav, a kad naraste, naj bu ondasamo dobar! ... nadovee svekar.

A snaha e: Bu, ako Bog da, dragi ako!Na proljee su poeli radovi u polju i vinogradu. Je-

linkaje radila samo ublizini kue, jer je samo svojim mli-jekom hranila sina. Ako bi koji puta zakasnila, a dijete jeplakalo, onabi ve sa ulaza govorila: Ne plai, ne plaisunace moje!Ni majka na te pozabila, ali je trda zemljana Pustiki, a tela sam ju prekopati!... Mui sinak, mui!Oaj mamino mleko ima ga i preve u tvoje majke!...

Kada ga je premjetala na drugu grud, dizala ga jeuvis, te bi sva sretna i ozarena govorila: Milo moje lepodete! Znam, znam da ti ni dost, daj zovi staru majku, nekte vidi kak si narasel za ovo nekoliko mesec. Mama, hotevidite, kak se sagible di cice . . .

Kataje dola iz kuhinje, gledala dijete, onda snahu,pa stade promatrati kako dijete pohlepno sie mlijeko izmajinih grudi

3 Pokajnik 33


19/128

Jelinko, gladi detetu glavicu!Jelinka se zanijela, te ispod glasa zapjeva: Komoj e-

kam, komoj ekam, dok nedelja dojde ...Rijeci pjesme su svuda iste, ali Jelinka je pjevala nnim

zateuim govorom, ipakim. Kata je jo stajala, gledaladijete i nju, pa ree:

Jelinka, dete drago! Oj majko, kaj bi radi? Jelinka, nekaj bi ti rekla, ali te presim nemoj mi-

sliti, da mi zati nisi mila!

Majko, kad bi vi meni i reami rekli da me nimaterada, ja vam to ne bi verovala! Bog bi me katigal ak bi to i pomislila, a kam pak

rekla! Ve sam ti uda puti tela rei, al se nis vazmela!Ali sad te lepo presim ...

Majko predobra, vi meni samo zapovedajte, ja nisvredna da bi vi mene kaj presili!

Dobro Jelinka, onda ti samo lepo velim, zakaj sene trsi, da po nae divani?

Joj majko mila i draga, raje bi dasmogu po vaedivaniti, nek ne znam kaj! Gdegod sam na samim, ondana glas divanim, ak ne mogu mam zaspati, onda pomuesama sebi povem, vuini se majko, rada bi, al nikak i ni-kak ne mrem! Znam i sad sam popevala, po mojeipako.

Jelinka mila nemoj mi zameriti, ni to rad mene,

zna dete drago, rad drugih, a ipak si ve vie od leti danmednami! Prekera sam nesila koko i jajca kaj ste poslali

gosponu vuitelju, ga mu je ena rodila. Znam Jelinka, znam! Lepo sam se njim divanila. Zafalil se je. Vas se

je pozdravil, onda sam mu ja rekla: Gospon vuitel, bili

vi mene mogli bre naviti da bi divanila, kak se tu di-vani? ... On se nasmejal, pak me zapitah Je si li tisnaice ila u kolu? ...

Nis, gospon vuitel, od nas nigdar ne ide u kolu i ona niblizu! Onda mi on veli: uj me, snaice. Ja sam ovdje uiteljve vie od deset let, u koli deca itaju i pisci 11 kak se mora

po zakonu knjievnom. Reci mi, kak tvoj Jiva divani sasvojima i sa tobom? Divani kaj bum dinesel samolepe nek ja, on ne zatee!... Vidi snaica, si su oni vuili,ali ipak doma med svojimapo svoje divane, vie se pamte reci

ke su od majke navue IH-. nego v koli! Pamti snaice, majkate uila, skoro dvadeset godina ivila si meu svojima,govorila, pjevala, ak si morala i plakala si po svoje, kaj bi titela za leto dan da ti to sve zaboravi i govori kak se govori uselu Mali-ani? Bi gospon vuitel! Rada bi, jako bi rada

poradi mega J iv c i njegovih, da mi se ne potaju seljani, kakzateem po ipaki!... Neu ti lagati snaice, nee ti u sebizatrti taj naglasak ipaki niti onda kad bude starica, a nekako bi ti elila, za godinu dana! Bum, gospon vuitel,

bum. ja se sama sobom vuim, kad me nigdar ne uje, a samojim Jivom divanim ga god mogu! Badava ti je snaice!Mladi smo oboje, ako Bog da zdravlje jo emo se razgovarati. . .

Oprosti, kerka mila, nigdar ti vie ne bum spominjala.Budi kak si dosad bila! Bog ti daj zdravlja, sigurno ti je pratdivani! gospon vuitel, zna on da se svoje nigdar ne pozabi!

Ni on badava kolje vuil, da bi divanil kaj ni! Nemoj kerkonae divane mkimu povedati! Neu majko! Neu, samo bum povedala naemu Jivi! N u njemu slobodno reci! Joj meni, sigurno mi je jelo

iskipelo i prigorelo! ...

34 35


20/128

Nakon toga nije vie svekrva Kata prigovarala Jelinkito govori svojim naglaskom. Ako bi joj susjede ili roa-kinje predbacivale rugajui se: ... Jo navek ta rva dobra ipredobra snaha natee po ipaki..., rekla bi: Naj divanikak ji je milo! Draga, a kaj more biti lepe i drae nekkak ju je njena majka vuila! Kaj ne znate, da se tonigdar ne more pozabiti!

U Maievu domu svi su zavoljeli Jelinku. Ostale trisestre Jivine, natjecale su se koja e vie ugoditi malomeFranjku, a Jelinka im je govorila:

Ja znam, mile moje, da ga rad imate, gdaj ga i nebi imel zdravega i tak lepega, ali me je strah da ne postanepreken kad mu se puate po volji. Ako Bog da dobilbu skori braca ili sestricu, onda nje neete niti gledati!...

Burno, burno ne vesta! Ali kaj moremo kad je takmil i drag, a se po nai divani!...

Na dan snuboka svoje jetrve Mare rodila je Jelinkadjevojicu kojoj su po elji svekrve dah' ime Franca. Tako jeobiaj da se nadomjesti ime djevojke koja se uda i ode izkue.

Prve godine kada se udala Jelinka u dom Maia, nijemogla odoljeti, a da ne bere ljekovito bilje. Krila je to kaoda neto krade, pred mjetanima Malina. Sve to je na-

brala, slala je ocu i tetki na ipak, ah' kada je ve bilamajka troje djece imala je zalihu kamilica, bazge, lipe,oskorua, ipka, preslice, rumarina, te mnogo raznoliitogkorijenja. Prvu pomo ukazala je svom svekrvu Franji.Iako je bio ve svibanj on je zaspavi na zemlji dobioupalu plua. Zvali su lijenika ak iz Karlovca. On usta-novi upalu s obje strane i imao je malo nade da e Pranjapreboljeti. Davali su mu lijekove ali vruina ne prestaje, adisanje je bivalo sve tee i krae. Jelinka obilazi bolesnika,mijenja mu obloge, kua lijek iz boice, a bolesniku

e loije. Jiva je poao opet po lijenika. Sluao je lijenikisanje, kucanje srca, mjerio je tlak, te ree Jivi i majcinema nade; samo se udo moe dogoditi. Svi zdvojni,

plau i jauu, kako i ne b i za ovjekom u najljepoj dobi,jo nema niti pedeset godina ... Jelinka se sustee od plaa,pode do bolesnika pa ga njeno upita:,. Da h vam je kaj lake, ako dragi?{ Franjo zanijee glavom i pokae na vrhove plua, tefedva progovori:

Boli, boli kerko! Neete vi umreti, ako! I sa voljom Bojom, jabum izvraila ... Jelinka tada sva izvan sebe stanevati:

Jive mili, dojdi bre, naberi jaevlega lia, mladiga vrha,majka ove korene vrste i kuhajte, ja sama idem jido Kupe,da naberem lapuhe ..., Za kratko je vrijeme bio bolesnik po cijelom gornjem^dijelu tijela obleen s liem jaevlja, a na glavi je imao j|hrpu lapuha. Jelinka mu je svakih pola sata davala licujaja, od korijenja. Ve je dopodne bolesniku bilo mnogoijbolje. Laganije je disao, ali lie i lapuhi bili su vrui. Je-jlinka opet mijenja lie i lapuhe; ostala je uz bolesnika ci-ijelo vrijeme. Jiva je doao po nju, te ju nagovarao, da leg-

tae, ali Jelinka mu ree:j| Neu, neu, dragi Jive, ni te sile ka bi me od njegaote rala! Ja bi mu sve krvi dala, a kaj je meni da tri noi okane stisnem? Pusti me Jive, verujem u Boga, da sam temdobrim i milim loveku, naemu ai, pomogla da bu ivostal, poj ti Jive, poini se, a mene ostavi!...

Tada poe prema bolesniku, te ree: jt ako mili,sad vi morate mene posluhniti, nesmete leati, vie kaksedeti! Tak ae, tak! Morate ovak kak l^t velim!...

^^i

-4

"f--M

36H

37


21/128

Onda mu obrise znoj sa ela, pa sigurnim glasom kae: Ve je bolje! Zdravlje dihaja nazad. Jo malo ovega

gorkiga vrata dajte ae, dajte me posluhnite! Samosad ... Ja bum vas eli ivot... jo ako, jo malo!...

Za tri dana opasnost je minula. Vruina je nestala, di-sanje je postalo laganije, a bolovi u plunim vrcima ostalisu neznatni. I tako je Franjo Mai ozdravio. A onda jesvakom govorio:

Svemogui Bog i moja dobra snaha ele noi bilisu vuz mene vidite ljudi jaevlene e jesti blago, a

niti, nee jesti blago, a ni lapuh, kakvo vredno vratvovu vaz nas raste, a mi se jadimo kaj ni od koristi ...Kada je Pranja Mai ozdravio, pomiluje rukom po

licu Jelinku, te joj veli: Dete drago, uda si se s menom namuila!... Fala

ti, a sad te jo lepo prosim, beri ti trave i korenje kulikoe, otprti reci ak ti gdaj veli kaj: maj mi je aa rekel,Bog zna kemu bi moglo zabiti?

Drugo ljeto pojavila se u selu griza i nekoliko je djeceumrlo ... Narod je nosio djecu lijenicima, ali Jelinka je ukotlu kuhala ajeve, najvie od drvea i korijenja oskorue,dijelila je svakom kome bi to zatrebao i tko je k njimadoao. Osjeala se sretna, jer u selu Malino nije bio niti

jedan smrtni sluaj. Za Jelinku je douo i lijenik koji jedolazio iz Karlovca i lijeio djecu. Poao Maievoj kui ivie zahtijevao nego molio Jelinku da mu pokae bilje i

korijenje kojima je lijeila djecu od grize. Sve je biljke ikorijenje naao u istoj platnenoj vreici s razliitimznakovima, jer Jelinka nije znala itati. Jelinka nije bilazbunjena ve je sa sigurnou tumaila lijeniku za to se

pojedino bilje ili korijen upotrebljava. Znate snaica, tome ja ne pridajem mnogo vanosti!

Ali vam priznajem da bilje i ljekovito korijenje pozna-

jcte izvrsno! Ako ono kome koristi dobro je! Otrovati senee nitko. Vjerujte da sam dugo mislio na vaega svekraFranju. Lijenika je znanost digla ruke od njega, a zanekoliko dana ujem, ozdravio je!... Kako ste ono rekli, odlia i l u puha'.'

_ Gospon doktor, od jalevega lia! Bil je tu v pomoi isvemogui Bog! .. .

A jesu li djelovali moji lijekovi, ih vae lie i korijenje? ... Glavno da je ozdravio!

Jeste, Bogu fala zdrav je kak je i bil na predobri

aa!. . .Vrijeme je prolazilo Jelinka je rodila petoro djece, dva

sma i tri djevojice. Kua je postala puna njihove djece. AJivine su se sestre sve poudavale. Djeca su rasla, a Franjo iKata sve neopaeno postepeno ulaze u sebe. Jiva i Jel inkaozbiljni roditelji, veselili su se gledajui zdravu i dobru djecu.. . Od svih petero najvie je bio zapaen najstariji sinFranjko. Jedva je zavrio etiri razreda puke kole; itanje i

pisanje mu nije ilo od ruke, ali u raunanju je bio prvi. Uurednosti sluio je za primjer. Imao je iste knjige ipisanke,a njegove bijele platnene hlae i ru-baa bile su uzorno iste i

bio je posebno lijep djeak. Imao je velike crne majine oi i cmu oevu kosu, ali oplemenjenu s prirodnim valovima.Imao je pravilna usta s lijepim zubima, a od majke jenaslijedio lijepo lice i bradu s neprimjetnim ud ub in am a.Govorio nije mnogo, bio je dosta miran, alije imao mo da su

ga drugi djeaci sluali. Ako bi to predloio bio je kaodjeak-predvodnik pomalo i u mi l je n, a ako bi mu koji drugto naao uinio, osveivao se; ako to nije uinio odmah,nosio je u sebi osvetu koju bi rijetko zaboravljao... Ve kaodjeak velikom je ljubavlju prionuo uz seoski posao. To munijebi lo teko.Nitko sretniji od njega kada ga je otac pozvao

38 39


22/128

da poe s njime obrezivati vinograd. To je bila za petnaest-godinjeg djeaka velika ast.

Bio je uredan i toan na poslu. Stavljao je kolce uztrs potpuno ispravno, vezao je lozu uz kolac lijepo, a ako jekopao drobio je zemlju u sitno. Kada su teaci trgalikukuruz mnogi bi govorili: Ovo batvo sigurno je ogrnuoFranjko! On je okruglo sloio zemlju.

Kad je Franjo bio u osamnaestoj ve je bio smatranmladiem ... Tog Boia doao je kud s punim depovimaraznih boinica, darova od jabuka i grana od lenjaka,

koji se dijele po starom obiaju na sam Boi. Tri godinemladi brat Ivan jadikovao je kod objeda:

Meni nigdar ni ni dal, a da mi ni dala ovu boi-nicu vujna Barica ne bi ni to imal!...

ekaj Jive, ti si jo mlad, bus i ti dobil ga bus starkak je Franjko!

Franjko se ponosno smijeio, te je dijelio jabuke starojmami, majki, sestrama djed i otac nisu htjeli primiti aonda je dvije dao bratu Ivi.

Jelinka je u proljee i ljeto brala bilje, lie, tmjule,trnove krukice, oskorue, a ujesen korijenje i ljekovito bilje i

posebno lie s drvea, koje e ozdraviti bolesnike ... Nakraju jeseni, zimi, a i u poetku proljea mnogi bi dolazili itraili od nje pomo za sve mogue bolesti koje bi ihsnale. Jelinka je rado davala trave, lie i korijenje uzupute kako se to pripravlja, kuha i uzima. Mnogi su

dolazili s uroenim manama, pa su od nje traili pravauda, a ona bi im na to odgovarala:

Ljudi moji, to je od Boga beteg, ja ne znam za tivratvo i nemrem vam pomoi, to more samo milostBoja, molite svemoguega Boga, da vam povrnezdravlje!...

Svekar i svekrva joj nisu prigovarali, a njezin Jiva bio jeupravo ponosan na svoju Jelinku kada je uo kako je bla-goslivljaju mnogi kojima je pomoglo njezino vratvo ...

Ni ka d ,i nije ni od koga traila naplatu; narod joj to nijeniti nudio, ali je ipak rijetko tko doao praznih ruku. Donosilibi pile ili koko, patku, gusku ili jaja, orahe i jabuke, kao z.nak

pos ti an |a i pa /n j e, a i za hv al no st : . Premda su Maio bilidobrostojei ipak je svekrva Kate govorila:

Niste morali ni donesti, al kad ste ve di sim nosilinaj bu. Drugi put nemojte fala Bogu mi imamo ega

pri nai hiz i.Zemite kuma, samo zemite, nebumo nazaj nosili!To je iz potovanja, a ne za plau, nebojte se od vika vas nebu glava bolela!

Jednoga dana na k ra ju mjeseca studenoga, rano ujutrounili su konji s kolima, a na njima osrednji ovjek s]edi saenom i jednim mladiem. Jiva pogleda kroz prozor, pa ree:

Koj je te Draganicanoe sim dotiralo? I tak rano? Kajbi to moglo biti? Jelinka moja, sigurno budu tebe rabili.Otac sigurno i mama pomaeju iz kol snimati tega mlaega,snaniga deka, idem im ja pomoi. Jiva izae pred kuu.uputi se do kola, pa veli:

Bete vi na stran kuma, bum ja pomagal da skinemodeka nakla, kaj more biti temu jakimu, na izgled zdravimdeku?

Joj, joj zlo, da ne mre vee biti!...

Mladi ]C staj ao u ko lima drei se rukama /a lojtricc*kola, onda se uhvati oko vrata jednom rukom za oca, adrugom za Jivu, a majka se pripremila da pridri noge. Po-makli su se od kola, mladi savine tijelo, pa podigne nogeuvis, no jedna mu noga zapne za lojtru i on zajauCC tak-vom snagom da su svi ukuani dotrali i preplaeni gledalikako on, jadan, zapomae.

4041


23/128

Joj, joj meni! Boli me jo, al ga sam se trknal nalojtru kak da su me noem pikali!

Stajao je kraj kola u dvoritu, ruke je vrsto drao okovrata svom ocu i Jivi, tako da je gotovo visio na njima.

Na nogama je imao vreice saivene od bijeloga domaegplatna, glavu je spustio upravo do prsa, pa je tiho govorio:

Boli, bob' da ne more bolje! Nismo teli tefe dragi, ti si premalo zdignul nogu,

no emo li se zanati da te prenesemo v niu. Jo samo malko da se poinem!

tefe, e da te ja na plei odnesem v niu? tefane, lake i sigurnije emo te mi dva odnesti,daj samo dobro zgrabi nas oko vrata!

Tada su ga posjeli na klupu uz sam stol tako da budenaslonjen na zid, glavu je podigao, pa je i nju naslonio nazid, a duga neuredna kosa padala mu je na elo. Lice mu je

bilo posuto rijetkom bradom i briima, usta otvorena, oizatvorene. Uzdie od boli... Svi su se Maii okupili okonjega, ostavili su svoje kune poslove. Franjko je ostavio

blago, a Iva svinje, a i stara mama Kata ostavila je svojelonce na ognjitu. Mladieva je majka kleknula na zemlju,

pa poela odvezivati vreice koje su bile navuene na noge.Otac je stao priati:

Znate kak je pri nas Draganianaca! Kad deecmalo odprhne, ak je sila vadimo ga i iz kole, pak s njimvlug svinjam da pazi na njih, a za betene bere ir... te-

fan je sreom poel iti ve u opetovnicu, ga je bratov sinbil pozvan u vojsku. Pred devet let preel je kak svinjarmed nae Draganiake v lug, a ne znam da li je bil pritidevet let, dvaest put doma v nii... Tam mi si imamoograde za svinje i tak kak bi rekli, neke kolibe za svinjare.

Na tefan bil je dobar svinjar, pazi! je na breje praske ina male prasie, pak smo mi znali imeti ovak v jeseni prek

42

dvesto komadi svinj!... Tak nekak pred dva tjedna smoprodali prek sto komada, njega su prsti ve boleli, ali on nitcl iti domov, dok on sam ne odabere svinje, ke emoprodati.

Majka je skinula vree s nogu, podigla mu noge, a svisu se pri makli mladiu da pogledaju, ali su se brzo odmicalis uzdasima i rijeima: Jao njemu siromahu, tak nekajnigdar nis ul, a kam pak vidil... A baka Kata veli povika vsi:

Za pet ran Isusovih, to ni slino prstima na nogi,

Bog nas ouva] takvoga betcga!tetan otvori oi, pogleda ih sve, a onda uperi pogled

na preplaenu Jelinku, te veli: Jeste U vi ta kuma ki smo doli, puni vere i ufanja,

da mi butc pomogli i sne li moje muke ke ne daj Bog nikemtakve muke!

Joj mene, joj, pri srcu me je zazeblo, ga sam tospetila nigdar tak nekaj nis videla, a kak pak tak nekajvraila, kak da ti velim, da te ne rastuim!...

Mladi preplaeno pogleda Jelinku, pa moleivim gla-som upita:

Kuma, kuma verujete li vi da postoji SvemoguiBog?

Verujem, verujem sinko! Sveznajui Bog, On bi timogel pomoi, ja tuna ne znam vratvo za tvoje prste! Inokte, ki su se zarasli!

Joj meni, ja ovak aveti ne morem! Ja bum pametizgubi! od bola i muke! Vi ste mi bila jedina nada!

Mladi prodorno pogleda Jelinku, te povie, trgajuikoulju na prsima:

Onda vas prosim kak se Boga prosi kad meneete -ni! probati vraiti, donesite siroku sikiru i panj,

43


24/128

odsecite mi svih deset prsti, nebum rekal niti joj! Dajte,dajte manje bum muke imel i trpil nek kaj sad trpim!

Njegova je majka poela plakati i jadikovati jo uvijekkleei kraj sinovljevih nogu a zatim ustane pa stane milovatisina govorei:

Smiri se sinak mili, ak te je sve ostavilo jo ni pre-dobri Bog. On e ti pomoi! Ne divani takve strane recida ti prste seku!

Majko, majko i Bog je na me pozabil! Zakaj taj kak ga vi nazivate dobri i svemogui Bog dopusti da je

ve toliki dan na dan trpim muke, ke se ne moreju re-amiizreci!Nasloni glavu na majino rame, te tuno uzdiui i je-

cajui zaplae. Svi su oko njega plakali, a osobito enskadjeca. I stari je Franjo brisao suze. Jive i Franjko su seokrenuli, da im se ne opaze suze u oima. Mladiev otacstane kraj sina, gladio mu je rukom kosu, drao se dobro,ali i njemu suza navre na oko. Na ope udo, majka je pre-stala naricati. Prestala je jaukati i plakati, i tjeila je si-gurnim glasom sina:

Ne plai, ne plai sinak mili, nis ti od tega ne bulake, a niti bole. Ne gubi milo dete nade, ak nisu znalidoktori, niti unaj ovek na Reici, a kuma Maika ne zna ili

pak nee, tvoja majka nee prestati moliti Boga na golimkolenam, dok ti on svemogui ne pomogne!

Mladi prestane plakati, obrie rukom suze, te ree:

Sram me je, kaj sam pred semi vami plakal, nisplakal od muke i bola, ve od tuge i alosti. U vas samkuma veroval kak vu Boga da mi bute pomogli, a vi,znam da bi teli, ah* recite mi po dui, i istini ne ufate semene vraiti?

Sinko, niti se ne ufam, a niti ne znam! Ne da neu,ak bi ti mogla dala bi ti svoje krvi, da ti pomognem!

44

J Neu ja kuma vae krvi, nekvasjo presim vuJoje ime, vu ime vae dece, vaega doma, vae dobrote,ire ste mnogim pomogli, pomozite i meni!

Jelinka nije samo plakala, ve je jauui govorila: Nikdar tak nekaj nis niti videla, ne znam a niti se te

ufam poeti, ne daj Bog da ti vmre zatrta bi ebei elu svoju familiju, ve sam vam rekla, utecite semilosti Bojoj!...\ Pred Jelinku klekne mladieva majka, drei ruke na

jmolitvu i plaui.

l Probajte kuma mila i draga, zaklinjem vas Bogom jjivaom decom, te sa ovim mojim jedinim sinom i sa

pe-'jtoro keri... Sklopljene ruke podigne do Jelinke.Nato (mladi iznenada povie:i Ak ete kuma, ja bum ovak knjapav pred vas do-el i kleal, ak treba eli dani presil vas bum, probajte kakmorete i kaj znate, raje mrem, nek ovak iveti!... SvekrvaKata digne mladievu majku, te joj ree:

Ne muite mi kuma snahe, vite i sami da od tugeplae kaj ne zna vratva za vaega sina. ( Mladi opetpovie:l Stara majka, nemojte rei da ne zna, naj proba,'presim vas, recite ji, raje mrem nek ovak iveti! Ak nee

probati, kunem se majkom, koja me je rodila, da u si sam 'seprste odsei, ali ako proba, ak me ne izvrai, neu niti.jedne alne niti tune reci reci, nek u trpeti i onda strp-

ljivo ekati milost Boju!... , Jelinka mila moja, jesi lirazmela deka? Jesam Jive, jesam! Strah me je dobri Jive, ne za me, nek za se vas!\ I nastavi: Da, za se vas!... Jelinka, dobro dete moje, skuhaj neke trave, nek si jmoi, ak bu kaj pomoglo dobro, ak ne ne bus kriva.

45


25/128

Dobra volja a kaj se zamara, site nema tu ree stariPranja.

Vam za volju, dobri na ako, ali ja nimam demakaj treba ranam. Kad nam je aa moj sem pripovedal dasamo jenput je njegov stari aa vrail jenega oveka kerausu nekti samo na palcima nega zarasli v meso.

Probajte kuma, probajte! Ak iete, ja u vamdrage volje prodati sto svinj za mega sina!

Ja nigdar za novac nis nikima pomogla, to ja de-lam od srca, pomaem kaj morem, jer ja trdo verujem da je

to kaj razmem od Boga dar!...Sve tri djevojice plaui govore majci, a France grlimajku, ljubi je i govori:

Majka mila i dobra, probajte kad vas i stari aapresi, a deko je tak tuni plakal, da njegov pla ne bumnigdar pozabila!

Jive, dojdi sim, unda vu ime Boje, bum probala.Se ufanje bum vrgla svemoguemu Bogu v ruke!... Po-sluhni me Jive, mora iti v lozu, da iskopa korenje dreva!

Javi se i mladiev otac: Ja u prejti kuma, ak se mora i na kraj sveta!... Onda im preje i em breje prejdite z mojim Ji-

vom! Dobro si utika zavremajte, uda korenja, brazgo-vine, vrbe, leskve, lipe, breze, onda naberite breme krvavihutika, tmjula, kaj raste kaj grozdje, pazite na crnetrnjule! Ke se jeju, nek krvave, ke su vu sebi leplive! Mrske

kak smrkalj...Nastalo je olakanje. Jiva i Mata Jeli, mladiev otac,poli su u umu, a tefan ree:

Mila i dobra kuma, vaa volja, tuliko mi je se tuge,boli i alost olakalo, da me sad manje peeju prsti, verujemu vas kak u Boga, a vas sam prisliU Majki Boji, ja samsiguran, da mi bute pomogli!

Bog naj posluhne tvoje reci tete! Samo on nammorepomoi!

Svi su se ukuani razili za poslom. Uz tefana je ostalamajka i Jelinkine djevojice. Domaica Kata donijela je

peenih j aj a, te ponudi majk u i tet ana.Nis mogal, jo vie nis tel jesti od muke i jada, al sad

bum jel makar na silu, nekaj ujem, kak da mi divani:tefan, ti bus o/dravil! ree mladi.

Jelinka je pristavila veliki kotao vode, te nekoliko lo-naca. Jo voda u kotlu nije ni uzavrela, kada su se vratili Jiva i

Jeli s korijenjem i trni ul am a.Ljudi moji, tuliko ste toga donesli da bi pet lepci kruha

tim mogla ispec i!Tada su korijenje nasitno sjekirom isjeckali, Jelinka je

sve isprala u koritu, a tek onda metnula u kotao za kuhanje.Nakon tri sata kuhanja, Jelinka ree neka donesu irokuabru- da nasipa lijek, pa posjednu mladia nasred sobe.tefan je sam htio na petama hodati do abre s lijekom,jerse toliko zanio od sree i uvjerenja, ali mu to otac nijedozvolio. Nad vrui je lijek postavila Jelinka dva drveta. takoda tefan dri noge na vruoj pari i da nastoji u to toplijilijek umoiti noge. Jelinka je svaki sat oduzimala mlaki lijek,

pa bi dolijevala vrui. Mladi se znojio, ali je to sve strpljivopodnosio. U poetku je od bola duboko disao, jo je duljepuhao paru iz sebe, ah' ni rijeijauka ni je izustio. Ve duljeod etiri sata drao je tefan noge u abri, a Jelinka je ve

nekoliko puta dodavala vrui lijek .. .Nastali su ve krai dani. Poslije etiri sata popodnesputaju se oblaci. Jelinka odgrabi mlaki lijek, pa nalije vnii.Jo se nije pravo odmakla od abre, a tefan za-jauetakvom snagom da se blijeda i preplaena Jelinka sruila nazemlju.

II

46


26/128

Jao meni, jao, nozi su se zaboli v moje prste! Jaomeni, joj! Svi su dotrali u sobu, majka mu je elo i licekvasila hladnom vodom, te govorila:

Strpi se sinak, strpi! Sigurno je vratvo dobilo mo!tefan pogleda oko sebe sve preplaene, pa e:

Oprostite mi kaj nis mogal muku v sebi zadrati!Najvie vi, mila i dobra kuma, sad me ni vie ne boli, negutim kak neki mravunci da mi vu prsti hodiju. Jeste li sevudrili, mila kuma?

Ne staraj se ti za me! Kaj bi se vudrila, epela sam

pokraj tebe, samo sam se od straha sela!...Oko pet sati Jelinka opet dolije toploga lijeka, pa veli:

Sad bus jo dral tefe dek se ne ohladi. Dost iprek dost je est vur moiti prste i nekte, ak ti bu po -moglo dobro, dobro bu, ak ni vie, nit ne bu!

Joj, joj, kuma draga, ja bi tri dana i tri noi ovakmoil nege, da ni ne jem, niti ne pijem!...

Ne, ne! To se ne srne, kaj misli da bi to serce iplua izdralo?! Sad bus moral nege izneti van.

Ve su napalili lampu u kui, Jelinka je pripravila koritoi toplu vodu, te govorila:

Dost je tefe, daj vadi noge! Jo je toplo vratvo kuma, jo samo malo, morti

bu ba to hasnelo? ...Sa strahom je tefan vadio noge iz ljepljive tamne te-

kuine a tek se onda vidjelo, kako su namrekane, kadamu je Jelinka lijevala po nogama toplu vodu. Morala jedosta vode naliti i rukom noge trljati da odstrani ljepljivilijek. Svi su se skupili oko njih, a majka sa strahom upita:

Sinko mili, da li te jo jako boli? Bogu fala, Majki boji, ne utim da bi me kaj

bolelo!

Zatim mu je Jelinka oprala noge, podigla se, pa oimapotrai mua, ali zastane . . .

Jive, ne, ne ti, ve vi kume, vu ime boje i Majke boje,vuz pomo boju, probajte pukati nekte vaemu sinu!

Nastala je tiina, ni dah se nije uo. Jeli klekne uz korito,uzme sinovu nogu, pa stane vaditi nokte s velikom lakoeom,

jedino je kod palaca, dva puta podizao nokte. Maj ka tetovaje stala plakati od sree, ali Franjo Mai strogo zapovijedi:

Svi skupa ki kak hoe, stojei ili kleei zafalimose Bogu, ki je bil u pomoi moji dobri Jelinki i koj se je

smiloval temu deku! ...tefan Jeli ostao je osam dana u Maievoj kui, aJelinka je govorila svojima:

Draganie je i ipaka fara, Draganianci su i velikibogatai, al i uda, reda nemaju i ne znaju, rane su gliboke,ak bi se kaj pripetil o, ja hi bi la knv a!

Na proljee druge godine tjerao je jedan mladi desetsvinja prema kui Maievoj. Bio je to lijepi mladi tefanJeli, a naprijed je mamila svinje njegova sestra Dragica.Oboje su bili obueni u sveanu, bogatu i lijepu draganikunonju ... Nastala je prava uzbuna u Maievom domu,kada je tefan s^ sestrom utjerao deset svinja u Maievodvorite. Franjo Mai i sin mu Jive poli su im ususret, as tan P ranja vel i :

tefe ti si zabludil! Ovo nije lug, kaj ne vidi da jeovo nae dvorite! . . .

Nemojte mi tak divaniti, kume mili i dragi! Tel sampol naih svinj iz luga sim doturati, ali znam da bi ondami sli li da ni pri meni se ka k mora biti?!

Pa kaj ti nas dri sinko, pa kak bi mi od tebe prije tideset ovak velikih svin j 1 ' Nismo mi tali, a nit muktai!

Joj kume, joj, nemojte tak divaniti da sam vam senae svmje iz luga ditiral, ne bi dost bila naplaena ona

48 49Pokajnik


27/128

dobrota, onaj strah, ono drhtanje za moj ivot, one vatesvetice od snahe i vae, kume Jiva, predobre ene!

Tjeraj ti, moj tefe, tvoje svinje nazad v lug! Ne bi ih kume nazad tiral, raji bi je se pred vafim

ocrni potukal!Pogleda zatim po dvoritu, te povie:

Franjko, zapri svinje kam god e! Opazi Jelinku, podeprema njoj, te je zagrli, stane ljubiti i govoriti:

Mila i draga moja druga mama! Vi ste me po drugiput rodili!... Lepo vas prosim, kak sam vas za zdravlje

presil, zemite od mene taj mali dar deset svinj jasem njih odhranil! Kaj je to, samo jena svinja za moj sakiprst! Oprostite kaj vas kuujem, kak svoju drugumamu, ja vam ne merem rei, kak ste mi mila i draga! Norecite, bute li eli taj moj mali dar?

Ne znam kaj budu rekli moji? ... Morate zeti, kuma predobra! Prodajte ih, onda ku-

pite platna, pamuka i prejice, pogledajte vae lepe tri cure,skrbite za njih! Bi li me otirali, ako bi ja potlem vojske

pokuil na vaa vrata, sa mojimi snuboki? ...

Poneko tko sluajno proita ovo to se dogodilo sa te-fanom Jeliem i stane o tome razmiljati, neka potraiknjigu Vae Pelagia, jer on opisuje slian sluaj s ura-slim noktima u meso. Koji su isto tako moenjem u lijeku

omekali, te su ih vrlo lako izvadili.

Jelinka je i dalje brala bilje i korijenje, te pomagalasvojim lijekovima svakome tko bi joj se obraao ... Poka-zivala je bilje, trave i korijenje i svima u kui. Svekrva se

50

je bojala uzeti u ruke ljekovito bilje jer se bojala da se snekom travom n H U K ... Jelinku je najvie to alostilo, to ni

jedno njezino dijete nije htjelo brati bilje i trave.Nitko je nijehtio ni sluati kada im je tumaila kako se lijei pojedina

bolest. Najbolji pomaga u traenju bilja,bio joj ]c nje /m mu. h\ i Tu bi joj govorio:

Jelinka, moja draga, daj pronajdi vrastvo protivstarosti i slabosti! Ja ti bum pomagal kopati, ak treba petmetrov poil /e ml |u , ta k mi je /a l nu mame i mega ae, kaksu saki dan slab iji i se manji i ina n| i, sta rij i i nemoniji! ...

Jive dragi kad bi se to moglo, ja bi im od svoje snageodzela i n|im d ivr ^la , a li tu m ii a\ e, m kor ije nje ne poma/e,to je samo milost boja, ka e ji drati na tem svetu! Dek je

Njegva volj a, a ja jim bum svojim vratvom pomagala kajbum vie mogla!... Jer su mi dobri i predobri, mili i dragi kakda su me na sve! da li !.. .

Svekrva Kata je pomagala Jelinki spremati opremu za triken, kako ]e to obia j u selu Uila ju je odmah nakonudaje vesti narodno vezivo i ivati ensku i muku nonju. IJivine sestre su Jelinki pokazivale kako se radi runi rad, aliona nije to /.nala, a ni moula, iako je /.ivo /.eljela. Zato MInjezine kerke od malena b ile prave umjetnice. Od pro-danih svinja nakupovala je u Karlovcu i Dugoj Resi sve po-trebno, a i nepotrebno. Svekar je zahtijevao da mora sve

potroiti ka ko je to rekao Dragamanin tetan Jelfi.Tejejeseni cesto Jelinka ila u Karlovac kupovati stvari za

opremu, a povela je i stariju kerku l raneu Sin Ivan je od-lazio na pau sa svinj am a, a Franjku bi tada otac govorio:Ti Franjko zameni Francu, pak otiraj krave i vole na

pau, ne bu ti teko, se je pokoeno, samo pazi na ku kuruzu irepu!

Jednoj: dana kad je Franjko otjerao svoje volove i kravena pau, meu seoske pastire naao ih je ve uz

51


28/128

vatru, jer su jutra ujesen hladna. Pastiri su se dogovaralitko e biti danas gospodar. Kada se pojavio Franjko,izbor je pao na njega. Mladi po prirodi miran, visok, je-dan od prvih gospodara, a ve je i u devetnaestoj godini. Ikoji bi se pastir usudio da njemu zapovijeda? ...

Blago je poelo pasti travu na livadi, ali je svakomalodizalo gubice, jer je zemlja bila hladna. I medu govedimaima razlike: mimo i posluno blago slua rijei i zapovijedi

pastira, ali ima i divljeg i prodrljivog. Kad ugleda nekibolji zalogaj, kukuruz, repu, cimu od bundeve, zaas krene u

tetu. Franjko nije morao paziti na goveda, ve je samookoli hodao i pazio na pastire, vre li dobro svoju du-nost ... Najednom opazi dvije krave kako halapljivo grizulie kukuruza i mlade klasove, a druge ih obaraju i gaze

po njima. Potri prema kravama i povie: Kakviga ste leniga bukvana vrgli na to mesto da

pazi da krave ne vujdu vu kvar? Joj meni, joj! Ja sam se zagledala vu moj lingeraj,

pak nis videla krave!... Kaj se tak vri svoja dunost? Kaj je prvo tebi tvoj

lingeraj, neg tuda kukuruza? Sram te bilo curo, kuliki sukvar napravile krave! I udari nekoliko puta s biem pogolim nogama Tereze Brozovieve ... Djevojka une, aFranjo jo nekoliko puta udari biem, ali sada po rubai, aTereza plaui ree:

Ti gizdavac jen, se si mi liste na noga tvojim biemrasekal, kaj te ni sram, da jen deko curu tue? ...

Zakaj se nis drala rada? Cura bi tela pasti krave ilingati, to neide skupa jesi me razmela? Ga ja za-

povedam ne bu se kvar delal!Tereza ga ljutilo pogleda pa ode za kravama. Oko

podne sita se goveda skupe i stanu preivati. Poneko je

52

i leglo na ugodnomjesenjem suncu, a pastiri se opet skupeoko ognjita da na aru peku kukuruz kojeg obino ukradu,ali zato svaki nade izgovor:

Otrgnal sam ga na vujevim, ja pak na mega tecaili bilo koga roaka ... Tereza Brozovi ree:

Pogledajte, na, kaj su mi noge sline, kaj je iz njihsvojim hicem dananji gospodarnapravil?

Zakaj si puala krave vu tuju kukuruzu? reeFranjko.

Kaj sam jih ja nagla pustila, ti gizdavac jen!

Sakj je za se gizdav! Kale e. Kad ste mene postaviliza gospodara, ja kvara ne dam delati! ...

Kak bum samo sa tak mrskim nogama domov dola,ak to vide moji brati, pak da jim velim, bi ti uni pleanaravnali!

Reci ke mu e, ni me stra! Bila si kriva za krave ikvar, pak si dibila kaj te ide!

Kaj si sigura, kaj misli da sme se zati, kaj su teprekriali kak za najljepega deka v selu, mogal bi ti tvojlepi obra/ pocrniti!

Tui me kemu e, ali zamukni! Ne bum te tuila, ne boj se, znam ja da uni kaj se

med pastiri tref i, da se to nikom ne prenasa!...Franjko pogleda Tore/u, a ona mu se obijesne nasmi-

jei, podigne glavu, otvori usta kao da e neto rei, ali sesamo glasno nasmije, i/a/.ovno ga gledajui.

Te godine, za Boi, dao je Franjko Mai boinicuTerezi Brozovievoj. Dao je i drugim djevojkama, svojimroakinjama, a dobio ih je i on. Ah' na drugi dan Boia,kad je Tereza dala Franjku dar, on ju zapita:

Da ti je ta za veru?Tereza se zacrveni, pa tiho progovori:Samo tebi, Franjko!.. .

53


29/128

Nije b io obiaj da se sastaju il i javno pokazuju za jedno,jo manje da ljubav jedno drugome iskazuju... Kada jeFranjko trebao ii u vojsku, naao je prigodu da pita Terezu:

Bus li me ekala, Tereza, dok se iz vojske po-vrnem?...

Bum Franjko, bum! Ni tega majka rodila kega bizela, a niti te sile, ka bi me primorala. Brojila bum mesece,dane, vure i minute, dok se ti ne povme!

Ja ti, Tereza, isto veru dajem, niti jene cure ne bi zel ,nek tebe! Sad mi bu lake u vojski, saki dan bum mi-slil na

te i na oni, kak nam bu lepo, ga burno mu i ena!...Franjko je bio vie od pola godine u vojsci, pisao jesvojima vie puta, a u listu sestri Franci ne spominje nikoga,samo pita: ... Zna draga France, da bus ti najbolje znala,kaj je noviga vu naem selu, mene zanima, gdaj je vrml da lise je uda dece rodilo, a najvie me zanima da li je udasnobokov, ba bi rad znati ki se deki ene i ka se curavdaje;...

Brojim mesece i dane, ali su mi jako duge i vure, dokme buju puali domov, onda ako Bog da, im prije nasnuboke! Da li kdaj i za tebe pita? ...

Druge godine na poetku studenoga, vratio se Franjko izvojske. Bio je jo ljepi nego kad je poao. Jo se vierazvio, i imao je zdravu boju, tako da ga je bila milinagledati... Bila mu je uroena urednost, pazio je na istou imnogo se brinuo o svom izgledu. Doao je kui na

poetku tjedna, te je jedva doekao nedjelju da pode u crkvuda se tamo pokae pred seljacima, a najvie da ga videdjevojke, a on njih.

Kako je po naravi bio pomalo umiljen, ak i ohol, anaroito ponosan na svoju ljepotu, bio je potpuno siguran

da nema u cijeloj upi djevojke koja ne bi htjela poi zanjega. Vjerovao je da e svaka obitelj iju on djevojkuzaprosi biti poaena.

- Pozdravljao se s mnogima, pa se tako rukovao i s viedjevojaka Terezi je malo dulje drao ruku i gledao je, pa jojjesmijeei se i malo okom namignuo. Kod veernje, ulazei ucrkvu, nade se kraj Tereze, te joj ree:

Ma Franca mi je povedala o se snuboki, ali mi je reklada si ili ti naivi e imela' 1

Joj, joj, jesam, jesam! Komaj sam se obranila, aa

me nagovara, a mama me sili i pota! ...Doao je s veernj e kuc i, pa je odluio da nav ee r pode

do Terezinih roditelja i da im veli da ozbiljno misli na Terezu.Ali kod kue je zatekao neke roake iz Jakova koji su doli u

posjet doznavi da se vratio, s porukom, kako bi im bilo dragoda se mijenjaju, on da oeni njihovu Janu, a njihov sin Mika,Francu. Ta se elja kae najprije roditeljima, a oni je onda

prenesu svojoj djeci. Ti ga roaci ne bi zadrali, ali je tamobio Draganianac tefan Jelic. u vojnikoj, uniformi, te sejadao:

Mislil sam da bum puknul od jada kad su mi rekli:Jeliu tebi se rok produuje, spremamo vojne vjebe, tebekao kaplara moramo /a dr /a ti ! . . .

Vis moj tefa, ja sem bil mudreji ja nis tel nikakveasti!

Ja sam pak bedak mislil, bolje je zapovedati, nek odbilo koga sluati! Sad sem doel na par dne v berbu, a ondanaza j! Da. ak dr .t m Bog da i dokle? . . .

Umiri se, tefan, vebe nigdar dugo ne traju! Kak bi tak bilo, kak ti veli, ali mene je strah, koja

da je di Boia, pa makar i par dan potle, ali ak me za-driju di kvatn, ja bum ponoril!

5554


30/128

tefan je govorio Franjku, ali je svaki as kradomicepogledavao Francu, te nastavi:

Ti si v najlepe vreme deal, beratva, lamatva, lup-Ijenje kukuruze, to je najlepa prilika za nas deke, a bome iza cure, da se aem iz bliza vidimo, potancamo, zapo-

pevamo, a kaj da ti mudrujem, elo vreme sam si zamilja! ikamoj ekal, da ove zime ne bi rad v moji komori samspati!

Ostao je Franjko te veeri sa svojim roacima i tefa-nom koji se oprostio neto prije pola noi. Zadravali

su ga i nagovarali da kod njih prenoi, ali on ree: Kakav bi ja bil vojnik, jo bi me vie bilo sram kakdraganikega deka, da se boji nei? ... Kada je tefanotiao, djeda Franjo kae:

Bome je taj tefan deko i pol! Pametno divani i nekakmi se vie dopada, kak vojnik! A Franca e:

Bome, a mu lepe prispeva njegova lepa draganikanonja!

Kaj ti France razme? Lepi je deko ili kak vojnik,ili pak kak seljak, samo mi je bil skori preve napastan,ga vas pogleda majko, in da izgovara: Dobra moja dragamama, moj anel. Sveta Majko boja, gdje se je samonavel kuevati ruke, jeni selski eni? ... ree Franjko.

Vnuek moj mili i dobri, kaj si pozabil, kulike je muketvoji majki zavdal kak je divanil da si bu prste odsekel akomu nee probati pomoi! odgovori mu stara mama.

To je ve davni prelo, stara mama!Franjko je proetao sobom, onda uzeo au vina i po-

pio. Bio je nemiran, borio se s milju da svoju namjeru scurom Brozovievom kae svojima po starim obiajima ...Onda opet u njemu pobijedi njegova umiljenost i samo-

pouzdanje, a i vjera u sebe, te odlui: Ne, neu rei, vujca

56

mmam tu, kuma samcu neu prestti, sam bum ja otiel,nek bu nekak druga, Me se po starim, naj se udiju gaim bum rekal!

Sutradan prije podne, kada je sve poslove oko kuezavrio ree svojima:

Prejti u malo v selo, moru prejdem tetii Franci davidim i ujem kak je to nogu potrla!?

Izaao je, polako hodao i pozdravljao susjede. Nitkonije nita slutio Deko je doao iz vojske, posjeuje znance irodbinu. ak ni sveznajue ene i znatieljne djevojke koje

su promatrale lijepa mladia za enidbu nisu nita neobinovidjele. Franjko krene prema crkvi, pa se onda uputi udvorite Joe Brezovica. Pokuca na vrata i ue. Joa je biovrstan pleta koara, pleo je i sad koaru, a njegova enaBara krojila je na stolu neto od platna.

Falen Bog! Nasveveke! veli Joa. . I Tereza odgovori

glasno, a majka Bara promrsi: Ijl Na sve veke!...^t Franjko se rukuje s gospodarom kue, onda s majkomkoja mu prui preko volje ruku, a Tereza mu sva sretna

prihvati ruku, te se stidljivo nasmijei. Bome kume Joa, vam nema para, na daleko i iroko

poznati ste kao pravi majstor u pletenju koara!... Meni ti je to moj Franjko, najmilija zabava, a onda se

tu i dobi lepi novac, a moja Tereza nabere lika oko Kupekak niti jena naa cura kaj ne Tereza?

Kak ne bi, kad mi vi japa se novce date ga prodatekoare i velite: Na kerko, kupi si kaj e, pak si privrgmtvoje dati . .

Kaj to Tereza spominje, alosna bi bila naa nia daje spala da se skrbi tvoja data iz ainu koari!

57


31/128

Kuma Bara, kak to ni sramota, ak se i kaj god prihii poteno pridela?

Pri nam se bome se u potenju i pravici dela, abome se ne dela na iste fele pri saki hii v naem selu ...

Joa je u eninim rijeima osjetio alac, pa brzo upitaFranjka da skrene razgovor:

Reci ti meni kak nekadanjem vojniku-konjanikukak ti je bilo u vojsci?

Vojska je kume unak kak je i prvo bilo, strogoa iistoa, kaj je za vnoge i vnoge deke dobro, naviju se

reda, ali kak i sami znate, malo gdaj se toga reda dugodri, ga se iz vojske povme! Da, da, i sam sam bil takov, jo kak-tak dek se ne

oeni, onda ena, dojdu deca, delo, a im si stareji se bivie tel imeti, onda se pozabiju prati zubi, ruke, a brije,se ne saki dan ve saki e dan ...

Ti Joe nisi nigdar di sebe uda dral, al ni se neboj, da ne bu on taj ki pazi na se vie, nek jena cura!

Verujte kuma da se bum reda dral, veliju da je topol zdravlja, a onda, neu vam lagati, to mi je unak, kaktiprirojeno!

Da, da imel si i od koga naviti! Kaj se ti Bare ozerja, deko je da ga je milina gle-

dati kaj je praf za praf! Naj bu kak e, za se bu, kaj nas brige! Opet ti Bare, unak na prek, kak nam ne bi bilo

drago, na je sused, a jo nam je neki daljnji roak, pomoji pokojni stari mami!... No budi Franjko, kak e, ali nam ipak reci, kaj te

je vu to doba k nam dineslo!... Ni me kuma i kume, ni dineslo, nek sam ja sam

doel znam da ni unako po nai starinsko naj bunekak druga, tleval sam poradi vae Tereze!...

58

Kaj, po ti si ti sim doel? Mam ti ja velim, iz temelje ne bu kruha! ree Bara ljutilo.

Franjko najprije problijedi, onda se zacrveni, pa obrieznoj sa ela, pogleda majku, oca, onda dugi pogled zadri naTerezi, t uzbuenim, nes igu rni m ul. iso m ree;

Kume i kuma, ja i Tereza dali smo si veru, prvo neksam ja u vojsku preel!

Jedva to je to izgovorio, Terezina majka stala je kerkuudarati platnom, govorei:

Ti nisi cura kak se spada! Ti si potepua! Kak more

jena potena cura deku veru dati, a da se ne pita au imamu? ... Tereza je branei lice rukama od majinih udaraca,

plaui govoril a: Njega nosim vu srcu i nikiga vie! Samo njega bum

zela, on je nu-ni sujeti! . . .Majkaje opet na to stane tui, a Tereza utekne do oca i

klekne kraj njega. On istrgne eni platno, ali ona ne prestanegovoriti:

Nisi vredna da sam te rodila! Zati ti nisi hela iti zaJuru Seljana, Jivu Bencetia, se si sniboke odbijala, sram te

bilo, curo pokvaren.;1

Bare nemoj tak govoriti, ona je nae dobro dete! Prenemagala se je laljivka, a morti i tatica, ti si ji

pomagal, ti tikv an je dan. u. ti M |i \u tim pomagali Ni ji prevulo, naj se navije pri nami, nek je nigdar tak lepo i lakokak ji je sad, a ja sam vei bedak nek si ti, ja sam ti po-

puala, mesti da sam IL I prisilila za onega dobriga i boga-tiga deka Seljana ...

Ni te sile ka bi me mogla prisiliti! Njega, samoFranjkata hou ke mu sam veru dala! ako mili, akodragi,pomozite mi! Ak me za kega drugoga silite, ja aebumraj se sundrala' plakala je Tereza.

59


32/128

59Razjarena Bara

skine rubac s glave iopet je stane udaratigovorei:

Zamukni,prokleta cura, ja bi teraje vubila ovommojom rukom, nekda te dam vu tunjihovu niu! Nedam te i nedam! Da

bude snaha njihovemame, copr-nice!...

Franjko je poaoda zatiti Terezustade sad kao izbe-zumljen. PogledaBaru, Jou, a ondaTerezu koja oima unjemu trai spas i

plaui govori: Franje,

Franje, raje nek mevubiju, nek da mesile da drugigazemem!...

ujte vi

Brozovika! Bog meje nadahnul da samse suzdral na tevae odurne reci, namoju mamu da jeona copmica ... izusti Franjko.

Tereza jeprestala plakati, aJoa je ustao. Baravee rubac na glavu,

pa gleda Franjku

koji blijed i i/budenstane govoriti:

Moja mama,ta svetica od ene, kane samo kaj jemnogima pomogla,tak je dobra da bisvoje krvi dala, ako

bi s tem kemu moglapomoi; sigurno ste ivi nekad od n je

pomo prosili, a sadju nazivate, kak zafalu, da je copr-nica! ...

Bara se u prvias preplaila

blijedog i oajnogmladia, te ree:

Tak smo i miene na poetku dinje uda drale, alionda sam ja sama nasvoja vuha ula kakene divaniju da toni bez vraje

pomoi njeno

vraenje ...Franjko se maloumirio:

ujte kumeJoa, vi ste aa,gospodar pri nii,mu ste

pretimavani, pakmalo premislite, ne

presi mama vauTerezu neg ja da mi

bude ena, kaj meni


33/128

fali kak deku, dajtemi recite!

ast Franjetebi, ve sam tirekel da sideko i pol!

Zna kak je /a enskodete, tu ena, njenamajka ima zadnjure! ...

Recite mikume, kaj onda i vi

pristajete na te babjetcpnjarijc d a j e mamome coprme a . . .

Sram bi me tobilo i pomisliti na tv

Documents

Matko Janko - Pokajnik