МатеријаПре више десетина хиљада година људи су, тражећи боље услове за живот, случајно дошли до многих открића из области хемије – открили су ватру, научили да топљењем руда са угљем добијају метале и да их користе у различите сврхе, да обрађују животињске коже, добијају боје, праве вино, екстрахују мирисне материје.

Материја је све што нас окружује, све што постоји у природи – Сунце, дрво, камен, клупа, табла, па и ми сами.Постоје два вида материје – супстанца и физичко поље. Супстанцу запажамо директно чулима, то је вид материје који изграђује физичка тела. Супстанца је одговор на питање од чега је шта изграђено. Физичко поље се минифестује као узајамно дејство између два или више физичких тела.Основна особина материје је кретање. Материја се налази у сталном кретању. Постојање материје се испољава у простору и времену кроз кретање, што омогућава њене различите промене. Приликом тих промена материја се не ствара нити троши, она само прелази из једног облика у други. Материја има масу, енергију, запремину, електричне и магнетне особине.Хемијска супстанца или супстанција, неправилно субстанца/субстанција, облик је постојања  материје. То је чулима доступан облик материје. Карактерише је маса мировања. Састоји се од веома ситних честица — атома. Данас је познато око 17 милона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: боју, мирис, густину, температуру топљења, температуру кључања. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим реакцијама са другим супстанцама. Основни задатак хемије је изучавање супстанци — њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге. Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Још у време старих Грка сматрало се да постоје основни делићи, честице супстанце, од којих су саграђена сва тела. Разматрано је следеће питање: Уколико би се неко тело делило на све мање и мање делове, да ли би се то могло радити бесконачно? Изнета је претпоставка да би у једном моменту дошли до дела који не можемо даље поделити. На тај начин је настала идеја о најмањим честицама од којих се сва тела састоје — атома.

Смеше су скупови две или више различитих супстанци, за разлику од чистих(простих) супстанци које сачињава само један елемент или једно једињење. За разлику од једињења, чији су састојци увек сједињени у одређеним односима, смеша је супстанца која не мора да има сталан састав при различитим добијањима. Чак и однос кисеоника и азота уваздуху није увек сталан, што указује на то да је ваздух смеша (ово је показао Роберт Бунзен 1846. године).

Хомогене смеше су оне смеше чији је састав исти (једнак) у свим деловима дате смеше. Препознатљиве су по томе што се њихов састав углавном не може разликовати голим оком.Хетерогене смеше су све оне смеше чији састав се разликује у различитим деловима дате смеше. Хетерогене смеше су препознатљиве по томе што се њихов састав може да се разликује голим оком. Смеше су обично хетерогене, што значи да се јасно могу уочити разлике између супстанци које их чине. На пример, лако је уочити у смеши песка и шећера, које су честице песка, а које шећера. Хомогена је она супстанца код које један део има потпуно исти састав и особине као сваки други део. Дешава се да су састојци неке смеше довољно мали да се не могу видети голим оком, па такве смеше изгледају хомогено. Такав је случај са крвљу. Под микроскопом се види да крв сачињава безбојна течност са суспендованим честицама. Сличан је случај и са млеком. Примери за праве хомогене смеше (јер се хетерогеност не може доказати) су неки водени раствори  (шећера, соли итд.)Добијање смеша.Ослобађање гаса, топлоте, зрачења светлости или стварање струје су појаве које обично прате неку хемијску реакцију. Уколико не дође до ових појава приликом мешања супстанци, претпоставља се да се није десила хемијска реакција, већ да се направила смеша.Особине смеша.Особине смеша су адитивне, односно, она задржава особине свих супстанци које је чине. Тако ће водени раствор шећера имати особине и шећера и воде.Раздвајање састојака смеша.Састојци у смеши се раздвајају коришћењем физичких промена супстанци. При томе се могу користити различита физичка својства, као што су магнетизам, специфична тежина, (не)растворљивост у одговарајућим растварачима, тачка мржњења, као и методе: дестилација, ликвација, дифузија, елутрација, флотација

Шта је материја?Која су два основна вида материје?Шта је супстанца?Шта је физичко поље?Шта је смеша?Шта је хетерогена смеша?Шта је хомогема смеша?