Materijali Za Edukaciju u Transakcionoj Analizi

7/27/2019 Materijali Za Edukaciju u Transakcionoj Analizi

1/98


2/98

Adlera i Karla Gustava Junga. Takoe je, prema Bernu, vana i knjiga J. Kambela(Cambell, 1949).

Nesvesna motivacija

Ako oveka posmatramo kao bie koje ima svoje svesno i nesvesno, i ako prihvatimoFrojdove (Freud) teze o nesvesnoj motivaciji, onda u fokus dolaze one sile iz naegnesvesnog koje se odraavaju kao u naim svakodnevnim postupcima tako i uvanim ivotnim izborima. Da bi pribliili snagu nesvesne motivacije opiimo jedaneksperiment iz hipnoze. Osobi koja je hipnotisana je sugerisano da nakon pet minutanakon to se probudi iz transa prie jednoj drugoj prisutnoj osobi, uzme joj zapaljenucigaretu i ugasi je. Zatim joj je nareeno da kada se probudi tu sugestiju zaboravi. Istvarno, pet minuta nakon izlaska iz transa osoba je uradila ono to joj je nareeno.

Tada ju je hipnotizer pitao zato je to uradila. Usledio je odgovor da joj je duvanskidim jako zasmetao i da je prosto morala da to uradi. Svi prisutni su znali da to nijepravi razlog (motiv) tog njenog postupka, ve da je ona u situaciji da njeno svesnonaknadno trai lane razloge koji izgledaju prihvatljivo, a za postupke koji su biliizazvani sasvim drugim ali nesvesnim motivima (u ovom sluaju hipnotikomsugestijom). Verovatno se i mi u naim ivotima esto nalazimo u situaciji da svesnoopravdavamo one postupke i one izbore iji je pravi razlog nama nepoznat jer senalazi u naem nesvesnom. Erik Bern (Eric Berne) je upravo krenuo ovim putemkako bi otkrio one nesvesne sile koje ine da se neiji ivot odvija na nain koji taosoba svesno ne bi elela.

4

Sutina psihoanalize je u izreci koja se pripisuje Frojdu: Dete je otac oveka.Poenta izreke je u tome to od toga kakav je bio neko kao dete zavisi kakva e taosoba biti kao odrastao ovek. I Bern je krenu tim putem, da istrai kako se ranaiskustva, roditeljske poruke i detetovi zakljuci o tome kakvu e imati budunostpolako slau u jedan delimino svestan, delimino nesvestan ivotni plan koji eznaajno uticati na budui ivot date osobe. Prvobitni metod koji je primenjen udeifrovanju ivotnog scenarija razliitih ljudi je retrospektivan. To znai da su ufokusu istraivanja bili oni ljudi koji su u svom ivotu imali znaajne probleme iporemeaje i koji su zbog toga kao odrasli podvgnuti razliitim oblicima individualne igrupne psihoterapije. U veini ovih primera je bilo mogue otkriti ne samo da je datiporemeaj bio posledica nesvesnog ivotnog plana date individue, ve je bilomogue i otkriti korene ovog plana u infantilnim odlukama koje su nastale bilosamostalno, bilo pod uticajem drugih. Nakon istraivanja razliitih oblikapsihopatologije i njihovih skriptnih aspekata, istraivanja u teoriji skripta su usmerenaka obinim ljudima i njihovim ivotnim zapletima, a zatim i ka onim ljudima kojenazivamo uspenim, zadovoljnim ili, pomalo neukusno, ivotnim pobednicima.

Istraivanje uspenih ljudi je pokazalo kakve su poruke dobijali u detinjstvu, kao i daje dobro razlikovati dve kategorije uspenih: kategoriju onih koji su samo uspeni i


3/98

kategoriju onih koji su pored toga to su uspeni takoe i zadovoljni. Dok prvi estoimaju takav skript da moraju da uspeju kako bi dokazali da vrede, zadovoljni ljudinalaze pravu meru izmeu rada i zadovoljstva i pokazuju da ne moraju da buduuspeni da bi bili zadovoljni. Danas, etrdesetak godina kasnije, teorija o ivotnomscenariju je dokazana prospektivno.

Odrasla su ona deca koja su bila vaspitavana u skladu sa principima transakcioneanalize, odnosno teorije ivotnog scenarija. Re je o hiljadama ljudi koji ive kaoautonomne linosti, izmeu ostalog i zbog toga to su im roditelji omoguili da imajubolje poetne pozicije time to su im davali dozvole koje su im bile potrebne, to imnisu upuivali skriptne zabrane i skriptne imperative, to su ih jasno i vrsto frustriralionda kada su eleli neto to roditeljima nije bilo u redu, to su jasno kritikovalinjihovo ponaanje, a ne njih kao osobe, to su ih kanjavali kako ne bi ponavljaliodreene greke, to su razvijali njihovu racionalnost i sposobnost samostalnogmiljenja, to su ih voleli i potovali na nain koji je omoguio da izrastu usamostalne, autonomne osobe, sposobne za bliskost, ali i za distancu, sposobne dabudu sa ljudima i u tome uivaju, ali i da budu same i uivaju u samoi. Danas je

mogue da na osnovu vaspitnog stila i poruka koje detetu alju znaajni drugi, uvelikoj meri predvidimo kakva e linost biti to dete kada odraste i kojim putevima semoe kretati kroz ivot.

Definicija ivotnog skripta

Pojam ivotnog skripta ili ivotnog scenarija je jedan od osnovnih pojmova utransakcionoj analizi.1 Zbog toga je vano da ga definiemo. ivotni skript, ili,skraeno, skript, je nesvesni (ili predsvesni) ivotni plan koji odreuje osobine svesneivotne izbore i na taj nain ograniava i usmerava ivotni tok pojedinca.

1

Zainteresovani italac moe nai vie o ovoj temi u Bernovojknjizi ta kae poslezdravo? Psihologija ljudske sudbine (Berne, 1972) koja je u Americi objavljena dvegodine nakon njegove smrti, i koja je i kod nas doivela veliki broj izdanja kodrazliitih izdavaa.

Drugim reima, skript je nesvesna motivacija koja upravlja naim ivotom, vodei gaka predvidljivom kraju. Bern (1972) je dao vrlo jezgrovitu definiciju ivotnog skripta,koju smo mi, radi lakeg razumevanja, podelili u segmente. Dakle, skript je: ivotniplan zasnovan na odlukama donetim u detinjstvu,osnaenim od strane roditelja,koje potvruju dogaaji iz ivota i koji kulminira u izabranoj alternativi. (Berne,1972) Kako su roditeljski uticaji bez ikakve sumnjeveoma vani za formiranjedetetove linosti, njegovog referentnog okvira koji ukljuuje sistem vrednosti, jasno jeda e se ovi uticaji odraziti i na kasniji ivotni tok odraslog deteta. To znai da jeova definicija primenljiva i na zdravlje i na patologiju. Zbog toga se jedno vreme u

okvirima transakcione analize govorilo o zdravim i bolesnim skriptovima, opobednikim i gubitnikim skriptovima, ali je danas uglavnom prihvaeno da se pravi


4/98

razlika izmeu zdravog roditeljskog programiranja i patolokog skriptiranja. U tomsmislu re skript ima uvek negativno znaenje neegapatolokog. Zbog vanostiskripta, mi emo ukratko prikazati elemente teorije skripta drei se Bernovedefinicije.

Rane skriptne odluke

Najvei deo skriptnih odluka donosi dete u predkolskom uzrastu. Re je o detetovimzabludama o vanim ivotnim pitanjima. Ova vana ivotna pitanja se mogu ticatisame osobe, drugih ljudi ili sveta, kao, na primer,: Ja sam glup, ene su glupe,Ljubav ne postoji. Ove svoje pogrene zakljuke dete upisuje u svoj referentniokvir, u svoju mapu stvarnosti, na koju se kasnije u ivotu oslanja da bi razumeosebe, druge i dogaanje u svetu. Skriptne odluke deluju kao aksiomi, odnosno kaoistinite pretpostavke koje se u kasnijem ivotu ne preispituju, ve od kojih osobapolazi kao od temeljnih istina na osnovu kojih gradi svoji dalji pogled na svet. Dok

neka osoba moe imati samo jednu skriptnu odluku, druga osoba moe imati velikibroj ovih odluka. to je vie skriptnih odluka to je vei broj onih ivotnih aspekataindividue koji su kontaminirani skriptom.

Roditeljski uticaji

Dete moe donositi skriptne odluke bilo samostalno posmatrajui svet oko sebe, bilopod uticajem roditelja i drugih autoriteta. Samostalne odluke su rezultat detetovespoznajne nezrelosti, greaka u zakljuivanju (posebno preteranog uoptavanja) i

nedostatka relevantnih informacija. to je dete vie zanemareno i preputeno samomsebi, to je vei broj detetovih samostalnih pogrenih zakljuaka. Odgovornostroditelja u ovom sluaju je u tome to nisu s detetom razgovarali o nainu na kojeono razmiljai doivljava razliite pojave, tako da mu nisu pomogli da stvori ispravnezakljuke. S druge strane postoje skriptne odluke koje je dete donelo upravo podroditeljskim uticajem. Postoje razliite verbalne i neverbalne poruke kojima roditeljiutiu da dete formira skript.


5/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

6

Najvanije od ovih poruka su skriptne zabrane (skraeno zabrane) i skriptniimperativi (skriptne kontrazabrane ili, skraeno, kontrazabrane).2 Zabrane suroditeljske poruke kojima se osporava neko detetovo ljudsko pravo, a dve sunajvanije: zabrana postojanja kojom se osporava detetovo pravo na ivot i zabranavrednosti kojim se osporava detetovo pravo da bude voljeno. Pored ovih postoji i nizdrugih skriptnih zabrana koje se mogu ticati drugih aspekata linosti deteta, drugihljudi ili sveta kao takvog. Razlog za upuivanje zabrana moe biti iracionalnostsamog roditelja, ali i razliite vaspitne manipulacije, odnosno dobra namera. Skriptniimperativi su roditeljske poruke kojima se ekstremno uslovljava detetovo pravo naivot ili pravo na ljubav. Tako, na primer, u brojnim situacijama roditelj ponavljadetetu da ono ima pravo da postoji samo ako je takvo i takvo ili da e roditelj detevoleti i prihvatiti samo ako je takvo i takvo. Kada se skriptni imperativi upuujudobronamerno onda je to rezultat snane elje roditelja da se dete formira iskljuivo uskladu s roditeljskim vrednostima. U tom sluaju, da bi bio siguran da e deteprihvatiti njegove vrednosti on ih povezuje ili s pretnjom odbacivanjem koja je veomamona poruka malom detetu jer kod njega pobuuje separacioni strah ili s detetovim

pravom na ivot. Kako dete zavisi od svojih roditelja i osea da je njegovopreivljavanje uslovljeno njihovim prisustvom i ljubavlju, ono veruje da je zapoveenavrednost prava potreba (poput gladi ili ei), jer e ga, ako je ne ispuni, roditeljodbaciti ili ubiti. Skriptni imperativ podrazumeva postojanje zabrane koja se aktiviraako dete ne bude onakvim kakvim roditelj zahteva da dete bude. Logika: Prihvatiute samo ako si najbolji i sve dok si najbolji (skriptni imperativ) nastavlja seposledicom koja e nastupiti ako dete ne ispuni uslov, odnosno zabranom: A akonisi najbolji ja u te dati ciganima (pretnja odbacivanjem kojom se detetu poruujeda nije dovoljno vredno da bi bilo voljeno zabrana vrednosti).

Potvrda ivotnim tokom

Dok je kod deteta ivotni skript prvenstveno plan ili obrazac, kod osobe u godinamaivotni skript je pretoen u ivotni tok ili ivotni put. U tom smislu razlikujemo ivotniskript koji je kognitivna struktura od ostvarenog ivotnog puta. Kada neko pone daivi na osnovu svojih skriptnih zakljuaka, onda e tok njegovog ivota potvrivatiupravo te zakljuke. Na primer, ako je osoba zakljuila da ne moe biti voljena, onae na kraju dokazati da nju na ovom svetu niko ne moe voleti. Ili e osoba potpunoodustati od traenja ljubavi, ili e se zaljubljivati upravo u one osobe koji joj jasnopokazuju da je ne vole, ili, kada poveruje da je neko poeo da je voli toliko testirati tuljubav da e preteranim zahtevima ili ljubomornim scenama oterati tu osobu. Drugimreima ljudi pokazuju tendencu da svet i realnost uklope u svoju ve prethodno


6/98

formiranu sliku stvarnosti. Pored toga ljudi biraju upravo one partnere i one delovesveta, situacije i grupe u kojima e upravo potvrditi svoja

Izmeu skriptnih zabrana i obinih zabrana koje roditelji postavljaju svojoj deci postojivelika razlika. To naglaavamo zbog toga to nam se ini da je nastala izvesnazbrka, tako da mnogi roditelji veruju da nisu dobri roditelji ako detetu neto zabranjujuili ako ga kanjavaju (analogija sa skriptim zabranama) ili da su patoloki roditelji akooekuju da dete usvoji neke njihove vrednosti ili ako imaju odreena oekivanja oddetetove budunosti (analogija s kontrazabranama). U stvarnosti, dobri roditelji suduni da zabranjuju i da, kada je to potrebno, kanjavaju, odnosno da vrednosnomodeluju svoje dete.

2


7/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

7

skriptna uverenja. Moemo rei da ljudi ne ive ivot, ve da ive svoja uverenja.Ovaj princip se naziva konstruktivizam.

Skriptni izbor

Detetovo iskustvo na osnovu koga je donelo skriptnu odluku, potvrda od straneautoriteta, kao i kasniji dokazi od strane samog ivota, uvruju osobu u uverenjuda je jednostavno njena sudbina takva i takva. Kada je osoba u takvoj ivotnojsituaciji kada treba da donese neku vanu odluku, iako ona ima utisak da to inislobodno, svesno i racionalno, ona je u stvari pod uticajem nesvesnih skriptnihmehanizama. Zbog toga su esto vani ivotni izbori u stvari skriptni izbori. Nesvesniskriptni mehanizmi deluju tako to osobu onemoguuju da ide odreenim putem(motiviu za kretanje od neega), odnosno usmeravaju je da ide nekim drugim putem(motiviu za kretanje prema neemu). Serija takvih odluka ili izbora tokom ivotnogtoka individue, u stvari napreduje ka nekom predvidljivom ivotnom ishodu. Kada je

ivotni ishod u skladu sa skriptom, onda se on zove skriptno finale.


8/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

8

II. SKRIPTNE ODLUKE

Skriptne odluke su temelj ivotnog skripta. Glavna teorijska pretpostavkatransakcione analize je da svako dete tokom svog razvoja donosi odreene zakljukeo sebi, drugima i o svetu koji ga okruuje. Ovi zakljuci mogu biti ispravni ifunkcionalni ili iskrivljeni i disfunkcionalni. Bez obzira da li je neki deji zakljuak

objektivno ispravan ili iskrivljen, dete ga uvek doivljava kao tanu, istinitu ili ispravnusliku stvarnosti. Iskrivljeni zakljuci su osnova ivotnog skripta. Iskrivljeni zakljuak semoe odnositi na bilo koji aspekt stvarnosti: zakljuak o sebi, o drugim ljudima ili osvetu kao mestu za ivot. Iskrivljeni zakljuak je uverenje koje funkcionie kaoelement referentog okvira, kao weltenschaung (svetonazor ili pogled na svet). Kao idruga uverenja u referentom okviru i ovaj zakljuak tei da se odri, da potkrepisamog sebe i da posmatranu stvarnost uklopi u svoja ve postojea uverenja.

Definicija skriptne odluke:

Skriptna odluka je neispravljena detetova zabluda o nekom vanom ivotnom pitanjukoje se tie deteta kao osobe, drugih ljudi i/ili sveta. Kada dete jednom formira svojezakljuke o vanim ivotnim pitanjima, ono e se kasnije truditi da te zakljuke ipotvrdi kao tane i istinite, bez obzira na njihovu pogrenost. Drugim reima, ovizakljuci e se odraziti u kasnijem nainu ivota date osobe tako to e realnostuklapati u svoja uverenja. Ovo redefinisanje starnosti je glavni nain na koji ljudikonstruiu svoju sudbinu, odnosno ivotni skript.

Skriptna odluka i ivotni skript

Kada su detetovi zakljuci zaista ispravni i tani, dete e imati realistinu predstavu osebi, drugima i svetu. Unutranja mapa (referentni okvir) spoljanje teritorije(objektivne stvarnosti) e, u ovom sluaju, biti funkcionalna i omoguivae dobruorijentaciju i snalaenje u svetu. Rezultat e biti da e dete izrasti u zdravu linostkoja ima zdrav nain ivota, bez ivotnog skripta. Ovakva osoba e znati tastvarnost jeste i ponaae se racionalno, tako da ima velike anse da tokom svogivota bude uspena i zadovoljna linost. Nasuprot tome, kada dete ima zablude ovanim aspektima ivota (detetovi zakljuci su iskrivljeni i pogreni iako ono samosmatra da su ispravni i tani), dete e imati iskrivljenu predstavu o sebi, drugima isvetu. Zbog toga e se ovo dete kasnije kao odrasla osoba, ako ne ispravi svoje

zablude, ponaati u skladu sa svojom iskrivljenom slikom realnosti, a ne u skladu sasamom realnou kao takvom. To e biti razlog zbog koje e reakcije i ponaanje ove


9/98

osobe biti iracionalne, a kasniji nain ivota e biti ogranien, odnosno optereenizvesnim iracionalnim prisilama (osoba e neto morati) ili iracionalnim ogranienjima(osoba neto nee smeti).

Zakljuak, odluka, uverenje, pogled na svet

Iako je re o detetovim skriptnim uverenjima, mi ih zovemo zakljuci da bismonaglasili da su nastali kao rezultat detetove percepcije i odreene logike obrade(razmiljanja). Izraz odluka se u transakcionoj analizi koristi zbog terapijskihimplikacija ovog pojma koje naglaavaju odgovornost osobe (klijenta) u prolosti i usadanjosti. Ako je osoba kao dete neto odluila,


10/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

9

onda ta ista osoba danas, kao odrasla osoba, moe preispitati svoju odluku i odluitidrukije. To se posebno koristi u terapiji ponovne odluke (eng. Redecision therapy).U svakom sluaju skriptna uverenja su temeljni deo referentnog okvira (referentniaksiomi) tako da ih zovemo i skriptni pogled na svet. U transakcionoj analizi jeuobiajeno da skriptne odluke, odnosno detetove iskrivljene zakljuke o vanimivotnim pitanjima zovemo rane odluke (eng. early decision) upravo zbog toga to ihdete donosi u ranom detinjstvu, u predkolskom uzrastu. Veina teoretiara skriptasmatra da se skriptne odluke donose do sedme godine. Meutim, ovakvi zakljuci semogu doneti bilo kada u ivotu, obino nakon neke krize ili tragedije (tokomregresije), tako da je izraz skriptna odluka taniji naziv. Nain ivota koji proizlazi izovih skriptnih odluka zovemo ivotni skript, ivotni scenario ili jednostavno skript.Kako su skriptne odluke uvek iracionalne, i sam skript je uvek, uslovno reeno,patoloki.

Skriptni i neskriptni aspekti ivljenja

Veina ljudi je u detinjstvu donela skriptneodluke samo u nekim vanim ivotnimoblastima, tako da veina drugih oblasti njihovog ivota nije optereena skriptom.Tada govorimo o parcijalnom ivotnom skriptu. Kada je veina neijih ivotnihaspekata optereena skriptom, tada govorimo o globalnom ivotnom skriptu. Naprimer, dete je na osnovu nekih pogreno shvaenih situacija i nekih roditeljskihporuka zakljuilo da je seks neto runo ime se bave samo nemoralni ljudi (skriptnaodluka da seks nije OK). Kako u drugim oblastima ivota ovo dete nema posebnihzabluda, rezultat e biti da e u odraslom dobu ova osoba pokazivati skriptnoponaanje samo u onoj oblasti svoga ivota koji zovemo seksualni ivot (parcijalniskript). Naravno postoje i ljudi koji su imali takvo vaspitanje da su odrasli u osobe bez

ivotnog skripta. Tada govorimo o autonomnim linostima koje su sposobne zasvesnost, spontanost i bliskost. U pitanju su ljudi koji ne robuju iracionalnostima izsvoje prolosti, tako da imaju slobodu u nainu na koji ive i u donoenju vanihivotnih odluka.

Promena skriptih odluka

Postoji generalna tenja da se jednom stvorena uverenja kasnije u ivotu potvruju ijaaju, tako to se redefinie realnost da bi se uklopila u takva uverenja ili da se traionaj deo sveta koji upravo odgovara ovim uverenjima. Upravo je to i sutina ivotnogskripta. Poseban problem ini i to to su mnogi ljudi svoja osnovna skripta uverenjakasnije zaboravili, tako da ona funkcioniu kao nesvesna pravila. Zbog toga veina


11/98

ljudi ostaje u svom ivotnom skriptu. Spontana promena skriptnih uverenja jemogua u odraslom ivotu. Jedan od glavnih naina ove spontane promene sususreti sa izuzetnim ljudima. Re je o ljudima i odnosima koji su osobi veoma vani,kao i o porukama i modelima (uzorima) koje ovi ljudi nude. Ovde je re odugotrajnijim odnosima, ali i o kratkotrajnim ali impresivnim susretima. U veini

ovakvih situacija osoba je svesna da joj je susret ili odnos s nekom izuzetnomosobom promenio ivot. Ipak je psihoterapija najbolji i najsigurniji nain da nekopreispita svoje skriptne zakljuke i da ih promeni i na taj nain izae iz ivotnogskripta u nekoj oblasti svog ivota.


12/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

10

Vanost teorije skriptnih odluka

Teorija skriptnih odluka je vana i za terapiju i za vaspitanje. U terapiji ova teorijapomae onim ljudima koji imaju hronine probleme u nekim oblastima ivota dashvate istorijski koren svojih zabluda, to im pomae da odustanu od zabluda ipromene svoja uverenja, a time i naine svog ragovanja u datoj oblasti. U vaspitanju

je ova teorija veoma vana jer s jedne strane ukazuje roditeljima i vaspitaima kakoda pomau deci da donose ispravne zakljuke o vanim ivotnim pitanjima, i kako da,s druge strane, spreavaju decu da donose skriptne odluke, odnosno kako da uranim fazama koriguju skripne odluke i time spreavaju nastanak skripta.

Egzogene i endogene skripne odluke

Svako dete izvodi svoje zakljuke na osnovu dve kategorije iskustva: na osnovusopstvenih doivljaja i na osnovu poruka koje dobija od roditelja i drugih autoriteta.

Iako je svaki zakljuak neto unutranje, mi koristimo atribut endogeno (ono-to-je-nastalo-iznutra) za one skriptne odluke koje je dete donelo samo, bez oiglednijeguticaja od strane spoljanjih autoriteta kao to su roditelji i druge figure, a atributegzogeno (ono-to-je-nastalo-spolja) za one skriptne odluke koje su oiglednonastale kao direktna posledica roditeljskih sugestija i poruka upuenih detetu. Prematome, endogene skriptne odluke su detetove zablude do kojih je dolo ono samo, aegzogene skriptne odluke su detetove zablude do kojih je dolo pod uticajemautoriteta. Vano je shvatiti da dete ne prihvata automatski roditeljske skriptneporuke. ak i kada roditelji insistriraju na nekoj skriptnoj poruci, uvek je dete to kojprihvata ovu poruku i koje se saglaava sa njom. Po svojoj definiciji svaka egzogenaskriptna odluka je uvek povezana s nekom skriptnom porukom koja joj je prethodila.3

Da li e neko odreeno dete imati vie endogenih ili egzogenih skriptnih odlukauglavnom zavisi od samih roditelja i naina vaspitanja. Ukoliko se roditelji ne bavedetetom tako da je ono zanemareno, ono e esto u zakljuivanju biti preputenosamo sebi tako da e u veem stepenu imati endogene skriptne odluke. S drugestrane, ukoliko su roditelji u tesnom odnosu s detetom i kroz intenzivnu komunikacijustalno kontroliu ta i kako dete razmilja, detetu e biti veoma teko da bilo tazakljui samostalno. U ovom sluaju roditelji e detetu prenositi racionalneinformacije, ali i svoje zablude (roditeljske iracionalnosti kojih roditelji nisu svesni).Zbog toga prezatiena deca i preterano socijalizovana (presocijalizovana) decaobino imaju visok procenat egzogenih skriptnih odluka.

Realnost i porodina realnost


13/98

Malo dete jednostavno ne moe samostalno iveti i preiveti. Zbog toga je ono ustanju potpune zavisnosti od svojih roditelja ili staratelja (vidi poglavlje o simbiozi).Roditelji brinu o detetu i

To naglaavamo zbog toga to se jedno vreme preterano insistiralo na roditeljskojodgovornosti i krivici za slanje skriptnih poruka. Na taj nain je pripremeljenapozornica za igru: dete kao rtva, roditelj kao Progonilac, a terapeut, naravno, kaoSpasilac. Mnogi klijenti su otpisivali svoju odgovornosti za odravanje svog skripta iza izbegavanje promene, tako to su iskljuivo krivili svoje roditelje i njihov nainvaspitavanja.

3


14/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 11

vaspitavaju ga kako bi postalo sposobno za samostalni ivot u ljudskom drutvu. Dabi ostvarili ovaj cilj koji podrazumeva socijalizaciju deteta, porodina realnost(ideologija) bi trebalo da bude u relativnom skladu s optijom drutvenom realnou(ideologijom). Na taj nain je optija zajednica na izvesan nain kontinuitet porodice.Dete se adaptira porodinoj realnosti i prihvata one definicije stvarnosti i vrednostikoje mu roditelji nude. Kada porodina realnost nije u skladu s optijom realnou,tada na primer dete koje se adaptiralo svom ocu alkoholiaru i depresivnoj majci jerje osealo da mu bez njih nema preivljavanja, nije u stanju da dobro funkcionie uirem kontekstu. Modeli koje je usvojilo, kao i definicije sebe, drugih i sveta, koje nosi

u sebi ine ga nedovoljno kompetentnim za kvalitetan ivot u odraslom dobu.

Detetova sklonost ka skriptnim odlukama

Svako malo dete, naroito na uzrastu do 7 godine ivota je sklono donoenjupogrenih zakljuaka o vanim ivotnim pitanjima. Na prvom mestu je nezrelostdetetovog spoznajnog (kognitivnog) aparata, a na drugom mestu je detetova pozicijazavisnosti od roditeljskih figura. Detetova sposobnost shvatanja je u procesu razvoja,tako da ono dugo vremena jednostavno razmilja primitivno, u nejasnim i preteranouoptnim (crno-belim) kategorijama. Niti dete ima dovoljno informacija, niti imaizgraene pojmove, niti usvojene rei za brojne pojave. Proces zakljuivanja je pungreaka i pogrenog uoavanja uzrono-posledinih veza tamo gde ih u stvarnostinema. Detetovi zakljuci su po pravilu preterano uopteni (hipergeneralizacija) takoda dete umesto da zakljui: U ovoj situaciji mama me ne voli! izvodi preteranouopteni zakljuak: Mama me uopte ne voli ili jo uoptenije i samim tim jonetanije zakljuke: Niko me ne voli! ili Mene je nemogue voleti! Dete jo uveknema razvijenu sposobnost apstraktnog rezonovanja i zakljuivanja, ve razmilja nakonkretnom nivou. Pored toga to nije u stanju da ispravno shvati odreene pojave idogaaje, dete nije u stanju ni da pravilno proceni njihovu vanost. Ono veoma estoprecenjuje dogaaje, tako da reaguje snanim emocijama koje dodatno utiu na

sposobnost pravljenja ispravnih zakljuaka. Iz svega navedenog sledi da postojidetetova unutranja prirodna sklonost ka izvoenju pogrenih zakljuaka o vanimivotnim pitanjima. Zbog toga je primarna odgovornost roditelja da svojoj decipomau da ispravno shvate i da ispravno vrednuju razliite vane aspekte sebe,drugih i sveta. Druga detetova slabost proizlazi iz njegove nemoi i nemogunostisamostalnog preivljavanja. Dete je po prirodi stvari upueno na svoje roditelje ilistaratelje od kojih zavisi njegovo preivljavanje. Ono je u odnosu zavisnosti od osobain loco parentis (lat. na mestu roditelja). Zbog toga svako dete polazi od pretpostavkeda su njegovi staratelji dobri, dobronamerni i ono im, po logici svoje egzistencijalnesituacije, apriori veruje. To apsolutno poverenje u roditelje i njihove porukeomoguuje laku socijalizaciju, ali istovremeno poveava detetovu sklonost

preuzmanju roditeljskih zabluda. Kao to emo videti kasnije, u razmatranju skriptnihporuka, dete je esto i u situaciji da mu roditelji nameu neke svoje vrednosti pod


15/98

pretnjom unitenja njegovog ivota ili pod pretnjom odbacivanja. U takvimsluajevima preuzimanje ovih vrednosti ili pogleda na svet je jedini nain da se deteadaptira svojim starateljima, odnosno porodinoj ideologiji.


16/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

12

III. SKRIPTNE PORUKE

Pod skriptnim porukama podrazumevamo sve one uticaje drugih ljudi koji doprinoseda neko dete razvije i pojaava svoj ivotni skript. Skriptne poruke koje upuujuautoriteti navode dete na donoenje skriptnih odluka koje su u sukladu s ovimporukama (egzogene odluke).

Izvori skriptnih poruka

Najvaniji izvor poruka koje utiu na formiranje detetovog referentog okvira, jesuupravo oni ljudi koji su detetu najvaniji, a to su roditelji i drugi ukuani: baba, deda,brat, sestra, ujak, itd. Takoe su veoma vani i spoljanji formalni autoriteti kao to suvaspitai, uitelji, svetenici i slino. Analiza pojedinanih sluajeva ukazuje dapraktino bilo ko moe biti izvor skriptnih poruka. Nekada je to osoba prema kojojdete ima pozitivan odnos (autoritet), nekada je to osoba prema kojoj dete ima

negativan odnos. U stvari, to je neka osoba vanija detetu, to su njene porukedetetu vanije i imaju vei uticaj na njega (mo izvora poruke). Iako se obinopodrazumeva da je za dete odrasla osoba autoritet, veoma mone poruke, pa iskriptne poruke, moe slati i drugo dete, brat ili sestra, a naroito grupa dece odvrtia preko osnovne kole do srednje kole. ini nam se da su u naoj kulturi detetudo puberteta najvaniji izvor poruka osobe u njegovom porodinom krugu, dok su upubertetu i adolescenciji to poruke od vrnjaka. Nekada su nepoznati ljudi (javnost)veoma moan izvor poruka.

Mo skriptne poruke

Da li e neka iracionalna poruka zaista dovesti do formiranja skriptne odluke zavisiod brojnih faktora kako u detetu tako i u samom kontekstu date situacije. Iako jemogue da samo jedna poruka dovede do skriptne odluke, to se u praksi veomaretko deava. Skript se uglavnom formira u odnosima koji su relativno trajni i u kojimase, po logici stvari, odreene poruke ponavljaju u razliitim situacijama. To to jeneko uputio odreenu skriptnu poruku jo ne znai da e je dete i prihvatiti. Meutim,ipak nam se ini da postoje neke varijable koje poveavaju verovatnou da e detena osnovu upuene skriptne poruke formirati skriptnu odluku: to je poiljalacvaniji detetu; to poiljalac ee ponavlja poruku; to je poruka intenzivnijeupuena; to vie ljudi slinu upuuje poruku; to je primalac ranije primio manje

suprotnih poruka; itd. Veina roditelja upuuje skriptne poruke samo u situacijamakada se ljute na dete, ili kada su pod velikim stresom. To znai da dete boravi u


17/98

ambivalentnom odnosu: jedne poruke vae kada je sve u redu, a druge poruke vaeonda kada je roditelj uznemiren. To lii na komunikacijsku situaciju duple veze (eng.double bind). est rezultat ovako upuenih poruka je da dete reaguje na obe tako torazvija dva dela sebe: i onaj deo koji se tie neskriptnih poruka i drugi, skriptni deo.Na ovaj nain nastaje unutranja podeljenost (konflikt) koja je tipina za nesvesne

igre.


18/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 13

Modaliteti upuivanja skriptnih poruka

Postoji est osnovnih naina upuivanja poruka, pa i skriptnih poruka: etiketiranje(aribucija); sugestija (interpretiranje); modelovanje; izostanak reakcije ipotkrepljenje. Atribucija ili etiketiranje je prenoenje skriptnih poruka putem epiteta(atributa) koje se kao svojevrsne etikete lepe na bie ili osobu deteta. Na primer, zailustrovanje zabrane na miljenje koja je izreena u obliku atribucije moemo uzetisituaciju kada otac vie na dete: Glupane! Kao to su primetili ifovi (Schiff),atribucija je veoma tetan nain zbog toga to negativni bezuslovni diskaunti (NBD)

imaju veliku mo u smislu definisanja i izgradnje detetovog identiteta. Potpuno jeslian efekat kada roditeljiiz milote, na primer, tepaju: Tupane moj dragi.4Sugestija ili interpretiranje je takav nain prenoenja skriptnih poruka kada roditeljiobjanjavaju detetu kako neto da shvati ili ta da radi. Kada je re o zabranimiljenja svojom glavnom roditelj daje detetu sugestiju da ne misli ili ta mora damisli: Dok si pod mojim krovovom nema ti ta da misli, ve da slua! ili Mi takone razmiljamo. Mi znamo da ... Kada ovakva indoktrinacija traje godinama onda liina jedno stanje dugotrajne hipnoze. Modelovanje je oblik uenja po uzoru.5Jednostavno roditelj svojim primerom pokazuje detetu kako da, na primer, ne misli ustresnim situacijama. Primer za to je uspanieni roditelj koji je zbunjen i uspanien ikoji se nesvrsishodno ponaa kada vidi da sedete poseklo i da tee krv. Kako dete

tokom preuzimanja polne uloge trai uzor u roditelju istog pola, onda se onoidentifikuje sa istopolnim roditeljem. U tom smislu modelovanje ima veliku ulogu narelaciji dete istopolni roditelj. Izostanak reakcije je u stvari izostanak odreeneporuke. Kada dete neto uradi, recimo kae neto to je oigledno pametno,normalno bi bilo da roditelj to primeti i da dete pozitivno stroukira bilo verbalnompohvalom, bilo neverbalno. Kao to smo ranije rekli, kada su osobe ukomunikacijskom polju, tada je i izostanak reakcijereakcija. Kako i neporuivanjemoe da bude poruka, u tom smislu dete shvata roditeljsku (ne)reakciju: Da sampametan, valjda bi to neko primetio. Sigurno sam glup. Tokom vaspitanja roditelji bitrebalo da detetu komuniciraju svoje stavove o svim vanim ivotnim aspektima. Akoneki aspekt ivota nije pokriven, onda dete u toj oblasti donosi zakljuke samostalnoili na osnovu drugih izvora poruka.

Dok neki roditelji poruuju: Mora biti jako pametan da bi te ja voleo!, drugi aljusuprotnu poruku: Volim te samo onda kada me zabavlja tvoja glupost! U inostranojTA literaturi se za ovo koristi izraz program. Mi smo se odluili za izraz modelovanje izbog toga to pod programom podrazumevamo sve one racionalne vaspitene porukekoje su programirane iz Odraslog roditelja.

5


19/98

4


20/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

14

Potkrepljenje je takav oblik prenoenja skriptnih poruka kada roditelj stroukiradetetovo skriptno ponaanje. Na primer, kada dete izvali neku glupost, do tadahladni roditelji, poinju da se grohotom smeju. Kako dete razmilja konkretno, onodok gleda njihova vesela i nasmejana lica zakljuuje da ga tada vole. Ovo detedonosi zakljuak da mora biti glupo da bi bilo voljeno. Sa druge strane, neki roditelji iliuvreeno ignoriu ili se ljute i kanjavaju dete koje o neemu misli razliito od njih misli svojom glavomzato to konflikt miljenja pogreno tumae kao znakdetetovog nepotovanja. Na taj nain oni negativno otpisuju detetovu pamet ( UD) ialju mu poruku: Ne volimo te kada misli svojom glavom! Zbog toga neka decaprestaju da misle svojom glavom kako bi izbegla nastanak konflikta i svae.

Primarna prava i njihove skriptne zabrane

Teorija skripta je povezana sa teorijom ljudskih prava deteta. Svaka ona poruka kojana neki nain kri ili negira neko od osnovnih ljudskih prava deteta jeste skriptna

poruka. Takve poruke zovemo skriptne zabrane (eng. script injuction). Postoji vieosnovnih ili temeljnih ljudskih prava deteta, a mi smatramo da su dva osnovna iliprimarna prava:Pravo na ivot, i Pravo na voljenost. Zbog toga one skriptnezabrane koje ugroavaju ova dva osnovna prava deteta nazivamo primarne skriptnezabrane. To su: Zabrana postojanja i Zabrana ljudske vrednosti. Dva osnovnaprava i njihove skritpne zabrane su temelj za razumevanje skripta. Mi verujemo da suove dve zabrane primarne zabrane, odnosno da se sve druge skriptne zabrane (ilisekundarne zabrane) i kontrazabrane moraju, kako emo videti kasnije, biti povezanes primarnim zabranama.

Pravo na ivot i pravo na ljubav

Detetovo pravo na ivot jednostavno znai da svako dete koje je dolo na ovaj svetima pravo da postoji takvo kakvo je, odnosno da bude ivo.6 To znai da roditeljinemaju prava da uslovljavaju detetovo pravo na ivot detetovim polom, bojom oiju,izostankom bolesti ili nekog hendikepa, i slino. Pa ipak neki roditelji kre ovodetetovo pravo tako to vre edomorstvo; putaju dete da umre od bolesti ili ga, usluaju maltretirane dece,u svom afektu fizikim nasiljem teko ili ak smrtnopovreuju. Drugi roditelji zastrauju dete pretnjom da e ga ubiti ako bude takvo itakvo ili ako ne bude takvo i takvo. esto je ova roditeljska pretnja pedagoka jerima za cilj dodatnu (de)motivaciju deteta za odreeno ponaanje. Zabranapostojanja je poruka mrnje tako da deca koja usvoje ovakvu zabranu razvijajukapacitet za samomrnju i elju za smru. Takav skript se kasnije u ivotu moe


21/98

ispoljiti kao samodestruktivnost (samomrnja) ili kao destruktivnost usmerena premadrugima (samomrnja koja je eksternalizovana i usmerena na druge).

6

Re je o detetu koje je roeno, dakle nije u pitanju rasprava oko abortusa.


22/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 15

Pored toga to svako dete ima pravo na zadovoljenje fizikih potreba (pravo naivot), ono ima pravo i na zadovoljenje svojih psihikih potreba (pravo na ljubav).Glavna detetova psihika potreba je da bude prihvaeno i voljeno od strane svojihroditelja. Tek kada se uspostavi ovakva veza i ovakav odnos izmeu deteta i majke(normalna simbioza), tek onda mogu biti zadovoljene druge detetove psihikepotrebe. Da podsetimo na injenicu da malo dete niti moe preiveti niti se moerazvijati bez odrasle osobe koja o njemu brine. Zbog toga je za dete potreba dapored njega postoji odrasla osoba koja ga voli i koja se o njemu brine.7 Deca senee pravilno psihiki razvijati (a delimino ni fiziki) ukoliko ne odrastaju u odnosu

ljubavi. Oseanje ljubavi je rezultat procene da je drugi za osobu vredno i vanoljudsko bie. Zbog toga rei nekome: Volim te! implicitno jeste poruka: Ti si zamene vredno i veoma vano ljudsko bie! Zbog toga se u dejoj svesti ljubavpovezuje sa vrednou neke osobe. Ako je neko vo ljen, on tada vredi i ako vredionda e biti voljen. Vai i suprotno: ako neko nije voljen, onda ne vredi, odnosno nevredi tako da nije voljen.8 Iz tih razloga poruku: Ne volim te! koju roditelj verbalno ilineverbalno upuuje detetu shvatamo kao zabranu detetovog oseanja linevrednosti. Zabrana ljudske vrednosti je poruka da neko kao osoba nije u redu i danije vredan, da zasluuje prezir a ne da bude voljen. Zabranu ljudske vrednosti (eng.Dont be important!) upuuju roditelji kojima njihovo dete zaista nije vano(zanemarena deca), ali i oni roditelji kojima je njihovo dete veoma vano, ali se plae

da bi ga pokazivanje ljubavi smekalo i pokvarilo (preterano socijalizovano dete)9Kako je zabrana vrednosti u stvari poruka prezira, u oba sluaja ova deca runomisle o sebi i svojim kvalitetima. Internalizacijom ove zabrane kroz odgovarajuuodluku dete razvija kapacijetet za samoprezir i inferiornost. Ovaj samoprezir moe bitieksternalizovan i usmeren prema drugima (kao kod kompenzatorne pozicije Ja samOK ti nisi OK, koja je u stvari nain da se ublai postojea pozicija Ja nisam OK, tijesi OK). Iz aspekta psihopatologije moemo rei da sva tea psihopatologija sadriili jednu ili obe primarne zabrane.10

Skriptni uslov: uslovljavanje detetovih primarnih prava

Svako dete ima prirodno pravo da postoji i da bude voljeno. Ovo pravo muprvenstveno osiguravaju roditelji, a zatim i ira zajednica. Drugim reima ova pravasu bezuslovna.

7


23/98

Po tome se deca, koja su po definiciji zavisna, razlikuju od odraslih koji su podefiniciji nezavisni. Zdravi odrasli nemaju potrebu za drugim ljudima jer bez njih mogupreiveti. Oni imaju elju za drugim ljudima.

8

Ovo je infantilna logika koja vai za decu, ali ne i za odrasle. U svetu odraslih jemogue da osoba vredi iako je niko ne voli.

Zabluda je da previe ljubavi moe pokvariti dete. Problemi koji nastaju kodrazmaene dece nisu nastali zbog previe ljubavi, ve zbog nedostatka frustracije ikazne, a to je u odnosu na ljubav potpuno odvojena dimenzija.

10

9

Ove zabrane imaju i ljudi kod kojih se ne moe ustanoviti nikakva psihopatologija.Re je o ljudima koji imaju kompenzovani skript i kod kojih je, u sluajudekompenzacije, mogue aktiviranje skriptnih zabrana i odluka. Dijagnoza skriptaotkriva letentnu patologiju koja moe ostati latentna (kompenzovani skript) ili se unekoj ivotnoj situaciji moe manifestovati (dekompenzovani skript).


24/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

16

Meutim, drutvena stvarnost je takva da stariji, bilo eksplicitno bilo implcitno,uslovljavaju deci ova prava. Kada postoji uslovljavanje detetovih primarnih prava tadase pojavljuje skriptna logika i s njom povezane skriptne poruke: skriptni imperativi(kontrazabrane) i sekundarne zabrane. U oba sluaja se detetu poruuje skriptniuslov, odnosno uslov postojanja ili uslov roditeljske ljubavi. U odnosu na to da li jeskriptni uslov definisan pozitivno (Ima pravo da postoji samo ako si takav i takav!)ili kao negacija pozitivnog uslova (Nema pravo da postoji jer nisi takav i takav!),razlikujemo skriptne imperative i sekundarne skriptne zabrane,

Ispunjenje skriptnog uslova: skriptni imperativ ili kontrazabrana

Skriptni imperativ je poruka kojom se detetu poruuje kakvo treba da bude da bi bilovoljeno ili da bi imalo pravo da postoji. U TA literaturi na engleskom jeziku ovaj uslovse naziva kontrazabrana (eng. counterinjuction). Mi ih nazivamo skriptni imperativizato to u sebi nose onaj uslov koje dete mora ispuniti kako bi bilo voljeno ili imalo

pravo da ivi. Prema tome, dete ima pravo na ljubav ili pravo na ivot samo akoispunjava uslov X. Moemo rei i da je skriptni imperativ sadran u onoj poruci kojomse uslovljava detetovo pravo na ljubav ili pravo na ivot. Na primer roditelj poruuje:Mora biti jaka. Ovaj svet je takav da samo jaki preivljavaju. Na taj nain onukazuje detetu da je dete u redu samo ako je jako, odnosno implicitno da samo jakiimaju pravo da ive. U ovom sluaju skriptni uslov ili tanije skriptni imperativ je Budijak! (eng. Be strong!) i on je povezan sa skriptnom zabranom postojanja: Ili neepostojati! (eng. Dont exist!). Ako dete prihvati ovu skriptnu logiku i saglasi se sanjom, i ono e verovati da mora uvek biti jako ili da e umreti. U tom sluaju e seono kao linost razvijati ka punoj potvrdi skriptne logike. Skriptne kontrazabrane jesuimperativne roditeljske poruke kojima se ekstremno uslovljava detetovo pravo na

ljubav i/ili na ivot. U osnovi postoji dva tipa uslovljavanja. Tako, na primer,uslovljavanje ljubavi moe biti ekstremno (Voleu te samo ako bude takav i takav!)i ne ekstremno (Volim te, ali volim te jo vie kada si takav i takav!). U formalnologikom smislu, suprotnost skriptnom imperativu (ispunjavati uslov X ili +X) jesekundarna zabrana (ne ispuniti uslov X ili -X). Prema tome, skriptnih imperativamoe biti isto onoliko koliko ima i sekundarnih zabrana.11 Takoe je vano shvatitida skriptni imperativ ima mo upravo zbog toga to je naslonjen na skriptnezabrane (primarnu i sekundarnu). Skriptni imperativi mogu postojati samo udruenosa skriptnim zabranama. Ukoliko roditelj insistira na nekoj vrednosti na nain koji nijepovezan s upuivanjem skriptnih zabrana tada nije re o skriptnom imperativu ilikontrazabrani. Skriptni imperativ je roditeljska poruka kojom se detetu poruuje kakvotreba da bude da bi izbeglo osnovnu skriptnu zabranu. U primeru koji smo ranije


25/98

navodili imperativ je: Budi muko! u smislu: Ili e biti muko ili u te odbaciti(ubiti).12

11 12

A ne samo pet koliko je uobiajeno da se navodi u TA literaturi.

Oeva pozicija u odnosu na dete je: Voleu ga ako bude muko. Dakle, ljubavprema detetu je uslovljena detetovim mukim polom. Kako se rodilo ensko dete,otac poruuje: Zato to nije muko ja


26/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 17

Dakle Kada se detetu postavlja skriptni imperativ, alje mu se poruka u smisluimperativnog uslova X: Ti e biti u redu ili imati prava da ivi samo ako si X i svedok si X. Implikacija je: Ako nisi X ili ako prestane da bude X, onda ili ne vredi iline zasluuje da ivi! Kada osoba ivi ivot tako to uspeno ispunjava neki uslovX i time zasluuje pravo na ljubav ili pravo na ivot, tada kaemo da je ona ukontraskriptu.

Negacija skriptnog uslova: sekundarna skriptna zabrana

Sekundarna zabrana je poruka kojom se detetu poruuje da zbog toga to je takvo itakvo, one ne zasluuje ljubav ili ivot. Sekundarna zabrana je neka vrstaopravdavanja upuivanja primarne zabrane. Sekundarna zabrana je u stvarinegacija pretpostavljenog skriptnog uslova. Tako, na primer, gore navedeni otac usituaciji u kojoj je razoaran kerkinom slabou koja je tuna jer joj momak u kogaje zaljubljena ne uzvraa simpatije, poruuje: Kada si toliki slabi, bolje odmah da seubije! Struktura ove poruke je Ti si slabi! i Ne zasluuje da ivi! Kako je bitislabi suprotno od biti jak, a biti jak je skriptni uslov (skriptni imperativ), onda u prvomdelu poruke (Ti si slabi!) otac navodi da je kerka prekrila ili negirala skriptni uslov(skriptni imperativ). Zbog toga joj u drugom delu poruke upuuje primarnu zabranuivljenja. Dakle, sekundarna skriptna zabrana je u stvari jednaka negaciji skriptnogimperativa. Skriptni uslov je uvek prisila da se neto uvek mora biti (skriptniimperativ), odnosno da se neto nikada ne sme biti (negacija skriptnog imperativa). Unaem primeru je to: Moram uvek biti jaka, nikada ne smem biti slaba! Sve dok seosoba pridrava skriptnog imperativa ona izbegava akriviranje primarne zabrane, akada negira skriptni imperativ, tada poinje da veruje da ne zasluuje da ivi: Kojasam ja bednica, bolje da me nema! Sekundarna zabrana se zove zabrana jer senjome zabranjuje neki legitimni aspekt ljudskosti. Problem sa skriptnim uslovima je toto su ekstremni, to osobu uvek teraju da bude jedno, a zabranjuje joj neto drugona ta, inae, kao ljudsko bie, ima legitimno pravo. Ako neko mora da bude jak

(skriptni imperativ) onda ne sme da bude slab. Na primer, biti slabi moe biti takodefinisano da ukljuuje normalne ljudske reakcije kao to je u naem primerunormalno oseanje tuge. U tom smislu sekundarne zabrane zabranjuju one reakcijena koje osoba u stvari ima pravo. Skriptni stav da svako mora uvek biti jak, da je uredu samo ako je jak i dok je jak, i da nikada ne sme da bude slab je iracionalan. Uivotu postoje situacije koje od osobe zahtevaju da bude jaka i situacije kojezahtevaju da bude slabi. Samo ona osoba koja ima dozvolu da bude i jedno idrugo jeste u stanju da dobro funkcionie i u jednim i u drugim situacijama.

ga ne volim! Izgleda kao igra rei ako kaemo da roditelj odbacuje ker ne zato toje ensko, ve to nije muko. U oba sluaja rezultat je isti: otac ne voli dete zato toje pogrenog, enskog pola. Kako otac nije prihvatio dete jer je enskog pola,


27/98

kaemo da je ovaj otac svojoj kerki zabranio da bude ensko. U stvari zabrana jena detetovu vrednost zbog toga to je enskog pola.


28/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

18

Skriptni uslov i primarna zabrana

Kao to emo kasnije videti postoji relativno veliki broj moguih skriptnih uslova.Skriptni imperativ je vrednost koju je potrebno ispunjavati da se ne bi aktiviralaprimarna zabrana (na ivot ili na vrednost). Sekundarna zabrana je u stvari razlog zaupuivanje primarne zabrane. Logika forma je uvek: Ti ne treba da ivi zato

to...(sledi sekundarna zabrana)! ili Ti nita ne vredi zato to ... (sledi sekundarnazabrana) Bilo koji skriptni uslov moe biti povezan s jednom ili drugom, ili akistovremeno s obe skriptne zabrane: Zato to si slabi ti toliko ne vredi da bolje dase nisi ni rodio!


29/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 19

IV. SKRIPTNA LOGIKA

Sutinu skripta ine skriptni uslov i primarna skriptna zabrana. Ova dva elementaine ono to nazivamo skriptnom logikom. Ova logika se pojavljuje kako kod osobekoja upuuje skriptne poruke, tako i kod osobe koja usvaja ovu logiku (egzogeniskript) ili sama dolazi do nje (endogeni skript).

Skriptna logika poiljaoca skriptnih poruka

Otac je oekivao da nakon to mu je rodila ensko dete, u drugoj trudnoi ena rodimuko dete. Meutim, umesto sina ena je ponovo rodila ker.13 Otac je razoaran,ne prihvata drugo dete i poinje da joj upuuje skriptne poruke. Oeva logika jesledea: Drugo dete je vredno samo ako je sin. Druga kerka mi ne treba. Dakledetetova vrednost je uslovljena njegovim polom: vredi samo ako je muko, a ako nijemuko tada ne vredi. Na osnovu takve logike otac formira stav prema detetu i ubrojnim situacijama kerki saoptava i pokazuje datu logiku: Ne vredi zato to siensko! Ne volim te zato to si ensko! Voleo bih te kada bi bila muko! Ovalogika je sastavljena iz skriptnog imperativa (Vredi samo ako si muko!), injeniceda je detetov stvarni pol negacija skriptnog imperativa i primarna zabrana detetove

vrednosti i negacija njegovog prava na ljubav (Ne vredi...) koja je obrazloenanegacijom skriptnog imperativa (...zato to si ensko!). U tradicionalnoj skript analizikaemo da je ova devojka dobila zabranu da bude svog pola. To je tano jer supolovi ravnopravni i svako dete ima pravo da bude svog pola, odnosno ima pravo dabude voljeno bez obzira na svoj pol. Meutim, naglaavamo da je zabrana da sebude svog pola sekundarna zabrana (negacija skriptnog uslova), i da ona ima mosamo zato to je povezana sa primarnom zabranom. Sve sekundarne zabraneimpliciraju postojanje jedne od dve osnovne primarne zabrane koje im i daju mozabrane.14 Dakle, u naem primeru, izjava: Ti ne vredi... je primarna zabrana, kojase nastavlja: ... zato to si pogrenog pola to je sekundarna zabrana.

Ve struktura reenice moe da ukazuje na implicitnu odgovornost ili krivicu: enami je rodila kerku ili Rodila mi se kerka. Nekada ovakvi oevi i muevi izbegavajui enu koja pogreno raa, a ne samo dete. Ironija je u tome to upravo oevspermatozoid odreuje pol deteta. Dok je majino jajace uvek X, spermatozoidmoe biti ili X (det e biti XX ili ensko) ili Y (dete e biti XY ili muko).

14

13


30/98


31/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

20

Slinosti skriptnih imperativa i skriptnih zabrana

Izrazi: Mora biti muko! i Ne sme biti ensko Na prvi pogled izgledaju kao jednaskriptna naredba (imperativ) i kao jedna (sekundarna) skriptna zabrana. Meutim,ovde je re o istoj poruci koje je u prvom sluaju formulisana pozitivno, u smislunaredbe osobi kakva da bude, a u drugom sluaju formulisana negativno, kaozabrana osobi kakva da bude. Skoro da je sasvim svejedno da li vi nekome strogokaete: Da nisi zucnuo! ili uti!, jer bez obzira da li je zabrana govora ili naredbautanja, znaenje je isto. Pozitivne i negativne formulacije ne bi trebalo da zaveduanalitiara skripta. Vana je sutina. Do te sutine dolazimo odgovaranjem na dvapitanja: Kakva osoba treba da bude pa da bi bila voljena ili imala pravo da ivi?Odgovaranjem na ovo pitanje dolazimo do skriptnih imperativa i kontraskripta. Kakosu sekundarne skriptne zabrane negacija skriptih imperativa onda indirektimzakljuivanjem moemo saznati neto i o njima. Kakva bi trebalo da bude osoba pada bude odbaena ili da nema pravo da ivi? Odgovaranjem na ovo pitanjedolazimo do sekundarnih skriptnih zabrana i indirektno do skriptnih imperativa. Pravoznaenje poruke odreujemo na osnovu toga da li je poruka povezana saprihvatanjem i ljubavlju (skriptni imperativ) ili sa prezirom i mrnjom (zabrana). Ako jeporuka: Voleu te samo ako bude X! onda je to imperativ, a ako je poruka: Nevolim te zato to nisi X! onda je to zabrana. Pored nejasnoe koju unosi opisanainjenica da skriptni imperativi mogu biti negativno formulisani kao zabrane, kao i daskriptne zabrane mogu biti pozitivno formulisane kao naredbe, postoji jo jedandodatni momenat koji moe zamagliti razliku izmeu imperativa i zabrana. Re je otome da isti uslov moe u jednoj porodici da bude razlog za uslovljavanje ljubavi, a udrugoj porodici kao razlog za odbacivanje deteta. Dok jedan otac odbacuje ker zatoto nije sin, drugi otac (ee majka) odbacuje sina zato to nije ker. Dok jedni volesvoje dete samo kad je snano, neosetljivo i kada ne pokazuje emocije, drugi vole

svoje dete samo kada je neno i kada pokazuje da je preosetljivo. Meutim, i porukaVolim te samo kada si jak! i poruka: Volim te samo kada si slab! su skriptneporuke. Dok je u skriptu jedne osobe biti jak uslov, a slabost zabrana, u skriptu drugeosobe je obrnuto: uslov je biti slab, a zabranjeno je biti jak. Iz tog razloga jetradicionalna podela na odreene skriptne zabrane i na odreene skriptneimperative, a na osnovu sadraja poruke potpuno vetaka i treba je shvatiti samokao didaktiko sredstvo.15

Tokom uenja postoji faza prepoznavanja kada student kod klijenta prepoznajeodreene pojave koje je nauio iz knjiga i tokom treninga. U ovoj inae normalnojrazvojnoj fazi postoji tendencija da se klijent ugurava u kliee. Tek kasnije studentisu u stanju da prave taniju mapu klijenta i da prepoznaju individualne osobenosti.


32/98

15


33/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 21

Skriptna logika osobe sa skriptom

Kako roditelji putem skriptnih poruka nameu skriptnu logiku, verovatno je da e detekroz svoje skriptne odluke usvojiti ovaj nain razmiljanja. Na taj nain ova logikapostaje ivotna logika date osobe. Takoe je verovatno da e je ona dalje prenositisvojim potomcima kroz porodini skript ili generacijski episkript. Nekada su odreeneskriptne logike delovi ireg kulturnog obrasca.

Skriptna dupla veza

Iako opisani otac moe svoju kerku potpuno odbaciti i dati na usvajanje ili ubiti,veina ovakvih oeva se trudi da ispuni roditeljsku ulogu borei se sa svojimunutanjim konfliktom. To znai da e prema krerki imati ambivalentan odnos. Toznai da ovakav otac istovremeno svoju kerku i prihvata i ne prihvata, i voli i ne voli.Ako je kerki otac jako vaan i ako ona eli da ba on bude taj koji je puno voli, onamoe odgovoriti na ovuduplu vezu tako to e pokuati da zadovolji oba oevazahteva. Dok e se s jedne strane oseati inferiorno kao ena, s druge strane onamoe postati mukobanjasta i na razne naine se truditi da to vie lii na mukodete. Na ovaj nain je ona istovremeno i ensko i muko, odnosno niti ensko, niti

muko.16

Definitivne skriptne zabrane: razlika skriptnog uslova i skriptnog imperativa

Da bi postojao skript mora postojati logika uslovljavanja detetovog prava napostojanje ili prava da bude vredno i voljeno. Drugim reima skript je rezultatskriptnog uslovljavanja. Da li to onda znai da svako ko ima skriptni uslov mora imatii skriptni imperativ? Odgovor na ovo pitanje je negativan. Re je o logici razoaranogroditelja koji je uslovio detetovu vrednost nekim uslovom, a onda shvata da to dete

nikad nee moi ispuniti taj uslov. Na primre, otac koji je uslovio vrednost deteta snjegovim mukim polom, moe svoju kerku potpuno odbaciti. Kako on smatra daensko nikada nee moi postati muko, on i ne oekuje od svoje keri da postanemukarac niti ga zanima to kada se ona ponaa kao mukarac. Drugim reima on nevidi ta bi to ker mogla da uradi pa da je on prihvati ili voli. Prema tome, iako imaskriptnog uslova, nema skriptnog imperativa. Postoje samo primarna i sekundarnaskriptna zabrana. U ovom sluaju govorimo o definitivnoj zabrani i ljudima bezkontraskripta. Na primer, otac koji je ranije dobio ker, zapoinje vezu s drugomenom i kada mu ona raa sina prekida skoro svaki kontakt i s prvom enom i skerkama. Iz aspekta patologije skripta, one osobe koje su kao deca usvojiledefinitivne zabrane su u daleko goroj poziciji od onih osoba koje su pored zabrana

usvojile i skriptne imperative (kontrazabrane). U prvom sluaju osoba je nemilosrdnoizloena delovanju zabrane i ne moe nita da uini kako bi izbegla njeno aktiviranje:


34/98

bilo ta da uradi ona ne vredi ili nema pravo da postoji. U drugom sluaju osobi senudi da ako uspeno zadovoljava skriptni imperativ, da tada zaslui vrednost ili pravona ivot,odnosno da na taj nain izbegne aktiviranje primarne skriptne zabrane.Kako je roditelj skriptnim imperativom uslovio privremeno deaktiviranje zabrane, u

Ako svoju reakciju stepenuje u istom pravcu onda je nakon puberteta operacijapromene pola logian izbor (transseksualizam).

16


35/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

22

ivotu osobe pojavljuje se psiholoki prostor u koji ona moe pobei da bi izbeglaaktiviranje zabrane. U tom sluaju dete ivi u skladu s imperativom (kontrazabranom)u onom delu skripta koji nazivamo kontraskript. Skriptni imperativ i iz njega izvedenikontraskript su nain kompenzacije skriptne zabrane jer ipak postoji neki put kazasluivanju prava na ivot ili na linu vrednost. Dakle kada roditelj kae: Ne volimte! i tako zabrani linu vrednost deteta, kljuno je to da li ima neto posle toga. Da liima neki uslov koji dete moe da ispuni kako bi ponovo postalo voljeno? Ako nema,re je o konanoj ili definitivnoj zabrani line vrednosti, a ako ima, u pitanju je uslovnazabrana line vrednosti. Evo jednog ekstremnog primera definitivne zabranepostojanja. Kada infantilna ili maloletna devojka ostane u drugom stanju, ona oekujeda e njena socijalna okolina reagovati na roenje deteta na nain koji e biti krajnjene egzistencije (Ubie me tata!) ili kao potpuni gubitak kvaliteta ivota. Zbog togaje ona u dilemi ili moj ivot ili ivot deteta. Takva majka se moe odluiti da ubijedete jer veruje da je ono vitalno ugroava samim svojim postojanjem. Za majku nepostoji nikakav uslov koje bi dete moglo da ispuni, pa da ga majka zavoli i prihvati.Zabrana postojanja je definitivna, a rezultat je infanticid (edomorstvo). Takoe, kod

dece koji dobijaju definitivnu zabranu line vrednosti, odbacivanje je potpuno i estokonano.17 Zbog toga je definitivna zabrana ljudske vrednosti tipina za odbaenui/ili zanemarenu decu. Dakle, u odnosu na definitivnu skriptnu zabranu, uslovnaskriptna zabrana s prateim imperativom i sekundarnom zabranom jeste neto boljamogunost. Dete koje ispunjava imperativni uslov je zasluilo pravo na ivot ili nalinu vrednost. U tom smuslu kontraskript je kompenzacija skripta. Tek onda kadaivotne okolnosti ovakve osobe budu takve da ona vie nije u stanju da ispunjavaimperativni uslov, kontraskript se dekompenzuje i osoba pada pod udar sadaaktivirane osnovne zabrane.

Zabrane iz ljubavi

Pored uslovnih i definitivnih skriptnih zabrana postoji jo jedna vrsta. Re je oskriptnim zabranama koje iz ljubavi upuuje roditelj koji je u zabludi. Tako se, naprimer, roditelj plai da bi njegovo dete moglo da se u neemu istakne i da na tajnain postane objektom zavisti i neprijateljstva u svojoj generaciji. Zbog toga roditeljupuuje detetu zabranu na isticanje (socijalnu vanost) i uspeh. Iako ove zabrane neuestvuju u nastanku patolokih gubitnikih skriptova, deo su banalnih, uesnikih iline-pobednikih skriptova.

Skriptna osmica


36/98

Jedan od naina da se vizuelno predstavi skrptna logika i razliite skriptne poruke jeono to zovemo skriptna osmica. Iako je bilo vano da definiemo razliite skriptneporuke da bismo shvatili kako funkcionie formiranje skripta, ne bi trebalo daupadnemo u greku da od drvea ne vidimo umu. Zbog toga nam je potreban crtekoji objedinjuje sve tri skriptne poruke (odluke) u skriptnu logiku.

17

Uvek postoji mogunost da se roditelj u promenjenim okolnostima predomisli i potraikontakt s detetom.


37/98


38/98

memorie aktuealnu stvarnost kao takvu, ve svoj doivljaj aktuelne stvarnosti.Prema tome ako je dete pogreno protumailo neku situaciju ili joj pripisalo prevelikuvrednost, da e memorisati ono to je za njega istina. Ta osobina je od izuzetnevanosti za one vrste psihoterapije koje se bave analizom prolosti i regresivnimradom. Veina autora ne obraa panju na razliku izmeu Roditelja i eksteropsihe,

tako da opisanu sitaciju grafiki prikazuje kao uticaj Roditelja na Dete.

19

18


39/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

24

bila upuena samo jednom, kada ju je osoba internalizovala, ona se moe bezbrojputa podsetiti na nju tako to e u svojoj glavi aktivirati odgovarajuu memoriju ili toe sama sebi uputiti poruku s istim znaenjem. Pobuivanje ove memorije moe bitinesvesan proces kroz razliito asociranje, ali moe biti i svestan proces.

Skriptna martica

Jedan od naina da se grafiki predstave poruke koje roditelji upuuju detetu i kojevode formiranju njegovog skripta je takozvana skrptna martica (eng. script matrix).Majka Dete

SI P SZ SI P SZ

Otac

SlikaSkriptna matrica: dete u mrei skriptnih poruka svojih roditelja (SZ oznaavaskriptne zabrane, a SI skriptne imperative). Oznaka P je za programiranje ilineskriptno racionalno vaspitanje. Postoji vie naina na koji je mogue crtati skriptnumatricu. Na osnovu upuenih poruka Dete je to koje donosi skriptne odluke, aroditeljske figure i njihove poruke bivaju internalizovane u Roditelja (i eksteropsihu).Skriptna matrica je odluno sredstvo za dijagnozu skriptnih poruka, odnosno skriptnihimperativa i skriptnih zabrana. Transakcioni analitiar koji postavlja dijagnozu skriptihporuka proverava kakve su poruke o vanim ivotnim aspektima (postojanje, lina

vrednost, biti svog pola, seksualnost, biti svog uzrasta, ...) slale vane osobe.Klasina pitanja su sledea: Da li je va otac komentarisao vau inteligenciju?, Dali vam je isto to poruivao i neverbalno?


40/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 25

V. KONTRASKRIPT

Kontraskript je onaj nain ivota koji je u skladu s roditeljskim skriptnim imperativima.Osoba koju su roditelji voleli samo onda kada bi bila najbolja, kada ne bi pravilagreke, kada bi bila uredna, e kasnije usvojiti isti takav stav prema sebi. Ona esebe potovati samo kada je najbolja, uredna i slino. Takoe e oekivati da je idrugi ljudi vole ili potuju zbog toga. Zbog toga e osoba svoje savrenstvo stavljatiu izlog svoje linosti. Sve dok je osoba u stanju da ispunjava roditeljski uslov, onae se dobro oseati i bie zadovoljna sobom. Njen ivot e se odvijati normalno.

Meutim, njena motivacija za bezgrenost, ispravnost i urednost je skriptna, prisilnamotivacija. To znai da osoba mora uvek, stalno ili neprestano da bude perfektnakako bi sebe potovala. Kako je to veoma teko i kako to oduzima puno vremena,ovakva skriptna postavka u sebi sadri potencijal za dekompenzaciju. Svaka situacijau kojoj osoba nije u stanju da odri skriptni imperativ, a posebno kada se to tie nekevane ivotne situacije, jeste razlog za dekompenzaciju kontraskripta. U tom sluajuosoba vie nije u stanju da odri samopotovanje i aktivira se primarna zabrana (bilona postojanje bilo na oseanje line vrednosti). Kada se to desi kontraskript sedekompenzuje i osoba propada iz kontraskripta u kojem privremeno zasluujesamopotovanje u skript u kojem se samoprezire ili samomrzi.

Kontraskript: skriptna prisila

Putem skriptnih imperativa roditelji postavljaju detetu one uslove koje ono treba daispuni da bi zasluilo da bude voljeno ili da ostane ivo. Kada se dete saglasi s ovimuslovljavanjem i kada ga prihvati kao sopstveni stav prema samome sebi, tada ovalogika postaje deo detetove skriptne odluke. U uem smislu re je o imperativnojodluci ili kontraskriptnoj odluci. Na primer, roditelj koji poruuje: Ne volim te jer silenj! istovremeno kae i: Mora biti radan da bi te ja voleo!20 Druge implikacije supovezane sa sadanjim i buduim vremenom: Neu te veleti sve dok bude biolenj!; Voleu te kada bude bio radan!; i Voleu te sve dok si radan!

Prisilna motivacija: drajver ili goni

Na osnovu navedenih poruka dete donosi odluku: Moram biti radan da bih zasluioljubav! koja je osnova za nastanak kontraskripta (slika).

20


41/98

Izraz vredan kao suprotnosti izrazu lenj upravo ovo i dokazuje.


42/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

26

Ja vredim samo ako radim!

Vredeu onda kada budem radio! Vredeu sve dok budem radio!

Ako ne radim biu bezvredan!

Ja moram stalno raditi da bih vredeo!

SlikaLogika kontraskripta: Radi naporno!. Na opisani nain se uspostavljajednostavna logika: Ili radim ili ne vredim! u kojoj je rad sredstvo da se pobegne odoseanja da se ne vredi. Osoba s kontraskriptom ima u stvari prisilu da stalnoispunjava zadati imperativ. Ova prisila je u stvari unutranji prisilni motivator kojiosobu tera ili goni da ostvaruje imperativ kako bi izbegla katastrofu zabrane. Zamehanizam prisilne motivacije koristimo ili engleski izraz drajver (eng. driver) ili izrazgoni.21 U sluaju imperativa i drajvera Radi naporno! osoba jednostavno mora daneprestano radi ukoliko eli da izbegne reaktivaciju zabrane na ljudsku vrednost.Iako je rad veoma vaan nain ljudske ekspresije, sredstvo preivljavanja i izgradnjecivilizacije, ovde je re o patolokoj unutranjoj prisili da se stalno radi ili da sepreterano radi. Dokaz da se redi o prisili je to to osoba tako struktuira svoje vremeda se niti odmara niti zabavlja. Kao to je poznato odmor je potreba ljudi koji rade. Nesamo da je odmor u funkciji zdravlja, ve je i u funkciji samog rada. Rad je nuno

povezan s umaranjem, a umaranje s padom produktivnosti ili efikasnosti. Nakonodmora ljudi rade produktivnije. Zbog toga bi trebalo da postoji neki obrazacodmaranja na dnevnoj, sedminoj, mesenoj i godinjoj bazi. Takoe je vano znatida ljudi s kontraskriptom Radi naporno! zloupotrebljavaju izraz aktivan odmor takoto jedan rad zamene nekim drugim: Nakon nekoliko sati rada za kompjuteromotiao sam da okopam batu da bi se odmorio. Umesto toga ove osobe se odmarajusamo onda kada spavaju, kada su bolesne ili kada su iscrpljene od oiglednoherojskog rada.22 Ako se pogleda u strukturu odmaranja onda ili vidimo da seosoba uopte ne odmara ili samo pokuava da se odmara. Upravo u tim pokuajimamoemo otkriti kako funkcionie unutranji mehanizam kontraskripta. Kada domaicakoja je u ovom kontraskriptu pomisli da zapali cigaretu kako bi se malo odmorila, ona

povue par dimova, a zatim se oseti neprijatno jer se


43/98

21

Izrazi kao pokreta ili vodilja nisu, po naem miljenju, dobri prevodi jer neodslikavaju sutinu mehanizma prisilne motivacije. Druge rei koje dolaze u obzir kaoprevod su nagon ili gon.

To je jedan od razloga da ovi ljudi imaju nesvesnu tenju ka ulozi bolesnika jer im jejedino u tom sluaju dozvoljeno da ne rade.

22


44/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 27

aktivira unutranji Roditelj i zabrana vanosti: Opet gubi vreme jer nita ne radi!.Zatim osoba pone da skenira okolinu da bi izabrala radni zadatak na koji se bacapre nego to je popuila pola cigarete.23 Zbog toga ovi ljudi ili ne podnose godinjeodmore ili se i tamo na neki nain zaposle. Poseban problem je odlazak u penziju iposledino oseanje beskorisnosti.

Skriptna moranja

Skriptni imperativi se u jezikoj ravni bilo da je u pitanju verbalno izraavanje tokomrazgovora, bilo da su u pitanju unutranji dijalozi najee manifestuju kaoneadekvatno korienje rei moram i ne mogu.

Skriptna prisila: moranja

Da bi neko razlikovao neadekvatno od adekvatnog korienja ove rei, on prvo morarazumeti njeno adekvatno korienje. Izraz moram oznaava neku nunost ilineophodnost. U pitanju moe biti razliiti stepen nunosti. U logikom smislu moranje

moe biti povezano s nekim nunim uslovom koji je potrebno ispuniti da bi seostvarila neka elja: Ako elim da letim avionom, moram imati avionsku kartu. Uovom smislu moranje nije prisila, ve je povezano s ispunjenjem neophodnog uslovaza ostvarenje elje. Moranja koja su povezana sa skriptom uslovljavaju pravo naivot ili pravo na linu vrednost. Kada su ova moranja povezana sa pravom na ivot,onda ona funkciniu kao prave potrebe, kao uslovi koje neko mora ispuniti da ne biumro. U strogom znaenju ove rei mora se samo umreti, odnosno moraju sezadovoljavati potrebe ako ovek ne eli da umre. Kao to smo naglasili ranije,potrebe su svi oni motivi bez ijeg zadovoljenje bi osoba zaista umrla. U stvarnostistvari stoje tako da prave potrebe zaista moraju da se zadovoljavaju, skriptnepotrebe mogu, ali ne moraju biti zadovoljene. Kada osoba izjavi: Moram biti

najbolji! To svakako nije izraz stvarne potrebe, ve skriptne potrebe. U tom sluajupostoji dodatna logika koja opravdava ovo moranje: Moram biti najboji jer ako nisamnajbolji, onda nita ne vredim! U tome se prepoznaje da je moranje u stvari skriptniimperativ kog osoba mora ispuniti da bi izbegla delovanje skriptne zabrane. Ovamoranja uvek imaju sledeu strukturu: Moram to i to ili e nastupiti katastrofa. Uotkrivanju logike imperacija-katastrofiranje pomau nam dva pitanja: ta vasprisiljava da radite to i to? ili ta bi se desilo kada ne biste radili to i to?

Mikroobrasce u kojima osoba poinje iz drajvera (kontrasrkipta) i prelazu u nekiaspekt skripta, da bi se ponovo vratila u drajver neki autori nazivaju antiskript(Kahler)


45/98

23


46/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

28

Mnogi ljudi sebe dodatno motiviu na neku aktivnost tako to sebe plae odreenimkatastrofama koje e se desiti ako ne budu aktivni.24 Na taj nain oni svoje eljepretvaraju u pseudopotrebe. Dok s jedne strane jaaju motivaciju, s druge stranegube iz vida da u odnosu na datu aktivnost imaju izbor zato to u stvarnosti niti je reo pravoj katastrofi, niti o pravoj nunosti. Ove psiholoke mehanizme oznaavamokao imperacija, odnosno kao katastrofiranje. Terapijski postupak iji je cilj da osobashvati da u sluaju ne ispunjenja odreenog uslova nee doi do katastrofe vesamo do neke neprijatne situacije zovemo dekatastrofiranje (dekontaminacijadekatastrofiranjem). Rezultat dekatastrofiranja je u tome to osoba iz stava nunosti imoranja prelazi u stav izbora i elje. esto za promenu skriptnih imperativa i zabrananije dovoljno samo dekatastrofirati i deimperirati, ve je potrebno promeniti dubljulogiku skripta, na primer, promenom skriptne odluke.

Skriptna ogranienja: nemogunost

Ako neko mora da radi jedno, on istovremeno ne moe ili ne sme da radi netodrugo. Neka izjava moe imati isti smisao bez obzira da li je reenica izraenanegativno ili afirmativno, kao nemogunost ili kao prisila. Zbog toga reenica u kojojse pojavljuje neadekvatno ne mogu ima sledeu strukturu: Ne mogu to da uradim(jer ako uradim desie se katastrofa). Ovde nije re o stvarnoj nemogunosti, ve oizboru osobe, odnosno o njenoj elji: ona moe to da uradi, ali bira da ne uradi jer biu suprotnom dolo do nekog nepovoljnog dogaaja. Kada osoba kae: Neu to dauradim jer ako uradim postoji znaajan rizik da se desi teta. Ona manifestuje svojizbor, slobodu svog biranja jer je mogla drukije hteti, pokazuje odgovornost za svojeponaanje. Nasuprot njoj osoba kod koje je skripnto ne mogu ukazuje da nemaizbora jer su drugi izbori po definiciji nemogui, da ona nije odgovorna za svoj izbor i

slino. Intervencije koje otkrivaju ovu logiku su: ta vas spreava da to uradite?ta bi se desilo kada biste to uradili?

Kompenzovani i dekompenzovani kontraskript

Sve dok osoba tako ivi da uspeno ispunjava skriptni imperativ, ona je ukontraskriptu i osea da zasluuje pravo da ivi ili da kao osoba vredi. Meutim, kadase ivotne okolnosti promene i kada osoba vie nije u situaciji da potpuno ispunjavaskriptni imperativ, ona poinje da veruje da


47/98

Iz istih tih razloga roditelji koji preterano socijalizuju svoju decu ih dodatno motiviuna ispunjenje odreenih uslova kroz pretnju odbacivanjem ili ubistvom. U ovakvojpoedagogiji akcenat je na nekoj roditeljskoj vrednosti koju ovi kao skriptni imperativnameu detetu, a ne na samoj zabrani kao takvoj. Zabrana se upuuje kako bi detebolje usvojilo datu vrednost.

24


48/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 29

vie ne zasluuje da vredi ili da ivi. U ovom drugom sluaju dolo je dodekompenzacije ranije kompenzovanog kontraskripta i osoba je propala pod aktivnodelovanje osnovne skriptne zabrane. Slino, osoba koja je, na primer, depresivna jernije u stanju da ispuni skriptni imperativ tako da je aktivirala zabranu line vanosti,svakako spada u kategoriju dekompenzovanog kontraskripta. Meutim, ako ovaosoba, tokom vremena, uspe da makar minimalno ponovo ispuni skriptom postavljeniuslov, ona e se kompenzovati i ponovo ui u kontraskriptni nain ivota. Ovakvaosoba izgleda zdravo ili normalno, ali ona nije izleena jer u sebi i dalje nosisposobnost za dekompenzaciju. Pravo izleenje je odbacivanje zabrane vrednosti.25

Kontraskriptni ponos

Iako u TA teoriji smatramo da je ceo kompleks na kome je zasnovan kontaskriptkontrazabrana ili imperativ, imperativna odluka, kao i drajver ili goni patoloki, ljudikoji su u kontraskriptu misle sasvim suprotno. Oni su ponosni na svojekompenzovane kontraskriptove to nazivamo kontraskriptni ponos.26 Potrebno jerazumeti da su takvi ljudi kao deca upravo bili voljeni samo onda kada su ispunjavalikontraskriptni uslov, da su na osnovu toga razvili oekivanje da e ih i drugi ljudiprihvatiti ili potovati samo ako ispunjavaju taj uslov, kao i da su sami prema sebirazvili takav stav: potuju sebe samo ako ispunjavaju dati uslov. Zbog toga ovi ljudistavljaju svoje drajvere u izlog svoje linosti, predstavljajui se drugima tako to imponosno pokazuju drajvere. U tom smislu drajver je vrednost date osobe. Takvaosoba se predstavlja: Znate ja sam perfekcionista i samnom nema ale(kontraskript biti savren) ili Ja mogu svata da podnesem (kontraskript biti jak) iliJa sam veliki radnik: radim dok ne padnem (kontraskript radi naporno). Ne samo daosoba koja je ponosna na svoj skriptni imperativ njega ne doivljava kao problem,ve kao vrednost, ve ta osoba isti taj imperativ i kod drugih ljudi doivljava kaovrednost. Zbog toga su perfekcionisti simpatini saradnici koji su takoeperfekcionisti, a ne sviaju mu se saradnici koji nisu perfekcionisti. Ljudi sa istim

imperativima i drajverima se meusobno stroukiraju. Jedan od razloga zakontraskriptni ponos je itav niz kontaminacija koje opravdavaju dati imperativ. Zbogtoga je u praktinom radu vano da terapeut ne polazi od skriptnog imperativa, veod onog problema zbog kojeg je osoba i traila pomo. Tek kada je klijent shvatio dapostoji vrsta veza izmeu njegovog problema i njegovog skriptnog imperativa, tekonda postaje spreman da se bavi samim imperativom.27

Bern je razlikovao kontraskriptno izleenje od stvarnog izleenja. Na alost, brojnesu ustanove za mentalno zdravlje koje za cilj imaju samo kompenzaciju patologije, ane i njeno stvarno razreenje. U radovima amerike psihoanalitiarke Karen Hornaynalazimo opis slinog fenomena i izaraz neurotini ponos. U organizacijskoj primeni


49/98

TA nije cilj promena drajvera, ve njihova identifikacija i pronalaenje onog posla uorganizaciji u kojem e osoba sa datim drajverom najbolje funkcionisati.

27 26

25


50/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

30

Razlozi za upuivanje kontraskriptnih imperativa

Roditelji koji upuuju skriptne zabrane i imperative to ine iz dva razloga: ili zaista nebi prihvatili dete koje nije ispunilo neki njihov uslov ili se samo pretvaraju da je to takokako bi dete uplaili i dodatno motivisali da ispunjava dati uslov. Iako je u ovomdrugom sluaju u pitanju svojevrsna pedagogija roditelja koji glumi svoje reakcije,posledica u smislu nastanka detetovog skripta je ista.

Klasini drajveri

U transakcionoj analiz je uobiajemo da se predstavlja pet osnovnih skriptnihkotrazabrana, imperativa ili drajvera: 1. Budi savren! 2. Budi jak! 3. Radi naporno!(Trudi se!) 4. Ugaaj meni i drugima! 5. Pouri!28

Antiskript

Antiskript je vrsta skripta koji nastaje tako to dete buntovno reaguje na skriptneporuke koje mu upuuju autoriteti. Drugim reima antiskript nastaje tako to PrkosnoDete svojim prkosom, inatom ili buntom odluuje da e initi suprotno od onoga tomu poruuju autoriteti. Ako roditelj upuuje kerki opisanu zabranu da bude svogpola: Ne mogu te voleti jer si ensko,a ne muko! i to u definitivnom obliku,devojica moe reagovati iz Prkosnog Deteta i doneti antiskriptnu odluku: Svima upokazati da sam bolja od mukaraca u mukim stvarima i tako u ih naterati da mevole. Ja vredim samo ako i sve dok pobeujem mukarce. Na ovaj nain nastajeskript amazonke, prkosne mukobanjaste ene iji je uzor u grkoj mitologiji Atalanta

koja je u svemu pobeivala mukarce sve dok je Apolon nije nadmudrio.29 Glavniproblem s antiskriptom je u tome to je re ne o slobodnom izboru, ve o suprotnompreterivanju.30 Ovo preterivanje je ono to moe dovesti do problema. Tako naprimer, ako je

Ne treba gubiti iz vida da je transakciona analiza nastala u Americi, odnosno uKaliforniji i to ezdesetih godina prolog veka. Dok je autorpredavao o drajveruPouri! na jednom seminaru u Sarajevu, polaznici su ga zaueno gledali. Razlog jeto je orijentalnoj kuluri postojao suprotni kulturoloki drajver Budi spor! (na primer,

Ko urio, vrat slomio.) tos je bio u tome da tokom takmienja izmami njenu ensku


51/98


52/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 31

osobi emitovana zabrana na seksualnost (Seks nije u redu jer je opasan!), kojujeona odbila iz Prkosnog Deteta donosei odluku: E, ba za inat u to vie da uivamu seksu, to vodi ka antiskriptu koji se moe manifestovati kao promiskuitet.Dugorono, ovo ponaanje moe rezultirati u razliitim polno prenosivim bolestima iliak u infekciji virusom hepatitisa ili side. U antiskriptu je esto skriptni finale upravotakav da potvruje zabranu.

Episkript

Episkript je skript koji se u okviru jedne porodice prenosi s generacije na generaciju.Geneogram koji se u velikoj meri koristi u porodinoj terapiji je veoma dobro sredstvoza istraivanje episkripta.

uvek morati da im se suprotstavi, pa ak i onda kada i samo misli da je njihov predlogdobar za njega. Re je o prisili suprotstavljanja.


53/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

32

VII. KLASIFIKACIJE IVOTNIH SKRIPTOVA

Uporeivanjem sudbina odnosno ivotnih tokova razliitih ljudi skript analitiari sunapravili nekoliko sistematizacija za klasifikaciju ivotnih skriptova. Ove podeleskriptova imaju razliit znaaj i upotrebnu vrednost.

Pobedniki, gubitniki i uesniki skriptovi

Bern je razlikovao tri grupe ljudi i tri odgovarajue vrste skriptova: ivotne pobednike,ivotne gubitnike i ivotne nepobednike ili, kako ih mi nazivamo, uesnike. ivotnipobednike moemo prepoznati po tome to su oni u svojim ivotima uspeni.Bernova definicija ivotnih pobednika je veoma jednostavna: ljudi koji uspeju daostvare ono to su sebi stavili u zadatak. Meutim, kada se bolje pogleda kategorijasocijalno uspenih ljudi vidimo da postoje dve podgrupe: oni koji su veomaoptereeni sa svojim skriptom tako da imaju svojevrsnu prisilu uspeha (kontraskript

uspeha) i oni koji su osloboeni od skripta. U prvu grupu spadaju ak i ljudi s letalnim(smrtonosnim) skriptom jer mogu imati odluku tima: Uspeu ja u ivotu i svima vampokazati koliko vredim, pa makar me to i ubilo! Kako razlikujemo izmeuiracionalnog skriptiranja i racionalnog programiranja, onda je skript uvek patoloki jerje zasnovan na iracionalnim skriptnim odlukama. Zbog toga je sintagma skriptivotnog pobednika logiki contradictio in adiecto. Onu drugu grupu uspenih kojinemaju skript nazivamo zadovoljni ljudi. Jedna od glavnih razlika je u tome to suljudi u kontrasrkiptu uspeha optereeni postizanjem socijalnog uspeha, dok je kodzadovoljnih ljudi uspeh subjektivna kategorija povezana s ostvarenjem linihvrednosti. Za razliku od ljudi u kontraskriptu uspeha, zadovoljni ljudi esto investirajusvoje vreme i aktivnost u nekoliko vanih podruja ivota (partnerstvo, roditeljstvo,

karijera, bogatstvo, itd.), a ne samo u jednoj. Odlika skripta ivotnog gubitnika jenezadovoljstvo i frustracija da nije ostvario vane stvari u ivotu, da je promaioivot i slino. Re je u stvari o samoporaavajuem motivu koji je ugraen u skript ikoji kao nesvesna motivacija sabotira uspeh. U ovoj kategoriji nalazimo i osobe kojipokazuju razliite oblike tee psihopatologije, odnosno destruktivnosti ilisamodestruktivnosti. Skript ivotnog uesnika se odnosi na one ljude koji i ne ele dauspeju, ali i ne ele da propadnu. Mi smo ih nazvali uesnicima upravo zbog toga toje njihova ivotna deviza da je vano uestvovati, a ne pobediti. Verovatno tihaveina ima ovakav ivotni skript.

Banalni i tragini skriptovi


54/98

Pristup ivotnim scenarijima moe biti i dramatrurki: jedni su interesantni i privaepanju, a drugi su obini, monotoni i dosadni. Skriptovi koji privlae panju bilo sbogtoga to je njihov protagonista heroj ili je antiheroj ubrajamo u tragine skriptove.Suprotnost su banalni skriptovi ivotnih uesnika u kojima vlada sivilo, normalnost,nemo, bezlinost i slino.


55/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 33

Skript bez ljubavi, skript bez razuma i skript bez zadovoljstva

Klod Stejner je na osnovu glavnih zabrana razlikovao tri skripta i povezao ih sodgovarajuim patologijama (Stainer, 1974). Po ovom autoru skript bez ljubavi jekarakteristian za depresivne ljude, skript bez razuma za ljude koji razviju psihozu, askript bez uivanja za ljude koji uzimaju droge.

est vremenskih skriptova

U odnosu na to kako su uivanje i neprijatnost vremenski rasporeeni, Bern jerazlikovao est vremenskih skriptova i povezao ih je sa sudbinama odreenih likovaiz starogrke mitologije. Bern je dao ljubavne i seksualne aspekte vremenskihskriptova (Berne, 1970). Skript tipa nikad doivotno zabranjuje uivanje odnosnoispunjenje onih elja koje su osobi najvanije. Kada je mitski Tantal koji je inae bio umilosti bogova i zbog toga est gost na njihovim gozbama, pokuao da prevaribogove, bogovi su ga osudili na veitu e i glad. Kada bi Tantal u podzemnom svetupokuao da pije voda bi se povlaila, a kada bi pokuao da ubere plodove voa,vetar bi dizao grane van njegovog domaaja. Odatle i izraz muke tantalove. Ovajskript imaju svi oni kojima su roditelji zabranili da se bave onim stvarima kojim su

oduvek eleli da se bave (posebno u izboru profesije). Ovaj skript imaju oni koji ilinikad nemaju ljubav (za razliku od seksa) ili nikad nemaju seks (za razliku od ljubavi)ili, to je najgore, nemaju ni jedno ni drugo. U seksualnom smislu to je skript osobakoje imaju hroninu inhibiciju seksualne elje, frigidnih osoba koje nikad nisudoivele orgazam. Skript tipa uvek uivanje pretvara u obavezu i time od blagodetiini prokletstvo. Tako je na primer, boginja Atena kaznila oholu Arahne koja ju jepobedila u tkanju i vezu, tako to ju je pretvorila u pauka. Seksualni skript tipa uvekse moe ticati sledeeg primera. Kada su roditelji saznali da je njihova kerka uprkosnjihove zabrane vodila ljubav s mladiem u kojeg se zaljubila, oni su je etiketirali kaokurvu i izbacili su je iz kue, uprkos tome to su znali da ona nema drugihmogunosti i da e verovatno zaista zavriti kao prostitutka. Skript tipa posle uivanjestavlja u prvi period, ali sa saznanjem da nakon odreenog trenutka dolazi periodpatnje. Mitski junak je Damaklo koji imao prava da uiva u svemu, ali izad ije glaveje visio ma na dlaci koja e sigurno jednog trenutka pui tako da e ma probostiDamakla. Poenta je u tome da Damakle zna da e se to desiti, ali da ne zna kadatano, za par minuta, za par sati, za par dana ili za par godina. Ovakvo saznanjesigurno ini da Damaklu kvari uivanje u blagodetima koje ga okruuju. Ovaj ivotniskript imaju mladi koji se plae odrastanja. To podstiu i njihovi roditelji skriptnimporukama da je ivot teak, i da treba da u njemu uivaju dok mogu jer posle sledimuenje. Osobe s ovim skriptom ili nakon mladalakog ludovanja u kojem jepostojal dozvola na uivanje, prelaze u odraslu ozbiljnost (kontraskript) ili uprkos

svojim godinama odbijaju da odrastu i da uu u kontraskript (antiskript). Skript tipasve dok je takav da u njemu nema zadovoljstva ili uivanja sve dok se ne ispuni neki


56/98

neprijatan zadatak. Ovaj tip skripta se vezuje za mitskog junaka Herakla (Herkula).Heraklo je smrtnik koji je tek nakon dvanaestogodinjeg robovanja primljen meubogove. Jasnon je morao da ispuni razne zadatke kako bi postao kralj. Drugimreima tek kada se ispuni neki ivotni uslov, osoba je u stanju da uiva u ivotu. To jekarakteristika mnogih koji u prvih pedesetak godina svog ivota teko rade da bi

ostvarili sigurnost za sebe i svoju porodicu, da bi uivali tek kada odu u penziju.Interesantno je da iako mnogi svesno imaju ovakav plan, da u stvari imaju


57/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

34

nesvesni skript nikada, odnosno da se neto desi tako da i ne uivaju uzasluenom zadovoljstvu i srei. U seksualnom smislu to se moe odnositi nadevojku kojoj je zabranjeno uivanje u seksu pre braka ili na mladia koji nema pravoda doivi orgazam ukoliko to prvo nije uinila njegova partnerka. Ovde spadaju mnogiperfekcionisti koji sebi ne dozvoljavaju da se seksualno uzbude sve dok ne ispune iposlednju dunost za taj dan. Tipino je da ovi ljudi tek na zasluenom godinjemodmoru dobro seksualno funkcioniu. Skript tipa ponovo i ponovo je u stvarikombinacija skripta sve dok i skripta nikad. Osoba veruje da e nakon obavljanjanekog tekog zadatka postati sreana i zadovoljna, ali tek pred krajem tog zadatkasve propadne i osoba mora iznova da ga zapone. Kako se to ponavlja osoba nikadane ostvari svoj cilj. Mitski junak je Sizif koji je gurao stenu ka vrhu brda, ali bi mu tastena pred sam vrh opet skliznula dole tako da se iznova i iznova muio da ostvarisvoj cilj. Seksualni skript se moe ticati enske osobe koja nikako ne uspeva dadoivi orgazam i koja menja partnere u nadi da e pronai pravog mukarca koji e jedovesti do orgazma, ali uprkos uzbuenju orgazam joj uvek pred kraj izmie. Skripttipa otvoren kraj (nezavreni kraj) je definisan na osnovu toga to nakon nekog

vremenskog ogranienja osoba zakljui da dolazi kraj ivota. Ona tada na neki nainprestaje da ivi (odustaje od ivota) i poinje da vegetira dok eka smrt. Problem je utome to je osoba iivela svoj skript do odreene take i sada ne zna ta dalje. Kaoda se skript zavrio, ali ne i ivot. U mitu o Filemonu i njegovoj eni Baukidi, ovajbrani par je zbog svoje skromnosti i gostoprimstva, poteen prave smrti tako to seu trenutku smrti pretvara u lovorovo drvee. Osoba-biljka koja vegetira se u stvaripolako gasi. U ljubavnom i seksualnom planu to su situacije kada enu menopauza,a mukarca penzija ine prestarim za napor ili obavezu seksa.

Rekonstruisanje neijeg ivotnog skripta

Razliite podele skriptova su uglavnom didaktike jer upuuju studente da razmiljajuo razliitim mogunostima. U konkretnoj ivotnoj situaciji kada je transakcionianalitiar suoen s konktretnom osobom, on se tada uputa u skriptnu dijagnostikuiji je cilj da identifikuje razliite elemente od kojih je sastavljen ivotni skript dateosobe. Na ovaj nain pravi se model individualnog skripta koji to tanije odgovararealnosti date osobe. Postoji nekoliko pravaca koji slue zu prikuljanje informacija iindicija o moguem ustrojstvu skripta. U tim smislu skript analitiar se upravljasledeim momentima: ostvareni ivotni stil tokom dosadanjeg ivotnog toka;projekcija budunosti ili oekivanja od ivota koji je pred osobom; situacije u mladostii skriptne odluke; roditeljski i kulturni skriptni uticaji.


58/98

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 35

VII. OSLOBOENJE OD SKRIPTA

Kao to je Bern primetio ljudi se dele na one koji sprovode skriptne zapovesti svojihroditelja i ive u kontraskriptu, na one koji su razoarali svoje roditelje i koji ive uskladu sa roditeljskim prokeltstvom (primarnom zabranom), na one koji seneprestano bore protiv roditeljskih skriptnih poruka (ivot u antiskriptu) i one koji suosloboeni od skripta. Osloboenje od skripta moe biti spontano i namerno.Spontana promena skripta moe biti rezultat samoukidanja skripta koje je ugraeno uskript i koje se aktivira ispunjenjem nekog zadatog uslova; moe biti rezultat revizije

skriptne odluke kao rezultat nekog veoma znaajnog ivotnog dogaaja; ili moe bitirezultat kulminacije pozitivnih socijalnih uticaja. Kada je uslov kojeg je potrebnoispuniti da bi osoba bila osloboena svog skripta, ugraen u sam skript tadagovorimo o samo

Documents

Materijali Za Edukaciju u Transakcionoj Analizi