Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Dijana Laurent

Mali princ, vesnik

ljubavi

~ 2 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Uzdišući, posmatrao je knez Aleksandar fon Grinhagen oglase koje je

upravo objavio. Naime, mladi udovac je zbog posla mnogo putovao i gotovo da uopšte nije imao vremena za svog petogodišnjeg sina Florijana. Dosad se kneževa sestra Sibile brinula o dečaku, međutim, ona je najavila udaju i odlazak iz dvorca Grinhagen. Zato je knezu potrebna vaspitačica za malog Florijana.

Kad se ubrzo po objavljivanju oglasa javila lepa Hajke Niklas, Aleksandar je osetio olakšanje. Školovana vaspitačica imala je sjajne ocene i bila je veoma simpatična. Knez je pomislio da će mali princ ponovo biti u dobrim rukama. Međutim...

Tog divnog avgustovskog jutra tek izašlo sunce obasjalo je zlatnim zracima dvorac Grinhagen, u blizini Hanovera, kao i lepo uređeni Park oko tog starog zdanja.

Moćni hrastovi i bukve pružali su hlad na negovanim travnjacima. Putevi posuti sitnim šljunkom vodili su kroz park. U neposrednoj blizini dvorca prostirale su se livade, na kojima su pasli rasni konji.

Kneževi Grinhagen godinama su se bavili uzgojem konja. Njihova rasna grla pobeđivala su na svim svetskim trkačkim stazama. Međutim, poslednjih godina usmerili su se na uzgoj konja za razonodu.

Otac sadašnjeg kneza bio je poslednji odgajivač trkačkih konja. Posle njegove prerane smrti Aleksandar fon Grinbah nasledio je titulu i dvorac. Mladi knez bio je bankar i iskusan trgovac, pa ga nisu mnogo zanimala dešavanja u štalama. Doduše, voleo je povremeno da jaše, ali inače nije imao nikakav poseban odnos prema tim plemenitim četvoronošcima. Prostrane poljane oko dvorca Grinberg sada su služile za jahanje, a članovi kneževske porodice radili su to u slobodno vreme.

Međutim, kneginja Sibile je, nasuprot Aleksandru, bila strasna jahačica. Elegantna brineta već se vratila s jahanja i upravo je izašla iz štale. Krenula je u dvorac, gde je trebalo da doručkuje zajedno s bratom i njegovim malim sinom.

Sibile je bila u poznim dvadesetim, zgodna i veoma lepa. Njena tamna kosa srednje dužine uokvirivala joj je lepo lice s toplim tamnoplavim očima. Kneginja je izabrala poziv modne kreatorke, specijalizovala se za jahačku i sportsku odeću i uspešno je sarađivala s nekoliko poznatih proizvođača. Međutim, retko je boravila u svom ateljeu u Hanoveru. Volela je seoski život i najbolje ideje padale su joj na pamet dok je jahala kroz prirodu.

~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

Pre godinu dana verila se s Gerom fon Anzelmom, mladim bankarom koga je upoznala preko svoga brata. Gero je Sibilu naprosto obožavao i nagovarao ju je da se što pre venčaju.

Sibile je volela svog izabranika, između ostalog i zato što je bio njena sušta suprotnost, pa je svojim karakterom unosio harmoničnu ravnotežu u njen život. Dakle, kneginja je mogla da bude potpuno srećna, međutim, nešto ju je istinski brinulo.

Naime, znala je da će kad se uda, morati da napusti dvorac Grinhagen. Ona i Gero kupili su divnu kuću u najboljem kvartu Hanovera, a njen brat Aleksandar, koji je bio udovac duže od godinu dana, i njegov mali sin Florijan, u tom slučaju, ostali bi sami.

Upravo ta okolnost opterećivala je Sibilu. Florijanu je bilo jedva pet godina i bio je osećajno dete, kome je nedostajala majka. Aleksandar je, zbog prirode svog posla, retko boravio u kući. Mnogo je radio i često odlazio na poslovna putovanja po inostranstvu. Nije bio zabrinut za Florijana, jer je znao da ga ostavlja u sigurnim rukama, u zanimljivom društvu tetke Sibile, koja je bila baš posvećena detetu.

Posle majčine smrti princ Florijan je dugo bio miran i povučen. Sibile je znala da njena preminula snaha nije bila naročito nežna majka, jer ju je sve drugo mnogo više interesovalo.

Prvih godina života Florijana su čuvale dadilje. Posle nesreće, u kojoj je njena snaha, kneginja Andrea, poginula, Sibila je preuzela brigu o dečaku i uspela je da dopre do njegove usamljene duše, a proteklih meseci toliko su se zbližili da ju je on doživljavao kao majku. Kada bi ona otišla iz kuće, dete bi opet izgubilo oslonac. To je mučilo mladu kneginju, a sve je znao je i njen brat, knez Aleksandar.

Sibile je već u nekoliko navrata upozorila brata na predstojeći problem i on je uvek obećavao da će se pobrinuti za to da pronađe odgovarajuću negovateljicu i vaspitačicu. Međutim, njegove reči bile su samo pusta obećanja, jer Aleksandar u međuvremenu ništa nije preduzeo. Zato je kneginja naumila da ga još jednom, dok zajedno budu doručkovali, na sve to podseti.

Ušavši u dvorski hol, potrčala je uza stepenice. Njene odaje bile su u istočnom krilu, gde je živela od detinjstva. Sibile je bila ubeđena da će joj sve ovo nedostajati kad napusti dvorac Grinhagen.

Kad se istuširala i presvukla, otišla je u zapadno krilo, gde je živeo mali princ Florijan.

Dečak je bio prava spavalica. Međutim, u poslednje vreme obično se budio pre svoje tetke i dolazio je u njenu spavaću sobu da se još malo gnezdi pored nje u krevetu. Sibile se radovala kad se dečak uvuče pod njen pokrivač. S druge strane, osećalaje da je bilo pogrešno to što je

~ 4 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

ostvarila tako prisan odnos sa svojim malim bratićem, uzimajući u obzir njenu selidbu koja će uskoro neminovno uslediti.

Tog jutra princ Florijan ležao je budan u svom krevetu. Kao obično, ozbiljno je pogledao svoju tetku i odmah potom zagrlio ju je oko vrata. Obostrani poljubac bio je deo uigranog rituala.

Iako mali, princ Florijan je retko kad bio opušten i nasmejan. Takav je bio od najranijeg detinjstva, a od majčine smrti malo ko ga je video raspoloženog.

Sibile je ponekad sticala utisak da je Florijan tužan čak i kada se smejao. To možda zvuči aspurdno, međutim, njegova mala duša očigledno je stalno bila u potrazi za toplinom i bliskošću. I, sasvim sigurno, bio je usamljen.

- Hej, spavalice, zar nećeš ustati? - raspoloženo je upitala mlada žena svog bratića.

- Uskoro - obećao je. - Prvo mi moraš ispričati kako ti je bilo na jahanju.

Princ Florijan je učio da jaše. Voleo je konje i bio je veoma spretan na njima. Samo je u štali bilo moguće videti ga donekle raspoloženog i srećnog.

- Bilo je baš lepo - rekla je oduševljeno Sibile. - Odjahala sam do obale reke i tamo sam posmatrala patke, čitavo jato njih. Nažalost, pobegle su kad je Cvetić frknuo.

Florijan se nasmejao kad je njegova tetka ponovila taj zvuk. - U blizini brezove šume videla sam nekoliko zečeva - nastavila je - a

ptičice su održale pravi mali koncert. - Voleo bih da izjašem s tobom, tetka Sibile. Misliš li da ćemo to moći

da izvedemo dok si još ovde? Ili smatraš da još nisam dovoljno dobar da ti se pridružim?

- Ali ti brzo učiš - hrabrila ga je. - Sigurna sam da ćemo uskoro zajedno jahati.

- To bi bilo lepo - zasijale su njegove tamnosmeđe oči. - I ja bih želeo da vidim patke.

- Videćeš ih. A sad ustani iz kreveta! Doručak će uskoro biti serviran. - Zar ne bi mogla da ostaneš ovde? Čika Gero bi mogao da se preseli

kod nas, imamo dovoljno soba. Onda bismo mogli i dalje da budemo zajedno - tiho je uzdahnuo, ponovo se uozbiljivši. - Neću vaspitačicu. Ona će sigurno biti stroga i ništa neće hteti da radi sa mnom. Tetka Sibile, kad odeš, ponovo ću biti sam.

- Ne, nećeš biti sam. Tvoj tata mi je obećao da će se više brinuti o tebi - primetila je dečakov skeptični pogled, pa mu je brzo obećala: - Lično ću

~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

se pobrinuti za to da tvoja vaspitačica bude dobra prema tebi. Neću otići odavde dok ne budem sigurna da te predajem u dobre ruke i da ti ona odgovara.

Činilo se da joj princ Florijan nije baš poverovao. Dosad je često slušao obećanja odraslih, međutim, retko kad su ih održali. I zato se pripremao na to da ni ovoga puta neće biti drugačije.

A njegov otac? Pa on nikada nije imao vremena za svog sina i Florijan nije verovao da će se tu nešto promeniti.

Knez Aleksandar fon Grinhagen pridružio se nešto kasnije sestri i sinu za stolom.

Mladi bankar već je obavio nekoliko telefonskih razgovora sa inostranim poslovnim partnerima, pa je u mislima bio ko zna gde kad je ušao u trpezariju dvorca Grinhagen, obasjanu jutarnjim suncem.

Pozdravio je sestru i dečaka, pa je odmah potom zaklonio lice jutarnjim novinama.

Florijanov izraz lica sve govori i nikako ne odgovara petogodišnjem detetu, pomislila je njegova tetka.

- Aleks, rado bih popričala š tobom - Sibile je razbila tišinu ispunjenu samo povremenim šuškanjem novina.

Knez je spustio novine podigavši obrve. Atraktivan, zgodan i visok, imao je gustu crnu kosu i tamno-sive oči, a sitne bore oko nežnih usana ukazivale su na to da nije poznavao samo vedru stranu života.

Gubitak žene duboko ga je pogodio. Takođe je bio svestan činjenice da je premalo vremena provodio s Florijanom. Međutim, nije video nikakvu mogućnost da to promeni, jer nedostatak vremena nije bio jedini razlog lošeg odnosa s detetom.

- Izvoli, draga? Šta ti je na srcu? - upitao je. - Reč je o vaspitačici. Već smo nekoliko puta o tome razgovarali i

složili smo se da bi trebalo nekoga da zaposliš. Kad više ne budem ovde, Florijan će biti sam, a ti svakako previše radiš. Ili možda misliš da bi mogao to da promeniš?

Knez je primetio sjaj u očima svog malog sina i baš ga je zabolelo to što je morao da razočara Florijana.

- Nažalost, još uvek moram mnogo da radim, u narednom periodu imaću zaista mnogo obaveza. Međutim, nisam zaboravio da se pobrinem za sve stvari, pa i za vaspitačicu.

~ 6 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Princ Florijan se rastužio. On je, dakle, samo „stvar”. Osećao se kao najusamljeniji dečak na svetu. Poslušno je jeo svoje žitarice i pretvarao se da ga razgovor odraslih uopšte ne zanima.

- I, šta si preduzeo? - htela je da zna Sibile. Naime, stekla je utisak da je brat nije slušao.

- Dao sam oglas u lokalnim novinama. Čim stignu prijave, gospođa Berg će ih razvrstati. Ona zna šta očekujem od prijavljenih. One koje uđu u uži izbor, biće pozvane na razgovor i onda ću izabrati vaspitačicu ako nemaš ništa protiv.

- Jesi li siguran da će tvoja sekretarica umeti da izvrši selekciju? Koliko mi je poznato, njeno iskustvo u vezi s decom veoma je... pa, nepotpuno - uzvratila je kneginja.

- Misliš zato što nema decu? To ne igra nikakvu ulogu. Potrebne su samo dobre preporuke za osobu na dobrom glasu. Znaš šta se očekuje od nas i našeg položaja, Sibile. Ne možemo baš svakoga zaposliti.

- Ali najvažnije je to da vaspitačica ume s decom i da ima odgovarajući pristup. Razumeš li?

Mladi knez se značajno nasmešio. - Jasno mi je to, ne brini, gospođa Berg korektno će obaviti selekciju.

Konačnu odluku ipak ću doneti ja. Tačno znam šta nam treba - klimnuo je glavom prema Florijanu. - Ljubazna, mlada žena, koja će se brinuti za tebe kao tetka Sibile, zar ne?

- Zašto ona ne može da ostane? Volim je i to mnogo više nego... bilo koju vaspitačicu.

Više nego tebe, zapravo je hteo da kaže mali princ, ali mu se to učinilo nepristojnim. A to svakako i nije bilo istina, jer je on veoma voleo svog oca. Prkos se javljao samo zato što ga je stalno gurao od sebe i držao na distanci.

- Znaš da to nije moguće - odgovorio je Aleksandar mirno. - Tvoja tetka će sa svojim mužem imati sopstvenu kuću. Tako je to u životu. Kad jednoga dana odrasteš, i ti ćeš to uraditi.

- Ne želim to! - brecnuo se Florijan. - Nikada neću ostaviti ljude koje volim. Nikada!

Skočio je sa stolice i izleteo iz trpezarije. Vrata su se uz jak tresak zalupila za njim.

Knez Aleksandar je bio zaprepašćen. - Šta je ovo bilo? - Zar zaista ne znaš? Smatram da je tvoj trud da pronađeš

odgovarajuću vaspitačicu u redu, međutim, trebalo bi i ti da brineš o svom sinu. On se oseća napuštenim, shvataš li? Zato neće da me pusti da odem.

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

- Ne razumem - promrmljao je knez. - Razumeš me vrlo dobro, samo se praviš nevešt. Andrea je mrtva, a ti

jedva deset minuta dnevno provedeš s njim. To je veoma, veoma loše. A kad odem...

- Molim te, Sibile, ovaj razgovor vodili smo već toliko puta. I svaki put smo zaključili da ničemu ne vodi.

- Zato što si tvrdoglav - gledala je brata pravo u oči. - Nije ovde reč o povređenim osećanjima ili tužnim sećanjima, već o petogodišnjem detetu, koje nema nikoga kome može da dođe, ko će ga uzeti u naručje, ko bdi nad njim dok spava i ko će zalepiti flaster na njegovo povređeno koleno kad padne.

Knez Aleksandar je ćutao, okamenjenog izraza lica. Samo mu je u očima gorela vatra, koja je svedočila o njegovoj potištenosti.

Sibile je dobro poznavala brata i znala je da on ne priča o svojim emocijama. Tako je oduvek bilo.

- Da li ti je jasno da je i Andrea patila zbog tvoje zatvorenosti? - podsetila ga je ozbiljno. - Ona je bila otvorena žena, a ti si podigao zid među vama. Molim te, Aleksandre, nemoj da ponoviš tu grešku.

- Ne želim da razgovaram o tome - ustao je. - Molim te, izvini, moram u kancelariju.

- U redu - prekorno je gledala za njim, pa je i sama napustila trpezariju. Krenula je da potraži Florijana i da ga uteši.

- Pogledaj, tetka Hajke, ovo sam nacrtao za tebe - plavokosa, nežna vaspitačica Hajke Niklas slatko se nasmejala dečaku, koji joj je pokazao svoj crtež. - Ovo si ti, a ovo su sva deca odavde.

Mlada žena je klimnula glavom. - Odlično. Baš si me dobro nacrtao, crveno lice i jarkožuta kosa. Hvala ti, Jane, ovo je pravo remek-delo. Dečak se ponosno udaljio i odmah je svima, koji su hteli da ga slušaju,

ispričao da će jednoga dana postati pravi umetnik. Smešeći se, Hajke ga je posmatrala, a onda se ponovo posvetila

najmlađima, koji su razdragano puzali oko nje. Mlada žena je već dve godine radila u obdaništu „Šarenilo” u

Hanoveru, u kojem je rođena i stekla obrazovanje. Hajke je volela decu i svoj posao, ali je, uprkos tome, u poslednje vreme razmišljala o

~ 8 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

promenama u svom životu, jer je smatrala da je sad pravo vreme za to. Želela je da promeni sredinu, ali je prvo trebalo pronaći novi posao. Njena ideja bila je “u povoju”, ali stalno prisutna u podsvesti.

- Hoćemo li na ručak? - upitala je Brita Zolms, Hajkina koleginica i najbolja prijateljica, kad su vrata obdaništa tog poslepodneva konačno bila zaključala. - Nisam danas raspoložena da kuvam.

- Ne zvuči loše. Idemo. Drugarice su napustile zgradu uputivši se u svoju omiljenu piceriju u centru grada. Obe su volele italijanska jela i uvek su se smejale tome kako je vlasnik picerije flertovao s gošćama.

Naravno, sve je to bilo sasvim bezazleno. Alfredo je bio srećno oženjen, a njegova najstarija kćerka ga je, pre nekog vremena, obradovala unučetom. Njegova picerija bila je njegova “mala Italija” tačnije, unosila je južnjački šarm u sivilo Hanovera.

I ovoga puta mladim ženama lično je servirao jelo uz mnoštvo primerenih komplimentata.

- Prijatno - poželeo im je namignuvši obema. Brita se nasmejala. - Alfredo je jedinstven i upravo zato uživam ovde da jedem. - Misli na svoje bokove i stomak - podsetila ju je Hajke uz osmeh. - Ili

ćeš opet višak kilograma skidati u teretani? - Plašim se da sam za to previše lenja - priznala je Brita samokritično.

- Nego, da pređemo na drugu temu: da li još uvek razmišljaš o tome da nađeš drugi posao?

- Nekako sam nesigurna - priznala je Hajke. - Volim decu i rad s njima, pa bi mi to baš nedostajalo. A ja sam prava Hanoverčanka. Međutim, posle epizode s Ralfom, sve se promenilo.

- Trebalo bi da ga zaboraviš. Nije vredan toga da žališ za njim ili da promeniš ceo život samo zbog njega.

- Potpuno si u pravu. Ako nešto menjam, onda ću to učiniti isključivo sebe radi, a ne zbog njega. Mada... već mi je postalo naporno. Svaki put kad šetam ulicama, uđem u prodavnicu ili neki lokal gde smo zajedno bili, sustignu me sećanja. Posle toga budem toliko utučena da jedva dišem. Ne mogu više tako. Ne želim da zbog Ralfa postanem depresivna, a plašim se da će tako biti ako ne promenim mesto boravka.

Po Britinom licu videlo se da saoseća s prijateljicom. - Koliko ste bili zajedno? - Duže od pet godina. Upoznala sam ga čim sam završila fakultet. Od

početka smo se odlično slagali i uvek smo bili na istoj talasnoj dužini. Naravno da sam se nadala da ćemo ostati zajedno, uostalom, često smo

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

pričali o braku. Međutim, kasno sam shvatila da je on bio neiskren. Samo se pretvarao i zavlačio me je dok nije uočio pravu priliku da ode.

- Zaista misliš da je sve isplanirao? Možda se naprosto zaljubio u drugu. Tako nešto se dešava.

- I ja sam to prvo pomislila. Čak sam se trudila da budem velikodušna i htela sam da se borim za našu ljubav, a on se već odlučio za drugu. Pa sećaš li se, tri nedelje posle raskida venčao se s tom drugom devojkom, a naših pet godina bacio je u vetar.

- Znaš, kako vreme odmiče, sve više mi se čini da ta njegova nova nije baš u zavidnom položaju - tešila ju je Brita.

- Ne znam. Meni je samo jedno jasno: on je sebi potajno izgradio drugi život i samo je otišao kad su mu se kockice posložile. To me je povredilo više od bilo čega drugog. Prihvatila bih da se zaljubio u drugu i da mi je to odmah priznao. Znaš, sad sumnjam u svih pet zajedničkih godina, jer ne mogu da budem sigurna u to šta je bila istina, a šta obmana. Ne znam da li ću ikada više moći da verujem nekom muškarcu.

- Nemoj preterivati, ne donosi sud o svima na osnovu Ralfovog ponašanja. Ako je on bio bezosećajan i sebičan, ne znači da su svi ostali takvi - nasmešila se Brita. - Bar se nadam da je tako. Ali svakako bi trebalo da zaboraviš Ralfa. Čak i ako zato treba da se izmakneš iz Hanovera, podržaću te. S tim u vezi, pripremila sam ti iznenađenje - izvukla je novinski isečak iz tašne pa ga je spustila na sto pred Hajke.

- Šta je to? Hipnotizer koji može da izbriše tužna sećanja? - našalila se Hajke.

- Ne bi bilo loše kad bi postojalo tako nešto. Međutim, ovo je oglas za posao, traži se privatna vaspitačica. Sve zvuči prilično sigurno i ozbiljno. Ko zna, možda je to neka porodica industrijalaca ili čak stara plemićka. Oglas se pojavio pod šifrom. U svakom slučaju, ovo je upravo ono što tražiš. A ovde piše da je imanje u blizini Hanovera, što znači da ne bi otišla predaleko odavde.

Hajke je pogledala oglas. - Zaista ne zvuči loše. Šta misliš, da li bi trebalo da pokušam? - To je tvoja odluka. Međutim, ukoliko želiš promenu, onda bi svakako

trebalo da se javiš na oglas. Novo okruženje potisnuće Ralfa iz tvojih misli i to će biti dobar pomak, jer te neće svaki ugao podsećati na propalu vezu.

- Hm, u pravu si - mlada žena se nasmešila prijateljici. - Prijaviću se. Hvala ti za savet. U to ime, častim te dezertom. Šta misliš da pojedemo tiramisu? I ti to voliš, zar ne? A Alfredov tiramisu zaista je prava poslastica.

Uzdahnuvši, Brita je zakolutala očima.

~ 10 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Plašim se da je tako. Verovatno neću moći da izbegnem odlazak u teretanu - obe su se nasmejale.

Čim je došla kući, Hajke je sela i napisala biografiju i, uz prijavu, sve je to ubacila u veliku kovertu. Dobro se osećala. Brita je bila u pravu. Ovaj oglas je ozbiljan, čak pomalo staromodan. Nije bilo mogućnosti da se dokumenta pošalju eletronskim putem, što je u današnje vreme uobičajeno.

Poslala je kovertu poštom i nije više razmišljala o tome, nije htela previše da se nada, jer je bila svesna činjenice da će se na ovakav oglas javiti mnoge vaspitačice.

Međutim, krajem nedelje u poštanskom sandučetu zatekla je veliku kovertu. Iskolačila je oči ugledavši knežev žig na prednjoj strani.

I Brita je bila iznenađena kad ju je Hajke telefonom obavestila o novostima.

- Knez Grinhagen? Znam gde je njegov dvorac, nije daleko, tridesetak minuta vožnje odavde - u dahu je rekla Brita. - To će biti pravo mesto za tebe, videćeš. Mmm, postajem pomalo ljubomorna, da znaš.

Hajke se morala nasmejati. - Čekaj, požurila si! Nisam još dobila posao. Ovo je samo pozivnica na

razgovor. Pretpostavljam da se prijavilo mnogo vaspitačica, jer je to poželjno radno mesto.

- Da, moguće je. Osećam li ja to nesigurnost u tvom glasu? - Pa... zvuči mi primamljivo da radim za kneza. Međutim... ipak je to

daleko od grada - zaključila je Hajke. - Htela si promenu okruženja, pa evo ti promene. Da sam na tvom

mestu, oberučke bih prihvatila tu priliku. Kad budeš živela u dvorcu, zaboravićeš Ralfa za tili čas. Ko zna, možda tamo bude bio neki zgodan konjušar ili sluga, u koga ćeš se smrtno zaljubiti...

- Poludela si. To je kliše. Ti ljudi verovatno žive sasvim normalno, kao i svi drugi. Samo imaju više novca i žive u dvorcu.

- Tamo se uzgajaju vrsni konji, njihova grla nadaleko su čuvena. Ma biće ti divno, uveravam te, samo da dobiješ taj posao.

- Ako je sve tako kao što kažeš, drži mi palčeve.

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

Kad je Hajke narednog jutra sela u svoj automobil i krenula prema dvorcu Grinhagen, osećala je veliku tremu. Šta je tamo očekuje? Šta ako ne bude odgovarala? A šta ako bude? Hiljadu pitanja vrzmalo joj se po glavi, bila je veoma nesigurna. Nije tako jednostavno promeniti život iz korena...

Zaista joj je trebalo samo trideset minuta vožnje do dvorca. Zadivljeno je posmatrala okruženje, Brita zaista nije preterala. Na sve strane pružale su se zelene poljane pune poljskog cveća. Konji su pasli na sočnim livadama, a knežev dvorac izgledao je kao daje iz bajke iskočio.

Hajke je bila toliko impresionirana da joj je pažnja popustila, pa je zamalo završila u jarku. Uplašila se. U poslednjem trenutku uspela je da izbegne nezgodu.

Propisno se parkirala ispred dvorca. Izašla je iz automobila osvrnuvši se oko sebe. Zaista je sve bilo očaravajuće.

Sunce je sijalo, ptice su cvrkutale, mir je carovao na ovom posedu. Sve je bilo bajkovito i veoma ekskluzivno. Dok je mlada vaspitačica hodala prema ulaznom stepeništu u dvorac, pogled joj je zastao na fontani, okruženoj brižljivo oblikovanim šimširom. Tihi žubor vode uz cvrkut ptica bio je jedini zvuk koji se ovde mogao čuti. Sve je, zaista bilo kao u raju.

Hajke je poželela da ostane ovde i da sluša te skladne zvukove, jer ju je to smirivalo. Pogled na sat vratio ju je u realnost. Treba da požuri, jer je njen termin zakazan za deset sati, a već je bilo pet do deset.

Brzo se popela uza široke stepenice, pa je pozvonila. Na ulaznim vratima nije bilo pločice sa imenom. Međutim, stilizovana kruna i porodični grb bili su ugravirani u tablu na vratima.

Vrata joj je otvorio negovan muškarac srednjih godina, u sivom odelu. Predstavila se pokazavši pozivnicu, na šta ju je zamolio da ga prati.

Hajke je ušla u dvorski hol iz kojeg je vodilo veliko stepenište na sprat. Pod je bio od mermera, na zidovima su visili portreti predaka u zlatnim i teškim ramovima, a u prednjem delu dominirao je mozaik na ogromnom prozoru. Sve je bilo veoma elegantno i sa ukusom namešteno.

Pomislila je na svoj mali stan, koji bi ceo mogao da stane u jedan ugao ovog hola. Nije mogla da zamisli život u ovakvom prostoru.

- Molim vas, sačekajte - zamolio ju je batler pokazavši red stolica s visokim naslonom.

~ 12 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

I one su bile ukrašene kneževskim grbom, a činilo se kao da su deo porodičnog nasleđa. Hajke je oprezno sela dok je batler gotovo nečujno nestao u sobi na drugom kraju hola.

Iznenadila se, jer je ovde bila sasvim sama. Očekivala je da će sresti ostale kandidatkinje, koje su došle na razgovor za posao. Međutim, pre nego što je mogla da razmisli o tome, vratio se batler.

- Očekuju vas, izvolite - preneo joj je. Uz snažno lupanje srca, Hajke je ustala sa stolice i krenula za

batlerom.

Knez Aleksandar je tog dana odlučio da obavi razgovor sa svim vaspitačicama, koje su ušle u uži izbor, a s obzirom na to da je njegova sekretarica napravila strogu selekciju, znao je da će sve završiti do podne, jer su samo tri kandidatkinje dobile priliku da porazgovaraju s knezom.

Prvu vaspitačicu, penzionerku, koja je odavala poprilično strog utisak, knez je odmah diskvalifikovao. Druga se pokazala mnogo boljom, pa je još uvek bila u igri.

Aleksandar se posvetio mladoj vaspitačici Hajke Niklas. Prvi utisak bio je pozitivan, jer je dama preko puta njega bila otvorena i veoma pristojna. Toliko je ljubazno pozdravila malog princa Florijana da je to odmah raznežilo i oca i sina.

I Sibile je bila prijatno iznenađena. Konačno vaspitačica koja ume da se obrati detetu, pomislila je kneginja.

Hajke je sela na nisku sofu od svetle kozje kože trudeći se da prikrije nesigurnost. Nasmešila se princu Florijanu pa ga je pozvala da sedne pored nje. Dečak joj je stidljivo prišao i udobno se sraestio odmeravajući je od glave do pete. Hajke je zaključila da je mališan preozbiljan za svoje godine. Međutim, primetila je i to da joj je ukazao bar malo poverenja. Ganuo ju je njegov tužni pogled.

- Trenutno ste zaposleni u obdaništu, gospođice Niklas - rekao je knez ozbiljno, pa je još jednom bacio pogled na njenu prijavu. - Smem li pitati zašto želite da promenite posao?

- Isključivo iz privatnih razloga. Volim posao u obdaništu i ispunjava me rad s decom, međutim, želim da napustim Hanover i smatram da bi mi promena mesta boravka veoma prijala.

- Nismo mi baš mnogo udaljeni od grada - odgovorila joj je kneginja Sibile, na šta se Hajke nasmešila.

~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

- Oh, meni i ta udaljenost odgovara. - Ovde biste bili zaduženi za jedno dete, ali dvadeset četiri sata

dnevno - napomenula je kneginja. - To je drugačije od posla s jasno definisanim radnim vremenom. Živeli biste ovde i morali biste praktično uvek biti na raspolaganju u svemu što se na Florijana odnosi. To je zahtevan zadatak i podrazumeva obostrano poverenje.

- Razumem. - Da li bi vam to bio problem? - upitao je knez. - Ne, neće mi biti problem, rado bih živela ovde - Hajke je počela da se

opušta. - Ko ne bi voleo da živi okružen ovakvim zelenilom i to sa ovakvim anđelčićem? - uputila je malom princu širok osmeh pomazivši ga po ručici.

Knez Aleksandar je pogledao svog sina, koji je nepomično sedeo na sofi pored Hajke.

- Želimo, naravno, da čujemo i tvoje mišljenje, Florijane. Da li ti se dopada gospođica Niklas? Da li bi voleo da živi ovde s nama i da brine o tebi?

Mali princ nije morao dugo da razmišlja. - Da, to bi bilo lepo. Želim da ostane. - U redu. Molim te, sad nas ostavi za trenutak. Florijan je odmah učinio ono što ga je otac zamolio. - Florijan nije jednostavno dete, kakvim vam se sad možda čini -

saopštio je knez kad je dečak napustio prostoriju. - Pre godinu dana ostao je bez majke i mnogo pati zbog toga. Moja sestra se dosad brinula o njemu i njih dvoje veoma su vezani. Međutim, pošto će se Sibile uskoro udati i napustiti dvorac Grinhagen, potreban nam je neko ko će zauzeti njeno mesto. Da li prihvatate izazov, gospođice Niklas? - nasmešio se knez.

- Naravno da prihvatam. Florijan je divan dečak, osećam to i rado ću biti njegova vaspitačica - rekla je iskreno.

Aleksandar i Sibile sporazumeli su se pogledom, potvrdili svoje mišljenje klimanjem glavom, a potom su oboje pružili ruku novoj prinčevoj vaspitačici.

- Čestitam, gospođice Niklas - rekao je knez. - Dobili ste posao. Hajke je bila toliko iznenađena da za trenutak nije mogla da

progovori. Sve se odvijalo tako brzo da nije mogla da poveruje u to da ju je snašla iznenadna sreća. Uspela je samo ljubazno da se zahvali.

- Nemojte mi zahvaljivati, pokušajte prvo da se priviknete na ovo mesto i da bolje upoznate Florijana - rekao je knez bacivši pogled na sat. -

~ 14 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Sibile, da li bi mogla o svemu ostalom da se dogovoriš s gospođicom Niklas? Trebalo bi da odem u banku.

- Nema problema - princeza se podigla, pa se obratila gošći: - Želite li da vam odmah sve pokažem ili prvo da vidite svoju sobu?

- Pa, ako vam nije problem, radovala bih se da mi sve pokažete. Plašim se da bih brzo zalutala.

Kneginja Sibile se nasmejala. - Ništa ne brinite. Pođite sa mnom. Sestra kneza Aleksandra pokazala je vaspitačici park oko dvorca, kao

i jezero okruženo visokim stablima brestova. Zatim ju je odvela u obilazak sporednih zgrada i ogromne štale, a na kraju je došao red na dvorac. Pred Hajkinim očima stalno su se otvarala sledeća vrata, pa joj se zavrtelo u glavi. Kad su ponovo došli u hol, bila je iznenađena.

- Mislila sam da smo još uvek na prvom spratu. Izgleda da mi je orijentacija poprilično loša - priznala je pomalo zbunjeno.

- Nije to ništa strašno, svakako je bilo previše sve odjednom obići. Sad ćemo otići u vaše prostorije, one su u blizini Florijanovih. Lako ćete zapamtiti put.

- Ljubazni ste prema meni. Nadam se da vas ne zadržavam - rekla je mlada žena.

- Bez brige. Sednem da radim čim dobijem neku dobru ideju, bez obzira na to koliko je sati - nasmešila se kneginja. - Inače, modna sam kreatorka, a znate i sami da kreativnost ne poznaje striktno radno vreme.

- Imate li atelje? - Da, u gradu. Međutim, nisam često tamo. Radije radim ovde, gde

imam svoj mir. Najbolje ideje svakako dobijam kad uzjašem konja. - Nažalost, ja ne umem da jašem - priznala je Hajke snuždeno. - Zar nikada niste sedeli na konju? - začudila se Sibile. - Nisam. - To moramo da promenimo, veoma je lako. Naučićete, kao i Florijan.

Kad on bude na časovima jahanja, možete mu se pridružiti. - Pa ne znam baš koliko je to pametno? Kneginja ju je odmerila od glave do pete. - Izgledate sportski. Uveravam vas da ćete se zaljubiti u jahanje čim

savladate prve korake. Predivno je posmatrati prirodu s konjskih leđa. Hajke se nasmešila, ali ništa više nije rekla. Potom su ušle u odaje namenjene vaspitačici i mlada žena nije mogla

obuzdati oduševljenje.

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

- Ovde ću stanovati? Da nije možda nekakva greška? - Naravno da nije. Imate svetlu dnevnu sobu, spavaću sobu i kupatilo.

Vaše prethodnice takođe su živele u ovom apartmanu. Mislim da je važno da imate malo privatnog prostora, zar ne?

- Da, u pravu ste - Hajke je uzdahnula. - Predivno je... ostala sam bez reči. Kad sam dolazila ovamo, nisam polagala velike nade u to da ću dobiti posao. Zaista sam mislila da ću biti tek jedna od mnogih.

- Nemojte biti skromni, odmah ste se pravilno postavili prema mom bratiću. Samo to nam je bilo važno, jer je Florijan usamljeno dete i potrebna mu je velika naklonost.

- Rado ću mu se posvetiti. Rekli ste da su moje prethodnice takođe živele ovde. Znači, Florijan već duže vreme ima vaspitačice?

- Ne, vi ste prva. Ranije su ovde živele dadilje, koje su se bavile njime, jer se, nažalost, moja pokojna snaha veoma malo brinula o svom sinu.

Posle uspešnog razgovora Hajke se vratila u Hanover. Bila je zadovoljna i puna lepih utisaka. Tek sad je počela da shvata koliko će joj se život promeniti. Prvo je popričala sa svojom direktorkom, podnela je otkaz, a onda se pobrinula za to da nađe podstanara za svoj stan. Sve je proteklo bez komplikacija.

Poslednje večeri u Hanoveru, uz uobičajenu večeru, Hajke i Brita sedele su kod Alfreda. Koliko god da su se trudile da budu vesele, nije im to polazilo za rukom.

- Nedostajaćeš mi - priznala je Brita prijateljici dok su pile espreso. - Posao u vrtiću više neće biti isti bez tebe. Izvini, nisam htela da budem patetnična, ali obe znamo da je tako - krišom je obrisala suze dok joj je Hajke srdačno stegnula ruku.

- I ti ćeš meni nedostajati, Brita. Ništa nas neće sprečiti da se i dalje družimo.

- Da li to znači da ću moći da te posećujem u dvorcu Grinhagen? - Naravno da hoćeš. Dobila sam stan na korišćenje, videćeš, veoma je

udoban. Zamisli, naučiću čak i da jašem da bih svom štićeniku mogla da pravim društvo dok je na konju.

- To će biti divno. Ne moraš dugo da me moliš da prihvatim poziv. Hajke se nasmejala. - Onda smo se dogovorile.

~ 16 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Kakav je tvoj poslodavac? Izgleda li dobro? - Udovac je. Srećom, neću imati mnogo posla s njim. Njegova sestra se

sve vreme brinula o malom Florijanu. Njoj mogu da se obratim za sve što mi treba dok je još u dvorcu Grinhagen. Posle toga ću morati sama da se snalazim. Knez mnogo radi u svojoj banci i često odlazi na poslovna putovanja.

- Šteta. Pomislila sam da bi mogla da ga upecaš. - Brita, molim te! Znaš zašto bežim iz Hanovera. Dosta mi je ljubavnih

problema. - Ne znam baš... Kad naiđe onaj pravi, promenićeš mišljenje. - E sigurno neću! Znam šta želim, a ovaj novi posao daje mi

mogućnost da to konačno uradim. Podvlačim crtu.

Svi su u dvorcu željno iščekivali novu vaspitačicu. Hajke se zaista osetila dobrodošlom u novom okruženju. Princ Florijan je svoju tetku danima ispitivao o teti koja će brinuti o njemu. Želeo je da prisustvuje njenom useljenju, raspakivanju stvari i hteo je da vidi kako će ona da uredi svoj novi prostor.

Kneginja Sibile se radovala tome što je njen mali bratanac polako počinjao da izlazi iz svoje ljušture i rado je prepustila Hajke da brine o njemu.

Neposredo po useljenju nove vaspitačice kneginja se spremala za ugovorenu večeru sa svojim verenikom.

Gero fon Anzelm je, kao i obično, bio tačan i zadivljeno je gledao Sibilinu elegantnu večernju toaletu.

- Deluješ tako srećno i opušteno, dugo te nisam takvu video - zaključio je. - Kao da ti je neko skinuo veliki teret s leđa.

- Upravo tako! U dvorac se doselila nova vaspitačica i Florijan se kao čičak zalepio za nju. Ako sve nastavi ovako dobro da se odvija, mirne savesti moći ću da se iselim.

- Radujem se što to čujem - nasmešio se toplo je poljubivši. Zatim su se zajedno uputili prema stepeništu, gde su sreli kneza Aleksandra.

Sibile se iznenadila. - Već si se vratio? Mislila sam da ćeš preko vikenda ostati u Parizu -

začudila se.

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

- Pregovori su brzo završeni, pa sam mogao ranije da se vratim. Da li je gospođica Niklas došla?

- Da, već se uselila i, čini mi se, udobno se smestila. - Dobro. A Florijan? Sigurno je bio uzbuđen pri pomisli na to da će

njegova vaspitačica od sada živeti vrata do vrata s njim. - Moglo bi se tako reći. Dobro si izabrao - zaključila je kneginja

pomalo zamišljeno. Njen brat je oboma klimnuo glavom, pa je ustrčao uza stepenice. - Nešto nije u redu? - hteo je da zna Gero. - Izgledaš kao da te nešto

muči. - Ne mogu da se setim kada je Aleks poslednji put preko vikenda bio

kod kuće - nasmešila se. - Izgleda da gospođica Niklas nije ostavila utisak samo na Florijana...

U to vreme Hajke je sedela sa malim štićenikom na sofi u svojoj dnevnoj sobi. Čitala mu je zanimljivu priču, jer je otkrila da Florijan voli bajke. Takođe se obradovala kad je videla da dečakova biblioteka obiluje takvim sadržajem.

U tom trenutku neko je tiho pokucao na njena vrata. - Ko bi to mogao da bude? Šta misliš, Florijane? - Moraš da kažeš: “napred” i onda ćeš znati ko je - posavetovao ju je

dečak. - To nije loša ideja. Napred! Bio je to batler, koji je došao nešto da im saopšti: - Gospođice Niklas, knez je zamolio da s njim i Florijanom večerate u

osam sati. - Oh, knez se vratio? To nisam znala - začudila se. - U osam? Mislim da

je to kasno za Florijana. - Ali ja hoću da budem s vama i gladan sam - javio se dečak. Hajke je pristala, jer je znala da otac i sin provode malo vremena

zajedno i htela je obojici da izađe u susret. - U redu, moramo se onda pripremiti za večeru - toplo se osmehnula

dečaku. - A bajka? Moraš da mi je pročitaš do kraja, Hajke, inače neću moći da

zaspim - zamolio ju je ozbiljno. Naravno, pročitala je bajku do kraja, a onda je pomogla malom princu

da se pripremi za večeru. Hajke je razmišljala o tome šta bi bilo najprikladnije da obuče, jer

njena garderoba nije “dorasla” kneževoj. Na kraju se odlučila za farmerke

~ 18 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

i crnu košulju. Ako se njenom poslodavcu to ne dopadne, večeraće u kuhinji. Kad je to pomislila, nasmejala se sebi. Ipak, nije bilo lako adaptirati se na život u kneževom dvoru.

Knez Fon Grinhagen ljubazno je pozdravio mladu vaspitačicu i odmah je s njom poveo uzbudljiv razgovor zanemarivši pritom Florijana.

Hajke je primetila da mali princ izgubljeno sedi pored nje. To ju je zabolelo, pa se potrudila da i Florijana uključi u razgovor.

- Kaži mi, Florijane, koliko si časova jahanja imao dosad? - upitala je dečaka dok su im služili večeru.

- Samo sam nekoliko puta jahao konja. Međutim, već sam mogu da sedim u sedlu, a da ne padnem - odgovorio je veselo.

- To je više nego što ja umem - Hajke se potom obratila knezu: - Vaša sestra mi je predložila da i ja uzimam časove jahanja. Onda bih mogla biti uz Florijana, a da pritom i sama nešto naučim. Priznajem da nikada dosad nisam sedela na konju.

- Nemojte da se stidite, ni ja nisam preterano dobar jahač. Ljubav prema konjima, koja se s generacije na generaciju prenosila u mojoj porodici, izgleda da je nasledila samo moja sestra. Nažalost, konji nisu moja velika strast.

- Ja mnogo volim konje - javio se mali Florijan. - Tetka Sibile mi je jutros ispričala...

- Ukoliko želite odmah da počnete da trenirate, reću ću konjušaru da vam za početak dodeli neko mirno grlo - knez Aleksandar nije obratio pažnju na reči svog sina.

Florijan je prebledeo, oborio je pogled i ućutao. Nije se desilo prvi put da Aleksandar ignoriše sina ili da ne obraća pažnju na ono što dečak priča.

Hajke je to primetila i to joj je zasmetalo. Knez je dosad ostavio dobar utisak na nju, ali joj se ovaj gest nije dopao. Pitala se šta je uzrok takvom ponašanju i kako je moguće da ovakvog sina otac ignoriše.

Već prvih dana na dvorcu Grinhagen Hajke je sticala nova iskustva. Naročito joj se dopao prvi čas jahanja iako je sutradan dobila upalu mišića. Toliko ju je sve bolelo da je rekla da se konjima nikada više neće približiti.

Međutim, princu Florijanu za ljubav, ipak je povukla reč. Ubrzo se navikla na konje i na časovima je bila sve bolja. Nedelju dana kasnije prvi

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

put je mirno sedela na kobili, koju joj je odabrao konjušar. Uprkos tome, mlada vaspitačica osećala se užasno nespretnom.

Mali princ je nasledio ljubav prema konjima, zaključila je njegova vaspitačica. Nije se samo odlično ophodio prema ovim plemenitim životinjama, nego je sedeo u sedlu kao da je u njemu rođen.

Ponekad im se na jahanju pridružila i kneginja Sibile. Hajke se divila njenoj eleganciji i čudila se kad bi poput vetra projurila na svojoj kobili preko livada.

- Tu eleganciju sigurno nikada neću dostići - uzdahnula je izmučeno dok je masirala bolna leđa.

Kneginja Sibile nasmejala se od srca. Sedele su u velikoj dvorskoj kuhinji za stolom gde je posluga

ručavala, i zajedno su pile kafu. Kuvarica je pred njih spustila tanjir svežih, mirisnih sitnih kolača, kojima je teško bilo odoleti.

- Važno je da marljivo vežbaš, draga - objasnila je kneginja raspoloženo. - Od svoje pete godine sedim u sedlu. Sve što sam postigla ja, možeš i ti. Veruj mi, za dvadeset godina smejaćemo se ovom razgovoru.

- Za dvadeset godina Florijanu više neće biti potrebna vaspitačica - podsetila je Hajke kneginju. - Tada više neću biti ovde.

- Nemojte biti toliko sigurni u to, nikad se ne zna šta će vam život doneti. Evo, ja sam na ovom posedu veoma srećna, a uskoro ću se odseliti. Mislila sam da ću s velikim bremenom otići odavde, a sad znam da neće biti tako, jer ste mi taj teret vi skinuli. Dečak vas je zavoleo za samo nekoliko dana.

- Da, i on je prirastao mom srcu. Florijan je divno dete. Kneginja Sibile klimnula je glavom. - Oh, zaista jeste. - Smem li da vam postavim jedno pitanje, kneginjo? - Samo ukoliko prestanete da se pridržavate te uštogljene formalnosti

i počnete da me oslovljavate imenom. Volela bih da se i ja vama obraćam imenom. Uostalom, vršnjakinje smo.

- Da, to sam čula od vašeg batlera. Znate, ne znam kako da se ponašam u vašim krugovima, a ne želim da pogrešim - priznala je Hajke otvoreno.

Kneginja se opet nasmejala. - Ne bi trebalo da se ugledate na Johana, on je pomalo staromodan.

Otkad se vratio sa školovavanja za batlere u Londonu, postao je uglađeniji i formalniji od nas. Zaista možete da se ponašate sasvim normalno. Aleks i ja smo moderni ljudi i ne pridajemo značaj očekivanim formalnostima.

~ 20 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- To je odlično - zaključila je Hajke sa olakšanjem. - E, pošto smo to rešile, postavite mi pitanje. Slušam vas. - Reč je o vašem bratu. Naime, nešto ne razumem. Knez je veoma

kulturan i vaspitan čovek, dosad nijednu neljubaznu reč od njega nisam čula. I uprkos tome, prema Florijanu je nekako... nezainteresovan i hladan. I ne samo da ne pokušava da se zbliži sa svojim sinom, nego stvara bespotrebnu distancu. To ne odgovara njegovom uobičajenom ponašanju.

- Dobro procenjujete ljude i to ste odlično primetili - kneginja Sibile zamišljeno je grickala kolačić. - Moj brat ne ume s decom, to je najjednostavniji odgovor. Inače, ispoljavanje bilo kakvih emocija nije mu jača strana. Takav je, moramo to svi da prihvatimo. Sigurna sam u to da barijeru između sebe i svog sina ne pravi namerno.

- Razumem. Ovo svakako nije bila kritika. - Naravno da nije. Razumeću i ako kažete da vas takvo ponašanje

iritira. Kad biste bolje poznavali mog brata, shvatili biste to. Sibile o tome ništa više nije rekla, a Hajke je stekla utisak da kneginja

prvi put nije bila potpuno iskrena prema njoj. Kao da je Sibile fon Grinhagen htela nešto da sakrije, a razlog mlada vaspitačica nije mogla da otkrije.

U nedeljama koje su usledile kneginja Sibile imala je pune ruke posla. Pripreme za svadbu bile su u punom jeku. Bilo je mnogo poslova o kojima je trebalo porazmisliti, organizovati i obaviti ih.

Hajke je na sebe preuzela nekoliko obaveza. Pre svega, zajedno sa svojim štićenikom ubacila je nekoliko stotina pozivnica u koverte. Hajke je ovaj posao pretvorila u igru, u kojoj je princ Florijan uživao.

Kad su otišli na časove jahanja, dečak je bio srećan i razdragan. Bila je subota, a knez je, kao i obično preko vikenda, bio na poslovnom putu. Hajke je mislila da ga neće videti pre nedelje uveče. Stoga je bila iznenađena kad se vratio ranije, a još više ju je iznenadilo to što je nju i Florijana posmatrao kako jašu.

Čim su sjahali s konja, knez je pohvalio Hajke. - Odlično se snalazite u sedlu. Kada ćete zajedno s Florijanom jahati

na otvorenom? - Još sam nesigurna, neće to skoro biti - Hajke je znala da je

jednostavnije biti na konju u hali nego u prirodi.

~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

Međutim, knez Aleksandar je očigledno drugačije mislio. Tada se obratio sinu, koji je neopaženo hodao pored njega.

- Šta misliš o tome da sutra svi zajedno uzjašemo konje i odemo na livadu? Da li si raspoložen za takvu avanturu?

Dečak je za trenutak u neverici pogledao oca, onda je sreća obasjala njegovo lice.

- To bi bilo super! - obradovao se. - U redu, onda smo se dogovorili - Aleksandar se nasmejao. - Nemojte

me gledati tako uplašeno, gospođice Niklas. Uspećete, videćete. Hajke nije znala šta da misli. Kad je knez rekao svojoj sestri šta je

naumio, bila je iznenađena. - Želiš da ideš na jahanje s Florijanom? Zaista? - Zašto da ne? Uvek si mi prebacivala da ne brinem dovoljno o svom

sinu. - Jesam, samo... Ma svejedno. Drago mi je što si to odlučio. Međutim,

ukoliko si naumio da sirotu Hajke nateraš da vam se pridruži, bićeš u problemu. Iskrena da budem, ne verujem da je spremna za jahanje u prirodi. Još uvek je plašljiva.

- Već ste se sprijateljile? - Moglo bi se reći da jesmo. Ona je zaista ljubazna i veoma

draga devojka i potpuno razumem zašto hoćeš da provodiš vreme s njom. - S Florijanom - ispravio ju je knez. Sestra mu se značajno nasmešila. - Da, naravno. Mislila sam s Florijanom.

Hajke je htela da odbije knežev predlog o zajedničkom jahanju, ali se ipak uzdražala. Videvši koliko se Florijan obradovao očevoj ideji da vreme provedu zajedno, naprosto nije imala srca da ga povredi. Ali morala je da prikupi svu snagu kad je prvi put izjahala van hale na svojoj kobili.

Bilo je prijatno sveže jutro. Sunce se krilo u lakoj izmaglici i sve unaokolo mirisalo je na čistoću. Hajke nije mogla da uživa u tome pošto se koncentrisala na ono što je naučila na prethodnim časovima jahanja.

Knez Aleksandar ju je hrabrio: - Opustite se, gospođice Niklas. Nema potrebe da se plašite. Vaš konj

je zaista miran i poslušan.

~ 22 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Nadajmo se da će takav i ostati - promrmljala je napeto. - Ukoliko budem prespora, slobodno jašite ispred mene.

- To ne dolazi u obzir - knez se osvrnuo uverivši se da Florijan jaše bez ikakvih poteškoća. - Zadržaćemo ovaj lagani tempo, tako je mnogo prijatnije i svima se dopada, koliko vidim - nasmejao joj se ohrabrujuće. - Mnogo toga naučili ste proteklih nedelja. Za nekoga ko dosad nije jahao, odlično se držite u sedlu.

- Hvala vam. Bilo bi dobro da se tako i osećam. Dvorac Grinhagen ostajao je iza njih dok su se kretali poljskim

putićem, koji se pružao između divnih pašnjaka do obližnje reke. Hajke je tek tada uspela malo da se opusti. Međutim, onda se njena kobila uzmeškoljila, pa se mlada žena uplašila.

Aleksandar fon Grinhagen jahao je pored nje, pa je potapšao njenu kobilu po vratu, nešto joj je umirujuće rekao i ona se smirila. Pogledom se Hajke zahvalila svom poslodavcu.

U blizini rečne obale ugledali su zgodan prostor za odmor, pa je knez predložio da zastanu.

Princ Florijan želeo je da nastavi da jaše, ali to nije ni rekao ni pokazao. Tog jutra bio je uzbuđen i još uvek nije mogao da poveruje u to da je otac s njim. Hajke je velikošno prihvatila knežev predlog.

Aleksandar je poneo sve što im treba za piknik, pa je Hajke postavila kameni sto. Potom je pozvala Florijana, koji nije mogao da se odvoji od svog ponija.

Mali princ radosno je doskakutao i spontano se bacio ocu oko vrata. - Hvala ti za ovaj divni izlet - uzviknuo je iz dubine srca. Hajke je bila dirnuta. Knez je bio zatečen, prvo je oklevao, a onda se lagano izvukao iz

sinovljevog zagrljaja. - Sad ćemo jesti - zapovedio je. - Molim te, sedi, Florijane. Izgledao je potpuno ravnodušno i kao da nije primetio da je mali

princ razočaran njegovim odbijanjem. Hajke je zamolila dečaka da sedne pored nje, jer je primetila da je

dečakova razdraganost brzo nestala, pa je ozbiljan, ćutke gledao preda se. Posle jela nastavili su da jašu. Knez je i dalje bio ljubazan prema

vaspitačici i veoma hladan prema sinu, kao da mu je bilo neprijatno što provodi vreme s njim.

Kad su se vratili u štale, Florijan je odmah zamaknuo sa svojim ponijem u njegov boks. Hajke je htela da ga pozove, međutim, knez ju je sprečio.

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

- On želi da rasedla konja i da ga istimari. Dobar jahač to sam radi. Pustite ga da uživa u tome.

- Čudi me što to vi kažete - uzvratila je Hajke spontano. Kad ju je poslodavac upitno pogedao, dodala je: - Malopre sam na jahanju stekla utisak da vam je svejedno da li je Florijan s nama ili nije.

- Na osnovu čega ste to zaključili? - mirnim glasom knez joj se obratio, a iz njegovih sivih očiju sevnule su varnice.

- Dosad sam u nekoliko navrata primetila da izbegavate svaku prisnost s Florijanom. Naravno da nemam pravo da vas kritikujem, Vaša visosti. Samo smatram da...

- Potpuno ste u pravu, gospođice Niklas - prekinuo ju je osorno. - Zaista nemate pravo da sudite o mom ponašanju ili da ga kritikujete. Brinite vi za Florijana, to je vaš zadatak.

Izgovorivši to, okrenuo se i žurno uputio u kuću. Hajke je zaprepašćeno gledala za njim.

Šta je to izgovorila? Pa knez Aleksandar ju je zaposlio da bi brinula o dobrobiti njegovog sina, a to je podrazumevalo čak i skretanje pažnje na činjenicu da se prema svom sinu ponaša kao stranac, umesto kao otac.

Tako je Hajke saznala da knez ne podnosi kritiku. Odlučila je da ubuduće svoje mišljenje zadrži za sebe. Razočarana, ušla je u štalu da vidi gde je Florijan. Naslonjen na svog ponija, dečak je tiho plakao.

Mlada vaspitačica ga je bez reči uzela u naručje i držala ga je tako sve dok se nije primirio. Razočarenje u vezi s njenim poslodavcem polako se pretvaralo u bes.

Hajke je poželela nešto da uradi, da zaista pomogne Florijanu, jer nije bilo dovoljno samo da ga teši. Međutim, trenutno ništa nije mogla.

Narednog vikenda u goste joj je pristigla Brita Zolms. Hajkina prijateljica divila se dvorcu Grinhagen, čarobnom okruženju i drugaričinom novom stanu.

- Odlično ti je ovde, zaista - rekla je dok su zajedno pile kafu. - Sigurna sam da ni pomislila nisi na Ralfa otkad si ovde.

Hajke se osmehnula. - Ralf?! Ko je to?

~ 24 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Eto vidiš - Brita se nasmejala ubacivši parče kolača u usta. - Znala sam da je ovaj posao spas za tebe. Pa ipak nešto nije u redu, zar ne? Lice ti je ozbiljno, a to nije uobičajeno za tebe. Šta nije u redu?

- Znaš, rado bih pomogla malom Florijanu, ali ne znam kako. Brinem za njega i trudim se da mu uvek budem pri ruci kad mu zatreba pomoć. Međutim, to nije dovoljno.

- Ne osećaš se valjda preopterećenom? To zaista ne mogu da zamislim. U vrtići si uvek imala čelične živce ako se dobro sećam?

Hajke se tužno osmehnula. - Nije o tome reč. Problem je sasvim druge prirode. Knez odbija svog

sina od sebe, a ne mogu da otkrijem razlog tome. Prosto je upadljivo da knez Aleksandar stvara distancu prema sinu kad god se nađu u istoj prostoriji. Ne želi nikakvu bliskost s njim. A to bi za Florijana, posle majčine smrti, bilo od velikog značaja.

- Hm, a da li je knez dečakov biološki otac? - Brita, molim te! - Zašto? Tako nešto se dešava i u najboljim porodicama. I

Grinhagenovi su samo ljudi. - Moguće je da se tako nešto dešava. Međutim, ovde nije reč o tome.

Kneževa sestra je izuzetno dobra prema mališanu, zaista ga voli i brinula se o njemu sve do mog dolaska ovamo. Mislim da je u knezu problem.

- Jesi li mu možda skrenula pažnju na to? - Jesam, prošlog vikenda kad smo išli zajedno na jahanje - Hajke je

morala da se nasmeši. - Nemoj tako da me gledaš. Pisala sam ti da učim da jašem.

- Jesi. Međutim, to što je knez išao s tobom na jahanje, pomalo je neobično. Rekla si da on nema vremena da brine o svom sinu zato što mnogo radi.

- S vremena na vreme provede veče ili vikend kod kuće. Prošle nedelje bio je veoma pristupačan. Florijan se tome toliko obradovao da se spontano bacio ocu u zagrljaj. Nažalost, knezu se to nije dopalo. Odgurnuo ga je i ništa više o tome nije rekao. Kad sam ga kasnije pitala zašto je to učinio, bio je odbojan. Prekorio me je i podsetio na to šta je moj posao.

- Čini mi se da je to veliki problem - naslutila je Brita. - Da sam na tvom mestu, ne bih se dalje petljala s tim. To te se svakako ne tiče.

- Tiče me se, još kako. Zavolela sam Florijana, a on pati. Vidim koliko je usamljen i tužan i koliko je stidljiv. On čezne za očevom ljubavlju, međutim, ne usuđuje se da to pokaže. A ako se i osmeli, odmah bude odbijen.

Brita je zamišljeno odmerila Hajke. ~ 25 ~

Foxy

Zvoncica

- Ne bi trebalo previše da se mešaš u privatni život svog poslodavca. Mogao bi to da ti zameri.

- Da li je to sve što ti pada na pamet? Mislila sam da ćeš me bar ti razumeti - žalila se Hajke.

- Razumem te. Međutim, ukoliko ne želiš da budeš otpuštena, trebalo bi da se uzdržiš. Pomisli na decu u našem vrtiću u Hanoveru. Koliko smo puta nešto zaključile i pokušale da porazgovaramo s roditeljima... Seti se, takvi ljudi uglavnom pokazuju otpor.

- Misliš da se i ovde desilo nešto ozbiljno? - Ne znam. Majčina smrt očigledno je dečaka izbacila iz koloseka.

Kako je njegovom ocu zbog toga, ne mogu da zaključim. Ne želim da se mešam ili da ti kažem šta bi trebalo da radiš. Hajke, sjajna si vaspitačica, ali smatram da ponekad naprosto treba da se povučeš. Pripazi da ne napraviš još veću štetu.

Posle onog malog incidenta ispred štale knez Aleksandar je bio na distanci i s mladom vaspitačicom. Ponovo je vikende provodio van dvorca, sve češće je bio na putu ili je uveče kasno dolazio iz banke. Kneginja Sibile to nije primećivala, jer je bila zauzeta pripremama za svoj veliki dan.

Hajke je poslušala Britin savet i brinula se isključivo za svog štićenika. Princu Florijanu dopalo se prvo jahanje na otvorenom, pa je često izražavao želju da ga ponovi. Jednolični krugovi u hali dečaku su postali dosadni. Hajke je popuštala, međutim, insistirala je na tome da ih instruktor prati, bar u početku.

Kad su tog hladnog i tmurnog jesenjeg jutra pošli na jahanje, instruktora nisu zatekli u štali.

- Nije nam potreban, možemo i bez njega - rekao je mali princ. On je već tako dobro sedeo u sedlu da mu Hajke nije mogla

protivrečiti. - U redu - popustila je - ali nećemo jahati daleko. Dovoljano nam je da

za početak napravimo mali krug. - Zar ne bismo mogli da jašemo do reke? Tako bih voleo da vidim

patke - navaljivao je Florijan. - Video si ih kad smo s tvojim ocem bili tamo. - Ah, to se ne računa - odgovorio je dečak odmahnuvši rukom.

~ 26 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Zar ti se nije svidelo kad smo sve troje jahali zajedno? Mislila sam da ti je bilo lepo.

Florijan je slegnuo ramenima i ni reč na to nije izgovorio. Njegovo nežno detinje lice odjednom je postalo zatvoreno i nepristupačno, a u tim tamnim okicama mešali su se prkos i tuga.

Hajke je osećala da ljuštura još nije spala s dečakove duše, a znala je da to ima veze s njegovim ocem.

Neko vreme ćutke su uporedo jahali dok nisu stigli do kraja puta. Tamo je bila klupa, koja je naprosto pozivala na odmor. Kad je Hajke zamolila svog štićenika da odahnu, mališan je nevoljno pristao.

- Smem li da jašem do reke? Odmah ću se vratiti - obećao je. Međutim, vaspitačica je odmahnula glavom zamolivši malog princa da ostane u njenoj blizini.

Prijalo joj je da se malo odmori, jer se još uvek nije navikla da sedi na konju. Ili nije bila sporstkog duha željnog avanture? Ili joj je nedostajala ljubav prema konjima koju je knez spomenuo? Svega je tu bilo pomalo.

Hajke je posmatrala kako Florijan miluje svog ponija. Odjednom je začula korake i instinktivno je okrenula glavu. Ugledala je nepoznatog čoveka, koji je išao putem prema njima. Dosad ga nije videla, pa je bila veoma obazriva.

Kneginja Sibile joj je savetovala da bude oprezna prema strancima da ne bi princa Florijana dovela u opasnost. Ipak, svi iz okruženja znali su ko mu je otac, a otmice u današnje vreme, nažalost, nisu bile retke.

Ovaj mladić je, međutim, ostavio pristojan utisak na Hajke. Bio je visok i sportski građen, uredno obučen, imao je plavu kosu, lepe crte lica i plave oči. Njegov tamni ten ukazivao je na čoveka koji mnogo vremena provodi napolju.

Mladić joj je ljubazno klimnuo glavom i rekao nekoliko reči o vremenu. Kad mu je Hajke odgovorila, prišao je bliže.

- Niste odavde, zar ne? - upitao je. - Pitam zato što poznajem sve lepe devojke iz okoline.

- Onda ste zasigurno seoski kazanova - uzvratila mu je Hajke. Nasmejao se. - Volim lepe devojke, priznajem. Ali male su šanse običnog seljaka

kod dame iz visokog društva. - Ako vam je dvor mali, onda sigurno niste dobra prilika - našalila se

ona. Na prvi pogled delovao joj je veoma simpatično, otvoreno i iskreno.

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

- Zavisi - odgovorio je pruživši joj ruku. - Ime mi je je Knut, živim ovde u blizini, u Štajnhunde. Hoćete li se vi meni predstaviti?

- Hajke. Radim u dvorcu Grinhagen. Mladić je klimnuo glavom. Oduševljeno je posmatrao mladu damu

pred sobom. Ono što bi inače okarakterisala kao neprilično ponašanje, sad je smatrala seoskom otvorenošću. Svom novom poznaniku nije zamerila to što joj se divio.

- Pretpostavljam da ste vi nova vaspitačica mladog princa Florijana? Hajke je bila iznenađena i istovremeno se tiha slutnja uvukla u njeno

srce. Otkud je taj neznanac znao kojim je poslom ona u selu? Kao da je Knut pročitao njene misli, nasmešio joj se i objasnio je: - Poznajem plemenitu gospodu iz dvorca. Radio sam nekad tamo kao

konjušar, a u selu se mnogo priča o njima. - Mislila sam da ste seljak - uzvratila mu je hladno. - Pa i jesam. Međutim, ponekad kad je žetva loša, radim dodatne

poslove. Danas više nije lako preturiti ovo teško vreme. - Aha, aha... Onda vam želim sve najbolje. Hajde, Florijane, trebalo bi

da krenemo kući. Tek sad je primetila da je njen štićenik na popriličnom odstojanju,

kao da se plašio Knuta ili ga nije podnosio. - Do skorog viđenja, lepa devo - našalio se Knut udaljavajući se. Hajke je prišla princu Florijanu, koji je mrko gledao za strancem. - Šta ti je, Florijane? Poznaješ li onog čoveka? Mali princ joj je dobacio kratak, odbojan pogled i u tom trenutku

strašno ju je podsetio na svog oca. Onda se popeo na ponija. - Spreman sam. Hoćemo li se sad vratiti kući? Hajke je kratko oklevala, pa se potom i ona popela na svog konja. Na

putu do kuće razmišljala je o tom Knutu. Kad su doveli konje u štalu, pitala je konjušara za njega.

- Da, kod nas je neko vreme radio neki Knut. Međutim, to je bilo pre mnogo godina.

Hajke se zahvalila svom sagovorniku. Laknulo joj je. Knut je delovao bezopasno pa više nije morala da razmišlja o njemu. Ukoliko se ponovo sretnu, moći će slobodno da porazgovara s njim.

Hajke nije razmišljala o tome da bi trebalo da porazgovara s kneginjom Sibile o svom novom slučajnom poznaniku. Sve ovo smatrala

~ 28 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

je nevažnim i poslušala je Britin savet: drži disancu prema Grinhagenovima.

Pored toga, Hajke je bila ubeđena da njen susret s Knutom nije bio značajan za kneževsku porodicu. Ipak, bila je to pogrešna procena i mlada vaspitačica će to saznati veoma brzo, na teži način.

Krajem meseca kneginja Sibile izgovorila je sudonosno “da”. U međuvremenu su sve pripreme oko velikog slavlja i svadbenog bala, koji je potom sledio, na vreme odrađene. Iako je Sibile uzdisala da neće sve na vreme biti sređeno i urađeno, ipak je bilo.

Sibile je zamolila Hajke da s njom obiđe svečane prostorije, jer je smatrala da neće sama uočiti greške. Mlada vaspitačica je obećala da će obratiti pažnju na sve.

Kad su dame ušle u balsku salu, Hajke je širom otvorila oči. - Kako je lepo! - izletelo joj je. - Kao u bajci... - I vi ćete, naravno, doći na bal, zar ne? - Hvala vam na pozivu, ali mislim da neću moći. Florijan je prehlađen.

- Ali ne morate sve vreme biti uz njega. Ne želim da otkrivam tajnu, Hajke, ali moram da vam kažem da se moj brat unapred raduje plesu s vama. To mi je juče rekao.

- Zaista? - mlada vaspitačica ju je pogledala s tolikom nevericom u očima da je Sibile smejući se uzvratila:

- Pa naravno. Zašto da ne? Od početka se dobro slažete. - Ma u redu, ali u poslednje vreme nisam često viđala vašeg brata.

Zbog toga sam pomislila... - Aleks je mnogo zauzet, zato ga ne viđate. Nije problem u vama. - Pa nisam baš sigurna. Kneginja Sibile ozbiljno je pogledala svoju

sagovornicu.

~ 29 ~ Foxy

Noć pre venčanja dvorac Grinhagen bio je svečano ukrašen. Balska dvorana sijala je od raskoši, dugi sto za ručavanje postavljen je najfinijim porcelanom, srebrom i kristalom u trpezariji. Bela boja dominirala je prostorijom, a cvetne dekoracije ogledale su se u ispoliranom srebru. Na sve strane osećao se miris ruža i frezija, omiljenog kneginjinog cveća.

Profesor Fon Valdenm ga je danas pregledao i zaključio da bi trebalo da miruje, između ostalog i zbog blago povišene temperature. To znači da mora ostati u krevetu, a ja ću biti uz njega.

Zvoncica

- Da li se desilo nešto u šta nisam upućena? Možete mi slobodno reći ako želite i ako imate poverenja u mene?

- Imam poverenja, samo... Znate, kad smo išli zajedno na jahanje, verovatno sam upotrebila pogrešan ton ili reči kad sam pričala s vašim bratom. Sve u svemu, zamerio mi je to što se mešam u njegov privatni život. Od tad je poprilično distanciran prema meni.

- O čemu ste razgovarali? Hajke je zaista verovala princezi, pa joj je sve ispričala. Bilo joj je nelagodno, međutim, stekla je utisak da Sibile nije preterano iznenađena.

- Pa to je tipično za mog brata. On je uvek bio i ostaće zatvorena ostriga. Ali obećavam vam da ćete na balu upoznati njegovu šarmantnu stranu.

Hajke je klimnula glavom ne rekavši ništa više, jer nije znala šta da misli o tome. To da je knez Aleksandar zaista hteo da pleše s njom na balu izazivalo je čudna osećanja u duši mlade vaspitačice.

Hajke je kasnije obišla priča Florijana. Spavao je čvrstim snom iako mu je čelo još uvek bilo toplo. Lekar mu je preporučio samo blag biljni lek, koji je trebalo da pomogne obaranju temperature. Stoga će verovatno potrajati još nekoliko dana pre nego što mali princ ponovo bude na nogama.

Vaspitačica se vratila u svoj stan pa se zaustavila kraj prozora. Sunce je zalazilo, a septembarsko veče bilo je blago i veoma prijatno. Na zapadnom delu neba ocrtavala se roze i svetloplava boja, što je obećavalo da će vreme narednog dana biti lepo.

- Knute, kakva slučajnost - rekla je zastavši. - Drago mi je što vas vidim, Hajke. Sedite pored mene. Samo je nakratko oklevala. U međuvremenu je Hajke često sretala

nekadašnjeg konjušara i uvek su ljubazno razgovarali. Sviđao joj se taj očigledno jednostavni, otvoreni i iskreni mladić.

~ 30 ~ Foxy

Srce joj je ubrzano kucalo kad bi samo pomislila na kneza, a pogotovo od onog dana kad se on odmaknuo od nje. Hajke je morala sebi da prizna da prema Aleksandru oseća izvesnu simpatiju bez obzira na to što je hladan prema sinu. S druge strane, htela je da spreči sve ono što bi je ponovo moglo povrediti, a to je, pre svega, mogla da bude neuzvraćena ljubav.

Hajke je odlučila da se prošeta. Kad je napustila dvorac Grinhagen uputivši se prema reci, ni slutila nije da je neko posmatra. Opušteno je šetala poljskim puteljkom, koji je već dobro poznavala. Dvorac je ostavila daleko iza sebe. Kad je mlada žena došla do klupe, primetila je da na njoj neko već sedi.

1000 € BONUS

Zvoncica

- Sešću samo na trenutak. Uskoro će pasti mrak - rekla je spustivši se pored njega.

- Gde vam je mali štićenik? Nije bio raspoložen za šetnju ili je tražio da ostane u zlatnom dvorcu?

- Šta to pričate? - Možda mislite da su to gluposti, ali nisu. Svi u selu znaju da je mali

vragolan rođen sa zlatnom kašikom u ustima. A da takva deca često menjaju raspoloženje, takođe nije tajna. Baš ste se uvalili u nevolju s princem, zar ne?

Hajke nije mogla da poveruje, jer je ovo bilo prvi put da njen poznanik tako loše govorio o nekome. To joj je baš zasmetalo.

- Florijan je divno dete. Leži u krevetu, prehlađen i pod temperaturom - rekla mu je hladno. - Zaista ne vidim razlog da tako pričate o njemu, uostalom, on je samo dete.

- Nemojte biti uvređeni - zamolio ju je. - Ništa ružno nisam hteo da kažem za vas. Reč je o tome da nemam lepo mišljenje o kneževoj porodici. Još uvek mi duguju novac.

- Kako to mislite? - iznenadila se Hajke.

- Ukoliko je zaista tako, trebalo bi da porazgovarate s knezom. On je fer i sigurna sam da...

- Zaboravite, Hajke. To ne dolazi u obzir. On je izdao tu naredbu. Da, da... Neverovato, zar ne? Nije on toliko fer igrač koliko mislite. Ali nije važno. Sad ponovo zarađujem na sopstvenom imanju i ne mislim više da radim kod njega, čak ni ako me pozove.

- Mislim da ne treba da dozvolite da vas neko ponizi bez obzira na to što je reč o knezu.

- Znate šta, Hajke? Vi imate zlatno srce i zato mi se dopadate. Nemojte, molim vas, da brinete zbog mene i mojih problema. Snalazim se i bez kneževog honorara. Sad izvinite, morao bih da krenem.

Odjednom mu se žurilo i odmah potom nestao je u pravcu sela. Kad je Hajke pošla nazad u dvorac, primetila je da joj knez Aleksandar ide u susret. Da li je Knut zbog njega tako brzo otišao?

~ 31 ~ Foxy

Mladić je prekrstio ruke, kao da je time hteo da kaže da je pogrešio.

- Pričao sam vam da sam tamo često radio kao konjušar. A poslednji put nisu mi isplatili odgovarajuću svotu. Naime, nisu mi isplatili dva radna dana. Kad sam se pobunio, čovek odgovoran za poslove u štali jednostavno me je otkačio. Od tada me više ne angažuju kad im je potrebna ispomoć. Zar ne mislite da je baš jadno da tako uzvišena gospoda običnom radniku ne isplate sve dane koje je odradio? A pošteno sam radio svoj posao.

Zvoncica

- Dobro veče, gospođice Niklas - pozdravio ju je ljubazno. - Nadam se da nemate ništa protiv da vas otpratim do dvorca. Polako pada mrak, a primetio sam da vas nema. Video sam da ste otišli, pa sam se zabrinuo da ste možda zalutati.

- Baš ste ljubazni, hvala vam što brinete - uzvratila je, prijatno iznenađena.

Knez je delovao nekako drugačije, ponovo je bio ljubazan kao na početku.

- Sibile mi je rekla da planirate da provedete surašnji dan brinući o našem malom bolesniku. To nije neophodno. Ako vam je to važno, zamoliću profesora Fon Valdena da pošalje medicinsku sestru, koja će pripaziti na Florijana dok ste vi na slavlju.

- Mnogo vam hvala, ali to nije potrebno. Ja ću brinuti o njemu. Knez joj je iskosa dobacio upitan pogled. - Još ste besni zbog onog incidenta kad smo išli na jahanje, zar ne? - Nisam, zaista. Samo ozbiljno i odgovorno želim da obavljam posao

koji mi je poveren. Aleksandar fon Grinhagen se začudio tome što je Hajke hladna i

distancirana prema njemu. Nadao se da će opet moći da provede malo vremena s njom na svadbenom veselju. Međutim, činilo se da njoj slavlje baš ništa ne znači.

Možda je ipak bio u pravu? Hajke je očigledno bila u muškom društvu pre nego što mu je pošla u susret. Nije mogao da priguši blagi osećaj ljubomore i to ga je ljutilo.

- Razmislite još jednom o mojoj ponudi - zamolio je knez mladu ženu kad su stigli do dvorca Grinhagen. - Zaista bi mi bilo drago da vas vidim sutra na velikom slavlju...

Svadbeno jutro bilo je očaravajuće, a čisto plavo nebo okupano suncem.

- Pravo carsko vreme - našalila se princeza Sibile da bi malo ublažila nervozu.

Rano je ustala i sve vreme je mislila da je nešto važno zaboravila. Princ Florijan proveo je mirnu noć i temperatura mu je malo spala.

Međutim, i dalje je morao da ostane u krevetu, što mu se nimalo nije dopalo.

~ 32 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Zašto ne mogu u crkvu? Nikome neću smetati - molio je mali princ svoju vaspitačicu.

Hajke je želela da ostane principijelna i teška srca odgovorala je na dečakova pitanja. To što je baš na dan tetkinog venčanja bio bolestan i njoj je bilo tužno. Međutim, morala je da se drži lekarskih uputstava.

- Žao mi je, Florijane, ali nećeš moći da odeš na venačanje. Bolestan si i moraš ostati u krevetu - objasnila mu je. - Ostaću s tobom, nećeš biti sam.

- Zar ti nećeš ići na slavlje? - čudio se. - Naravno da neću. Pa ti si bolestan, brinuću o tebi, praviću ti društvo.

To je sasvim logično. Malom princu to nije delovalo logično. - Moja mama se nikada nije brinula o meni - poverio joj se. - Retko

kad je dolazila da vidi šta radim. Znam da je bila lepa i da je uvek lepo mirisala. A ponekad je nosila lepe balske haljine. I mnogo, mnogo je jahala.

Hajke je pogledala dečaka i srce joj se stegnulo. Nažalost, malo je bilo njegovih sećanja koja je mogao da poveže s majkom, očigledno ga je njena ljubav zaobišla. Nešto kasnije služavka je donela doručak. Potom su se premestili na sofu pored prozora da posmatraju goste. Mali princ je ugledao mladence koji su izlazili iz dvorca, pa je tužno uzdahnuo.

Venčanje je trebalo da se održi u Hanoveru, a rodbina koja je živela daleko od njih, pristigla je dan ranije i svi su prenoćili u dvorcu Grinhagen.

- Ako ti bude hladno ili loše, kaži mi, molim te. Onda ću te ponovo odneti u krevet - pomilovala je dečakov obraz.

Uzvratio joj je zahvalnim pogledom. Prvi put joj se dečak nasmejao bez prizvuka tuge.

- Hoćeš li da ti kažem ko su ovi ljudi? - upitao ju je. - Sve ih poznajem. Hajke mu je uzvratila osmehom. - Hoću, baš sam radoznala. Trebalo je gotovo sat vremena da svi gosti

napuste dvorac i da se smeste u automobile. Na pročelju kolone bio je “rols-rojs”, u kojem su bili mladenci i knez Aleksandar, čija je obaveza bila da odvede kneginju do oltara.

Iako su gosti otišli iz dvorca, u njemu nije zavladao mir, naprotiv. Posluga se pripremala za večernji bal, trebalo je sve postaviti na svoje mesto.

Nešto kasnije Hajke je princu Florijanu pročitala priču i on je ubrzo zaspao. Mlada žena je zatim otišla u svoju sobu i pretražila ormar.

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

Razmišljala je o kneževom pozivu na svadbeni bal. Razbuktalo joj je maštu to što je knez želeo da pleše s njom. Sanjarenje o tome da se s Aleksandrom fon Grinahgenom u ritmu bečkog valcera vrti ukrug, delovalo joj je pomalo bajkovito.

Manje bajkovit bio je izbor kojim je Hajke raspolagala u ormaru, jer ništa prikladno nije imala da obuče. Dok je razmišljala o tome da li bi crni kombinezon bio prikladan, čula je kucanje po vratima.

Bio je to batler, koji joj je uručio veliku duguljastu kutiju. - Gospođice Niklas, ovo vam šalje Njegova visost za svadbeni bal. - Hvala vam - uzvratila je preuzimajući paket. Kad je bolje pogledala, shvatila je da je reč o kutiji ekskluzivne modne

kuće specijalizovane za večernje toalete i jednoj manjoj, u kojoj su verovatno bile odgovarajuće cipele. Hajke je znala za tu prodavnicu u pešačkoj zoni Hanovera. Naravno, ekskluzivni modeli bili su uvek u izlogu, ali bez istaknutih cena. Hajke u životu nije prešla prag te modne kuće, jer je znala da joj to novčanik ne dopušta.

Znatiželjno je otvorila kutiju i zagledala se u tamnoplavu elegantnu haljinu. Materijal je bio izuzetno lagan i ekskluzivan, pa se jedva usudila da ga dodirne.

Veoma pažljivo izvadila je haljinu iz kutije. Iako duga do poda, bila je laka kao pero. Tamnoplavi kamenčići ukrašavali su korset a onda, mestimično, i donji deo haljine. Hajke nije mogla da odoli da je ne isproba. Savršeno joj je pristajala, kao da je šivena po njenim merama. U cipelama od plavog satena na visoke potpetice, mlada vaspitačica izgledala je savršeno.

Kad bi Brita mogla da me vidi ovakvu, pomislila je razdragano, okrenuvši se nekoliko puta ispred ogledala.

Nije mogla da poveruje da ju je knez time obradovao. Da li je ovaj poklon zapravo izvinjenje za onaj incident posle jahanja? Hajke je malo razmišljala o tome, a onda je shvatila da joj je svejedno. Naprosto se radovala tom gestu. Iako se to kosilo s njenim principima, odlučila je da nakratko siđe na proslavu kneginjinog venčanja.

Kad Florijan čvrsto zaspi, neće mu nedostajati. Odlučila je da ode na bal, ali da se tamo ne zadrži dugo. Potajno se radovala svom prvom plesu s knezom. Pritom ni slutila nije kakve će to posledice imati...

~ 34 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

U venčanici od najfinijeg satena princeza Sibile je, odmah posle crkvenog obreda, otišla da obiđe svog malog bratanca.

Smejala se primetivši da je dečak u čudu otvorio usta. - Pa, maleni moj, da li ti se dopadam? - Tetka Sibile, jesi li to ti? Sibile ga je zagrlila i sela pored njega na

krevet. Prepričala mu je dešavanja u crkvi naglasivši da je svima nedostajao.

- Pobrinula sam se za to da vas dvoje ovde dobijete večeru. Johan će vam od svega doneti po dve porcije.

- To je veoma ljubazno - nasmešila se Hajke. - I vi biste mogli bar malo da učestvujete u slavlju kad već ne možete

sve vreme da budete s nama dole. Mnogo ste mi pomogli, Hajke, znate li to? - dodala je kneginja zadovoljno. - Nadam se da vam je stigao paket.

- Znali ste za to... - Aleks me je zamolio za savet, pre svega zbog veličine. Malo sam

špijunirala po vašem ormaru, oprostite mi zbog toga. - Našli ste vremena za to pored svih obaveza proteklih nedelja? Kneginja se značajno nasmešila. - Aleksu je to bilo važno. Primetila sam da ste mu važni, Hajke. Rekla

bih da bi mu prijalo malo više druženja s vama i Florijanom. - Oboje smo ovde - odgovorila je Hajke kratko. - Kad bi to bilo tako jednostavno... Moram da pođem. Videćemo se

večeras na balu, zar ne? - Navratiću, treba da se zahvalim knezu za haljinu. Kneginja se srdačno nasmešila. - Ako vam se dopada, moj će brat biti zadovoljan, u to sam sigurna. Po podne je došao profesor Fon Valden i pregledao svog malog

pacijenta. Bio je zadovoljan njegovim oporavkom. - Ukoliko Florijan nastavi ovako da se oporavlja, moći će za dva-tri

dana da ustane iz kreveta - rekao je lekar, koji je izgledao neobično u svečanom odelu.

Hajke je osetila olakšanje zbog takvih vesti. Posle večere je svom štićeniku pročitala još jednu bajku i dugo ga je posmatrala kako spava.

Dečak je čuo da će Hajke otići na bal, pa je hteo da ostane budan. Bio je radoznao i želeo je da vidi svoju vaspitačicu u balskoj haljini. Međutim, kad je Hajke u svečanoj toaleti još jednom došla da ga obiđe, već je bio u dubokom snu.

~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

Knez Aleksandar je došao po nju. Njegovoj skladnoj figuri svečano odelo odlično je pristajalo. Mlada žena je osetila da joj srce snažno tuče u grudima kad joj je udelio kompliment.

- Divno izgledate, gospođice Niklas. Drago mi je što vam haljina pristaje.

- Veličanstvena je, hvala vam mnogo, Vaša visosti. Zar ste sumnjali u to da će mi se dopasti?

Pružio joj je ruku i poveo ju je do stepeništa. - Nadao sam se da će biti po vašem ukusu, a Sibile je bila sigurna u to

da će vam lepo pristajati i da zna koja vam veličina odgovara. Ipak, nisam bio siguran u to hoćete li prihvatiti moj poklon posle... neljubaznog ponašanje prema vama.

Hajke se stidljivo nasmešila. - Sve je u redu, razumem vas, bili ste iskreni. I Florijan se tako

ponekad ponaša. - Tako, dakle, i on je takav? Kako je on? Lekar je zvučao optimistično. - Deca se brzo prehlade i dobiju temperaturu. To će proći za koji dan.

Bez obzira na sve, ne želim predugo da ga ostavljam samog. - Razumem, vaš stav je za svaku pohvalu. Međutim, jedan ples možete

da mi priuštite. A i ostali treba da vas vide tako odevenu, divno izgledate, Hajke - ponovo nije štedeo komplimente.

- Hvala vam, kneže. Hajke je bila impresionirana atmosferom u balskoj dvorani. Svi

kristalni lusteri bili su uključeni pa je taj ogromni prostor izgledao još veći nego što jeste. Tu sliku upotpunilo je mnoštvo ogledala.

Muzičari su upravo svirali Štrausovu kompoziciju “Na lepom plavom Dunavu” kad su Hajke i knez ušli u dvoranu. Na podijumu za ples kretali su se elegantni parovi, njišući se u ritmu muzike.

Kneginja Sibile i njen mladoženja plesali su nasred podijuma, a oko njih su bili raspoređeni ostali plesači.

Hajke je sve to fascinirano posmatrala. - Da li je sve u redu? - upitao ju je knez. Nasmešila mu se. - Osećam se kao Pepeljuga, koja u ponoć mora da vrati balsku haljinu

i cipele. - Bez brige, gospođice Niklas, ne morate da nas napustite u ponoć.

Mogu li da vas zamolim za ples?

~ 36 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Da li je bila slučajnost ili sudbina to što je orkestar baš tada svirao valcer? Odjednom je sve postalo romantično. Hajke nije mogla da poveruje u to da je nju knez Aleksandar poveo preko plesnog podijuma.

U neverici je ugledala svoj odraz u ogledalu, što je samo pojačalo predivan osećaj. Srce joj je divlje lupalo, nije mogla da ga kontroliše. Potpuno se prepustila i opustila kneževom vodstvu. Njena maštanja potpuno su se kosila s realnošću. Mlada žena je mislila da u očima svog plesnog partnera vidi više od ljubaznog osmeha...

Iako je Hajke obećala sebi da će otplesati samo jedan ples, nije mogla da se odvojio od svog partnera kad je začula poslednje taktove valcera. Odmah potom nadovezala se druga muzika za ples. Hajke je osećala da knez deli njene emocije.

Vođeni savršenom harmonijom, bilo je dovoljno samo da se pogledaju i da se razumeju, pa su nastavili da plešu.

Ubrzo se po balskoj dvorani počelo šuškati o knezu i njegovoj partnerki.

Kad su muzičari napravili pauzu, Hajke je neopaženo pokušala da napusti bal, jer ju se grizla savest što je ostala mnogo duže nego što je naumila.

Međutim, kneginja Sibile uhvatila ju je podruku da je upozna s gostima i vreme je naprosto proletelo. I pre nego što se Hajke snašla već su zvona seoske crkve oglašavala ponoć.

Hajke je pogledom potražila kneza. Pošto ga nije ugledala, obratila se njegovoj sestri:

- Sad zaista moram otići do Florijana, predugo sam se ovde zadržala. - Tako ste savesni, Hajke. Divim vam se zbog toga - rekla je kneginja,

glasno se smejući. - Ups, plašim se da sam malo više popila. Hajke je pošla iz dvorane i kad je stala na prvi stepenik, sustigao ju je

knez Aleksandar fon Grinhagen. - Kuda ste pošli, gospođice Niklas? Ostanite i popijte čašu šampanjca,

u zdravlje mladenaca. - Oprostite, Vaša visosti, ali moram da vidim kako je Florijan -

promrmljala je. - Nije trebalo toliko dugo da ostanem. - Poći ću s vama - odlučio je knez. Hajke ga je zbunjeno pogledala. Da li je i on popio malo više?

Međutim, delovao joj je potpuno trezveno. - Nemojte me gledati tako ispitivački - zamolio ju je. - Moj predlog nije

glup. Osećam se krivim što sam vas toliko zadržao.

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

- Nema potrebe da se tako osećate. Bilo mije veoma lepo, jer nikada dosad nisam bila na ovakvom svadbenom balu.

- Ipak ću poći s vama, želim da se uverim u to da je Florijan dobro. Plašim se da sam ga u poslednje vreme zaista zapostavio.

Hajke na to ništa nije rekla, bilo joj je drago što je knez sam to zaključio. Setila se Britinog saveta da ne bi trebalo da se meša u njegov život.

Noćno svetio pored dečakovog kreveta bilo je uključeno i slabo je osvetljavalo sobu. Uprkos tome, Hajke je odmah primetila da Florijan nije u svom krevetu. Odmah je uključila glavno svetio i pozvala malog princa. Kako nije dobila odgovor, uputila se u kupatilo. Ni tamo ga nije pronašla. Ponovo ga je pozvala. Ništa.

Za sve to vreme knez je bio na hodniku ispred dečakovih odaja. Hajke je osetila neprijatnu jezu uz kičmu, počela je da je hvata panika.

Pa gde je nestao njen mali štićenik? Kuda je mogao da ode usred noći i to pod blagom temperaturom? Da li je hteo krišom da baci pogled na balsku dvoranu? Ali nije ga primetila! Šta mu se dogodilo u njenom odsustvu?

Kad se Hajke okrenula, ugledala je kneza Aleksandra kako stoji u vratima.

- Da li se nešto desilo? - upitao je. Bespomoćno je odmahnula glavom. - Ne znam. Florijan je nestao.

Kneginja Sibile veoma se uplašila kad je čula šta se dogodilo. Knez je odmah organizovao potragu. Iako se trudio da bude smiren, njegova sestra je primetila koliko je uznemiren i zabrinut.

- Imaš li ideju kuda bi Florijan mogao da ode? - upitao ju je knez. - Gospođica Niklas je prestravljena od brige. Postoji li neko mesto gde voli da se igra? Možda se negde sakrio i posmatra bal... Šta ti misliš?

- Ne znam šta da mislim - iskreno je odgovorila kneginja. Florijan nikada ne bi bio toliko neposlušan i neodgovoran. On zna da još uvek mora da ostane u krevetu. Kad sam danas bila s njim, činilo mi se da je sasvim opušten i zadovoljan.

- Ne shvatam šta se mota po toj maloj glavi. Ipak, mislim da nikada ne bi tek tako pobegao.

~ 38 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Za sve sam ja kriva - uključila se Hajke, očiju crvenih od plača. Užasno se osećala, jer je prebacivala sebi to što je Florijana ostavila na cedilu. - Nije trebalo da idem na bal. Da sam ostala ovde, kako mi dužnost nalaže, ovo se ne bi desilo. Ne mogu sebi da oprostim...

- Prestanite da krivite sebe, Hajke - zamolila ju je kneginja. - Ovo sigurno nije vaša krivica. Florijan će se brzo pojaviti. Kuda bi mogao i otići usred noći i to još pod temperaturom? To nema nikakvog smisla.

- Znam. Zbog toga se i plašim. Nešto ovde nije u redu - mrmljala je mlada vaspitačica uzrujano.

Knez Aleksandar je napustio dečju sobu. Podelio je zaposlene u grupe koje su pošle u potragu za malim princem, a on je s jednom manjom grupom krenuo prema štalama pošto je smatrao da bi njegov sin mogao biti tamo.

Ukoliko je dečak poželeo da se sakrije, to je bilo idealno mesto. Nažalost, ni tamo ga nisu pronašli. Kad su se grupe ljudi, koje su

pretraživale dvorac i bližu okolinu, posle sat vremena vratile u dvorac, mogla su se videti samo zbunjena lica. Niko nije video princa Florijana.

- Gde je moja sestra? - upitao je knez batlera Johana. - U velikom salonu sa svojim suprugom i gospođicom Niklas -

odgovorio je batler. - Gospodin Fon Anzelm potrudio se da se slavlje završi u miru i bez uzbune.

- Odlično, drago mi je što to čujem - knez je klimnuo glavom. Senka brige lebdela je na kneževom licu. Brzo je ušao u veliki salon,

gde su mladenci i vaspitačica sedeli oborene glave. Aleksandru je odmah bilo jasno da se u međuvremenu još nešto dogodilo.

- Šta se desilo? - Alekse, primili smo poziv - kneginja je drhtala. - Da li je Florijan pronađen? - upitao je uznemireni otac. - Ne. Primili smo anonimni telefonski poziv. Knez je prebledeo. - Da li to znači...? - Plašim se da je Florijan otet - tužno je potvrdila kneginja. - Šta da

radimo, Alekse? Mladom čoveku bilo je potrebno nekoliko trenutaka da se sabere.

Hajke se divila njegovom držanju. Za nju je poziv otmičara bio šokantan. Osećala je da nije sposobna jasno da razmišlja, jedva se uzdržavala da ne zaplače.

- Šta su rekli? - upitao je Aleksandar. - Ko je pričao sa otimičarem?

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

- Ja - Gero fon Anzelm je nakratko razmislio da bi se prisetio svake reči. - Rekao je: “Imamo vašeg sina. Ako ga želite nazad, tražimo milion evra. I bez uključivanja policije.” Zatim je spustio slušalicu.

Usledila je tišina. Hajke je oborila pogled kršeći prste. Ova divna noć pretvorila se u noćnu moru. Nije mogla da pogleda knezu u oči, jer se osećala krivom.

- Pozvaću načelnika policije, on je moj dobar prijatelj - odlučio je Aleksandar.

- Zar zaista misliš da... - Sibile je nesigurno pogledala brata. - Možda bi bolje bilo da se držimo uputstava koja smo dobili.

- Ne dolazi u obzir! Neću dozvoliti da me bilo ko ucenjuje! - Alekse, reč je o tvom sinu. Knez se ozbiljno zagledao u svoju sestru,

pa joj je objasnio: - Svestan sam toga. Ništa neću uraditi što bi ugrozilo Florijanov život.

Međutim, neću ispuniti zahtev tih lopova. Igraću njihovu igru dok se ne čuje zvuk zaključavanja lisica na njihovim rukama, a moj sin bude na bezbednom.

Potom je napustio je sobu. Sibile je potišteno gledala za njim. - Previše je toga knez naumio - promrmljao je Gero fon Anzelm za

sebe. Kneginja je uzdahnula. - Gero, ne možemo sutra otputovati na medeni mesec. Molim te,

pobrini se za to. Sve moramo pomeriti do Florijanovog povratka kući. - Naravno, ljubavi, to se podrazumeva. - Hvala - zahvalno mu se osmehnula. Zatim se okrenula dečakovoj

vaspitačici, koja je potišteno sedela u fotelji, zagledana u nepostojeću tačku.

- Trebalo bi da legnete, Hajke, iako možda nećete moći zaspati. Nema smisla da sedimo ovde. Aleks će se pobrinuti za sve.

- Volela bih da i ja nešto mogu učiniti - uzdahnula je Hajke beznadežno. - Moram da ispravim svoju grešku.

- Ništa vi niste pogrešili. Otmičar je verovatno već duže vreme smišljao plan kako da se domogne Florijana inače za tako kratko vreme ne bi uspeo da otme dečaka dok je bio sam. Molim vas, nejmote sebi pripisivati krivicu.

Mlada vaspitačica odmahnula je glavom. - Ne mogu drugačije. Da sam sve vreme bila pored njega... Tako se

brinem...

~ 40 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Pola sata kasnije vratio se knez Aleksandar, bio je veoma ozbiljan i potišten.

- Sve sam se dogovorio s načelnikom policije. Poslaće nam nekoliko svojih pouzdanih ljudi, koji će odmah započeti istragu. Moraju da saslušaju sve nas, koji živimo i radimo ovde, na imanju Grinhagen. Pokušaće takođe da ustanove odakle dolazi poziv kad se otmičar ponovo oglasi - nesrećno se nasmejao. Po kneževoj naraciji, sve se činilo veoma jedostavnim iako se radilo o Florijanovom životu...

Međutim, glas ga je izdao pa se okrenuo od njih. Sibile je zagrlila brata.

- Budi jak, možeš ti to. Svi će učiniti sve što se može da pronađu Forijana. Sigurno će ga vratiti kući živog i zdravog.

- Kad bih bar mogao vratiti vreme - promrmljao je Aleksandar, u čijim se sivim očima ogledao strah.

Ni posle nekoliko sati Hajke se nije osećala bolje. Jedva da je sklopila oči. Spakovala je balsku haljinu i cipele u kutije i ostavila ih je na dno ormara. Još uvek ju je grizla savest.

Strašne slike prolazile su joj u mislima i malo je nedostajalo da zaplače. Istovremeno se osećala bespomoćno, jer ništa nije mogla da uradi što bi pomoglo njenom malom štićeniku. Samo jednom ga je ostavila samog i dogodilo mu se nešto strašno. Sad to više nije mogla da ispravi.

Kad je sišla u balsku dvoranu, srela je mladića koga dotad nije videla. Nosio je kofer koji je, očigledno, bio težak. Uputio se prema dnevnom boravku.

Mlada žena ga je pratila i videla da su u dnevnom boravku pored kneza, njegove sestre i zeta bili i neki drugi ljudi. U jednom uglu nameštena je tabla, na kojoj su bile pričvršćene fotografije i ceduljice. Na stolu pored table bila su razna tehnička pomagala.

Ugledavši Hajke, knez joj je prišao. Bio je bled i videlo se da nije spavao cele noći. Međutim, glas mu je bio miran, jer je uspevao da ga kontroliše.

- Dobro jutro, gospođice Niklas. Da li ste mogli malo da odspavate? - Da, malo. Šta se dešava? - Policija je pokrenula proces potrage. Inspektor Matern rado bi

popričao s vama. Dođite. ~ 41 ~

Foxy

Zvoncica

Mladi crvenokosi mladić s modernim naočarima predstavio joj se kao inspektor zamolivši je da sedne. Prvo joj je postavio nekoliko uobičajenih biografskih pitanja. Onda je hteo da zna da li je u poslednje vreme videla ili doživela nešto neobično i to pre svega u blizini dvorca.

Hajke je već razbijala glavu time. Palo joj je na pamet poznanstvo s Knutom. Međutim, tom susretu nije pridavala nikakav poseban značaj. Da li se ipak prevarila?

- Srela sam jednog čoveka kad sam išla s Florijanom na jahanje - ipak je odlučila da ispriča.

Knez Aleksandar naćulio je uši. - Čoveka? On nije zaposlen u dvorcu? - upitao je inspektor. - Ne, nije. Rekao mi je da dolazi iz Štajnhudea i da je seljak. Takođe mi

je ispričao da je često ovde radio kao ispomoć u štalama, kao i to da više nisu hteli da ga zaposle, jer se pobunio zbog neisplaćene plate.

- To vam je sve ispričao u prvom susretu? - Ne. Često sam ga sretala. Bio je veoma ljubazan prema meni. Nisam

pomislila ništa loše. - Da li vam je rekao kako mu je ime? - Da, Knut. Posle prvog susreta s njim pitala sam glavnog konjušara o

njemu. On mi je potvrdio da je ovde radio konjušar koji se zvao Knut. Zbog toga sam pomislila da je sve u redu. Ni slutila nisam... - Hajke se ujela za usnu pa se okrenula knezu: - Molim vas, nemojte se ljutiti na mene. Nisam htela da dovedem Florijana u opasnost. Sve mi je delovalo potpuno bezopasno.

- Možda i jeste tako - odgovorio je inspektor. - Naći ćemo tog čoveka i saslušaćemo ga. Moći ćete da ga prepoznate, gospođice Niklas?

Hajke je bez reči klimnula glavom. Osećaj da je samo ona kriva za sve, postao je još jači.

Nije trebalo dugo da se pronađe nekadašnji konjušar Knut, koji je živeo u Štajnhudeu, gde je radio težačke poslove. Kad su ga dvojica službenika dovela na dvorac Grinhagen, Hajke nije mogla da poveruje svojim očima.

- To nije Knut - objasnila je zbunjeno, pogledavši niskog čoveka srednjih godina, kao da od njega očekuje odgovor. - Čovek koji mi se predstavio kao Knut bio je mlađi i viši od...

- Moje ime je Knut Harmzen, gospođice - uzvratio je pridošlica. - Radio sam ovde neko vreme kao konjušar. Međutim, sad sam već dugo zaposlen kod seljaka Albersa. A vas zaista ne poznajem.

~ 42 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Ne razumem - promrmljala je. Inspektor Matern je saslušao čoveka i ubrzo se ispostavilo da je govorio istinu. Sa otmicom, očigledno, nije imao nikakve veze.

Kneginja Sibile se u međuvremenu pobrinula za to da Hajke nešto pojede. Iako je vaspitačica odbijala obrok, kneginja je insistirala na tome.

- Morate nešto pojesti. Nikome od nas nije dobro. Međutim, nećemo pomoći Florijanu ako padnemo u nesvest od gladi.

- Nije mi jasno ovo s Knutom. Ko je bio čovek koji se meni predstavio kao Knut? Mislite li da je to otmičar?

- Moguće je. Očigledno vas je slagao, Hajke. Verovatno je tako hteo da se domogne Florijana.

- Čini mi se da se Florijanu nije dopao. Kad god se pojavio, dečak je bio na distanci. Jednom sam ga pitala poznaje li Knuta, ali nije mi odgovorio.

- Možda ga je zaista poznavao. Eh, kad bismo ga mogli pitati... - uzdahnula je kneginja.

Pridružio im se knez Aleksandar. Uzeo je šolju kafe, koju mu je sestra pružila, i potišteno je objasnio:

- Policija je došla do tačke od koje ne može dalje. Sad čekaju da se otmičar ponovo javi i da nam saopšti svoje zahteve. Naprosto nemaju za šta da se uhvate.

- Šta je s mojim opisom tog čoveka, koji se predstavio kao Knut? - upitala je Hajke.

- Ne znam. Inspektor Matern misli da je zaista reč o bezopasnom poznanstvu. Opis koji ste dali ne odgovara nijednom liku u njihovoj bazi podataka. Kao što rekoh, nema ničeg za šta bi se mogli uhvatiti.

- Ali mora nešto postojati - mrmljala je Hajke očajno. - Pronaći će tog tipa kad se ponovo javi - rekla je Sibile uverljivo. Međutim, ni njen brat niti Hajke nisu verovali u to. I kneginja je znala

da je tako, ali je uveravala sebe u suprotno da ne bi izgubila živce.

Otmičaru je trebalo podosta vremena da ponovo nazove i prenese nove zahteve. Kad je knez Aleksandar upitao inspektora šta bi to trebalo da znači, ovaj je odgovorio:

- On zapravo želi da izgubite živce. Misli da će mu tada biti lakše da pregovara. Iako znam da vam to teško pada, Vaša visosti, trebalo bi da

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

pokušate da budete opušteni. Usredsredite se na nešto drugo, nemojte stalno misliti na ovo što se desilo. Kad se suočite sa otmičarem hladne glave, bolje ćete reagovati.

- Popričaj s Hajke - zamolila ga je sestra. - Ona je strašno zabrinuta. Smatram da nije zaslužila da pati.

Mlada vaspitačica bila je iznenađena kad je knez Aleksandar naredne noći pokucao na njena vrata.

- Smetam li? - upitao je. - Noć je duga kad čovek ne može da se smiri. Mislio sam da se i vi slično osećate, gospođice Niklas.

- Uđite slobodno, Vaša visosti - zamolila ga je tiho. - Još uvek nema vesti? - ponudila mu je da sedne.

- Nažalost, ništa novo nismo čuli - pažljivo ju je odmerio. - Žao mi je što toliko patite. Voleo bih kad bih mogao nešto da učinim što bi vam sve ovo olakšalo. Treba da znate da vas ne smatram krivom za Florijanov nestanak.

Hajke je klimnula glavom. Ljubazne kneževe reči nisu mogle odagnati grižu savesti koju je osećala.

- Hteo sam još nešto da vam kažem, gospođice Niklas. Danas sam se setio našeg jahanja s Florijanom. Ono što ste mi tada rekli bilo je istina.

- Kako to mislite? - upitala je zbunjeno. Hajke je bila previše napeta i na ivici živaca. - Znam da moje ponašanje prema Florijanu nije u redu - priznao je

knez otvoreno. - Verujte mi, za to nije kriv ni dečak ni ja, nego moja supruga.

Mlada vaspitačica se pretvorila u uho. - Vaša supruga? - ponovila je. - Ne razumem... - Razumećete, samo polako. Sve ću vam objasniti. Verujem vam,

gospođice Niklas. Hoćete li me saslušati? Hajke nije znala kako to da protumači. Ipak, klimnula je glavom jer je

osetila povezanost sa Aleksandrom fon Grinhagenom. A to joj nimalo nije bilo neprijatno. Da su okolnosti drugačije, zbog toga bi verovatno bila srećna.

Knez se duboko zamislio, preplavile su ga slike prošlosti, nimalo lepa sećanja. Posle Andreine smrti trudio se da ih što više potisne u zaborav.

Međutim, sada je osetio da je to bilo pogrešno. Osetio je potrebu da se poveri Florijanovoj vaspitačici. Pogledao je

Hajke zaključivši da mu se ona neopaženo uvukla u srce. - Moj brak je bio sve samo ne srećan - priznao joj je. - Na kraju je

pucao po svim šavovima. Andrea je uspela da mi napravi pakao od života. ~ 44 ~

Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Pošto Florijan veoma liči na svoju majku, i danas mi je teško da se prema njemu odnosim onako kako bi trebalo. U njemu uvek vidim bivšu suprugu i naprosto ne mogu da ih razdvojim. Međutim, znam da to moram promeniti. Ukoliko moj sin sve ovo preživi, konačno će imati oca kakvog zaslužuje.

Duboko uzdahnuvši, nastavio je: - Svoju pokojnu ženu upoznao sam na izložbi dela poznatog slikara.

Bila je slikareva prijateljica, tačnije, njegova muza. Andrea je tada bila veoma mlada, lepa i samouverena. Priznajem, zaljubio sam se u nju na prvi pogled. Prekasno sam shvatio da se iza tog lepog lica krije hladni egoista. Andrea se udala za mene samo radi novca i titule. Kad je to obezbedila, potpuno se otela kontroli.

Hajke je sažaljivo pogledala kneza. Sad je već pomalo mogla da razume njegov odnos prema sinu.

- Po Florijanovom rođenju Andrea se potpuno okrenula sebi i svojim zadovoljstvima, nisam joj bio važan ni ja ni naš sin. U početku smo se svađali, zatim sam popustio. Dobila je slobodu, koja joj je, navodno, bila neophodna da diše, kako je govorila. Međutim, ni to joj nije bilo dovoljno. Trebalo mi je vremena da shvatim šta je zapravo želela. Nije se zadovoljavala time da me vara, htela je i javno da me osramoti. Kad je započela aferu s konjušarem Šmidsenom, zatražio sam razvod. Advokati su me odgovarali od toga, jer se prethodno nismo dogovorili kako ćemo podeliti imovinu. Međutim, bilo mi je svejedno koliko će me razvod koštati. Hteo sam konačno da prekinem tu farsu od braka.

Knez je zaćutao i lagano prevukao rukom preko čela. - Žao mi je što ste toliko propatili - šapatom je izgovorila Hajke. -

Znam kako je to kad izgubite voljenu osobu i kad shvatite da je sve bila laž, da ljubav zapravo nije postojala.

Iznenađeno ju je pogledao. - Doživeli ste nešto slično, Hajke? Nije primetio da ju je

oslovio imenom. Ona mu se nasmešila. - Jesam, nažalost. Nekoliko godina bila sam u vezi s mladićem za koga

sam bila uverena da ću se udati. Planirali smo venčanje. Nikada mi nije palo na pamet da posumnjam u njegovu vernost. Onda mi je jedne večeri rekao da se već duže vreme vida s drugom. Prvo sam pomislila da je reč o prolaznoj zaljubljenosti. To me je zabolelo, ali sam bila spremna da se borim za našu ljubav. Međutim, borila sam se na izgubljenom terenu. Nekoliko nedelja pošto me je ostavio, venčao se s njom. Nisam mogla da poverujem. Odbacio je sve naše godine i krenuo na drugu stranu. Tada sam shvatila koliko je laž zapravo moćna. I sve to užasno me je povredilo.

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

- To je strašno - Aleksandar ju je spontano uhvatio za ruku. - Da li i dalje patite zbog toga?

- Ne više, otkad sam... ovde - priznala je pocrvenevši, na šta se on značajno nasmešio. - Molim vas, nastavite da pričate, Vaša visosti. Prekinula sam vas.

Zamišljeno je posmatrao njenu malu šaku. - Da... Popričao sam sa svojom suprugom i rekao joj da želim razvod.

Odgovorila mi je da se slaže s tim i da će me finansijski uništiti. Onda je odjurila nekud u svom sportskom automobilu. Bila je zima, putevi su bili klizavi. Andrea je uvek vozila brzo i te noći skliznula je s puta i zakucala se u ogromno stablo hrasta. Bila je na mestu mrtva... Tako je okončan moj brak. Sad znate zašto Florijanu nisam mogao da budem otac kakvog je želeo - teško je uzdahnuo. - Međutim, želim to da popravim, nadam se da će mi se ukazati prilika, jer mališan nije kriv ni za šta i ne treba da pati.

Hajke je klimnula glavom. - Ipak mi nešto nije jasno. Kako to da je vaša žena imala aferu sa

Šmidsenom? Zar on nije oženjen i prestar za nju? Knez ju je zbunjeno pogledao. Onda je shvatio i dodao: - Mislite na našeg sadašnjeg konjušara? Ne, Andrea je bila u vezi s

drugim. Taj je bio mlad, veoma atraktivan i pravi ženskaroš. Ime mu je Georg Mihaelzen. On je pre Šmidsena bio konjušar kod nas. Odmah posle sahrane uručio sam mu otkaz.

Aleksandar se zamislio, pa je nastavio tek posle nekoliko trenutaka: - Bio je to nekulturan i drzak čovek. Zakleo se da će mi se osvetiti.

Očigledno je uvrteo sebi u glavu da je Andrea htela da se uda za njega posle razvoda i da će tako na lagodan način steći bogatstvo.

Tiho kucanje na vratima prekinulo je njihov razgovor. Oglasio se batler Johan, koji je doneo poruku za kneza.

- Primili su poziv, Vaša visosti. Čekaju vas u dnevnom boravku - objasnio je batler.

Knez se zahvalio, pa je ustao. Bio je bled. - Otmičar se, dakle, ponovo javio. Izvinite, gospođice Niklas. I... hvala

vam što ste me saslušali.

Kneginja Sibile bila je u svojoj sobi kad je Hajke pokucala.

~ 46 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Aleks pregovara sa otmičarem. Nisam mogla da ostanem i da to slušam - objasnila je kneginja potreseno.

- Da li bih mogla da popričam s vama? Nešto mi je palo na pamet, možda je važno.

- Uđite. O čemu je reč? - Imate li fotografije zaposlenih? Mislim, svih zaposlenih koji su ovde

radili? Kneginja Sibile je u čudu gledala sagovornicu. - Čemu to, ne razumem? - Da li postoje takve fotografije? Zaista je važno. - U redu, da razmislim. Imamo datoteku svih zaposlenih u kancelariji.

Ali ona je sad zaključana, a ključ... - Da li vi imate neke fotografije, bar onih ljudi koju su bili zaposleni u

štalama? - Hajke je bila nestrpljiva. - Hajke, zagonetni ste. Dobro je što nisam odnela sve stvari iz dvorca.

Sigurno imam neki album. Čekajte, potražiću ga. U prvim pronađenim albumima bile su fotografije kneginje dok je bila

dete. Hajke je brzo prelistavala ostale. Konačno je ugledala fotografije s turnira u konjičkim trkama proteklih godina, koji su se održavali na imanju Grinhagen. Onda je Hajke naišla na fotografiju snimljenu pred štalom. Na njoj je bila prelepa kobila s pobedničkom lentom oko vrata, a pored nje ponosna kneginja u društvu nekolicine konjušara. Hajke je osetila pritisak u glavi jer je shvatila da se njena sumnja obistinila. Prebledela je. Sibile je to, naravno, primetila.

- Šta je bilo? Jeste li dobro? - upitala je. - Dobro sam. Upravo mi se upalila lampica - Hajke je uzbuđeno

pokazala jednog čoveka na fotografiji. - Da li je ovo Georg Mihaelzen? Kneginja je bacila pogled i klimnula glavom. Zatim je iznenađeno

pogledala vaspitačicu. - Poznajete ga? - To je čovek koji mi se predstavio kao Knut. Inspektor je pomislio da

je to bio bezopasan susret pošto im moj opis tog čoveka nimalo nije pomogao. Međutim, sad sam povezala konce. Vaš brat mi je ispričao priču o svojoj supruzi i izvesnom Mihaelzenu. Rekao mi je i to da mu je ovaj pretio. Kakav pokvarenjak!

- Mislite da se Mihaelzen s vama zbližio da bi lakše oteo Florijana? - Da, mora da je tako. Sad kad bolje razmislim o svemu, moram

priznati da je to veoma vešto izveo. Jedva daje pričao o sebi, a mene je stalno ispitivao i to na takav način da nisam primetila da nešto smera. Sve

~ 47 ~ Foxy

Zvoncica

vreme vodio se jednom mišlju, a to je kako da otme Florijana i osveti se vašem bratu. Sad želi da dobije novac, kojem se nadao posle venčanja s vašom pokojnom snahom.

- Kako se nisam toga setila? Da, on je sumnjiv. I Aleksu bi to trebalo da bude jasno. Svima nam je pogled bio zamagljen od straha za Florijana.

- Niste mogli znati da je to bio Mihaelzen. Bio je neupadljiv, prikazao se kao čovek s hiljadu lica. Tako je isplanirao, u slučaju da ga budem opisivala. Na ovoj fotografiji je sređen i izgleda kao pravi ženskaroš. Ali u onoj jednostavnoj odeći i s lošom frizurom...

- Hajke, vi ste genije! Da ste se toga setili... - kneginja Sibile joj je stisnula obe ruke. - Morate to odmah da ispričate inspektoru Maternu.

Princ Florijan je sedeo na tvrdom krevetu i jeo je suv hleb, koji mu je Georg Mihalezen doneo pre nekog vremena. Dečak je prvo odbio da jede, nije hteo ni da dotakne hleb, ali ga je kasnije želudac zaboleo od gladi, pa je ipak posegnuo za hranom. Čašu limunade je već naiskap popio i zato mu je bilo teško da proguta tih nekoliko zalogaja hleba, čak se malo zagrcnuo i zakašljao.

Mali princ je znao da je Mihaelzen u susednoj sobi. Kad je doveo Florijana u ovaj ružni, sumorni prostor, dečak je plakao dozivajući Hajke. Georg je utrčao u sobu pa se izvikao na njega rekavši mu da ućuti. Čak mu je udario šamar. To je mnogo bolelo i Florijan je shvatio da mora biti poslušan.

Nekadašnjeg konjušara mališan nikada nije voleo. Uvek je bio neljubazan prema njemu, gurao ga i rugao mu se kad to niko nije mogao videti. Konjušar je uvek išao za njegovom majkom, a Florijan tada nije shvatao zašto je to bilo važno.

Dok je Florijan grickao krišku hleba, prisećao se kako se Georg odjednom pojavio u njegovoj ušuškanoj sobi. Prislonio mu je nešto smrdljivo na usta i mališanu se smračilo. Probudio se u ovoj maloj sobi s neudobnim krevetom. Tu je još bio zaključan ormar, stolica i noćni stočić. Sve je izgledalo staro i nije prijatno mirisalo. Roletne na prozoru bile su spuštene. Da ne bi bilo potpuno mračno, u sobi je gorela jedna sijalica.

Florijan se setio onog dana kad je sa svojom vaspitačicom jahao kroz šumu i kad su sreli Mihaelzena. U jednom trenutku, da Hajke ne primeti, zapretio je dečaku da će ga ubiti ukoliko kaže svojoj pratilji ko je njen

~ 48 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

novi poznanik. Sad se mali princ kajao što je ćutao, a morao je, jer se mnogo plašio tog nitkova.

Grozničavo je razmišljao o tome kako bi mogao da pobegne. Međutim, postojala su samo jedna vrata, i to zaključana, a ona su vodila u susednu sobu, gde ga je čekao otmičar. Florijan je bio tužan i uplašen, jer nije znao kako da se izvuče.

Odjednom se iz susedne prostorije začuo čudan zvuk, koji je privukao dečakovu pažnju. Mališanu se učinilo da je neko razvalio vrata. Onda su se čule kratke naredbe i uputstva. Neko je glasno vrisnuo, začuo se tup zvuk i dečak je ustuknuo. Da li je to bio pucanj?

Mali princ je iskolačio oči kad je u njegovu sobu ušlo petorica-šestorica ljudi i jedna mlada žena. Svi su nosili policijske uniforme.

Žena je uveravala Florijana da je sve u redu i pitala ga je kako se oseća.

- Sasvim dobro. Ali gladan sam - objasnio je začudivši se što su se svi u sobi nasmejali.

Odmah potom došao je lekar Hitne pomoći, koji je pregledao Florijana postavljajući mu mnoga pitanja. Zaključio je da Florijan nije iscrpljen niti da je bio zlostavljan. U odnosu na okolnosti, sasvim se dobro osećao.

- Dođi. Sad te vodimo kući - rekla je mlada žena uzevši Florijana u naručje. - Tamo te već željno očekuju.

- Moja tetka se udala. Nisam mogao da prisustvujem svadbi jer sam dobio temperaturu - pričao je Florijan živahno. - Međutim, batler nam je doneo mnogo hrane i sve je bilo baš ukusno. Bio sam tužan što će se moja tetka odseliti, ali sad imam Hajke, a nju mnogo volim.

- Ko je Hajke? - upitala je uniformisana žena zainteresovano. - Moja vaspitačica. Ona je sigurno tužna što me nema. I ona mene

mnogo voli. - Tako, dakle. Onda će se i ona mnogo obradovati. Princ Florijan je klimnuo glavom. - Sigurno hoće!

Hajke je satima hodala gore-dole po svojoj sobi. Posle razgovora s kneginjom Sibile zajedno su otišle kod inspektora

Materna. Otmičar je dotad postavio nove zahteve, a knez Aleksandar

~ 49 ~ Foxy

Zvoncica

trebalo je brzo da pribavi gotovinu. Policija se pripremala da uhvati otmičara prilikom preuzimanja neobeleženih novčanica.

Kad je Hajke otkrila svoja nova saznanja, bilo je jasno da će slučaj brzo biti priveden kraju. Čim je Hajke bez dvoumljenja identifikovala otmičara, odmah su pokrenuli akciju njegovog pronalaženja. Nije trebalo dugo da ga lociraju. Otmičar je, naime, samo u ovu svrhu iznajmio mali stan u Hanoveru. Napravio je kobnu grešku, jer se prijavio pod pravim imenom.

U međuvremenu je i knez Aleksandar saznao za promenu plana. Hteo je lično da prisustvuju hapšenju, ali ga je glavni inspektor sprečio u tome pravdajući se merama bezbednosti.

- Bilo bi bolje da to prepustimo ljudima koji su se za takve slučajeve specijalizovali, Vaša visosti. Ostanite u dvorcu, bićete upućeni u svaki detalj, s našim ljudima na terenu bićemo u kontaktu i redovno ćemo vas izveštavati.

Shvativši da su inspektorovi navodi razumni, knez je popustio, ali je i dalje bio kao na iglama.

Čim su dobili vest da je Mihaelzen uhapšen i da je Florijan na sigurnom, u policijskoj stanici, kneza više ništa nije moglo zaustaviti. Zajedno sa sestrom uputio se u Hanover.

Hajke je nestrpljivo čekala njihov povratak. Kad joj je Florijan veselo skočio u naručje, pod naletom emocija

mlada vapitačica se rasplakala. Čvrsto ga je držala u zagrljaju osećajući ogromno olakšanje i zahvalnost.

- Trebalo bi sad da odvedete Florijana na spavanje, gospođice Niklas - rekao je knez Aleksandar. - Mnogo je toga preturio, potreban mu je odmor i mir - razmenio je značajan pogled sa sestrom. - Mislim da to važi za sve nas.

Hajke je klimnula glavom, jer ni reč nije mogla da izgovori od sreće. Odnela je dečaka u njegovu spavaću sobu i ostala je s njim još dugo nakon što je zaspao. Osetilo se daje dete još uvek uznemireno posle preživljene avanture, ali se mlada žena pobrinula za to da ga uveri da je sve prošlo i da sad može mirno zaspati. Uzbuđeno je pričao o svemu što je doživeo, sve vreme uveravajući Hajke u to da mu je nedostajala. Naposletku je spokojno utonuo u san.

Još dugo je njegova vaspitačica ostala da sedi na ivici kreveta boreći se s mislima. Trebalo joj je vremena da se smiri i da ponovo počne jasno da razmišlja. Pored sve radosti i olakšanja, ponovo joj se uvukao onaj neprijatni osećaj u srce... osećala se krivom. Iako je dečak spašen, Hajke nije mogla da zanemari činjenicu da nije bila uz njega kad mu je bila najpotrebnija.

~ 50 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Georg Mihaelzen je mogao da otme Florijana samo zato što ona nije bila dovoljno oprezna. Upustila se u razgovor s tim čovekom ne sluteći na šta je sve spreman. Ostavila je Florijana satima samog i tako otmičaru pružila mogućnost da sprovede svoj plan u delo. Hajke to nije mogla sebi da oprosti.

Već narednog dana mlada vaspitačica donela je odluku: daće otkaz, jer je smatrala da joj više nije mesto u dvorcu Grinhagen. Nije dobro radila svoj posao. Iako joj niko ništa nije prebacivao, savest joj nije bila mirna. Mislila je da je napravila kardinalnu grešku.

Već od pomisli da sama s dečakom ode na jahanje podilazila ju je jeza. Preispitujući svoja osećanja prema knezu, zaključila je da je bolje da

ode sada, pre nego što se smrtno zaljubi. Iako je znala da njeno srce pripada čoveku koji je propatio koliko i ona, propust koji je napravila bio je neoprostiv. Bar je ona tako mislila.

Teška srca Hajke je sela i napisala otkaz.

Gero fon Anzelm pomerio je bračno putovanje za sedam dana. To se pokazalo kao dobar potez, jer se kneginja Sibile narednih nekoliko dana bavila isključivo svojim malim bratancem. Svi su u dvorcu Florijanu ugađali, ispunjavali su mu i najmanju želju.

Već prvog dana posle hapšenja inspektor Matern došao je da porazgovara s knezom o otmičaru.

Georg Mihaelzen je sve priznao rekavši da se na otmicu odlučio iz osvete i zbog novca. Posle otkaza na dvoru nije mogao da pronađe drugo zaposlenje, pa nije imao od čega da živi. Nije želeo da radi poslove u polju, a zapravo mu je svaki posao, posle afere s kneginjom Fon Grinhagen, bio ispod časti.

- Georg je sve priznao i nimalo se ne kaje zbog svojih postupaka - istakao je inspektor. - Rekao je da je zaslužio taj novac dodavši da se oseća prevarenim, i da je u celoj priči on žrtva. Plašim se da će s takvim stavom loše proći na sudu. Aleksandar fon Grinahgen klimnuo je glavom zahvalivši se inspektoru za sve što je uradio. Knez je jedva dočekao da se oprosti od posetioca, jer mu je nešto drugo bilo na srcu... želeo je da poseti Hajke i svog sina.

Kratko je pokucao na njena vrata, međutim, nije dobio odgovor. Ušao je i video mladu ženu kako se pakuje. Knez se naslonio na dovratak.

~ 51 ~ Foxy

Zvoncica

- Dakle, zaista ste ozbiljni u svojoj nameri. Dobio sam pismeni otkaz. Želite da odete? - upitao je potišteno.

- Moram - nije ga pogledala, jer se plašila da će on u njenim očima pročitati šta oseća.

Jedno je bilo doneti logičnu odluku, ali sasvim je drugo bilo sprovesti je u delo, uz sve posledice koje su išle u “paketu”. Hajkino srce bilo je u Grinhagenu, uz Florijana i njegovog oca, ali je, uprkos tome, čvrsto odlučila da ode. Posle velike greške koju je napravila, ovo joj se činilo potpuno ispravnim.

- Ne morate da idete. Ovo što činite prava je ludost, gospođice Niklas. Znate i sami da niste krivi za Florijanovu otmicu. Mihaelzen bi svoj plan svakako sproveo, pa bili vi ovde ili ne.

- Lepo je što to kažete. Znam da želite da me umirite i utešite, Vaša visosti, ali to nije potrebno. Pogrešila sam i sad sam spremna da snosim posledice svojih postupaka, ma koliko to bilo bolno. Kad bih ostala, stalno bih se plašila da će se nešto slično ponoviti, a to ne bih mogla da podnesem. Florijanu je potrebna sabrana vaspitačica, koja se neće osvrtati na svaki šum, kao ja.

- Hajke, urazumite se, Florijanu ste vi potrebni. Oboje to znamo. Dečak je procvetao otkad ste došli, iskreno vas je zavoleo. Ne smete tek tako da odete i da mu slomite srce.

- Vaša visosti, molim vas! Knez Aleksandar je ugledao suze u njenim očima kad je podigla

pogled. - Ali istina je. Zaista ne vidim razlog da vas pustim da odete. Zar ne

osećate da ovde pripadate? Za trenutak ga je iznenađeno pogledala, a onda je oborila oči. - Ne pripadam. Ovde sam zaposlena i uvek mogu da vam uručim

otkaz. Ili vi meni. S druge strane, prešla sam granicu profesionalizma, previše sam se vezala za vašeg sina. Prirastao mi je za srce, a to nije dobro. Morate zaposliti novu vaspitačicu.

- A šta ako to ne želim? - smireno ju je pogledao. U njegovim očima videla je toplu naklonost.

To joj je oduzelo dah. Setila se noći kad je s knezom plesala po plesnom podijumu, tada je u njegovim očima videla isti pogled. Međutim, nije dopustila sebi da sanjari. Jednom je poverovala u ljubav, koja je, zapravo, bila samo iluzija.

Bez oklevanja uzela je Hajke kutiju iz ormara, u kojoj je bila balska haljina, pa ju je pružila knezu.

~ 52 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Molim vas, uzmite je, Vaša visosti - zamolila je tiho. Međutim, on se nije pomerio. - Ovo mi više nije potrebno. Kneževo lice se namrštilo.

- Nije ni meni, gospođice Niklas. Haljina je vaša i treba da je zadržite. - U redu, onda ću je ostaviti ovde - spustila je kutiju na krevet, brzo se

okrenuvši od kneza da ne bi video da su joj suze sletele niz obraze. Nije znala da je on prepoznao šta ona oseća. Kako se plašila bure u

svom srcu, a za novu sreću nije bila spremna, odlučila je da sve to prekine u začetku.

Knez Aleksandar se ipak nasmešio. - Razmislite još jednom o svemu, gospođice Niklas. Želim da ostanete

s nama, a siguran sam u to da isto želi i Florijan. Dečak nikad nije imao pravu majku, a dosad ni oca, koji bi se takvim mogao nazvati. Od srca želim to da promenim, a uspeću samo ako mi vi pomognete. Znači, sve zavisi isključivo od vas.

Kad se Hajke okrenula, knez je već otišao. Zamišljeno je gledala preda se. Zar joj upravo nije indirektno rekao da u njoj vidi više od obične zaposlene vaspitačice? I zar nije bila istina to da ju je Florijan zavoleo kao majku?

- Naravno da je to istina - promrmljala je Hajke prigušeno. I ona je njega zavolela, ali nije mogla da prevaziđe osećaj krivice. - Ne može. Ne bi to funkcionisalo - uveravala je sebe. Ni slutila nije da je mali princ prisluškivao njen razgovor sa svojim

ocem, a njegovo malo, bledo lice bilo je veoma ozbiljno. Sva dečja radost, koju je Hajke unela u njegov život, odjednom je nestala. Prisećao se Florijan kako je bio tužan saznavši da će se njegova tetka uskoro odseliti. Takvu tugu ne bi podneo još jednom, pa je odlučio da spreči odlazak svoje vaspitačice.

Hajke ne sme da ode! Ako ne želi dobrovoljno da ostane, ja ću je naterati, razmišljao je mališan. Znao je i kako će to izvesti.

Niko nije primetio malog princa kad je prošao kroz dvorski hol i neopaženo nestao iza drveća na parkingu...

Kad je Hajke završila pakovanje, odlučila je da ode u sobu svog štićenika. Dugo je odlagala taj trenutak, jer joj je bilo veoma teško da se oprosti s njim. Nije nameravala da mu kaže celu istinu. Najpre je trebalo da dečak poveruje u to da ona odlazi na kraći odmor da bi se povratila od

~ 53 ~ Foxy

Zvoncica

uzbuđenja iz proteklih dana. I tek kad bi došla nova vaspitačica u dvorac, shvatio bi da ga je prethodna slagala.

Hajke je znala da će tada Florijan biti veoma ljut na nju, pa se nadala da će je tako lakše zaboraviti. Naravno da joj je stalno bilo na pameti to da će otkazom povrediti dečaka, koji se oslanjao na nju, koji joj je verovao i koji ju je voleo. Pa ipak, morala je da ode. Protresavši glavom da se sabere, pokucala je na vrata njegove sobe.

- Florijane, spavaš li? - tiho je upitala. Hajke se začudila primetivši da u dečjoj sobi nije uključeno svetio.

Počela je da se trese od uzbuđenja kad je shvatila da dete nije ni u jednoj od svojih prostorija. Gotovo u panici, još jednom je obišla sva mesta gde bi mogao da bude. Nije ga bilo. Florijan je opet nestao. Hajke se uhvatila za glavu, potom je lice pokrila rukama, jer joj se učinilo da gubi razum.

Čuli su se koraci i odmah zatim ušla je kneginja Sibile. - Gde je Florijan? Došla sam po njega da zajedno večeramo - kneginja

je začuđeno pogledala Hajke. - Šta se desilo? Nije vam dobro? - Ne shvatam - mlada vaspitačica nije uspela ništa više da prevali

preko usana, jer se gorko rasplakala. Kneginja je sela pored nje obgrlivši je rukom oko ramena. - Šta vam je, Hajke? Zar mi nećete reći? - Florijan... - jecala je. - Ponovo je nestao. Sibile je ustuknula. - Šta kažete?! - Nestao je - uplakanim očima pogledala je dečakovu tetku. - Htela

sam da se pozdravim s njim. međutim, sobe su prazne. On nije ovde. - Hteli ste da se pozdravite? Kuda ste to naumili da idete? - Želim da odem, podnela sam otkaz - obrisala je suze. - Odlazim iz

ličnih razloga. - Da li ste s nekim porazgovarali o tome? Na primer, s Florijanom? -

nastavila je kneginja da ispituje. - Ne, ništa mu nisam rekla. Vaš brat je bio ovde i s njim sam popričala

o otkazu. - Ovde? - Sibile je prevrnula očima. - Onda nije čudno to što je Florijan

nestao. Verovatno je prisluškivao vaš razgovor. Sad zna koliko smo se brinuli kad je bio otet i vragolan to koristi.

- Mislite da je pobegao da bih ostala? Ali on to nikada ne bi uradio.

~ 54 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Florijan je bio usamljen dok vi niste ušli u njegov život. Pretpostavljam da želi da vas zadrži po svaku cenu. Bio je veoma nesrećan kad sam mu objasnila da posle svadbe više neću živeti na Grinhagenu. Samo zahvaljujući vama, uspeo je to da prevaziđe. Da li ste svesni činjenice koliko značite tom dečaku?

Mlada žena je oborila pogled. - Pa i ja volim Florijana. I vrlo rado bih ostala, ali ne mogu. - Zašto? Zbog mog brata? - Kako to mislite? - zbunjeno je zatreptala Hajke. Kneginja se značajno nasmešila. - Znam da ste mom bratu veoma dragi. Nemojte mi reći da to niste

primetili. - Ja, ovaj... osećam... nisam ni ja ravnodušna - priznala je tiho. - A ipak želite da odete? UOpšte vas ne razumem. - Činim to radi Florijana i zbog proklete otmice. Moja nesavesnost

omogućila je Mihaelzenu da otme dete. Stalno to sebi prebacujem. - Žao mi je, Hajke, ali ne verujem vam - kneginja je ozbiljno pogledala

svoju sagovornicu. - Može biti da se osećate krivom, međutim, znate da vi ni za šta niste bili krivi. Takve stvari se naprosto dešavaju. Niko nije sasvim bezbedan. Takav je život. Mislim da želite da odete iz drugih razloga. Očigledno se plašite sopstvenih osećanja. Hajke je tiho uzdahnula.

- Rekli ste da umem da procenim ljude, Sibile. Mislim da i vi to umete. Zaista se plašim da se upustim u vezu, jer sam se jednom silno razočarala.

- Bez obzira na to, ne biste smeli da se krijete iza Georgovog postupka. Mog brata što se tiče, sigurna sam u to da vas on neće razočarati. I on je previše propatio - kneginja Sibile je ustala. - Sad bi trebalo da se date u potragu za svojim malim štićenikom. Reći ću Aleksu da nam opet nedostaje neki princ...

Knez nije baš opušteno primio vest o Florijanovom nestanku, kao što je to s njegovom sestrom bio slučaj.

- Sigurno nas je prisluškivao. Trebalo je da pomislim na to - promrmljao je iznervirano. - Kao da Florijan nije dovoljno pretrpeo...

~ 55 ~ Foxy

Zvoncica

- Alekse, nemoj da se uzbuđuješ. Florijan se sigurno sakrio u štali, verovatno kod svog ljubljenog ponija. Često je tamo odlazio kad mu je bila potrebna uteha.

- Kako ja to ne znam? - upitao ju je zamišljeno. - Verovatno zato što te nije interesovalo. Međutim, sad to više nije

važno. Poslala sam Hajke da obiđe štalu. Trebalo bi da se pobrineš za to da se i ona ne izgubi.

- Napustiće Grinhagen - uzdahnuo je knez potišteno. - Nisam mogao da je ubedim da ostane. Plašim se da ni Florijanov protest neće pomoći.

- Polako. Ne slažem se s tobom. - Kako to misliš? Pa rekla je da se oseća krivom... - Znam šta ti je rekla. Međutim, Hajke se plaši vezivanja. Bila je

razočarana i ne može to da zaboravi. Uveri je da je nećeš povrediti i promeniće mišljenje.

Knez Aleksandar se zahvalno osmehnuo sestri. - Učiniću sve, toliko joj dugujem. Znaš koliko mi znači... Odmah potom knez se uputio prema štalama. Duvao je vetar noseći

kišne oblake. Jesen se prikradala... Samo da Florijan ne napravi neku glupost, mislio je. Tako mali dečak

već je preživeo mnogo nedaća. Krajnje je vreme da mu omogući apsolutno bezbrižno detinjstvo, primereno petogodišnjaku.

Knez je čvrsto odlučio da svom sinu pruži mnogo više ljubavi i pažnje. Florijan to zaslužuje. A Hajke? Mnogo mu je značila. Njegovo razočarano i ogorčeno srce u toj mladoj ženi konačno je pronašlo srodnu dušu. Samo kad bi uspeo da je privoli da ostane...

Knez je osluškivao, ali mu se učinilo da u štali nikoga nema. Hajke mu je nečujno prišla s leđa.

- A, tu ste, gospođice Niklas. Sestra mi je rekla da se Florijan verovatno ovde skriva, ali...

- Bila je u pravu, on je ovde - prošaputala je. - Dođite. Spustila je prst na usne i tiho se odšunjala do boksa, u kojem je bio

prinčev konj. Vrata su bila odškrinuta. Hajke ih je još malo otvorila i propustila kneza da uđe.

Ono što je video dirnulo je Aleksandrovo srce. Njegov sin spavao je u slami. Priljubio se uza zid, a u ruci je držao plišanog medu. Aleksandar je gledao u Hajke, pa u sina, pa opet u nju. Vaspitačica je pokušala neprimetno da ode, ali joj knez to nije dozvolio. Uhvatio ju je za ruku povukavši je za sobom u boks.

~ 56 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Otac je sina pomazio po licu, pa se dečak probudio i uspravio. Trljajući okice, sneno je upitao:

- Zašto ste ovde? Mislio sam da me ovde niko neće pronaći. - Tvoja tetka je znala gde si se sakrio - odgovarao je knez spustivši se

na slamu pored dečaka. - Zašto nisi u krevetu? Mislim da bi tvoj poni bio srećan kad bi imao svoj boks za sebe.

- On se raduje kad sam s njim, voli me i nikada me ne bi napustio - odgovorio je dečak.

- I mi te volimo, Florijane. Ti to znaš. - To nije istina - mali princ je prkosno pogledao oca. - Ti nikada nisi

kod kuće. A kad radimo nešto zajedno, ne smem ni da te poljubim. Uvek me guraš od sebe. To nije fer!

- Da, u pravu si. Zaista nije fer - kneževo srce bolno se stegnulo. Florijanove oči napunile su se suzama. I dečak je bio iznenađen

sopstvenom hrabrošću. Sada se prvi put suprotstavio ocu i, začudo, nije čuo grdnju iako ju je očekivao.

- Ne želiš da budeš sa mnom. Nikada me nisi zagrlio. Kući dolaziš kad ja već spavam - mališan je pričao kao odrastao čovek.

- Sve je to tačno, sine moj. Žao mi je. Znaš da te volim. Ne mogu promeniti to što je bilo, ali mogu ti obećati da ću ubuduće biti bolji tata.

Mali princ je zatreptao, nije mogao da poveruje u to što je upravo čuo. - Ne verujem ti. Ako me voliš, zašto ja to ne znam? Nikada me nisi

zagrlio ni poljubio, zašto? - Zato što sam posle smrti tvoje majke bio veoma nesrećan. Nisam

mogao da budem otac kakvog zaslužuješ, Florijane. Ali želim da se promenim. Ubuduće ću uvek biti uz tebe, to ti obećavam. Ranije ću dolaziti kući, redovno ćemo zajedno večerati, a vikende ću provoditi samo s tobom.

- Ozbiljno? - Da, ozbiljno. Obećavam ti to pred svedokom. Gospođica Niklas će me

podsetiti na to ukoliko zaboravim. - Ali i ona će otići, kao i tetka Sibile. A čuo sam kako je rekla da mora

da ode - ponovo se dečak rastužio. - Ako ona zaista ode, onda ću ja živeti ovde sa svojim ponijem. I nikada više neću progovoriti nijednu reč. Kunem se!

- To je baš ozbiljna odluka - Aleksandar se osmehnuo sinu. - Trebalo bi još jednom da razmisliš o tome. Možda možeš da uveriš gospođicu Niklas da ostane da živi s nama. Meni to, nažalost, nije pošlo za rukom, ali ćeš ti verovatno imati više sreće...

~ 57 ~ Foxy

Zvoncica

- Molim te, Hajke, ostani. Volim te do neba! - uzviknuo je Florijan skočivši joj u zagrljaj. Privio se uza nju šmrcajući. - Ne smeš otići. Molim te, molim te, ostani sa mnom... i s tatom.

Hajke je čvrsto držala u naručju dete, koje je zavolela svim svojim bićem. Pogled joj se sreo s kneževim.

- To što vas dvojica radite nije fer - pobunila se. - Ni to što ste vi naumili nije fer - uzvratio joj je Aleksandar. - Zaista

ste nam potrebni, gospođice Niklas. Razmislite još jednom o svemu. Jutro je pametnije od večeri. Ukoliko i sutra budete hteli da odete...

- Znate da ujutro neću biti ni pametnija ni mudrija - prebacila mu je. - I sada mi je teško.

Princ Florijan je pažljivo posmatrao svoju vaspitačicu. - Hoćeš li ostati sa mnom, tetka Hajke? Hoćeš li, molim te? - Razmisliću o tome - dvoumila se. - Sad te vodim na spavanje. Ovde, u

štali, previše je hladno, a ti si nedavno bio bolestan. Dečak joj je pružio ruku, a Hajke je tiho uzdahnula. Bilo joj je teško,

jer je znala da nikada neće moći da napusti dvorac Grinhagen. Ovde se zaista osećala kako kod kuće.

Knez Aleksandar je strpljivo sačekao da Hajke uspava njegovog sina. Sedeo je u njenoj sobi i nervozno prekrštao noge. Znao je da gaji iskrena osećanja prema ovoj mladoj ženi, ali nije se usuđivao, bar dotad, da joj to prizna.

- Nemojte se ljutiti na mene - zamolio ju je čim je ušla u sobu. - Gotovo sam vas naterao da ostanete. Moram da priznam, učinio sam to pre svega sebe radi.

- Šta želite time da kažete? - Hajke je pocrvenela. - Sedite pored mene, molim vas. U njegovim očima videla je iskrenost, naklonost i ljubav. Hajke se

postidela, pa je pokušala da obori glavu, ali knez joj to nije dozvolio. Pomilovao ju je po obrazu i bradi, a onda joj je nežno podigao glavu.

- Pogledajte me, Hajke. Moram nešto veoma važno da vam kažem - njene hladne i drhtave ruke obuhvatio je svojim toplim šakama. - Saslušajte me. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim šta osećam prema vama. Poznata vam je priča o mom nesrećnom braku. Već sam pomislio da više nikoga neću moći da zavolim, jer sam izgubio veru u

~ 58 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

žene. A onda ste se pojavili vi i sve se promenilo. Hajke, vi me najbolje razumete, osetili ste ljubavni bol, isto kao i ja.

Klimnula je glavom ne izgovorivši nijednu reč, jer joj je srce tuklo u grlu. Aleksandar joj se osmehnuo i nežno je stisnuo njene šake.

- Svojom čistom dušom promenili ste ne samo mene nego i mog sina. Beskrajno sam vam zahvalan na tome. Ponovo sam rado dolazio kući i radovao se vremenu provedenom s vama i sa svojim sinom. Uspavana osećanja jedino ste vi uspeli da probudite, shvatate li to? - duboko je uzdahnuo, pa je nastavio: - Sve mi je postalo kristalno jasno u trenutku kada ste rekli da ćete nas napustiti. Moje srce ponovo je bilo ranjeno, znao sam da sam zaljubljen u vas iako vam to nikada nisam rekao. Ne smem dopustiti da odete iz mog života, jer osećam da ni vi niste ravnodušni, Hajke - za trenutak je ućutao, a onda odlučio da joj više ne persira. - Želim da te zamolim da ostaneš, ali ne kao vaspitačica moga sina, nego kao moja supruga.

- Ja... - bila je previše iznenađena da bi mu odgovorila. Međutim, njene oči sve su mu rekle. Iz tog pogleda isijavala je sreća i

prava ljubav. Poput zaljubljenog tinejdžera, obema rukama privukao ju je na grudi i nežno je spustio usne na njene. Hajke je poželela da ta nežnost potraje čitavu večnost...

Pomislila je da sanja, pa se privila uz čoveka kome je već neko vreme pripadalo njeno srce. Osluškivala je snažne udarce kneževog srca.

- Hajke, srećan sam što znam da i ti isto osećaš, što možemo da se volimo bez zadrške - osmehnuo joj se Aleksandar. - Nadam se da je tvoja stara priča zaboravljena i da nam prošlost neće smetati. Ukoliko ipak postoji nešto što ti smeta, molim te, reci mi. Divna si osoba, zaslužuješ da budeš srećna i neka to bude sa mnom.

- Ti me činiš srećnom, Aleksandre - rekla je pomalo stidljivo, jer mu se prvi put obratila imenom. - Ništa mi drugo nije važno osim tebe i Florijana.

- Znači li to da ćeš se udati za mene? - Da, udaću se za tebe. - Postoji li nešto što nas sprečava da se venčamo? - hteo je da zna. - Pa... ne znam koliko to tebi smeta, ali ja sam obična vaspitačica -

nasmešila se nevino. - Ne mogu da zamislim sebe u ulozi kneginje. Aleksandar se glasno nasmejao i još jednom je strasno poljubio svoju

buduću suprugu. - Ne živimo u devetnaestom veku, ne moraš da imaš plavu krv da

bi postala kneginja. I Andrea je bila obična devojka, njen otac je vozač autobusa. Da li sam te sad bar malo umirio?

~ 59 ~ Foxy

Zvoncica

- To kažeš da me utešiš. Čini mi se da je Andrea bila rođena da bude kneginja. Odisala je elegancijom, prefinjenošću, istančanim ukusom, stilom, bila je otmena u svakom pogledu.

- Draga, otmenost nije urođena. A veličina duše je dar kojim samo mali broj ljudi može da se pohvali. Upravo to te čini kneginjom mog srca. Imamo ceo život da ti to dokažem, slažeš li se?

- Da - Hajke je duboko udahnula. - Idemo sad zajedno dole da mojoj sestri konačno dopustimo da

mirno ode na medeni mesec. Siguran sam da će biti srećna kad čuje novosti.

- Oh, Alekse, sve mi je ovo kao san. Sećaš li se šta sam ti rekla na balu? - Da se osećaš kao Pepeljuga koja mora da vrati haljinu čim otkuca

ponoć? Klimnula je glavom. - Isto tako se i sad osećam, kao u bajci. - Opusti se, dušo, i treba tako da se osećaš. Bićeš ti odlična kneginja,

siguran sam u to. Kneginja Sibile bila je presrećna kad je čula novosti, ali je bilo jasno

da nije iznenađena. - Već duže potajno priželjkujem da vas vidim zajedno. Stekla sam

utisak da ste stvoreni jedno za drugo. Ali izgleda je trebalo da se pojavi neko ko će vas malo pogurati u naručje - primetila je kneginja smešeći se.

- Florijan se, dakle, pokazao kao vesnik ljubavi - zaključio je Gero. - Bila si u pravu, Sibile. Ni u kom slučaju nije smeo da pusti gospođicu

Niklas da ode. Svi su od olakšanja prasnuli u smeh. - Dragi Gero, nadam se da ćeš ubuduće Hajke oslovljavati imenom -

sugerisao je knez. - Lako ćemo to urediti - spremno je dočekao mladi zet. - I, kad će venčanje? - Sibile je bila nestrpljiva. - Još se ništa nismo dogovorili buduća kneginja i ja - našalio se knez,

toplo se osmehujući svojoj dragoj. - Biće mi potrebna tvoja pomoć oko priprema za venčanje - Hajke je

uplašeno pogledala buduću zaovu. - Tome se radujem. Nisam zaboravila kako si ti meni nesebično

pomagala kad mi je svega bilo preko glave. Ako treba, vratićemo se ranije s medenog meseca.

~ 60 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Onda bi trebalo već sutra da pođemo - Gero je bio džentlmen od akcije.

Naravno, činilo se da je zbog svega što se u međuvremenu desilo Florijan bio najsrećniji, jer je dobio ne samo vaspitačicu kojoj veruje, nego i mamu i tatu. Njegove oči blistale su od sreće.

U kasnu jesen na dvorcu Grinhagen ponovo su se okupili brojni gosti. I ovoga puta održanje svadbeni bal, koji će se dugo pamtiti. Florijan je ponosno odveo svoju novu mamu do oltara.

Kad su mladenci zaplesali valcer, Hajke je pomislila da će joj srce iskočiti od sreće. Opet je uz ove taktove plesala s knezom, ali sad u venčanici.

Na pauzi je Florijan seo između njih i glasno, da svi čuju, izrekao svoju želju:

- Želim još brata i sestru i još jednog brata i još jednu sestru. Nikada više neću da budem sam.

KRAJ

~ 61 ~ Foxy