MMAAFFIIJJAA[[KKAA PPUUDDLLIICCAANNEEBBOOJJ[[AA ^OOVVII]]

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq

Srpska rradikalna sstrankaBeograd, 22002.

PPRREEDDGGOOVVOORR

OOvvaa rroommaannssiirraannaa bbiiooggrraaffiijjaa NNeebboojj{{ee oovvii}}aa,, kkaaoo jjeeddnnoogg oodd nnaajjiissttaakknnuuttii-jjiihh mmaaffiijjaa{{aa uu vvrrhhuu{{kkii ddoossmmaannlliijjsskkoogg rree`iimmaa,, ppoo~~eellaa jjee ddaa nnaassttaajjee nnaa kkoonnffee-rreenncciijjaammaa zzaa {{ttaammppuu SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee.. PPrrvvoo ssmmoo jjeeddaann ddeeoo mmaatteerriijjaa-llaa oobbeellooddaanniillii uu ffoorrmmii ppoossllaannii~~kkoogg ppiittaawwaa,, aa kkrraajjeemm aavvgguussttaa 22000022.. ggooddiinnee uu oobb-lliikkuu zzvvaannii~~nnoogg pprreeddllooggaa NNaarrooddnnoojj sskkuupp{{ttiinnii zzaa iizzggllaassaavvaawwee nneeppoovveerreewwaa ppoott-pprreeddsseeddnniikkuu VVllaaddee RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee NNeebboojj{{ii oovvii}}uu,, kkoojjii,, iiaakkoo jjee iissppuuwwaavvaaoossvvee uussttaavvnnee ii ppoosslloovvnnii~~kkee ooddrreeddbbee,, nniikkaaddaa nniijjee uuvvrr{{tteenn uu ddnneevvnnii rreedd..

UU mmee||uuvvrreemmeennuu ssaamm nnaassttaavviioo {{iirrookkuu aakkcciijjuu rraasskkrriinnkkaavvaawwaa ggllaavvnniihh mmaaffii-jjaa{{kkiihh bboossoovvaa ii wwiihhoovvee sspprreeggee ss kkqquu~~nniimm ffuunnkkcciioonneerriimmaa vvllaassttii uu SSrrbbiijjii iiCCrrnnoojj GGoorrii,, iizzaazziivvaajjuu}}ii vveelliikkee lloommoovvee uu kkrriimmiinnaallnniimm ssrreeddiinnaammaa,, ggaannggsstteerr-sskkiimm kkllaannoovviimmaa ii mmaassoonnsskkiimm lloo`aammaa.. OObbiiqqee ppooddaattaakkaa ii ddookkuummeennaattaa ppllaassiirraa-llii ssmmoo uu jjaavvnnoosstt kkrroozz ppaarrllaammeennttaarrnnee ddeebbaattee,, jjaavvnnee nnaassttuuppee uu mmeeddiijjiimmaa,, ppuutteemmrreeddoovvnniihh ssttrraannaa~~kkiihh kkoonnffeerreenncciijjaa zzaa {{ttaammppuu ii pprreekkoo uugglleeddnniihh rraaddiikkaallsskkiihhggllaassiillaa,, lliissttaa ““VVeelliikkaa SSrrbbiijjaa”” ii nnaauu~~nnoogg ~~aassooppiissaa ““SSrrppsskkaa sslloobbooddaarrsskkaa mmii-ssaaoo””.. VVeelliikkii iinntteerreess cceellookkuuppnnee ssrrppsskkee jjaavvnnoossttii iizzaazzvvaallee ssuu ii ddvvee mmoojjee kkwwiiggeeddookkuummeennaattaa zzaa kkoojjee ssaamm uubbee||eenn ddaa }}ee ddeecceenniijjaammaa sslluu`iittii kkaaoo ddrraaggoocceennii pprraakk-ttiikkuumm iizz oobbllaassttii kkrriivvii~~nnoogg pprraavvaa,, aallii ii uuppee~~aattqqiivvaa ssvveeddoo~~aannssttvvaa ddrruu{{ttvvee-nniihh pprriilliikkaa nnaa{{eegg vvrreemmeennaa.. RRee~~ jjee oo kkwwiiggaammaa ““UUbbiissttvvoo mmiinniissttrraa ooddbbrraannee PPaa-vvllaa BBuullaattoovvii}}aa”” ii ““SSttaannkkoo SSuubboottii}}-CCaannee @@aabbaacc,, kkrraaqq dduuvvaannsskkee mmaaffiijjee””..

GGoottoovvoo nneessnnoossnnoo kkmmee~~aawwee NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa ppoo rree`iimmsskkiimm mmeeddiijjiimmaa,, ppoo-{{ttoo ssaamm oobbeellooddaanniioo wweeggoovvuu sspprreegguu ss nnaajjggoorriimm ggaannggsstteerriimmaa ii kkrrvvoo`eeddnniimm uubbii-ccaammaa,, ddooddaattnnoo mmee mmoottiivviissaalloo ddaa ssrreeddiimm kkoommpprroommiittuujjuu}}ii mmaatteerriijjaall kkoojjii ssaamm oowweemmuu pprriikkuuppiilloo ii ppuubblliikkuujjeemm ggaa uu kkwwiizzii ““MMaaffiijjaa{{kkaa ppuuddlliiccaa NNeebboojj{{aa ^oo-vvii}}””.. UU ppeettaakk,, 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, oobbrraattiioo ssaamm ssee ddrr VVoojjiissllaavvuu KKoo{{ttuu-nniiccii ii ddrr ZZoorraannuu \\iinn||ii}}uu ssaa mmoollbboomm ddaa bbuudduu rreecceennzzeennttii mmoojjee kkwwiiggee,, rraa~~uunnaa-jjuu}}ii ddaa kkaaoo nnoossiiooccii ffuunnkkcciijjee pprreeddsseeddnniikkaa SSRRJJ ii pprreeddsseeddnniikkaa VVllaaddee RRSS,, ppoo pprrii-rrooddii ssttvvaarrii,, ii ttee kkaakkoo mmoorraajjuu bbiittii zzaaiinntteerreessoovvaannii ddaa ssee ddoo kkrraajjaa iissttrraa`ii mmaa-ffiijjaa{{kkoo ddeelloovvaawwee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa.. UU ppiissmmuu ssaamm nnaavveeoo::

““UUvvaa`eennaa ggoossppooddoo,, ssiigguurraann ssaamm ddaa vvaamm jjee vvrrlloo ddoobbrroo ppoozznnaattoo kkoolliikkoo ttrruu-ddaa ii nnaappoorraa uullaa`eemm uu ssiisstteemmaattsskkoo rraasskkrriinnkkaavvaawwee kkrriimmiinnaallnniihh ddeellaattnnoossttii ggllaavv-nniihh mmaaffiijjaa{{aa uu SSrrbbiijjii.. MMoojjee iissppiittiivvaawwee ppoouuzzddaanniihh ii ppoovveerrqqiivviihh iinnffoorrmmaa-cciijjaa ddoovveelloo mmee nnaa ttrraagg ppoottpprreeddsseeddnniikkaa RReeppuubbllii~~kkee vvllaaddee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa.. NNee-ddvvoossmmiisslleennoo ssaamm uussttaannoovviioo ddaa ssee oovvii}} bbaavvii rraazznniimm pprrqqaavviimm ppoosslloovviimmaa ppqqaa~~-kkee,, oottiimmaa~~iinnee ii rreekkeettiirraawwaa ii ddaa jjee vveeoommaa bblliizzaakk vvooddee}}iimm ggaannggsstteerriimmaa @@eeqq-kkuu MMaakkssiimmoovvii}}uu MMaakkii ii @@eeqqkkuu [[kkrrbbii.. PPrrvvii ddeeoo mmaatteerriijjaallaa kkoojjiimm rraasskkrriinn-kkaavvaamm oovvii}}eevvoo kkrriimmiinnaallnnoo ddeelloovvaawwee uuoobbllii~~iioo ssaamm uu kkwwiigguu ““MMaaffiijjaa{{kkaa ppuu-ddlliiccaa –– NNeebboojj{{aa oovvii}}””..

32

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqqMMAAFFIIJJAA[[KKAA PPUUDDLLIICCAA

NNEEBBOOJJ[[AA ^OOVVII]]

RReecceennzzeennttiiDr Vojislav Ko{tunica

Dr Zoran \in|i}

GGllaavvnnii ii ooddggoovvoorrnnii uurreeddnniikkSa{a Radovanovi}

RReeddaakkcciijjaaVesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Milica Gogi},

Severin Popovi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri},Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili},

Zlata Radovanovi}

IIzzddaavvaa~~Srpska radikalna stranka

Beograd, Trg pobede 3, ZemunZZaa iizzddaavvaa~~aa

Dr Vojislav [e{eq

[[ttaammppaa“Etiketa”, Bole~

ZZaa {{ttaammppaarriijjuuMilenko Dramli}

TTiirraa`1000 primeraka

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

323 (497.1) ”1999/2002” (046)

MAFIJA[KA pudlica Neboj{a ^ovi} /[priredio] Vojislav [e{eq. – Beograd [tj.]Zemun : Srpska radikalna stranka, 2002(Bole~ : Etiketa). – 288 str. ; 24 cmTira` 1000.ISBN 86-83451-28-31. [e{eq, Vojislava) Jugoslavija (SR) – Politi~ke prilike – 1999-2002

COBISS-ID 102615052

I.. ZZaammkkaa zzaa mmaaffiijjaa{{kkuu ppuuddlliiccuu NNeebboojj{{uu ^oovvii}}aa

11.. NNeebboojj{{aa oovvii}} kkaaoo KKoo{{ttuunnii~~iinn ggllaavvnnii mmaaffiijjaa{{

KKoonnffeerreenncciijjaa zzaa {{ttaammppuu SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee,, ooddrr`aannaa uu ~~eettvvrrttaakk,,2211.. 1111.. 22000022.. ggooddiinnee,, iimmaallaa jjee sslleeddee}}ii ttookk::

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq: Dame i gospodo, kako se pribli`ava dan izbora, ka-ko se pribli`ava 8. decembar, Ko{tuni~in izborni {tab je u sve ve}oj pani-ci. Oni jednostavno ne znaju vi{e {ta }e od sebe,i preostalo im je jedino daplasiraju la`ne informacije, dezinformacije, izmi{qene vesti i da bombar-duju srpsku javnost preko medija, ne bi li na taj na~in, Srbiji Ko{tunicu pred-stavili kao jedinog ozbiqnog kandidata.

Dve osnovne ~iwenice govore u prilog ovoj tezi. Prvo, Ko{tuni~in cen-tar za propagandni rat, Ko{tuni~ino ministarstvo la`i, koji predvode Qi-qana Nedeqkovi} i Aleksandar Tijani}, ve} danima, preko nekih medija, iz-nose neistine da sam se sastajao sa \in|i}em, da sara|ujem sa \in|i}em,i ta-ko daqe. Ja apsolutno sa \in|i}em nit sam se sreo, nit sastao od 2000. godi-ne. Od 2000. godine mi nikada nismo razgovarali i neka se Ko{tunica usudida napada \in|i}a ovako kako ga ja napadam. Vi pred sobom imate jednu kwi-gu, koja je, dodu{e, posve}ena Canetu @apcu, Stanku Suboti}u Canetu @ap-cu, a vi znate da je to jedan od najbli`ih \in|i}evih prijateqa. Ko{tunicane sme ni da sawa one stvari o \in|i}u o kojima ja javno govorim.Videli ste,u duelu sa Labusom, pomenu samo Sur~in, i Labus mu odgovori kontrapitawem,Ko{tunica se zabezeknu, u}uta, ka`e pi{u novine, pi{u novine. Nije smeo,ni u to {to je najslabija \in|i}eva ta~ka, nije smeo apsolutno da za|e.

Druga podvala, podmukla kao {to je i Qiqana Nedeqkovi}, podmukla kao{to je Aleksandar Tijani}, pretpostavqam da Tijani}a poznajete boqe od Qi-qane Nedeqkovi}, ali znajte da je Qiqana Nedeqkovi} nekada radila za Jo-vicu Stani{i}a, i to je op{tepoznato u politi~kim i policijskim krugovi-ma u Beogradu. Lansirali su da postoji protiv mene ha{ka optu`nica i da jedone{ena u Beograd. Zloupotrebili su vojni kabinet predsednika Savezne Re-publike Jugoslavije, da to plasiraju u nekim medijima, jer onda ide oznaka izpoverqivih izvora. Ako je to {ef kabineta Ace Tomi}a, ili bilo ko, pa izwegovih ruku to procuri novinarima, novinari ka`u iz poverqivih izvora.Aleksandar Tijani} je preko Milana Be~eji}a, tu la plasirao i preko ra-dio stanice “Doj~e vele”, na srpskom jeziku. Do toliko apsurdne situacije sudoveli, da se morala i kancelarija Ha{kog tribunala da ogla{ava, da ka`e daje to neka predizborna ujdurma. Ja sam pre 15 minuta zvao kancelariju Ha{kog

5

QQuubbaazznnoo vvaass mmoolliimm,, ggoossppooddiinnee KKoo{{ttuunniiccaa ii ggoossppooddiinnee \\iinn||ii}}uu,, ddaa kkaaoo nnoo-ssiiooccii nnaajjvvii{{iihh ddrr`aavvnniihh ffuunnkkcciijjaa ii iissttaakknnuuttii nnaauu~~nniiccii,, bbuuddeettee rreecceennzzeennttii oovveemmoojjee kkwwiiggee.. VVaa{{ee rreecceennzziijjee ssuu mmii ppoottrreebbnnee kkaakkoo bbii kkwwiiggaa ““MMaaffiijjaa{{kkaa ppuuddllii-ccaa NNeebboojj{{aa oovvii}}”” bbiillaa uu sskkllaadduu ssaa zzaakkoonnsskkiimm ooddrreeddbbaammaa oosslloobboo||eennaa ppoorreezzaa nnaapprroommeett.. CCeennaa }}ee jjoojj bbiittii uuttoolliikkoo pprriissttuuppaa~~nniijjaa {{iirrookkiimm nnaarrooddnniimm mmaassaammaa..

VVaammaa jjee vveerroovvaattnnoo ppoozznnaattoo kkoolliikkoo ssttee vvaa{{oomm lloo{{oomm eekkoonnoommsskkoomm ppoolliittii-kkoomm ddooddaattnnoo oossiirroommaa{{iillii nnaarroodd uu SSrrbbiijjii,, ppaa qquuddii nneemmaajjuu ddoovvooqqnnoo ppaarraa nnii zzaahhlleebb aa kkaammoollii zzaa kkwwiiggee.. SS ddrruuggee ssttrraannee,, ppoo pprriirrooddii ssttvvaarrii,, nnoossiiooccii ttaakkoo vvii-ssookkiihh ffuunnkkcciijjaa mmoorraallii bbii bbiittii zzaaiinntteerreessoovvaannii ddaa bboorrbbaa pprroottiivv oorrggaanniizzoovvaa-nnoogg kkrriimmiinnaallaa bbuuddee {{ttoo uussppee{{nniijjaa.. AAkkoo mmii jjee vvee}} nnaa LLoonnddoonnsskkoojj kkoonnffeerreennccii-jjii pprruu`eennaa iimmpplliicciittnnaa ppooddrr{{kkaa uu mmoomm ooddlluu~~nnoomm oobbrraa~~uunnuu ssaa mmaaffiijjoomm,, ttuu ppoo-ddrr{{kkuu bbiihh mmoorraaoo ddaa ddoobbiijjeemm ii oodd vvaass ddvvoojjiiccee.. DDookk jjaa ppoottppuunniimm uussppeehhoomm nnee ookkoonn-~~aamm oovvaajj oobbrraa~~uunn ssaa mmaaffiijjoomm nneemmaa nnaamm uullaasskkaa uu eevvrrooppsskkee iinntteeggrraacciijjee,, ppooggoottoo-vvoo uu EEvvrrooppsskkuu uunniijjuu..

KKrriimmiinnaallnniimm rraabboottaammaa NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa mmii ssrrppsskkii rraaddiikkaallii bbaavviimmoo sseevvee}} cceelluu ddeecceenniijjuu,, ppoo~~eevv oodd oonnee vveelliikkee ssvviiwwaarriijjee kkaaddaa jjee kkaaoo pprreeddsseeddnniikk IIzz-vvrr{{nnoogg ooddbboorraa iillii ggrraaddoonnaa~~eellnniikk BBeeooggrraaddaa ““PPoolliittiiccii eekksspprreess”” ppllaa}}aaoo {{ttaamm-ppaawwee ““BBeeooggrraaddsskkiihh nnoovviinnaa”” uu 5500..000000 pprriimmeerraakkaa,, aa oonnee ssuu iizzllaazziillee uu ssaammoo 55..000000..RRaazzlliikkuu uu cceennii ddeelliioo jjee ssaa ssvvoojjiimm ppaajjttaa{{iimmaa.. OOtteeoo jjee ffaabbrriikkuu kkoorriittaa ii vvee{{-lloonnaaccaa ““PPrroolleetteerr”” ii oodd wwee vveelliikkiimm bbrroojjeemm vvrrlloo ppoovvooqqnniihh kkrreeddiittaa kkoojjee jjee nnaanneevveerroovvaattnnoo pprriivviilleeggoovvaann nnaa~~iinn ddoobbiijjaaoo,, iizzggrraaddiioo ssooppssttvveennii FFMMPP.. MMooddeerr-nniissttii~~kkii ssjjaajj ssvvoojjee ffiirrmmee,, wweenn mmeettaallnnii aammbbiijjeenntt,, ssaavvrreemmeennee mmaa{{iinnee ii lluukkssuu-zznnii ““rraaddnnii~~kkii”” rreessttoorraann ppooddiiggaaoo jjee vveelliikkoomm kkrraa||oomm nnoovvccaa kkrroozz sskkaannddaalloozznniissttaammbbeennii pprroojjeekkaatt ““^uukkaarrii~~kkaa ppaaddiinnaa”” ii iizzggrraaddwwoomm rraaddiiooaakkttiivvnniihh bbllookk-ssttaa-nnoovvaa oodd aazzbbeessttaa ssaa kkaanncceerroozznniimm ppoosslleeddiiccaammaa ppoo ssvvoojjee iitteeqqee.. oovvii}}eevv eekksskklluu-zziivvnnii rreessttoorraann oosslloobboo||eenn jjee ppoorreezzaa ttaakkoo {{ttoo ssee ttrreettiirraa kkaaoo rraaddnnii~~kkaa mmeennzzaa..II ssvvoojjuu kkuu}}uu uu KKoo{{uuttwwaakkuu iizzggrraaddiioo jjee rraazznnoorraazznniimm pprroonneevveerraammaa ii kkrraa||aammaa..

OOdd MMiihhaaqqaa KKeerrtteessaa NNeebboojj{{aa oovvii}} jjee ssvvoojjeevvrreemmeennoo ddoobbiioo kkoommpplleettnnuu oopprree-mmuu zzaa ssaavvrreemmeennii tteelleevviizziijjsskkii ssttuuddiioo ii mmoonnttiirraaoo ttaajj ssttuuddiioo ss ddeessnnee ssttrraannee ddvvoo-rraannee zzaa kkoo{{aarrkkuu FFMMPP.. OO~~eevviiccii pprrii~~aajjuu ddaa jjee ssvvoojjeevvrreemmeennoo pprriissvvoojjiioo ii oopprree-mmuu SSttuuddiijjaa BB kkoojjuu jjee bbaannddaa kkaappeettaannaa DDrraaggaannaa ootteellaa uu ttookkuu ttrraannssppoorrttaa oodd SSuubboo-ttiiccee pprreemmaa BBeeooggrraadduu.. WWeeggoovvaa ssuupprruuggaa VVeessnnaa ttuu vvooddii ii {{kkoolluu zzaa ssppoorrttiissttee,, aa {{kkoo-lloovvaawwee nnaappllaa}}uujjee ii ppoo 1122..000000 eevvrraa ppoo uu~~eenniikkuu,, ddookk ssee ssvvee zznnaa~~aajjnnee nnoovv~~aannee ttrraann-ssaakkcciijjee ookkoo pprrooddaajjee iiggrraa~~aa oobbaavvqqaajjuu ggoottoovviinnsskkii iillii uu iinnoossttrraannssttvvuu.. VVeelliikkee ppaa-rree ^oovvii}} jjee ppookkrraaoo ii ttookkoomm iizzggrraaddwwee vvooddoosskkookkaa-{{ttrrccaaqqkkee nnaa AAddii CCiiggaannllii-jjii,, aa ggrraaddsskkiimm ppaarraammaa jjee ssvvoomm ppaajjttaa{{uu MMiilleennkkuu KKaa{{aanniinnuu iizzggrraaddiioo vveelliikkuu sskkaa-kkaaoonniiccuu nnaa AAddii,, ggddee sskkookkoovvee ppoo sskkuuppoojj cceennii uurreeddnnoo nnaappllaa}}uujjee KKaa{{aanniinnoovv ppaa-ssttoorraakk.. DDrruuggoomm ppaajjttaa{{uu,, NNeebboojj{{ii MMii{{ii}}uu,, oommoogguu}}iioo jjee uussppoossttaavvqqaawwee ppoottppuunnooggmmoonnooppoollaa nnaa uuvvoozz aaddiittiivvaa zzaa ppeecciivvoo,, uuzz zzaakkuulliissnnoo oosslloobbaa||aawwee ssvviihh oobbaavveezzaa pprree-mmaa ddrr`aavvii.. PPrraavvee kkrreetteennee iizz ssvvoojjee ssttrraannkkee oovvii}} jjee ppoossllaaoo zzaa aammbbaassaaddoorree,, BBii-sseerrkkuu MMaattii}} uu MMaakkeeddoonniijjuu,, RRaaddoossllaavvaa NNeeddii}}aa uu AAll`iirr,, aa GGoorraannaa OOppaa~~ii}}aa sspprree-mmaa zzaa TTeehheerraann.. IIaakkoo ssuu ppoottppuunnee nneezznnaalliiccee zzaa ddiipplloommaattiijjuu,, wwiihhoovv oossnnoovvnnii zzaa-ddaattaakk jjee ddaa nnaa||uu nnoovvoo ttrr`ii{{ttee zzaa oovvii}}eevvee kkoonnzzeerrvvee,, kkiisseelluu vvoodduu,, ssookkoovvee,, iittdd..

SSvvoojjuu aannttiimmaaffiijjaa{{kkuu aakkcciijjuu pprreemmaa NNeebboojj{{ii oovvii}}uu iinntteennzziiffiikkoovvaaoo ssaammoodd 11.. aavvgguussttaa 22000022.. ggooddiinnee.. KKuullmmiinnaacciijjaa jjee ddoossttiiggnnuuttaa tteekk uu ddrruuggoojj ppoolloovviinnii nnoo-vveemmbbrraa ii oovvddee jjee ttoo ddeettaaqqnnoo pprriikkaazzaannoo..

4

cima u Srebrenici, u toku rata, i izveo ogroman broj zlo~ina nad srpskim na-rodom, pobio veliki broj srpskih civila, `ena, deca, da na podru~ju Musli-mansko-Hrvatske Federacije otmu izvesnog Ferida, Albanca iz Prizrena, ko-ji je svojevremeno, izgleda, u~estvovao u otmici Mandi}evog brata Velimira.Mandi}ev brat, Velimir, je bio otet da bi se neki novac od wega iznudio, iz-nudio od Mandi}a, a sada u osvetni~koj akciji, Mom~ilo Mandi}e se povezu-je sa Naserom Ori}em i Makom Agi}em, da kontraudarac izvede, verovatno dapovrati novac.To {to je on toliko blizak sa Makom Agi}em i Naserom Ori-}em, govori da saradwa datira odavno, nisu se oni sad na brzinu upoznali i od-mah kre}u u ovako delikatnu operaciju, nego su ve} kao prevejani kriminal-ci u~estvovali i ranije u mnogo kriminalnih rabota, mnogo mafija{kih po-slova, de{avalo se to i u toku rata, dok s jedne strane fronta ginu srpski bor-ci, s druge strane ginu muslimani na prvim linijama, mafija{i i sa srpske isa muslimanske strane, veoma uspe{no obavqaju mafija{keposlove. Sa srp-ske strane, u tim mafija{kim poslovima, najistaknutiji je bio Mom~iloMan-di}. Zauzvrat, Mom~ilo Mandi} je ugovarao da u Beogradu izvr{i otmicu iprebacivawe,na muslimansko-hrvatsku teritoriju, dr`avqanina na{e zemqeDejana Markovi}a, jer ga tamo gone, navodno, pravosudni organi Muslimansko-Hrvatske Federacije, vaqda je i optu`nica protiv wega podignuta. A Mom-~ilo Mandi} da bi sebi savest olak{ao, da bi svom materijalnom motivu do-dao i neki moralni, u krugu svojih nekih bliskih prijateqa je govorio kako jetaj Dejan Markovi} imao ulogu tipera, kako to kriminalci ka`u, u svojevre-menoj otmici Mandi}evog brata.

Mom~ilo Mandi} je, na primer, 10. jula 2001. godine, kontaktirao sa Ma-li}em Agi}em i tada mu je Agi} rekao da su nad nekim Duletom, koji ina~e i-vi u Austriji, i nekim nepoznatim ~ovekom, podignute i centralne me|unarod-ne poternice povodom sumwi da je u~estvovao u otmici Mandi}evog brata. Tosu vam, dakle, neke stvari koje govore o karakteru Mom~ila Mandi}a i wego-voj sprezi sa raznim kriminalcima na Balkanu.

Daqe, dao bi vam ovde neke podatke o tim qudima, Mom~ilo Mandi} je biv-{i {ef Biroa Republike Srpske u Beogradu, vlasnik je firme “Man-ko” i di-rektor predstavni{tva “Privredne banke” Sarajevo AD., Srpsko Sarajevo uBeogradu. Naser Ori} je trenutno nastawen u Tuzli, komandant je takozvanihzelenih beretki na podru~ju Srebrenice, za vreme rata u biv{oj Bosni i Her-cegovini. Daqe, Mako Mali} je ro|en u Crnoj Gori, u Bjelom Poqu,otac mu sezvao Ajdin a majka \ulka, predstavqao se kao muslimanske nacionalnosti, stal-no nastawen u Sarajevu a pripada policijskim strukturama Muslimansko-Hr-vatske Federacije, dakle, profesionalno se bavi policijskim poslovima a ho-bi mu je kriminal. Markovi} Dejan je, tako|e, ~ovek veoma mutne pro{losti,tako da ovo nije ni za aqewe nad onim {to je moglo ili {to bi tek moglo damu se desi, ali je interesantno kakvi su odnosi me|u ovim qudima i u kakvimoni poslovima u~estvuju.

Da}u vam nekoliko podataka i o Neboj{i ovi}u. Prvo, neke podatke nemogu da vam saop{tim,jer predstavqaju dr`avnu tajnu, ja imam ta dokumen-ta, ne}u da otkrivam dr`avnu tajnu, ali }u vam re}i pod kojim su brojem za-vedeni, Resor Dr`avne bezbednosti, Na~elstvo Beograd, broj 011369, to je Be-ograd od 22. juna 2001. godine i drugo je opet Resor Dr`avne bezbednosti, Na-

7

tribunala, bili su prisutni novinari BK i Pink televizije, tamo sam, na te-lefon, dobio neku slu`benicu koja slu`i kao prevodilac, i tako daqe, po{tonije {efa bilo, i rekao da apsolutno nema smisla da se protiv mene bilo {taplasira, preko “Doj~e vele” ili drugih radiostanica, ili preko novina, ja je-dva ~ekam da idem u Hag, u bilo kojoj varijanti, pa ako ve} nemaju optu`nicubar da mi urgiraju kod holandskih vlasti da mi se izda viza, da odem malo doHaga. [ta oni time `ele da postignu u javnosti, ostaje nepoznanica, samo sevidi koliko su se ispametili, jer oni misle da }e demotivisati moje glasa~etakvom ve{}u.Ne, samo ih mogu motivisati da masovnije iza|u na izbore i ni-{ta vi{e.Jer misle da }e nekoga od wih sada nagovoriti i ubediti da glasa zaKo{tunicu, apsolutno ne.

Ja nastavqam, kao {to vidite, i po ovoj kwizi, obra~un sa Zoranom \in-|i}em, sa wegovim politi~kim i mafija{kim klanom, ali nastavqam i da raz-otkrivam kriminalne afere Vojislava Ko{tunice i wegovih pajta{a, poseb-no Neboj{e ovi}a.

I za danas sam vam pripremio nekoliko, ovako, egzoti~nih a pomalo i sen-zacionalnih informacija, koje su veoma, veoma pouzdane. Vi vidite, ve} nekovreme u Beogradu izlazi list “Nacional”. Jedno prqavo glasilo, preko kogase podme}u raznorazne la`i, klevete i izmi{qotine. Vama su verovatno po-znati novinari koji rade za “Nacional”, ima tamo mo`da i ~asnih i po{tenih,koji ne la`u, koji ne lansiraju izmi{qotine, ali s vremena na vreme tamo sepojave izmi{qotine koje direktno plasiraju Aleksandar Tijani} ili Qiqa-na Nedeqkovi}. I oni imaju prioritet. Mo`e se desiti, ~ak, i da “Nacional”normalno radi, a onda dobiju nalog iz Ko{tuni~inog kabineta, sad ima da pla-sirate to i to, na naslovnoj strani bombasti~no i tako daqe.

Vlasnik “Nacionala”, glavni finansijer “Nacionala” je poznati krimi-nalaca iz Republike Srpske, Mom~ilo Mandi}. Najve}i kriminalac iz Repu-blike Srpske, Mom~ilo Mandi}, koga smo mi ve}, pre vi{e godina, potenci-rali u javnosti, ~ak na mitinzima {irom Republike Srpske, kao kriminalca.Onse obogatio na nesre}i srpskog naroda preko Drine, milijarder je i sada ovdenastavqa svoje mafija{ke kriminalne poslove, ali naravno eli i politi~-ku mo} i uticaj da stekne. On je jedan od finansijera i Vojislava Ko{tunice,i wegove politi~ke partije, i wegove dvorske kamarile, jer u ovom slu~aju mo-rate imati u vidu da postoji Ko{tuni~ina partija, Demokratska stranka Sr-bije, gde ima, tako|e, ~asnih qudi, ali postoji i Ko{tuni~ina dvorska kama-rila, odvojena od Demokratske stranke Srbije, gde glavnu re~ vodi Qiqana Ne-deqkovi},a gde je za prqave poslove najistureniji igra~, Aleksandar Tijani}.

Mom~ilo Mandi}, s tim podacima raspola`e i na{a policija, ve} du`evreme, od marta 2001. godine ostvario je vi{e kontakata sa Mali}em Agi}em,zvanim Makom, pripadnikom Ministarstva unutra{wih poslova Musliman-sko-Hrvatske Federacije. Sa Makom Agi}em, Mom~ilo Mandi} je ostvario di-rektne kontakte, neposredno dakle, susretali su se, a kad nisu mogli da se sret-nu onda im je kurir za vezu,kao kurir za vezu slu`io Dra`en Mandi}, Mom~i-lov ro|ak, koji je ina~e, slu`benik firme “Man-ko” u Republici Srpskoj, a Mom-~ilo Mandi} je posebno bio motivisan da uz pomo} Make Agi}a, i uz pomo} Mi-nistarstva unutra{wih poslova Muslimansko-Hrvatske Federacije, i uz po-mo} ratnog zlo~inca Nasera Ori}a, koji je komnadovao muslimanskim zlo~in-6

ze Neboj{e ovi}a sa istaknutim kriminalcima.Neboj{a ovi} je sa ovim “Ni-kolas-om” postigao sporazum da ga osloba|a raznoraznih poreskih obaveza, azauzvrat jedan procenat onoga {to bi pripalo dr`avi, da “Nikolas” uplati za^ovi}ev fudbalski klub, za wegovu trgovinu fudbalerima, ko{arka{ima da,nije bitno uop{te to, znate o ~emu se radi, za wegovu trgovinu igra~ima.

I mi imamo nove podatke povodom ~uvene afere “Mercedes-Benc” o kojojsmo vas informisali negde pre godinu dana. Zamenik Republi~kog javnog tu-`ioca, Jovan Priji}, smatra da su navodi krivi~ne prijave ukazali da postojiosnov sumwe, da su izvr{ena krivi~na dela za koja se goni po slu`benoj du`no-sti. Re~ je o ume{anosti mnogo qudi u primawe mita, zloupotrebu slu`benogpolo aja, qudi koji su,pre svega, u pravosu|u, ili koji su radili u preduze}u “Mer-cedes-Benc” DOO, registrovanom u Beogradu, koje je ranije firma “Ineks” osno-vala, sad su ga Nemci potpuno preuzeli za neke sitne pare, dakle, ne{to {topredstavqa veliku vrednost, sad je najnovijom registracijom,koja je provedenau Privrednom sudu, odnosno, Trgovinskom sudu u Beogradu, provedena na neza-konit na~in od strane sudije Gorana Kqajevi}a, tu je wegov potpis. Javni tu`i-lac smatra da postoje elementi sumwe i osnov za krivi~no gowewe protiv Bi-qane Radovanovi}, etvrtog op{tinskog javnog tu`ioca, a o woj smo i ranijegovorili, ako se se}ate, jedan broj Velike Srbije bio je posve}en toj aferi “Mer-cedes-Benc”, zatim protiv Vojkana Simi}a, predsednika Prvog op{tinskog su-da, wegovog zamenika Dragana ]esarevi}a, Gordane Milo{evi}, koja je nekadbila sudija Tre}eg op{tinskog suda, \or|a Mirkovi}a,predsednika etvrtogop{tinskog suda, Vladana Stefanovi}a, sudije Prvog op{tinskog suda, Biqa-ne Radovanovi}, to sam vam ve} rekao, zatim Du{ana Simi}a, malopre ste ima-li Vojkana Simi}a, Du{an Simi} je zamenik etvrtog op{tinskog javnog tu-`ioca,tereti se zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i tako daqe. Dakle, ono{to smo terali kao aferu ve} du`e vreme, sadse polako primi~e nekom svomlogi~nim zavr{etku i o~ekujemo od zamenika Republi~kog javnog tu`ioca, Jo-vana Priji}a, da podnese zahtev za sprovo|ewe istrage, po{to je konstatovaoda navodi krivi~ne prijave ukazuju da postoje osnovi sumwe, da su izvr{ena kri-vi~na dela za koja se gone po slu`benoj du`nosti.

Kao {to vidite, na{a borba protiv mafije, protiv organizovanog kri-minala, se zahuktava i mi sve vi{e podataka uspevamo da dobijemo i da javno-sti uputimo, jer je javnost najja~e oru je u borbi protiv mafije. Tamo gde sui politi~ke strukture ogrezle u kriminal, u dosluhu sa mafijom, javnost je je-dini lek, i mi ra~unamo da }e taj lek biti dovoqno efikasan da izle~i orga-nizam i dovoqno ubojit da ubije te bakterije, viruse i sve ono {to uni{tavadana{we srpsko dru{tvo. Izvolite, imate li vi neko pitawe?

NNoovviinnaarr:: Za{to su ta~no ovi optu`eni, za{to }e ta~no biti podneta pri-java, za uzimawe mita, kolikog mita?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq: Ovde ne postoje podaci koliko su mita primili,ali postoje podaci da su zloupotrebili polo`aj i postoji osnovana sumwada su primili mito, a sad je stvar istra`nih organa, da utvrde koliko je koprimio mito. Znate vi kako se mito daje, ali na~in na koji su zloupotrebqa-vali svoju funkciju, ostavqa mogu}nost za osnovanu sumwu da su mito pri-mali, a za{to bi neko toliko zabrqao da nije imao i sasvim odre|ene kori-sti. Nekad podmi}ivawe mo`e novcem, nekad nekom drugom privilegijom, ma-

9

~elstvo Beograd, broj 012194 od 31.oktobra 2001. godine. Policija raspola-`e veoma pouzdanim informacijama da Neboj{a ovi} sara|uje sa {iptar-skom mafijom i sa mnogim drugim licima iz kriminalnog podzemqa. Posta-vite pitawe Du{anu Mihajlovi}u da li postoje ta dokumenta i da li u poli-ciji postoje podaci da je Neboj{a ^ovi} ~vrsto u sprezi sa mafijom. Ja po-zivam Neboj{u ovi}a da me tu`i, svakakva me fukara u posledwe vreme tu-`i, bukvalno tr~im od suda do suda, a nikako Neboj{a ovi} da podnese tu-`bu. To bi mi bilo ba{ interesantno. Ina~e, ja spremam jo{ jednu kwigu, kwi-ga }e se zvati “Mafija{ka pudlica – Neboj{a ovi}”. Ovo pitajte ministra,po{to ja ne}u da odajem dokumenta koja su slu`bena tajna, osim ako ministarka`e da ne postoje, onda moram, bez obzira na sav rizik, i pitajte ministraza{to se ni{ta ne preduzima.

[to se ti~e Neboj{e ovi}a, imam podatke o jo{ jednom wegovom krup-nom mafija{kom poslu. Neboj{a ovi} je u sprezi sa vlasnikom firme “Ni-kolas”, to je firma ~ije je sedi{te u Beogradu, ulica Dobra~ina 39, u~estvo-vao u krupnom kriminalu. “Nikolas” duguje dr`avi ogromne sume na ime pore-za, ovi} ga je od svega toga osloba|ao, a “Nikolas” je krupne sume novca upla-}ivao za ^ovi}ev ko{arka{ki tim. Ja ovde pred sobom imam zapisnik Repu-bli~ke uprave javnih prihoda, organizaciona jedinica Centar-Beograd, Ode-qewe finansijske policije Stari grad, broj 102/018-47-0067/2001-052 od 3.jula2002. godine, to je zapisnik o izvr{enom inspekcijskom nadzoru u drugom po-novnom postupku kod preduze}a za proizvodwu gotovih tekstilnih proizvodai usluga u zemqi i inostranstvu DOO “Nikolas” iz Beograda,ulica Dobra~i-na 39. U tom policijskom nalazu, a vidite koliko je on obiman, to je nekih ~e-trdeset gusto kucanih strana, iznosi se ~itav niz nepravilnosti u poslovawufirme “Nikolas”. Ovde su podaci kome su koju robu isporu~ivali, po kojim fak-turama, {ta je tu bio prekr{aj, utaja poreza, ili se ne navodi na~in opreme,po-daci o ovome, podaci o onome, i tako daqe, ogroman broj pojedina~nih slu~a-jeva, koje je istra`ila finansijska policija. Ovo }u objaviti u mojoj kwizi “Ma-fija{ka pudlica Neboj{a ovi}”. Da vam ove stvari ~itam, bilo bi op{ir-no, mo`ete posle konferencije za {tampu da pogledate.

Ja pred sobom imam dokument Republi~ke uprave javnih prihoda, Organi-zaciona jedinica Centar-Beograd, Odeqewe finansijske policije Stari grad,broj 102/018-47-00667/2001-6, ono vam je malopre bila crtica 052, ovo vam je cr-tica 6, jer je od 19. novembra 2001. godine, dakle, broj je broj spisa, a pojedina do-kumenta u spisu su ozna~ena ovim posledwim brojem posle godine u kojoj su na-stale. Ovo je ne{to starije, ovde je re{ewe kojim se nala`e preduze}u “Niko-las” da uplati odre|ene poreske obaveze i pripadaju}e kamate,ovde su uplatnira~uni, iznos obaveze, iznos kamate, milion, sedam miliona, dva, dva,dva,dva, tri,tri, tri, i tako daqe, sveukupno nekih trideset-~etrdeset miliona dinara, ko-liko su mu na{li utaje poreza, naravno, tu je wegov prijateq Neboj{a ovi},koji mu je ovo sve poravnavao.

Imam jo{ jedan zapisnik koji je finansijska policija napravila o poslo-vawu, inspektori finansijske policije Sveto Sretkovi}, Sowa \apin, Darin-ka Bogdanovi} i Vojimirka Lali}, to je od 10. septembra 2001. godine, to je kon-trola koja je izvr{ena u sedi{tu sa svim nepravilnostima koje su na|ene, po-gotovu, po pitawu nepla}awa poreza. To vam je, dakle, {to se ti~e direktne ve-8

sovawa, pa to je zato {to je on kandidat a \in|i} nije smeo ni da se kandi-duje. Znate, sad ja kao kandidat, umesto da slomim Ko{tunicu, da ja i daqenastavqam da se samo onim drugim bavim.

Drugo, ja sam u posledwe vreme do{ao u posed veoma pouzdanih podatakada su glavni qudi iz Ko{tuni~inog okru`ewa, tako|e, povezani sa mafijom.Videli ste, na posledwoj sednici Savezne skup{tine Miroqub Labus napadeVelimira Ili}a zbog [quke. A ja iza|oh i pitam: pa ko je [quku ubio kad vamje toliko smetao? Naravno da je kompromituju}e za Ko{tunicu {to je bio usprezi sa [qukom, ali je i kompromituju}e i za Ko{tuni~ine protivnike ko-ji su [quku likvidirali.

Mafija se posledwih godinu dana podelila i zahvaquju}i tome {to se ma-fija podelila, {to nisu sad svi uz \in|i}a, nego jedno mo}no krilo uz Ko{tu-nicu, na{a borba je olak{ana. Znate, do|u informacije s jedne strane, do|u sdruge, i tako daqe, ali ono {to je najva`nije, mi ni{ta bez provere ne plasi-ramo u javnost, samo ono {to je provereno, jer ne}emo da rizikujemo ni{ta, bo-qe je i pre}utati neku informaciju nego izneti neistinu, samo ono {to je pro-vereno, mi to plasiramo, i tu nema uzmicawa.

NNoovviinnaarr:: Ne znam kako niste rekli kako uop{te te~e va{a predizbornaaktivnost, kad vam je glavni miting, ni{ta niste pomenuli. Drugo, ni{ta dru-go vas ne bih ni pitao, pomiwale su vas neke novine, ne mogu re}i ba{ ta~nokoje, da }ete vi pred same izbore povu}i kandidaturu?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Ma to la`e Neboj{a ovi}. Pa vaqada odavno ni-ko ni{ta ne veruje Neboj{i ovi}u. Znate, ~ovek koji farba kosu, koji je pre-sa|ivao kosu na potiqak i tako daqe, kakav je to ~ovek? Kakav mora biti ka-rakter jednog mu{karca da bi farbao kosu? [ta treba jednom sredove~nom ~o-veku koji je pro}elav, i tako daqe, to je prirodan proces, samo mo`e mu`evnu{armantnost to da daje, je li tako, gospodine Bo{kovi}u? Da li bi vama pa-lo na pamet da kosu presa|ujete ili da farbate? ^im neko ima potrebu, ~immu{karac ima potrebu, naravno, za ene je to uobi~ajeno i lepo i sve ostalo,mu{karac koji ima potrebu da farba kosu, kakav je to mu{karac?To na{ na-rod ka`e gwida, farba kosu! E, Neboj{a ^ovi} to plasira i on bi `eleo daja odem u Hag, jer ne vidi drugi izlaz iz sada{we situacije, a ja }u pre, i akoodem, ja }u pre toga objaviti kwigu “Mafija{ka pudlica Neboj{a ovi}”. Ja}u to sad preko vikenda zavr{iti. Pa da, imamo toliko dokumentacije, jezi-kom dokumenata sve, u ~elo.

[to se ti~e na{eg mitinga, mi smo vas obavestili na pro{loj ili pret-pro{loj konferencijiza {tampu, da ne}emo dr`ati veliki broj mitinga, ima-li smo veliki broj mitinga u pro{lom izbornom turnusu, pa s obzirom na ve-like tro{kove, velike napore koje zahteva organizacija svakog od tih mitin-ga, smatrali smo da je dovoqno da odr`imo ~etiri mitinga. Jedan je ve} odr-`an pro{log petka u Ni{u, u petak, 22. novembra, imamo miting u 17 ~asovau Novom Sadu, 29. novembra u 12 ~asova, u Kosovskoj Mitrovici. Sve smo ured-no podneli UNMIK-u, svu potrebnu dokumentaciju, nema nikakvog reagova-wa, ni{ta, vi se se}ate {ta je bilo pro{li put, i pro{li put nisu ni{ta go-vorili osim {to je Suzan Manuel izjavqivala, a nikakvog dokumenta, ni{tanije bilo. Sad svi }ute i mi o~ekujemo da }emo taj miting normalno odr`ati.Nema nikakvog razloga da nas spre~avaju. I zavr{ni miting }emo odr`ati 4.

11

terijalnim sredstvima i tako daqe, radili su i mercedesi, znate. Ovde su ume-{ani izvesni Slobodan [arenac, direktor preduze}a “Ineks”, Klaus [ar-per, dr Veber, izvesni Filipovski, direktori preduze}a “Mercedes-Benc”iz [tutgarta, Admunt Majer, Diter Munrak i tako daqe, ~itav niz lica ko-ja su u sve to ume{ana, ali na kraju potpis zamenika Republi~kog javnog tu-`ioca, Jovan Priji}.

NNoovviinnaarr:: A zna~i u pitawu je privatizacija firmi, prodaja firmi?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Znate, to je afera koja je mnogo kompleksnija. Ako

se se}ate, o tome smo nadugo i na{iroko pri~ali,pojavila se firma “Merce-des-Benc” DOO Beograd, kao prodavac vozila na na{em tr`i{tu, koja su ina-~e bila namewena Azerbejyanu, centralnoj Aziji, i ta vozila su imala mnogenedostatke, prodavana su po normalnoj ceni,iako su bila druge klase ili tre-}e klase, i tako daqe. Afera je krenula od toga, pa se klupko po~elo odmota-vati. Zavr{nica te afere je nelegalna registracija, preregistracija firme“Mercedes-Benc” DOO. Tu je “Ineks” o{te}en za ogromnu sumu novca. Najbo-qe bi bilo da potra`ite taj broj “Velike Srbije”, mi ga verovatno imamo ov-de,kako biste sve te detaqe saznali, ne bih vam ja mogao sad to sve ovde ekspli-cirati, po{to ni ja dugo nisam ~itao taj materijal,neposredno pred konferen-ciju za {tampu sam dobio ovaj dokument sa potpisom Jovana Priji}a, zameni-ka Republi~kog javnog tu`ioca.

NNoovviinnaarr:: Kako komentari{ete to, da svaki put kada su predsedni~ki iz-bori najavqeni, naime kada su bili ovi posledwi, da se pojavi navodna ha{kaoptu`nica, i drugo pitawe, ukoliko vas pozovu u Hag, zna~i na jedan i drugi na-~in, da li biste prekinuli predsedni~ku kampawu i automatski oti{li?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Odmah bih oti{ao, istog momenta, samo bih tra`ioda mi plate kartu ako me oni pozivaju, ako mi daju samo vizu, spreman sam i dasam pla}am kartu. Ne treba ni da me zovu, samo vizu da dobijem i idem odmah.To mi je `ivotna `eqa, da {to pre odem u Hag, Kad bi me neko pitao {ta vi-{e elim, pobedu na predsedni~kim izborima ili da putujem u Hag, verovat-no bi ovo drugo prevagnulo.

NNoovviinnaarr:: A prvo pitawe?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa ve} sam po~eo konferenciju sa tim prvim pi-

tawem. Znate, o~igledno,Ko{tunica je potpuno izbezumqen, wegov izbor-ni {tab,jednostavno, ne zna kako da parira Srpskoj radikalnoj stranci, nezna koje sredstvo da upotrebi protiv mene kao glavnog protivkandidata, ionda tako lansiraju la`i i izmi{qotine, i dve kqu~ne, misle da }e se na-rod u Srbiji upla{iti, to stalno rade pred izbore, da ne}e qudi hteti daglasaju za mene zato {to evo samo {to nisam otputovao. Ja i ako budem iza-bran za predsednika, ja }u otputovati, tek }u onda otputovati u Hag,onda ne-}e mo}i da mi uskrate vizu, jer kao {ef dr`ave imao bih pravo da obi|emsvoje sugra|ane, ili bi Ha{ki tribunal morali da preseqavaju iz Holan-dije, ako mi ne daju vizu.Ja bih poveo spor pred Savetom bezbednosti Ujed-wih nacija povodom toga, morali bi da mi daju vizu. I drugo, vidite ovo {tolansiraju, pa ko se u ovoj zemqi uop{te ozbiqno borio protiv \in|i}a iko se i daqe bori osim Srpske radikalne stranke. Svi ostali ga se boje , umi{joj su rupi, samo mi iznosimo, samo mi napadamo i tako daqe. Mo`da jeKo{tunici sad malo krivo {to je posledwih dana on predmet mog intere-10

Ja }u vam sada re}i jo{ ne{to {to }e vam, pretpostavqam, biti veoma in-teresantno a {to }e vam dokazati da se mi veoma ozbiqno bavimo istra`iva-wem raznih vrsta kriminalnih delatnosti. Vi znate da se sad ve{ta~ki otva-ra afera u na{oj zemqi oko navodne trgovine oru jem sa Irakom, isporukaIraku i tako daqe. I to usmeravawe prema Iraku je samo bacawe dimne zave-se, jer na{i {verceri oru ja su glavne poslove pravili sa Liberijom, a u tomposlu je do gu{e bio anga`ovan Qubi{a Buha ^ume, jedan od glavnih {efo-va sur~inske mafije.

Da}u vam samo jedan podatak koji to dokumentuje.U no}i izme|u 29. i 30.marta 2002. godine za Monroviju, Monrovija je glavni grad Liberije, Liberi-ja je pod sankcijama Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija po pitawu izvozaoru ja, u Monroviji se nalazi aerodrom “Roberts”, odleteo je JAT-ov avion DC-9. Zvani~no, tu je kao putovala neka delegacija, ~iji je zadatak da pro{iri sa-radwu izme|u dve zemqe u domenu vazduhoplovstva. Mo`ete misliti saradwuizme|u Jugoslavije i Liberije u vazduhoplovstvu. Zato je kao maska u avionubilo {est funkcionera JAT-a, ja imam ovde sva wihova imena, nema uop{tepotrebe da vam ta imena pomiwem, po{to oni, koliko sam ja upoznat, uop{tenisu znali o ~emu se zapravo radi. To je za wih bila jedna vrsta izleta. U ovojdelegaciji su bili i pripadnici Vojske Jugoslavije, bilo je ukupno pet ofi-cira Vojske Jugoslavije, imam i wihova imena ali vam ni ta imena ne}u re}i,jer nije re~ o kriminalcima, oni su vi{e tu bili stru~na strana posla i ko-jima je nare|eno da idu. I u sve to je ume{an umetov prijateq, Neboj{a Pav-kovi}, bar {to se ti~e ovih oficira koji su putovali, oni su nare|ewe dobi-li od Neboj{e Pavkovi}a ili od nekog od wegovih najbli`ih saradnika, i toje razlog da vam ne pomiwem ta imena iako ih imam ovde na spisku. Me|utim,u avionu su jo{ bili Jovan Aleksi}, on je kontakt osoba koju je delegirao li-berijski predsednik, mobilni telefon Jovana Aleksi}a broj 063/8346-658, zo-vite ga odmah da ga pitate o ovome, zatim Edvard Cehovin, dr`avqanin Slo-venije, Sa{a Vu~kovi}, generalni direktor glavnog posrednika u ovom nele-galnom poslu, preduze}a “Difens” iz Zemuna, ~iji je vlasnik Qubi{a Buha, zva-ni ^ume, {ef sur~inskog, jedan od {efova sur~inskog mafija{kog klana, iu delegaciji je bila Jovanka \uran, poslovni sekretar preduze}a “Difens” izZemuna.

Da vam jo{ ne{to ka`emo i za Zorana @ivkovi}a, na primer. U ni{komnasequ koje se zove [vedsko naseqe, za izgradwu svoje porodi~ne ku}e, Zoran@ivkovi} je platio 360.000 maraka. Zbog izgradwe trotoara, leve strane tro-toara, u Mavrovskoj ulici, u kojoj sada ivi, uni{teno je izme|u sto i stope-deset grobova, to je staro ni{ko grobqe, koje je poznato pod nazivom Pante-lejsko grobqe, zbog crkve Svetog Pantelejmona, pored koje se nalazi. Dakle,ne{to i za \in|i}eve qude, da ravnote`a bude uspostavqena.

Do{li smo do jo{ nekih veoma interesantnih podataka, koje }u vam sadasaop{titi, {to se ti~e pre svega crnogorskih mafija{a i ubica. Do{li smodo jo{ jednog imena, re~ je o Qubi{i Mijatovi}u, koji je bio budvanski poli-cajac, svojevremeno, a sada je jedan od glavnih qudi crnogorske Slu`be dr`av-ne bezbednosti, glavni koji obezbe|uje Mila \ukanovi}a. Qubi{a Mijatovi}je li~no na vezi dr`ao Voju Rai~evi}a, zvanog Voja Amerikanac, Ivana Deli-}a, zvanog Pekar. Vi znate za koja se sve ubistva koriste i Amerikanac i De-

13

decembra u 17 ~asova, dakle, u pet sati popodne, na Trgu Republike u Beogra-du. I sad smo zakazali na Trgu Republike da bi se pokazala ta masa, znate, i damo`e da se poredi, da qudi porede sa onim {to je bilo na Ko{tuni~inom iliLabusovom. Mi smo imali ogromnu masu pred Saveznom skup{tinom, a zbogogromnog prostranstva mo`da takav utisak to nije davalo. Sad smo hteli da po-ka`emo na Trgu Republike upravo radi komparacije. Imate li jo{ pitawa, akonemate, hvala vam.

22.. TTaajjnnaa ppoolliicciijjaa ddookkuummeennttoovvaallaa^oovvii}}eevvee mmaaffiijjaa{{kkee ppoosslloovvee

NNaa kkoonnffeerreenncciijjii zzaa {{ttaammppuu SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee,, ooddrr`aannoojj uu nneeddee-qquu,, 2244.. 1111.. 22000022.. ggooddiinnee nnaassttaavviioo ssaamm ssaa eellaabboorraacciijjoomm oovvii}}eevvee kkrriimmiinnaallnnee ddee-llaattnnoossttii::

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq: Dame i gospodo, za dana{wu konferenciju pripre-mili smo vam samo deo materijala kojim raspola`emo a koji ukazuje na krimi-nalnu delatnost, pre svega, Neboj{e ovi}a, jednog od vrhunskih mafija{a, ko-ji je trenutno predmet na{eg prou~avawa, ispitivawa i tako daqe.

Vi pred sobom imate izvorna policijska dokumenta, po{to je Du{an Mi-hajlovi} prekju~e rekao da ta dokumenta nisu dr`avna tajna, otvorio mi jemogu}nost da vam to poka`em, pokaziva}u vam i ubudu}e, imamo mi toga jo{mnogo, ne}emo sve odjednom, pravi}emo dramski zaplet, kao {to smo i do sadpravili. Som Neboj{a ovi} se upecao na drdubak, vi znate {ta je to drdu-bak, to je jedna vrsta crva, koji se koristi za lov na somove. E, napokon se somNeboj{a ^ovi} upecao na tog drdubaka. Iz ovih dokumenata vi mo`ete vi-deti da je on u dosluhu sa kriminalnim podzemqem. Kad policija prati ne-ke istaknute kriminalce onda uprati da se ti kriminalci sastaju sa Neboj-{om ^ovi}em. Iz ovoga mo`ete videti da je u sprezi sa {iptarskom mafi-jom, iz ovoga mo`ete videti da reketira odre|ena preduze}a, direktore po-jedinih preduze}a, da se iznu|uje novac, da je nekada na~in reketirawa to {tose ti qudi prinude da budu sponzori FMP, wegovom ko{arka{kom klubu itako daqe. I ovde imate, tako|e, izvorni policijski dokument o nekim kri-minalnim aktivnostima Mom~ila Mandi}a, najve}eg kriminalca iz Republi-ke Srpske, koji operi{e i po Beogradu, po Srbiji. Interesantno je da su i Ne-boj{a ^ovi} i Mom~ilo Mandi} qudi od najve}eg poverewa Vojislava Ko-{tunice.

Ali, da ne bi sad opet neko rekao da ja samo napadam Ko{tunicu i da toradim uz podr{ku Zorana \in|i}a, ja }u vam odmah, ravnote`e radi, dati ne-ke podatke koji se odnose na \in|i}eve qude, mada }ete videti u ovom poli-cijskom dokumentu od 31.10.2001. godine, da se govori i o ^umetu, o reketira-wu, na primer, Milutina Mrkowi}a, to je pretpostavka policijska ovde, da suMilutin Mrkowi} i Radoslav Sekuli} bili rtve tog reketirawa u ovom slu-~aju, i tako daqe. Ovo vam je sad da daqe istra`ujete i da sad pitate Du{anaMihajlovi}a da li je to istinit, verodostojan dokument ili nije. Ka`e nema,nisu na{li. Pa mo`da nisu na{li zato {to je sve kod mene. [to Du{an Mi-hajlovi} i Andrija Savi} nisu tra`ili od mene, ako ne mogu da na|u u svojimarhivama? Ili da me tamo zaposle kao honorarnog direktora policijskog ar-hiva, pa onda da im sve bude uvek na dohvat ruke kad po`ele. 12

To vam je novo ime. Toni Pecovi} je ubio Gorana @ugi}a po nalogu Belog Ras-popovi}a. Posle je i Beli Raspopovi} likvidiran.To smo vam ve} rekli kakostoje stvari oko uloge Vuka{ina Mara{a u tome svemu i tako daqe. Izvoli-te ako vi imate neko pitawe.

NNoovviinnaarr:: A jeste li dobili odgovor da li }e biti duela sa Ko{tunicom?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Ne. A videli ste, mi direktan odgovor nismo dobi-

li, ali je Mar{i}anin javno saop{tio da oni smatraju da ne treba da bude te-levizijskog duela u prvom krugu, nego tek u drugom krugu.Ne znam za{to ne bibilo u prvom krugu? Mo`da oni misle da se ne mo`e izostaviti Pelevi}? Evo,ja nemam ni{ta protiv. Neka Ko{tunica prvo ide na duel sa Pelevi}em pa on-da sa mnom. Pa evo, ja bih najradije da direktno Ko{tunica i ja idemo u duelpa makar Pelevi} pobedio na izborima. [ta to zna~i? Vidite kako je to izmo-tavawe. Za{to ne mo`e u prvom krugu duel? Ili su~eqavawe tri kandidata,ne-mam ni{ta protiv? Ovog puta sva tri kandidata ispuwavaju uslove, to smo pro-veravali. Videli ste od 18.000, Ko{tuni~inih, da mu je Izborna komisija od-bacila vi{e od tri hiqade, dodu{e i nama su doveli u pitawe, ali stotinakpotpisa i to su uvek desi. Od tih stotinak najve}i broj zaboravi sudski pisarda udari pe~at ili onaj ko overava potpis ne potpi{e se zapravo, ili tako ne-{to. To se de{ava, u velikom broju od 15.000 potpisa. Ali kod Ko{tunice dase desi da jedna {estina bude fal{, ipak je to ne{to druge vrste. Ali nije bit-no, proverili smo, ovoga puta, dakle, ta na{a glavna primedba vi{e ne stoji,glavna primedba iz prvog izbornog turnusa.

Mi }emo i daqe da insistiramo na televizijskom duelu. Evo ja i danas, po-{to ste mi to pomenuli, pozivam Ko{tunicu da ne be`i sa megdana, da lepoiza|emo na bilo koju televiziju, neka on odabere u koje vreme, i da su~elimosvoje politi~ke stavove, svoje predsedni~ke predizborne programe, a i svojeraznorazne informacije.

NNoovviinnaarr:: Da li mislite da }e posle podr{ke Slobodana Milo{evi}a va-{oj kandidaturi, SPS kona~no da prihvati vas kao predsedni~kog kandidata?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa mo`da vi niste informisani. Ju~e je zasedao Glav-ni odbor Socijalisti~ke partije i oni su odlu~ili da me podr`e na izbori-ma. Dakle, ovoga puta mene podr`ava i Slobodan Milo{evi} i cela wegovapartija. Nadam se da ovoga puta ne}e biti rasturawa glasova wihovog bira~-kog tela, kao {to je to bilo na septembarskim izborima.

NNoovviinnaarr:: Da li je mogu}e, gospodine [e{eq, da MUP podnese krivi~-nu prijavu protiv vas zbog toga {to ovi dokumenti imaju oznaku strogo po-verqivo?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Da li je rekao ministar da nisu dr`avna tajna? Jeli rekao ministar? Jeste li ~uli ministra? Ja nisam hteo to da vam poka-`em, je li neko od vas ~uo ministra neki dan, da ta dokumenta, na koja se japozivam, ne predstavqaju dr`avnu tajnu? To je rekao na konferenciji za{tampu. I na svim vestima je to bilo i u svim novinama. Prema tome, on jemene razre{io obaveze da ~uvam dr`avnu tajnu. To nije tajna, evo ja vam po-kazujem, ina~e vam ne bih pokazao. Pro{li put vam to nisam pokazao, re-kao sam da raspola`em informacijama, i prepri~ao sam vam te informa-cije, a po{to Du{an Mihajlovi} ka`e da ta dokumenta nisu dr`avna tajnai po{to je BIA u svom saop{tewu rekla da ta dokumenta ne postoje, {to

15

li}, za koja su sve ubistva kori{}eni. Mi nismo i naveli sva, ali ste ~uli zaona najzna~ajnija. Ivan Deli}, izme|u ostalog, ubio je ministra odbrane Pa-vla Bulatovi}a, a Voja Amerikanac je ubio ]andu, Maju Pavi}, Arkanovog pu-kovnika [ucu i jo{ veliki broj qudi. Za podatke koji se odnose na Voju Rai-~evi}a i Ivana Deli}a saznao je, svojevremeno, sada{wi {ef beogradske po-licije, Milan Obradovi}, i on je poku{ao da vodi neku istragu, proverite kodwega verodostojnost ovih podataka, i hteo je saradwu sa crnogorskom polici-jom. Obratio se Qubi{i Mijatovi}u ne znaju}i da su Voja Rai~evi} i Ivan De-li} zapravo Mijatovi}evi saradnici i egzekutori. Posle tog razgovora, Mi-jatovi} je obavestio Rai~evi}a, Rai~evi} je do{ao u slu`bene prostorije tre-}eg odeqewa gde je radio Milan Obradovi} i pretio mu da }e ga likvidirati,jer ide unaokolo, pri~a gluposti protiv wega, i tako daqe. To je bilo pre ubi-stva Voje Rai~evi}a.

Rai~evi} je saznao od Qubi{e Mijatovi}a da beogradska policija ve} do-sta zna o wegovim ubistvima i da zbog toga mora da se ~uva. S obzirom da se ra-dilo o veoma opasnim qudima i raznim kriminalnim kombinacijama, a i zbogprovaqenog rada sa Slu`bom crnogorske Dr`avne bezbednosti, tada{wi {efkriminalisti~ke policije, na~elnik kriminalisti~ke policije Milorad Vla-hovi}, premestio je Milana Obradovi}a za inspektora u stanicu milicije Sta-ri grad, da bi ga na taj na~in za{titio. Nedugo posle toga, Milorad Vlahovi}je likvidiran. Ovde se sad name}e pitawe ko je likvidirao Milorada Vlaho-vi}a i s kojim motivom, to jo{ ni danas nije razja{weno. Milorad Vlahovi-}e je o~igledno bio na tragu crnogorskoj mafiji i wenim beogradskim sarad-nicima, i zbog toga je likvidiran, verovatno se nekim ~udom tada spasao samMilan Obradovi}. Ali su poku{ali da ubiju i Milana Obradovi}a, s obziromda je posle ovoga {to se desilo, Obradovi} postao veliki problem za crnogor-sku Slu`bu dr`avne bezbednosti, a on jo{ nije znao da je Qubi{a Mijatovi}ispri~ao direktno Ivanu Deli}u i Voji Rai~evi}u {ta je dobio iz beograd-ske policije o wihovim kriminalnim aktivnosti i li~no od Milana Obrado-vi}a, Qubi{a Mijatovi} i neki drugi wegovi saradnici iz crnogorske Dr`av-ne bezbednosti, pozvali su Milana Obradovi}a da im bude gost u Budvi, pa sujedne no}i izlaze}i iz kafane “Stara Crna Gora” namestili da Obradovi} pad-ne u jamu duboku nekoliko metara, na ~ijem je dnu bio poboden metalni {iqak.Pukim nekim ~udom Obradovi} je izbegao da se ubode na taj {iqak iako se te-{ko povredio, povredio je koleno noge, preba~en je u bolnicu u Kotoru, a sa-moinicijativno je pobegao iz te bolnice, jer je tada ve} posumwao u svoje do-tada{we prijateqe i saradnike.

To vam je {to se ti~e crnogorske mafije i danas }ete dobiti jo{ jedan po-datak. Moramo na razli~itim mestima da dr`imo tu dokumentaciju, s obziromda se ovi, izgleda, i u Ministarstvu unutra{wih poslova i u BIA-ji, u ovojpoliti~koj policiji, mada iz petnih ila se trude da doka`u, veoma neubedqi-vo, da nisu politi~ka policija. Policija se sad samo bavi istra`ivawem komeni daje informacije, izgleda da ni{ta drugo ne radi, ~ak ne kontroli{u niko pro|e na crveno na semaforu.

Gorana @ugi}a, visokog funkcionera Slu`be dr`avne bezbednosti Cr-ne Gore, koji je bio ume{an i u neke mafija{ke delatnosti, pod sumwom da jesara|ivao sa Slu`bom bezbednosti Vojske Jugoslavije, ubio je Toni Pecovi}.14

^ovi} je odobrio ideju da Krsti} bude stalno sa objektom, tvrde}i da }eo poku{ajima wegovog hap{ewa uskoro pisati {tampa. Krsti} je, tako|e, iz-neo da je, borave}i u Bujanovcu, posetio “na~elnike” (iz komandnih struktu-ra VJ), te ih je, prime}uju}i odsustvo, pitao gde su im komandanti. Kako je Kr-sti} naglasio, oni su mu odgovorili da su “komandanti oti{li u Beograd namiting podr{ke kod Pavkovi}a”.

Na kraju razgovora, ^ovi} je Krsti}u nalo`io da proveri izneti poda-tak, te da ga naknadno informi{e.

Prate}i aktivnost objekta “Mimoza”, do{li smo do saznawa da je dana21. 6. na interesovawe Bo{ka Milovanova, iz Ba~ke Palanke, objekat ista-kao da je, {to se wega ti~e, sudski proces pri kraju, kao i istra`ne radwe ko-je se sprovode, te da sada, s tim u vezi, samo ~eka odluku. Naglasio je da nijeradio ni{ta protivpravno, te da je, u datim okolnostima, radio onako “kakoje dr`ava radila”, dodav{i kako treba da odgovara onaj ko je uzimao i potpi-sivao priznanice. U tom kontekstu, izneo je uverewe u pozitivan ishod pred-stoje}eg sudskog procesa, napomiwu}i da sa svojim advokatom ve} pripremaodbranu. Na interesovawe Milovanova, ko mu je advokat, objekat je izneo dase radi o ~oveku koji je bio sudija, koji je vrlo mudar i odmeren i ~ijim je ra-dom veoma zadovoqan.

Objekat je, tako|e, izneo da se nalazi u ku}nom pritvoru, ali da pripad-nici obezbe|ewa istovremeno brinu i o wegovoj li~noj bezbednosti, povodom~ega je dodao da se ose}a bezbednije nego za vreme biv{e vlasti. Napomenuoje kako od svoje biv{e firme dobija redovno platu, iako od Vlade SRJ nije do-bio re{ewe da je neraspore|en. U kontekstu iznetog, naglasio je da jo{ ne-ma uslove za odlazak u penziju i dodao da onaj koji je trebao da mu dodeli na-cionalnu penziju to nije uradio, ve} je odlu~io da izvr{i wegovu fizi~ku li-kvidaciju.

Iznose}i pojedinosti o planiranoj likvidaciji, objekat je istakao da ras-pola`e podacima kako je Slobodan Milo{evi}, mesec dana pre pro{logodi-{we promene vlasti, dao nalog za wegovo fizi~ko uklawawe. Objekat je Mi-lo{evi}a okarakterisao pogrdnim re~ima, navode}i da je on izdao nacional-ne interese svih Srba na Balkanu, nakon ~ega je po~eo da se obra~unava sa svo-jim saradnicima.

Reaguju}i na konstataciju Milovanova da je on svoje uverewe promenio na-kon smene Jovice Stani{i}a, objekat je dodao da je nakon Stani{i}a slede}ibio on, izbegavaju}i poja{wavawe navedenog.

Prate}i aktivnost objekta “Maslina”, do{li smo do podataka da je da-na 21. 6. objekat ostvario kontakt sa svojom suprugom, obavestiv{i je da je advo-katu, Radovanu [trbcu, koji zastupa wegovog brata Ivicu, dao uputstva za od-branu u predstoje}em sudskom procesu. S tim u vezi, istakao je da Ivica mo-ra da negira bilo kakvu vezu ili poznanstvo sa drugim okrivqenim i o{te-}enim licima, ne obaziru}i se na eventualne posledice za druge u~esnike ukrivi~nom procesu. Tako|e je napomenuo kako je veoma va`no da Ivica izne-se kritike na dosada{wi rad suda, posebno da u dosada{wem tromese~nom po-stupku nisu prikupqeni dokazi o bilo kakvoj wegovoj vezi sa ostalim okri-vqenim licima, na osnovu ~ega treba da zahteva momentalno re{avawe we-govog slu~aja.

17

bih ja sad ~uvao dr`avnu tajnu koja ne postoji. Ba{ bi bilo lepo da me sadtu`e. Ali i ovo {to su me tu`ili pro{le godine, izgleda da su se pokaja-li. U septembru pro{le godine su pokrenuli istragu protiv mene, kad samjavno saop{tio da su tada{wi {ef Dr`avne bezbednosti Goran Petrovi}i wegov zamenik Zoran Mijatovi} organizovali ubistvo Momira Gavrilo-vi}a, podneli su zahtev za sprovo|ewe istrage, pokrenuta je istraga i do da-nas istraga nije okon~ana, vi{e od godinu dana. Dvanaest puta ministar unu-tra{wih poslova, Du{an Mihajlovi}, izbegava da se pojavi pred istra`nimsudijom. Tra`ili smo vi{e puta da se privede Du{an Mihajlovi}, istra`nisudija se boji da ga privede. [ta da radimo sad? Imate li jo{ pitawa, akonemate, hvala vam {to ste do{li.

NNaa oovvoojj kkoonnffeerreenncciijjii ssaamm nnoovviinnaarriimmaa ppooddeelliioo ffoottookkooppiijjee ttrrii ppoovveerrqqii-vvaa ppoolliicciijjsskkaa ddookkuummeennttaa.. PPrrvvii ddookkuummeenntt pprreeddssttaavvqqaa ““IInnffoorrmmaacciijjuu uu vveezzii aakk-ttiivvnnoossttii lliiccaa oobbuuhhvvaa}}eenniihh ooppeerraattiivvnnoomm aakkcciijjoomm ’’MMaa~~vvaa’’””.. DDaattiirraann jjee ssaa 2222.. jjuu-nnoomm 22000011.. ggooddiinnee ii zzaavveeddeenn uu bbeeooggrraaddsskkoomm nnaa~~eellssttvvuu RReessoorraa ddrr`aavvnnee bbeezzbbeeddnnoo-ssttii MMiinniissttaarrssttvvaa uunnuuttrraa{{wwiihh ppoosslloovvaa ppoodd bbrroojjeemm 0011-11336699.. [[iiffrroovvaannaa iimmee-nnaa ssaamm iiddeennttiiffiikkoovvaaoo,, ppaa ssaamm uussttaannoovviioo ddaa ssee nnaasslloovv ““RRaaddoonn”” ooddnnoossii nnaa kkoommaann-ddaannttaa aannddaarrmmeerriijjee,, ggeenneerraallaa GGoorraannaa RRaaddoossaavvqqeevvii}}aa GGuurriijjaa.. ““MMiimmoozzaa”” jjee MMii-hhaaqq KKeerrtteess,, aa ““MMaasslliinnaa”” VVaassiilliijjee VVaassoo MMiijjoovvii}}..

Prate}i aktivnost objekta “Radon”, raspola`emo podatkom da je dana 21.6. 2001. godine objekat kontaktirao lice pod nadimkom “Gumar”, interesuju}ise na koji na~in mo`e da stupi u kontakt sa “Legijom”. Kako je Gumar izneo, sabiv{im komandantom JSO nije u vezi, niti zna gde se nalazi, ali }e ga obave-stiti ukoliko ne{to sazna. Zavr{avaju}i razgovor, objekat je napomenuo da uBeogradu 22. 6. ima vrlo va`an sastanak koji se odnosi na “razli~ite kombi-nacije oko jedinice”, nakon ~ega }e mo`da ponovo razgovarati.

Objekta je kontaktirao NNM, koji je izneo da }e objekat, pre nego {to sevidi sa “onim na M”, morati da kontaktira, a zatim i da se sastane sa “Guma-rom”, po{to }e od wega zasnati sve {to mu treba o “M”. Potvrdiv{i da je raz-umeo sagovornika, objekat je zakqu~io da }e u Beograd doputovati 22. 6.

Dana 21. 6. objekat kontaktirao sa Neboj{om ^ovi}em, poku{avaju}i daproveri vest da je general Neboj{a Pavkovi} smewen. Izbegavaju}i konkre-tan odgovor, ovi} mu je saop{tio – “polako, bi}e”, zahtevaju}i da mu omogu-}i kontakt sa generalom Ninoslavom Krsti}em.

U slede}em kontaktu sa ^ovi}em, objekat je izneo da se pored wega nala-zi Krsti}, kome je ovi} saop{tio kako je materijal, na osnovu koga }e Krsti}sa~initi “izjavu”, predao svim liderima DOS-a i predsedniku Ko{tunici. Po^ovi}evim navodima, ovom prilikom im je napomenuo – “nemojte slu~ajno dase desi da Pavkovi} proba da hapsi generala”, nakon ~ega je nastala velika “ye-va”. ovi} je dodao da je “zavr{eno sa Hagom”, a da }e narednih nekoliko danabiti zavr{en i “ovaj deo” (pretpostavqamo da se odnosi na Krsti}a).

Krsti} je informisao ^ovi}a da su “organi iz PRK-a” prethodne ve~e-ri bili kod wegovog “pa{e” u Leskovcu i raspitivali se o wegovom kretawu,dodav{i da mu je poznato kako “oni” ve} dva-tri dana poku{avaju da ga prona-|u. S tim u vezi, istakao je kako }e u narednom periodu stalno biti uz objek-ta, tako da “oni” ne}e mo}i da ga prona|u, a ako ga i prona|u, ne}e mo}i ni{tada preduzmu.16

3. Agi} Mali} zvani Mako – ro|en 9. 11. 1953. godine u Bijelom Poqu, R.Crna Gora, od oca Ajdina i majke \ulke, muslimanske nacionalnosti, stalnonastawen u Sarajevu, u OE RDB evidentiran kao pripadnik policijskih struk-tura biv{e BiH, anga`ovan tokom rata u dejstvima muslimanskih formaci-ja na podru~ju Biha}a.

5. Markovi} Dejan, ro|en 17. 6. 1969. godine u Sarajevu, od oca Bla{ka, po na-cionalnosti Srbin, dr avqanin SRJ, sa prijavom prebivali{ta u Beogradu, uli-ca U`i~ka br. 5. U OE RDB imenovani je evidentiran kao lice u vezi sa nosio-cima delatnosti od bezbednosnog zna~aja i kao nekada{wi radnik Biroa R. Srp-ske u Beogradu. Radi se o podacima prema kojima je Markovi} Dejan bio ume{anu razne kriminalne aktivnosti tokom svog rada u Birou R. Srpske u Beogradu.

Raspolo`iva saznawa RDB ukazuju da je sredinom maja o.g. izvesni Danijelpre~istio traku sa razgovorima koje je M. Mandi} dobio od M. Agi}a i kasnijeih presnimio na disketu. Pomenuta disketa se trenutno nalazi kod M. Mandi}a.

TTrree}}ii ddookkuummeenntt ssee ooppeett ooddnnoossii nnaa ooppeerraattiivvnnuu aakkcciijjuu ““MMaa~~vvaa””,, aa ddaattiirraannjjee kkaaoo iinnffoorrmmaacciijjaa 3311.. ookkttoobbrraa 22000011.. ggooddiinnee ppoodd sslluu`bbeenniimm bbrroojjeemm 0011-22119944::

Prate}i aktivnost objekta “Omaga”, informisani smo da je, dana 30. 10.2001. godine, objekat kontaktirao sa izvesnim Batom, koji ga je obavestio daje sino} kasno napustio dru{tvo ^umeta i Aleka, a potom se interesovao zapredstoje}e poteze koje }e objekat povla~iti prema “medvedu” (najverovatni-je se radi o Milutinu Mrkowi}u). Shodno tome, Bata je, hvale}i pronicqi-vost i lukavost objekta, rekao: “I medved }e da sedne na rudu, kao i onaj pre we-ga na kome si zaradio”.

Predo~avaju}i deo plana smi{qenog za “medveda”, objekat je naveo kako po-lako sla`e mozaik koji }e vrlo brzo dati rezultate. Naime, objekat je izneo daje 29. 10. odr`ao sastanak sa Goranom Vesi}em, preko koga }e, koriste}i ga sa-mo za “vizuelni efekta”, prvo zapla{iti “medveda”, a posle ga navodno brani-ti. Na kraju razgovora, uveravaju}i objekta da se sla`e sa wegovim potezima,Bata je naveo da podr`ava ideju “{etawa malog kompleksa{a po Crvenoj zve-zdi i okolo”, kako bi se preko wega do{lo do ciqa vezanog za “medveda”.

Raspola`emo saznawima da je pomenutog dana objekta kontaktirao GoranRadosavqevi}, general andarmerije, koji je, nakon interesovawa gde se obje-kat trenutno nalazi, predlo`io “kratko vi|ewe” u objektovom kafeu “Moza-ik”. Obejkat je odgovorio kako se trenutno nalazi “kod wihove bra}e u selu po-red Beograda” (najverovatnije Sur~inu), koji Radosavqevi}a pozdravqaju i do-dao da su tu i Mrka i Lale. (Milutin Mrkowi} i Radoslav Sekuli}).

Prate}i aktivnost objekta “Kuma”, do{li smo do saznawa da je objekat da-na 30. 10. kontaktirao Zorana @ivkovi}a, kod koga se interesovao da li je we-gov revolver, “tridesetosmica”, jo{ uvek kod Branka. (Za sada ne raspola`e-mo bli`im podacima o Branku, koga pomiwu objekat i @ivkovi}, mada premana{im raspolo`ivim operativnim saznawima postoji mogu}nost da se radio za sada jo{ neidentifikovanom radniku MUP-a). @ivkovi} mu je izneo daje, tim povodom, u vi{e navrata razgovarao sa Brankom, koji kategori~no tvr-di da se od objektovog oru ja kod wega nalazi “samo jedna duga cev”.

Na kraju razgovora, objekat je sagovornika informisao da }e, za koji dan,oti}i do Be~a, odakle }e oti}i za Ju`noafri~ku Republiku, gde je, posredstvomturisti~ke agencije, uplatio sebi aran`man za lov na krupnu divqa~.

19

DDrruuggii ddookkuummeenntt pprreeddssttaavvqqaa ssttrrooggoo ppoovveerrqqiivvuu sslluu`bbeennuu bbeellee{{kkuu RReessoorraaddrr`aavvnnee bbeezzbbeeddnnoossttii oodd 1111.. jjuullaa 22000022.. ggooddiinnee,, ~~iijjii ssee ppooddaaccii ooddnnoossee nnaa MMoomm~~ii-llaa MMaannddii}}aa iizz BBeeooggrraaddaa::

Raspola`emo saznawima da je M. Mandi} od marta ove godine ostvario vi-{e kontakata sa Mali} Agi}em zvanim Mako, pripadnikom MUP Musliman-sko-Hrvatske Federacije (MHF). Sa M. Agi}em M. Mandi} je ostvarivao di-rektne kontakte ili posredstvom Dra`ena Mandi}a, svog ro|aka i slu`beni-ka firme “Man-ko” u R. Srpskoj, a razlog su predstavqale Mandi}eve namereda se uz Agi}evu i pomo} MUP MHF i Nasera Ori}a, biv{eg komandanta Sre-brenice, na podru~ju MHF li{i slobode izvesni Ferid, Albanac iz Prizre-na (ne iskqu~ujemo mogu}nost da je pomenuti Albanac bio jedan od u~esnika usvojevremenoj otmici Mandi}evog brata Velimira).

S druge strane, M. Mandi} bi u Beogradu izvr{io otmicu i prebacivawena teritoriju MHF Dejana Markovi}a, dr`avqanina SRJ, nad kojim bi u me-|uvremenu bila podignuta optu`nica od strane pravosudnih organa MHF. Pre-ma Mandi}evim saznawima, D. Markovi} je u slu~aju otmice wegovog brata Ve-limira najverovatnije imao ulogu “tipera”.

Dana 10. 7. 2001. godine M. Mandi} je kontaktirao Mali} Agi}a koji ga jetom prilikom informisao da su nad dvojicom lica: izvesnim Duletom iz Austri-je i N.N.M. podignute centralne i me|unarodne poternice (najverovatnije seradi o licima koja su u~estvovala u otmici Mandi}evog brata). [to se ti~eMandi}evog “prijateqa” u Beogradu, dodao je Agi}, nad istim }e biti raspi-sana poternica onog momenta kada mu M. Mandi} dostavi wegove sve`e foto-grafije. Navedeni postupak Agi} je obrazlo`io potrebom identifikacije wi-hovog “prijateqa” od strane svedoka.

S tim u vezi, M. Agi} je naveo da iako je SRJ ve} ukqu~ena u rad “Inter-pola”, ne ra~una na eventualno izru~ewe “prijateqa”, s obzirom da je jugoslo-venski dr`avqanin. “U tom slu~aju ra~unam na tvoju (Mandi}evu) pomo}”, kon-statovao je na kraju Agi}.

Istoga dana M. Mandi} je ostvario kontakt sa Dra`enom Mandi}em i tomprilikom ga instruisao da “prijatequ iz Tuzle” (Naseru Ori}u – prim. op. rad-nika) pokloni cisternu – 30.000 litara nafte, zbog informacija koje im je pru-`io o boravcima pomenutog Ferida na podru~ju MHF.

Raspola`emo saznawima da je istoga dana Dra`en Mandi} u dva navratakontaktirao M. Agi}a, kako bi sa istim precizirao datum i vreme kada }e mudostaviti tra`enu fotografiju.

UU nnaappoommeennii ssee ddaajjuu bbllii`ii ppooddaaccii oo iimmeennoovvaanniimm lliicciimmaa::1. Mandi} Mom~ilo – biv{i {ef Birao R. Srpske u Beogradu, vlasnik fir-

me “Man-ko” i direktor predstavni{tva “Privredne banke Sarajevo a.d. – Srp-sko Sarajevo” u Beogradu. PO po SET H Uprave RDB.

2. Ori} Naser – ro|en 3. 3. 1967. godine u Srebrenici, muslimanske naci-onalnosti, trenutno nastawen u Tuzli, komandant tzv. zelenih beretki na pod-ru~ju Srebrenice za vreme rata u biv{oj BiH. U OE RDB evidentiran je kaolice nosilac delatnosti od bezbednosnog zna~aja. Radi se o saznawima vezanimza hap{ewa, zlostavqawa Srba i ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tvakoje je Ori} kao komandant muslimanskih oru`anih formacija po~inio za vre-me rata u biv{oj BiH.18

}uje. A tada, po specijalnom odobrewu svoga stare{ine. Nemogu}e je da vi-soki policijski funkcioner ide da igra fudbal sa poznatim ubicom, li-kvidatorom, gangsterom, najgore vrste.

Za @eqka [krbu, poku{ali su u javnosti da plasiraju podatak da je bioistaknuti borac u Republici Srpskoj, da je bio ~lan obezbe|ewa Radovana Ka-rayi}a, zatim Ratka Mladi}a, to nije istina. @eqko [krba na po~etku rata,najvi{e dva meseca, je bio u vojnim formacijama Republike Srpske, i ni u jed-noj ozbiqnoj borbi nije u~estvovao. Nije bio poznat po nekoj naro~itoj hra-brosti. Vi{e je voleo da paradira kao bilder, da se tako pokazuje, da se hva-li{e, a jednom prilikom, u jednoj komandi u okolini Sarajeva, u kancelarijije zatekao {esnaestogodi{weg mladi}a kako telefonira, kako se koristi slu-`benim telefonom. Udario ga je po glavi, ja~e, taj {esnaestogodi{wi mladi}je ispred zgrade do~ekao @eqka [krbu i u wega sasuo rafal iz automatske pu-{ke, nekoliko metaka je pogodilo @eqka [krbu. On je to jedva pre`iveo. Da-kle, on nije rawavan u borbama. On je u jednom incidentu, od strane malolet-nika rawen, na samom po~etku rata. @eqko [krba se vi{e nikada nije poja-vio nigde, u vojnim formacijama, on je krenuo u kriminalne, gangsterske, ma-fija{ke formacije.

Najbli`i prijateq u Beogradu mu je bio Neboj{a ovi}, a najbli`i pri-jateq iz Republike Srpske mu je Mom~ilo Mandi}. Ina~e, Mom~ilo Mandi}je odmah nakon ubistva @eqka [krbe, pobegao iz Beograda, pobegao je i Bo-{ko Radowi}. Za Bo{ka Radowi}a imamo informaciju da je pobegao na Zla-tibor, a gde je pobegao Mom~ilo Mandi}, jo{ ne znamo. I trebalo bi insisti-rati da Savezna vlada objasni da li je bilo kra|e automobila marke “audi” izvoznog parka Palate federacije, dva tri dana pre ubistva. Postoje indicijeda je ubistvo izvr{eno iz audija koji je ukraden iz voznog parka Savezne vla-de, ukraden, mo`da je i izvezen, ko zna. To pitawe mi javno postavqamo i do-kle je tu stigla istraga.

[to se ti~e samog @eqka [krbe, posle obelodawivawa afere sa @eq-kom Maksimovi}em Makom i hap{ewe Nikole Maqkovi}a, i kad smo mi nakonferenciji za {tampu izneli podatke o @eqku [krbi, on je prvo pobegaoiz Beograda, vratio se u Republiku Srpsku, tamo je proveo oko dve nedeqe, aonda je opet do{ao u Beograd. U Beogradu je najvi{e vremena provodio u o-vi}evom FMP-u. Tamo je po celi dan sedeo, tamo se najsigurnije ose}ao, mo-`da jedino sigurno se ose}ao kod Neboj{e ovi}a. Neboj{a ovi} je, izgle-da, izgubio i posledwe ostatke razuma. Videli ste kakve sve izjave daje, ~aki meni ka`e da sam smi{qao [krbinu likvidaciju. Ja sam bio najzaintere-sovaniji da @eqko [krba pre`ivi. Jer @eqko [krba mi je bio najboqi inajja~i dokaz o sprezi Neboj{e ovi}a, @eqka Maksimovi}a Make i drugihgangstera. Ko bi bio najzainteresovaniji da nestane [krba? Neboj{a ovi},nema nikog ko je vi{e od wega zainteresovan da se [krbina usta za sva vre-mena za~epe.

Poku{avaju, naravno, da pravdaju tog Nenada Bato~anina, kao dobrog po-licajca, kao dobrog ~oveka i tako daqe. Ne mo`e niko da mi ka`e da je dobar~ovek ko se dru`i sa mafija{em, ko se dru`i sa gangsterom. I to je besmisle-no. Ja nemam ni{ta lo{e da ka`em o Nenadu Bato~aninu, ali sama ~iwenicada se on uporno dru`io sa @eqkom [krbom, najvi{e o wemu govori.

21

Prate}i aktivnost objekta “Radon”, raspola`emo podatkom da je dana 11.7. ostvario kontakt sa NNM, albanske nacionalnosti, koji se interesovao dali je objekat sa ovi}em razgovarao oko “one” stvari i kakve su mogu}nosti dase wegovom prijatequ u vezi toga pomogne. Objekat je sagovornika obavestioda je sa ovi}em dogovorio sastanak za 13. 7, te da NNM i wegov prijateq to-ga dana treba da budu u Beogradu. S tim u vezi, objekat je sagovorniku predo~ionekoliko stvari za koje je smatrao da su veoma bitne i da ih treba preneti we-govom drugu za koga se posao odra|uje, naglasiv{i da je ovi} vlasnik ko{ar-ka{kog kluba FMP, te da bi sagovornikov drug trebalo da u razgovoru sa o-vi}em, dana 14. 7, ponudi izvesne sponzorske usluge za klub.

Komentari{u}i ponudu za sponzorstvo, objekat je procenio da je to “naj-boqa varijanta” da se sve zavr{i, i to ne samo za druga, ve} i u korist sagovor-nika, a i wega (objekta). Ukoliko pomenuta varijanta “pro|e”, odnosno ukoli-ko se sve zavr{i prema o~ekivawu objekta, sagovornikov drug }e za iznos spon-zorstva FMP-u umawiti prvobitnu sumu novca koju je obe}ao wemu i NNM-ukao naknadu za odra|en posao.

Na kraju razgovora, NNM je napomenuo da }e se sve pozitivno re{iti uko-liko “on” (Neboj{a ^ovi}) smeni NN direktora koji smeta interesima we-govog druga, po{to, u tom slu~aju, “onaj prvi deo sledi najdaqe mesec dana odpotpisivawa”.

[[iiffrroovvaannii nnaazziivv ““BBaattaa”” iinnddeennttiiffiikkoovvaaoo ssaamm kkaaoo DDrraaggooqquubbaa MMaarrkkoovvii-}}aa,, ““AAlleekkaa”” kkaaoo SSaa{{uu VVuu~~kkoovvii}}aa,, aa ““OOmmeegguu”” kkaaoo MMii{{uu JJookkssiimmoovvii}}aa..

33.. OOddee [[kkrrbbaa bbeezz ppoozzddrraavvaa,,aa nnii oovvii}} ssee nnee oossee}}aa ppoonnaajjbbooqqee

SSlleeddee}}uu kkoonnffeerreenncciijjuu zzaa {{ttaammppuu SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ooddrr`aaoo ssaammuu ~~eettvvrrttaakk,, 2288.. 1111.. 22000022.. ggooddiinnee::

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka nasta-vqa svoju principijelnu, doslednu i odlu~nu borbu protiv organizovanogkriminala. Na{ je programski ciq da se mafija u na{oj zemqi uni{ti, imi ula`emo mnogo truda i napora da neke od najzna~ajnijih afera do kra-ja rasvetlimo.

Na dana{woj konferenciji za {tampu, pripremili smo vam konkretan ma-terijal o nekoliko najaktuelnijih afera. U prvom planu su nam kriminalneafere u koje je ume{an Neboj{a ^ovi} i internacionalna “Mercedes benc”afera, koju smo pokrenuli pre vi{e od godinu dana, a po kojoj raspola`emo samnogo novih informacija i ~iwenica.

Pre dva dana ubijen je profesionalni ubica @eqko [krba. Zajedno sawim je ubijen policajac iz saveznog MUP-a, zamenik na~elnika jedne od zna-~ajnijih uprava saveznog MUP-a, rekao bih najzna~ajnije uprave. Videli stekako neve{to savezni ministar unutra{wih poslova, Zoran @ivkovi}, bra-ni tog Nenada Bato~anina. Kao, on je samo po sportskoj osnovi bio pove-zan sa [krbom, on mu je savetovao da se ne dru`i i tako daqe. Me|utim, Zo-ran @ivkovi} zaboravqa da postoji propis, policijski, koji se primewu-je i u saveznoj policiji, prema kome je zabraweno policajcima da imaju bi-lo kakve kontakte sa kriminalcima, sa qudima za koje se zna da su ume{a-ni u kriminal, na bilo koji na~in, osim ako ih potreba slu`be na to upu-20

govaraju se, ~ak ima svoja dva bliska srodnika, dva brata po ocu, koji su nepo-sredno u podzemqu, koji u @elezniku, tamo are i pale. ovi}evi srodnici ne-posredno u @elezniku rukovode podzemqem.

Kad su kriminalci u jednom trenutku saznali da ih policija prislu{ku-je i da ih mesecima prati, a to je kriminalcima javio Zoran Nedeqkovi}, zva-ni Baki, iz Slu`be dr`avne bezbednosti. Ta informacija je prene{ena i @eq-ku [krbi, a Neboj{a ^ovi}, u strahu da }e mo`da i on biti optu`en, odmahje po~eo da zove Dragoquba Mi}unovi}a, Du{ana Mihajlovi}a. Tada im saop-{tava kako je i on ~uo da se spremaju likvidacije, da postoji spisak od sto qu-di predvi|enih za likvidaciju, kako on wima saop{tava da je to saznao prekosvojih veza, koje on ina~e odr`ava da bi bio u toku {ta mu neprijateqi misle.Ontako poku{ava da opravda svoje veze sa podzemqem, kao on je tu s wima da bisaznao {ta se de{ava u podzemqu, {ta se tamo radi i tako daqe. I do tih in-formacija je do{la policija.

Tako on poku{ava sa sebe da skine optu`be da je znao da se sprema likvi-dacija sto qudi u Beogradu i uop{te u Srbiji, a da nije nikoga blagovremenoobavestio, jer ovde postoji du`nost prijavqivawa u pripremama krivi~nog de-la. Najte`eg mogu}eg krivi~nog dela.

To je policiji bilo jasno da @eqko [krba, kome je Maka javio, @eqkoMaksimovi} Maka, da baci mobilni telefon, @eqko [krba je otr~ao kod Ne-boj{e ovi}a tra`e}i od wega da se sazna {ta konkretno policija znao o sve-mu tome. Oni su vodili du`i razgovor. Taj razgovor je registrovan, a onda ne-koliko dana pred [krbino ubistvo, @eqko [krba je bio kod Neboj{e ovi-}a, u FMP, i predlagao Neboj{i ovi}u da mene upucaju. Policija je registro-vala da mu je Neboj{a ovi} odgovorio : “Polako, ima vremena”. To je bio od-govor Neboj{e ovi}a na ponudu @eqka [krbe da ja budem upucan.

Kako }e sad ^ovi} da obja{wava svoje veze sa [krbom, ostaje nam da vi-dimo. Neboj{a ovi} beskrupulozno, bestidno la`e kad ka`e da nikad nije ~uoza ~oveka koji se zove Baja Plavi, to je wegov dugogodi{wi kom{ija. Neboj-{a ovi} i Baja Plavi i Pera Mati} su iveli ku}a do ku}e, wihove ene-se dru`e, deca su im se dru`ila a firma “Verano motors” i prethodna firmaBaje i Milije Babovi}a, “Ciklon”, je bila sponzor ovi}u. Pravo ime tog o-vi}evog prijateqa, Baje Plavoga, je Radivoj @ivani}, i sada treba pitati Ne-boj{u ovi}a kako on ne zna za pravo ime svoga najbli`eg prijateqa, kom{i-je, sponzora, s kojim Neboj{a ovi} i daqe, skoro svakodnevno, telefonom raz-govara.

Taj Baja Plavi sad `ivi u Atini, u delu grada koji se zove Kifisija, tajRadivoj @ivani}, kome je nadimak Baja Plavi.

Brana [aranovi}, o kome sam vam ranije govorio, pobegao je iz Beogra-da u Crnu Goru, i sklonio se kod Brane Mi}unovi}a. Poslove je ostao ovde daobavqa wegov ro|eni brat Slobodan [aranovi}. Policija je raspisala po-ternicu za Branom [aranovi}em, ali crnogorska policija uop{te po tom pi-tawu ne sara|uje.

Mile Puzovi}, policijski general o kome smo vam, tako|e, mnogo govori-li, naj~e{}e se krije u svojoj tazbini, okolini ]i}evca ili Varvarina, a ~e-sto ide u Crnu Goru. Policija je vi{e puta do{la do informacija da u raznimrazgovorima, moje ime naj~e{}e pomiwe i govori da nije bilo mene, da wega,

23

Glavni posao koji je [krba radio za ovi}a je naplata reketa. I to je za-jedno ra|eno sa Ra{om Radovanovi}em, direktorom ^ovi}evog kluba. ^ovi}je taj reket napla}ivao kroz sponzorstvo za FMP, i ^ovi} je zloupotrebqa-vao svoj polo`aj potpredsednika Vlade, kako bi iznudio od odre|enih qudi, ka-ko bi ih pritiskao, ubedio, ucenio da upla}uju velike iznose novca na FMP,a mnogima je, kao protivuslugu, odlagao kazne zatvora, osloba|ao ih zatvora,davao poslove, osloba|ao ih pla}awa poreza i sli~no. Izneli smo vam ve} po-datke koliko je famoznog “Nikolasa” oslobodio pla}awa poreskih obaveza pre-ma dr`avi, a taj “Nikolas” je velike sume novca upla}ivao ovi}u. E sad, u tom^ovi}evom prqavom poslu, de{ava se da mu neko obe}a pare, a posle mu ne dapare ili mu ne da dovoqno, ne da ugovoreni iznos ili se pravi, ne zna o ~emuse radi i tako daqe. Tada prvo Ra{a Radovanovi} zove tog ~oveka i tra`i pa-re, ako to ne uspe, onda stupa u akciju @eqko [krba i direktno iznu|uje. Toisto je radio i Bombona za Miliju Babovi}a, i onog Baju Plavoga, kako se zo-ve, ^ovi}evog prijateqa i wihovu firmu “Verano motors”. To isto je radioi @eqko Maksimovi} Maka za Du{ana Zabunovi}a.

^ovi} je o~igledno potpuno poludeo kad smo raskrinkali ove wegove afe-re, ove wegove veze u podzemqu, i policija je do{la u posed informacije da je[krba ovi}u rekao da se spremaju likvidacije koje planira @eqko Maksi-movi} Maka, a ovi} je to pre}utao, kad je saznao informacije, on je jednostav-no i{~ekivao, po{to wegovo ime nije bilo na listi, on je i{~ekivao da po~-nu te likvidacije, i vaqda o~ekivao i neku konkretnu politi~ku korist iz sve-ga toga. Kad bi neko ubio qude koji mu smetaju na politi~koj sceni, misli on}e odmah postati ja~i. I to je ono {to ovi}a sad najvi{e mu~i. Policija ras-pola`e takvim informacijama. Wega najvi{e ispame}uje to {to je ~itava ak-cija tragawa za ubicama generala Buhe, vo|ena izuzetno tajno, u krugu od sve-ga desetak qudi, ~ak nisu bili obave{teni ni ministar Mihajlovi} ni pre-mijer \in|i} o tome. Oni su obave{teni kad je operacija izvedena. Kad su pr-va hap{ewa obavqena. I oni izmi{qaju, kad govore u javnosti, da je wih nekokonsultovao. Kao, \in|i} sad odobrava hap{ewe. Nigde to po propisima ne-ma, da predsednik vlade odobrava hap{ewe. Policija hapsi i privodi na osno-vu osnovane sumwe i ni{ta vi{e. I tek kad su ta hap{ewa izvedena, obave{te-ni su i Du{an Mihajlovi} i Zoran \in|i}. Ko zna {ta bi se de{avalo da suranije bili obave{teni, i kako bi to procurilo.

Kako je tekla ta akcija? Kroz prislu{kivawe. Prvo se doznalo da je Ne-boj{a ^ovi} u bliskim vezama sa nekim Makinim prijateqem, pa su im pri-slu{kivali telefonske razgovore, osmatrali kontakte, onda su saznali da jere~ o @eqku [krbi, pa su onda ispitivali karakter wegovih odnosa sa ovi-}em, pa se videlo da je ^ovi} okru`en sa mnogim drugim velikim kriminal-cima. O tome smo vam dali policijska dokumenta na pro{loj konferenciji za{tampu. Sad vidite da su ta dokumenta potpuno istinita. Policija, dodu{e,ka`e da ih nema u svojoj evidencija BIA }uti. Ranije je Slu`ba dr`avne bez-bednosti bila u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova, sad su to izdvo-jili da bi ote`ali borbu protiv krupnog klriminala.

Sve te istra`ne radwe, sve te akcije prikupqawa podataka, su pokazaleda je veoma {irok spektar, dijapazon, ^ovi}evih veza u podzemqu. On svakogglavnog kriminalca zna li~no, u dobrim je odnosima, prijateqski }askaju, do-22

ki}u. On je prema nama, DSS-u, krajwe blagonaklon, pre svega prema Voji, mi-sli se na Ko{tunicu, i iskreno govore}i, DS ga estoko napada. Ne treba namda od wega pravimo neprijateqa, kad nam je potreban kao saveznik. Nemojte,molim vas, zameriti zbog ovakvog obra}awa. Mnogo pozdrava, i tako daqe. Qi-qa Nedeqkovi}”. Pa onda dodato, “hvala na razumevawu i puno pozdrava”. Ipotpisao se Vojislav Ko{tunica. To mo`ete da vidite posle konferencije,mislim da nije bilo potrebe da se ovo sve umno`ava.

Imamo podatke, mnogo podataka o Neboj{i ovi}u, koje }emo izneti, to}ete videti, i u na{im novinama, u listu “Velika Srbija”, u nekim slede}imbrojevima. Vide}ete u ovoj kwizi “Mafija{ka pudlica Neboj{a ovi}”, ko-ju uskoro objavqujem, poput podataka, kako je odmah ~im je postao potpredsed-nik Vlade, na{ao ogromne dr`avne pare, da do sela u svojoj tazbini, asfalti-ra i put, dovede vodovod, izgradi i ogroman bazen i ~uda napravi, i tako daqe.Vide}ete na koji je na~in Neboj{a ovi} stekao doktorsku disertaciju, pa pod-mitio je drugog ~oveka, profesora sa fakulteta, da mu to pi{e, i tako daqe.to su ve} stvari koje govore da smo detaqno istra`ivali biografiju Neboj-{e ovi}a.

A podseti}u vas, po{to imamo podatke, i imamo izjave svedoka, o~evida-ca, u~esnika u tim doga|ajima, na veliku aferu koja se svojevremeno desila uBeogradu, kada je Neboj{a ^ovi} oteo robnu ku}u “Jugocentar”. To je biv{i“Merkator”. Vi se, verovatno, se}ate, neki od vas, da je ta zgrada “Merkatora”na Novom Beogradu, napravqena 1972. godine, kreditima slovena~kih firmi,i da su ti krediti vra}eni Slovencima, i ta se firma osamostalila i dobroi uspe{no radila. Preduze}e “Jugocentar” je registrovano u Privrednom su-du kao pravni sledbenik “Merkatora”, 11. januara 1990. godine. Imamo i bro-jeve re{ewa o toj registraciji. Bili su samostalni sve do 1993. godine. Tadaje radni~ki savet doneo odluku da se “Jugocentar” integri{e sa robnom ku}om“Jumko” iz Vrawa. I po{to je ta robna ku}a bila na odli~nom mestu, veoma pro-metnom, Neboj{a ovi} je na wu bacio oko kad je bio gradona~elnik Beogra-da. I tad po~iwu muke za firmu, za sve zaposlene, po~iwu progoni, da on taj “Ju-gocentar”, odnosno, “Jumkocentar”, kako se tada zvao, otme od radnika, nekimradnicima je manipulisao, neke je potkupqivao, neke je nagovarao da stupe u{trajk, da se {to ve}i problemi izazovu. Hteo je da se to otcepi od “Jumka”,da postane samostalno preduze}e, da onda on potpuno to preduze}e preotme.

Neboj{a ^ovi} je ~ak registrovao, do{lo je do dvostruke registracije,svoju firmu “Jugocentar”, prave}i veliku zabunu, pa su tu maltretirali, pred-sednicu sindikata, Mirjanu Ili} Stojiqkovi}, po ovi}evom nalogu wu je po-licija sa lisicama na rukama privodila, ucewivala, maltretirala. tako da je^ovi} na kraju uspeo, raznim zakulisnim, kriminalnim radwama da tu firmuotme. Imamo veliki materijal o celoj toj aferi. I on }e biti uskoro objavqenu na{im novinama, a ve}i deo tog materijala, ja }u objaviti u ovoj kwizi “Ma-fija{ka pudlica Neboj{a ovi}”.

I za dana{wu konferenciju smo vam, pripremili ne{to novo, jer ja samobe}ao pro{li put, kad god udarim po Ko{tuni~inim kriminalcima, ja }u ne-{to i{~a~kati i za \in|i}eve. I ako se se}ate, ovi \in|i}evi mafija{i sumi bili godinu i po dana, prevashodni predmet pa`we, dok nisam rasvetliookolnosti u kojima je do{lo do raslojavawa unutar mafije i wene podele na

25

tog generala Puzovi}a, niko `ivi ne bi nigde ni pomenuo. Izgleda da Mile-tu Puzovi}u nije jasno da policija odavno znao da je on bio glavni mozak jed-ne zlo~ina~ke organizacije i da za to postoji veliki broj dokaza.

@eqko Maksimovi} Maka je, pre izvesnog vremena, napustio Crnu Goru,gde je bio pod za{titom crnogorske policije, a policija intenzivno radi i nakriminalnoj delatnosti Bo{ka Radowi}a. To je jo{ jedna Ko{tuni~ina vezasa podzemqem. Rekao sam na po~etku da je Bo{ko Radowi} pobegao iz Beogra-da, zatvoren mu je “Lotos bar”, a wegov glavni atentator, wegov glavni gangsterje uhap{en u Novom Sadu. Bo{ko Radowi} je preko Aleksandra Tijani}a po-ku{avao da oslobodi svog ubicu iz zatvora.

U Ko{tuni~inim {tabu je trenutno prava panika, zbog otkrivawa wiho-ve veze sa kriminalom, ina~e Ko{tuni~ine glavne veze sa kriminalcima su,pored Aleksandra Tijani}a, Gradimir Nali}. Ko{tunica ga je hteo za mini-stra policije, ako se se}ate, krajem 2000. i po~etkom 2001. godine. Pa mu nijeuspelo. Gradimir Nali} je poznat kao narkoman. Wegov narkomanski kartonpostoji, Ko{tunica ga ima, ima podatke da je le~en u bolnici od narkomani-je. Treba Ko{tunicu pitati {ta }e mu le~eni narkoman u wegovom savetni~-kom kabinetu.

I pored toga, Ko{tunica je hteo da ga postavi za ministra policije, po-~etkom 2001. godine. Tako|e, Rade Bulatovi} je Ko{tuni~ina veza sa podzemqem,sa mafijom, ali mu je ujedno Rade Bulatovi} i instrument kontrole Vojske Ju-goslavije, posebno vojnih slu`bi bezbednosti, i veza sa strukturama dr`avnebezbednosti. I Qiqana Nedeqkovi}. Dakle, pored Aleksandra Tijani}a, Gra-dimira Nali}a, Radeta Bulatovi}a, Qiqana Nedeqkovi} je Ko{tuni~ina ve-za sa mafijom, ona je siva eminencija Ko{tuni~inog kabineta.

Videli ste kad je ubijen Nenad Bato~anin, da je odmah u svim medijima ob-javqeno da je bio telohraniteq Slobodana Milo{evi}a, Zorana @i`i}a, alisu u po~etku svi izbegavali da ka`u da je Nenad Bato~anin bio i telohrani-teq Vojislava Ko{tunice. Mesecima je bio neposredno uz Ko{tunicu, na sva-kom javnom mestu. Pa ako je to zna~ajno {to je bio telohraniteq raznim poli-ti~arima, onda je korektno da se svi nabroje, i vaqda su zna~ajniji oni kojimaje posledwim bio telohraniteq, a ne onima kojima je mnogo ranije bio. Jer, onje sad bio u sprezi sa mafija{ima. Da li je bio i ranije, to tek treba da se is-pita. ak je Qiqana Nedeqkovi} jednom prilikom, ostalo je zabele`eno, mi-slim, preko “Politike”, branila tog Nenada Bato~anina, kad je neko postaviopitawe otkuda on kao Ko{tuni~in telohraniteq.

Ovde imam jo{ jedan podatak, iz koga se vidi da Ko{tuni~in kabinet za-pravo vodi politiku Demokratske stranke Srbije, zbog ~ega je u Demokratskojstranci Srbije ogromno nezadovoqstvo. Strana~ki organi tamo ni{ta ne zna-~e. Wima sve odluke donosi savetni~ki kabinet i direktno Qiqana Nedeq-kovi}.

Ja ovde imam fotokopiju, koja mi je faksom poslatao, pa je posledwa stra-na ne{to lo{ije, ali mo`ete da vidite, ovo je rukopis Qiqane Nedeqkovi},pa }e kod na{e sekretarice ovo da ostane posle konferencije, ko eli da sni-mi i da pro~ita, mo}i }e da uradi. Qiqana Nedeqkovi} pi{e pismo profe-soru Jovanu Rankovi}u, pred neku televizijsku emisiju, i ka`e mu: “Dragi pro-fesore, molim vas da ve~eras ne budete previ{e o{tri prema Mla|anu Din-24

Ovde je direktno ume{an Nenad Mili}. Tada je bio {ef kabineta Zora-na \in|i}a a sada je zamenik republi~kog ministra unutra{wih poslova. Onje sve ovo omogu}io i zata{kavao. Tu su i mnogi kupci u na{oj zemqi preva-reni, ko kupi kola prve klase, dobije drugu klasu, ako se `ali, odmah protivwega na|u neke istra`ne radwe da podnose ili mu prete smr}u, ili vode pro-tiv wega neke sudski montirane sporove i tako daqe. Pre ovog Emila Ja{a-revi}a, koji je ina~e i ~lan G17+, ove prqave poslove obavqao je advokat Slo-bodan Milivojevi}. U sve je ume{an i Labusov zet, vaqda mu je neka sestra ilisestri~ina za wega udata, u nekim su rodbinskim vezama, to jo{ nisam razja-snio kojim, Vladan Stefanovi}, sudija Prvog op{tinskog suda. U sve je to ume-{an Rade Terzi}, okru`ni javni tu`ilac, wegova zamenica Vesna Jawi}, i ta-ko daqe. Kqu~na li~nost u svemu ovome je Hartmund Majer, koji je sli~ne pr-qave poslove svojevremeno obavqao i u Moskvi. ^ak ima nekih pokazateqa,indicija, da je proteran iz Rusije, da mu je tamo zabrawen boravak, zbog takvihprqavih radwi.

Mi }emo, dakle, nastaviti da se bavimo i tim pitawem. Ovde imamo ko-piju kompletnih dokumenata o registraciji nove firme u Vi{em privrednomsudu u Beogradu, u to je ume{ani predsednik tog Suda, Goran Kqajevi}, to sesad zove Trgovinski sud, je li? Tgovinski sud. Ta registracija, evo ovde stoji,da je obavqena 31. decembra 2001. godine, ovde su podaci o registraciji, i ovajfalsifikovani iznos vrednosti, na koji je firma registrovana, a posebno, po-seban kuriozitet predstavqa delatnost na koju je firma registrovana. Izme-|u ostalog, usluge istra`ivawa i kori{}ewe informacija i znawa u privre-di, nauci i sli~no, i tako daqe.

To su sve, o~igledno, kriminalne radwe, koje dovode u pitawe kredibili-tet mnogih nosilaca politi~ke vlasti i mnogih nosilaca pravosudnih funk-cija, i tu`ilaca i sudija. Najverovatnije }u i po pitawu ove afere, interna-cionalne afere, “Mercedes Benc”, uskoro i posebnu kwigu objaviti, po{toje sad ve} materijala toliko da ni u jedne novine ne mo`e sve da stane. Izvo-lite, ako vi imate neko pitawe.

NNoovviinnaarr:: Endrju Prls iz “Times” magazina, zna~i ja u funkciji prevodi-oca. Wegovo prvo pitawe je ove sve informacije koje ste nam sada saop{ti-li, da li mo`ete da ka`ete ko su vam i odakle su vam izvori za wih?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa, nisam lud, vaqda. Da mi odmah pobiju izvore. NNoovviinnaarr:: Slede}e, kakvu ulogu imaju optu`be usmerene na ovi}a i \in-

|i}a u va{oj predsedni~koj kampawi?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Moj ciq je da uni{tim mafiju. A mogu}nost borbe

protiv mafije, je jedna od retkih nadle`nosti republi~kog predsednika, s ob-zirom da po Ustavu Srbije, odnosno po zakonima, predsednik Republike ras-pore|uje visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje i dodequje~in generala. Ja ovim demonstriram gra|anima Srbije da sam u stawu da se ob-ra~unam sa mafijom, da po~istim iz policije korumpirane i sa mafijom po-vezane, generale, i da na generalska mesta dovedem ~asne i po{tene policij-ske oficire, koji }e, uz moju pomo}, uz moju podr{ku, da obra~un sa mafijomizvedu do kraja. Za razliku od Zorana \in|i}a, Vojislava Ko{tunice i Ne-boj{e ovi}a, ja nikad nisam bio ume{an ni u kakav mafija{ki posao, ni u ka-kvu kriminalnu radwu, i zato mi ovi mafija{i, jednostavno, ne mogu ni{ta.

27

dva krila. A da mi ne bi Ko{tunica sad odgovorio da idem \in|i}u na ruku{to otkrivam Ko{tuni~ine saveznike kao mafija{e, ja moram svaki put da ma-lo udarim i po ovim \in|i}evim, bar radi ravnote`e.

Vi se se}ate da smo mi mnogo govorili i pisali o toj aferi “MercedesBenc”, podnosili smo protiv nekih sudija, javnih tu`ilaca i wihovih zamen-ika, i zahtev Odboru za pravosu|e Narodne skup{tine Republike Srbije, da sesmene, pa to nikad nije stavqeno na dnevni red Narodne skup{tine. Odbijenismo od strane Odbora, Odbor nije hteo da raspravqa jer Dragor Hiber je biopredsednik tog Odbora, Dragor Hiber nije hteo da udara na svoje i tako daqe.

Najnoviji podaci svedo~e da je 31.12.2001. godine, po nare|ewu iz kabine-ta Zorana \in|i}a, tajno, bez tendera i aukcijske prodaje, izvr{ena nezako-nita prodaja “Ineks Intereksport AD” iz Beograda, “Dajner krajzleru” AG[tutgart, za ukupnu vrednost kapitala preduze}a od 9.800,000 maraka na dan uno-sa u registarski list Privrednog suda pod brojem 1-7806-00. Taj iznos ~ini 9.800akcija nominalne vrednosti od po hiqadu maraka za svaku akciju. To je stopr-ocentno ukupna vrednost osnovnog kapitala preduze}a i to u novcu tri mili-ona i ne{to, a u stvarima ne{to vi{e od {est i po miliona maraka. Pri to-me nijedan akcionar nije na{ dr`avqanin. Nema jugoslovensko dr`avqanstvo,{to je direktno kr{ewe zakona u ovom smislu. Izvr{eno je te{ko krivi~nodelo zloupotrebe slu`benog polo`aja i omogu}avawa boga}ewa, nezakonitogboga}ewa, na ra~un drugog lica. “Mercedes Benc” AD Jugoslavija je, od 1996.do 1997. godine, a kada nije imao nikakve dozvole za rad, uvozio sve vrste vozi-la drugog i tre}eg kvaliteta, bez homogenizacije i carinskog skladi{tewa, na{ta ih je na{ zakona obavezivao. Samo u tom periodu su o{tetili jugosloven-ski buyet za pet miliona nema~kih maraka. A u avgustu 1997. godine, sa kontin-gentom vozila, sa celim kontingentom vozila, kad je pukla u javnosti ova afe-ra, pobegli su, pa je protiv wih podno{ena krivi~na prijava za la`no cari-wewe, u decembru 1999. godine. Za oko tri i po miliona maraka su o{tetilibuyet, jer su ta vozila bila une{ena u zemqu, ali nisu ocariwena, kad je afe-ra izbila u javnost, oni su s wima pobegli. I na razlici u kvalitetu od cari-ne su oteli, u tom periodu, jo{ nekoliko miliona maraka.

Jo{ niko u Ministarstvu unutra{wih poslova, po ovom pitawu, nije pred-uzimao nikakve konkretne radwe, iako su mnogi bili obave{teni, me|u wimai Du{an Mihajlovi}, ministar unutra{wih poslova, a dobili su i nalog odtu`ila{tva, 20. maja 2002. godine. Pro{li put smo vas informisali da je za-menik republi~kog javnog tu`ioca konstatovao da postoji osnovana sumwa, dase provede krivi~ni postupak, da se provede istraga protiv ume{anih lica.

Sudovi, tu`ila{tvo i policija su dugo tvrdili da je sve regularno, da seradilo po Ustavu i zakonu, i tako daqe, {to pokazuje da je do{lo do nekog ve-likog podmi}ivawa, a firmu, koja realno vredi 90 miliona maraka, re~ je o fir-mi koju je ovde na{ “Ineks” registrovao, oni su zapravo preregistracijom u ko-rist nema~kih vlasnika smawili na desetinu wene vrednosti. 90% posto fir-me je na ovaj na~in ukradeno.

Glavna lica u ovom kriminalu su, od neposrednih u~esnika, Slobodan [a-renac, Hartmund Majer, Verner Gerhard i Markus Kristof Krup, zajedno sa advo-katom Emilom Ja{arevi}em, koji je jedan od najpoznatijih u provo|ewu mitai korupcije u pravosu|u u Beogradu. 26

NNoovviinnaarr:: I kako komentari{ete da ova jedna, kao ozbiqna zemqa, mislimJugoslavija, Srbija, nema nijednu levi~arsku stranku?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa znate, Srbija je uvek bila neuporedivo ozbiq-nija zemqa od Slovenije. Po svim aspektima. A {to se ti~e levi~arskih ilidesni~arskih stranaka, sad kad bih ja vas pitao da mi objasnite {ta je to le-vica, {ta je desnica, ne biste sigurno znali da mi objasnite. Jer ti pojmovi,odavno su izgubili svoje prvobitno zna~ewe, i ovde se vi{e politi~ki subjek-ti odavno ne dele na levicu i desnicu, mada se po inerciji u javnosti jo{ ~ujuti izrazi, ovde se politi~ki subjekti dele na patriote i izdajnike. Ko su iz-dajnici, o wima je kwigu objavio Tim Mar{al, ne moram uop{te da govorim.Svi oni koji primaju novac spoqa da bi delovali protiv svoga naroda i dr`a-ve. Ko su patriote? Oni koji ele da usprave Srbiju, da je ekonomski opora-ve, da uvedu socijalnu pravdu, da obezbede nezavisnost, suverenitet, teritori-jalni integritet i pravni poredak.

NNoovviinnaarr:: Mislite, to je ono {to }ete uraditi ako postanete predsednikRepublike Srbije?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Da. NNoovviinnaarr:: Kako }ete, mislim ako postanete predsednik, da li }ete sara-

|ivati sa Slovenijom, ili sa nekim slovena~kim politi~arima?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Ne znam za{to bih. Bar ne sa ovima koji sad vlada-

ju Slovenijom. Zbog ~ega?NNoovviinnaarr:: Janez Drnov{ek }e verovatno da pobedi.DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: [to bih ja sa Drnov{ekom? ujem za wega da ima ne-

kakve sklonosti, potpuno neprirodne i ne usu|ujem se ni da pomislim na ne-ku saradwu sa wim. Ono {to je kod wega, mo`da, tamo osobina koja ga kvali-fikuje da postane predsednik, u Srbiji je jo{ krajwe sramotno.

NNoovviinnaarr:: Zna~i, svi koji su ulo`ili novac , recimo sklopili neki posaosa Srbijom, vi }ete to sve prekinuti?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Vidite, trebalo bi da pro~itate ustavne nadle`no-sti predsednika Republike, pa da izvu~ete zakqu~ak {ta predsednik mo`e a{ta ne mo`e. Dakle, predsednik se ne bavi trgovinom, niti mo`e da otima no-vac onima koji su ulo`ili. Ali, {to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi smoprotiv toga, da Slovenci koji su navikli da podmi}uju na srpskom tr`i{tu,raznim podmo}ivawima faktora koji odlu~uju u privredi i politici, danasimaju ~etiri puta ve}i izvoz u Srbiju nego uvoz iz Srbije. Nismo mi, u prin-cipu, protiv bilo kakve saradwe sa slovena~kom privredom, ali smo za prin-cip koliko se iz Slovenije uveze u Srbiju, toliko vrednosti da se iz Srbijeizveze u Sloveniju. Jer za razliku od mnogih drugih na svetu, Slovenci imajutradiciju podmi}ivawa na srpskom tr`i{tu.

NNoovviinnaarr:: A da li znate da, kad na{a roba ulazi u Sloveniju, mi ne pla}a-mo carinu ali kada wihova roba, oni pla}aju carinu 70%?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: [to se ti~e tih ograni~ewa, ja bih samo poja~ao, kadbih imao te nadle`nosti. A {to se ti~e slovena~kih politi~ara, mogu i to otvo-reno da vam ka`em. Izvesne simpatije ose}am samo prema @magu Jelin~i}u.

NNoovviinnaarr:: Zmago.DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Zmago. Zmago Jelin~i}. Nekad na{e novine to pre-

nesu kao @mago. Prema tome, mislim da on jedini tamo vodi politiku koja je29

Mogu da me ubiju, ali to nije najstra{nije {to se ~oveku mo`e desiti, gore jekad se ~ovek javno obruka, poput Ko{tunice i \in|i}a, ili ovi}a, nego kadga ubiju.

NNoovviinnaarr:: Ja bih jo{ jedno. Ja se izviwavam kolegama, po{to ~ovek morada leti za pola sata....

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Da leti!?NNoovviinnaarr:: Da. Zna~i, u pro{lim predsedni~kim izborima imali ste mawe

glasova i od Labusa. [ta u ovom trenutku o~ekujete od izbora?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: O~ekujem u ovom trenutku da imam najvi{e glaso-

va. Pro{li put sam bio hendikepiran neverovatnom medijskom blokadom, iz-ve{tajima la`nih istra`ivawa javnog mwewa, i nejedinstvom opozicije. Sadje skoro sva opozoicija u Srbiji jedinstveno stala iza moje kandidature, svipatrioti i ~asni qudi u ovoj zemqi, o~ekujem da }e za mene glasati a videliste ve}, i ova Londonska konferencija o borbi protiv kriminala na jugosi-toku Evrope, implicite meni ukazuje podr{ku. Osnovni uslov da Jugoslavi-ja u|e u evropske integracije, ukqu~uju}i Evropsku uniju, je da uni{timo kri-minal. Oni koji su ume{ani u kriminal, o~igledno ne mogu tu borbu izvestido kraja. To mogu samo ja, za koga svi na belom svetu znaju da nisam ume{an niu kakav kriminal. Mene mogu da vole ili da mrze, mogu da prihvataju moju ide-ologiju ili ne prihvataju, mogu da me podr`avaju ili kritikuju, ali vezu sa kri-minalom, niko ne mo`e nikakvu da mi na|e. Prema tome, ovoga puta ja na iz-bore izlazim kao neuporedivo ja~i kandidat nego {to je to bio slu~aj u sep-tembru mesecu.

NNoovviinnaarr:: I posledwe, da li ste, na bilo koji na~in, zabrinuti zbog gla-sina u doma}oj {tampi, oko navodne istrage koju protiv vas sprovodi Ha{kitribunal?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Istraga se vodi ve} deset godina, koliko ja znam. Vo-di}e se mo`da i narednih sto godina, ja ni zbog ~ega nisam zabrinut, ja sam vi-{e puta ponovio svoju spremnost da odmah idem u Hag, ~im me neko pozove. Nesamo spremnost, nego i veliku `equ. Ja sam izjavio da, maltene, vi{e `elimda odem u Hag, nego da postanem predsednik. Prema tome, to u zavr{nicama pred-izbornih kampawi, uglavnom lansiraju iz Ko{tuni~inog izbornog {taba. towegov ekspert za prqave poslove, Aleksandar Tijani}, uz suflirawe Qiqa-ne Nedeqkovi}, plasira preko medija koji su bliski Ko{tunici.

NNoovviinnaarr:: Slovena~ko “Delo”. Mene zanima, vi ste dobili dosta glasova,ka`u zbog podr{ke Slobodana Milo{evi}a. Da li vas je podr`ala wegova stran-ka, da li i daqe o~ekujete da dobijete jako veliki broj glasova, bez obzira dali }e vas on podr`ati ili ne?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Mene je podr`ao Slobodan Milo{evi}. NNoovviinnaarr:: Podr`ao vas je?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Da. I wegova partija je, na wegov predlog, donela od-

luku da me cela partija podr`i i to je partija rekla u svom saop{tewu. Mo`davi niste dobro to pro~itali. Ali ja o~ekujem da }e sti}i wegovo konkretnopismo. Mo`da sutra, prekosutra, ali wegova podr{ka je nesporna.

NNoovviinnaarr:: I {ta o~ekujete, kakav rezultat?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa o~ekujem da dobijem glasove svih iskrenih patri-

ota i svih ~asnih i po{tenih qudi u Srbiji. I da pobedim.28

likoj akciji mog pripremawa za likvidaciju, koja je po~ela pro{le godine, oti-mawem blindiranog yipa, vlasni{tva Srpske radikalne stranke, razoru`a-vawem slu`be bezbednosti Srpske radikalne stranke, ~iji su svi pripadni-ci imali pi{toqe i uredne dozvole za no{ewe pi{toqa. Ovo je tre}i akt utoj pripremi logistike za likvidaciju. Incidenata nikavih nije bilo, jer daje bilo nekakvih incidenata, to bi ve} re`im udario na sva zvona, vi to zna-te. Niko se nije ni poku{ao suprotstaviti, osim {to su neki qudi tra`ilida se poka`e nalog, pa onda i policajci su pitali prisutne radnike da li ima-ju nalog, pa je tu bilo vi{e telefonskih poziva, bilo je malog zastoja, ali ni-kakvog incidenta nije bilo. A {to se ti~e krofni, zaista ne znam.

NNoovviinnaarr:: A {ah?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa, zar mislite da sam igrao {ah sa onima koji su ru-

{ili le`e}e policajce? Da vam iskreno ka`em, ja sam voleo da igram {ah, alive} nekoliko godina ne se}am se da sam ijednu partiju odigrao, osim ponekad sasvojim mla|im sinovima, kad ve} ne mogu da izbegnem, kad insistiraju. Na kogaje ovi} mislio? Neka ka`e neko ime, {to se ustru~ava, stalno ne{to izmi{qa.Te 36 miliona maraka, ja da sam imao 36 miliona maraka, toliko bih ~vrsto {~e-pao vlast u ovoj zemqi, da me vi{e nikad niko iv ne bi oborio. Da sam imao ionih sedam miliona dolara, o kojima je govorio ^ovi}, a mo`da ih i imam ne-gde, ali ao mi da ih na~nem. U jednoj nov~anici sedam miliona dolara.To su bu-dala{tine. Neka on ka`e neka konkretna imena, ja govorim konkretna imena,doga|aje, ~iwenice. On nema {ta da ka`e, on je toliko ispame}en da vi{e ne zna{ta govori.Jer ovaj re`im da ima bilo {ta protiv mene, davno bi to iskoristio,oni su sve ivo prekopali, i ni{ta nisu mogli da na|u i ne mogu da na|u jer ni-kad ni{ta nije postojalo. A {to se wih ti~e, vidite, radwa radi.

NNoovviinnaarr:: Da li }ete mo`da svom potencijalnom srpskom bira~kom teluda se predstavite na neki drugi na~in, osim iskqu~ivo politikom?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Na koji na~in da se predstavim? Pa {ta mi nudite?Ako mi ne{to konkretno nudite, da vidimo, da razmotrimo. Ne znam {ta bito bilo. Imate li jo{, pitawa, ako ne, hvala vam.

44.. PPuuddlliiccaa ssee ggiiccaaVVaannrreeddnnuu kkoonnffeerreenncciijjuu zzaa {{ttaammppuu SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ssaamm ssaazzvvaaoo

ooddmmaahh ssuuttrraaddaann,, uu ppeettaakk,, 2299.. 1111.. 22000022.. ggooddiinnee::DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Dame i gospodo, videli ste ve} ju~e kako je izvr{e-

na temeqita blokada informacija sa na{e konferencije za {tampu na svimelektronskim medijima. Posebno na televizijama. Nijedne re~e nije bilo o sa-dr`aju konferencije, pogotovo o na{im konkretnim podacima o kriminal-noj aferi mafija{kog karaktera, u kojoj je do gu{e ume{an Neboj{a ovi}.

Ja sam pri kraju sklapawa kwige “Mafija{ka pudlica Neboj{a ovi}” idanas sam uputio pismo Vojislavu Ko{tunici i Zoranu \in|i}u i zamolio samih qubazno, kao {to ste mogli da vidite, da budu recenzenti ove kwige, kakobi kwiga bila oslobo|ena poreza na promet, a oni po prirodi svoje funkcijebi morali da budu zainteresoivani i da borba protiv mafije bude {to uspe{ni-ja. Ja sam se ovde pozvao i na ovu implicitnu podr{ku koju sam dobio na Lon-donskoj konferenciji i uspe{na borba protiv mafije je jedan od osnovnih pred-uslova na{eg ukqu~ewa u evropske integracije, pogotovo u Evropsku uniju.

31

vredna po{tovawa. [to se ti~e Janeza Drnov{eka, ili onog koji odlazi, ka-ko se onaj zva{e, onog kratkog, {to kad stane iza stola ne vidi se, Milan Ku-~an. Taj kad stane iza stola, ne vidi se uop{te.

NNoovviinnaarr:: I jo{ samo jedno pitawe. Da li biste dali intervju za “Delo”?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Ne. Nemam vremena.NNoovviinnaarr:: Da li }ete i}i u Kosovsku Mitrovicu?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Malopre mi se javio, pre neka dva sata, Qubomir Kra-

govi}, koji je jutros bio u centrali UNMIK-a i wemu su saop{tili da na{ mi-ting nije zabrawen, miting }e se sutra odr`ati u Kosovskoj Mitrovici, kakoje i najavqeno, ali opet su rekli iz razloga moje bezbednosti onemogu}i}e miulazak na Kosovo i Metohiju. Tako su mu saop{tili. Obe}ali su i, dodu{e, da}e mu pismeno dati dokument o tome. Do sada, do ovog trenutka, on to nije do-bio napismeno. Wemu je usmeno to saop{teno. Prema tome, po{to je to sad zva-ni~no saop{teno, da ponovo putujemo ~etiri sata do administrativne grani-ce, da tamo provedemo jedno sat i po, dva sata, kao pro{li put, da pijem kafusa {vedskim pukovnikom i da se vratim opet nazad ~etiri sata, verovatno tosutra ne}u da radim jer imam neke druge obaveze u Beogradu. Ali }e se mitingodr`ati. Odr`a}e ga na{i lokalni aktivisti na Kosovu i Metohiji.

NNoovviinnaarr:: Eva Koprena, slova~ka televizija. Najbrojnija slova~ka ma-wina ivi u Vojvodini. Kakvu }ete politiku voditi prema nacionalnim ma-winama i drugo moje pitawe je, kakvi su odnosi izme|u vas i Slobodana Mi-lo{evi}a?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Srpska radikalna stranka je uvek vodila politikupune ravnopravnosti svih gra|ana Srbije, i Srba i pripadnika svih nacional-nih mawina. To ukqu~uje i slova~ku nacionalnu mawinu, i ja mogu da istaknemi ovom prilikom da su Slovaci u na{oj zemqi uvek bili lojalni gra|ani, ko-ji su po{tovali zemqu u kojoj ive a na{a zemqa im je uvek maksimalna, qud-ska, gra|anska i nacionalna prava obezbe|ivala. Vama je, verovatno, poznatoda kod nas Slovaci imaju {kole na slova~kom jeziku, kulturne institucije ida dr`e lokalnu vlast u dve op{tine, gde `ive u ve}ini. To su Ba~ki Petro-vac i Kova~ica. Tu apsolutno nikakvih problema nikada nije bilo i ja sam ube-|en i u budu}nosti da takvih problema ne}e biti. [to se ti~e Slobodana Mi-lo{evi}a, otkad je on pao sa vlasti, na{i odnosi su sve boqi. Ranije je biloperioda saradwi, perioda sukoba i tako daqe. Otkad on nije na vlasti, pogo-tovo otkad je pred Ha{kim tribunalom, na{i odnosi su sve boqi.

NNoovviinnaarr:: Gospodine [e{eq, gospodin ^ovi} u svom obra}awu novina-rima ~esto spomiwe, mada iskreno da ka`em, ne nudi dokaze kao vi, ali ve} dru-gi put spomiwe pitawe sa kime vi igrate {ah uve~e, kod ku}e. I drugo pita-we, kakve su to krofne bile sino} kod vas u ku}i?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Krofne?NNoovviinnaarr:: Krofne, navodno je neko do{ao da skloni le`e}e policajce is-

pred va{e ku}e, pa je do{lo do nekog malog sukoba, pa se zavr{ilo sa krofna-ma, ili u va{oj okolini negde?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Ne. Nije bilo nikakvog sukoba, nego su do{la tri ka-miona iz “Beograd puta” sa prate}om mehanizacijom, sa onim kompresorima,i pet policijskih automobila da skidaju le`e}e policajce koji su pred mojomku}om postavqeni pre ~etiri godine, iz razloga bezbednosti. O~igledno, u ve-30

Vide}ete daqe da je taj objekat “Radon”, koji je predmet pra}ewa, nastavqaoda kontaktira sa Milomirom Joksimovi}em Omegom, da ga je obavestio da jekod Neboj{e ovi}a izdejstvovao da wihovi drugovi iz Sur~ina dobiju posaoza asfaltirawe puteva na jugu Srbije. To je ta sur~inska mafija koja je, ina-~e, asfaltirala i autoput Beograd-Ni{ i Ibarsku magistralu, u velikim de-onicama.

Ovde }ete videti, ukazuje se na reketirawe Milutina Mrkowi}a i Dra-gomira Tomi}a, jer ovaj objekat informi{e Joksimovi}a o najnovijim doga-|ajima kako ide reketirawe Dragomira Tomi}a. Ovde je re~ i o izvesnom Zo-ranu @ivkovi}u, poznatom kriminalcu, koji je u~estvovao, re~ je o nekom Zo-ranu @ivkovi}u koji je ro|en u Puli, ja mislim da to nije ovaj isti kao mini-star, da je to re~ o nekom drugom Zoranu @ivkovi}u. Pogledajte malo tu, ne-mojte re}i da sam vam rekao da je ovaj ministar. Kad za ovoga na|em, odmah }uvam sve re}i, kao i pro{li put, samo je ovde o~igledno da je re~ o drugim qu-dima. Ovo je neki koji je ro|en u Puli, i zavr{io je Vi{u {kolu unutra{wihposlova u Zemunu. I ja sam u prvi momenat mislio da je re~ o ministru Zora-nu @ivkovi}u, ali kad sam video Vi{u {kolu unutra{wih poslova, znam daonaj nije ovde nikakvu {kolu zavr{io nego je i{ao dole u Titov Veles, da ne-ku dopisnu {kolu zavr{ava. Tako da sam odmah video da je re~ o razli~itimqudima, da ne bi tu bilo neke zabune, jer ovde nama ne bi odgovarala nikakvazabuna, mi elimo ~iste ~iwenice da se iznesu.

Ovde je, dakle, re~ o nekom Aramba{i}u Slobodanu, zvani Ari, koji je op-tu`en za ubistvo i sad je re~ o podmi}ivawu glavnog svedoka koji je svojim sve-do~ewem doprineo da ovaj izbegne osudu za ubistvo.

Daqe, vide}ete ovde da taj objekat “Radon”, kontaktira sa Neboj{om o-vi}em i Albancem ~ije se ime ne navodi, opet oko izvesnih kriminalnih po-slova i taj Albanac sada, preko objekta “Radona”, treba uz pomo} ^ovi}a, dare{i neke svoje probleme i ovom je obe}ano, ukoliko ^ovi} presudi u wego-vu korist, donese odluku u wegovu korist, da }e mu isplatiti izvesnu sumu nov-ca. Dakle, o~igledno je i pripadnicima albanske mafije, preko izvesnih po-srednika, da ovi} pravi odre|ene usluge i da se zato od albanske mafije do-bija novac.

Vide}ete, ovde se pomiwe i Sredoje [quki} [quka, govori se o wihovimkontaktima. To ukazuje na povezanost mafije. Ovde }ete videti, ovaj “Radon”,kako ga ena zove, wihov je telefonski razgovor, ina~e, taj Goran Radosavqe-vi}, koji se ovde vodi kao “Radon”, pod brojem 600087, wega zove ena i govorimu da ga je zvao telefonom Mile Dragi}. On je vlasnik firme “Dragi}”, mi-slim da je iz Zrewanina ta firma, koja proizvodi vojnu i policijsku opremui uniforme i sve ostalo. I sad, ena se interesuje, da li }e wen mu dobitiod Dragi}a ne{to, s obzirom da se wen mu anga`ovao kod ministra Du{anaMihajlovi}a i kod Neboj{e ovi}a, kako bi se qudstvo andarmerije opre-milo uniformama i borbenim prslucima, koje proizvodi to wegovo preduze-}e. Ona se daqe interesuje da li }e i Sa{a Alek iz Sur~ina, kome je taj ~ovekobezbedio posao asfaltirawa puteva na jugu Srbije, zauzvrat dati ne{to we-nom mu`u i woj. To govori o wihovom mentalitetu, to govori o wihovim mo-tivima, to govori o wihovom karakteru. I sada, on odgovara svojoj eni da muje Sa{a Alek i ranije za usluge mnogo davao, te da mu je sada pomogao iz ~isto

33

Za dana{wu konferenciju sam vam pripremio dodatnog, izvornog poli-cijskog materijala, na koji vam skre}em pa`wu. Danas }u vam ovde i razot-kriti koja se imena kriju ovde pod pseudonimima, koja su upotrebqena u ma-terijalima.

Pogledajte ovaj prvi materijal, od 12. juna 2001. godine, ovde se vidi da jepolicija pratila Obrada Stevanovi}a, policijskog generala, pratila ga je Slu-`ba dr`avne bezbednosti. Taj Obrad Stevanovi} se vodi ovde pod oznakom“Sab”. On je ostvario u junu 2001. godine vi{e kontakata sa Neboj{om ovi-}em. ovi} je od wega tra`io materijale za kompromitovawe Neboj{e Pav-kovi}a, jo{ se izrazio “onog smrada Pavkovi}a”. To su ovi}eve re~i. Gene-ral Obrad Stevanovi} mu je obe}ao da }e mu to pribaviti, ali posredstvomtre}eg lica, jer ne bi hteo da mu li~no to nosi, da se, vaqda, ne kompromitu-je. A onda je Obrad Stevanovi} informisao ^ovi}a o nekim drugim stvari-ma da je u toku. Dao mu neke druge materijale za sanaciju, verovatno je re~ o ovimotkopavawima le{eva i pretpo~iwavawe, verovatno se i to odnosi na pita-we komandne odgovornosti ko je kome bio pot~iwen od jedinica na Kosovu iMetohiji. Tu je ovi}, obavqaju}i naloge zapadnih obave{tajnih slu`bi, tra-`io, konstruisao sve ono {to bi eventualno mogao da upotrebi protiv Mi-lo{evi}a. Ali mu je tu ovi} naglasio da mu je najzna~ajniji materijal kojise odnosi na Kolubaru. Taj materijal mu je Obrad Stevanovi} obe}ao da }e do-biti preko Sretena Luki}a.

Vide}ete ovde jo{ nekoliko informacija gde se pomiwu Stevan Nik~e-vi} i Goran Vesi}. I ovde ima re~i i o saradwi kriminalnih krugova bliskihre`imu i u Srbiji i u Crnoj Gori. Ja vam ne}u, dakle, ukazati na kompletan sa-dr`aj, to }ete mo}i posle detaqno da prou~ite, samo }u vam naglasiti neko-liko stvari koje smatram najzna~ajnije.

Slede}i materijal, od 29. oktobra 2001. godine, se odnosi, pre svega, na Go-rana Radosavqevi}a Gurija, komandanta andarmerije. I mi za wega sad ovdeimamo mnogo dokaza da je te{ki korupciona{ i kriminalac. I on je bio pred-met obrade resora Dr`avne bezbednosti. Vide}ete u ovom prvom materijalu,od 29. oktobra 2001. godine, kako mu se ro|eni brat, koji ivi u okolini Aran-|elovca, alio na Dragoquba Markovi} Krmivo-produkta, koji mu je pozajmioneki novac, pa sad on to ne mo`e da mu vrati, pa ga brat umiruje, sredi}e to, po-zajmi}e od Milomira Joksimovi}a, to je taj Mi{a Omaga koji se pomiwe i uranijim materijalima, i tako daqe. Samo da vidite tu u kakvim su sve kontak-tima taj Mi{a Joksimovi} Omaga, i organizovali sastanak Qubi{e Buhe izSur~ina i izvesnog ~oveka koji se predstavqao tu kao direktor za puteve, re~je bilo o poveravawu asfaltirawa kroz Srbiju.

Ovde imate, u ovom materijalu, {to je posebno zna~ajno, dole u fusnoti,da je Dragoqub Markovi} bio i ranije objekat opservacija Slu`be dr`avne bez-bednosti. I u Centru resora Dr`avne bezbednosti u Beogradu, Dragoqub Mar-kovi}, vlasnik Krmivo produkta iz Sur~ina, vodi se pod brojem 720-01-25087.U nastavku tog materijala vide}ete da je Goran Radosavqevi} izneo da je 23.10.kontaktirao generala Neboj{u Pavkovi}a kako bi na licitaciji Vojske Jugo-slavije, sa ponudom “Evrokrema”, prote`irao wegovu firmu “Avital”, koja pro-izvodi taj te~ni evrokrem, a ta firma uop{te nije registrovana na podru~jugrada Beograda. 32

gu” sam vam rekao da je to Mi{a Omega Joksimovi}, “Mimozom” ozna~avaju Ker-tesa a “Alek” je Sa{a Aleksa, Sa{a Vu~kovi}, koji je ina~e snimio himnu Par-tizana, ako se se}ate, po tome je jedno vreme u javnosti bio poznat.

Dakle, ovo vam je sada dopunska informacija za Neboj{u ^ovi}a. Ja vamdajem konkretan materijal. Gledao sam sino}, slu~ajno, Neboj{u ovi}a na Stu-diju B, on ka`e, ima neki materijal za mene, izvadi papir, i br`e-boqe ga vra-ti. Ja tra`im da sve materijale koje za mene ima, iznese u javnosti. Kod menenema nikakvih tajni. Ja }u i daqe nastaviti, postepeno, sukcesivno, da vas in-formi{em sa ovim materijalima, koji mi stoje na raspolagawu. Vi morate darazumete, ja ovo ne dr`im ni u svojoj ku}i, ni u sedi{tu stranke, materijalisu na pouzdanom mestu. Ja, naravno, moram mnoge stvari tu da izvedem da spre-~im, po{to me intenzivno prate, najintenzivnije ovih dana, da ne primete gdeidem i gde uzimam taj materijal, gde je to sigurno mesto, jer kad bi saznali gdemi je to sigurno mesto, mo`da bi ga napali i bombama, spalili. Izvolite, ima-te li vi neko pitawe?

NNoovviinnaarr:: Ja se ne se}am da ste vi skoro spomiwali Du{ana Spasojevi}ai Mileta Lukovi}a, za koje se ka`e da su pre{li kod Legije?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Kako mo`e Mile Lukovi} Legija?NNoovviinnaarr:: Nije, to je drugi.DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: A Milorad, pa je li to Mile?NNoovviinnaarr:: A nikad niste ~uli za wih?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq::Ja sam ~uo za wih, nego nisam imao materijala za wih.

Ako vi imate neki pouzdan materijal, ja sam spreman da ga iznesem u javnosti.Ne, ja sam mislio da je to jedan ~ovek, taj Lukovi}. Je li to jedan ~ovek, Milo-rad Lukovi} – Mile Legija? To je jedan ~ovek. Ne mo`e on da pre|e sam kod se-be. Zbog toga sam vas ispravio.

NNoovviinnaarr:: Mile Lukovi} je jedan a Milorad Lukovi} je drugi.DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: E, to prvi put ~ujem, da vam iskreno ka`em. Koli-

ko ja znam, on je samo mewao ime, svojeremeno, je li tako? Ako imate neki ma-terijal, slobodno mi donesite, nemojte pred svima da mi donosite. Ja }u vas sa-~uvati kao izvor, va`no je samo da materijal bude pouzdan. I ja }u ga iznetiodmah na konferenciji za {tampu.

Znate, ja nisam u prilici da selekcioni{em materijal koji dobijem, i ni-sam u prilici da biram. Ono do ~ega uspem da do|em, ja iznesem u javnost. Zamene je samo va`no da je to pouzdan i izvorni policijski materijal. Dakle, daje istinit. To je jedino {to mi je, u ovom slu~aju, va`no i ni{ta drugo.

NNoovviinnaarr:: Aleksandar Todorovi}, radio Indeks. Ju~e nije bilo kvorumau Skup{tini, kako to komentari{ete, to je va{a inicijativa bila za smenuVlade?

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: To je sve bilo tako organizovano da ne bude kvoru-ma, da se ne bi raspravqalo o nepoverewu Vladi. Ali tu je lukavo i DragoqubMi}unovi} tome doprineo, jer mi smo podneli tu inicijativu jo{ u septem-bru mesecu. On je izbegavao da je stavi na dnevni red, i dva puta imao primed-be, {to qudi koji su potpisali, potpisali su da podr`avaju inicijativu alinije navedeno da oni podnose inicijativu, znate, kad smo skupqali iz raznihstranaka, pa su se neki qudi pojedina~no na papiru izja{wavali, da podr`a-vaju. On ka`e, to su koji podr`avaju a ne koji podnose, pa smo morali da radi-

35

drugarskih pobuda, a ne radi li~nog interesa i zarade. Ali {to se ti~e Mi-leta Dragi}a, ka`e da je wegov uticaj, da se Ministarstvo unutra{wih poslo-va odlu~i za Dragi}evu ponudu, bio presudan, te da je Dragi} svestan ~iweni-ce te, i nije hteo sa `enom daqe telefonom o tome da razgovara, u vezi even-tualne provizije, iako je ena neprekidno na tome insistirala.

Vidi se ovde, da je ovaj Omega, kako mu be{e ime, Joksimovi}, je li tako,samo da ne pogre{im tu, ovaj Joksimovi} Omega, kontaktirao i sa Bo{kom Bu-hom, da je od Bo{ka Buhe tra`io, to ukazuje i na vezu i Bo{ka Buhe sa krimi-nalom, i tim qudima koji su glavni u podzemqu. Ja sam o tome i ranije govorio,da je on bio povezan, da je mnogo znao i da je to jedan od razloga za wegovu li-kvidaciju i verovatno je bio mnogo nezadovoqan, {to je skrenut u stranu.Ov-de je re~ o nekoj sitnijoj usluzi, jer je nekom Milo{u Raki}u, policajac na aero-dromu Sur~in, na{ao onu lopaticu “Stop policija”, pa sad Mi{a Omaga ob-ja{wava da je on vozio Dragoquba Mi}unovi}a, pa da mu je zbog toga trebalata policijska tablica, zbog toga je on legitimisan. Zabraweno je to nositi. Toje oblik la`nog predstavqawa, kad neko nosi policijsku oznaku, policijskuonu tablicu “Stop” i tako daqe.

Ovde }ete videti, posledwi materijal govori o wegovom kontaktu sa Qu-bi{om Buhom umetom. Qubi{a Buha ume interveni{e za nekog inspekto-ra MUP-a, koji je poreklom [ap~anin, i Qubi{a Buha ume eli tog [ap-~anina da zaposli u Upravi za strance, i to na neko od na~elni~kih mesta, da-kle, svog ~oveka da prote`ira na va`nu funkciju u policiji, kako bi preko we-ga obavqao prqave poslove. Ovaj mu odgovara da je preduzeo sve potrebne ko-rake, pripremio teren i tako daqe. Ovde se daqe pomiwe i ovaj Omega, koji kon-taktira sa direktorom Beogradske banke i nekim Avital Merijom, izraelskimdr`avqaninom, oko isporuke naoru`awa, vojne i policijske opreme. Posto-ji ovde u fusnoti oznaka za tog izraelskog dr`avqanina, da je pukovnik u re-zervi izraelske vojske, o~igledno se bavi {pijuna`om i ranije je bio predmetoperativnog sagledavawa Slu`be dr`avne bezbednosti.

Ovde je re~ i o odre|enim prodajama objekata biv{eg pogona fabrike “So-ko [tark”, o o~ekivanoj zaradi i tako daqe. U ovome dokumentu mo`ete da vi-dite da su, pored Dragomira Tomi}a i Milutina Mrkowi}a, predmet reketi-rawa bili i bra}a Kari}. I sad se ovde govori kako bra}a Kari} poku{avajuda se i{~upaju, da se izvuku iz svega toga, ali se saop{tava da oni nemaju nika-kvih {ansi, da je sve bilo pripremqeno da se potpuno, kao firma, likvidira-ju, da im se odbije svaka alba, da su imali samo jedan formalni ustupak od 15dana, da se procewuje da oni nemaju nikakvih ni teorijskih {ansi da se iz sve-ga toga izvuku.

A {to se ti~e Dragomira Tomi}a i Milutina Mrkowi}a, tu su bilimek{i, tu su ih obavezali na odre|ena pla}awa dr`avi a i wima li~no, ikad to plate, onda mogu da ra~unaju da su se izvukli iz onoga {to im je bi-lo spremqeno.

Ovde vidite, objekat “Maslina”, to je izvesni Vasilije Vaso Mijovi}, ko-ji daje neke informacije i tako daqe.

U pro{lim materijalima smo vam govorili, tako|e, o nekim objektima,sad mogu samo da vam ka`em o kome je tu re~, pod ovim {iframa. Kao “Bata” sevodi, u nekim od tih materijala, Dragoqub Markovi}-Krmivo produkt, za “Ome-34

kovi}a”. Reaguju}i na jasno iskazanu ^ovi}evu nestrpqivost, objekat je obe-}ao da }e materijale pribaviti do 11.00 ~asova, te da smatra da je boqe da mumaterijale ne dostavqa li~no, ve} posredstvom tre}eg lica.

U narednom kontaktu, objekat je informisao ovi}a da poseduje materi-jale vezane za “asanaciju” i “predpo~iwavawe”, ali je ovi} izneo da mu je naj-zna~ajniji materijal koji se odnosi na Kolubaru, navode}i da ga o~ekuje za po-la sata.

Tokom slede}eg kontakta, objekat je preneo ovi}u da }e materijal o Ko-lubari ubrzo dobiti od Luki} Sretena, koji }e, prethodno, materijal dobitiod Vukovi}a. Ponovo iskazuju}i vidno nestrpqewe, ovi} se interesovao dali je Luki}u poznato kome }e, na kraju, materijal biti dostavqen, te je obje-kat odgovorio da Luki} sa tim nije upoznat.

Prate}i aktivnost objekta “Cana”, raspola`emo saznawima da je, dana 9.6. 2001. godine, objektova supruga u kontaktu sa svojom majkom Nedeqkom [a-rovi}, komentari{u}i najave pojedinih ~elnika DOS-a o saradwi sa Ha{kimtribunalom, iznela da, u tom slu~aju, ovoj dr`avi zakoni ubudu}e ne}e biti nipotrebni, proceniv{i da bi upu}ivawem jugoslovenskih dr`avqana u Hag, NA-TO i {iptarski teroristi bili amnestirani za zlo~ine po~iwene na ovimprostorima.

Objektova supruga je politiku aktuelne vlasti u Srbiji i rukovodstva RDB-a ocenila kao nastavak politike nekada{weg na~elnika RDB Jovice Stani-{i}a. [arovi}ka je, tim povodom, iznela tvrdwu da se saradwa rukovodstvaSrbije i Crne Gore odvija preko predstavnika organizovanog kriminala, u komsmislu je, izme|u ostalih, pomenula funkcionere SMUP-a Stevana Nik~e-vi}a i Gorana Vesi}a.

IIssttoojj ooppeerraattiivvnnoojj aakkcciijjii pprriippaaddaa ii iinnffoorrmmaacciijjaa bbrroojj 0011-22117788 oodd 2299.. ookkttoo-bbrraa,, kkaaoo ppeettii ddookkuummeenntt::

Prate}i aktivnost objekta “Radon”, informisani smo da je, dana 23. 10. 2001.godine, objekta kontaktirao brat, koji je povodom poslovawa wihove zajedni~-ke firme koja se nalazi u okolini Aran|elovca, naglasio kako ga vlasnik fir-me “Krmivo-produkt”, Markovi} Dragoqub (Markovi} Dragoqub, ro|en 7. 4.1962. godine u Beogradu, dr`avqanin SRJ, vlasnik i direktor proizvodno-tr-govinskog preduze}a “Krmivo-produkt” iz Sur~ina, ulica Galova~ka broj 12,sa prijavqenim prebivali{tem u Sur~inu, ulica Galova~ka broj 12. Marko-vi} je osniva~ i direktor proizvodno-trgovinskog preduze}a DOO “Krmivo-produkt”, koje je po osnovu op{te registracije osnovano 30. 7. 1991. godine, sasedi{tem u Sur~inu, ulica Galova~ka broj 12. Preduze}e pored unutra{wegprometa mo`e obavqati i spoqnotrgovinski promet u okviru upisanih delat-nosti po op{toj registraciji, a shodno Zakonu o spoqnotrgovinskom poslo-vawu. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 720-01-25087, jer je biv-{a OO CRDB Beograd po EOS-u u periodu 1999. do 2000. godine.), svakodnev-no kontaktira telefonom i da im, posebno objektu, zamera {to se ne pridr-`avaju dogovora u vezi vra}awa duga, koji bez kamate iznosi oko 17.000 DM. Stim u vezi, zamolio je objekta da se za navedenu sumu novca, koju duguju Marko-vi}u, zadu`i kod nekoga od svojih prijateqa, jer, kako je rekao, wegovi razgo-vori sa Markovi}em postaju sve neprijatniji. Objekat je umirio brata navo-de}i da }e novac pozajmiti od Milomira Joksimovi}a (vlasnika kafea “Mo-

37

mo novi spisak potpisnika, pa da qudi ponovo potpisuju. To smo radili na po-~etku ove sednice redovnog zasedawa i onda smo mu podneli pre~i{}en tekst,kako je tra`io, a onda umesto da to uvrsti u dnevni red ve} teku}e sednice, onzakazuje posebnu sednicu sa samo tom ta~kom dnevnog reda i sve je bilo orga-nizovano da ne do|e dovoqan broj poslanika vladaju}ih partija.

NNoovviinnaarr:: Ho}ete li tra`iti da se to ponovo stavi na dnevni red?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa sad je nemogu}e da se bilo kakva druga sednica dr-

`i, dok se ne zavr{i po ovoj raspravi, jer je to na{e ustavno pravo. Ne moguoni da ka`u zbog nedostatka kvoruma vi ne mo`ete va{e ustavno pravo da is-koristite, jer ako Skup{tina ne mo`e nikako da ima kvoruma, onda je to raz-log za raspu{tawe Savezne skup{tine, to je po Ustavu. Oni sad ne bi smeli ni-{ta drugo da stave na dnevni red, dok se rasprava po ovoj ta~ki ne okon~a. Jo{{to je nedozvoqeno sa wegove strane, on ka`e “o~igledno je da ne mo`e da do-bije podr{ku takav predlog”. Otkud on zna? Kako on zna da ne mo`e da dobijepodr{ku? Mo`da }e u jednom momentu dobiti, ako ubedimo i poslanike par-lamentarne ve}ine, mo`da }e glasati za na{ predlog. Imate li jo{ pitawa?Izvolite.

NNoovviinnaarr:: Ne{to o predsedni~koj kampawi i o budu}im mitinzima?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Pa mi imamo jo{ samo jedan miting. To je u sredu, 4.

decembra, u 17 ~asova, dakle, u pet sati popodne, na Trgu Republike u Beogra-du. Mi smo danas imali miting u Kosovskoj Mitrovici, ali ja sam vam ju~e re-kao, da je nama saop{teno da }e mi opet biti onemogu}en ulazak na teritori-ju Kosova i Metohije i to su onda dr`ali samo na{i lokalni aktivisti iz Ko-sovske Mitrovice. To je saop{teno ju~e usmeno na{em predsedniku Okru`nogodbora, narodnom poslaniku Qubomiru Kragovi}u. ak su rekli da }e mu da-ti to i pisano. Oni izbegavaju da daju pisani akt o tome.

U subotu, u 11 ~asova, u zgradi Skup{tine op{tine Novi Beograd, bi}e odr-`ana promocija moje kwige “Ideologija srpskog nacionalizma”, i taj terminza promociju je, tako|e, u okviru predizborne kampawe. To je sve {to se ti~ejavnih skupova. Ina~e, kwiga o Neboj{i ovi}u napreduje, vrlo brzo }e biti{tampana. Sklapamo sve materijale, kwiga se sama pi{e. Da vidimo kako }esada i ovi moji recenzenti da se izjasne, jer ako daju pozitivne recenzije, to }ebiti osnov za osloba|awe od pla}awa poreza na promet, a morate priznati dasu vrlo ugledni recenzenti u pitawu, u uticajnim strukturama vlasti.

NNoovviinnaarr:: Da li ste im dali rok do kada da vam odgovore?DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Ne, nema roka. Nisam im dao rok, vaqda }e pod hit-

no o tome da se izjasne. Danas im je ovo faksom poslato, primqeno je u wiho-vim kabinetima, imamo potvrde o prijemu faksa u wihovim kabinetima. Hva-la vam {to ste do{li.

NNoovviinnaarriimmaa ssaamm ppooddeelliioo nnoovviihh sseeddaamm ppoovveerrqqiivviihh ppoolliicciijjsskkiihh ddookkuummeennaa-ttaa,, nneekkee uu cceelloossttii,, aa nneekkee ssaammoo ss pprrvvoomm ssttrraanniiccoomm tteekkssttaa..

^eettvvrrttii ddookkuummeenntt jjee iinnffoorrmmaacciijjaa oodd 1122.. jjuunnaa 22000011.. ggooddiinnee,, bbrr.. 0011-11227755,, ooppee-rraattiivvnnee aakkcciijjee ““MMaa~~vvaa””::

Prate}i aktivnost objekta “Sab”, raspola`emo podatkom da je tokom 12.6. 2001. godine, objekat ostvario vi{e kontakata sa Neboj{om ovi}em.

^ovi}a je najpre interesovalo da li objekat poseduje materijale koji su mupotrebni i, poja{wavaju}i, naveo da se materijali odnose na “ovog smrada Pav-36

DM i pojasnio da se radi o mizernoj sumi, po{to je taj ~ovek aktivan polica-jac, koji je kao glavni svedok, svojim svedo~ewem najvi{e doprineo da se situ-acija okrene u korist Aramba{i}a, kome se sudi za ubistvo.

NNaa OOAA ““MMaa~~vvuu”” ssee ooddnnoossii sseeddmmii ddookkuummeenntt,, iinnffoorrmmaacciijjaa bbrroojj 0011-11559933 oodd1133.. jjuullaa 22000011.. ggooddiinnee::

Prate}i aktivnost objekta “Radon”, raspola`emo podatkom da je, dana 13.7., objekat kontaktirao sa NN Albancem, povodom ju~era{weg dogovora o sa-stanku sa ^ovi} Neboj{om i obavestio ga da je zakazao sastanak kod ^ovi}aza 13. 7. u 16,30 ~asova, dodav{i da }e istom prisustvovati i izvesni Dra`i}.

Objekat je predlo`io da se sagovornik i wegov drug, koji uz pomo} ovi-}a treba da re{i izvesni problem, pre odlaska u zgradu Vlade Srbije gde }esa ovi}em biti odr`an sastanak, sa wim sastanu ispred zgrade MUP-a u uli-ci Kneza Milo{a, odakle bi oti{li zajedno na sastanak. (U informaciji od12. 7. informisali smo da objekat u dogovoru sa NN Albancem posreduje u re-{avawu izvesnih problema u korist NNM-ovog druga, koji }e, ukoliko ovi}donese odluku u wegovu korist, objektu i NNM-u isplatiti, za sada, nepozna-tu sumu novca kao nagradu za wihovo anga`ovawe u posredovawu).

Prate}i aktivnost objekta “Kuma”, do{li smo do saznawa da je, dana 12. 7. 2001.godine, izvesni Branko, radnik MUP-a Srbije, kontaktirao Zorana @ivkovi-}a (Zoran @ivkovi}, ro|en 14. 11. 1963. godine u Puli, od oca Svetomira i maj-ke Qubice, evidentiran u kwizi dr avqana u Puli, Srbin, sa zavr{enom Vi{om{kolom unutra{wih poslova u Zemunu, bez stalnog zaposlewa, sa prijavqenimboravkom u Beogradu, ulica Kej oslobo|ewa broj 5, nastawen u ulici Dalmatin-ska broj 117. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem BG-16633, jer je zawega 1989. godine, na zahtev sedmog sektora SDB RSUP-a SRS, ra|ena operativ-na provera. U OE RDB evidentiran je sa istim podacima. U KE GSUP-a Beotradevidentiran je pod brojem 19753, jer je protiv wega 27. 5. 1997. godine podneta kri-vi~na prijava etvrtom op{tinskom sudu, zbog dela iz ~lana 180 KZD u vezi sa~lanom 19 KZSRJ, iznuda u poku{aju), objektovu blisku prijateqsku vezu.

Branko je izneo da bi uskoro, od svog poznanika iz MUP-a, trebalo da do-bije informaciju “ko i zbog ~ega” operativno radi prema objektu. Prema we-govim navodima, nedavno ga je kontaktirao ~ovek iz najbli`eg okru`ewa Sre-doja [quki}a [quke, koji mu je tom prilikom izneo kako mu je poznato da jeobjekat nedavno kontaktirao sa [quki}em, sa kojim je, kako pomenuti navo-di, u izuzetno bliskim odnosima.

SSlleeddii,, kkaaoo oossmmii ddookkuummeenntt,, iinnffoorrmmaacciijjaa 0011-22220000 oodd 11.. nnoovveemmbbrraa 22000011.. ggoo-ddiinnee,, iissttee ooppeerraattiivvnnee aakkcciijjee::

Prate}i aktivnost objekta “Radon”, raspola`emo saznawima da je, dana31. 10. 2001. godine, objekta kontaktirala supruga, koja ga je najpre informi-sala da ga je tra`io Mile Dragi}, vlasnik istoimenog preduze}a, a potom seinteresovala da li }e od Dragi}a dobiti “ne{to”, s obzirom na wegovo (objek-tovo) dosada{we anga`ovawe kod ministra Du{ana Mihajlovi}a i Neboj{e^ovi}a, kako bi se qudstvo andarmerije opremilo uniformama i borbenimprslucima koje proizvodi preduze}e “Mile Dragi}”.

Objektova supruga se tako|e interesovala da li }e i Sa{a Alek iz Sur-~ina, kome je objekat preko ^ovi}a obezbedio posao asfaltirawa puteva najugu Srbije, zauzvrat dati “ne{to” objektu i woj.

39

zaik” i firmi “Omega” i “Trgo turs”), koji mu je obe}ao pomo}, ali tek nakonizvesne naplate koju o~ekuje najranije do 28. 10. ili najkasnije sredinom sle-de}e nedeqe.

Prate}i aktivnost objekat “Omaga”, informisani smo da je, dana 27. 10.,u prostorijama koje se nalaze pored kafea “Mozaik” (u Dalmatinskoj broj 23),objekat organizovao najpre sastanak, a potom i ru~ak, kome su, pored wega, pri-sustvovali Qubi{a Buha iz Sur~ina i NNM – “direktor za puteve”.

Istoga dana, Nikola @ivanovi}, direktor Beogradske banke, u dru{tvu“izvr{nog sekretara” G-17 plus, obi{ao je fabriku za preradu mesa u Belegi-{u, koja je u vlasni{tvu objekta, sa ciqem razmatrawa mogu}nosti pru`awafinansijske pomo}i iz eventualnih razvojnih programa koji se realizuju podpokroviteqstvom G-17 plus i finansijskih institucija.

Objekat je 28. 10, u razgovoru sa generalom andarmerije Goranom Radosa-vqevi}em, izneo da je 23. 10. kontaktirao generala Neboj{u Pavkovi}a, kakobi na licitaciji VJ za ponude evrokrema prote`irao wegovu firmu “Avital”(proverom u Privrednom sudu ustanovili smo da firma “Avital” nije registro-vana na podru~ju grada Beograda), koja proizvodi te~ni evrokrem.

II {{eessttii ddookkuummeenntt jjee iizz ttee ooppeerraattiivvnnee aakkcciijjee,, ppoodd bbrroojjeemm 0011-22118866,, oodd 3300.. ookk-ttoobbrraa::

Prate}i aktivnost objekta “Radon”, informisani smo da je objekat, dana29. 10. 2001. godine, kontaktirao sa Milomirom Joksimovi}em, koga je obave-stio da je kod Neboj{e ^ovi}a izdejstvovao da “wihovi drugovi iz Sur~ina”dobiju posao asfaltirawa puteva na jugu Srbije. Zahvaquju}i se objektu u ime“drugova iz Sur~ina”, Joksimovi} je izneo da se upravo nalazi u dru{tvu po-menutih drugova, sa kojima su i Milutin Mrkowi} i Dragomir Tomi}.

Na kraju razgovora, nakon {to se izdvojio iz dru{tva u kome se nalazio,Joksimovi} se interesovao kada objekat mo`e do}i kod wega kako bi mu ispri-~ao najnovija doga|awa vezana za wegove planove sa Tomi}em. Objekat je odgo-vorio da bi narednog dana mogli da se sastanu i o tome nasamo popri~aju.

Prate}i aktivnost objekta “Kuma”, do{li smo do saznawa da je, dana 28. 10,objekat kontaktirao Zorana @ivkovi}a (Zoran @ivkovi}, ro|en 14. 11. 1963.godine u Puli, od oca Svetomira i majke Qubice, Srbin, evidentiran u kwi-zi dr`avqana u Puli, sa zavr{enom Vi{om {kolom unutra{wih poslova u Ze-munu, bez stalnog zaposlewa, sa prijavqenim prebivali{tem u Beogradu, uli-ca Kej oslobo|ewa broj 5, a stvarno nastawen u Dalmatinskoj ulici broj 117/5/24.U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem BG-16633, jer je za wega 1989.na zahtev 6. sektora SDB RSUP-a Srbije ura|ena potpuna provera. U KE GSUP-a evidentiran pod brojem 19753, jer je protiv wega 27. 5. 1997. godine podnetakrivi~na prijava zbog krivi~nog dela iznuda u poku{aju), interesuju}i se dali je izvesnom ~oveku, a u vezi wegovog kuma Aramba{i} Slobodana “Aru”(Aramba{i} Slobodan-Ara, ro|en 13. 9. 1965. godine u Beogradu, od oca Petrai majke Du{anke, Srbin, dr`avqanin SRJ, vlasnik ve}eg broja kockarnica, saprebivali{tem u Beogradu, ulica Indire Gandi broj 17, trenutno se nalazi upritvoru, zbog ubistva. UOE CRDB Beograd nije evidentiran, u KE GSUP-aBeograd evidentiran je pod brojem 24365, zbog krivi~nog dela iz ~lana 33 Za-kona o oru ju i municiji i vi{e prekr{aja protiv javnog reda i mira), ispla-}ena odre|ena suma novca. S tim u vezi, @ivkovi} je izneo da je ispla|eno 5.00038

12248, kao lice indicirano po IZOS-u. Prema podacima CRDB Beograd, Avi-tal se u posledwih godinu dana, pose}uju}i svoje poslovne partnere u Beogra-du, interesuje za trgovinu prehrambenih proizvoda, oru ja – PVO rakete do-meta 5.000 metara – proizvodima “motorole”, kao i GPS ure|ajima koji se ugra-|uju u vozila radi onemogu}avawa kra|e), oko zajedni~kog investirawa u poslov-ni objekat od 30.000 metara kvadratna, koji bi izgradili na mestu sada{weg objek-ta u Sterijinoj ulici broj 15, gde se nalazi biv{i pogon fabrike “Soko-[tark”(operativnim putem, proverom u Privrednom sudu u Beogradu, do{li smo do po-dataka da je objekat “Omega” 2. 12. 1996. godine, preko svoje firme “Omega ko-merc” otkupio zgradu, biv{i pogon fabrike “Soko-[tark” iz Beograda u uli-ci Sterijina broj 15, od mati~ne firme “Soko-[tark” za onda{wih 5.000.000dinara, {to je po tada{wem zvani~nom kursu iznosilo 1.700.000 DM).

Po re~ima objekta, wegove namere u vezi ove lokacije su prvobitno bileza prodaju ovog objekta. Me|utim, po{to je napravio kalkulaciju i upore|e-we vrednosti koja bi se dobila direktnom prodajom starog objekta u vi|enomstawu i eventualno novog objekta koji bi se izgradio na mestu postoje}e zgra-de, objekat se opredelio za drugu varijantu, jer }e mu ona sa izgradwom 30.000kvadratnih metara doneti zaradu od oko 300.000.000 DM.

Dana 6. 11. 2001. godine objekat je kontaktirao sa NNM licem koje mu je uranijem periodu pru`alo poverqive informacije iz RUJP-a, ZOP i NBJ u ve-zi strategije i uskla|ivawa aktivnosti pomenutih finansijskih isntitucijaprema tzv. poreskim obaveznicima, korisnicima finansijskih sredstava pri-marne emisije novca, koji su pripadali establi{mentu biv{eg re`ima.

Objekat je obavestio NNM-a da raspola`e pouzdanim informacijama dabra}a Kari} po svaku cenu nastoje da do|u do wega NNM-a, kako bi im pomo-gao kao u slu~aju Dragana Tomi}a. Objekat je zahtevao da NNM obavezno sto-pira sve poku{aje bra}e Krai} da prona|u ~oveka iz finansijskih instituci-ja koji }e im olak{ati sada{wi polo`aj. NNM je odgovorio da bra}a Kari}nemaju nikakve {anse da se izvuku iz sada{we situacije, s obzirom da im je dosada odbijena svaka alba, te da im je u~iwen posledwi formalni ustupak, u smi-slu {to im je dat rok od 15 dana za koji, po mi{qewu NNM-a, Kari}i nemajuni teoretske {anse, mogu}nosti, da ispune zahteve NBJ, ZOP-a i RUJP.

Na kraju razgovora, objekat je upoznaju}i NNM-a sa aktuelnim de{avawi-ma oko Dragomira Tomi}a, rekao kako }e Tomi} platiti sve obaveze prema dr-`avi, ali i prema wima. S tim u vezi, objekat je predo~io NNM-u da ih je obo-jicu Tomi} pozvao u svoju ku}u na razgovor, zakazuju}i ga za ~etvrtak 8. 11. 2001.godine, u popodnevnim ili ve~erwim satima.

Posredstvom sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podataka da je objek-ta “Maslina”, dana 5. 11. 2001. godine, supruga Svetlana informisala da se nale~ewu u bolnici “Dr Dragi{a Mi{ovi}” nalazi predsednik Socijaldemo-kratije, Vuk Obradovi}. S tim u vezi, objekat je supruzi sugerisao da obave-zno poseti Obradovi}a i da mu prenese wegove pozdrave. U ponovnom kontak-tu sa objektom, Svetlana je iznela da je kontaktirala Vuka Obradovi}a, te daga isti puno pozdravqa.

Svetlanu je dana 6. 11. o.g. kontaktirao Jago{ Lopu{ina, zvani “Roki”, ko-ji je informisao da 8. 11. o.g., zajedno sa Miletom Puzovi}em, biv{i na~elnikodeqewa za upravne i pograni~ne poslove MUP-a RS, putuje u Podgoricu, gdenameravaju da posete objekta.

41

S tim u vezi, objekat je izneo kako mu je Sa{a Alek za ranije usluge dostadavao, te da mu je sada pomagao iz ~isto drugarskih pobuda, a ne radi li~nog in-teresa i zarade. [to se ti~e Mileta Dragi}a, objekat je naveo da je wegov uti-caj da se MUP odlu~i za Dragi}evu ponudu bio presudan, te da je Dragi} sve-stan te ~iwenice, me|utim, nije eleo da telefonom govori ni{ta u vezi even-tualne provizije, iako ga je supruga u razgovoru navodila da joj o tome pri~a.

Prate}i aktivnost objekta “Omega”, raspola`emo podatkom da je, dana 31.10. 2001. godine, objekat kontaktirao Bo{ka Buhu, na~elnika GSUP-a Beograd.

Tokom razgovora, objekat je zamolio B. Buhu da mu pomogne oko re{avawajednog problema i, poja{wavaju}i o ~emu se konkretno radi, naveo kako je jed-nom od wegovih radnika, Raki} Milo{u, prilikom vr{ewa rutinske kontro-le od strane policajaca iz policijske stanice na aerodromu Sur~in, u vrati-ma automobila prona|ena lopatica sa natpisom “stop policija”. Policajac ko-ji je vr{io kontrolu, oduzeo je lopaticu, ali i zadr`ao li~nu kartu Raki}a, ko-me je, po objektovim re~ima, sugerisano da do|e u policijsku stanicu radi oba-vqawa informativnog razgovora.

Trude}i se da ubla`i li~nu, ali i odgovornost svog radnika, objekat je re-kao kako je lopatica wegova i da je uglavno nosi kada li~no vozi DragoqubaMi}unovi}a, ne zloupotrebqavaju}i je u druge svrhe.

Buha je, kroz smeh, odgovorio da }e on taj problem re{iti, odnosno da }eRaki}u vratiti li~nu kartu i da mu ne}e ni{ta “pisati”, ali da }e, kada je lo-patica u pitawu, tek videti {ta }e sa wom uraditi.

Ina~e, prema saznawima kojima raspola`emo, Bo{ko Buha je jedan od re-dovnih posetilaca objektovog kafe kluba “Mozaik”, koji se nalazi u ulici Dal-matinskoj broj 23.

DDeevveettii ddookkuummeenntt kkaaoo iinnffoorrmmaacciijjaa uu vveezzii aakkttiivvnnoossttii lliiccaa oobbuuhhvvaa}}eenniimm ooppee-rraattiivvnnoomm aakkcciijjoomm ““MMaa~~vvaa””,, bbrroojj 0011-22223344,, ssaa~~iiwweenn jjee 77.. nnoovveemmbbrraa 22000011.. ggooddiinnee::

Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora informisani smo da je objekat “Ra-don”, dana 7. 11. 2001. godine, kontaktirao sa Qubi{om Buhom ^umetom, kojise interesovao da li je objekat uradio ne{to po pitawu wegove molbe vezaneza neimenovanog inspektora MUP-a, poreklom [ap~anina, koji je u razgovo-ru sa Buhom izrazio `equ da se zaposli u Upravi za strance. Tako|e, Buha seinteresovao da li pomenuto lice po prelasku u Upravu za strance mo`e bitipostavqeno na neko od na~elni~kih mesta.

Objekat je odgovorio da je on preduzeo sve potrebne korake i pripremioteren za prelazak [ap~anina i dodao da je sada potrebna samo formalnost, od-nosno da kandidat svome na~elniku u pismenoj formi napi{e zahtev za preme-{taj u Upravu za strance. O eventualno postavqewe [ap~anina na jedno od na-~elni~kih mesta u Upravi za strance, objekat je odgovorio da se i to mo`e sre-diti, ali tek posle protoka izvesnog vremena neophodnog za upoznavawe sa de-lokrugom i procesom rada.

Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora informisani smo da je objekat “Oma-ga”, dana 5. 11. 2001. godine, kontaktirao sa Nikolom @ivanovi}em, direktoromBeogradske banke A.D. Tokom razgovora objekat je informisao Nikolu da tre-nutno pregovara sa svojim poslovnim partnerom iz Izraela, Avital Meirom(Meir Avital, Izraelac, pukovnik u rezervi izraelske vojske, vlasnik fabri-ke “Avital” i predstavnik holding kompanije “President enterprise and investmentmenagent limited” u Izraelu. U OE CRDB Beograd registrovan je pod brojem PK-40

vv)) BBrrwwaaccU rodnom selu svoga tasta (koji ina~e sada ivi u @elezniku) selu Brwcu

– gde danas ivi brat od wegovog tasta, nedaleko od Loznice, u protekle dve go-dine izgradio je velelepnu ogromnu vilu sa bazenima, teniskim terenima, asfal-tiraju}i puteve do svoje vile i grade}i vodovod od sredstava sumwivog porekla.

gg)) ]]eerrkkaa uu iinnoossttrraannssttvvuu nnaa ssttuuddiijjaammaaDrugu godinu wegova }erka boravi u inostranstvu na studijama, sa otvo-

renim pitawem ko pla}a {kolarinu sa inidicijama da ona stanuje u sopstve-nom stanu u jednoj visokorazvijenoj zapadnoj zemqi.

dd)) DDookkttoorraattDoktorirao je u leto 2000. godine u oblasti paralelne kinematike na ma-

{inama alatkama. Za mentora je izabrao prof. dr Milo{a Glavowi}a, svog ko-legu sa kojim je radio kao asistent na Ma{inskom fakultetu. To je profesorkoji je veoma stru~an, tih, i sasvim skromnog materijalnog stawa. Mentora jekupio tako {to mu je izdao zadatak da mu uradi doktorat a za uzvrat mu je daoveliki stan u zamenu za malu stambenu jedinicu u kojoj je ranije stanovao prof.Glavowi}. Novi i veliki stan svom mentoru je dao u zgradi stanova solidarno-sti na Novom Beogradu kod Sportske hale. lan komisije je bio prof. dr Dra-gan Milutinovi}, koji nije imao primedbi na doktorat a koga je za uzvrat za-tim postavio u Savezni sekretarijat za nauku i koji tamo danas vodi resor me-|unarodne saradwe. Predsednik komisije za odbranu doktorata je bio, ko bi dru-gi nego penzionisani prof. dr Vladimir Mila~i} (ina~e je bio mentor dok-torata M. Glavowi}a i D. Milutinovi}a, koji su bili wegovi asistenti poslu-{nici kao i ovi}). Prof. Mila~i} je sve to znao, ali je doktorat prihva}en,jer je Mila~i} o~ekivao protivuslugu od ovi}a, koju je kasnije i dobio.

||)) SSttaaddiioonn FFKK @@eelleezznniikkKao predsednik Skup{tine grada Beograda pozvao je 1993-94. generalnog

direktora fabrike “Ivo Lola Ribar”, Dragana Jovan~evi}a u svoj kabinet (ukome je bio sa pokojnim Jusufom Buli}em, okorelim kriminalcem iz @ele-znika) i naterao Jovan~evi}a da potpi{e ugovor o ustupawu objekta stadio-na “Lole Ribara” na kori{}ewe Jusufu Buli}u. Buli} je ve} uz pomo} ovi-}a prisvojio fudbalski klub @eleznik. Oni su napravili sporazum da Buli}uzme fudbal a ovi} ko{arku i da ovi} gradi halu, a za Buli}a da otme sta-dion od “Lole Ribara”. Dragan Jovan~evi} je bio ucewen, jer je “Lola” bio ve-liki izvoznik i zna~ajna sredstva u to vreme su bila zamrznuta na inostranimra~unima u vreme hiperinflacije i ^ovi} je obe}ao Jovan~evi}u deo poslana izgradwi fabrike vode Maki{ – Jezero 2, {to je u stvari i u~inio. ak jedeo posla dao “Loli Ribaru” na izgradwi wegove FMP sportske hale u @e-lezniku, predstavqaju}i se neprekidno krao prijateq “Lole Ribara”, gde muje dugo radio i otac kao nastavnik prakti~ne nastave u Lolinoj tehni~koj {ko-li u @elezniku, govore}i mnogo puta da ga je “Lola othranila”.

22.. UUpprrooppaa{{}}aavvaawwee pprreedduuzzee}}aa ““IIvvoo LLoollaa RRiibbaarr””Nametnuo se kao du{ebri`nik “Lole Ribara” i u vreme SPS-a, a i sada,

kao dosmanlija i potpuni vladalac iz senke pod izgovorom da voli “Lolu” ida ga je “Lola othranila”. Sada mu to nije dovoqno, ve} ho}e da ga “Lola” u~i-ni kapitalistom i jednim od najve}ih bogata{a u zemqi.

43

II.. PPuuddlliiccee ssuu vveeoommaa ooppaassnnee zzvveerrkkee,, kkaadd ggoodd ssee nnaarroogguu{{ee

11.. @@iivvoottnnii ppuutt mmaaffiijjaa{{kkee ppuuddlliiccee

SSttrruu~~nnii ttiimm SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee iissttrraa`iioo jjee uu ppoottppuunnoossttii bbooggaattuubbiiooggrraaffiijjuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ii oovvddee pprreezzeennttuujjeemm wweennee oossnnoovvnnee ooddrreeddnniiccee..

aa)) PPrrooffeessiioonnaallnnaa ppuuttaawwaaKao ma{inski in`ewer nema nijedan ostvaren rezultat u in`ewerskoj

struci, iako ~esto navodi u biografiji da je radio u “Loli Ribaru”, ali nikadkoliko dugo i {ta je konkretno radio.

– Fabrika alatnih ma{ina “Ivo Lola Ribar” @eleznik – radio 7 dana (po-begao od projektantskog posla, ~ak pre nego {to je dobio re{ewe o prijemu naposao),

– Institut za alatne ma{ine i alate (IAMA) Beograd, koji je 1985. u{aou sastav “Lole Ribara”, i sa Lolinim institutom za nove tehnologije formi-rao Lola Institut – radio 14 dana (pobegao od posla, kad je video da mora ra-diti na slo`enim i ozbiqnim projektima),

– Kolubara metal, Vreoci – radio nekoliko meseci, odra|ivao stipendiju,– Ma{inski fakultet Beograd, Katedra za proizvodno ma{instvo i pri-

menu kompjutera, primio ga prof. dr Vladimir Mila~i} (najve}i “prodava~magle”, demagog i filozof u ma{instvu u posledwih pola veka), gde je bio asi-stent pripravnik a zatim saradnik do magistrirawa u oblasti robotike – iakorobot nikad nije video u ivotu. U to vreme profesor Mila~i} na svojoj Ka-tedri je imao jo{ desetak pripravnika koji su svi unapre|eni kao asistenti,a wega je otpustio sa fakulteta kao najslabijeg.

– Proleter – fabrika u sastavu PKB-a koja je pravila konzerve, prima ga kaomagistra koji dolazi sa fakulteta i on uspeva da, uz pomo} SPS-ovskih snaga sa^ukarice, odvoji fabriku od PKB-a, postane najpre wen direktor, formira odwe FMP, uspeva da je svojim mahinacijama privatizuje u u~ini je kroz svoje funk-cije i kadrovsku politiku u woj, potpuno svojom fabrikom, kakva je ona danas.

bb)) BBeesskkrruuppuulloozznnoo bbooggaa}}eewweeSocijalnog porekla iz klasi~ne radni~ke porodice iz @eleznika, stekao

je neprimereno bogatstvo.– Sa 35 godina do{ao je do luksuzne ku}e u ekskluzivnom nasequ u Ko{ut-

waku od 300 m2, – Ostvario veoma visoku vrednost akcionarskog kapitala u firmi FMP,– Imaju u posedu, on i wegova supruga, ~itav vozni park luksuznih i sku-

pocenih automobila,– Izgradio sportsku halu u @elezni~ku koriste}i poziciju predsednika

Skup{tine grada, a raniji ko{arka{ki klub “@eleznik” potpuno privatizo-vao kao svoj privatni klub pod nazivom FMP, koriste}i funkciju i predsed-nika Ko{arka{kog saveza Jugoslavije koju je jedno vreme obavqao,

– Novcem od prodaje ko{arka{a iz svog kluba, iskqu~ivo ona raspola`e,– Na vrhuncu svoje SPS – politi~ke mo}i u Beogradu, i u vreme sankcija

ostvario je veoma veliko bogatstvo prodajom konzervi Vojsci Jugoslavije poenormno visokim cenama (mnogo mu u tome pomogao general Aajdukovi}), a do-kumentacija o ovom poslu je ~udno nestala, kao i jo{ i mnogo sli~nih ovakvihposlova u kojima je on u~estvovao.42

storana “Golf” i atraktivna fabrika u Obrenovcu nedaleko od stare termo-elektrane “Nikola Tesla”.

Poslovni rezultat, u 2002. godini je katastrofalan u pore|ewu sa pret-hodnom godinom, iako su ogromne Vladine pare utro{ene u programu konso-lidacije “Lole Ribara”. To je i bio ciq eksperata Vlade koji su preimenova-ni u ~lanove Upravnog odbora “Lola Sistema”, ~iji je predsednik SlobodanSre}kovi} – da se opqa~kaju dr`avne pare, da se isprazne “Loline” hale i objek-ti a da se neuspeh pripi{e rukovodstvu koje su eksperti sami postavili.

Tako je polovinom novembra 2002. godine smewen generalni direktor pen-zioner Lazar Baj~eti} i wegovi pomo}nici, jer je obavio prqav posao i za na-gradu dobio mesto direktora “Lola Fluidomatika”, preduze}a u Zemunu u uli-ci To{in Bunar. Odmah je postavqen za generalnog direktora “Lola sistema”novi ~ovek Miodrag Sta{i} zaposlen u Informatici koji je izjuren iz “Lole”kad i Slobodan Sre}kovi}, pre petnaest godina. Sta{i} je bio ~lan ekspert-skog tima Vlade, ~lan upravnog odbora i sada je generalni direktor “Lola Si-stema”. Za wegove zamenike su postavqeni Miodrag Simi} i Nikola ovi} za-posleni u ovi}evom FMP-u. Nikola je ro|eni brat Neboj{e ovi}a. Dovo|e-wem ove trojice u “Lolu”, sprema se smena svih iole sposobnijih rukovodnih qu-di i dovo|ewe novih ovi}u lojalnih, nesposobnih ulizica koji }e samo potpo-mo}i sprovo|ewe kona~nog rasturawa fabrike. Ovo je samo jo{ jedan korak kakona~nom uni{tewu “Lole Ribara”, da bi ta fabrika bila “kupqena” i da bi vred-ni objekti “Lole” do{li u posed Neboj{e ovi}a i Slobodana Sre}kovi}a.

Sve konce u svojim rukama oko sudbine “Lole Ribara” dr`i Neboj{a o-vi}, jer je smislio tzv. Savet Vlade za sprovo|ewe programa finansijsko po-slovne konsolidacije “Lole Ribara”, sa mandatom do kona~ne wene privati-zacije, odnosno do wenog kona~nog preuzimawa u sopstveni posed. On predse-dava sednicama Saveta, u~estvuje u radu Upravnog odbora, vodi kadrovsku i svudrugu politiku do kona~nog pretvarawa Lole u svoju privatnu fabriku ilipak uzimawa u posed atraktivnih objekata u Ko{utwaku Lola instituta sa jo{dva hektara placa koji je ukwi`en kao “Lolina” imovina.

III.. PPiissaawwee ““VVeelliikkee SSrrbbiijjee””oo ^oovvii}}eevvoojj sspprreezzii ssaa aallbbaannsskkoomm mmaaffiijjoomm

UUrreeddnniikk ““VVeelliikkee SSrrbbiijjee”” EElleennaa BBoo`ii}} TTaalliijjaann uu bbrroojjuu 11664422 iizz sseepptteemm-bbrraa 22000011.. ggooddiinnee oobbjjaavviillaa jjee ttrrii tteekkssttaa oo ssaarraaddwwii NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa ssaa aallbbaann-sskkiimm mmaaffiijjaa{{iimmaa..

11.. DDookk SSrrbbii {{ttiittee aaddmmiinniissttrraattiivvnnuu ggrraanniiccuu oodd uuppaaddaa tteerroorriissttaa,,\\iinn||ii}},, oovvii}} ii MMiihhaajjlloovvii}} bbooggaattee ssee nnaa bbiizznniissuu ssaa [[iippttaarriimmaa

U protekle dve godine dogodila su se 63 incidenta u op{tini Kur{umli-ja u kojima je poginulo ~etrnaestoro qudi. Ova op{tina se prostire 106 km du`administrativne granice Srbije sa Kosovom i obuhvata 19 pograni~nih selakoja se nalaze u tzv. kopnenoj zoni bezbednosti. Zbog ~estih napada [iptaras kosovske strane srpsko stanovni{tvo napustilo je ~etiri sela u op{tini Kur-{umlija: Vukojevac, Ta~evac, Parduse i Rastelicu, a KFORje zauzeo deo selaTrpeze.

45

“Lola Ribar” je uspeo da opstane kao na{ jedini poslovni sistem visokihindustrijskih tehnologija (ma{ine alatke, roboti, ma{inska oprema, ra~una-ri, alati, specijalna vojna oprema, itd.) sve vreme sankcija i ekonomske kri-ze do 2000. godine. Rastura~ki dolazak dosmanlija na vlast, uvo|ewe kriznih{tabova, hajdu~ije i raspaqivawe strasti unutar fabrike, “Lolino” rukovod-stvo koje je imalo kontinuitet vi{e godina i koje nije bilo politi~ki ekspo-nirano je uspe{no amortizovalo. Ali tada stupa visokoperfidna igra Neboj-{e ^ovi}a oko uni{tewa poslovnog sistema “Ivo Lola Ribar”, koji je imaou svom sastavu 30 preduze}a, od kojih veliki “In`ewering”, sigurno najboqiInstitut u oblasti tehni~ko-tehnolo{kih nauka u zemqi, specijalizovane fa-brike i tehnologije koje su i sada imale kupce u Italiji, Nema~koj, Rusiji, [ved-skoj, Kini i drugim zemqama.

Neka “Lolina” preduze}a su uspe{no poslovala, neka su bila u problemi-ma i “Lolino” rukovodstvo predla`e Vladi Srbije Program poslovne i fi-nansijske konsolidacije u leto 2001. godine, sa idejom da se sa~uvaju uspe{napreduze}a, a da se konsoliduju ona u kojima su se nagomilali problemi. Ta va-rijanta ne prolazi u razgovorima sa ^ovi}em, ve} on formira tzv. Ekspert-ski tim Vlade Republike Srbije za poslovnu konsolidaciju “Lole”. Na ~eloeksperata Vlade postavqen je prof. dr Vladimir Mila~i}, koji je posledwihdeset godina radio u nekim provincijama Portorika, rasturio svoju porodi-cu i sinove ostavio u SAD, a on do{ao kao senilni penzioner da ure|uje “Lo-lu Ribara” koja ima zaposlenih 25 doktora tehni~kih nauka. Ali je on predsed-nik komisije za odbranu ovi}evog doktorata. Kao glavni yelat u ekspertskomtimu postavqen je ekscentri~na li~nost Slobodan Sre}kovi} direktor pri-vatnog preduze}a “Informatika” iz Beograda, koji je izjuren iz “Lole” pre 15godina, a koji sada dr`i na svom platnom spisku profesora Mila~i}a i kojije edan osvete prema svim “Lolinim” kadrovima. Me|u ovi}evim eksperti-ma su jo{ automehani~ar, autolimar, ma{inbravar i jedan tehni~ar koji su ra-nije radili u IMT-u, ali koji su u dru{tvu ministra za rad Milovanovi}a bi-li u sindikalnoj ASNS asocijaciji i koji su sada eksperti Vlade i zaposlenikao funkcioneri ili ~inovnici u raznim ministarstvima dosmanlijske Vla-de. Eksperti su “Lolu” likvidirali 31. 12. 2001. godine, osnovali novo predu-ze}e, pod imenom “Lola sistem” od 1.000 radnika, a oko 2.000 radnika (1000 vr-hunskih majstora, preko 80 in`ewera, 8 doktora tehni~kih nauka, i komplet-nu rukovode}u garnituru qudi koji su do tada vodili fabriku) su izjurili naulicu sa 200 DEM otpremnine za svaku godinu radnog sta`a. Rukovodstvu su za-pretili ako bilo ko {ta javno izusti da }e ga odmah zatvoriti i pokrenuti is-trage oko zloupotrebe polo`aja ili drugih finansijskih malverzacija koje sunavodno ra|ene u vreme sankcija ili zbog utaje poreza u vreme “Loline” fi-nansijske krize. To dru{tvo je za generalnog direktora “Lole” dovelo penzi-onera Lazara Baj~eti}a (davno bio direktor L@TK iz Kikinde, pa bio pred-sednik Ma{inosaveza, pa radio u Rusiji deset godina), sa zadatkom da potpi-{e preko 2.000 otkaza i da rastera sve stru~ne qude, komercijaliste koji po-znaju kupce i “Loline” proizvode i tehnologije. Tako su ostali prazni mnogi“Lolini” poslovni objekti. Najzna~ajniji u Bulevaru revolucije 84, poslov-na zgrada sa 11 spratova preko puta Unizverzitetske biblioteke i hotela “Me-tropol”, dva atraktivna objekta u Ko{utwaku Lola instituta, preko puta re-44

taru a on daje prazan kamion koji je dovezao. Drugi na~in je da [iptari uko-liko nemaju kamion pola`u kauciju u vrednosti robe. Pun kamion iz Srbijese predaje [iptaru koji preveze robu i vra}a prazan kamion. Kamion ponovoide po robu i tako u ciklusima. Kod autoprevoznika iz Srbije stoji kaucija iako se dogodi da [iptar ne vrati kamion on ima obe{te}ewe. Kada se posaozavr{i, kamion i roba se vrate. Jedan od Srba koji od juna sara|uje pri razme-ni kamiona i obezbe|uje papire uvek je na punktu u Merderu u crvenom golfukragujeva~ke registracije. Sme{ten je u motelu Rudare. Na ovaj na~in se oba-vqa promet robe kada su u pitawu Srbi i [iptari. Ovim poslom se bave i mu-slimani iz Novog Pazara koji poseduju izuzetan vozni park i imaju slobodnuprohodnost i po Srbiji i na Kosovu.

bb)) @@iivvii ssee ssiirroottiiwwsskkii,, oosskkuuddnnooTog popodneva u Merderu je bilo tiho i spokojno. Usporen seoski ritam

nas je naterao da brzo zaboravimo na beogradsku buku i pomislimo da smo nadrugom kraju sveta. Mirno}a nas je zavarala. Sve je izgledalo bezazleno, kaoda se ni{ta nije promenilo i kao da se samo kilometar preko ne nalazi uza-vreo kotao. Taj la`ni utisak i ose}aj sigurnosti nas je pratio sve vreme pro-laska kroz tampon zonu uz samu administrativnu granicu, iz jednostavnog raz-loga jer se ni{ta nije dogodilo i izgledalo je kao da se nikada ni{ta ne doga-|a. Prelepa priroda, brdovit kraj, ~ovek bi pomislio idealno mesto za odmor.

Obi{li smo i jedinu prodavnicu prehrambene robe u Merdaru i razgova-rali sa wenim vlasnikom Qubom Bu}kovi}em koji je iz Kur{umlije. Ka`e namda se ivi sirotiwski, te{ko, oskudno, a da on nekako opstaje zahvaquju}i fre-kventnosti na punktu. Qubo ima ~etiri k}erke, najstarija ima 22, a najmla|a12 godina. One o Kur{umliji misle sve najgore. To je jedna od najsiroma{ni-jih op{tina, a Kur{umlija je grad bez perspektive. K}erke }e mo`da da se od-sele, ali Qubo i ena nikada ne}e.

“Ro|en sam ovde, ovde mi `ive otac, majka i brat. Nema {anse da se ise-lim odavde. Me{tani ~uvaju granicu, nikada nijedan [iptar nije `iveo ov-de”, kategori~an je Qubo. U wegovoj prodavnici nekoliko me{tana lagano is-pija pivo, pretresa lokalne pri~e i {ali se. Jedan od wih je i Radovan Seku-lovi} koji se `ali jer ve} tri dana juri nekakve tu`be. Saznajemo da se gra-ni~ni punkt, i KFOR-a i na{e policije nalazi na wegovom imawu koje obu-hvata tridesetak hektara.

“Od KFOR-a sam dobio dopis da nikakvu nadoknadu nisu du`ni da platejer su oni okupatori i za svoje potrebe mogu da koriste {ta im padne na pamet.Preporu~ili su mi da se obratim na{im vlastima”. Radovanov otac Miqankoji ima 83 godine ka`e da je najva`nije {to je cela porodica ostala `iva awihova ku}a je prva bombardovana u Merdaru.

vv)) [[iippttaarrii uubbiillii DDuu{{aannaa MMii}}uunnoovvii}}aa iizz sseellaa TTrrppeezzeeOd Merdera smo krenuli za selo Trpeze, putem uz samu administrativnu

granicu sa Kosovom. Ovuda sigurno niko nije pro{ao veoma dugo jer smo nai-lazili i na rastiwe koje je visoko po dva metra, a sam put, ako uop{te tako mo-`e da se nazove, toliko je lo{, izrovan, pun yombi, da smo jedanaest kilome-tara sa povremenim zaglavqivawem yipa prelazili oko dva sata.

Na ulasku u selo Trpeze, imali smo priliku da ustanovimo da na{a poli-cija budno i spremno ~uva granicu. Odmah na prilazu selu uzeli su nas na ni-

47

Posledwi incident u tom regionu dogodio se 7. avgusta ove godine kada sunakon dvomese~nog zati{ja, kod sela Livadice, {iptarski teroristi otvori-li vatru iz automatskog oru ja na kolonu od ~etiri automobila koja je krenu-la na Kosovo.

Krajem pro{log meseca grupa naoru`anih [iptara u{la je u kur{umlij-sko selo Ta~evac koje se nalazi u tampon zoni. Oni su iz automatskog oru ja otvo-rili vatru na maloletnu bra}u Dra{kovi} dok su radili u poqu. Bra}a Dra{ko-vi} su danas jedini stanovnici sela Ta~evac, jer su ostali me{tani selo napu-stili kada su teroristi ubili Milorada Sari}a i spalili nekoliko ku}a.

U maju ove godine u selu Trpeze ubijen je Du{an Mi}unovi} i ukrade-na mu je stoka.

U Dabinovcu, zaseok [u{wak, ubijen je u jesen pro{le godine Milivo-je Milovanovi} ~obanin, a sva stoka ukradena. U istom selu ubijena je i sta-rija `ena.

Na putu Kur{umlijska bawa - Prepolac unutar teritorije Srbije po-ginulo je {est policajaca. Oni su krenuli u pomo} svojim kolegama da od-biju napad terorista i uspeli su da zaustave [iptare ali su u povratku na-leteli na minu.

U selu Vasiqevac granatirana je ku}a Ili}a po~etkom ove godine. Sre-}om, nema povre|enih.

Pro{le godine su u selu Matarova pucali na ku}u Kujovi}a i ubili jed-nog ~lana porodice. U istom selu pro{le godine dvojica me{tana Vujovi} iMili}evi} naleteli su na minu, ali je samo traktorska prikolica odletelau vazduh, a oni su pre`iveli. Me{tanina ovog sela, Milivoja Veqovi}a tero-risti su vezali i pokrali mu svu stoku.

Krajem marta ove godine [iptari su izvr{ili oru`ani upad i u selu [ta-va napali bra}u Simi}.

Selo Ma~ja Stena teroristi su vi{e puta napadali, a na meti je posebnobila ku}a Mijovi}a koji je bio primoran da se odseli.

U celom pograni~nom pojasu teroristi svakodnevno uni{tavaju {ume.aa)) MMeerrddaarree - cceennttaarr pprreekkoo kkooggaa ssee oobbaavvqqaa vveelliikkii bbiizznniiss ii ggddee ssee ssrree}}uu qquu-

ddii nneeoobbii~~nniihh ssuuddbbiinnaaNovinarska ekipa “Velike Srbije” obilazak ove op{tine zapo~ela je od

grani~nog punkta u Merderu. Prvo {to pada u o~i je kolona kamiona duga dvakilometra koja ~eka da pro|e carinsku naplatu (naplata se kre}e 15% od vred-nosti robe).

Kamioni su natovareni uglavnom gra|evinskim materijalom i prehram-benim proizvodima. U ovaj unosan biznis trgovine sa [iptarima ume{ano jevi{e pripadnika nove demokratske vlasti koji su ve} navikli da prodaju srp-ske glave, pa im poslovna saradwa sa teroristima ne predstavqa nikakav pro-blem. Me|u wima su najaktivniji Zoran \in|i}, Neboj{a ovi} i Du{an Mi-hajlovi}. Oni imaju qude koji svojim kamionima prolaze bez problema kada jeu pitawu na{a kontrola. Saradwu sa KFOR-om reguli{u podmi}ivawem.

Ima vi{e na~ina na koje roba prelazi administrativnu granicu. Autopre-voznici iz Srbije i {iptarski autoprevoznici dogovore se o sastanku u Mer-daru. Ako Albanac poseduje kamion sli~nog kvaliteta kao i Srbin autopre-voznik, obavqa se razmena - pun kamion koji je do{ao iz Srbije predaje se [ip-46

Srbi sa Kosova i Metohije su napustili salu i sa~ekali ispred da se raz-ra~unaju sa organizatorima ovog skupa. Na kraju je policija morala da se ume-{a i u~esnici tribine su oti{li pod wenom pratwom.

||)) DDoossoovvccii ppuunnee yyeeppoovvee ttrrgguujjuu}}ii ssaa tteerroorriissttiimmaaNovinarska ekipa “Velike Srbije” je obilazak ove op{tine zapo~ela od

grani~nog punkta u Merdaru. Prvo {to pada u o~i je kolona kamiona duga dvakilometra koja ~eka da pro|e carinsku naplatu.

Kamioni su natovareni uglavnom gra|evinskim materijalom i prehram-benim proizvodima. U ovaj unosan biznis, trgovinu sa [iptarima ume{ano jevi{e pripadnika nove demokratske vlasti koji su ve} navikli da prodaju srp-ske glave pa im poslovna saradwa sa teroristima ne predstavqa nikakav pro-blem. Me|u wima su najaktivniji Zoran \in|i}, Neboj{a ovi} i Du{an Mi-hajlovi}. Oni imaju qude koji svojim kamionima prolaze bez problema kadaje u pitawu na{a kontrola. Saradwu sa KFOR-om reguli{u podmi}ivawem.

ee)) DDOOSS ddaajjee NNAATTOO-uu vvoojjnnuu bbaazzuu uu KKuurr{{uummlliijjii ii ddeeoo [[uummsskkoo-iinndduussttrriijj-sskkoogg kkoommbbiinnaattaa KKooppaaoonniikk

Po~etkom avgusta pripadnici KFOR-a su po~eli da se {etaju po Kur{u-mliji obilaze}i vojne i privredne objekte ([umsko-industrijski kombinatKopaonik) iako im nijedan sporazum ne dopu{ta ulazak na teritoriju Srbi-je izvan tampon zone. Kako nezvani~no saznajemo nova demokratska vlast pla-nira da NATO-u da vojnu bazu u Kur{umliji i deo kombinata.

22.. oovvii}} nnaa jjuugguu SSrrbbiijjee iissppuunniioo ssvvee nnaallooggee AAmmeerriikkaannaaccaa–– SSrrbbii ssee iisseeqqaavvaajjuu ii ““ppqquujjuu”” oovvii}}aa,, [[iippttaarrii ssee {{iirree,,

nnaajjaavvqquujjuu nnoovvee aakkcciijjee ii aammeerrii~~kkoogg mmiiqqeenniikkaa oodd mmiilloo{{ttee zzoovvuu ]]aannii^ovi} je sredio situaciju za [iptare a ne za Srbe, naj~e{}e je izjava na ko-

ju smo nailazili kod srpskog stanovni{tva obilaze}i op{tine na jugu Srbije.U eqi da saznamo {ta je zaista uradio ameri~ki miqenik o kome gotovo sva-kodnevno izri~u hvalospeve svi srpski neprijateqi, posetili smo Bujanovac, Ve-liki Trnovac, Pre{evo, Oraovicu, razgovarali i sa Srbima i sa [iptarima.

Dosovski mediji nas svakodnevno obmawuju la`ima i veli~awem ovi}akoji je zapravo uradio sve {to su Amerikanci tra`ili od wega. Posle ovi-}evih akcija [iptari su se osilili i svakodnevno se {ire zauzimaju}i i pre-tvaraju}a u svoja mesta okupqawa pojedine delove Bujanovca. Mo`ete onda za-misliti kakva je tek situacija u Pre{evu. Na jugu Srbije ovi}em su zadovoq-ni i hvale ga jedino [iptari koji ga u Pre{evu od milo{te zovu kao svog - ]a-ni. ovi}eve “uspe{ne akcije” dovele su do toga da [iptari otvoreno najavqu-ju pripajawe podru~ja juga Srbije Kosovu i Metohiji. Posledwu takvu izjavudao je potpredsednik SO Pre{evo Ze}erijaha Fazliju.

Na drugoj strani Srbi se svakodnevno suo~avaju sa mu~nim i bolnim pre-`ivqavawem, neizvesno{}u, strahom za sopstvenu bezbednost. Posle ovi}e-vog “sre|ivawa situacije” ve}ina Srba razmi{qa o iseqavawu i napu{tawusvoje dedovine. U Pre{evu je situacija jo{ gora i tamo se ono malo Srba {toje ostalo sprema za odlazak. ovi} i ne krije za koga radi, on se sam hvalio uBriselu, da je od 12.000 interno raseqenih Albanaca na jugu Srbije uspeo davrati ku}ama 6.500, a da od 250.000 prognanih Srba i raseqenih druge nacio-nalnosti nije uspeo da vrati nijednog.

49

{an, a kada smo se pribli`ili zaustavili su nas i tra`ili li~na dokumenta.Kasnije smo saznali da su mislili da dolaze [iptari jer je to put sa kosovskestrane kojim niko ne prolazi. “Video sam na snajperu da je beogradska registra-cija pa sam sa~ekao”, ka`e snajperista koji nas je nani{anio.

Posle su nas lepo primili i poslu`ili kafom i vodom.Tu odmah je put koji se~e Trpeze i koji su [iptari odredili za granicu, a

KFOR naravno prihvatio, pa su srpska imawa ostala sa druge strane i Trpe-`ani ne mogu da odlaze da rade na wivi.

Zagorki Mi}unovi} iz ovog sela [iptari su ubili mu`a Du{ana 3. apri-la ove godine kada je izveo stoku na pa{u. “Isterao stoku i nije se vratio. Okopola pet sam oti{la da ga tra`im, sve sam obi{la, nema ni stoke ni wega”, pri-~a Zagorka. Kada je pala no} obavestili su policiju koja ga je tra`ila do po-no}i ali ga nije na{la. im je svanulo Zagorka je ponovo oti{la u potragu zamu`em i na{la ga mrtvog. “Ruke i noge su mu bile ra{irene, prostrelna ranau grudima, krv na glavi, sigurno su ga vukli a on se branio. Pored wega su le-`ale dve paklice pointa a on je pu{io vek”, prise}a se kroz pla~ Zagorka. Svustoku su im ukrali, 50 ovaca, krave, dva vola…, a u ovim krajevima bez stoke ne-ma ivota. “Ostala sam bez i~ega. Za sahranu sam zaklala ono {to sam imala,tri sviwe, i sad nemam ni{ta”, ka`e Zagorka. Ona ima ~etiri k}erke, ali sudavno oti{le i ona je ostala sama.

gg)) KKFFOORR zzaauuzzeeoo ddeeoo sseellaa TTrrppeezzeeBratimiru Ba{ovi}u iz Trpeza KFORje uzeo imawe jer je ostalo sa dru-

ge strane crte koju su povukli [iptari i okupatori. “Ja pla}am porez na tuzemqu. Tamo imam divne jabuke, {qive, kru{ke… ukupno osam hektara. Pitaosam KFOR da li smem da odlazim na imawe a oni ka`u - Ne sme{, ubi}e te iz{ume”, pri~a Bratimir. On ima i u samim Trpezama oko trideset hektara ze-mqe ali ka`e - Ostario sam, ne mogu vi{e da radim. Ima dve k}erke i sina ko-ji ne ive u selu a supruga mu je umrla pre dve godine. Sam je.

dd)) DDOOSS ppoo~~eeoo ddaa vvrr{{ii pprriittiissaakk zzaa iizzllaazzaakk nnaa ookkuuppaattoorrsskkee iizzbboorree nnaa KKoo-ssoovvuu ii MMeettoohhiijjii

U Kur{umliji je trenutno sme{teno sedam hiqada raseqenih sa Kosovai Metohije. [ta je pozadina svakodnevnih apela nove vlasti da se Srbi iz ju-`ne srpske pokrajine registruju, a da ih navodno ne}e terati da iza|u na izbo-re koje organizuje okupator da bi Albancima predao u ruke Kosovo i Metohi-ju, pokazuje i pona{awe lokalne vlasti u Kur{umliji. Po{to je nova demokrat-ska vlast na ~elu sa ^ovi}em obe}ala Va{ingtonu da }e Srbi iza}i na izbo-re, DS i DHSS su po~ele da vr{e pritisak na raseqene. Ove dve stranke, OEBSi Udru`ewe raseqenih lica Vidovdan, 10. avgusta su u sali Skup{tine op{ti-ne organizovali tribinu ~iji je ciq bio da ubedi Srbe da se registruju i iza-|u na izbore.

U~esnici tribine su bili predsednik OO DHSS za Kur{umliju MiodragDrobwak, poverenik za raseqena lica ina~e ~lan DS Slavoqub Milojkovi},protojerej Bratislav Mileti}, predstavnik OEBS-a Austrijanac Volfgang[porer, potpredsednik Vidovdana Gradimir Ne{i}. [porer je govore}i ostrukturi budu}eg kosovskog parlamenta u jednom trenutku rekao da }e veli-ku ve}inu u wemu da ~ine Albanci {to je izazvalo buru negodovawa kod pri-sutnih Srba, izliv gneva, pretwe i nasrtaje na u~esnike tribine.48

Srbi na drugoj strani nemaju nijedan srpski objekat gde bi mladi moglida se okupqaju, nema nijedne kulturne institucije, ~ak ni bioskop ne radi. Oddonatorskih sredstava nova demokratska vlast [iptarima je otvorila radiostanicu koja gu{i i radio Vrawe i radio Beograd, tako da je srpski ivaq imedijski potpuno blokiran.

Uslovi za ivot su nemogu}i, stalno nagla{avaju Srbi. Wihova deca iduu osnovnu {kolu koja se nalazi na `elezni~koj stanici, na periferiji Pre-{eva. [kola ima ~etiri odeqewa od prvog do ~etvrtog razreda i nema vi{eod tridesetak |aka a polovina od wih su romska deca. Oni su sme{teni u ~e-tiri monta`ne barake, a {iptarska deca u zgradu. Srpska deca ne mogu da iz-laze na odmor i ne mogu da koriste ~asove fizi~kog vaspitawa. Zbog bezbed-nosti u~iteqica ih ne pu{ta i vezana su za u~ionicu od 13-16 ~asova dok se na-stava ne zavr{i.

gg)) NNeemmaa eelleemmeennttaarrnniihh uusslloovvaa zzaa iivvoott“Ja sam re{io da prodam ku}u zbog dece, jer ja nemam nikakvog prava da uni-

{tavam wihovu budu}nost”, pri~a Neboj{a Nikoli} iz Pre{eva. “Ako sam jauni{tio sebe, nemam prava da to uradim wima, ona imaju pravo na `ivot, na{kolovawe, na sve. ^ekam povoqnu priliku da prodam ku}u jer me ni{ta nevezuje ovde. Ja nemam posao, deca nemaju adekvatno {kolovawe, nisu bezbedna,nema elementarnih uslova za ivot”, obja{wava Neboj{a.

dd)) SSrrbbii - ggrraa||aannii ddrruuggoogg rreeddaaNa ivici smo ivaca. Ose}amo se kao gra|ani drugog reda. Nemamo nika-

kva prava. Nama su ugro`ena qudska prava, isti~e Mirjana iz Pre{eva.Na{a ekipa posetila je i pravoslavnu crkvu u Pre{evu koja je opasana dvo-

strukim zidom zbog bezbednosti sve{tenstva koje ivi u crkvenom dvori{tu.U okolini crkve tridesetak hektara imawa je wena imovina ali je to te{koza{titi.

U Pre{evu rade tri srpske kafane i zanimqivo je da ih pose}uju i [ip-tari. Ka`u nam da su to uglavnom oni Albanci koji vole dobro da pojedu jer uwihovim kafanama nema sviwetine. Sve radwe u Pre{evu su {iptarske, os-im dve-tri dr`avne. Srbima koji su poku{ali da otvore prodavnicu posao ni-kako nije i{ao jer Albanci ne ulaze u srpske radwe. Tako su Srbi koji imajulokale bili prinu|eni da ih izdaju [iptarima.

[iptari se nerado upu{taju u razgovor sa srpskim novinarima, a ako daju iz-jave ele da ostanu anonimni. Svi Albanci sa kojima smo razgovarali hvalilisu ono {to je ovi} uradio. “To je za svaku pohvalu. O~ekujemo da }e se promeneu tom pravcu nastaviti”, naj~e{}a je izjava na koju smo nailazili kod [iptara.

||)) OOrraaoovviiccaa - nnaajjeekkssttrreemmnniijjee {{iippttaarrsskkoo sseelloo Iz Pre{eva smo se zaputili u Oraovicu, najekstremnije etni~ki ~isto

{iptarsko selo. Verovatno se se}ate da je nedavno tu bio najja~i upad terori-sta koji su do{li do samog Pre{eva, ali su na{e snage u borbama koje su se vo-dile nekoliko dana uspele da odbiju ovaj napad.

Obi{li smo na{u crkvu Sveti Ilija iz 13. veka i pravoslavno grobqena kome su [iptari poru{ili spomenike. Prolazili smo sa autom beograd-ske registracije ali nismo imali nikakvih neprijatnosti. [iptari su sebunili kada ih fotografi{emo, a neki su prilazili qutito da pitaju {tato radimo.

51

aa)) UUsslloovvii zzaa iivvoott SSrrbbaa uu PPrree{{eevvuu nneemmoogguu}}iiU Pre{evu `ivi mawe od 3% Srba. U centru grada ima svega sedamde-

setak srpskih porodica, dok je najve}i broj sme{ten na periferiji, na e-lezni~koj stanici. Srbi u Pre{evu ka`u da su uslovi za ivot nemogu}i jer30.000 [iptara ugro`ava i maltretira 3.000 Srba. Sada se pla{e da }e voj-ska i policija da se povuku. Ima nagove{taja da }e kasarna koja je sme{te-na na elezni~koj stanici u Pre{evu da se izmesti. Neki vojni i politi~-ki analiti~ari tvrde da je ciq NATO-a da se na{e snage potpuno povuku sajuga Srbije a da teritoriju “kontroli{e” multietni~ka policija. Da vas pod-setimo da sastav multietni~ke policije treba da bude proporcionalan za-stupqenosti stanovni{tva. U Pre{evu ima jedva 3% Srba, a u Bujanovcu,[iptari i dosovci tvrde da je odnos 60:40 u korist Albanaca, mada popis ni-je izvr{en.

bb)) PPrriipprreemmaa ssee iizzmmee{{ttaawwee bbaattaaqqoonnaa VVJJ iizz PPrree{{eevvaaSrbi u Pre{evu su potpisali peticiju i uputili je predsedniku SRJ,

ministru odbrane, na~elniku General{taba VJ, komandantu Tre}e armije iPri{tinskog korpusa, predsedniku Vlade Srbije, predsedniku Koordina-cionog tela za re{avawe krize na jugu Srbije i predsedniku SO Pre{evo,da se grani~ni bataqon u Pre{evu na elezni~koj stanici ne izme{ta. Gra-|ani Pre{eva smatraju da bi pripadnici VJ trebalo da ostanu u gradu kaofaktor stabilnosti. U peticiji je nagla{eno da za vojskom, ukoliko po|e,ide i narod. Na{a vojska i policija predstavqaju jedinu sigurnost za Srbena jugu Srbije. ovi} je proterao vojsku iz Pre{eva posle upada teroristau Oraovicu, ka`u Srbi iz Pre{eva. Vojska je bila raspore|ena po gradu, aon im je rekao da se povuku ba{ u subotu, kada je pija~ni dan i kada su [ip-tari masovno na ulicama.

vv)) SSrrbbii ssee zzbboogg ssttaallnnoogg pprriittiisskkaa [[iippttaarraa iisseeqqaavvaajjuuU julu i avgustu desetak srpskih porodica je prodalo ku}e i stanove i ise-

lilo se. Krajem avgusta za tri dana jeftino su prodate tri srpske ku}e u cen-tru. Oni Srbi koji su ostali najavili su odlazak i sada samo ~ekaju povoqantrenutak za prodaju ku}a. Svi sa kojima smo pri~ali u Pre{evu isti~u da o-vi} nije hteo da razgovara ni sa jednim Srbinom iz ovog grada.

DA, DS i DSS na ovim prostorima promovi{u svoje stranke, formirajunove op{tinske odbore i to je jedino {to oni tamo rade. Na svakom koraku smonailazili na bilborde DA, na ~ijem je mestu prethodno bio poziv upu}en [ip-tarima i Srbima da vrate oru je. Me|utim, ubrzo je ^ovi} odlu~io da je do-{lo vreme za wegovu promociju.

Srbi isti~u da [iptari na jedan perfidan na~in ele da im stave do zna-wa da oni tu nemaju {ta da tra`e. “Sada su se vratili oni koji rade u inostran-stvu. Uve~e od 17-22 sata ne mo`e da se pro|e ulicom ni kolima ni pe{ice”, pri-~a Marko iz Pre{eva. “Oni imaju jednu rutu od centra do {kole i kolima sa-mo cirkuli{u, tako da po pola sata ne mo`ete da se ukqu~ite sa trotoara nakolovoz. Pe{ice masovno {etaju ele}i da nam stave do znawa da mi nemamoovde {ta da tra`imo. To ranijih godina nije bilo tako izra`eno. Na ulica-ma Pre{eva mo`ete da vidite modu po posledwem zapadnoevropskom trendui najnovije modele automobila koji su se tek pojavili na svetskom tr`i{tu”,pri~a Sini{a.50

U Ameriku su otputovali predsednik SO Bujanovac, zvani~no ~lan JUL-a, predsednik Op{tinskog odbora DA koji je do{ao na tu funkciju kada je sti-gao ovi}, oti{ao je i Momir Cvetkovi} kao novope~eni ~lan DA. Srbi u Bu-janovcu isti~u da su to qudi koji ni u ku}i nemaju pravo glasa a oni sada pred-stavqaju gra|ane Bujanovca u Americi. Ko zna {ta }e tamo sve re}i i kome }eposlu`iti za pokri}e da je ovde ovi}ev plan prihva}en i da je uspeo, a nijeuspeo, pitaju se Srbi u Bujanovcu.

^ovi} je u Ameriku poslao i [eifa Kamberija i Rizu Halimija, a pozna-to je i Albanci otvoreno pri~aju da Halimi ne eli ni da sedi u prostorijigde su srpska zastava i srpski grb. I taj ~ovek treba da predstavqa Pre{evoili Bujanovac.

Srbi u Bujanovcu isti~u da je sada gore nego {to je ikada bilo. Privre-da je na kolenima, a Srbi su radili u privredi u dr`avnim preduze}ima. [ip-tari se decenijama unazad bave {vercom i sti~u ogroman kapital. Srbi su po-stajali sve siroma{niji, a oni sve bogatiji.

jj)) NNaa{{aa ppoolliicciijjaa nnee uullaazzii uu VVeelliikkii TTrrnnoovvaaccNa kraju ove posete op{tinama na jugu Srbije oti{li smo u etni~ki ~i-

sto {iptarsko selo Veliki Trnovac, u koje na{a policija, prema dogovoru ko-ji ^ovi} ima sa [iptarima, ne ulazi. Pro{etali smo selom i posetili pra-voslavnu crkvu koja je bila zatvorena jer se otvara samo za praznike. [iptarisu nas pratili qutitim pogledom i negodovali kada smo ih fotografisali.

kk)) oovvii}} bbaann~~ii ssaa MMoonnttggoommeerriijjeemm ii HHaalliimmiijjeemmKada je dolazio u Pre{evo ovi} je sa ameri~kim ambasadorom Vilijemom

Montgomerijem i sa predsednikom SO Rizom Halimijem skoro tri sata sedeou {iptarskoj kafani Viktorija kod Ismeta, a nije hteo da saslu{a nijednog Sr-bina. Tom prilikom ova prijateqska trojka je napravila ceh od 1.300 DM.

ll)) UU mmuullttiieettnnii~~kkuu ppoolliicciijjuu uullaazzee tteerroorriissttiiLakrdija sa multietni~kom policijom najvi{e je uticala da se Srbi od-

lu~uju za odlazak. U tzv. multietni~ku policiju primaju se teroristi, jedan te-rorista je primqen i ako ne ispuwava ni starosni uslov. Ima 37. godina a gra-nica je 27. Wihove diplome koje imaju pe~at “Kosovo Republika” se overava-ju. Tako|e se primaju [iptari koji su ranije bili policajci ali su u periodu1998-1999. godine dezertirali jer nisu hteli da izvr{avaju zadatak na Koso-vu i Metohiji. Svi oni jo{ uvek vode spor, a neki su i pravosna`no izgubili,ali su vra}eni u policiju bez oglasa, bez i~ega.

qq)) oovvii}} oommoogguu}}iioo [[iippttaarriimmaa {{vveerrccKada [iptari govore o tome da su im ugro`ena qudska prava onda govo-

re o mogu}nostima za {verc. Ranije su [iptari kamion robe pla}ali na{ojpoliciji oko 1000 DM, a sada im je ovi} omogu}io i olak{ao {verc. Ista ko-li~ina robe se pla}a samo 20 DM. [iptari su zadovoqni i ka`u - Sada je mno-go boqe.

mm)) SSrrbbii ssvvee ssiirroommaa{{nniijjii,, [[iippttaarrii ssvvee bbooggaattiijjii“Prose~an Srbin razmi{qa kako da proda ku}u da bi mogao da jede hleb.

Do{lo je dotle da mora{ da proda{ dedovinu i o~evinu da bi mogao da i-vi{, a [iptar samo dovla~i kamione, bavi se biznisom, i vi mo`ete da vi-dite koliko se kamiona kre}e Bujanovcem, da je to rad na veliko, ogrom-ne zarade, izbegava se porez, korumpira se policija”, pri~a Jovan iz Bu-janovca.

53

ee)) II SSrrbbii uu BBuujjaannoovvccuu rraazzmmii{{qqaajjuu oo iisseeqqaavvaawwuuNa{e slede}e odredi{te bio je Bujanovac. Ovde je naizgled situacija ne-

{to boqa jer ima vi{e Srba, ali su{tinski isto je kao u Pre{evu. Slu{amogotovo identi~ne pri~e. [iptari su se osilili a Srbi se spremaju za odlazak.“Ovde se radi o verskoj netrpeqivosti. Sve {to je pravoslavno [iptarima sme-ta”, ka`e Svetislav Stoimenovi}. “Oni nas ne ele na ovim prostorima, a zna-ju da mogu da kupe srpske ku}e. Otkupquju prvo ku}e u centru za koje pla}aju ve-}u vrednost od realne, a kasnije kada se vi|eniji Srbi isele, onda roba pojef-tiwuje i ostale ku}e se prodaju u bescewe”, obja{wava Svetislav.

“Ja imam sina koji na jesen polazi u {kolu. Ovde sam ga upisao, ali i dandanas razmi{qam da ga prebacim u Vrawe jer ne elim da mi dete ~uvaju qu-di iz {ume. Ovo sa multietni~kom policijom je cirkus i to narodu ovde ni{tadobro ne}e doneti”, ka`e Slobodan Jovanovi}.

`)) SSrrbbii nniissuu bbeezzbbeeddnnii uu BBuujjaannoovvccuuBezbednost u gradu je nikakva, isti~u Srbi u Bujanovcu i pri~aju o pona-

{awu [iptara koje je isto kao i u Pre{evu. Postaje jasno da se te akcije koor-diniraju iz jednog centra. “Uve~e kao pod komandom, a osokolili su ih ovi}i Otpor, centar grada u odre|enoj satnici preplavqen je {iptarskom omla-dinom”, ka`e Stojan. “To se nikada ranije nije doga|alo. Mi dugi niz godina`ivimo ovde zajedno i nemamo ni{ta protiv, ali oni navalentno dolaze u od-re|eno vreme ovde, a mi ne mo`emo da idemo kod wih”.

Srbi isti~u da je me|u wima zavladala neka u~malost i da su upla{eni. “Nazborovima koje je ovde zakazivao ovi} komunikacija je bila dirigovana, kon-trolisana. Do|ete tamo, pored vas uvek stoji neko, vr{i se pritisak na qude dapaze {ta govore”, pri~a Jovan. “Gradom samo kru`e glasine, te vojska odlazi, tevojska ne odlazi,… niko nam ne daje nikakve informacije. Pres centar je for-miran da bi se gra|ani svakodnevno obave{tavali o doga|ajima na terenu, me-|utim to je trajalo samo nekoliko dana. @ivimo u neizvesnosti”, pri~a Jovan.

zz)) NNaajjggoorrii {{qqaamm pprreellaazzii uu DDAA“^ovi} ovde skupqa politi~ke poene. Ja ne verujem da on ima u Beogradu

ovoliko ~lanova koliko ima u ove tri op{tine ovde”, isti~e Slobodan Jova-novi}. “Jednostavno, politi~ki poltroni koji su promenili 3-4 stranke sadasu postali ~lanovi dosovskih partija, a ve}ina ~lanovi DA. Sedamdeset postoqudi koji su bili sinonimi za najgori qudski i moralni {qam sada su ispli-vali na povr{inu. Sada grabe oko funkcija. Skoro su bile aktuelne neke ka-drovske liste, spremani su za neke funkcije bez ikakvih izbora, bez uvo|ewaprinudne uprave. Poku{avaju da ubede odbornike Skup{tine op{tine, koji suina~e ~lanovi SPS-a i JUL-a, da izglasaju prestanak svog mandata da bi se do-veli qudi koji bi u{li u dosovske stranke. Ja sam sticajem okolnosti do{aodo tog spiska i to je alosno kada pogledate koji su to qudi. Deqene su funk-cije ~ak i porodi~no”, obja{wava Slobodan Jovanovi}.

ii)) GGddee jjee zzaavvrr{{iilloo 550000 mmiilliioonnaa ddiinnaarraa kkoojjee jjee ^oovvii}} ddoobbiioo zzaa rree{{aavvaawweekkrriizzee nnaa jjuugguu SSrrbbiijjee

^ovi} je u Ameriku poslao grupu qudi da navodno raspravqa o situacijina jugu Srbije. Pravi razlog te posete Americi je, tvrde upu}eni, prawe nov-ca koje je ovi} dobio (500 miliona dinara) za sre|ivawe situacije na jugu Sr-bije. Toliki novac ovi} navodno tro{i na popravqawe i asvaltirawe neko-liko ulica.52

* Jesam, tamo sam i videla.– Najmawe 500 familija je u inostranstvu, po ~etvoro, petoro dece radi,

svi koji rade u inostranstvu imaju para. Mi ne tro{imo ko Srbi.* E, sad vi zaradili kao {tede}i a ne {vercuju}i…– Da. Kod nas do|e gost, ~aj, kafa. Ako iza|em u kafanu s drugom i platim

1000 dinara, sutra ne dolazim. A kod vas svaki dan pijewe. Nema kod nas to. Kodnas, ako do|e{ ku}i kod mene mogu da te poslu`im - kafa, ruski ~aj i ne{toslatki{a ako ima.

* I ba{ ruski ~aj?– Ruski ~aj pijemo.* A kakav je bio Le{i?– Le{i je uvek bio za mir, nikad nije hteo ~oveka da vre|a ili da utepa…

Ali sve je naterala Milo{evi}eva politika, ne mo`e{ da se zaposli{, … dahvataju pu{ku i da odu u planinu. Le{i je voleo ovi}a, on kad se sastanu uvekka`e – Gde si potpredsedni~e!

IV.. UUvvooddnnii ddeeoo PPrreeddllooggaa zzaa iizzggllaassaavvaawwee nneeppoovveerreewwaappoottpprreeddsseeddnniikkuu VVllaaddee RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee NNeebboojj{{ii ^oovvii}}uu

PPoossllaannii~~kkaa ggrruuppaa SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ppooddnneellaa jjee 2299.. aavvgguussttaa 22000022..pprreeddsseeddnniikkuu NNaarrooddnnee sskkuupp{{ttiinnee RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee nnaa oossnnoovvuu ~~llaannaa 9933,, ssttaavv 33UUssttaavvaa ii ~~llaannaa 119933 PPoosslloovvnniikkaa sslleeddee}}uu iinniicciijjaattiivvuu::

Narodna skup{tina Republike Srbije na sednici odr`anoj 25. januara2001. godine izabrala je Neboj{u ovi}a za potpredsednika Vlade Republi-ke Srbije.

Prilikom wegovog izbora poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke iz-nela je ~iwenice i podsetila javnost {ta je sve Neboj{a ^ovi} radio dok jebio istaknuti ~lan Socijalisti~ke partije Srbije, predsednik Gradske skup-{tine u Beogradu, direktor FMP-a iz Beograda i predsednik Demokratskealternative. Wegova dela, na~in vr{ewa javnih funkcija i sklonosti ~inega nepodobnim za bilo koju dr`avnu funkciju. Na`alost, na{a upozorewa DOS-ova ve}ina nije htela da prihvati. Tako je Neboj{a ovi} postao uzrok i po-sledica mnogih problema u dr`avi.

Izborom Neboj{e ovi}a za predsednika Koordinacionog tela za op{ti-ne Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, Savezna vlada i Vlada Republike Srbijedokazale su da im je potreban ba{ takav funkcioner sa proverenim referen-cama. Funkcioner koji }e efikasno i teatralno da zavr{i najprqavije poslo-ve. Funkcioner sa iskustvom, “kopija” malog diktatora koji, po potrebi, mo-`e da se zaustavi kada to zatreba. Tako postavqene uslove u DOS-u ispuwavasamo Neboj{a ^ovi}. Drugi sa sli~nim karakteristikama nisu mogli da do-|u do izra`aja, jer im reference nisu bile tako ubedqive kao ovi}eve.

Funkcije potpredsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Koor-dinacionog tela Neboj{a ovi} vr{i nezakonito, neodgovorno, nesavesno ina na~in kojim se ugro`avaju nacionalni i dr`avni interesi.

Sve ovo mo`e da se utvrdi obi~nim podse}awem {ta je Neboj{a ovi} ura-dio i kako je radio, kao dr`avni funkcioner u odre|enim periodima, i to:

55

nn)) oovvii}} pprraavvii sseebbii pprroommoocciijjuu,, aa SSrrbbii ggaa nnee zzaanniimmaajjuu“^ovi} je sve privatizovao i promovi{e svoju stranku”, ka`e Svetislav

Stoimenovi} iz Bujanovca. “[ta mo`emo da o~ekujemo od wega kada je on, ~imje do{ao optu`io Srbe za situaciju na ovim prostorima. Evo i sad je okriviopolicajce {to su poginuli u Muhovcu”.

33.. LLee{{ii vvoolleeoo oovvii}}aaJedan Albanac iz Velikog Trnovca koji u slobodno vreme diluje devize,

ina~e prijateq pokojnog teroriste Rizvana ]azimija poznatog pod nadimkomkomandant Le{i, pristao je da razgovara za Veliku Srbiju pod uslovom da osta-ne anoniman.

* Da li ste se nekada ose}ali ugro`eno od Srba?– Od Srba nikada nismo bili ugro`eni {to se ti~e zajedni~kog ivota.* A po kom pitawu ste onda bili ugro`eni?– Ne mo`e{ da se zaposli{ u dru{tvenoj firmi. I onda smo morali da se

snalazimo. Posle pri~aju sve najgore o nama - {vercuju drogu, oru je,… pa mo-ramo od ne~eg da ivimo.

* Zar ba{ od droge i oru ja? Da li ste bili pod pritiskom terorista daim se pridru`ite?

– Ne. Samo ako neko ho}e dobrovoqno.* A da li su tra`ili da ih finansirate?– Svi koji to rade, rade dobrovoqno.* Da li ose}ate neke promene od sprovo|ewa ovi}evog plana?– U odnosu na ranije, sad je boqe. Policija se sada boqe pona{a. Ranije ni-

si smeo ni{ta a sada sve sme{. Sada je druga~ije, nema veze da li je po~ela dafunkcioni{e multietni~ka policija i sa ovima {to su sada mo`e{ komot-no da razgovara{, a ranije nisi smeo ni da pri|e{ ne{to da pita{. Ranije sepoliciji za kamion robe pla}alo 1000 DM a sada 20 DM.

* [ta se pri~a me|u vama, ko stoji iza ubistava policajaca u Muhovcu?– Kada sam razgovarao sa Le{ijem on ka`e - Sve je kako Amerikanac ho-

}e, tako radimo, kad ka`u ide{ dotle - tu je granica, mi slu{amo. I ovo u Mu-hovcu, s tim nemaju veze Albanci u Muhovcu, KFORzna ko je, on je to naredio.

* Odgovornost je preuzela tzv. ANA.– Ma kakva ANA, hajde bre, mogu i ja da pri~am sva{ta preko interneta.

Sve je to jedno isto. Amerikanci su naredili, pa oni ceo svet kontroli{u. Ame-rikanac {to ka`e, to ti je. On ti ka`e danas ovo, sutra ne, ti slu{a{.

* Va{i su zadovoqni, {ire se, kupuju ku}e, Srbi se iseqavaju, sve je u va-{u korist…

– Ne znam {ta da ti ka`em…* Biznis vam cveta…– Pa cveta, ali ako ja radim biznis moram i tebi da dam 1000 DM za kamion,

dobro, sad je mawe…* iwenica je da su se Albanci obogatili a Srbi osiroma{ili.– E, ba{, obogatili…* Vidim da su se izgradile i da se stalno grade nove velike ku}e, da svaka

ima satelitsku antenu,…– Ti u Trnovac izgleda nisi i{la.

54

bb)) KKrreezzoollU Dobanovcima je uz blagoslov gradona~elnika Neboj{e ^ovi}a bilo

uskladi{teno oko 1600 tona vrlo otrovnog sredstva za dezinfekciju pod ime-nom krezol. Krezol je, ina~e, koncentrat iz kojeg se rastvarawem u vodi u raz-meri 1:100 dobija lizol, dezinfekciono sredstvo, koje je i kod nas i u svetu odav-no izba~eno iz upotrebe zbog toksi~nosti. Verovatno se se}ate oporog miri-sa kojim su zaudarala stepeni{ta javnih zgrada, bolnica i `elezni~kih sta-nica. E, to je bio miris lizola. Krezol je, ina~e, uvezen iz Engleske, koja je uzdebelu proviziju nekome iz vrha vladaju}e stranke, ispraznila stovari{ta odovog sredstva koje je, ina~e, nusproizvod nekih hemijskih fabrika, a za uni{te-we i neutralizaciju jedne tone potrebno je potro{iti 1350 dolara. Takav otrovNeboj{a ovi}, u to vreme gradona~elnik, smestio je blizu Beograda. Otrov,~iji je deo bio sme{ten i u Luci Pan~evo, kod samog skladi{tewa ubio je dvo-jicu radnika, a nekolicinu pretvorio u invalide. Posle duge i uporne borbeposlanika Srpske radikalne stranke i Beogra|ana, Neboj{a ovi} je objavioda je otrov iz Dobanovaca iskladi{ten i vra}en preko granice. S obzirom nato da se ubrzo izvesna koli~ina pojavila u skladi{tu Luke Beograd i da ni-ko nije video papire kojima se dokazuje da je otrov iza{ao iz zemqe kao i daza uni{tewe 1 tone treba platiti 1350 dolara, otrov se i daqe nalazio na te-ritoriji Srbije, mo`da ~ak i u samom Beogradu, kao pretwa da od Beograda na-pravi Bopal i u regionu ubije sve {to di{e, ivi i kre}e se.

vv)) NNaaffttnnaa aaffeerraaSredstva informisawa objavila su vest da je pukao {vercerski lanac, da

se nekoliko direktora iz U`i~kog regiona nalazi u zatvoru, a da je pored ka-pitala tih preduze}a oti{ao u dim i novac jo{ nekih pravnih i fizi~kih li-ca, a me|u wima i oko 1.500.000 dinara, odnosno maraka iz kase Skup{tine gra-da, {to }e re}i uz znawe i odobrewe gradona~elnika. Koliko je grad sa tim pa-rama mogao izgraditi metara vodovoda, kvadrata stanova, metara ulica? Ko-liko je moglo da se napravi reni bunara, koliko da se kupi novih autobusa, ko-liko domova zdravqa da se renovira? Niko nema ni{ta protiv da se gradona-~elnik kocka. To je porok kao pi}e, duvan, droga. Beogra|ani samo ne mogu do-zvoliti da se gradona~elnik Neboj{a ovi} kocka wihovim novcem. I ova afe-ra, kao uostalom i sve prethodne i sve potowe zata{kana je i gradona~elnikui nikom iz gradske vlade nije falila ni dlaka s glave.

gg)) RReekkeettaa{{kkaa aaffeerraaIzbori i tro{kovi oko izbora su uvek velika stavka u buyetu svake par-

tije. To uvek ko{ta i svaka stranka se trudi da ta sredstva obezbedi. Gradona-~elnik Neboj{a ovi} je u vreme onih izbora bio i prvi ~ovek SPS Beogra-da, a ~itav grad bio je izlepqen plakatima, dok su se na televiziji non stop vr-teli spotovi, a novine bile pune slogana “Tako treba”, “Sa nama nema neizve-snosti” i sli~nih.

To da sa wima nema neizvesnosti osetili smo na sopstvenoj ko`i tokomnaredne godine pri onakvoj inflaciji, nesta{ici i gladi. A onda, kada je ga-zda Jezda odjezdio preko granice doznali smo da je samo on za kampawu (reket)dao u to vreme prvom ~oveku SPS Beograda Neboj{i ovi}u vi{e od 200.000DEM narodnih para od {tedwe. Za gazda Jezdu je to bilo “kako do{lo tako oti-{lo”, za tada{weg gradona~elnika Neboj{u ovi}a “dobro do{lo”, a za one

57

1. kao predsednik Gradske skup{tine u Beogradu i visoki funkcioner So-cijalisti~ke partije Srbije.

2. kao predsednik Demokratske alternative tokom izbora u septembru 2000.godine i potpredsednik Prelazne vlade Republike Srbije do 25. januara 2001.godine, i

3. kao potpredsednik Vlade Republike Srbije od 25. januara 2001. godinei predsednik Koordinacionog tela za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve-|a u periodu od 16. decembra 2000. godine do danas.

11.. LLooppuu`aa NNeebboojj{{aa kkaaoo bbeeooggrraaddsskkii ggrraaddoonnaa~~eellnniikkU svakom gradu u svetu pa i ovde na Balkanu gradona~elnik nije samo

prvi ~ovek. Gradona~elnik je i doma}in, i graditeq i ~uvar gradskih sta-rina i tvorac. I svaki se gradona~elnik trudi da ga grad i gra|ani po ne-~emu pamte. Svako se trudi da gradu ostavi li~ni pe~at. Prepoznatqiv ividqiv. Pe~at, po kome }e ga se se}ati i pomiwati ga. ^ak i gradona~el-nici iz komunisti~kog perioda. Tako je Beograd dobio i Gazelu i sre|enuKnez-Mihailovu ulicu. Neke smo gradona~elnike zapamtili po ru{ewu sta-rih beogradskih jezgara, neke pamtimo po pozivu da se Beograd bombardu-je, neke po nekakvim aferama. Svakog }emo, dakle, pamtiti po ne~emu. Ne-kada{wi gradona~elnik Neboj{a ^ovi} je toliko zadu`io Beograd, i nesamo Beograd, da }e ga se Beogra|ani jo{ dugo, dugo se}ati, i pomiwati ga.Mnogi }e zbog zasluga pomiwati ne samo wega, ve} i wegove pretke i fa-miliju.

Treba da se podsetimo na wegova nezaboravna dela i nedela. Nezaborav-na jer }e ih Beogra|ani dugo pamtiti. A pamti}e i ogromna sredstva pogre{nousmerena, uzalud potro{ena, pro}erdana ili prisvojena na ovaj ili onaj na~in.Mo`da je redosled afera pogre{an, ali sve ostalo je ta~no. I podaci i doku-menti postoje.

Gradona~elni~ka nedela Neboj{e ovi}a imaju slede}i redosled:aa)) KKoonnzzeerrvveePre nekoliko godina u garnizonu Nik{i} prime}ena je vrlo ~udna ak-

tivnost. Vojska je u krugu kasarne po ceo dan kopala i ne{to zatrpavala. Kadje ve} bilo i previ{e, jednostavno je izvezla kamionima iz kruga i u gudureizvan grada bacila ogromnu koli~inu, kako se kasnije ispostavilo, konzervisa gotovim obrocima. Konzerve, vi{e od 20.000 komada, su se pokvarile i mo-rale su biti ba~ene. Vojska, naravno, neispravne namirnice nije ni platilaproizvo|a~u, preduze}u “Juhor” iz Jagodine. Konzerve su se pokvarile zbog ne-ispravnosti dna limenke, a “Juhor” je pretrpeo {tetu ve}u od 1.500.000 DEM.Proizvo|a~ limenki je poznata firmi “FMP Trejd” iz Beograda na ~ijem se~elu nalazio i onda i sada Neboj{a ovi}, koji je u to vreme u privredi gra-da zavodio red, rad i disciplinu, i gde su mu direktori, ili morali da ponu-de vrhunski kvalitet robe i usluga, ili ostavku. Svoju ostavku tom prilikomnije ponudio, a s obzirom na status u partiji na vlasti to se nije ni moglo o~e-kivati. Ni “Juhor” mu nije mogao tra`iti od{tetu. I tako “Juhor” ostade bez1.500.000 DEM. [to se, normalno, kroz cenu prevali na sve koji wihove pro-izvode koriste. Tako su potro{a~i platili glupost i java{luk direktora Ne-boj{e ovi}a.56

ka narodnih. Ti su delovi izuzetno dobro za{ti}eni i ~uvani. Ne mo`e se do-goditi da neko, recimo, dobije plac, tapiju i pravo da zida pored kraqevskogdvorca u [paniji, pored Vindzora u Engleskoj i tako daqe. Stanovawe u tomdelu predstavqa posebnu privilegiju i status. Tako je i u Beogradu. Ta~nije, ta-ko je nekad bilo. Kad je izgra|en dvor dinastije Kara|or|evi}, oko dvora su pri-vilegiju i pravo na gradwu imali samo oni Srbi koji su izuzetno zaslu`ni zanaciju. Bogatstvo nije podrazumevalo i pravo da se u tom delu zida. Tako je bi-lo do Drugog svetskog rata, a onda, posle rata nagrnuli su neki novi privile-govani stanovnici i za du`i period okupirali Dediwe. Imali su muke da na-u~e kako se koriste pojedini delovi name{taja, ure|aja i opreme, da nau~e dase sijalice ne gase duvawem u wih ve} okretawem prekida~a, da bide ne slu`ida se iz wega pije voda, da u radioaparatu ne ive mali qudi koji odande govo-re, da se u elektri~nom {poretu ne lo`i vatra, da vc {oqa nije kladenac. Tekta “elita” zameni dotada{we stanovnike Dediwa, koji se razi|o{e {to po ino-stranstvu, {to po unutra{wosti, {to po zatvorima, {to pod zemqu. Dediwe,Beograd i Srbija do`iveli su strahovit sunovrat i pad. Zagospodarili su sim-boli zlatnog zuba, simboli daira i zurli i simboli ko`nih kaputa. @iveti naDediwu tada nije zna~ilo biti vrhunski, ve} biti na vrhu.

Sve ovo ima veze sa nekada{wim gradona~elnikom Neboj{om ^ovi}em.Za razliku od onda{wih za vreme ovi}evog vladawa stvoreno je stawe kojeje mnogo gore. Posle svake srpske tragedije na Dediwe nagrnu horde - poput ska-kavaca. Posledwi napad na ovo naseqe traje evo ve} 50 godina, a za razliku odprethodnih za vreme ovi}a ovaj je bio po mnogo ~emu brutalniji. Ru{iteqii graditeqi Dediwa, za razliku od prethodnih koji su sami sebi davali pra-vo, za vreme ^ovi}a nikoga nisu pitali ni za pravo, ni za dozvolu. Va`no jeda imaju novac. Novac sa koga se uglavnom cedila krv. Hekleri, kala{wiko-vi i bazuke su vrlo ~esto jedina dokumenta, jedini planovi i gra|evinske do-zvole. Gradona~elnik Neboj{a ovi} je hrabro istupio i energi~no zatra`ioda se utvrdi ko to tamo gradi, divqe i neodgovorno. Ko to uni{tava ambijen-talnu celinu najlep{eg dela grada. Ko to remeti san dvojice najve}ih sinovana{ih naroda i narodnosti.

Pokojni Tito je toliko voleo ovaj kraj da ga ~ak ni mrtvog nisu mogli odvo-jiti od Dediwa.

Utvrdi{e gradske slu`be (stru~ne i mawe stru~ne) da je za posledwih ne-koliko godina ovi}eve vlasti u Beogradu niklo na okolnim lokacijama oko200 bespravno podignutih objekata.

Ovakav atak na Dediwe toliko je ra`estio gradona~elnika Neboj{u o-vi}a da je izjavio da }e u najkra}em mogu}em roku biti poru{eno ama ba{ sve{to je bespravno sazidano, da ne}e ostati ni kamen na kamenu. Time bi stvar-no dokazao da je dostojan, a da crvena boja, koja jo{ stoji tu i tamo po wemu, mo-`e biti skidana postepeno.

[ta se dogodilo? Akcija ru{ewa svega bespravno podignutog je obusta-vqena pre nego {to je i po~ela, a za to postoje najmawe dva razloga:

Prvi, da je gradona~elnik Neboj{a ovi} reketirao graditeqe, a lega-lizacija, koju je najavio predstavqa na~in zalu|ivawa naroda da se ipak radipo zakonu i vaqanim odlukama. To bi zna~ilo da je Dediwe pojedeno. Pojeliga skakavci i ostala gamad svih fela i profila.

59

koji su vadili zadwu marku i nosili kod Jezde u {tedwu “oti{lo bez traga”.Mnogima su te pare bile za crne dane, a oni uskoro do{li. Neboj{i ^ovi}uje bilo va`no da je kampawa uspela. Gradona~elnik Neboj{a ovi} je, dodu{e,rekao da je pare vratio. Kome, kad je Jezda pobegao? To nikome nije rekao. Se-timo se da je ovaj novac pomogao Neboj{i ovi}u da do|e na ~elo Beograda. Pre-poruka za to mesto bio mu je prvi uspe{no iznu|en reket.

dd)) FFaabbrriikkaa kkrruunnsskkiihh zzaattvvaarraa~~aaNegde posle zavr{etka Vukovarske operacije i oslobo|ewa Vukovara,

Isto~ne Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema u ovu oblast do{li su kami-oni da spasu {to se spasti mo`e. Bilo je tu raznih spasilaca. I svi iz dru-gog e{alona. Prvi e{alon se ve} nalazio na granicama, u Mirkovcima, Ma-rincima, Karayi}evu. O~i u o~i sa usta{ama. Ovaj drugi, kamionski e{alon,svojski je prilegao na “spasavawe” `ita, “spasavawe” ku}nih aparata, “spa-savawe” name{taja. ^ak su i hrastove balvane “spasavali”, a naftu pogoto-vu. U tom op{tem “spasavawu” narodnog imetka bi spasena i fabrika krun-skih zatvara~a. Dobar deo “spasilaca” be{e odavno poznat {iroj policijskojjavnosti, pa ~ak i me|unarodnoj. Kako se kasnije ispostavilo me|u tim sil-nim “spasiocima” na{lo se i ime uva`enog gradona~elnika Neboj{e ovi-}a. Zbog toga se razvila silna polemika. Ne oko toga da li se ovo spasavawemo`e krstiti i starim srpskim nazivom za ovakvu vrstu posla kra|a, lopo-vluk, otima~ina, pqa~ka. To dakle uop{te nije bilo sporno. Polemika se raz-vila oko toga {ta se pod fabrikom podrazumeva. Neboj{a ovi} je pokazaomaestralno poznavawe politi~ke ekonomije, marksizma, odnosno Marksovog“Kapitala”. Ove nauke jasno defini{u pojam fabrike. Fabriku ~ine hale,ma{ine i radnici.

^ovi} je za govornicom priznao da su u pitawu samo ma{ine i da se to nemo`e nazvati kra|om fabrike. I tu je ~ovek u pravu. Ma{ine predstavqaju sa-mo deo fabrike. I ne mo`e se govoriti o kra|i fabrike ve} samo ma{ina. To{to su hale u ratnim operacijama poru{ene i {to su radnici u to vreme sa pu-{kom u ruci bili na polo`ajima, pa prema tome nisu mogli biti strpani u ka-mione i prevezeni nepobitan je dokaz ove tvrdwe Neboj{e ovi}a.

Jedino {to mo`e da se zakqu~i:Ma{ine su ukradene (ili spa{ene, svejedno) da ih ki{a, snegovi, oluje i

sli~ne elementarne nepogode, ili ne daj Bo`e mi{evi, ne nagrizaju, potova-rene su i prenete u Srbiju.

Ma{ine rade i kako se ispostavilo u potpunosti zadovoqavaju potrebe srp-skog i jugoslovenskog tr`i{ta, jer je ubrzo obelodawena zabrana uvoza ove vr-ste proizvoda.

Profit, koji se ovom prilikom stvara, zadovoqavaju}i je. I nije pita-we u ~iji yep odlazi. Pitawe je samo u koji: spoqa{wi, unutra{wi, levi, de-sni itd.

||)) DDeeddiiwwsskkii bbeesspprraavvnnii ~~aarrddaacciiU svakom gradu na kugli zemaqskoj postoje naseqa i oblasti rezervisane

samo i iskqu~ivo za elitu i krem dru{tvo toga grada. Ukoliko je grad jo{ i pre-stonica, onda se u tom delu grada nalaze ku}e i samog vrha nacije. Tu stanuju vr-hunski intelektualci, industrijalci, kulturna i nau~na elita nacije. U tom de-lu su gotovo uvek i dvorci kraqeva, careva, krunisanih glava, velikodostojni-58

`)) PPaannooii ii rreekkllaammeePo{to se Neboj{a ^ovi} namera~io da ulep{a i uredi Beograd, za oko

su mu zapale autobuske stanice kao jo{ jedna mawkavost i ruglo grada. Neboj-{a ^ovi} je poznat po interesovawu da se grad sredi i to internacionalno.Internacionalno ulep{avawe grada nije mogu}e bez internacionalnih fir-mi. Jedino strane firme, a nikako na{e, mogu da urade plasti~ne vi{enamen-ske elemente na autobuskim stanicama.

Putnici }e mo}i da sede dok ~ekaju autobus i da gledaju plasti~ne kupo-le koje {tite od ki{e i snega. Verovatno }e i da ~itaju reklame za proizvo-de svetskih proizvo|a~a. Dok ~ekaju autobus gra|ani }e da se informi{u i dadonese odluke {ta }e od toga da kupe.

Odlu~io je gradona~elnik Neboj{a ovi} da i taj posao poveri stranojproverenoj i solventnoj firmi. Kakav bi on bio gradona~elnik kada bi slu-{ao sve {to odbornici predla`u ili prigovaraju. Posao je dao poznatoj i ~u-venoj firmi ,,Alma kvattro”.^uvenoj samo u sokaku u kojem je sedi{te ovog gi-ganta. Bezuspe{no su odbornici Srpske radikalne stranke poku{avali da do-kazuju kako je ovaj posao dat bez licitacije i konkursa. Licitacija je sprove-dena, dugo je trajala samo zbog provizije.

Na zahtev odbornika iz Srpske radikalne stranke licitaciju i konkursponi{tio je gradona~elnik Neboj{a ovi}. Ponovo je raspisan konkurs. Nakonkurs se javila i ova firma koja je u estokoj borbi, ponudila mnogo vi{enego prvi put. Firma ,,Alma kvattro” je ponovo dobila posao. To {to je ponu-dila vi{e firma je i ostvarila. Krovovi stajali{ta i stubovi sa svetle}imreklamama su sada mnogo vi{i nego u prvoj ponudi. Da li su pri tom dali jo{ne{to vi{e nije poznato. I tako su mnoga stajali{ta GSP u Beogradu sre|e-na. Beogra|ani su mogli samo da zanovetaju. Navodno klupe su male, te na wi-ma mo`e sedeti najvi{e troje, pa krovovi su uski i ki{a kvasi one koji ~eka-ju, te mnogo putnika ostaje izvan konstrukcije, sve do konstatacije da su “pe-~urke” bile funkcionalnije. Svetu se zaista ne mo`e ugoditi. Zar bi se Ne-boj{a ^ovi} kao gradona~elnik prodao za prqave marke i dolare? On samoho}e da ulep{a Beograd, a to {to su ove konstrukcije ruglo, verovatno je za-to {to nema ukusa. Da li je samo to ili ne{to vi{e?

zz)) HHaallaa ssppoorrttoovvaaPo starom komunisti~kom metodu, svako ko se istakao u sprovo|ewu po-

litike dobija mesto i u sportu. Tako su razni Krcuni, Leke, Tu|mani, Bako~e-vi}i, a danas Vesi}i, Tadi}i i ostali postajali predsednici Partizana, Zve-zde, Fudbalskog saveza, Vaterpolo saveza i tako daqe. Tako je i Radoman Bo-`ovi} dobio zvu~no zvawe tj. funkciju predsednika Teniskog saveza Jugosla-vije. Po{to su sve funkcije vezane za reket podeqene, a bilo je prili~no onihkoji bi da rado ponesu titulu vezanu za taj rekvizit, svi ti drugi morali su dase zadovoqe nekim drugim funkcijama. U toj raspodeli gradona~elniku Ne-boj{i ovi}u zapala je funkcija predsednika Ko{arka{kog saveza. Kako susve molbe, albe i pritu`be Beogra|ana i firmi, pogotovu one vezane za oti-ma~inu i pqa~ku, upu}ene Neboj{i ovi}u zavr{avale u ko{u za otpatke, toje bio krunski dokaz da poseduje sportsko iskustvo sa ko{arkom.

Po{to je Neboj{a ovi} dokazao hiperaktivnost na svim poqima, svoj-ski je nastavio da se i na poqu ko{arke dokazuje. Smislio je plan. Prvo, tre-

61

Drugo, da se gradona~elnik Neboj{a ^ovi} upla{io politi~ke, finan-sijske ili kriminalne mo}i graditeqa pa odustao od ru{ewa.

Oba razloga pokazuju da }e bespravni objekti ostati tu i gde su, a da }e De-diwe postati prebivali{te i steci{te vrhu{ke turbo-folka, kriminala, pod-zemqa, primitivizma i politike.

ee)) PPaarrkkiinngg pplluussU doba procvata i razvoja privatnog bankarstva i neizmerne qubavi no-

silaca vlasti i nosilaca ove bran{e, u doba kada se i savezni premijer Rado-je Konti} privijao na grudi juna~ke vlasnice najve}e banke, gospo|e Dafine,Beogradu se sme{ila lepa budu}nost. Sme{ak je bio vu~ji kez i otvorene ~e-qusti koje }e progutati posledwu marku, narodni dinar i cent. To smo tek ka-snije utvrdili.

Mlado privatno bankarstvo, uz reklamne spotove i po principu “Pare }uvi vrnem kada gi obrnem”, potrudilo se svojski da narodni kapital izvu~e iznov~anika, slamarica, ~arapa i drugih skrivenih mesta i aktivira, jer novacmora da se oplo|uje. U to vreme Beogradu i Beogra|anima obe}a{e metro, no-ve poslovne centre, ~itave kvartove novih zdawa, o`ivqavawe privrede i go-tovo mitske vise}e vrtove na svakom }o{ku. Problem parkirawa u Beograduima da se re{i poveravawem posla, jer je obe}ao i li~no se anga`ovao grado-na~elnik Neboj{a ovi}.

Neboj{a ovi} je pokrenuo izvanrednu akcija koja se izrodila u izvanred-nu otima~inu, pqa~ku i izvanrednu prevaru. Bila je to akcija gradwe gara`ai parkinga u Beogradu. Nijedan auto bez parkinga i nijedan parking bez obez-be|ewa. Krenete u grad, lepo parkirate i gara`irate automobil. Tako se za-{titi qubimac na ~etiri to~ka, pa onda gde vam je voqa. U pozori{te, u bio-skop, u kupovinu, u kafanu i ne brinite o autu. Reklo bi se prava milina. Ovajprojekat su smislili najpozvaniji qudi. Gradona~elnik Neboj{a ^ovi}, ~u-veni bankar Dafina i malo poznati gospodin Dudai.

Potpisani su ugovori, postignuti dogovori, kako preliminarni tako i oniobavezuju}i. Sve su to overili i ozvani~ili. Sve kao u bajci koja se sa overompotpisa zavr{ila. Bajka je postala prava kriminalna afera. Samo su poslani-ci Srpske radikalne stranke pokazali hrabrost da bajku nazovu aferom. Hra-brost se zasnivala na dvadesetak kilograma materijala, ugovora, planova, pro-jekata, dogovora, bele{ki i drugog materijala koji overeni i potpisani doka-zuju da je u pitawu afera od 50.000.000 dolara. Tolika su potra`ivawa firme,,Dudai elektroniks”, firme koja je imala pravo i obavezu da izgradi podzemne inadzemne gara`e i parkinge po gradu, a na ime {tete zbog nenapla}enih parki-rawa. Tu je i zahtev za naknadu {tete zbog naru{enog poslovnog ugleda firme.

Gradona~elnik Neboj{a ovi} je u ime Beograda potpisao sa firmom ,,Du-dai elektroniks” ugovor kojim je obavezao grad da plati sve, a ne dobije ni{ta.Izgleda kao da nije znao kakve ugovore potpisuje i koliko }e to da ko{ta. Re-klo bi se da je gradona~elnik bio naivan, a Beogra|ani glupi kada su ba{ we-ga izabrali. Drugo obja{wewe bi moglo da bude (s obzirom da je provizija nor-malna stvar, ~ak i pravilo pona{awa u ovim poslovima) da je neko ko je ova-kav ugovor potpisao, to uradio zbog li~nog interesa. Provizija u privatni yepi li~ne potrebe onoga koji je potpisao tako nebulozan ugovor. Koliko je stra-dao gradski buyet i za koliko su ote`ali privatni ra~uni i yepovi mora}e dase utvrdi. 60

we i realizaciju odluka kojima }e da se poboq{a prevoz. Na tu|oj muci je obez-bedio reklamu za sopstvenu politi~ku kampawu i ni{ta vi{e od toga. Takavje Neboj{a ovi}. Ukoliko pri re{avawu problema nije prisutan ili nije mo-gu} neki konkretni li~ni interes, onda on koristi situaciju za li~ni i po-liti~ki marketing.

jj)) PPaann~~eevvaa~~kkii mmoossttJedinu vezu sa levom obalom Dunava, dakle sa svim naseqima sa leve

strane, a daqe, sa Banatom i Rumunijom predstavqa Pan~eva~ki most. Sate strane Dunava nalaze se beogradska naseqa Ov~a, Bor~a, Krwa~a i Pan-~evo. U tim beogradskim naseqima sa leve strane ivi oko sto hiqada gra-|ana ovog grada.

Pan~eva~ki most je morao da se sanira, a Neboj{i ovi}u zapalo da to mo-ra da se uredi za vreme wegovog mandata. Sanirali ga majstori puna tri mese-ca. Na kraju se ispostavilo, kao rezultat tog silnog sanirawa mosta, da je sa-mo za posledwih tri meseca most potonuo ~itavih 20 santimetara. Ko zna mo-`da je bilo boqe da se most nije ni dirao. Prona{lo se i opravdawe da je mostpotonuo zbog lo{ih vremenskih prilika i visokog vodostaja.

Verovatno da i drugi mostovi imaju sli~ne probleme. Na otvorenom su ivodostaj reke koja te~e ispod mosta je promenqiv. Vaqda se to podrazumeva isvako ko vr{i sanaciju mosta uzima u obzir ove okolnosti. Za ovaj predlog jeva`no da Neboj{u ^ovi}a prate kao nezobilazne afere i to u svakom poslukoji organizuje, ili se i za ne{to najmawe pita.

kk)) EEuurrooppoolliissNeboj{a ovi} kao gradona~elnik je promovisao projekat “Europolis”,

kojim Beograd treba da si|e na reke. Pompezno najavqeni projekat je ostao sa-mo slovo na papiru, mada je najavqen kao prioritet. Pare za projekat su potro-{ene. Za{to su potro{ene i ~emu projekat?

ll)) OOssttaallooPodsetimo se da je Neboj{a ovi} kao gradona~elnik znao da javno saop-

{ti “Ne ru{ite mi Beograd”, a ipak je sru{en “Ora~”. Najavqivao je borbuprotiv gra|evinske mafije, a gra|evinske mafija{e je imao u svim preduze-}ima koja grade {irom Beograda, a koja nikome ni{ta ne pla}aju. [ta re}i zaekolo{ku bombu u Bari~u, gde se nalazilo vi{e od 400 tona lo{e uskladi{te-nog otrova, koji je pretio da od Beograda i ~itavog regiona napravi pustiwui pobije sve ivo. Setimo se wegovih obe}awa kao gradona~elnika za struju,a Beogra|ani su se smrzavali u mraku. Koja je obe}awa Neboj{a ^ovi} ispu-nio? Obe}awa koja su se odnosila na sre|ivawe stawa u pogledu obezbe|ewavode za pi}e i za ure|ewe deponija u naseqima sa oko 60.000 stanovnika Neboj-{a ovi} je odavno zaboravio.

22.. VVllaaddaa jjee oo ssvveemmuu oobbaavvee{{ttaavvaannaaVVllaaddii RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee uuppuuttiillii ssuu ppiissmmoo ggrraa||aannii kkoojjii ddoobbrroo zznnaajjuu kkoo jjee

NNeebboojj{{aa oovvii}}.. SSaaddrr`iinnaa ppiissmmaa jjee::Na prvi pogled, odgovor na postavqeno pitawe je poznat. Gospodin Neboj-

{a ovi} je biznismen - vlasnik i Predsednik Upravnog odbora preduze}a ,,FMPTRADE”,Beograd, biv{i ~lan Socijalisti~ke partije Srbije, biv{i grado-na~elnik Beograda, aktuelni predsednik stranke “Demokratska alternativa”

63

ba podi}i sportsku halu. Drugo, u tu halu treba useliti tim svoje fabrike, ina kraju tre}e, hala mora da se napravi u svom selu ili sokaku. Pokrenuo je kam-pawu. Prvo je lansirana pri~a da @eleznik, kao jedno od najve}ih naseqa u Be-ogradu ima tri osnovne {kole, a nema prostora u kome bi deca radila gimna-stiku. Gimnastika je potrebna mladom organizmu. Po{to je iskoristio bole-}ivost prema deci i krenuo u gradwu hale, na red je do{la druga faza. Hala kaosportski objekat, mora biti maksimalno iskori{}ena, a to bi mogao da uradijedino sportski klub. Profesionalni sportski klub bi bio pravo re{ewe. Naj-boqi i najbli`i klub bio je sportski klub FMP @eleznik. Ko bi rekao dana tu odluku nije uticalo to {to je gradona~elnik Neboj{a ovi}, ujedno i di-rektor, ili boqe re}i, gazda FMP-a.

Da bi profesionalni sportski klub bio dostojan kori{}ewa sportske ha-le, Neboj{a ovi} je iskoristio poprili~no sredstava i preko crnog fondai preko no}i od amaterske ekipe napravio sportski klub. Kupio je ko{arka-{e Ivicu Mavrevskog, Mladena [ilobada i mla|anog Bulatovi}a koji su za-igrali za wegov klub. Tako je Neboj{a ovi} sebi podigao spomenik u rodnomselu i to za ivota. Boqe za ivota nego da se ostavqa pokolewima koja bi svepogre{no shvatila. [to iz gradskog buyeta, {to iz crnih fondova Neboj{a^ovi} je zavr{io ono {to je naumio. A za{to i ne bi kada je bio kadar i per-spektiva SPS-a. Wemu je sve bilo dozvoqeno i niko nije smeo da mu se na|e naputu. Zar tako dobru poziciju Neboj{a ovi} da propusti. Nikada sebi ne bioprostio. Zna on dobro da dok je na vlasti treba da {~epa sve {to mu se na|ena dohvat ruke, jer sutra mo`e biti kasno.

ii)) GGrraaddsskkii ii pprriiggrraaddsskkii ssaaoobbrraa}}aajjProblem svih ve}ih gradova je gradski i prigradski saobra}aj. Svakog da-

na, desetine i stotine hiqada radnika, |aka i studenata dolazi iz najudaqeni-jih delova grada u centar, u {kole, fabrike i fakultete. Kada on stane ondasu sve veze sa okolinom ote`ane i sve zamre. Zato se gradskom i prigradskomsaobra}aju posve}uje posebna pa`wa i ula`u ogromna sredstva. Autobusi mo-raju biti ispravni, funkcionalni i mora ih uvek biti u dovoqnom broju da bise zadovoqile potrebe grada. Po svetskim standardima radni vek autobusa mak-simalno iznosi {est godina, a nakon ovog roka, bez obzira na broj pre|enih ki-lometara, autobusi se rashoduju.

Grad i firme koje se bave ovim poslom svake godine rashoduju 12,5% vo-znog parka. To je prosek, odnosno standard. Dok je Neboj{a ^ovi} bio grado-na~elnik gradski i prigradski saobra}aj u Beogradu su do`iveli najve}u de-strukciju koja je mogla samo da se zamisli. Wega nisu interesovali ovi pro-blemi. Nije mu smetalo {to se Beogra|ani guraju i prevoze autobusima kojibi morali da budu rashodovani. Mada je Gradska vlada obezbedila sredstva zakupovinu 55 autobusa od ukupno 400 koje mora da zameni, Neboj{a ovi} je us-peo sve to da zaustavi i problem prevoza re{i na svoj na~in. Wegov na~in re-{avawa problema je zaboravio onu sirotu putnicu koja je sa stolicom propa-la kroz pod pravo pod to~kove autobusa na liniji 73 kod op{tine Novi Beo-grad i mnoge druge.

Neboj{a ovi} je obilazio autobuske terminale tokom zime i tako se pro-movisao kao gradona~elnik koji navodno vodi brigu i re{ava probleme. Kaonovi dispe~er zbuwivao je i zabavqao Beogra|ane, umesto da uti~e na dono{e-62

65

i potpredsednik Vlade Srbije zadu`en trenutno za uspostavqawe mira na ju-gu Srbije. Da li je to jedini i pravi odgovor na postavqeno pitawe ?

Smatramo da nije. Narod treba da sazna ne{to vi{e o tom ~oveku, jer je onve} sada u prilici da odlu~uje o wegovim sudbinskim pitawima, a ko zna, jed-nog dana imenovani mo`e da nam se nametne i kao kandidat za predsednika Sr-bije. Smatramo da }e ovo {to }emo izneti u javnosti podi}i veo sa wegovogozbiqnog i zabrinutog lica za aktuelni politi~ki trenutak u kome ivimo.

Vojska Jugoslavije je od 1991. godine imala poslovnu saradwu sa preduze-}em ,,FMPTRADE”,mada je proizvode toga preduze}a (limenke za sve vrste kon-zervisane hrane) biv{a JNA koristila od 1988. godine preko proizvo|a~a kon-zervisanog mesa i povr}a. Po zakqu~ewu i realizaciji ugovora izme|u VojskeJugoslavije i “FMPTRADE”iz 1993, 1994 i 1995. godine, znatno kasnije je utvr-|eno da su svi navedeni ugovori bili {tetni za Vojsku Jugoslavije. Naime, uposlovawu sa pomenutim preduze}em utvr|ene su brojne nepravilnosti i ne-zakonitosti kojima je pri~iwena {teta Vojsci Jugoslavije. Tako je preduze}e“FMPTRADE” Vojsci Jugoslavije zara~unavalo ve}u cenu osnovne sirovineza izradu limenki (konzerve od belog lima) od wene nabavne cene na tr`i{tu.Naime, cena belog lima na svetskom tr`i{tu se kre}e od 500 do 800 (izuzet-no 900) dolara po toni, a preduze}e ,,FMPTRADE” je od Vojske Jugoslavije na-pla}ivalo po ceni od 2.130,17 dolara po toni na osnovu ugovora iz 1993. godi-ne, po ceni od 2.134,50 dolara po toni na osnovu ugovora iz 1994. godine i 1.387dolara po toni na osnovu ugovora i aneksa ugovora iz 1995. godine. S druge stra-ne, najve}u koli~inu belog lima preduze}e ,,FMPTRADE” je kao uvoznik i pro-izvo|a~ uvezlo po ceni od 560 dolara po toni. S obzirom da su uvozne cene be-log lima bile ni`e i do ~etiri puta u odnosu na cene po kojima je vr{eno ugo-varawe sa Vojskom Jugoslavije za 1993 i 1994. godinu, a vi{e od dva puta u od-nosu na 1995. godinu, iznos cena uvoznog repromaterijala nije umawivan odno-sno zadr`ane su ugovorene cene limenki, iako je repromaterijal od strane pred-uze}a “FMPTRADE”nabavqan u inostranstvu po znatno ni`im cenama od ugo-vorenih. Tako|e, preduze}e “FMPTRADE” je zara~unavalo Vojsci Jugoslavi-je i ve}u cenu ostalog repromaterijala, neophodnog za proizvodwu konzervnihlimenki (lakovi, te~na guma, so za lemqewe, kalaj i dr), nego {to je nabavnacena istih na inostranom tr`i{tu.

Proceweno je da je samo po osnovu protivzakonito ostvarene razlike u ce-ni repromaterijala potrebnog za proizvodwu konzervi, realizacijom navede-nih ugovora od strane preduze}a “FMPTRADE”Vojsci Jugoslavije naneta {te-ta u iznosu oko 3.000.000 dolara.

Me|utim, iznos {tete pri~iwene Vojsci Jugoslavije se drasti~no uve}a-va time {to je preduze}e ,,FMPTRADE”prilikom realizacije navedenih ugo-vora obra~unavalo utro{ak ve}e koli~ine belog lima u odnosu na normativi na taj na~in furda koja je nastajala u procesu proizvodwe ura~unavala se ucenu gotovog proizvoda. Zara~unavalo je vi{u cena usluga i utro{enog radana konzervi u odnosu na druge proizvo|a~e konzervi, zatim kvalitet belog li-ma je bio ispod dozvoqenog standarda i primewivalo je neadekvatan tehnolo-{ki postupak u pripremi lima i izradi limenki, zatim upotrebqavalo je be-li lim sa defektnom ~eli~nom osnovom zbog ~ega su izra|ene konzerve bilepodlo`ne lakoj deformaciji, usled ~ega se pokvarilo oko 700 tona mesa u kon-64

zervnoj limenki pre garantnog roka (standard vojske toleri{e 1% kvara kon-zervi u garantnom roku od tri godine ~uvawa), zatim je primewivalo neade-kvatan tehnolo{ki postupak koji je imao za posledicu nemogu}nost pravil-nog i hermeti~kog zatvarawa konzervi posle puwewa sadr`aja, pucawe poklop-ca i zaptivnih ivica, promenu boje i gubqewe laka jo{ u toku proizvodwe, {toje u ve}ini slu~ajeva izazivalo koroziju , a krajwe posledice su bile kvarewehrane u konzervama. Dimenzije limenki nisu bile prilago|ene va`e}im stan-dardima i potrebama Vojske Jugoslavije, niti su uva`eni zahtevi proizvo|a-~a mesnih proizvoda {to je imalo za posledicu da je stvarna koli~ina mesnihprera|evina puwena u konzerve ve}e zapremine {to je prouzrokovalo kvare-we hrane zbog prisustva ve}e koli~ine vazduha od dozvoqene. Proizvodili sukonzerve za sviwsku mast koje se nisu mogle hermeti~ki zatvarati, jer nije po-{tovan standard za pakovawe sadr`aja od 17, ve} od 16 kilograma neto.

Zbog navedenih nedostataka u procesu proizvodwe i mana konzervi, sa-mo u toku 1994. godine, u skladi{tu kod Nik{i}a se prevremeno pokvarilo 250tona hrane u konzervama, koje su morale biti uni{tene zakopavawem u zemqu.Osnovni i jedini uzrok kvarewa hrane u konzervama su bile same limenke pro-izvedene posle 1. januara 1993. godine. To je potvr|eno u izve{taju Institutaza higijenu i tehnologiju mesa broj 0828, 0829 i 0839, u kojima se konstatuje dasu poklopci limenki bili upotrebqivi do {est meseci (po standardima na-rodne odbrane garancija mora biti tri godine). Dosada{we stru~ne labora-torijske analize ( Instituta za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu i iz-ve{taj instituta ,,LUTRI” iz Londona), nesumwivo potvr|uju da je osnovni ijedini uzrok kvara hrane u konzervnim limenkama bio u slabom kvalitetu iz-rade limenki. Procewuje se da je usled kvara hrane u konzervnim limenkamakoje su morale biti uni{tene zbog navedenih propusta preduze}a “FMPTRA-DE”u proizvodwi konzervnih limenki Vojsci Jugoslavije naneta {teta u iz-nosu od nekoliko milijardi dinara. Posebno napomiwem da su u pitawu bileratne vojne strategijske rezerve hrane u konzervnim limenkama.

Drasti~an primer je zakqu~ivawe i realizacija ugovora o proizvodwi iisporuci konzervnih limenki u toku 1996. godine. Vojska Jugoslavije je sa pred-uze}em ,,FMPTRADE”zakqu~ila navedeni ugovor dana 15.11.1995. godine. Pro-izvodwa i isporuka na osnovu tog ugovora nije izvr{ena u ugovorenim koli~i-nama i odre|enim rokovima, jer je realizacija ugovora umesto do kraja juna 1996.godine trajala ~ak do 1998. godine. Da bi se repromaterijal za proizvodwu li-menki uvezao, preduze}e ,,FMPTRADE” je dostavilo Vojsci Jugoslavije ~eti-ri prijave o zakqu~enom spoqnotrgovinskom poslu od 20.11.1995. godine na ukup-nu ugovorenu vrednost uvoza od 5.146.650 USD, koja je aneksom ugovora preci-zirana na kona~nih 3.855,630 USD, a koje prijave sa izmenama po aneksu ugovo-ra u prilogu dostavqamo. Na osnovu navedenih prijava Vojska Jugoslavije je iz-dala dozvolu preduze}u “FMPTRADE”da mo`e izvr{iti uvoz robe - reproma-terijala u navedenom iznosu, koju dozvolu sa odobrewem va`nosti na aneksira-ni iznos dostavqam. To {to se u dozvoli i prijavama konstatuje da se reproma-terijal uvozi za potrebe Vojske Jugoslavije i da je vlasnik uvezenog reproma-terijala Vojska Jugoslavije, nije bilo od uticaja u raspolagawu i rukovawu is-tim, jer je sve vreme bilo u iskqu~ivoj nadle`nosti preduze}a “FMPTRADE”.Na osnovu tog ugovora i ostale dokumentacije, uvoz repromaterijala je izvr-

godine Ova dva primera nedvosmisleno ukazuju da ra~uni po kojima je vr{e-no cariwewe repromaterijala nisu primani od ino firme “SPEDAL” , ve} sufalsifikovani u preduze}u “FMPTRADE”.

U prilogu pisma dostavqam materijalne dokaze za napred navedeni primeri to prijavu o zakqu~enom spoqnotrgovinskom poslu sa ino firmom “SPEDAL”br. 13. od 20.11.1995. godine na iznos od 3.149.790 USD,prijavu br. 13, od 20.11.1995.godine na iznos od 2.572.885USD, dozvolu VJ br. 19-23 od 20.11.1995. godine, pro-du`ewe va`nosti dozvole od 1.3.1996. godine, ugovor o izmeni i dopuni ugovo-ra u 1996. godini, nalog za izvr{ewe doznake u inostranstvu na 1.000.000 USD,ra~un ino firme ,,SPEDAL”br. 5610 na 1.000.000 USD,ra~uni iste firme podistim zavodnim brojem 5713/5 sa razli~itim ostalim podacima.

Preduze}e “FMPTRADE” je uvozilo za svoj ra~un i za svoje potrebe re-promaterijal istih deklarativnih svojstava od istih ino dobavqa~a od kojihje uvoz izvr{avan i za potrebe Vojske Jugoslavije, ali isti repromaterijal ni-je imao i istu nabavnu vrednost. Tako, iako je uvoz i cariwewe izvr{avano uistom vremenu, nabavna cena za preduze}e FMPTRADE je bila drasti~no ni-`a u odnosu na cenu po kojoj je nabavka izvr{avana za Vojsku Jugoslavije. Ra-~uni ino u~esnika u prometu po kojima se dokazuje poreklo i vrednost mate-rijala nisu originalni, odnosno cena materijala kada je nabavka vr{ena za Voj-sku Jugoslavije je na nezakonit na~in uve}avana.

Drugi primer: preduze}e ,,FMPTRADE”u svoje ime i za svoje potrebe uvo-zi beli lim po JCI-ma br. 13357-13363 od 30.12.1995. godine, ali uvoz ne vr{iod ino firme “SPEDAL”, ve} od ino firme “MAH1MA”, Skopqe. Po nave-denim JCI-ma beli lim ino firma “MAXIMA” (kao kupac) nabavqa od inofirme ,,SERVIS CENTRUM”, Ko{ice, Slova~ka, po ceni od 980 DEMpo to-ni i fakturi{e 27.12.1995. godine po ra~unima 003261/2 i 003261/7.

Ra~uni po kojima je ino firma “SERVIS CENTRUM”izvr{ila fakturi-sawe ino firmi “MAXIMA” su falsifikovani, {to se vidi u potpunoj iden-ti~nosti svih 6 ra~una u pogledu kucanog teksta- slova, redovi, po~etak i kraj,otisaka pe~ata i dr. Ino firma “MAXIMA” sve koli~ine belog lima naba-vqene po navedenih 6 ra~una, ustupa - prodaje preduze}u ,,FMPTRADE”,a pro-daja se vr{i po istim cenama po kojima je firma “MAXIMA” izvr{ila nabav-ku, tj. po ceni od 980 DEMpo toni, po kojoj ceni se vr{i uvoz i cariwewe. Me-|utim, po JCI-ma br. 13373 od 31.12.1995. godine nabavku belog lima preduze-}e “FMPTRADE” je izvr{ilo za potrebe Vojske Jugoslavije, ali ne po istimcenama, iako je postupak nabavke, vrsta lima, vreme i u~esnici bili isti kaokada je nabavka vr{ena po navedenih 6 JCI za preduze}e “FMPTRADE”. Na-bavna cena za Vojsku Jugoslavije nije bila ista, odnosno 980 DEMpo toni ve}1.350 DEM po toni. Razlog uve}awa cene na osnovu fakturne dokumentacijenema osnova, jer beli lim koji je preduze}e “FMPTRADE” uvezlo za svoje po-trebe i beli lim koji je uvezlo za potrebe Vojske Jugoslavije imaju u potpuno-sti isti trgova~ki naziv i ista deklarativna obele ja. Kona~ni obra~un i utvr-|ivawe vrednosti uvoza, iako u~estvuju isti ino u~esnici, preduze}e ,,FMPTRA-DE”ne vr{i na na~in kako to ~ini kada se uvoz vr{i za svoje potrebe iako suuslovi pod kojima se uvozi u potpunosti isti. Obra~un uvoza se ne vr{i ni poceni od 980 DEM po toni belog lima, koja je realna i stvarna na evropskom tr-`i{tu, niti po ceni od 1.350 DEMpo toni. Za kona~ni obra~un uvoza i cari-

6766

{ilo preduze}e ,,FMPTRADE”u vremenu od 12.12.1995. godine do 27.1.1997. go-dine na osnovu 36 jedinstvenih carinskih isprava (u daqem tekstu: JCI) u ukup-noj vrednosti od 3.854.808,30USDkoji iznos je Vojska Jugoslavije platila u pe-riodu od 4.4. do 15.11.1996. godine po osnovu 14 naloga preko “JU GARANTBAN-KA”. Prema dokumentaciji preduze}a “FMPTRADE” proizilazi da je sav re-promaterijal nabavqen od inostrane firme “SPEDAL”,Be~, Austrija. Me|u-tim, na osnovu dokumentacije sa carine, carinskih propusnica koje su uvezenimaterijal pratile od prelaska granice SRJ do mesta cariwewa, jasno se vidida nabavka najve}im delom nije izvr{ena od ino firme “SPEDAL”,kako to pri-kazuje uvoznik preduze}e “FMPTRADE”, nego je izvr{ena od drugih inostra-nih firmi. Na osnovu dokumentacije iz carinskih propusnica jasno se vidi daino firma “SPEDAL”,(od koje prema dokumentaciji preduze}a “FMPTRADE”proizilazi da je nabavilo repromaterijal), ne predstavqa ~ak ni posrednikau prometu. Po izvr{ewu uvoza od strane preduze}a “FMPTRADE”repromate-rijal je sme{ten u magacine tog preduze}a po odobrewu carine, a u ciqu pri-bavqawa propisane dokumentacije za cariwewe i ra~una o nabavci reproma-terijala kao dokaza da je nabavka izvr{ena od ino firme ,,SPEDAL”,kako je pri-javqeno u prijavama o zakqu~enom spoqnotrgovinskom poslu. Tada se u predu-ze}u ,,FMPTRADE” pristupa izradi falsifikovanih ra~una na osnovu kojihse vr{ilo cariwewe. Falsifikovawe ra~una se vr{ilo na taj na~in {to se nafotokopiranim ili originalnim ra~unima ino firme ,,SPEDAL”,koji su bi-li potpisani i overeni pe~atom te firme na blanko, naknadno upisivao nazivkupca, broj ra~una, datum, naziv robe, cena i dr. Napred navedeni podaci su seprepisivali iz podataka - ra~una druge ino firme (npr. MAXIMA, Skopqe) ko-ja je bila stvarni prodavac repromaterijala i ~iji ra~un se nalazi uz dokumen-taciju na osnovu koje je sa~iwena carinska propusnica. Da je u pitawu bio fal-sifikat jasno se vidi i iz ~iwenice da se na svakom ra~unu firme ,,SPEDAL”na istom mestu nalazi otisak pe~ata te firme, kao i paraf lica, koji je u pot-punosti identi~an u pogledu du`ine, karakternih crta (slova) i mesta na ra-~unu ( po~etak i kraj potpisa), a pojedini nazivi robe na nekim ra~unima na-pisani su na srpskom jeziku {to ino prodavac na svojim fakturama ne ~ini. Pre-ma tome, ra~uni firme ,,SPEDAL”na osnovu kojih je vr{eno pla}awe od stra-ne Vojske Jugoslavije, nisu slu`ili i za cariwewe robe, Nave{}u samo tri pri-mera uz koje prila`em materijalne dokaze.

PPrrvvii pprriimmeerr:: Na osnovu ra~una br. 5610 od 19.12.1995. godine ino firmi,,SPEDAL”po nalogu br. 1450 dana 4.4.1996. godine je ispla}en iznos od 1.000.000USD na ime nabavke 370,97 tona belog lima i 50,42 tone laka. Carinski ra~u-ni po kojima je vr{eno cariwewe 370,97 tona belog lima, nije ra~un po komeje izvr{eno fakturisawe i pla}awe, nego je cariwewe izvr{eno sa drugim ra-~unima ( 19 komada) koji imaju dva broja i to osnovni broj 5713 i podbroj kojije naknadno upisivan i prema wemu odre|ivan datum. Formirawe carinskog ra-~una po kome je izvr{eno pla}awe 370,97 tona belog lima nije izvr{eno od stra-ne ino firme ,,SPEDAL”,nego je formirawe - falsifikovawe ovih ra~una vr-{eno u preduze}u ,,FMPTRADE”,na napred opisan na~in. Kontrolom podbro-jeva za ra~un 5713 utvr|eno je da postoje 2 ra~una pod istim podbrojem pod ko-jim je cariwewe belog lima vr{eno u razli~itom vremenskom periodu i to ra-~unom br. 5713/5 od 28.12.1995. godine i pod istim brojem ra~una 5713/5 od 25.3.1996.

Na osnovu uvozne dokumentacije nesporno je da je beli lim koji je predu-ze}e ,,FMPTRADE”uvezlo za potrebe Vojske Jugoslavije, nabavqen preko inofirme “MAXIMA”, a ne od firme ,,SPEDAL”.Kako je nabavka belog lima bi-la namewena potrebama Vojske Jugoslavije, ista je protivzakonito fakturi-sana na falsifikovanom ra~unu firme “SPEDAL”, kao navodnog dobavqa~ai to po znatno uve}anoj ceni, a razlika izme|u pla}ene vrednosti po ra~unuino firme “SPEDAL”i vrednosti po kojoj je beli lim zaista uvezen od ino fir-me “MAXIMA”, predstavqa {tetu pri~iwenu Vojsci Jugoslavije od strane pred-uze}a ,,FMPTRADE”.

Izvr{ewe cariwewa robe i pla}awa obaveza na osnovu ra~una ino fir-me ,,SPEDAL”imalo je za ciq da se Vojsci Jugoslavije prika`e, da se uvoz re-promaterijala potrebnog za proizvodwu konzervnih limenki realizuje pre-ma cenama koje su ugovorom, prijavom i specifikacijom utvr|ene. Na osnovunapred utvr|enog, ra~uni ino firme “SPEDAL”slu`ili su “FMPTRADE”danabavnu cenu ve} uvezenog materijala neosnovano i protivzakonito uve}avau odnosu na stvarnu cenu nabavke repromaterijala isamo po tom osnovu“FMPTRADE”pri~iwava direktnu{tetu Vojsci Jugoslavije u iznosu od1.447.933,40USD (ameri~ka dolara). Nepravilno, neta~no i protivzakonito popuwavawenapred navedenih isprava koje su podno{ene od strane preduze}a “FMPTRA-DE”prilikom prijavqivawa carinske robe (repromaterijala), davawe neta~-nih podataka o poslu spoqnotrgovinskog prometa organima Vojske Jugoslavi-je i drugim dr`avnim organima i ve}im delom zloupotreba naziva ino fir-me “SPEDAL”,`iga i oznaka ino firme ,,SPEDAL”u obavqawu spoqnotrgo-vinskog prometa imali su za direktnu posledicu nano{ewe {tete Vojsci Ju-goslavije u navedenom iznosu. Za navedene protivzakonite radwe kojima je pri-~iwena direktna {teta Vojsci Jugoslavije i kojima je u~iweno vi{e krivi~-nih dela, odgovoran je gospodin Neboj{a ovi} u svojstvu vlasnika i Predsed-nika Upravnog odbora preduze}a “FMPTRADE”, generalni direktor predu-ze}a An|elko Brzuqa, pa do direktora i referenata spoqnotrgovinskih i ca-rinskih poslova u preduze}u “FMPTRADE”,a mo`da i neko od referenata uCarinarnici Beograd koji su vodili navedeni spoqnotrgovinski uvoz.

Kada je na jednom sastanku u mesecu martu 1997, godine u General{tabu Voj-ske Jugoslavije u vezi lo{eg kvaliteta limenki za konzerve stavqena ozbiq-na primedba da je kvalitet limenki osnovni uzrok kvara ogromne koli~ine me-sa u konzervi, gospodin ovi} koji je prisustvovao sastanku se formalno slo-`io sa primedbama i dodao: “ Da su konzerve oti{le u Bosnu, ne bi bilo pro-blema”.Kako to gospodin ovi} misli da ne bi bilo problema, pretpostavqamda misli na Srbe u Bosni ili pak na nekog drugog?

Krajem 1998. godine gospodin Neboj{a ovi} je zloupotrebqavaju}i svojpoliti~ki polo`aj u nameri da sebi i svome preduze}u pribavi protivprav-nu imovinsku korist izvr{io pritisak na odre|ene qude koji su o tome odlu-~ivali, da “FMPTRADE” ponovo dobije posao sa Vojskom Jugoslavije bez ob-zira na dotada{we iskustvo sa zakqu~ivawem i realizacijom prethodnih ugo-vora, koji su bili {tetni po Vojsku Jugoslavije. Naime, formirana Komisi-ja za nabavku limenki za konzervisawe hrane za potrebe Vojske Jugoslavije jeza 12.11.1998. godine zakazala pismeno nadmetawe za nabavku limenki za kon-zervisawe hrane za potrebe Vojske Jugoslavije u 1999. godini. Na pismeno nad-

69

wewe belog lima preduze}e “FMPTRADE” prila`e ra~un ino firme “SPE-DAL” (koja nema nikakve veze sa predmetnim poslom), umesto ra~un ino fir-me “MAXIMA” koja i ovu nabavku kao i prethodne po navedenih 6 JCI ustu-pila - prodala preduze}u “FMPTRADE”.Po ra~unu ino firme “SPEDAL”br.57131/7 od 28.12.1995. godine, koji nije originalan, ve} je falsifikovan na na-pred opisani na~in, obra~un uvoza belog lima izvr{en je po ceni od 1.387 USDpo toni. Osnov za obra~un belog lima po navedenoj ceni u uvoznoj dokumenta-ciji nema, te cena po kojoj se vr{i obra~un je nerealna i ne mo`e predstavqa-ti tr`i{nu - nabavnu cenu.

U prilog navedenog primera uz pismo prila`em ra~un ino firme “SER-VIS CENTRUM” br. 003261/2 od 27.12.1995, ra~un ino firme “MAXIMA” br.48/95 od 26.12.1995. godine, JCI br. 13359 od 30.12.1995. godine, ra~un ino fir-me ,,SERVIS CENTRUM” br. 003261/7 od 27.12.1995. ra~un ino firme “MA-XIMA” br. 47/95 od 26.12.1995. godine, JCI br. 13361 od 30.12.1995. godine, ra-~un ino firme “SERVIS CENTRUM” br. 003261 od 27.12.1995. godine na ko-li~inu od 20.420 kg. neto i iznos od 1.350 DEM po toni, me|unarodni tovar-ni list br. 611983 od 29.12.1995. godine, izjava ino firme “MAXIMA” od30.12.1995. godine, ra~un ino firme ,,SPEDAL” br. 5713/7 od 28.12.1995. godi-ne na koli~inu od 20.420 kg i iznos od 1.387 USD po toni i JCI 13373 od31.12.1995. godine.

Tre}i primer: Na osnovu JCI br. 13351 od 30.12.1995. godine izvr{en jeuvoz i cariwewe belog lima u koli~ini od 17,91 tona i vrednosti od 24.841,17USD.Iz dokumentacije preduze}a ,,FMPTRADE”proizilazi da je nabavku be-log lima izvr{ilo od ino firme “SPEDAL” po ceni od 1.387,00 USD po tonitj. po ceni koja je prijavqena kao nabavna, odnosno uvoz i cariwewe belog li-ma je izvr{eno na osnovu ra~una po kome je izvr{eno cariwewe br. 5713/1 od26.12.1995. godine . Me|utim, na osnovu dokumentacije po kojoj je sa~iwena ca-rinska propusnica, utvr|eno je da je beli lim u koli~ini od 17,91 tone naba-vqen po ra~unu br. 142/95 od 29.12.1995. godine od ino firme “MAXIMA”, Sko-pqe po ceni od 500USDpo toni. Da bi se uvozna cena uve}ala prema Vojsci Ju-goslavije u preduze}u “FMPTRADE” se sa~iwava na ve} opisan na~in falsi-fikovan ra~un ino firme “SPEDAL”i prikazuje da je nabavka izvr{ena od tefirme umesto od ino firme “MAXIMA”. Uve}awem cene na navedeni na~in,samo izvr{ewem uvoza po JCI br. 13351 od 30.12.1993. godine, pri~iwena je {te-ta Vojsci Jugoslavije u iznosu od 15,886,17 USD. Da ra~un ino firme “SPEDAL”nije originalan, dokaz je i datum izdavawa ra~una. Ino firma “MAXIMA” fak-turisawe belog lima po ra~unu 142/95 vr{i dana 29.12.1995. godine i kamionomrobu upu}uje preko carinskog prelaza Pre{evo. Ino firma “SPEDAL” istukoli~inu lima fakturi{e tri dana ranije po ra~unu 5713/1 od 26.12.1995. go-dine i istim kamionom (reg. br. TV 638JG/TV889JI), robu upu}uje preko carin-skog prelaza Pre{evo, {to je nelogi~no i jo{ jedan od dokaza da ino firma“SPEDAL” nije ni posrednik u prometu i da ra~uni po kojima je vr{eno pla-}awe i cariwewe robe imaju obele je falsifikata.

U prilog navedenog primera uz pismo prila`em JCI 13351 od 30.12.1995.godine, ra~un ino firme “MAXIMA” br. 142/95 od 29.12.1995. godine, ra~un inofirme ,,SPEDAL”br. 5713/1 od 26.12.1995. godine, JCI od 30.12.1995 iz Pre{e-va, zahtev za pregled po{iqke od 29.12.1995. godine.68

{lo je vreme da ono {to je gospodin Neboj{a ^ovi} zaradio kao ratni pro-fiter, vrati svojoj Vojsci i narodu, jer je ogromno materijalno bogatstvo ste-kao zloupotrebqavaju}i svoj polo`aj uticajem na tada{we i sada{we struk-ture vlasti, pribavqaju}i za sebe protivpravnu imovinsku korist i to kakoje radio za vreme vladavine Socijalisti~ke partije Srbije, tako radi i sadaza vreme vladavine DOS-a. uo sam da se takvi qudi koji ~esto mewaju “poli-ti~ki dres” zavisno od toga koliko mogu da uti~u na strukture vlasti i koli-ko zahvaquju}i tome mogu da profitiraju, nazivaju “prevrta~ima”, a neki ihzovu i “kameleonima”.

Smatram da je ovo samo vrh ledenog brega koji pokazuje kako se dr`avna,odnosno vojna imovina nemilice uni{tava i tro{i, pri ~emu basnoslovnu ko-rist sti~u pojedinci na visokim pozicijama u strukturama vlasti. Otima~i-na se nastavqa, a dr`ava i daqe ima problema da obezbedi minimalnu sumu nov-ca da prehrani ovaj narod! Zar smo batine i maltretirawe trpeli da bi sve osta-lo isto ?

@eleo bih da znam da li }e Komisija za borbu protiv kriminala na ~ijemje ~elu gospodin Vuk Obradovi}, potpredsednik Vlade Srbije, istra`iti ovajslu~aj ili je mo`da gospodin ovi} obezbedio alibi i kod te komisije?

Kako je gospodin Neboj{a ovi} odlu~io da prisustvuje naporima za o~u-vawe mira na jugu Srbije, nadam se da wegov doprinos ne}e biti i u vidu dopre-mawa nekog zaostalog kontigenta hrane u konzervama “Made inFMPTRADE”,,za pripadnike Vojske Jugoslavije i policije na tom podru~ju. Ko zna, ako ne-kim slu~ajem te konzerve stignu na Kosovo, problema ne}e biti! Zvu~i Vampoznato, zar ne!

Ima dosta qudi koji vole ovu Jugoslaviju i koji su mi saop{tili navede-ne ~iwenice i predali mi materijalne dokaze koje vam dostavqam da ih obja-vite uz ovo pismo. Nadam da }e Komisija za borbu protiv kriminala i ostalinadle`ni dr`avni organi u rasvetqavawu ovog slu~aja pribaviti ostalu po-trebnu dokumentaciju po slu`benoj du`nosti.

Smatram da sam ovim {to sam izneo u javnost ispunio moju patriotsku igra|ansku du`nost, savest mije mirna, Vi ste na potezu!

I daqe vas samo gledamo !

33.. oovvii}}eevvaa iizzddaajjaa jjuu`nniihh ssrrppsskkiihh oopp{{ttiinnaaNeboj{a ovi} je projektovan kao budu}i “demokratski autokrata”. On je

politi~ar kome se dozvoqava da zloupotrebqava visoke dr`avne funkcije. Zlo-upotrebe su mu dozvoqene jer je demokratski izabran, a u dr`avi ne postoje de-mokratske institucije. Kao izabrani funkcioner autokratskim metodama tre-ba da nametne demokratske standarde i demokratizuje dru{tvo. To je slika ko-ja se {aqe i koja treba da prikrije ne{to drugo. Treba da nas zbuni podr{kakoju dobija od “demokrata” iz inostranstva, ~ije naloge izvr{ava.

Neboj{a ovi} je dobio zna~ajnu ulogu u re{avawu konstruisanog konflik-ta. Prvo je bilo potrebno da se stvori konflikt u op{tinama Pre{evo, Bu-janovac i Medve|a i otvori manevarski prostor za “demokratskog autokratu”,koji treba da poslu`i kao primer da se konflikti najboqe re{avaju diplo-matskim sredstvima. Ra~una se da je srpski narod dovoqno zapla{en oru`a-nim sukobima, agresijom, optu`bama za ratne zlo~ine, sankcijama, ekonomskom

71

metawe pristigle su tri ponude i to firmi: “Lim produkt”, “Novopak” i “In-terinvest-publik”, {to je zna~ilo da je nadmetawe uspelo. Preduze}e ,,FMPTRA-DE” je svoju ponudu poslalo telefaksom, zna~i otvoreno i sa zaka{wewem. Pritome ponuda preduze}a “FMPTRADE”bi bila najnepovoqnija u odnosu na osta-le i Vojsku Jugoslavije stajala bi skupqe u odnosu na ostale ponude za oko1,339.266 USD.Mo`ete li da pretpostavite {ta se desilo sa tom licitacijom?Naravno, poni{tena je i odlu~eno je da se ide na neposrednu pogodbu sa pred-uze}em ,,FMPTRADE”, jer je konstatovano da ista raspola`e sa svim potreb-nim repromaterijalom i da sa proizvodwom mo`e otpo~eti odmah. Me|utim,kada je otpo~ela agresija NATO snaga, to preduze}e neo~ekivano tra`i pove-}awe cene proizvoda, da ne mo`e otpo~eti sa proizvodwom, jer nema reproma-terijala po{to se nalazi pod “carinskim embargom” i da bi pove}awe cene slu-`ilo za carinske da`bine. U vezi ovakvog stava tog preduze}a po zahtevu Voj-ske Jugoslavije u “FMPTRADE”upu}ena je inspekcija.

Vojska Jugoslavije je protiv odgovornog lica koje je u~estvovalo u prego-vorima i zakqu~ewu {tetnog ugovora iz 1995. godine sa preduze}em “FMPTRA-DE”,podnela krivi~nu prijavu Vojnom tu`iocu u Beogradu, jo{ u avgustu 1998.godine. Posle podno{ewa krivi~ne prijave vr{en je pritisak na vojne pravo-sudne organe da se ovaj slu~aj zata{ka, jer je u to vreme gospodin Neboj{a o-vi} bio visoki funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije. Zbog toga se is-traga planski odugovla~ila i jo{ uvek traje. Od strane istra`nog sudije Voj-nog suda u Beogradu je odre|eno ve{ta~ewe koje je povereno Gradskom zavoduza ve{ta~ewe, Beograd, koji je odredio komisiju od tri ve{taka. Nezvani~nosaznajem da su i ti ve{taci bili izlo`eni odre|enim pritiscima. Mo`ete za-misliti kakav je bio epilog? Naravno, komisija ve{taka je svojim “savesnim”i “stru~nim” radom utvrdila da za Vojsku Jugoslavije zakqu~ewem i realiza-cijom navedenog ugovora sa preduze}em “FMPTRADE”nije nastala {teta. Kosu ~lanovi komisije koja je ve{ta~ila {tetu i ~ime ih je to gospodin ^ovi}zadu`io, kad o~iglednu {tetu u~iwenu Vojsci Jugoslavije u iznosu od nekoli-ko miliona ameri~kih dolara, odnosno vi{e milijardi dinara anuliraju svo-jim nalazom i mi{qewem? Odgovor na postavqeno pitawe, kao i na to ko je vr-{io pritisak na komisiju ve{taka i ko stoji iza odugovla~ewa postupka ve-{ta~ewa, najboqe bi mogli da daju ~lanovi komisije ve{taka i direktor Grad-skog zavoda za ve{ta~ewe, Beograd, pa se nadam da }e ih neko od nadle`nih po-red ostalog i za to pitati.

S druge strane, ostaje da vidimo kakva }e biti reakcija vojnog tu`ioca ivojnog pravosu|a u celini, odnosno ostalih nadle`nih organa u Vojsci Jugo-slavije, obzirom da sam nezvani~no saznao da je nalaz i mi{qewe komisije ve-{taka Gradski zavod za ve{ta~ewe, Beograd, pre par dana dostavio Vojnom su-du u Beogradu, uz koji je poslao “~estitku” u iznosu od preko 140.000,00 dinara,odnosno oko 5.000 DEM koje Vojska Jugoslavije, odnosno dr`ava SRJ treba daplati na ime tro{kova ve{ta~ewa? Pitam se da li je komisija ve{taka u to-ku ve{ta~ewa mo`da koristila zlatna nalivpera, globalnu kompjutersku mre-`u internet ili su za savetnike imali eminentne stru~wake drugih zavoda zave{ta~ewa ?

Gde je u svemu tome gospodin Neboj{a ovi}? Da li misli da je nedodir-qiv? O~igledno je zaboravio na onu narodnu kletvu: “Da bog da se osilio”! Do-70

sti, defiluju i pozdravqaju kao oslobodioci sa razdraganim gra|anima, for-mira se jasna slika o uzroku konflikta. Stranci su po pravilu bole}ivi ka-da su u pitawu ugro`ena qudska prava i svoje simpatije usmeravaju prema oni-ma koji se oru jem bore za slobodu. Prvo su tu poruku i sliku primili i neprihvataju da ~iwenice, razum, pravila i ne{to drugo uti~e na wihovo rasu-|ivawe. Ne interesuje ih su{tina konflikta, istorijski koreni, istina i prav-da. Ne mogu da odvoje vi{e vremena da bi saznali sve {to je bitno, ve} zakqu-~uju prema prvim emocijama visokog intenziteta. Zvani~nici stranih dr`a-va odmah te poruke i slike pretvaraju u mawe ili vi{e balansirani zvani~-ni dr`avni stav. Tako prava rtva postaje krivac. Terorista postaje borac zaqudska prava kome je ugro`en ivot i koji je zbog toga uzeo oru je da bi se za-{titio i oslobodio. Terorista je oslobodilac. Teroristi~ke metode posta-ju neophodna samopomo}. Dr`ava kada preduzme antiteroristi~ke akcije pred-stavqa se diktatorskom. Apsurd je bezgrani~an i ide se toliko daleko da dr-`ava ~esto postaje agresor na svojoj teritoriji.

Po poznatom scenariju nakon nekoliko dana identifikovali su se “poli-ti~ki i vojni” lideri samozvane oslobodila~ke vojske Pre{eva, Bujanovca iMedve|e. Politi~ki zahtevi svode se na pripajawe teritorija ove tri op{ti-ne Kosovu i Metohiji, odnosno izlasku iz dr`avno - pravnog statusa Srbije,radi homogenizacije i stvarawa nove {iptarske dr`ave. Argumentacija ko-jom se podupire ovaj politi~ki stav je referendum {iptara od pre nekolikogodina, {iptarska ve}ina stanovni{tva u ovim op{tinama, da u toj srazmerinisu zastupqeni u organima vlasti i sli~ni argumenti koji stvaraju sliku wi-hove ugro`enosti i obespravqenosti. Ugro`eno je stanovni{tvo koje raspo-la`e velikim kapitalom, a da pri tom niko ne postavqa pitawe kako su takoobespravqeni do{li do velikog kapitala?

Vojni predstavnici terorista su lokalni stanovnici, zanatlije, koji sepredstavqaju da su vojni stru~waci sa ratnim iskustvom. Teroristi~ko isku-stvo su stekli u~e{}em u teroristi~kim grupama koje su delovale na prosto-ru Kosova i Metohije. Po saop{tewima KFOR-a oni su odavno razoru`ani,a su{tinski od NATO-a sa~uvani za budu}e vreme i doga|aje. Na poziv, nalogi nagove{taj NATO-a oni su uvek spremni da se aktiviraju i prebace na sta-ra i nova ari{ta krize.

Po{to je KFORobezbedio konflikt u prostoru kopnene zone bezbedno-sti stvoren je uslov za anga`ovawe Neboj{e ^ovi}a i dokazivawe da diplo-matija mo`e sve. Mo`e sve kada se doga|aji odvijaju po unapred poznatom sce-nariju uzroka i posledica. Neboj{a ovi} je od 16. decembra 2000. godine do-bio priliku da sistemom toplo - hladno, uz uva`avawe navodno na{ih inte-resa re{i krizu i oja~a forsirani “demokratski autoritet”, navodno ozbiq-ne i pravilne procene, polo`aj ~oveka od poverewa koji ispuwava ono {to obe-}a i koji najboqe zna {ta je na{ interes.

Hronologija mehanizma uspostavqawa novih navodno “demokratskih vred-nosti” posle petooktobarske revolucije je slede}a:

1. Obrazuje se Koordinaciono telo za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Me-dve|a. Sa suprotstavqenim interesima javqaju se dve grupe lokalnog stanov-ni{tva. [iptarska grupa stanovni{tva koja je navodno ugwetavana i koja jav-no podr`ava teroriste. Srpska grupa stanovni{tva koja od dr`ave tra`i ele-

73

i socijalnom krizom i da }e blagonaklono gledati na malog “demokratskog auto-kratu” koji }e diplomatskim sredstvima uspeti da zaustavi konflikt i povra-ti neki deo suvereniteta.

KFOR je dobio zadatak da omogu}i da se na prostoru op{tina Pre{evo,Bujanovac i Medve|a pojave teroristi~ke bande. Strane obave{tajne i vojneslu`be su tokom 1998. godine organizovale, naoru`ale i obu~ile {iptarsketeroristi~ke grupe. Obuka za izvo|ewa teroristi~kih dejstava protiv srpskognaroda i predstavnika dr`avnih organa na prostoru Kosova i Metohije oba-vqena je u posebnim teroristi~kim kampovima u inostranstvu. Zatim su obu-~ene i pripremqene male teroristi~ke grupe preba~ene na prostor Kosova iMetohije sa teritorije Albanije i drugih susednih dr`ava. Inspiratori, fi-nansijeri i organizatori {iptarskih teroristi~kih grupa svim sredstvimasu nastojali da se na teritoriji Kosova i Metohije {to vi{e [iptara naoru-`a radi izvo|ewa teroristi~kih napada.

Na po~etku su {iptarske teroristi~ke grupe oru`anim napadima na pri-padnike policije i zaprekama na saobra}ajnim pravcima nastojale da izazovunespokojstvo i strah kod srpskog naroda i predstavnika dr`avnih organa. Toje trebalo da bude razlog za masovno iseqewe srpskog naroda, blokadu rada in-stitucija i privrede, a ukoliko bi dr`ava u skladu sa propisima preduzela an-titeroristi~ke akcije one bi predstavqale dokaz naru{avawa i onako ugro-`enih prava [iptara. Dakle, sredstvo za izazivawe konflikta su teroristi~-ke grupe koje postoje. To su one teroristi~ke grupe koje su 1998. godine razbi-jene akcijama na{e policije, a ponovo organizovane tokom NATO agresije 1999.godine. [iptarske teroristi~ke grupe KFORnikada nije razoru`ao, mada jebio du`an da to uradi, ve} ih je samo preimenovao u Kosovski za{titni kor-pus, sa ciqem da, kada Kosovo i Metohija postane samostalna dr`ava pod na-zivom Kosovo, teroristi~ke grupe dobiju novi naziv Vojska Kosova.

Pod okriqem KFOR-a, odnosno ameri~kog kontingenta u okviru KFOR-a, obu~ene teroristi~ke grupe sa prostora Kosova i Metohije zauzele su 21. no-vembra 2000. godine delove kopnene zone bezbednosti na teritoriji op{tinaPre{evo, Bujanovac i Medve|a. Na{a policija koja po Kumanovskom sporazu-mu mo`e biti simboli~no zastupqena i samo lako naoru`ana na prostoru kop-nene zone bezbednosti, nakon petooktobarske buldo`er revolucije bez pravei ozbiqne komande i koordinacije, jer je Ministarstvom unutra{wih poslo-va rukovodio koministarski tim iz DOS-a, SPO-a i SPS-a, nije mogla da za-ustavi prodor osokoqenih {iptarskih teroristi~kih bandi. Prema vi|enom,ve} nekoliko godina kada je u pitawu na{ prostor, posle nekoliko dana ~u|e-wa, zaprepa{}ewa i naga|awa ko je to uradio i {ta je u pozadini, sledi jasnaporuka nezvani~nih i “dobro obave{tenih izvora” (diplomate, mediji iz ino-stranstva i “na{i stru~waci”) da su naoru`ane grupe paravojne formacije ne-kakvih oslobodila~kih armija koje se bore za qudska, nacionalna i dr`avotvor-na prava diskriminisane etni~ke grupe na odre|enom prostoru. Teroristi~kegrupe predstavqene kao navodno “oslobodila~ka vojska” prikazuju se kao dobroorganizovana vojska sa komandom, vojni~kom hijararhijom, me{ovitim naoru-`awem i velikom popularno{}u u etni~koj grupi za ~ija se prava bori.

Posle filmskih kadrova kako pripadnici oslobodila~ke vojske zauzima-ju zna~ajne strate{ke kote u napadu, ukopavaju se, prikazuju vojni~ke sposobno-72

da zaboravi svog dugogodi{weg predsednika Slobodana Milo{evi}a. Praviparalelu izme|u terorista i Slobodana Milo{evi}a, kao da ne mogu jedni bezdrugog. Da li je to umesno i da li postoji neki dokaz za ovu ^ovi}evu tvrdwuvi{e nije bitno, jer je medijski profitabilno za sve {to se i danas doga|a sta-viti u negativan kontekst sa prethodnim re`imom. Dakle, ko se brani isti je,a mo`da i gori, od onoga ko napada. To je ta logika koja treba da obezbedi pri-hvatqivost diplomatskih sredstava bez obzira {ta }e biti krajwi rezultatdiplomatije. Bitan je na~in, a ne ciq koji se posti`e, ili koji }e se posti}i.

4. Neboj{a ovi} izjavquje 27. decembra 2000. godine da su KFOR, VojskaJugoslavije i MUP postale prijateqske formacije. Izjava za ~u|ewe. Kakoto da naprasno, dolaskom Neboj{e ovi}a na mesto predsednika Koordinaci-onog tela, Vojska Jugoslavije i MUP postanu prijateqski raspolo`eni pre-ma okupatorskim oru`anim formacijama (KFOR) koje nisu razoru`ale te-roriste na Kosovu i Metohiji. Zar je mogu} prijateqski odnos sa formacija-ma koje su omogu}ile da se teroristi nesmetano prebace sa teritorije Koso-va i Metohije na prostor Pre{eva, Bujanovca i Medve|e. Neboj{a ^ovi} jedobio zadatak da preko svog li~nog pres centra promovi{e ideju i nalog NA-TO-a o prijateqstvu sa na{im organima bezbednosti i navodnom sadejstvu saKFOR-om protiv {iptarskog “ekstremizma”. On mora da stvori medijsku sli-ku kako uspe{na diplomatija stvara prijateqstva, pa ~ak i nemogu}a ili u bli-skoj budu}nosti te{ko ostvarqiva. Tako nas Neboj{a ovi} ube|uje da nema-mo ve}ih prijateqa od NATO-a, KFOR-a i wihovih zvani~nika. Ube|uje nasda je NATO na Kosovu i Metohiji zato {to eli da pomogne Srbima. Od ka-da je NATO na Kosovu i Metohiji Srbi se iseqavaju, ukoliko spasu ivu gla-vu, pod najezdom {iptarskih terorista. Zar je mogu}a da samo zbog ovi}evogautoriteta NATO mo`e da promeni stav prema Srbima?

Tako nas Neboj{a ovi} priprema za slede}i diplomatski potez ukida-wa kopnene zone bezbednosti. Ona je izgubila svaki smisao postojawa izme|uprijateqa. Za{to bi KFOR ubudu}e spre~avao upade terorista sa Kosova iMetohije kada se na prostoru kopnene zone bezbednosti mogu na}i simboli~-ne zdru`ene jedinice na{e dr`ave. Za sve eventualne napade {iptarskih te-rorista na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom ubudu}e bi}eodgovorni “ekstremisti” ili na{e zdru`ene snage bezbednosti. Dakle, mo`eda se izabere krivac i nikada to ne}e biti KFOR. Sve je to po ovi}u potreb-no radi na{e bezbednosti.

5. U op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a teroristi, odnosno {ip-tarski “ekstremisti” za Neboj{u ovi}a nisu najve}i problem, jer samo pre-teruju pa u preterivawu se pojavi po neki poginuli policajac, vojnik ili Sr-bin. Sude}i prema wegovoj izjavi od 28. decembra 2000. godine najve}i problemsu Srbi. Bilo da se javqaju kao predstavnici prethodne vlasti ili zato {tosu po~ele restrikcije struje i prava na ivot od kada je DOS po~eo da vr{ivlast. On tvrdi da predstavnici prethodne vlasti podme}u po`are, blokira-ju put Bujanovac - Pre{evo, izazivaju nerede u Zubinom Potoku, Leposavi}upa ~ak i u Bosilegradu.

Sledi zakqu~ak da predsedniku Koordinacionog tela za op{tine Pre{e-vo, Bujanovac i Medve|a smeta u sre|ivawu stawa na tom podru~ju ne{to {tose doga|a u Leposavi}u, Zubinom Potoku, termoelektranama i Bosilegradu. We-

75

mentarnu sigurnost i bezbednost, i da dr`ava uobi~ajenim sredstvima, kao udrugim demokratskim dr`avama, ra{~isti sa teroristima kao me|unarodnimzlom. Dakle, sastanak obe Vlade u Bujanovcu i formirawe Koordinacionog te-la treba da bude ozbiqna mera dr`ave kojom se uliva sigurnost stanovni{tvu.S obzirom da je za predsednika Koordinacionog tela izabran Neboj{a ovi}onda mora da se formira i pres centar. Novinari zaslu`uju posebnu pa`wukada je u pitawu Neboj{a ovi}.

2. Neboj{a ^ovi} ve} 23. decembra 2000. godine nagove{tava svoj diplo-matski stil rada. U zoni kopnene bezbednosti vi{e nema terorista. ovi} imje promenio naziv i sada se nazivaju “ekstremistima”. Re~ ekstremizam u izvor-nom zna~ewu je preteranost, nepopustqivost ili nepomirqivost u nekom dr-`awu ili u nekom gledi{tu – stavu. Oni koji su pucali na predstavnike dr`av-nih organa, blokirali komunikacije, ubijali policajce, vojnike i civile vi-{e nisu teroristi ve} ekstremisti, odnosno nepopustqivi i nepomirqivi ugledi{tu i dr`awu.

Vojska Jugoslavije vi{e nije neprijateqska vojska KFOR-u i vojnim sna-gama. Kopnena zona bezbednosti je uspostavqena kao tampon zona da se vojni-ci NATO-a ne bi fizi~ki i vizuelno dodirivali sa na{om vojskom. Dakle, NA-TO vi{e nije neprijateq, jer se komandanti KFOR-a i predstavnici NATO-a verbalno zala`u protiv terorizma i stidqivo protiv ekstremizma. Zato tre-ba razmisliti da li je jo{ potrebna kopnena zona bezbednosti izme|u dve pri-jateqske vojske. Zaokret je nastupio posle petooktobarske buldo`er revolu-cije kao datuma uspostavqawa istinske prve i prave demokratije u Srbiji. Za-{to bi prijateqske vojske delila tampon zona prepuna ekstremista. Prvi di-plomatski potez na tom prostoru je susret Neboj{e ovi}a i komandanta KFOR-a Kapri|oza 20. decembra 2000. godine. Tri poginula i pet povre|enih nisu ~akni povod sastanka, ve} puka statistika kojom se obja{wava ekstremizam i po-tiskuje terorizam.

Prvi posrednik i pregovara~ izme|u ekstremista i vlasti je politi~kipredstavnik [iptara. To je Riza Halimi. Predsednik lokalne {iptarske stran-ke i skup{tine op{tine Bujanovac. On formalno-pravno nije na ~elu naoru-`anih terorista, ali ima razumevawe za ekstremiste. Wega vlast uva`ava i swim se razgovara i dogovara, mada se zna da sve {to bi obe}ao, prihvatio ilipristao nema nikakvog uticaja na teroriste. Treba se igrati diplomatije, jertako se, navodno, poboq{avaju na{e pozicije. Tu su neizbe`ni ovi}evi no-vinari koji }e “verno” preneti sve muke, nedoumice i po`rtvovanost predsed-nika Koordinacionog tela. ovi} ne priznaje i ne eli da razgovara sa tero-ristima, dok mwewe teroriste ne prihvati da su ekstremisti.

Neboj{a ovi} je pravi gubernator. On odlu~uje o svemu. Pod wegovom ko-mandom je privreda, trgovina, policija, vojska, mediji i sve drugo. Za sve se pi-ta “demokratski autokrata” i on je standard.

3. Da bi javnost u Srbiji {okirao Neboj{a ovi} upad terorista, a kakoon to voli da ka`e “ekstremista”, tuma~i kao nalog Rugove. Navodno Rugovije stalo da se napravi kriza koja bi isprovocirala na{u dr`avu da se zaletii upotrebi antiteroristi~ke jedinice {to bi dovelo do na{e osude od stra-ne me|unarodne javnosti, a to bi oja~alo Rugovine pregovara~ke pozicije popitawu sudbine Kosova. Naravno i po ovom pitawu Neboj{a ^ovi} ne mo`e74

Neboj{a ovi} je najefiksniji dosmanlijski izvr{iteq naloga koji dola-ze od onih koji su nas bombardovali i koji su okupirali Kosovo i Metohiju. Onse ne obazira na pogubne rezultate svog delovawa, ve} uporno grabi da bude pr-vi i najefikasniji sluga. Da bi to prikrio, on ne propu{ta priliku da uvek, uprvi plan, istakne da je opredeqen za demokratiju i qudska prava, i da to prime-}uju oni koji mu sa Zapada daju podr{ku. Prakti~no kao jedini dokaz za svoje na-vodno demokratsko samoqubqe i politi~ku sposobnost koristi pohvale i podr-{ku koji dolaze iz inostranstva. Ta podr{ka je “pohvala” da je Neboj{a ovi}uredno i marqivo ispunio sve okupatorske naloge. Hvale ga {to je poslu{an ikoriste ga kao primer kako traba da rade i drugi na politi~koj sceni u Srbiji.

Pravi primer tog pogubnog i {tetnog delovawa Neboj{e ovi}a i to u kon-tinuitetu su najavqeni, pripremani i sprovedeni lokalni izbori u op{tina-ma Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. Oni koji su nas bombardovali odlu~ili suda se Srbiji prepre~i, ote`a i prekine put, i komunikacija Moravsko-Vardar-skom dolinom, da bi se Srbija izolovala i sa svih strana opkolila oru`animsnagama NATO pakta. Ova odluka je morala da se realizuje tako da izgleda kaodobrovoqno, odnosno da izgleda da je Srbija prihvatila prekid ove va`ne stra-te{ke komunikacije, jer za neku novu ili dodatnu oru`anu silu kojom bi se ostva-rio taj ciq ne postoji raspolo`ewe ma|unarodne javnosti. Moralo bi da iz-gleda da su se gra|ani (pre svih Srbi) navodno pitali i da su oni demokratskiodlu~ili, uz po{tovawe qudskih prava, da se odreknu vlasti na tom prostorui da su sami sebe blokirali. To zna~i da [iptari osvoje i budu nominalna vlastu ovim op{tinama. Da bi se ova odluka realizaovala, planiranu “operaciju”morao je kvalitetno da sprovede, za to odabrani dosmanlija.

Tu ulogu je dobio Neboj{a ovi}, a ona se sastoji u slede}em:1. Potrebno je da se raspuste Skup{tine op{tina u Pre{evu, Bujanovcu

i Medve|i, iako su lokalni organi vlasti u tim op{tinama formirani nakonlokalnih izbora septembra 2000. godine, i to na isti na~in kao i u drugim op-{tinama {irom Srbije,

2. Potrebno je doneti nove propise o lokalnim izborima koji bi obezbe-dili da u ovim op{tinama [iptari dobiju najve}i broj glasova, a samim timi osvoje lokalnu vlast,

3. Potrebno je propisima o lokalnim izborima da se propi{e da najve}ui prakti~no neoborivu lokalnu vlast predstavqa predsednik op{tine, kojibi bio “odgovaraju}i”, odnosno odabrani pojedinac, neka vrsta demokratskogautoriteta, a koji bi bio dostupan i pogodan da preko wega okupatori su{tin-ski vr{e vlast na teritorijama tih op{tina koje imaju strate{ki zna~aj.

Vlada Republike Srbije na sednici odr`anoj 28. februara 2002. godine do-nela je odluke o raspu{tawu Skup{tina op{tina Pre{evo, Bujanovac i Me-dve|a. One su objavqene u “Slu`benom glasniku RS”, broj 10/2002 od 1. marta2002. godine. Legalno izabrani lokalni organi raspu{taju se dana 25. aprila2002. godine i obrazuju op{tinska ve}a. Ove odluke su izmewene 18. aprila 2002.godine, 16. maja 2002. godine, 6. juna 2002. godine i 13. juna 2002. godine. Izme-ne su objavqene u “Slu`benim glasnicima RS”, br. 19/2002, 25/2002, 31/2002 i33/2002. Odlukama o izmenama tih odluka mewan je dan raspu{tawa skup{ti-na op{tina i to sa 25. aprila 2002. godine, za 17. maj 2002. godine, pa 7. jun 2002.godine i napokon 14. jun 2002. godine.

77

mu nije potrebna logi~na veza izme|u nekih doga|aja i predstavnika prethod-ne vlasti. Ta veza ne postoji i Neboj{a ovi} to dobro zna, ali zna i za du`nostda sve mora da se svali na prethodnu vlast kako bi se opravdala nesposobnosti prqav posao koji mora da uradi DOS.

Tako se de{avaju krajwe apsurdne stvari. Srbi u Leposavi}u ne smeju da pro-testuju zato {to je KFOR zauzeo prostorije i vr{i progon Srba iz tog mesta.Po ovi}u zabraweno je Srbima da dignu glas radi za{tite elementarnih qud-skih prava u Zubinom Potoku. Niko ne sme da se buni protiv DOS-a koji iza-ziva nemire sa jedinim ciqem da u Bosilegradu Bati} uvede privremene mere.

Neboj{a ovi} je tako projektovan da ponizi i okrivi srpski narod za svei sva{ta {to se de{avalo i {to }e se desiti na prostoru Balkana. Ne trebaniko iz inostranstva da nas optu`uje i napada, jer imamo Neboj{u ^ovi}a iwemu sli~ne na vlasti koji dobrovoqno izvr{avaju najprqavije poslove da ne-prijateqi iz inostranstva ne bi uprqali krvave ruke.

O tome kakav je bio i ~ime se bavio dok je bio u opoziciji, a naro~ito to-kom oktobarske buldo`er revolucije i za vreme u~e{}a u Prelaznoj vladi naj-boqe svedo~e novinski tekstovi koji se u ovom predlogu u celini prenose. Bioje organizator i na ~elu organizovanih grupa kriminalaca koje su upadale i osva-jale dr`avne institucije tokom oktobarskog nasiqa. On je vrbovao i sara|i-vao sa dr`avnim funkcionerima koji su bili zadu`eni da spre~e nasiqe na uli-cama. On je podsticao {trajkove i blokade. On je u~estvovao i izdavao nalogeda se formiraju krizni {tabovi koji su smewivali legalna rukovodstva pred-uze}a i drugih institucija. On je organizovao i komandovao obezbe|ewem ote-tih institucija. On je organizovao i sprovodio nasiqe. Sve to se uklapa u we-govu strukturu li~nosti. Oni koji ga poznaju, a naro~ito wegovu narav i dik-tatorsku sklonost, ne mogu da sakriju da ga sujeta, iskqu~ivost, bolesne ambi-cije i ostvarewe ciqa po svaku cenu toliko optere}uje da ~esto nije u mogu}-nosti da kontroli{e svoje postupke i re~i koje naviru kao bujica posle elemen-tarne nepogode.

Jedino je Neboj{a ovi} mogao teatralno da pogleda u kamere i da saop-{ti da nije potpisao odluku Prelazne vlade Republike Srbije na kojoj se na-lazi wegov potpis. Wemu je svojstveno da nakon konferencije za novinare pred-sednika Prelazne vlade odr`i svoju konferenciju kao potpredsednik te Pre-lazne vlade i da ospori da su donete Odluke koje je potpisao. Tako je bilo pri-likom izbora Upravnog odbora RTS-a. To je uradio da bi se RTS i wegova ure-|iva~ka politika i daqe nalazili u rukama i pod kontrolom oktobarskih bul-do`er revolucionara do decembarskih izbora 2000. godine. Kao potpredsed-nik Prelazne vlade u revolucionarnom zanosu nastupao je i pona{ao se kaopersona koja je zadu`ena za sve i sva{ta. Wega nisu obavezivale odluke Pre-lazne vlade, ve} je koristio to stawe da se nametne kao nezaobilazan politi~-ki faktor za sva pitawa. Tako je i pre zvani~nih odluka Prelazne vlade re-{avao pojedina pitawa po svom naho|ewu, ili se nakon donetih odluka Pre-lazne vlade u radu rukovodio svojim naho|ewem suprotno donetim odlukama.On voli da je navodno zadu`en za neku oblast, ili pojedina pitawa i ne dozvo-qava da mu se bilo ko me{a u posao, a pogotovo ne dozvoqava, i pri tom zna dabude bezobrazan, ako se postavi pitawe kontrole onoga {to on radi. Dakle, akonije po wegovoj voqi odmah sledi konflikt i medijska dreka. 76

logu. Me|utim, kada onaj ko treba da pru`i za{titu nasrne sa optu`bama i psov-kama, onda se nesigurnost i nestabilnost pove}ava do te mere da neminovnodovodi do iseqavawa.

Tome svakako doprinosi i kadrovska politika Neboj{e ovi}a. Kao pra-vi diktator postavqa direktore, zapo{qava i ima potpunu kontrolu, jer su svedr`avne institucije pod wegovom kontrolom. Dreka koju podi`e programi-ma, sporazumima, medijskom podr{kom iz inostranstva i svakodnevnim ogla-{avawem ima za ciq samo da poja~a op{ti utisak da Neboj{a ovi} mo`e sve.Wegove ~este posete stranim centrima mo}i i javno ogla{avawe iz inostran-stva samo potvr|uju da tamo prima naloge, a ne zastupa na{e interese. On na-vodno razgovara u inostranstvu o problemima i pitawima:

– jug Srbije; donacije i primena demokratskih standarda; razvoj juga Sr-bije; postavqawe i smewivawe,

– povratak i primena rezolucije 1244 na Kosovo i Metohiji,– donatorska pomo} Saveznoj Republici Jugoslaviji, ako se Srbi sa Ko-

sova i Metohije popi{u i iza|u na izbore koje organizuje okupator,– kadrovska pitawa Vojske Jugoslavije i MUP-a,– promet roba prema Kosovu i Metohiji,– saradwa sa Ha{kim tribunalom,– predsedni~ki izbori u Srbiji i wihovo sprovo|ewe na teritoriji Ko-

sava i Metohije, i dr.Objavqeni tekstovi, koji su navedeni u ovom Predlogu, protesti i petici-

je gra|ana koji su osetili rezultate ovi}evih dela, o~igledno i neskriveno pod-~iwavawe samo nalozima koje dobija iz inostranstva i naro~ito diktatorskesklonosti dokazuju da Neboj{a ^ovi} nije u stawu da funkciju potpredsedni-ka Vlade Republike Srbije vr{i savesno, odgovorno i u skladu sa propisima.

Tra`imo da se ovaj predlog uvrsti u dnevni red naredne sednice Narod-ne skup{tine Republike Srbije, da se posle rasprave izglasa nepoverewe Ne-boj{i ovi}u potpredsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Koor-dinacionog tela za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, Savezne vlade iVlade Republike Srbije i donese odluka o wegovom razre{ewu.

Za predstavnika predlaga~a odre|uje se prof. dr Vojislav [e{eq.OOvvaajj pprreeddlloogg,, iiaakkoo jjee iissppuunniioo ssvvee uussttaavvnnee ii ppoosslloovvnnii~~kkee uusslloovvee,, nniikkaaddaa nnii-

jjee uuvvrr{{tteenn uu ddnneevvnnii rreedd sskkuupp{{ttiinnsskkee sseeddnniiccee..

V.. ^oovvii}}eevvaa kkrriimmiinnaallnnaa aaffeerraa iizz mmllaa||iihh ddaannaa

UU ““VVeelliikkoojj SSrrbbiijjii”” bbrroojj 11774433,, iizz nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, EElleennaa BBoo`ii}} TTaa-lliijjaann oobbjjaavviillaa jjee tteekksstt ““^oovvii}} uuzzeeoo ““JJuuggoocceennttaarr””,, rraaddnniikkee iizzbbaacciioo nnaa uulliiccuu””

U vreme kada je bio gradona~elnik Beograda ovi} je obilato i nezako-nito koristio svoj polo`aj da zadovoqi svoje interese – Radnici koji su we-govom krivicom zavr{ili na ulici do danas su bez posla a wihov status, kaoi wihove firme jo{ uvek, ni posle 7 godina nisu regulisani – Sve je jasnijeda ne}e uspeti da se vrate u svoju firmu koju su otplatili i za koju se ve} go-dinama bore, jer je ona obezvre|ena i spremna za prodaju

“Velika Srbija” je do sada otkrila i dokumentovala veliki broj afera,razne malverzacije i veliki kriminal u koji su ume{ani i visoki dr`avni

79

U “Slu`benom glasniku RS”, broj 33/2002 od 13. juna 2002. godine objavqe-na su i re{ewa o imenovawu predsednika, potpredsednika i ~lanova op{tin-skih ve}a op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. U istom broju “Slu`benogglasnika RS” objavqen je i novi, specijalno pripremqen i na brzinu donet Za-kon o lokalnim izborima namewen za “upotrebu” na podru~ju op{tina Pre{e-vo, Bujanovac i Medve|a.

Radi realizacije tu|ih interesa, zadatak je morala da ispuni i predsednikNarodne skup{tine Republike Srbije, Nata{a Mi}i}. Ona je 24. juna 2002. go-dine, u skladu sa novim Zakonom o lokalnim izborima, donela odluke o raspi-sivawu izbora za odbornike skup{tina op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve-|a i predsednike skup{tina op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a za 28. jul2002. godine. Ove odluke su objavqene u “Slu`benom glasniku RS”, broj 36/2002od 25. juna 2002. godine.

Tako je i normativno pripremqen teren za ispuwewe tu|ih interesa. Sve{to se de{avalo na podru~ju op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a mo`eda se svede na ispuwewe tu|e voqe da [iptari po svaku cenu osvoje lokalnuvlast, ali da to deluje i demokratski. Za sredstva i na~in ostvarewa ovog ci-qa zadu`en je Neboj{a ovi}. On je uticao, kreirao, pa i neposredno nalozi-ma formirao bira~ko telo. Kao izgovor koristio je OEBS-ove standarde po-pisa, te je na taj na~in ostvario slede}e:

– U op{tini Bijanovac ^ovi} je obezbedio da [iptari budu ve}ina. Naizborima 2000. godine Srbi su bili 60 odsto bira~kog tela u op{tini Bujano-vac, a za nepune dve godine Neboj{a ovi} je uspeo da taj odnos promeni u ko-rist [iptara.

– Dve godine je Neboj{a ^ovi} kao “alfa i omega” dr`avne politike naprostoru op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, omogu}io da pravi kreatorte dr`avne politike na toj teritoriji ne budu Republi~ka i Savezna vlada, ve}strane obave{tajne slu`be. Zato Neboj{a ovi} uredno obilazi prvo te cen-tre tokom slu`benih putovawa u Ameriku, Brisel i druga mesta u inostran-stvu. Samo naivni bi mogli da zakqu~e da se “naprasno” pojavilo da ve}inu bi-ra~a predstavqaju [iptari, jer je neverovatno da se za nepune dve godine to-liko promeni nacionalna struktura stanovni{tva?

– Dakle, popis, obezbe|ewe te ve}ine i neregularno glasawe [iptara mo-rao je da obezbedi i da neposredno sprovede, pa i kontroli{e Neboj{a ovi}.O tome i ponavqawu glasawa dok [iptari ne dobiju “vlast” i, naro~ito, aktiv-nostima Neboj{e ovi}a izvestili su mediji. Na izborima se desilo da nakonzatvarawa bira~kog mesta ovi} naredi da se omogu}i grupi od 400 [iptara daglasaju. Za taj prqavi posao ovi} je zloupotrebio i pojedine ~lanove Republi~-ke izborne komisije koja nema nadle`nost nad sprovo|ewem lokalnih izbora.

Kako je ovi} smawio broj bira~a Srba i pove}ao broj bira~a [iptara?Verovatno }e za nekoliko meseci nadle`ni organi da odgovore na ovo pita-we. Ako je smawen broja bira~a Srba, onda je pravi razlog za to iseqavawe Sr-ba zbog o~iglednog ose}aja nesigurnosti, a naro~ito od kada Neboj{a ^ovi}vedri i obla~i u ovim op{tinama. Ono {to je Neboj{a ovi} u prisustvu na-oru`ane policije, koja ga je {titila, saop{tio okupqenim Srbima, a koji suzbog straha od {iptarskih terorista i neizvesnosti zbog najave povla~ewa Voj-ske, od wega tra`ili za{titu i neke garancije, ne mo`e da se navede u ovom Pred-78

kator” je bila ime, obilazizili su je strane delegacije, ambasadori… To je iz-gledalo kao dobar plen. Tada je gradona~elnik bio Neboj{a ^ovi}. Svoj po-lo`aj je iskoristio da robnu ku}u “Jugocentar”, odnosno tada “Jumko centar”otme od radnika. Jedan mawi deo radnika ove ku}e bio je izmanipulisan i ponalogu ^ovi}a, a i iz svojih li~nih interesa, 6. jula 1995. stupa u {trajk. Napo~etku su kao razlog za {trajk bile navedene navodne razlike u visini zara-de zaposlenih, ali kasnije se otkriva pravi razlog.

U Privrednom sudu u Beogradu [trajka~ki odbor pokrenuo je postupakda se Robna ku}a “Jugocentar” otcepi od “Jumka” i postane samostalno predu-ze}e. To je ovi}u bilo neophodno da bi mogao da preuzme “Jugocentar”. Tada[trajka~ki odbor ~ak nije hteo da dozvoli radnicima koji su hteli da rade dau|u u Robnu ku}u, pa je Holding kompanija “Jumko” dobila re{ewe Republi~-ke inspekcije rada kojim se {trajka~kom odboru nare|uje da omogu}i radni-cima da u|u u Robnu ku}u i rade. Deo radnika je hteo da radi, o tome svedo~enovinski ~lanci iz tog perioda. Uglavnom se wihova svedo~ewa svode na sle-de}e ocene: “ Re~ je o la`ima i podmetawima. Mali broj qudi iz svojih li~-nih interesa organizuje i sprovodi {trajk, a radnicima koji `ele da ostanuu “ Jumku” jednostavno ne dozvoqavaju da koriste svoje pravo na rad.”

Dakle, ~itava igra je od po~etka bila prqava, kolektiv je podeqen – jedandeo je po svaku cenu hteo da se izvu~e iz “Jumka” i da bude osniva~ nove radneorganizacije, to su bili: gradska vlada, a konce je zapravo vukao Neboj{a o-vi}, op{tina Novi Beograd, odnosno wen tada{wi predsednik i tada{wi pred-sednik Privrednog suda Lazarevi}. Drugi deo su ~inili radnici koji su ve}bili iscrpqeni od svih mahinacija, u veoma lo{em materjalnom polo`aju uvreme inflacije. S obzirom da se 1995. poveo spor pred sudom koji mo`e da tra-je 5 – 6 godina, radnici nisu mogli bez plata, oni koji nisu bili u {trajku in-sistirali su da rade, da primaju plate za vreme trajawa spora. Jedna tre}inakolektiva ( 90 radnika od 272 koliko ih je bilo u to vreme) koja je imala ovezahteve bila je izlo`ena strahovitom maltretirawu, izba~eni su bukvalno naulicu, zabrawen je pristup robnoj ku}i.

Jedan broj radnika kojima se manipulisalo vodila je tada{wi predsedniksindikata Mirjana Vu~en, to je prakti~no bio ovi}ev sindikat. ovi} ju jezdu{no podr`avao o ~emu svedo~e i novinski ~lanci iz tog perioda. Ona je,u vreme Koalicije Zajedno i{la na sastanke ovi}eve stranke, i dan danas je~lan wegove stranke. Zvani~an predsednik sindikata izabran u ime Jumkoveradne organizacije u Beogradu bila je Mirjana Ili} Stoiqkovi}. Ona je, ina-~e, radnik u toj ku}i od 1976. godine zajedno sa svojim mu`em.

U to vreme, deo radnika koji je nezakonito izba~en na ulicu, a koji je sa-mo eleo da radi u ku}i koju je smatrao svojom jer ju je dugo godina mukotrpnootpla}ivao, nailazio je na velike probleme sa svima koji su bili nosioci vla-sti. Branislav Ivkovi} koji je bio predsednik Beograda za Socijalisti~kupartiju Srbije prvi je rekao da nema {anse da se bilo {ta ispravi i da }e Rob-nu ku}u uzeti gradska vlada a da }e radnike potrpati po raznoraznim firma-ma pod zakup. I to se zaista dogodilo. U to vreme je ~ak nudio radnicima daih isplati i da idu na biro. Wegov zamenik je bio Branislav Atanaskovi}. Ovajdeo radnika je {est godina bio na ulici, tek je 2001. godine, prema presudi Vr-hovnog suda Srbije vra}en na posao.

81

funkcioneri. Ovoga puta u pitawu je jedna od brojnih afera Neboj{e ^ovi-}a, koji danas do gu{e ume{an i u najte`e zlo~ine, igra u mafija{kom kolu ka-ko mu oni sviraju.

Svoj razvojni put kriminalca ovi} je davno zapo~eo, a u vreme kada je biogradona~elnik Beograda dobio je otvoren prostor i vi{e mogu}nosti da svo-je i{~a{ene sklonosti realizuje. On je tada iskoristio svoj polo`aj da od rad-nika otme Robnu ku}u “Jugocentar”. U~inio je sve da elimini{e konkurenci-ju, u to vreme je to bio “Jumko” koji se, prema odluci samih radnika, integri-sao sa “Jugocentrom”.

^ovi} je napravio razdor me|u radnicima da bi wima lak{e manipulisao.Jedan deo radnika je bio uz wega, drugom delu radnika je bilo jasno {ta poku-{ava i suprotstavqao mu se. ^ovi} se slu`io i gestapovskim metodama ube-|ivawa da bi postigao ciq. Predsednik sindikata Mirjana Ili} Stoiqkovi}je zatvarana, dr`ana u mraku, maltretirana fizi~ki i verbalno da bi mu sepriklnonila. Na kraju, me|utim, niko od radnika nije dobro pro{ao jer od 1995.kada po~iwu sudski procesi, oni ne primaju platu. Firma sve vreme tone.

Sudska re{ewa sti`u naizmeni~no, u korist radnika i u korist ovi}a.Zapravo, ~im stigne neko re{ewe u korist radnika, ^ovi} izvr{i pritisakna sud i dobije re{ewe koje mu odgovara. On je na kraju uspeo da uradi ono {toje naumio, izbacio je “Jumko”. U toku trajawa spora, dakle, kada jo{ uvek nijeregulisan status “Jugocentra”, on osniva firmu sa istim nazivom “Jugocentar”i na istoj adresi. Kasnije se u igru ukqu~uje i “Sintelon” koji preuzima “Ju-gocentar”. Oni jo{ vi{e ekonomski iscrpquju i obezvre|uju firmu, {to imje i bio ciq. Kasnije navodno izlaze iz “Jugocentra”.

Do danas, {to je pravno nemogu}e ali je istinito, paralelno postoje dvefirme, dva “Jugocentra”, stari i ovi}ev, na istoj adresi i oba iro – ra~u-na funkcioni{u. Sudbina radnika je i daqe, posle 7 godina neizvesna. Stari“Jugocentar” je o~i{}en od radnika i priprema se za prodaju nekom nema~kombiznismenu O. Lajhmanu.

11.. KKaakkoo jjee nnaassttaaoo ““JJuuggoocceennttaarr””Robna ku}a “Jugocentar” (biv{i Merkator), u ulici Palmira Toqatija br.

7 u Novom Beogradu, napravqena je 1972. godine kreditima slovena~kih fir-mi. U toku rada krediti su vra}ani Slovencima, ku}a je po~ela odmah da se ot-pla}uje od 1972. Do 1989. godine, u vreme samoupravqawa po odluci Radni~kogsaveta, odvajana su ve}a sredstva iz dohotka ku}e od zakonom propisanih, odva-jano je i od radni~kih plata, ~ak se do polovine plate oduzimalo. Roba koja jeostala u ku}i iskqu~ivo je otpla}ena od radni~kih plata. Svi dugovi su vra-}eni do 1989. godine i RK “ Merkator” zvani~no je odvojena od Merkatora izSlovenije i postala je samostalna. Dru{tveno trgovinsko preduze}e “Jugocen-tar” registrovano je kao samostalno, tj. kao pravni sledbenik “Merkatora”, uPrivrednom sudu u Beogradu 11. januara 1990. godine ( Re{ewe br. FI – 295/90,registarski ulo`ak br. 1-4505-00 Beograd).

Bili su samostalni sve do 1993. godine (vreme velike inflacije). Tada jeRadni~ki savet, na osnovu rezultata referenduma, u novembu jednoglasno do-neo odluku da se “Jugocentar” integri{e sa Robnom ku}om “ Jumko” iz Vrawa.Robna ku}a je bila na odli~nom mestu, veliki tr`ni centar, u to vreme RK “Mer-80

`i i ne bavi se politikom, to nije tvoj posao. Radi ono {to ti se ka`e. Govo-rio je da je ona mrav koga treba zgaziti, i`ivqavao se, hvatao je za kosu, savi-jao vrat…Rekao joj je da ubudu}e sve {to joj se naredi ima da potpi{e, ina~e}e oni preduzeti druge mere. Izneo joj je sve podatke o wenoj porodici. Mu`Mirjane Ili} Stoiqkovi} je bio u~esnik rata u Hrvatskoj. Taj istra`ni su-dija je to zloupotrebio i rekao joj da }e sprovesti istragu protiv wenog mu-`a jer je on navodno zverski ubijao. Ucewivao je za mu`a, govorio kako wen sinnikada ne}e mo}i da se zaposli.

U spor “Jumko” – “Jugocentar” na kraju se ukqu~ila i Vlade Republike Sr-bije. Odre|ena je komisija koju su sa~iwavali ministar trgovine Sr|an Ni-koli}, wegov zamenik, ministar bez portfeqa Andreja Milosavqevi}, mini-star pravde Marki}evi}. U me|uvremenu, zbog svega {to se doga|alo i zbog Mir-janinog hap{ewa radnici su stupili u {trajk gla|u. [trajkovali su u zgradisindikata Srbije 30 dana.

Kada je smewen ovi}, sve je pre{lo na Republi~ku vladu. U to vreme rad-nici podnose zahtev nadle`nim institucijama i upravnim organima koji nawihov zahtev vr{e inspekcijski nadzor i uvi|aj i donose re{ewa i naredbeda im se omogu}i rad i pravo na zaradu. Me|utim, niko nije sprovodio u delosva re{ewa koja su radnici dobili od Ministarstva za rad i od Vrhovnog su-da, nije se dozvolilo da se vrate na posao.

Razdor koji je ^ovi} stvorio me|u radnicima odgovarao mu je, jer je wi-ma lak{e manipulisao. Za vreme pregovora nije dozvoqavao radnicima sta-rog “Jugocentra” da se pribli`e drugoj grupi radnika koja se priklonila o-vi}u. ak je, da bi se pokazalo kako radnici starog “Jugocentra” nisu prihva-}eni u kolektivu, potkupio nekoliko sirovina spremnih na tu~u, koji su rad-nike koji su dolazili na jedan od sastanaka prebili. Mirjana Ili} je zavr{i-la u Urgentnom centu, ima i potvrdu da je prebijena u radnoj organizaciji.

Organizovano je vi{e sastanaka kojem su prisustvovali predstavnici svihpoliti~kih partija, nadle`nih ministarstava. Na jednom od tih sastanaka je^ovi} izvre|ao radnike, govorio im da su stoka, vre|ao je Vrawance da oni nemogu da prodaju svoje drowke po Beogradu, da to nije Vrawe, da ovde ne ive se-qaci. Ali kada je iza{ao zapisnik sa sednice u wemu nije bilo ni~eg od onihuvreda koje je ovi} izrekao, sve je bilo pro~i{}eno.

Kada je nakon tri dana ovi} sazvao sastanak, radnici su insistirali daim odgovori na pitawa – Za{to mu je u ciqu da posva|a radnike, za{to mu je uciqu da se ne na|e re{ewe koje odgovara i jednoj i drugoj grupi radnika…. o-vi} je tada najvi{e izgubio kontrolu, pretio im je, pitao ih da li znaju ko je on.

^ovi} je za direktore novog “Jugocentra” postavio dvojicu qudi koji su uto vreme bili funkcioneri u gradskoj Vladi, Rankovi} Zorana za v.d. direk-tora i Spasi} Vlastimira za wegovog zamenika sa neograni~enim ovla{}ewem.

33.. UUpprrkkooss pprreessuuddii oovvii}}eevv ““JJuuggoocceennttaarr”” ooppssttaajjeeSpor izme|u “Jumka” i “Jugocentra” je zavr{en presudom da je ni{tavan up-

is “Jumka” i “Jugocentra” pa se ima ra~unati da ga nikad nije ni bilo. Iako je “Jum-ko” pla}ao radnicima “Jugocentra” i plate i doprinose i adaptirao ku}u. Revi-zioni sudija Vrhovnog suda Srbije, 13.oktobra 1998. godine donosi presudu REV –375/98 kojom poni{tava sve presude i progla{ava ni{tavnim pripajawe “Jumko”

83

22.. PPrriittiissccii ddaa ssee ““JJuummkkoo”” oottcceeppii“Jumko” nije hteo da da saglasnost da se ku}a otcepi svojevoqno, oni su ju-

rili tada{weg direktora Stani{u Jani}a da im da saglasnost, ~ak i no}u. On-da, ^ovi} uz pomo} tada{weg predsednika Privrednog suda, protivzakonito,u vreme trajawa spora za poni{tewe integracije izme|u “Jumka” i “Jugocentra”,otvara novu firmu u ve} postoje}oj staroj, koja se isto zove “Jugocentar”, sa is-tom adresom Palmira Toqatija 7. Stari “Jugocentar” koji je nastao posle “Mer-katora” ima broj registarskog ulo{ka 1-4505-00 Beograd i oznaku i broj re{e-wa Fi-295/90, a novi “Jugocentar” koji je osnovao ovi} 7. oktobra 1996. ima brojregistarskog ulo{ka 1-77905-00 i oznaku i broj re{ewa Fi – 17273/96. Novoo-snovana firma otvara novi `iro ra~un, protivzakonito radi i pravi ogrom-ne gubitke. Istovremeno, Vi{i privredni sud po albi “Jumka” tra`i ga{e-we novog “Jugocentra” do pravosna`nog okon~awa spora “Jumko” – “Jugocentar”.

Deo radnika koji su bili u sindikatu ~iji je predsednik bila Mirjana Ili}Stoiqkovi} nije hteo da se pridru`i novom “Jugocentru” ve} je nastavio dabrani svoja prava. Mirjana je bila izlo`ena raznim pritiscima da bi prihva-tila da potpi{e da “Jugocentar” prelazi u ruke gradske vlasti odnosno Neboj-{e ^ovi}a. ^ovi} je svoje namere prvo poku{ao da sprovede u delo, ube|iva-wem. Odr`ano je mnogo sastanaka kojima je ^ovi} predsedavao, prisustvova-li su predstavnici obe grupe radnika, predsednik Holding kompanije “Jumko”i advokat “Jumka”, u ime op{tine Novi Beograd uvek je bio prisutan @drwai jo{ nekoliko predstavnika.

Jednom prilikom, Mirjana Ili} je bila pozvana na sastanak kome su pri-sustvovali jo{ i Mirjana Vu~en, dva funkcionera gradske vlade i dva funk-cionera sindikata, ovi}evog sindikata. Wih ~etvorica su sve vreme bili pi-jani, Mirjana Vu~en je brzo potpisala neke papire i oti{la. Mirjanu su sati-ma dr`ali na sastanku, zakqu~anu, tra`e}i da potpi{e saglasnost da osniva~Robne ku}e bude gradska vlada odnosno predsednik Skup{tine Neboj{a ^o-vi}. Mirjana nije htela da potpi{e ni{ta {to su od we tra`ili.

Sutradan ujutru na wenim vratima se pojavila policija i rekla da ima na-log da je privede. Rekli su joj da je u pitawu nekakav istra`ni postupak. Kodku}e je bila sama, mu je bio na poslu, sin u vojsci. Prakti~no niko nije znaoda je odvedena. Kao najve}eg kriminalca, sa lisicama na rukama, u policijskomblindiranom vozilu bez prozora, odvezli su je u stanicu u Ulici 29. novembar.Navodno je neki Sima Paro{ki protiv we podneo neki izmi{qeni predmetkako je Mirjana osnovala firmu u Ukrajini, {to je bila ~ista la i na~in dase ona zapla{i. Tu su je dva sata ispitivali islednici.

Zatim su je ponovo u policijskoj marici odveli u etvrti op{tinski sud.Tamo su je strpali u neki podrum, prostoriju bez prozora, u kojoj su se nalazi-li samo mali sto, stolica i stona sijalica. Kada su je uveli unutra, ugasili susvetlo. Dr`ali su je u potpunom mraku dva i po sata. Mirjana je pre`ivela stra-vi~an stres. Zatim su odjednom u{li. Upalili su lampu koju su uperili ka woj.^ovek koji je razgovara sa wom nije hteo da otkrije svoje ime a ni svoje lice.Stalno je stajao ispred lampe da mu se lice ne bi videlo. On se predstavio kaoistra`ni sudija i rekao da ima metode da iz we i{~upaju sve. Mirjana je reklada nemaju {ta da i{~upaju, jer ni{ta u `ivotu nije uradila ~ega bi se stide-la. Rekla je da zna da iza toga stoji ovi}, na {ta joj je ovaj odgovorio – Zave-82

bili uz ^ovi}a u wegovom “Jugocentru”, a radnicima koji nisu hteli da pre-|u kod ^ovi}a, ve} se sve vreme bore za svoju ku}u koju su svojim radom otku-pili, wima nije ispla}eno ono {to je predvi|ao Ugovor. Radnici su podnelitu`bu za prevaru i tra`ili od{tetu {to nisu zakonito vra}eni na posao.

“Sintelon” kao akcionarko dru{tvo nije ulagao u Robnu ku}u jer je to dru-{tveni kapital. Robna ku}a posluje sa velikim gubicima. Direktor Luki} iz-daje u zakup poslovni prostor stranim partnerima po vrlo ~udnim cenama od5 do 10 nema~kih maraka po kvadratnom metru, a Robna ku}a ima 9.600 kvadrat-nih metara. Radnici mesecima nisu primali li~ne dohotke, jedna tre}ina ko-lektiva je na pla}enom odsustvu. Radnici vr{e pritisak da se zaposli stru~-ni tim i spre~i daqe propadawe, ali “Sintelon” dugo ne preduzima ni{ta.

“Sintelon” 2001. godine po~iwe proces za izlazak iz integracije. Pomo}-nik generalnog direktora Sintelona Dragoslav Grubor, poslao je dopis i odr-`ao sastanak sa grupom radnika nude}i sporazumni raskid. Ina~e, Grubor jebiv{i predsednik Rukometnog saveza Jugoslavije koji je smewen zbog raznihmalverzacija. I sada se protiv wega vodi postupak, jer se opet kao predsednikrukometnog kluba “Sintelon” bavio nezakonitim radwama.

Ne obaziru}i se na te{ko stawe u kolektivu direktor Branislav Luki} pu-tuje van zemqe, dovodi sumwive dobavqa~e i robu lo{eg kvaliteta, predstavqase kao budu}i direktor samostalnog “Jugocentra” iako poni{tewe integraci-je sa “Sintelonom” jo{ nije ni po~elo. Luki} ~ini sve kako bi {to vi{e obez-vredio firmu, jer upravo “Sintelon” namerava da je otkupi za bagatelu.

“Sintelon” je iza{ao iz integracije, ali o~igledno nezakonito, brisanisu iz registra, ali delimi~no i potpuno je nejasno u kom su statusu. Posle bri-sawa “Sintelona” stari “Jugocentar” koji je bio izbrisan, se 23.10. 2002. po-novo upisuje u registar, vrednost kapitala od 65 miliona dinara se sa ^ovi-}evog “Jugocentra” prebacuje na stari “Jugocentar”, me|utim osniva~ka skup-{tina radnika je i daqe ostala u ^ovi}evom “Jugocentru”, a stari “Jugocen-tar” uop{te nema osniva~ku skup{tinu. Ovo su, o~igledno, pripreme za pro-daju starog Jugocentra koji je sada potpuno o~i{}en od radnika Za direktorasa neograni~enim ovla{}ewima se upisuje Ili} Rade, a bri{e se Luki} Bra-nislav. Ina~e, Ili} Rade je ~ovek koji je radio kao fizi~ki radnik, bio je ne-pismen, radnici su ga u~ili da pi{e, jo{ dok su Merkator dr`ali Slovenci,kada je do{ao da radi bio je toliko neuredan da su ga radnici ~istili pre ne-go {to u|e na posao da ga Slovenci, kod kojih su va`ila stroga pravila, ne biizbacili sa posla. Ili} je kao neobrazovan na mesto direktora postavqen, o~i-gledno, da bi preko wega lak{e mogle da se sprovode malverzacije.

55.. ““JJuuggoocceennttaarr”” ssee pprriipprreemmaa zzaa pprrooddaajjuuPored “Sintelona” za kupovinu “Jugocentra” u igri je i jedan nema~ki bi-

znismen, izvesni O. Lajhman, ~iju firmu zastupa Pucarevi} Dragan, ulica Ar-senija arnojevi}a 101. Izgleda da se vodi estoka borba izme|u “Sintelona”i ovog Nemca za kupovinu “Jugocentra”, pa je to razlog {to se “Sintelon” na-vodno brisao i povukao, a zapravo iz senke poku{ava da preuzme Robnu ku}u.

Posle dolaska DOS-a na vlast, 2001. godine radnici starog “Jugocentra”su podneli dokumentaciju \in|i}u misle}i da }e im on iza}u susret i omogu-}iti da ostvare svoja prava. Me|utim, dokumentacija je zavr{ila u rukama onog

85

– “Jugocentar”. Dakle, pravno gledano tretira se kao da nije ni bilo pripajawa,pa je u ovom slu~aju sve trebalo da se vrati na nivo iz 1993. godine, predintegra-ciono stawe. Za{to do dana{weg dana tu zakonsku obavezu niko nije ispo{tovao?

Registarski list novoosnovanog ovi}evog preduze}a potpisala je sudi-ja Ivanka Kozi} Kne`evi}. Kao naziv i sedi{te osniva~a upisana je Skup{ti-na osniva~a Dru{tvenog trgovinskog preduze}a “Jugocentar”, Palmira Toqa-tija 7, Novi Beograd. ovi}evom “Jugocentru” 1999. verifikuje se vrednost ka-pitala na 65 miliona dinara.

Godine 1996. kada je osnovan ovi}ev “Jugocentar” osniva~ka skup{tinaje brisana u registru starog “ Jugocentra” i upisana u novi “Jugocentar”. Ta-ko da ovi} nije imao nikakve obaveze prema radnicima koji nisu hteli da pre-|u u wegov “Jugocentar”. Formalno tih 90 radnika koji nisu hteli da u~estvu-ju u ovi}evim malverzacijama ne postoji, oni su zavr{ili na ulici, iako suto oni radnici koji su otplatili svoju radnu organizaciju. Oni nemaju pravani na akcije, ni na {ta.

44.. ““SSiinntteelloonn”” ddookkrraajj~~iioo ““JJuuggoocceennttaarr””Do danas u sudskom registru postoje uporedo dva “Jugocentra”. Me|utim,

tu nije kraj pri~e, posle wih je do{ao i “Sintelon”, koji je, verovatno, pove-zan sa ovi}em. Krajem 1999. godine, AD “Sintelon” preuzima “Jugocentar” ito na nezakonit na~in. Sintelon je 31. marta 2000. postavio svog direktora u“Jugocentru” Branislava Luki}a. Zatim, nelegalnom dokumentacijom, fal{ugovorom koji nigde nije zaveden, a koga su potpisala dvojica direktora, ina-~e bra}a od tetke, Luki} Branislav u ime Jugocentra i generalni direktor Sin-telona Nikola Pavi~i}, vr{i se integracija “Jugocentra” i “Sintelona” re-{ewem br. 887/2000. Pre integracije “Sintelon” ne vr{i ispravku protivza-konitih dokumenata, ve} i sam pravi protivzakonite radwe istovremeno ko-riste}i dva registarska ulo{ka “Jugocentra”, pa u Privrednom sudu u Novomsadu od dva “Jugocentra” na istoj radnoj organizaciji, sa istom imovinom, alibez preuzetih radnika, on je napravio tri firme: “Merks”, “Merks sint” i “Ju-gocentar merks”, stari “Jugocentar” je tada privremeno izbrisan, ali je ^o-vi}ev “Jugocentar” nastavio paralelno da postoji, {to mo`e da bude pokaza-teq o povezanosti Sintelona i ovi}a.

Posle pet godina sudskog procesa, 2000. godine Vrhovni sud je kona~no do-neo presudu da se radnici starog “Jugocentra” vrate na posao i da im se ispla-ti penzijsko i socijalno osigurawe za {est godina.

Me|utim, Sintelon to nije sproveo na zakonit na~in, radnici nisu vra-}eni u primarnu firmu, dakle u “Sintelon” jer ih je on preuzeo , ve} u “Merks”,a penzijsko i socijalno im je upla}eno samo godinu dana unazad. Radnici su 1.juna vra}eni na posao, a od 29. maja su poslani na pla}eno odsustvo. Kasnije je“Merks” uga{en tako da su ovi radnici opet na ulici.

Ugovorom izme|u “Sintelona” i “Jugocentra”, “Sintelon” se obavezao da“preuzima sve zaposlene u Jugocentru kao i zaposlene kod zakupca Jugocentra,sva imovinska prava i obaveze Jugocentra, zakonske ugovorene i druge obave-ze Jugocentra, svu pokretnu i nepokretnu imovinu, sve obaveze i potra`iva-wa bez obzira na na~in i osnov wihovog nastanka…” Me|utim, Sintelon je is-platio sve, od 1995. godine do preuzimawa, onim radnicima koji su od po~etka84

Ovo su samo neki podaci koji ukazuju da jo{ uvek ima “nedodirqivih” fir-mi i politi~ara, koji i daqe rade i zavr{avaju poslove na obostranu koristi o~iglednu, ~iwenicama potkrepqenu, {tetu dru{tva i dr`ave.

O svemu ovome su u vi{e navrata pisali i dnevni listovi (na primer, “Ve-~erwe novosti” 22. juna 2002. godine) i prozivane su nadle`ne institucije ipojedinci, me|utim, bez rezultata, {to ukazuje da su sve pri~e gospodina mi-nistra \eli}a o neophodnosti pla}awa poreza za neke ~ista glupost. Pouzda-no znamo da je gospodin \eli} obave{ten o slu~aju “Nikola’s”, kao i da mu jedostavqena celokupna dokumentacija finansijske inspekcije, ali za sada neznamo kakve su wegove kombinacije sa gospodinom ovi}em, pa ne uri sa na-platom preko ~etrdeset miliona dinara utajenog poreza “~uvene” firme “Ni-kola’s”. Kamata za dve godine iznosi preko 30.000.000 dinara.

ZZaappiissnniikk iinnssppeekkttoorraa ffiinnaannssiijjsskkee ppoolliicciijjee SSrreettkkoovvii}} SSrreettee,, ]]aappiinn SSoo-wwee,, BBooggddaannoovvii}} DDaarriinnkkee ii LLaallii}} VVoojjiimmiirrkkee kkoojjii jjee ssaa~~iiwweenn 1100.. sseepptteemmbbrraa 22000011..ggooddiinnee ii zzaavveeddeenn ppoodd bbrroojj:: 110022//001188-4477-0000556677//22000011-11AA

Na osnovu ~lana 64-68 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”,br. 55/96) i ~lana 21 Zakona o kontroli, obra~unavawu i naplati javnih pri-hoda (“Sl. glasnik RS”, br. 76/91... 33/99) inspektori Finansijske policije sa-~iwavaju zapisnik: o izvr{enom inspekcijskom nadzoru kod preduze}a za pro-izvodwu gotovih tekstilnih proizvoda i usluga u zemqi i inostranstvu, “DOO“Nikolas” iz Beograda, ul. Dobra~ina br. 39.

Kontrolu su izvr{ili inspektori finansijske policije: Sre}kovi} Sre-ta leg. br. 2208, ]apin Sowa leg. br. 1492, Bogdanovi} Darinka leg. br. 1538, La-li} Vojimirka leg. br. 2998 u periodu od 12. 7–7. 9. 2001. godine sa prekidima.

Kontrola je vr{ena u prostorijama pravnog lica u Beogradu, ul. Dobra-~ina br. 39, u prisustvu:

– Pralija Sne`ane, {efa ra~unovodstva– Barac Milenka, finansijskog direktoraZa poslovawe obuhva}eno ovom kontrolom odgovorno lice je:– Anti} Bo`idar, direktorPreduze}e je registrovano kod OPS u Beogradu sa zadwom izmenom regi-

strovanom pod brojem Fi-8061/99 od 15. 11. 1999. godine.Predmet kontrole je ispravka vrednosti potra`ivawa u godi{wem ra~u-

nu za 1998, 1999. i 2000. godinu.Nalaz:1. Na kontu 20109-798 ispravka vrednosti potra`ivawa od kupca “Niko-

las” iz Bawa Luke na dan 31. 12. 2000. godine iskazano je stawe u iznosu od12.279.011,08 dinara i na kontu 20209-2178 ispravke i vrednosti potra`ivawaod istog kupca iskazano je stawe u iznosu od 2.834.563,75 dinara. Uvidom u kwi-govodstvenu evidenciju je utvr|eno da je deo ispravke vrednosti potra`iva-wa izvr{en i to:

– po godi{wem ra~unu za 1998. godinu 7,632.432 dinara za koji iznos je na-lozima za kwi`ewe br. OS-053 od 30. 6. 1998. godine i OS-250 od 31.12.1998. go-dine zadu`en konto rashoda 57600 – otpisi obrtnih sredstava.

– po godi{wem ra~unu za 1999. godinu 7.481.151 dinar za koji iznos je na-lozima za kwi`ewe OS-183 od 30. 6. 1999. godine, OS-443 od 31. 12. 1999. godi-ne i OS-454 od 31. 12. 199. godine zadu`en konto rashoda 57.600 otpisi obrtnihsredstava.

87

koji stoji iza ~itave afere, u rukama ovi}a. Pro{le godine su obe grupe rad-nika, i ^ovi}eva i grupa iz starog “Jugocentra”, oti{le na sastanak u VladuRepublike Srbije. \in|i}ev savetnik, (Rudi}) koji je, ina~e od ranije bio upo-znat sa ~itavim slu~ajem, u poverewu, insistiraju}i da se to ne pomiwe, rekaoje Mirjani Ili} Stojiqkovi} da je svu dokumentaciju li~no \in|i} prosle-dio ^ovi}u, da to sada radi ^ovi}ev {ef kabineta, i da od toga nema ni{ta.Kompletna dokumentacija se sada nalazi kod predsednika Trgovinskog suda, Kqa-jevi}a i on je ne da nikome na uvid.

VI.. ^oovvii}}eevvaa sspprreeggaa ssaa ““NNiikkoollaassoomm”” ookkoo uuttaajjee ppoorreezzaa

11.. RRee~~-ddvvee oo ssaarraaddwwii nneekkiihh nnaa{{iihh ppoolliittii~~aarraa ii ppoozznnaattiihh ffiirrmmii..Firma “Nikola’s” ve} godinama “uspe{no” posluje zahvaquju}i nesebi~-

noj pomo}i gospodina ovi}a i jo{ nekih ~lanova wegove stranke, o kojima }ebiti re~i.

Naime, pomenuta firma je u 2000. godini, posluju}i sa RK “Beograd”, o{te-tila istu za 6.000.000,00 DEM raznoraznim mahinacijama, uz blagoslov tada{wegdirektora, gospodina Luke Ma~ki}a, ina~e zemqaka direktora “Nikola’s”. Otome je finansijska inspekcija, koja je bila u kontroli ovog preduze}a u peri-odu od sedmog do devetog meseca 2000. godine, sa~inila zapisnik, gde je, izme|uostalog, navedeno kako je “Nikola’s” neosnovano uve}avao rashode, umawivaodobit i tako izbegavao pla}awe poreza za preko 15.000.000,00 dinara.

Pre par godina “Nikola’s” je pripojio firmu “Juvela”, prevashodno in-teresuju}i se za wihov poslovni prostor u centru grada, dok su radnici po-menute firme, wih tridesetak, bili u drugom planu, o ~emu govori podatakda su u me|uvremenu gotovo svi dobili otkaze, tako da trenutno u “Niko-la’s” rade dva, tri biv{a “Juvelina” radnika, zaposlena na nekim marginal-nim poslovima. Naravno, veliku zaslugu za spajawe ove dve firme ima go-spodin ^ovi}.

Vratimo se na kontrole finansijske inspekcije u firmi “Nikola’s”. Udva navrata, prilikom redovne kontrole i u ponovqenom postupku, inspekto-ri su nedvosmisleno naveli primere utaje poreza, trgovawa sa nepostoje}imfirmama i ve{ta~kog uve}awa rashoda, kako bi se izbeglo pla}awe poreza. Na-veden je ~itav spisak izmi{qenih firmi, la`nih kwigovodstvenih podataka,otpremnica, faktura... Pravosna`nim re{ewem finansijske inspekcije na-lo`eno je da ovo preduze}e plati vi{e od ~etrdeset miliona dinara poreza,i izdat je nalog SDK Starog grada da se sa ra~una “Nikola’s”-a skine prvih dva-deset miliona. Me|utim, gospo|a Slavica Stefanovi}, supruga sekretara stran-ke DA, gospodina Stefanovi}a, koji radi na jednom odgovornom mestu u RUJP-a, sprovode}i direktive gospodina ovi}a, za{titnika pomenute firme, svestopira, tako da do danas re{ewe nije sprovedeno, odnosno napla}eno.

Pritom su finansijski inspektori do`ivqavali razne neprijatnosti, uvre-de da su tendenciozni, zastra{ivani otkazima zbog zapisnika, itd.

Najnovija akcija “Nikola’s”-a, u saradwi sa gospodinom ovi}em i gospo-dinom Radomanom Bo`ovi}em, jeste “iznajmqivawe” lokala “Geneksa” na Te-razijama, koje nameravaju da prisvoje na nelegalan na~in.86

je 17. 2. 2001. godine doneo odluku da potra`ivawe od RK “Beograd” koje na dan31. 12. 2000. godine iznosi 6.063.583 DEM, procewuje u iznosu od 39% ukupne vred-nosti potra`ivawa, a preko ispravke vrednosti i kao razlog naveden je viso-ki rizik naplate potra`ivawa u 2001. godini, a da se ispravka vrednosti kwi-`i u godi{wem ra~unu za 2000. godinu.

^lanom 17. Pravilnika o ra~unovdstvu kontrolisano pravno lice je re-gulisalo da dospeli finansijski plasmani i potra`ivawa kojima je protekaorok od 60 dana od ugovorenog roka za naplatu, ispravqaju se u visini od 100%od dospelih potra`ivawa. Kako je navedeno potra`ivawe od RK “Beograd” utvr-|eno prera~unom dinarskog iznosa potra`ivawa od prodate robe u DEM pozvani~nom kursu i obra~unom devizne kamate, takvo potra`ivawe je nastalodanom sa~iwavawa navedenog obra~una, odnosno 25. 12. 2000. godine, te nije mog-lo biti ispravqeno u godi{wem ra~unu za 2000. godinu. Na navedeni na~in “Ni-kolas” je neosnovano uve}ao rashode za iznos od 106.473.445 dinara, za koji iz-nos je mawe iskazao dobit i mawe iskazao osnovicu za obra~un poreza na do-bit preduze}a u Poreskom bilansu za 2000. godinu.

Ovaj zapisnik je sa~iwen u 6 istovetnih primeraka od kojih je jedan dosta-vqen kontrolisanom pravnom licu, a ostali primerci se zadr`avaju za potre-be Uprave.

Na ~iweni~no stawe utvr|eno ovim zapisnikom, pravno lice mo`e sta-viti primedbe u roku od tri dana od dana uru~ewa zapisnika. Primedbe se do-stavqaju na adresu Odeqewe finansijske policije Stari grad, ul. Sremska 6Beograd.

IInnssppeekkttoorrii ffiinnaannssiijjsskkee ppoolliicciijjee ]]aappiinn SSoowwaa,, BBooggddaannoovvii}} DDaarriinnkkaa,,SSrreettkkoovvii}} SSrreettaa ii LLaallii}} VVoojjiimmiirr vvrr{{iillii ssuu kkoonnttrroolluu pprreedduuzzee}}aa ““NNiikkoollaass””::

Kod preduze}a “Nikolas” iz Beograda, ul. Dobra~ina br. 39, izvr{ena jekontrola ispravke vrednosti potra`ivawa u godi{wem ra~unu za 1998, 1999.i 2000. godine, o ~emu je sa~iwen zapisnik br. 102/018-47-00567/2001-1A od 10.9. 2001. godine.

Na ~iweni~no stawe utvr|eno u navedenom zapisniku u ostavqenom ro-ku kontrolisano pravno lice je dostavilo primedbe u kojima navodi da pred-uze}a “Nikolas” iz Beograda i Bawa Luke postoje kao potpuno nezavisna pred-uze}a i da ih vezuje samo ime i osniva~, te da ne mo`e biti re~ o povezanim pred-uze}ima, s obzirom da posluju u dve razli~ite dr`ave, da se naplata potra`i-vawa nije mogla izvr{iti zbog prekida platnog prometa sa Republikom Srp-skom u dinarima u oktobru 1998. godine i ratnih i posleratnih uslova. U svo-jim primedbama pravno lice daqe navodi da inspektor pogre{no tvrdi da DPOnastaje kada se sa~iwava zapisnik izme|u partnera, a ne danom kada su za to ste-~eni uslovi po Zakonu o obligacijama, da du datira od pre 30. 6. 1999. godine ada se kamata odnosi na period od 1. 7. 1998. do 31. 12. 1999. godine.

Inspektori su razmotrili dostavqene primedbe i nisu ih prihvatili jeristima nije osporeno utvr|eno ~iweni~no stawe.

Ta~no je da preduze}a “Nikolas” iz Beograda i Bawa Luke posluju u dve raz-li~ite dr`ave, ali je i osniva~ i direktor oba preduze}a Bo`idar Anti}, ko-ji donosi odluke o prodaji i pla}awu robe i u preduze}u iz Bawa Luke i u pred-uze}u iz Beograda, te je preduze}e “Nikolas” iz Beograda bilo u mogu}nostida u roku naplati robu prodatu preduze}u “Nikolas” iz Bawa Luke. Navede-

89

U navedenom periodu kontrolisano pravno lice je u poslovnim kwigamana kontu 433 – dobavqa~i u inostranstvu, iskazalo obaveze prema dobavqa~u“Nikolas” iz Bawa Luke i to:

– na dan 31. 12. 1998. godine iznos od 1.319.007,20 dinara– na dan 31. 12. 1999. godine iznos od 5.378.842,48 dinaraPrema odredbama ~l. 15 Zakona o porezu na dobit preduze}a (“Sl. glasnik

RS”, br. 43/94-54/96) i ~l. 16. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduze}a (“Sl. gla-snik RS”, br. 25/2001) na teret rashoda ne priznaju se ispravke vrednosti poje-dina~nih potra`ivawa od lica kojima se istovremeno i duguje, iz ~ega proizi-lazi da kontrolisano pravno lice nije moglo izvr{iti ispravku vrednosti po-tra`ivawa od navedenog kupca do visine duga prema istom (za 1998. godinu do iz-nosa od 1.319.007,20 dinara i za 1999. godinu do iznosa od 5.378.402,48 dinara).

Me|utim, uvidom u akta o osnivawu navedenih preduze}a je utvr|eno da jesuosniva~ i direktor preduze}a “Nikolas” iz Beograda Anti} Bo`idar i osni-va~ i direktor preduze}a “Nikolas” iz Bawa Luke, iz ~ega proizilazi da se ra-di o povezanim pravnim licima iz ~l. 57 (odnosno 59) Zakona o porezu na do-bit preduze}a i da je isto lice donosilo odluke o prodaji i pla}awu robe i upreduze}u “Nikolas” iz Beograda i u preduze}u “Nikolas” iz Bawa Luke, te jebilo u mogu}nosti da robu prodatu “Nikolasu” u Bawa Luci naplati u roku do-spe}a. Ovo posebno stoga, {to je u 2000. i 2001. godini vr{ena redovna ispo-ruka i naplata robe navedenom kupcu, tako da na dan kontrole (30. 8. 2001. go-dine) ukupna potra`ivawa iznose 57.044.918 (bez ispravqenih 12.279.011 dina-ra), od ~ega je napla}eno 30.892.402 dinara, a neizmireno je 26.152.515 dinara (bezispravqenih 12.279.011 dinara). Iz navedenog proizilazi da je kontrolisanopravno lice neosnovano uve}alo rashode i time umawilo dobit u godi{wemra~unu za 1998. godinu za iznos od 7.632.423 dinara i u godi{wem ra~unu za 1999.godinu za iznos od 7.481.151 dinar i time u poreskom bilansu za navedene godi-ne mawe iskazalo osnovicu za porez na dobit preduze}a.

2. Nalogom za kwi`ewe OS-0568 od 31. 12. 2000. godine u godi{wem ra~u-nu za 2000. godinu kontrolisano pravno lice je stavom za kwi`ewe 201/681 iz-vr{ilo revalorizaciju potra`ivawa prema kupcu “Robne ku}e Beograd” za iz-nos od 177.414.750 dinara i stavom za kwi`ewe 576/2019 izvr{ilo ispravku vred-nosti istih za iznos od 106.473.445 dinara.

Naime, kontrolisano pravno lice je na kontu 2010-59 potra`ivawa od kup-ca “Robne ku}e Beograd” iskazalo iznos od 4.490.210 dinara, koliko je iskaza-no i na kontu 20109-59 ispravka vrednosti potra`ivawa od navedenog kupca.Navedena potra`ivawa se odnose na izvr{enu prodaju robe u 1994, 1995. i 1996.godini. Za navedeno potra`ivawe pravno lice je sa~inilo obra~un u kome jeisto iskazivano u DEM po zvani~nom kurusu, obra~unavalo deviznu kamatu od8% godi{we, koja je pripisivana glavnom dugu i na dan 31. 12. 2000. godine utvr-dilo je potra`ivawe prema Robnim ku}ama od 6.063.583 DEM. Za navedeni ob-ra~un dana 25. 12. 2000. godine sa~iwen je zapisnik o izvr{enom potvr|ivawuobaveze RK “Beograd” prema “Nikolas” na dan 31. 12. 2000. godine, koji je zave-den u “Nikolasu” 25. 12. 2000. godine. Ovako utvr|eno potra`ivawe u DEM jeprimenom zvani~nog kursa iskazano u dinarima u iznosu od 181.904.960, pa je na-pred navedenim nalogom za kwi`ewe OS-0568 od 31. 12. 2000. godine prokwi-`ena razlika potra`ivawa od 177.414.750 dinara. Upravni odbor “Nikolasa”88

Rok za izvr{ewe ovog re{ewa je 3 (tri) dana od dana prijema.@alba ne zadr`ava izvr{ewe ovog re{ewa.Ukoliko re{ewe ne bude izvr{eno u datom roku, Republi~ka uprava jav-

nih prihoda Organizaciona jedinica – Centar Beograd, sprove{}e postupakprinudne naplate na iro ra~un 40801-601-9-252179.

Poreski obveznik je du`an da po izvr{enoj uplati obavesti inspektoraFinansijske policije i pru`i dokaze na uvid – kopiju izvoda sa iro ra~una.Obrazlo`ewe:

Inspektor Republi~ke uprave javnih prihoda, Organizacione jedinice –Centar Beograd, Odeqewe finansijske policije, izvr{io je kontrolu kod pred-uze}a “Nikolas”, o ~emu je sa~iwen Zapisnik br. 102/018-47-00667/2001-5 od 14.11. 2001. g. po kome su utvr|ene nezakonitosti za ~ije otklawawe su dati nalo-zi kao u dispozitivu ovog re{ewa.

Ad. 1. i 2. Kontrolom je obuhva}eno i utvr|eno slede}e:I. Kontrolom kwigovodstvene dokumentacije i evidencije o izvr{enim

prodajama gotovih proizvoda i robe, kao i nabavci robe i repromaterijala, uvezi ~ega su izvr{ene uporedne – paralelne kontrole kod odre|enih kupacai dobavqa~a Nikolas, utvr|eno je slede}e:

1. Preduze}u Nirvana companyiz Novog Sada, ul. Hayi Ruvimova 45, izvr-{ena je prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 547/ARod 5. 9. 2000. g. na 144.400,00 din. fakturisan je name{tajbez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe prodaje), uzotpremnicu “Nikolasa” 264-1 od 5. 9. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpre-me i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa na-vedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno doka-zuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 548/ARod 5. 9. 2000. g. na 535.600,00 din. fakturisana je konfek-cijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqeprodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 265-1 od 5. 9. 200. g., na kojoj nije nazna~enna~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijemrobe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;

– po ra~unu 611/AR od 19. 9. 2000. g. na 172.430,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 290-1 od 19. 9. 2000. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overioprijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

– po ra~unu 610/ARod 19. 9. 2000. g. na 1.871.040,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 289-1 od 19. 9. 2000. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overioprijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

91

no potra`ivawe nije pla}eno ni u 1999., 2000. i 2001. godini kada se kako prav-no lice navodi u primedbama, poslovawe po spoqnotrgovinskim zakonima saRepublikom Srpskom odvija normalno.

Neta~na je tvrdwa pravnog lica izneta u primedbama na zapisnik, da dugRK “Beograd” datira od pre 30. 6. 1999. godine, a da se kamata odnosi na period1. 7. 1999. do 31. 12. 2000. godine. Iz priloga koji su dostavqeni uz primedbe sevidi da se dug na dan 30. 6. 1999. godine od 5.406.488,08 DEM sastoji od duga 1995.i 1996. godine od 4.492.762 dinara ili prera~unato u DEM 4.069.134,09, na {taje obra~unata devizna kamata od 8% godi{we, {to iznosi 1.337.353,99 DEM. Ka-mata je pripisana glavnom dugu, pa je na tako iskazano potra`ivawe od5.466.488,08 DEM (glavni dug 4.069.134.09 DEM + kamata 1.337.353,99 DEM) ob-ra~unata kamata od 1. 7. 1999. do 31. 12. 2000. godine. Ovakav obra~un potra`i-vawa i wihovo iskazivawe u DEM i obra~un i pripis devizne kamate nije ugo-voren izme|u RK “Beograd” i “Nikolasa”, pa se i potra`ivawe prema navede-nom kupcu, formirano na navedeni na~in i verifikovano “Zapisnikom o iz-vr{enom potvr|ivawu obaveza RK “Beograd” prema “Nikolas” DOO Beogradna dan 31. 12. 2000. godine i smatra da je nastalo danom sa~iwavawa navedenogobra~una, odnosno, danom prihvatawa takvog obra~una od strane poslovnih part-nera – kupca RK “Beograd” i dobavqa~a “Nikolas”, a to je 25. 12. 2000. godine.

IInnssppeekkttoorr RReeppuubbllii~~kkee uupprraavvee jjaavvnniihh pprriihhooddaa,, OOddeeqqeewwaa ffiinnaannssiijjsskkee ppoo-lliicciijjee SSttaarrii ggrraadd,, SSaavvsskkii vveennaacc ii VVrraa~~aarr DDaarriinnkkaa BBooggddaannoovvii}},, nnaa oossnnoovvuu~~ll.. 2222 ZZaakkoonnaa oo kkoonnttrroollii,, uuttvvrr||iivvaawwuu ii nnaappllaattii jjaavvnniihh pprriihhooddaa ((““SSll.. ggllaa-ssnniikk RRSS””,, bbrr.. 7766//9911...... 3333//9999)) ii ~~ll.. 119922 ZZaakkoonnaa oo oopp{{tteemm uupprraavvnnoomm ppoossttuuppkkuu ((““SSll..lliisstt SSRRJJ””,, bbrr.. 3333//9977)),, 1199.. nnoovveemmbbrraa 22000011.. ggooddiinnee ddoonneellaa jjee rree{{eewwee bbrroojj 110022//001188-4477-0000666677//22000011-66::

nala`e se preduze}u “Nikolas” iz Beograda, ul. Dobra~ina 39 da, radi ot-klawawa utvr|enih nepravilnosti, preduzme slede}e radwe:

1. Uplati slede}e poreske obaveze i pripadaju}e kamate na uplatne ra~u-ne i to:

Uplatni ra~un Iznos obaveze Iznos kamate840-2010 1.776.095,74 1.648.875,13840-20220 7.435.867,92 7.065.954,13840-62441 2.497.174,74 2.367.117,51840-31936 2.497.174,74 2.367.117,5140818-840-928-2026 2.742.936,08 1.490.286,7184-–21030 3.634.507,59 3.135.031,812. Uplati iznos od 1.982.313,42 din. (10% od iznosa ukupnih poreskih oba-

veza) na ra~un 40806-840-62527 i iznos od 167.516,12 din. (1% od obra~unatih ka-mata na neblagovremeno pla}ene poreske obaveze) – na ra~un 40806-840-62532,Republi~koj upravi javnih prihoda, Organizaciona jedinica Centar Beograd,finansijska policija.

Kamata je obra~unata od dana dospe}a do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. a za pe-riod od 15. 11. 2001. g. do dana uplate poreski obveznik je du`an da obra~una iuplati kamatu za svaki dan zadocwewa, po Zakonu o visini stope zatezne ka-mate (“Sl. list SRJ” br. 9/2001).

Obveznik je du`an da u skladu sa datim nalozima iz dispozitiva ovog re-{ewa, izvr{i odgovaraju}a kwi`ewa u svom kwigovodstvu.90

nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupcastvarno zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 610-47-01781-463/2001-223-15 od 8. 2. 2001.g., utvr|eno je da je zgrada na adresi na kojoj je registrovano navedeno predu-ze}e “Petas” – vlasni{tvo fizi~kog lica, i da na toj adresi nikada nije po-slovalo ovo preduze}e.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanoj faktu-ri, kwi`io fiktivan – neobjavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po nave-denoj fakturi “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – ko-ja je sastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uze-te fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi primewene ne-realno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vred-nosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artika-la i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih jecena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to jeje stvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas”je, po opisanom ra~unu, fakturisao ukupan iznos od 1.271.965,00 din., dok vred-nost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet pro-izvoda iznosi 5.508.433,00 din., tj. vi{e za 4.236.468,00 din., – o ~emu su dati po-daci u tabeli 1.

3. Preduze}u “Presti komerc”, iz Petrovaradina, ul. Bukova~ki Do bezbroja, izvr{eno je fakturisawe konfekcijske robe – po ra~unu 489/AR od11.7. 2000. g. na 753.000,00 din. bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kup-ca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 1-250 od 17. 10. 2000. g., nakojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj za kup-ca stoji potpis koji nije ~itak, ali bez podatka o broju li~ne karte potpisni-ka – te se lice koje je potpisalo prijem ne mo`e identifikovati, pa navede-na otpremnica nije verodostojan dokument kojim s nedvosmisleno dokazuje daje roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena.

Za ovo preduze}e, u Slu`benoj bele{ci inspektora finansijske polici-je br. 47-322/2001-11 od 9. 2. 2001. g., konstatovano je da se ne nalazi na navedenojadresi, i da se ne mo`e utvrditi adresa na kojoj eventualno obavqa delatnost.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanoj fakturi,kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti napla-}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti poseb-no obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole zakqu-~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na malo– iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakonao porezu na promet. Zog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en obra~un po-reza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenoj faktu-ri “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sastavni

93

– po ra~unu 700/AR od 16. 10. 2000. g. na 970.741,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 350-1 od 17. 10. 2000. g., na kojoj nijenazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj se na mestu “ku-pac primio” nalazi samo paraf, pa navedena otpremnica nije verodostojan do-kument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od na-vedenog kupca stvarno zaprimqena;

U vezi navedenog, inspektori finansijske policije su poku{ali da izvr-{e kontrolu navedenog kupca – Nirvana company iz Novog Sada, o ~emu je sa-~iwen zapisnik 610-47-456/2001-28 od 3. 7. 2001. g., u kome je konstatovano da seovo preduze}e ne nalazi na navedenoj adresi, a prema izjavama stanara na tojadresi nikada nije postojalo ovo preduze}e, da je izvr{ena provera kod nadle-`ne RUJP–odeqewa za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda u Novom Sadu, kodkoje navedeno preduze}e nije nikada podnosilo poreske prijave i poreske bi-lanse, i ta RUJP ne raspola`e nikakvim podacima o poslovawu i postojawupreduze}a Nirvana company.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti posebno obra|ene u nastav-ku ovog zapisnika) od navedenog “kupca”, zbog ~ega je, u postupku kontrole za-kqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe kraj-wim potro{a~ima – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, od-nosno ~l. 2 i 8 Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontro-le je izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturi-sane po navedenim fakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u ta-beli br. 1 – koja je sastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osno-vicu nisu uzete fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u faktura-ma primewene nerealno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osno-vicu uzete vrednosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena faktu-risanih artikala i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa,a iz kojih je cena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbogtoga {to je stvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Ni-kolas” je, po opisanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 3.694.211,00 din.,dok vrednost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na pro-met proizvoda iznosi 18.200.434,00 din., tj. vi{e za 14.506.223,00 din. – o ~emusu dati podaci u tabeli 1.

(Napomena: za razliku od konfekcijske robe – sopstvenih proizvoda“Nikolasa”, po ra~unu za name{taj od 144.400,00 din. u tabeli br. 1 je – zaosnovicu uzet naveden iznos od 144.400,00 din. koji predstavqa nabavnu vred-nost istog).

2. Preduze}u “Petas”, iz Novog Sada, ul. Zetska 10 izvr{ena je prodaja ro-be po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 710/ARod 17. 10. 2000. g. na 1.271.965,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 351-1 od 17. 10. 2000. g., na kojoj nijenazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije ove-rio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se92

– po ra~unu 1129/ARod 22. 12. 1999. g. na 524.118,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe pro-daje), uz otpremnicu “Nikolasa” 475/99 od 22. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~enna~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijemrobe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;

I ovo preduze}e nije bilo mogu}e prona}i i kod istog nije mogu}e obavi-ti kontrolu.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim fak-turama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije ni-ti napla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e bi-ti posebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kon-trole zakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometurobe na malo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno~l. 2 i 8 Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole jeizvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisa-ne po navedenim fakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u ta-beli br. 1 – koja je sastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osno-vicu nisu uzete fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u faktura-ma primewene nerealno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osno-vicu uzete vrednosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena faktu-risanih artikala i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisa-wa, a iz kojih je cena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iwenozbog toga {to je stvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu-~aju, “Nikolas” je, po opisanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od1.657.187,40 din., dok vrednost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je is-kqu~en porez na promet proizvoda iznosi 8.655.577,40 din., tj. vi{e za6.998.390,00 din., – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

5. Preduze}u “Jefta komerc”, iz Novog Sada, ul. V. Stepe 137, izvr{enaje prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 640/ARod 28. 9. 2000. g. na 999.500,00 din. fakturisana je konfek-cijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe prodaje), uzotpremnicu “Nikolasa” 303-1 od 28. 9. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in ot-preme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, panavedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno doka-zuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 641/AR od 28. 9. 2000. g. na 516.544,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe pro-daje), uz otpremnicu “Nikolasa” 314-1 od 28. 9. 2000. g., na kojoj nije nazna~enna~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijemrobe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-171/2000-32 od 27. 9. 2000. g., utvr|e-no je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na|eno –~ime je onemogu}ena kontrola kod istog.

95

deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fakturisanevrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi primewene nerealno niske ce-ne za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednosti koje su utvr-|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i to po va`e}emcenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena iskqu~en porezna promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarni promet izvr-{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opisanom ra~unu,fakturisao ukupan iznos od 753.000,00 din., dok vrednost robe po maloprodaj-nim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvoda iznosi 3.687.479,00din., tj. vi{e za 2.934.479,00 din., – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

4. Preduze}u “Bo{aj”, iz Beograda, ul. Cetiwska 30, izvr{ena je prodajarobe po slede}im fakturama “Nikolasa i to:

– po ra~unu 1133/AR od 23. 12. 1999. g. na 70.490,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 469/99 od 23. 12. 1999. g., na kojoj nijenazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije ove-rio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim senedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupcastvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1132/ARod 23. 12. 1999. g. na 273.817,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe pro-daje), uz otpremnicu “Nikolasa” 470/99 od 23. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~enna~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijemrobe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;

– po ra~unu 1131/ARod 23. 12. 1999. g. na 452.248.82 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe pro-daje), uz otpremnicu “Nikolasa” 468/99 od 23. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~enna~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijemrobe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;

– po ra~unu 1130/ARod 22. 12. 1999. g. na 116.253,50 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe pro-daje), uz otpremnicu “Nikolasa” 476/99 od 22. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~enna~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijemrobe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;

– po ra~unu 1128/ARod 22. 12. 1999. g. na 220.258,90 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe pro-daje), uz otpremnicu “Nikolasa” 467/99 od 22. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~enna~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijemrobe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;94

nost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet pro-izvoda iznosi 3.023.400,00 din., tj. vi{e za 2.526.092,00 din., – o ~emu su dati po-daci u tabeli 1.

7. Preduze}u “Alpaka”, iz Beograda, ul. Beogradska IX deo 7, izvr{ena jeprodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 1146/AR od 29. 12. 2000. g. na 374.872,00 din. fakturisan je re-promaterijal (tkanine, konac...) bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu svogkupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 194/00 od 29. 12. 2000.g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojojje za kupca stavqen samo parafa – bez pe~ata i drugih podataka, pa navedenaotpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da jeroba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 883/ARod 5. 11. 1999. g. na 2.520,00 din. fakturisano je jedno ode-lo bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe proda-je), uz otpremnicu “Nikolasa” 249 od 5. 11. 1999. g., na kojoj nije nazna~en na~inotpreme i podaci o vozilu i voza~u, i koja nije overena od strane kupca – bezpe~ata i drugih podataka, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument,kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navede-nog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1000/AR od 26. 11. 1999. g. na 540.001,20 din. fakturisan je re-promaterijal (tkanine, postava, flizelin...) bez poreza na promet proizvoda(uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe prodaje ali bez podataka o vrsti i koli~i-ni robe), uz otpremnicu “Nikolasa” 1097 od 15. 11. 1999. g., na kojoj nije nazna-~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i koja nije overena od strane ku-pca – bez pe~ata i drugih podataka o kupcu, pa navedena otpremnica nije vero-dostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpre-mqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1106/AR od 22. 12. 1999. g. na 268.818,00 din. fakturisan je re-promaterijal (tkanine) bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupcaza svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 1099 od 3. 12. 1999. g., na ko-joj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i koja je overenasamo parafom – bez pe~ata i drugih podataka o kupcu, pa navedena otpremni-ca nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvar-no otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Prema slu`benoj bele{ci finansijske policije 47-00604/2001-011-007 od30. 10. 2001. g. navedeno preduze}e nije na|eno na registrovanoj adresi, a pre-ma podacima NBJ ZOP – Filijala ukarica, deponovan potpis je Mandi} Dra-gan – koji nije na|en na prijavqenoj adresi – Srem~ica, ul. Beogradska XI, br.7, na iro ra~unu nije bilo prometa u 2001. g.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po nave-

97

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenimfakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja jesastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nere-alno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vredno-sti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala ito po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cenaiskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvar-ni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opi-sanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 1.516.044,00 din., dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvodaiznosi 7.003.490,00 din., tj. vi{e za 5.487.446,00 din., – o ~emu su dati podaci utabeli 1.

6. Preduze}u “Cekin”, iz Beograda, ul. M. Gorkog 28-a, izvr{ena je proda-ja robe po ra~unu 1121/ARod 23. 12. 1999. g. na 497.308,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 1/460 od 23. 12. 1999. g., na kojoj nijenazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj je za kupca sta-vqen samo paraf – bez podataka o broju li~ne karte, pa nije mogu}e identifi-kovati primaoca robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument ko-jim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenogkupca stvarno zaprimqena;

Preduze}e “Cekin”, tako|e nije na|eno i kontrola kod istog nije mogu}a.Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanoj faktu-

ri, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po nave-denoj fakturi “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – ko-ja je sastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uze-te fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi primewene ne-realno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vred-nosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artika-la i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih jecena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to jestvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas”je, po opisanom ra~unu, fakturisao ukupan iznos od 497.408,00 din., dok vred-96

pis koji nije ~itak i bez podataka o broju li~ne karte i bez pe~ata kupca,pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisle-no dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno za-primqena;

– po ra~unu 311/AR od 2. 4. 2001. g. na 901.680,00 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 176-1 od 2. 4. 2001. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj je upisan potpiskoji nije ~itak i bez podataka o broju li~ne karte i bez pe~ata kupca, pa na-vedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno doka-zuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Slu`benom bele{kom finansijske policije 47-322/2001-52-1 od 26. 10. 2001.g., utvr|eno je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nijena|eno – ~ime je onemogu}ena kontrola kod istog.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim fak-turama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije ni-ti napla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e bi-ti posebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kon-trole zakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometurobe na malo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno~l. 2 i 8 Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole jeizvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisa-ne po navedenim fakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u ta-beli br. 1 – koja je sastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osno-vicu nisu uzete fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u faktura-ma primewene nerealno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osno-vicu uzete vrednosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena faktu-risanih artikala i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisa-wa, a iz kojih je cena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iwenozbog toga {to je stvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu-~aju, “Nikolas” je, po opisanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od1.629.135,00 din., dok vrednost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je is-kqu~en porez na promet proizvoda iznosi 5.138.479,25 din., tj. vi{e za3.509.344,25 din., – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

10. Preduze}u “Baranin”, iz Novog Sada, ul. V. Jagi}a 13, izvr{ena je pro-daja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 1104/ARod 28. 12. 2000. g. na 1.580.095,00 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 577-1 od 28. 12. 2000. g., na kojoj nijenazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije ove-rio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim senedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupcastvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1100/ARod 27. 12. 2000. g. na 1.330.103,00 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 570-1 od 27. 12. 2000. g., na kojoj nijenazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije ove-

99

denim fakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 –koja je sastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu uzete sunavedene fakturisane vrednosti robe, – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

8. Preduze}u “Slaveks”, iz Novog Sada, ul. Beogradski kej 39, izvr{ena jeprodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 306/AR od 2. 4. 2001. g. na 1.791.256,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 174-1 od 2. 4. 2001. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj je upisano “Vida-kovi} Slavica” bez podataka o broju li~ne karte i bez pe~ata kupca, pa nave-dena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazu-je da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 367/AR od 13. 4. 2001. g. na 845.298,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 225-1 od 13. 4. 2001. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj je upisano “Vida-kovi} Slavica” bez podataka o broju li~ne karte i bez pe~ata kupca pa nave-dena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazu-je da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Slu`benom bele{kom finansijske policije 47-322/2001-49-1 od 26. 10. 2001.g., utvr|eno je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na-|eno – ~ime je onemogu}ena kontrola kod istog.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktura-ma, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti napla-}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti posebnoobra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole zakqu~e-no da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na malo – iz~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakona o po-rezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en obra~un pore-za na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenim faktura-ma “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sastavni deoovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fakturisane vred-nosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nerealno niske cene zapojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednosti koje su utvr|ene uzprimenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i to po va`e}em cenovni-ku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena iskqu~en porez na prometproizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarni promet izvr{en krajwimpotro{a~ima. U tom slu~aju, “Nikolas” je, po opisanim ra~unima, fakturisaoukupan iznos od 2.636.554,00 din., dok vrednost robe po maloprodajnim cenama izkojih je iskqu~en porez na promet proizvoda iznosi 7.913.570,00 din., tj. vi{e za5.277.016,00 din., – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

9. Preduze}u “Veleks”, iz Novog Sada, ul. M. Grusija 7, izvr{ena je proda-ja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 176/ARod 12. 3. 2001. g. na 727.455,00 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svr-he daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 86-1 od 12. 3. 2001. g., na kojoj ni-je nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj je upisan pot-98

no niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednostikoje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i topo va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena is-kqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvar-ni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opi-sanom ra~unu, fakturisao ukupan iznos od 300.000,00 din., dok vrednost robepo maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvoda iz-nosi 1.586.406,00 din., tj. vi{e za 1.286.406,00 din., – o ~emu su dati podaci u ta-beli 1.

12. Preduze}u “Istar komerc”, iz Novog Sada, ul. O. Ker{ovanija 22, iz-vr{ena je prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 845/ARod 7. 11. 2000. g. na 1.173.002,00 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 448-1 od 7. 11. 2000. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overioprijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

– po ra~unu 846/AR od 7. 11. 2000. g. na 281.874,40 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 449-1 od 7. 11. 2000. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overioprijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-397/2001-29 od 3. 8. 2001. g., utvr|enoje na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na|eno – ~i-me je onemogu}ena kontrola kod istog, a od lica zate~enog na navedenoj adre-si (Balog Nikolas) dobijena je informacija da to preduze}e nikada nije po-stojalo na toj adresi, i da nadle`na RJUP iz Novog Sada i NBJ ZOP – NoviSad, nemaju drugih podataka o istom preduze}u i wegovom osniva~u.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po nave-denim fakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 –koja je sastavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uze-te fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewenenerealno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vred-nosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artika-la i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je ce-na iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvar-ni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opi-

101

rio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim senedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupcastvarno zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-512/2001-21-1 od 3. 8. 2001. g., utvr|e-no je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na|eno – ~i-me je onemogu}ena kontrola kod istog kao i da nadle`na RUJP iz Novog Sadao ovom preduze}u nema nikakvih podataka.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenimfakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja jestavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su fakturama primewene nereal-no niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednostikoje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i topo va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena is-kqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarnipromet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opi-sanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 2.910.298,00 din., dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvodaiznosi 12.287.095,00 din., tj. vi{e za 9.376.897,00 din., – o ~emu su dati podaci utabeli 1.

11. Preduze}u “Kel Kom”, iz Beograda, ul. Vladimira Ga}inovi}a 28, iz-vr{ena je prodaja robe po ra~unu 530/ARod 5. 7. 1999. g. na 300.000,00 din., fak-turisana je konfekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovogkupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 1/263 od 5. 7. 1999. g.,na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj ku-pac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan doku-ment kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od na-vedenog kupca stvarno zaprimqena;

Preduze}e “Kel Kom”, tako|e nije na|eno i kontrola kod istog nije mogu}a.Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanoj faktu-

ri, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenojfakturi “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sa-stavni deo ovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi primewene nereal-100

II. Kontrolom kwigovodstvene dokumentacije o izvr{enim nabavkama ro-be i repromaterijala od napred navedenih preduze}a – kao dobavqa~a, a za ko-ja su preduze}a, vr{ene uporedne kontrole – kako je napred opisano, utvr|e-no je slede}e:

1. Od preduze}a Nirvana company, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 73 od 16. 10. 2000. g., na 970.741,00 din. za konfekcijsku robu, a

uz “dostavnicu” bez broja od 12. 10.2 000. g. Na ra~unu i dostavnici nema poda-taka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpremerobe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo parafkoji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici nisu navedene koli~ine ivrsta robe – ve} je upisano samo “roba po specifikaciji 73/2000 od 12. 10. 2000.”,koja nema pe~at i potpis isporu~ioca robe ve} je samo “Nikolas” overio pri-jem robe. U postupku kontrole je utvr|eno da “Nikolas” ima, u vi{e slu~aje-va sa ovakvim dobavqa~ima (~ije su fakture popuwavane ru~no), identi~ne “spe-cifikacije” koje su sa~iwavane na kompjuteru i to kod “Nikolasa”. Prema na-vedenom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 47 od 18. 9. 2000. g., na 2.043.470,00 din., za kravate, a uz “dostav-nicu” bez broja od 16. 9. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podataka o maga-cinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, a na do-stavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf koji se nemo`e identifikovati) a na kojoj “Nikolas” nije overio prijem robe. Premanavedenom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 44 od 4. 9. 2000. g., na 680.000,00 din., za repromaterijal, a uz “do-stavnicu” bez broja od 1. 9. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podataka o ma-gacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, a nadostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf koji se nemo`e identifikovati) a na kojoj ima paraf na mestu “primio”, a na dostav-nici nisu navedene koli~ine i vrsta robe – ve} je upisano samo “roba po spe-cifikaciji 44/2000 od 1. 9. 2000.”, koja specifikacija nema pe~at i potpis is-poru~ioca robe se na woj nalazi samo paraf na mestu “primio”. Prema nave-denom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisle-no dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarnoizvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je opore-zivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke iz-vr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavnevrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je ob-ra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakonao akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

2. Od preduze}a “Presti komerc”, kwi`ena je nabavka i to po ra~unu19/2000 od 3. 7. 2000. g., na 753.000,00 din. za konfekcijsku robu i ko`nu galan-teriju, a uz “dostavnicu” broj 18/2000 od 1. 7. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici ne-

103

sanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 1.454.876,40 din., dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvodaiznosi 5.238.584,00 din., tj. vi{e za 3.783.707,60 din., – o ~emu su dati podaci utabeli 1.

13. Preduze}u “Aleks kompani”, iz Novog Sada. ul. Mileve Mari} 52, iz-vr{ena je prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 1015/AR od 5. 12. 2000. g. na 18.020,00 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 123-1 od 5. 12. 2000. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overioprijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

– po ra~unu 1016/ARod 5. 12. 2000. g. na 1.112.285,00 din., fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 536-1 od 5. 12. 2000. g., na kojoj nije na-zna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overioprijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-458/2001-2 od 27. 6. 2001. g., utvr|enoje na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na|eno – ~i-me je onemogu}ena kontrola kod istog.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktura-ma, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti napla-}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti posebnoobra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole zakqu~e-no da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na malo – iz~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakona o po-rezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en obra~un pore-za na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenim faktura-ma “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sastavni deoovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fakturisane vred-nosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nerealno niske cene zapojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednosti koje su utvr|ene uzprimenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i to po va`e}em cenovni-ku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena iskqu~en porez na prometproizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarni promet izvr{en krajwimpotro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opisanim ra~unima, fakturisaoukupan iznos od 1.130.305,00 di., dok vrednost robe po maloprodajnim cenama izkojih je iskqu~en porez na promet proizvoda iznosi 4.648.940,00 din., tj. vi{e za3.518.635,00 din., – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

U tabeli 1-a, koja je tako|e sastavni deo ovog re{ewa, su obra~unate i pripa-daju}e kamate na obra~unate poreske obaveze iz tabele 1, i to od dana dospe}a poodgovaraju}im petnaestodnevnim akontacijama – do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g.

Naplata potra`ivawa od navedenih kupaca je izvr{ena u svim slu~ajevi-ma putem kompenzacija – a u vezi sa nabavkama robe i repromaterijala od is-tih pravnih lica.102

no samo “roba po specifikaciji u prilogu – ukupno 681 komada”, i uz pe~at iparaf “Nikolasa”. Specifikacija je identi~na napred opisanim kod prethod-nih slu~ajeva (bez overe isporu~ioca). Prema navedenom, opisana dostavni-ca nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvar-no nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanoj fakturi, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarnoizvr{enoj nabavci robe od fizi~kog lica, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Za-kona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st 4 Zakona o porezu na pro-met, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{en obra~un poreza napromet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vrednosti robe i reproma-terijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un kamata izvr{en zaperiod od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na pro-met) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

5. Od preduze}a “Cekin”, kwi`ena je nabavka i to po ra~unu 78/99 od 23.12. 1999. g., na 497.308,00 din. za konfekcijsku robu, bez dostavnice. Na ra~ununema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inuotpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog dobavqa~a. Prema navede-nom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno do-kazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanoj fakturi, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobaqa~a zbog ~e-ga je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe od fizi~kog lica, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Za-kona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na pro-met, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{en obra~un poreza napromet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vrednosti robe i reproma-terijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un kamata izvr{en zaperiod od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na pro-met) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

6. Od preduze}a “Alpaka”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 188/99 od 22. 11. 1999. g., na 130.650,00 din. za konfekcijsku ro-

bu, bez dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba ispo-ru~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe odovog dobavqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan doku-ment kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog do-bavqa~a;

– bez ra~una a po “prijemnici” “Nikolasa” 77/99 od 8. 11. 1999. g., na162.900,00 din. za konfekcijsku robu, bez dostavnice tj. bez ikakvog dokaza ootpremi robe i podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, i podatakao na~inu otpreme robe. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodosto-jan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqenaod ovog dobavqa~a.

– po ra~unu 189/99 od 22. 11. 1999. g., na 623.400,00 din. za konfekcijsku ro-bu, bez dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba is-poru~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi ro-

105

ma podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu ot-preme robe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu ve} samo pa-raf na mestu “primio” uz pe~at “Presti komerca” bez potpisa na mestu “iz-dao”. Na dostavnici nisu navedene koli~ine i vrsta robe – ve} je upisano sa-mo “roba po specifikaciji 19/2000 od 1. 7. 2000.”, koja je bez overe i od straneisporu~ioca i primaoca, a specifikacija je identi~na napred opisanoj kod pret-hodnih slu~ajeva. Prema navedenom, opisana dostavnica nije verodostojan do-kument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovogdobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanoj fakturi, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe od fizi~kog lica, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zako-na o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na pro-met, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{en obra~un poreza napromet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vrednosti robe i reproma-terijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un kamata izvr{en zaperiod od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na pro-met) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

3. Od preduze}a “Bo{aj”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 37 od 25. 12. 1999. g., na 796.556,84 din., za repromaterijal, bez do-

stavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, ne-ma podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog doba-vqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 35 od 24. 12. 1999. g., na 860.630,50 din., za repromaterijal, bez do-stavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, ne-ma podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog doba-vqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a.

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovogdobavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprika-zanoj – a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog li-ca, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, od-nosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ova-kve nabavke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi-`ene nabavne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na ta-beli 2, dok je obra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu~l. 47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001.g. u tabeli 2a.

4. Od preduze}a “Jefta komerc”, kwi`ena je nabavka i to po ra~unu 122/2000od 26. 9. 2000. g., na 1.516.044,00 din. za konfekcijsku robu, a uz “dostavnicu”122/2000 od 25. 9. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podataka o magacinu izkoga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, a na dostavni-ci nema potpisa lica koje je izdalo robu ve} samo paraf i uz pe~at isporu~i-oca robe, i na dostavnici nisu navedene koli~ine i vrsta robe – ve} je upisa-104

– po ra~unu 15/2001 od 6. 3. 2001. g., na 482.066,00 din. za {ta u fakturi ni-je navedena koli~ina i vrste robe, ve} je upisano “roba po dostavnici uz spe-cifikaciju br. 15/2001 od 6. 3. 2001”. Na ra~unu nema podataka o magacinu izkoga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz ootpremi robe od ovog dobavqa~a. Uz ra~un je prilo`ena “Nikolasova” speci-fikacija u kojoj je navedeno 228 vrsta konfekcijske robe i na istoj je parafna mestu “robu primio”. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodosto-jan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena odovog dobavqa~a;

– po ra~unu 144/2001 od 2. 4. 2001. g., na 901.680,00 din. za konfekcijsku ro-bu ali bez dostavnice i bilo kakvog drugog dokumenta. Na ra~unu nema poda-taka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpremerobe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog dobavqa~a. Prema navedenom, opi-sana nabavka nema verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje daje roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovog do-bavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj– a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {toje oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l.8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabav-ke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabav-ne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok jeobra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zako-na o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

9. Od preduze}a “Baranin”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 42/2000 od 26. 12. 2000. g., na 1.580.095,00 din. za repromateri-

jal, a uz “dostavnicu” 44/2000 od 25. 12. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema po-dataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpre-me robe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo pa-raf koji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici su navedene koli~inei vrsta robe, uz paraf na mestu “primio” i bez pe~ata “Nikolasa”. Prema na-vedenom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmi-sleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 42/2000 od 25. 12. 2000. g., na 1.330.103,00 din., a uz “dostavnicu”42/2000 od 25. 12. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nisu navedene vrste i koli-~ine fakturisane robe, ve} “roba po specifikaciji 42/2000”. Na ra~unu nemapodataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpre-me robe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo pa-raf koji se ne mo`e identifikovati), i uz paraf i pe~at “Nikolasa” na me-stu “primio”. Specifikacija je ina~e “Nikolasova”, kako je napred opisanoi sa parafom i pe~atom “Nikolasa” na mestu “primio”. Prema navedenom, opi-sana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazujeda je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno

107

be od ovog dobavqa~a. prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojandokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena odovog dobavqa~a;

– bez ra~una a po “prijemnici” “Nikolasa” 16/2000 od 18. 4. 2000. g., na645.290,00 din. za konfekcijsku robu, uz dostavnicu 16/2000/N bez datuma sa pa-rafom lica na mestu “izdao”, a bez overe prijema “Nikolasa” ali bez podata-ka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, i podataka o na~inu otpreme robe.Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojim se nedvo-smisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a.

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovog do-bavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj– a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {toje oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l.8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabav-ke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabav-ne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok jeobra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zako-na o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

7. Od predue}a “Slaveks”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 17/2001 od 23. 3. 2001. g., na 1.791.256,00 din. za repromateri-

jal, bez dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba, is-poru~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi ro-be od ovog dobavqa~a. Prema navedenom, popisana nabavka nema verodosto-jan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqenaod ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 44/2001 od 12. 4. 2001. g., na 845.298,00 din. za konfekciju robu, bezdostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, ne-ma podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog doba-vqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a.

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovog do-bavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj– a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {toje oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l.8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabav-ke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabav-ne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok jeobra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2. Zako-na o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

8. Od preduze}a “Veleks”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 14/2001 od 6. 3. 2001. g., na 245.389,00 din. za repromaterijal, bez

dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, ne-ma podataka o na~inu otpreme robe, a nema dokaz o otpremi robe od ovog doba-vqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;106

na o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vredno-sti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~unkamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o ak-cizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

12. Od preduze}a “Aleks kompani”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 14/2000 od 1. 12. 2000. g., na 54.600,00 din. za ko`nu galanteriju,

a uz “dostavnicu” 14/2000 od 1. 12. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podata-ka o magacinu iz kog se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme ro-be, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo parafkoji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici su navedene koli~ine i vr-sta robe, uz paraf na mestu “primio” i sa pe~atom “Nikolasa”. Prema nave-denom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisle-no dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 13/2000 od 1. 12. 2000. g., na 1.075.705,00 din., uz “dostavnicu” 13/2000od 1. 12. 2000. g. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~u-je, nema podataka o na~inu otpreme robe, a na dostavnici nema potpisa licakoje je izdalo robu (stoji samo paraf koji se ne mo`e identifikovati), i uzparaf i pe~at “Aleks kompani” i to na mestu “primio”. Prema navedenom, opi-sana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazujeda je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarnoizvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je opore-zivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke iz-vr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavnevrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je ob-ra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakonao akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

Tabele 2 i 2a su sastavni deo ovog re{ewa.Na osnovu napred opisanog i na osnovu podataka o obra~unatim poreskim

obavezama i pripadaju}im kamatama u tabelama 1, 1a, 2 i 2a, a uz po{tovawe od-redbe ~l. 36 Zakona o kontroli, utvr|ivawu i naplati javnih prihoda, “Niko-las” je du`an da izvr{i uplatu slede}ih obaveza i pripadaju}e kamate na uplat-ne ra~une i to:

Uplatni ra~un Iznos obaveze Iznos kamate840-2010 1.776.095,75 1.648.875,13840-20220 7.435.867,92 7.065.954,13840-62441 2.497.174,74 2.367.117,51840-31936 2.497.174,74 2.367.117,5140818-840-928-2026 2.742.936,08 1.490.286,71840-21030 3.634.507,59 3.135.031,8140806-840—62527 1.982.313,42 167.517,1240806-840.62532 –Ukupno din.: 22.566.070,24 18.241.898,92

109

izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je oporezi-vo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Za-kona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr-{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vred-nosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra-~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona oakcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

10. Od preduze}a “Kel kom”, kwi`ena je nabavka kravata (1000 kom.) po ra-~unu 57/99 od 6. 7. 1999. g., na 300.000,00 din., bez dostavnice. Na ra~unu nema po-dataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpre-me robe (“li~no”), i nema dokaz o otpremi robe od ovog dobavqa~a, a “Niko-las” je samo sa~inio “prijemnicu” K-58/57 od 7. 8. 1999. g. Prema navedenom, opi-sana nabavka nema verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje daje roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovog do-bavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj– a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {toje oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l.8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabav-ke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabav-ne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok jeobra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zako-na o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

11. Od preduze}a “Istar komerc”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 17/2000 od 27. 10. 2000. g., na 825.972,00 din. za repromaterijal,

a uz “dostavnicu” 17/2000 od 24. 10. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema poda-taka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpremerobe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo parafkoji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici su navedene koli~ine i vr-sta robe, uz paraf na mestu “primio” i bez pe~ata “Nikolasa”. Prema navede-nom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmislenodokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 12/2000 od 17. 10. 2000. g., na 628.904,41 din., uz “dostavnicu” 12/2000od 11. 10. 200. g. Na ra~unu i dostavnici nisu navedene vrste i koli~ine fak-turisane robe, ve} “roba po specifikaciji 12/2000”. Na ra~unu nema podata-ka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme ro-be, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf ko-ji se ne mo`e identifikovati), i bez overe “Nikolasa” na mestu “primio”. Spe-cifikacija je ina~e “Nikolasova”, kako je napred opisano i bez ikakvih pot-pisa i pe~ata, a navedena je ko`na galanterija. Prema navedenom, opisana do-stavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je ro-ba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je oporezivopo ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zako-108

U primedbama “Nikolas” osporava konstataciju o nepostoje}im tro{ko-vima kwi`enim po fiktivnim fakturama Company 22 za iznos od 547.400,00din. ali uz svoju tvrdwu ne dostavqa nikakav dokaz da su ovakvi tro{kovi stvar-no nastali – i to iz razloga {to takve dokaze nema niti Company 22 pa ih nemo`e imati ni “Nikolas”. Ina~e obra~un i pla}awe poreza na dobit predu-ze}a nisu predmet ovog re{ewa.

Ako se utvr|ene nepravilnosti u ostavqenom roku ne otklone, done}e sere{ewe o zabrani raspolagawa sredstvima na iro ra~unu i ta zabrana tra-je dok se utvr|ene nepravilnosti ne otklone, {to se konstatuje naknadnim re-{ewem, shodno odredbama ~l. 22 st. 2 ta~. 1 Zakona o kontroli, utvr|ivawu inaplati javnih prihoda.

Rok za izvr{ewe ovog re{ewa dat je u smislu ~l. 22 st. 1 Zakona o kontro-li, utvr|ivawu i naplati javnih prihoda.

Protiv ovog re{ewa mo`e se izjaviti `alba u roku od 8 (osam) dana oddana prijema re{ewa shodno odredbama ~l. 25 st. 1 Zakona o kontroli, utvr-|ivawu i naplati javnih prihoda.

@alba ne odla`e izvr{ewe re{ewa, a u skladu sa odredbama ~l. 25 st. 3Zakona o kontroli, utvr|ivawu i naplati javnih prihoda.

@alba se podnosi glavnom inspektoru Republi~ke uprave javnih priho-da, a preko ove Organizacione jedinice.

@alba se taksira sa 15.00 din. administrativne takse, na osnovu tar. br.2. Taksene tarife Zakona o administrativnim taksama (“Sl. gl. RS”, br. 43/92...42/98) i upla}uje se na iro ra~un broj 40806-840-018-3161 sa naznakom “Repu-bli~ka administrativna taksa”.

Kao dokaz o uplati administrativne takse, primerak uplatnice prilo-`iti uz albu.

VII. KKoommeennttaarr AAlleekkssaannddrraa VVuu~~ii}}aa

IInntteerreessaannttaann kkoommeennttaarr oo ^oovvii}}eevviimm kkrriimmiinnaallnniimm aakkttiivvnnoossttiimmaannaappiissaaoo jjee ggeenneerraallnnii sseekkrreettaarr SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}ppoodd nnaasslloovvoomm ““NNeebboojj{{aa ^oovvii}} –– bbaannddiitt ssaa uummiillnniimm oossmmeehhoomm””::

Srpska politi~ka scena, ili, boqe re}i, srpska vlast s po~etka 21. veka,slika je i prilika makijavelisti~kog koncepta koji i ne bi bio tako i toli-ko stra{an i za~u|uju}i da pripadnici re`ima imaju mrvu morala, ili ele-mentarne eqe za po{tovawem bilo kakvih pravnih normi, pa i onih koje susami doneli. Pona{awe bez ikakvih pravila, potpuna koabitacija vlasti i ma-fije, uvijena u oblandu navodno velike i sre}ne budu}nosti i reformske po-duhvate koji }e obaviti mesijanski posao spasavawa Srbije jesu osnovne karak-teristike dosmanlijskog vazalnog re`ima.

^ovek koji sublimi{e svu perfidnost, pokvarenost i patolo{ku perverz-nost re`ima Vojislava Ko{tunice i Zorana \in|i}a, a poseduje najgore oso-bine i \in|i}a i Ko{tunice je potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi}.Blagoglagoqiv, la`qiv i iako ne glup, bolesno ambiciozan, toliko da ni pri-bli`no ne mo`e da odredi svoje stvarne mogu}nosti i potencijale, ali i istin-ski beskrupulozan, jedan od retkih za koje sa sigurno{}u mo`ete da tvrditeda bi gazio preko le{eva sve se umilno osmehuju}i.

111

U datom roku “Nikolas” je stavio pismene primedbe na navedeni zapisnik,u kojim, izme|u ostalog navodi da je zapisnik neta~an, subjektivan i tendenci-ozan, da je roba isporu~ena imenovanim kupcima po cenama iskazanim u fak-turama, otpremnicama i potvrdama izdatim od RUJP, da je materijal za repro-dukciju primqen od imenovanih dobavqa~a, da je u{ao u proizvodwu i kao go-tov proizvod u magacin a iz wega u maloprodaju ili je prodat eksternim kup-cima za {ta postoji materijalna i kwigovodstvena dokumentacija, da su pro-dati gotovi proizvodi i roba napla}eni a nabavqen repromaterijal i roba pla-}eni za {ta postoje nalozi 42 i izjave o kompenzaciji NBJ ZOP – a, da se ce-ne izme|u partnera formiraju slobodno, a da su u zapisniku kori{}ene malo-prodajne cene koje su najvi{e mogu}e, da su kupoprodajni poslovi obavqeni pre-ko preduze}a koja su bila aktivna – pa ti poslovi nisu fiktivni ako su istapreduze}a u me|uvremenu uga{ena i da “Nikolas” nije ovla{}en da prati sta-tusne promene tih preduze}a.

Primedbe su razmatrane i nisu prihva}ene zbog slede}eg;– uz primedbe “Nikolas” nije dostavio nikakav dokument niti dokaz na osno-

vu koga bi bilo mogu}e prona}i wegove navedene kupce i dobavqa~e i u pri-medbama ~ak ne spori da neki od wih i ne postoje;

– uz primedbe “Nikolas” nije dostavio nikakav dokaz niti dokument zasvoje navode, na osnovu koga bi dokazao da je robu zaista prodao predmetnimkupcima i da je repromaterijal i robu nabavio od predmetnih dobavqa~a (is-pravne, sa svim potrebnim podacima otpremnice, prijemnice – na osnovu ko-jih se dokazuje da je promet stvarno izvr{en sa navedenim kupcima i doba-vqa~ima);

– ono {to je simptomati~no, to je ~iwenica da “Nikolas” nije ispostavqaofakture drugim kupcima po cenama znatno ni`im od cena iz svog cenovnikaosim kupcima koji su navedeni u osporenom zapisniku, a koji su kupci bili –istovremeno i dobavqa~i – i to iz razloga samo da bi se sa wima mogle spro-vesti kompenzacije i prikrile nabavke robe i repromaterijala od fizi~kihlica – u kom slu~aju nije bilo mogu}e primeniti drugu – osim maloprodajne ce-ne iz koje je iskqu~en porez na promet proizvoda.

Uz primedbe je “Nikolas” dostavio fotokopije potvrda o izdatim izjava-ma predmetnih kupaca, na kojima je uo~eno, i to na ve}ini ovih potvrda, da no-se pe~at sa oznakom III– 35 za {ta je proverom utvr|eno da je pe~at RUJP – Ode-qewa In|ija – koje Odeqewe nema nikakve veze sa preduze}ima – kupcima – ko-ji su iz Novog Sada i Petrovaradina;

Uz primedbe je “Nikolas” dostavio i fotokopije izjava o kompenzacija-ma koje ina~e nisu dokaz o izvr{enom prometu robe (a na kojima se na mestudu`nika nalazi samo pe~at i paraf spornih preduze}a).

Uz primedbe je “Nikolas” dostavio i fotokopije izvoda o sprovedenim kom-penzacijama preko svog iro ra~una, a s obzirom da naloge za sprovo|ewe tihkompenzacija – preko obrasca 42 – daje sam “Nikolas” – iste su bez uticaja nautvr|eno ~iweni~no stawe u navedenom zapisniku.

Primedba u vezi primene odredbe ~l. 36 Zakona o kontroli, utvr|ivawui naplati javnih prihoda ne stoji jer je ova odredba brisana dana 1. 7. 2001. g.,jer u tabeli 1 i 2 su navedeni ra~uni iz perioda koji prethodili datumu bri-sawa navedene odredbe.110

“Peti oktobar – dvadeset ~etiri sata prevrata: Vojislav Ko{tunica Kako izgleda odlazak u Televiziju? – Ni{ta posebno. ovi} je bio pre toga ve} na RTS, ja sam ne{to kasnije

do{ao onim strana~kim kolima koja su nosila rane iz Kosovske Mitrovice,to je “opel omega”, izlupano svetlo pozadi, tek promewena stakla” (“Blic wuz”od 27. decambra 2002. godine)

Pri~a oko kontrole RTS-e veoma je zna~ajna za sagledavawe lika i dela Ne-boj{e ovi}a. Naime, u vreme zajedni~ke vlade Dos-a, Socijalisti~ke partije Sr-bije i Srpskog pokreta obnove i wihovih pregovora oko formirawa ure|iva~-kog kolegijuma dr`avne televizije, ovi} je izgovorio legendarnu re~enicu, ko-ja }e, svakako, u}i u anale bezobzirnosti, politi~kog bezobrazluka i apsolutnognemorala, ili prevedeno na narodni re~nik, danas mo`e, sutra ne mo`e.

“Sino} sam rekao tako, ali sada ka`em ovako – kratko je odgovorio ^o-vi}”. (“Ve~erwe novosti”, 21. novembar 2000. godine)

Dodatak koji, u svakom slu~aju, obja{wava sve li~ne komplekse i frustra-cije Neboj{e ovi}a jeste wegov li~ni zahtev od General{taba Vojske Jugo-slavije da dobije orden, tj. da bude odlikovan zbog ne~ega, a zbog ~ega, to je vaq-da samo ovi}u jasno. Sve to potvrdio je i pla{qivi mi{ Neboj{a Pavkovi},koji bi ovi}u, verovatno i dao orden, da ovi}evi mafija{i, u tom trenut-ku, ve} nisu u{li u sukob sa mafija{ima bliskim Zoranu \in|i}u.

“Ako je ta~no da je ovi} rekao da ne eli Pavkovi}ev orden, istine ra-di ho}u da naglasim da je Neboj{a ovi} nedavno u jednom razgovoru sam tra-`io da bude odlikovan {to smo mi vrlo rado prihvatili kao sugestiju i pred-lo`ili ga za odlikovawe”. (“Glas javnosti”, 13. jun 2001.)

Neboj{a Pavkovi} i Neboj{a ^ovi} su vrlo sli~ni. U svakom pogledu.Samo, ovi} nije mogao da otrpi brojna Pavkovi}eva vojna priznawa i orde-we, te je sam zatra`io odlikovawe. Za sebe, naravno.

“^ovi} me je pozvao telefonom za vreme sastanka na kome smo odlu~ivalio predlozima odlikovawa. Kad je ~uo o ~emu razgovaramo, tra`io je da i wegapredlo`imo za orden, {to smo prihvatili”, izjavio je Pavkovi} za na{ list, is-ti~u}i da vi{e ne eli da polemi{e sa ovi}em”. (“Glas javnosti”, 14. jun 2001.)

Zanimqivo, ba{ u skladu sa moralom Neboj{e ovi}a, onog koji je sedamgodina bio jedan od najvi{ih funkcionera Socijalisti~ke partije Srbije, ito u vreme odbrambenih ratova srpskog naroda zapadno od Drine i Dunava, tajNeboj{a ovi} je najostra{}eniji u napadima na svog dugogodi{weg {efa ina politiku koju je sam ~itavih sedam godina zastupao.

“Na{a je obaveza da svu na{u nesre}u i bruku skinemo sa generacija kojedolaze. Nema sumwe da je komande za neke zlo~ine direktno dao Slobodan Mi-lo{evi} – rekao je ovi} i nastavio: Kontakt sa Hagom je neophodan i morase dogovoriti gde }e biti su|eno. Da li }e mu biti su|eno ovde ili u Hagu, toje stvar za razgovor sa Ha{kim tribunalom”. (“Danas”, 17. januar 2001.)

^ovi} je, o~igledno, sa samo deset godina zaka{wewa saznao da je Milo-{evi} nare|ivao izvr{ewe zlo~ina, a tako ne{to nije mogao ni da pomisliu vreme kada mu je bio jedan od najbli`ih saradnika.

Neboj{a ovi}, poznat i kao Majka Tereza albanskih terorista, zarad qu-bavi ameri~kog ambasadora u Beogradu Vilijema Montgomerija, suprotno svimpozitivnim pravnim propisima, a zajedno sa Vojislavom Ko{tunicom i Zo-

113

Neboj{a ovi} je jedan od onih, o ~emu u posledwe vreme govori ~ak i Du-{an Mihajlovi}, koji su do svojih kancelarija do{li koriste}i duge cevi naj-savremenijeg oru ja. Neboj{a ^ovi} je jedan od kqu~nih organizatora peto-oktobarskog nasiqa, ~ovek koji je, a to potvr|uje i pisawe lista Vreme od 11.januara 2001. godine prvi u DOS-u obezbedio {leper oru ja, vaqda preko onihkoje, poput [krbe, u prvi mah nikada nije ni video, a kasnije priznao da ih je,ipak, tri ili ~etiri puta sreo. Da ironija i ovi}eva beskrupuloznost budujasnije, potvr|uje i ta ~iwenica da je protiv Srba mogao da upotrebi tone oru -ja, ali protiv komandanta Le{ija i ostalih {iptarskih terorista na jugu Sr-bije ni slu~ajno. On je prvi, sa svojom oru`anom bandom upao u Radio-televi-ziju Srbije, fakti~ki je okupirao, zaposeo, a u tome su mu od velike pomo}i bi-li kriminalci iz policijskih struktura, koji su za veliki novac i po nalogusvojih mafija{kih bosova pru`ili logistiku i fizi~ku za{titu pu~isti~-kim banditima. Nimalo slu~ajno, Neboj{a ovi} uvek je po{tovao wihove uslu-ge. Dodu{e, osim za politi~ke obra~une, ti banditi i mafija{i postali su mupotrebni za reketirawe onih koji ne bi da izgube glavu ili odu u zatvor, a ima-ju dovoqno novca da plate ovi}evo milosr|e.

“Mislim, ono {to jeste na izvestan na~in poznato, to je da je deo DOS-a,tu pre svega mislim na Neboj{u ovi}a i Zorana \in|i}a, uspostavio kontak-te sa qudima iz policije i, koliko ja znam, upravo ti qudi iz policije, koji suznatno pomogli opoziciji tokom 5. oktobra, su oni koji po`uruju smewivaweRadeta Markovi}a”. (“BBS-i” od 12. novembra 2000. godine)

Te navode, oko podr{ke pojedinih policijskih funkcionera divqa~kompu~u izvedenom 5. oktobra, potvrdili su mnogi zapadni novinari i politi~-ki analiti~ari, me|u kojima i Tim Mar{al u svojoj kwizi “Igre senki”. Naj-zna~ajniju ulogu u toj protivustavnoj, protivzakonitoj i antisrpskoj raboti imaoje ba{ Neboj{a ovi}. Sve veze koje je imao u vreme svoje sedmogodi{we vla-davine unutar Socijalisti~ke partije Srbije, ovi} je iskoristio kako bi u~vr-stio svoju finansijsku poziciju, unajmio veliki broj qudi sa druge strane za-kona i postao neko ko }e po okon~awu prevrata da garantuje milost svojim ta-da{wim pomaga~ima iz vlasti.

“Peti oktobar – dvadeset ~etiri sata prevrata” Neboj{a ovi}, predsed-nik Demokratske alternative opisan je kao neposredni izvo|a~ revolucionar-nih radova i jedan od trojice lidera DOS-a koji su znali {ta je tog 5. okto-bra trebalo da se dogodi.

^ovi}, za koga ina~e tvrde da je prvi u DOS-u obezbedio {leper sa oru -jem, sada ula`e mnogo napora da na jugu Srbije spre~i bilo kakvu upotrebu oru -ja.” (“Vreme” od 11. januara 2001. godine)

Neboj{a ovi} je bio organizator i koordinator zauzimawa zgrada Radiotelevizije Srbije u Takovskoj ulici i na Ko{utwaku. On je direktno odgovo-ran za uni{tewe televizijske zgrade u centru Beograda i spaqivawe bogatei izuzetno vredne arhivske gra|e. Umesto policije, u danima posle petookto-barskog pu~a, studio u Ko{utwaku ~uvala je ^ovi}eva naoru`ana banda kojaje bila sme{tena u suterenu zgrade. Jadni policajci, nisu smeli ni da pomisleda se suprotstave do zuba naoru`anim banditima, ve} su se krili po mi{jimrupama o~ekuju}i naloge ovi}a i wegovih prijateqa.112

Nije slu~ajno ni to {to je Neboj{a ovi} sa odu{evqewem do~ekao po-bedu Ibrahima Rugove i wegov izbor za predsednika Kosova, kako ve} [ipta-ri nazivaju Kosovo i Metohiju.

“^ovi} je naglasio i da je na Kosovu pobedila umerena struja Albanacasa kojima Vlada Srbije namerava da u najskorije vreme razgovara”. (“Ve~erwenovosti”, 28,29. i 30. novembar 2000.)

Ti ovi}evi razgovori bili su toliko plodotvorni da nikada ve}i brojSrba nije bio ubijen, fizi~ki zlostavqan, nikada vi{e srpske imovine nijebilo uzurpirano, nikada vi{e srpskih crkava i manastira poharano.

“Neboj{a ovi} za BBC o izboru predsednika Kosova: Rugova najumere-nija varijanta.

U zlim vremenima za vreme pro{log re`ima gospodin Rugova je bio ~u-van od strane policije Srbije i da mu je ~ak i `ivot spa{en od ekstremistakoji su i tada vr{qali po Kosovu”, naglasio je [ef Koordinacionog centra.Potpredsednik Vlade Srbije izrazio je uverewe da “on (Rugova) to nikada ne-}e zaboraviti i da je to u wegovoj glavi”. (“Danas”, 29. januar 2002.)

Zanimqivo je da ovi} priznaje kako je navodni zlo~inac Slobodan Mi-lo{evi} bio toliko pa`qiv prema Ibrahimu Rugovi, vo|i separatisti~kogpokreta kosovskometohijskih [iptara, da mu je odredio ~ak i policijsku za-{titu. Pa, protiv koga je onda Milo{evi} nare|ivao izvr{ewe zlo~ina ka-ko to ovi} ka`e?

Neboj{a ovi} je opasan ~ovek, upleten u brojne poslove za koje su obi~-ni qudi samo ~uli, ili videli u ameri~kim filmovima. On je opasan, svaka-ko ne zato {to se nikoga, ili ni~ega, ne boji, ve} zato {to se nikoga i ni~egane stidi.

VIII. ^oovvii}}eevvoo mmeeddiijjsskkoo kkoopprrccaawwee

11.. AAffeerraa ttrrggoovviinnee oorruu`iijjeemm

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 2233.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oo aaffeerrii ““JJuuggooiimmppoorrtt””oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSkkaannddaalloozznnoo:: AAmmeerrii~~kkii iinnssppeekkttoorrii oottkkrriilliinneelleeggaallnnee iissppoorruukkee oorruu`jjaa jjaavvnnoogg pprreedduuzzee}}aa ’’JJuuggooiimmppoorrtt’’ iirraa~~kkoojj vvoojjssccii,, oo~~eemmuu jjee pprroo{{lloogg mmeesseeccaa ppiissaallaa ii ““’’PPuubblliikkaa’’,, nnaasslloovv ““SSmmjjeennaa,, aa mmoogguu}}ee ii hhaapp-{{eewwee DDrraaggii{{ee PPee{{ii}}aa??””.. PPooddnnaasslloovv jjee PPoosslliijjee iissttrraaggee uu ffaabbrriiccii ’’OOrraaoo’’uu BBiijjeeqqiinnii ii JJuuggoossllaavviijjii iinnssppeekkttoorrii SStteejjtt ddeeppaarrttmmeennttaa pprroonnaa{{llii ddookkuummeenn-ttaacciijjuu kkoojjaa ppoottvvrr||uujjee ddaa jjee oorruu`jjee iizzvvoo`eennoo pprreekkoo ddrr`aavvnnoogg pprreedduuzzee}}aa ’’JJuu-ggooiimmppoorrtt’’ uu IIrraakk,, aa oo nnaallaazzuu ssvvoojjiihh iinnssppeekkttoorraa AAmmeerriikkaannccii ssuu,, kkaakkoo ssaazznnaa-jjee ’’PPuubblliikkaa’’,, pprrvvoo oobbaavviijjeessttiillii NNeebboojj{{uu ^oovvii}}aa,, kkoojjii jjee ppiissmmeennoo oobbaavviijjee-ssttiioo ssaavveezznnii vvrrhh oo ddeettaaqqiimmaa ii zzaahhttjjeevviimmaa AAmmeerriikkaannaaccaa kkoojjii pprriijjeettee ssaannkk-cciijjaammaa JJuuggoossllaavviijjii uukkoolliikkoo nnee uusslliijjeeddii eenneerrggii~~nnaa aakkcciijjaa,, ssmmjjeennee ppaa ~~aakk ii hhaapp-{{eewwee ooddggoovvoorrnniihh,, mmee||uu pprrvviimm ssaavveezznnoogg pprreemmiijjeerraa.. NNaa ssiinnoo}}wwoojj zzaattvvoorreennoojjssjjeeddnniiccii SSaavveezznnaa vvllaaddaa jjee ssmmiijjeenniillaa ddiirreekkttoorraa ’’JJuuggooiimmppoorrttaa’’ JJoovvaannaa eekkoo-vvii}}aa,, ~~iimmee ssee,, uu ssvvaakkoomm sslluu~~aajjuu,, kkaakkoo nnaavvooddee iizzvvoorrii ’’PPuubblliikkee’’,, AAmmeerriikkaann-ccii nnee}}ee zzaaddoovvooqqiittii””::

Na sino}woj zatvorenoj sjednici Savezne vlade smijewen je direktor jav-nog preduze}a “Jugoimport” general Jovan ekovi} i pomo}nik ministra od-

115

ranom \in|i}em, pustio je iz srpskih zatvora stotine okorelih {iptarskihterorista, me|u kojima i (ne)~uvene zlikovce iz Kle~ke bra}u Mazreku, kao ibujanova~kog teroristu Quana Sadikua.

“Albanska strana po~etak pregovora uslovqava time da jugoslovenske vla-sti oslobode iz zatvora Quana Sadiku, koji je uhap{en sa 35 kilograma eksplo-ziva u Bujanovcu i istra`nim organima predat pod optu`bom za bavqewe te-rorizmom”. (“Danas”, 30. mart 2001.)

Naravno, Neboj{a ovi} je izvr{io zadatak. Zauzvrat, nijedan Srbin iz{iptarskih kazamata sa Kosova i Metohije nije pu{ten na slobodu.

Komandant ovi}, kako je potpredsednik Vlade voleo da ga saradnici oslo-vqavaju, razume se, na jugu Srbije, pregovarao je samo sa najve}im banditima izlo~incima me|u kojima se posebno istakao izvesni komandant Le{i. Wih dvo-jica su toliko lepo i uspe{no sara|ivali , da im nikakav problem nije bio dase dogovore oko tzv. multietni~ke policije, pri ~emu ovo multietni~ke zvu-~i krajwe sarkasti~no, kada se ima u vidu ~iwenica da na 95 anga`ovanih {ip-tarskih terorista, recimo u Pre{evskoj op{tini, do|e 5 srpskih policajaca.

“Vo|a pregovara~kog tima Albanaca Ridvan ]azimi, poznatiji kao “ko-mandant Le{i”, potvrdio je da su razgovori bili vezani za formirawe mul-tietni~ke policije i da }e odgovor Albanaca na predlog srpske strane o an-ga`ovawu 400 policajaca biti poznat u petak”. (“Blic”, 5. april 2001.)

Vrhunac, ne politi~ke, ve} qudske bezobzirnosti i bezobrazluka, predsta-vqala je izjava Neboj{e ovi}a, koji samo {to javno nije zaplakao zbog pogi-bije svog pregovara~kog partnera, {efa {iptarske bande, komandanta Le{i-ja. Me|utim, ovi}evu bliskost sa Le{ijem nije te{ko objasniti kada se uzmeu obzir ~iwenica da su obojica samo razli~ite igra~ke u rukama istog gazde,bez obzira da li je personalno u pitawu [on Saliven, Vilijem Montgomeriili neki tre}i predstavnik Vlade Sjediwenih Dr`ava.

“]azimi je ubijen u sukobu zdru`enih snaga bezbednosti i ekstremisti~-kih grupa oko 14.30 sati, precizirao je ovi} na konferenciji za novinare.

“Bez obzira na sve, ]azimi je dosta doprineo da do|emo do mira na ovimprostorima”, rekao je on, dodaju}i da “svi koji iz kafi}a i kabineta to komen-tari{u na drugi na~in, nisu dobronamerni”. (“Novi ekspres”, 26. i 27. maj 2001.)

^ovi}, tako, u svojoj prvoj re~enici, saop{tava javnosti kako je komandantLe{i ubijen u oru`anoj borbi koju je vodio protiv srpskih snaga bezbednosti.Me|utim, odmah iza takve oficijelne objave, sledi ^ovi}ev iskren emotiv-ni odnos prema doga|aju, ali i samom ]azimiju tj. Le{iju. Naime, ovi} namdirektno obja{wava da, verovali ili ne, oni koji su se borili protiv zdru`e-nih srpskih bezbednosnih snaga, ne samo da nisu zlo~inci i teroristi, ve} umnogome doprinose postizawu mira na ovim prostorima. Postavqa se, poslesvega, kqu~no pitawe za komandanta ovi}a. To je – ko je bio uzro~nik i u~e-snik sukoba, ako to nisu albanski teroristi, tj. oni koji otvaraju vatru na srp-ske policajce, ubijaju srpske vojnike i, drugo, za{to je uop{te postojala kri-za na jugu Srbije kad su {efovi albanskih bandi, u stvari, na daleko poznatimirotvorci? Da li je mogu}e da potpredsednik Vlade Srbije sebi dozvoli dajavno hvali one koji su pobili ko zna koliko Srba, ko zna koliko gra|ana Sr-bije? Da li je mogu}e, a mogu}e je, da niko od predstavnika dr`avnih organa ni-je reagovao na ovakvu skandaloznu ovi}evu izjavu?114

tako da se sve {to je ju~e objavqeno u tom dnevniku mo`e smatrati relevant-nim”, nagla{ava sagovornik “Publike”.

Prema informacijama objavqenim u beogradskom “Blicu”, prona|eni sudokumenti koji potvr|uju da se “jugoslovenski stru~waci nalaze u Iraku gdjetu opremu instaliraju i obu~avaju ira~ku vojsku da je koristi”, a u dokumentukoji je “prona|en u akten-ta{ni Gorana Santra~a, potpukovnika VRS i direk-tora marketinga preduze}a “Orao”, adresiranom na kancelariju Ministarstvaodbrane Iraka, navodi se da “Jugoimport” nije mogao da u potpunosti izvr{iisporuku od 30. juna ove godine”.

Zbog toga, kako se navodi u tom dokumentu, “Jugoimport” predla`e da se“smawi broj osoba za tehni~ku podr{ku u ira~kim postrojewima, dok se sa is-porukom ponovo ne po~ne”. Navodi se i da se jedan dio po{iqke nalazi u lu-ci Bar i da ~eka na sirijsku dozvolu. Potom se govorilo kako }e “Jugoimport”vratiti svoje tehni~ke eksperte iz Bagdada kada posao bude zavr{en, te da Ira-~ani moraju ukloniti oznake “Orao” sa kompletne dokumentacije za odr`ava-we opreme. Od Ira~ana se tra`i da uklone sva uputstva na srpskohrvatskomjeziku iz postrojewa u Iraku i da ih vrate stru~wacima “Jugoimporta”. Zah-tijeva se i uklawawe radnih naloga “Jugoimporta”, oznaka “Orao” sa svih do-kumenata, kataloga i laboratorijske opreme “Orla”.

U slu~aju inspekcije UN, kako dokumenta citira “Blic”, “Jugoimport” po-ru~uje da }e wihovi stru~waci razmontirati svu opremu u roku od 10 dana, aIra~anima se nala`e da je sakriju. Kada se inspekcija zavr{i, “Jugoimport”}e ponovo montirati opremu, opet u roku od deset dana.

Ira~anima se u dokumentu nala`e da “sprije~e inspektore da otkriju ka-ko su rezervni djelovi nabavqeni od “Orla”, tako {to }e utisnuti preko po-stoje}eg originalnog. Tako|e, predla`u da se “Jugoimportovi” stru~waci pre-sele iz smje{taja u vojnom kompleksu na druge lokacije.

Ovaj dokument, kako navodi “Blic”, pisan je na “Jugoimportovom” memo-randumu sa datumom 25. septembar 2002. godine. Potpisao ga je pukovnik Kr-sto Grujovi}, direktor “Jugoimportovog” predstavni{tva u Bagdadu. Kako“Blic” navodi, “SFOR je proslijedio ovaj dokument ameri~koj vladi, na ~i-joj se crnoj listi za trgovinu oru jem nalazi Irak”, a, prema pouzdanim in-formacijama “Blica”, “saznawa o postojawu ovih dokumenata imaju i ~etvo-rica na{ih zvani~nika – Vojislav Ko{tunica, predsjednik savezne dr`ave,srpski premijer Zoran \in|i}, ministar inostranih poslova Goran Svila-novi} i predsjednik Savezne vlade Dragi{a Pe{i}”.

Pronalaskom dokumentacije, koja ukazuje na vojnu saradwu s Irakom, sva-ka zemqa, navodi “Blic”, pa i Jugoslavija, mo`e da ima za posqedicu ozbiq-ne probleme u odnosima s Amerikom i wenim najbli`im saradnicima, kao is Ujediwenim nacijama. Mogla bi biti potpuno obustavqena pomo}, zatim za-le|en proces normalizacije trgovinskih odnosa, mogla bi biti povu~ena po-dr{ka pristupawu SRJ Partnerstvu za mir, a Jugoslavija bi mogla biti sta-vqena na listu dr`ava koje poma`u terorizam.

“Blic” navodi da su ovim povodom me|unarodni inspektori, koji se baveistra`ivawem kanala trgovine i distribucije oru ja u svijetu, prethodnihdana razgovarali sa srpskim ministrom policije Du{anom Mihajlovi}em, ko-ji je ina~e i predsjednik Upravnog odbora “Jugoimporta”.

117

brane Ivan \oki}. Sjednici Vlade prisustvovao je i ministar policije Sr-bije Du{an Mihajlovi}, koji je istovremeno i predsjednik Upravnog odbora“Jugoimporta”, javnog preduze}a za izvoz vojne opreme, koje je prema otkri}uameri~kih inspektora izvozilo oru je Iraku. Sagovornik “Publike” iz Sa-vezne vlade tvrdi da Amerikanci tra`e smjenu pa i hap{ewe ne samo svih ~la-nova Upravnog odbora “Jugoimporta”, ve} i saveznih funkcionera odgovornihza naoru`avawe Iraka.

Taj posao ne mo`e se obaviti bez znawa saveznog premijera Dragi{e Pe-{i}a i ministra odbrane Velimira Radojevi}a, tvrdi sagovornik “Publike”iz Savezne vlade, i dodaje da je sino}wa odluka Savezne vlade poku{aj da se naneki na~in sa~uvaju pomenuti funkcioneri {to, po wegovoj ocjeni, ne}e bi-ti mogu}e zato “{to su Amerikanci bijesni i tra`e ne samo smjene, nego i hap-{ewa najodgovornijih za naoru`avawe Sadamove vojske, odnosno pomagawe te-rorizmu”, nagla{ava sagovornik “Publike”.

Ju~era{wa doga}awa, naime, potvrdila su navode “Publike” od 18. septem-bra, prema kojima jugoslovenski vojni vrh, u okviru potpisane saradwe sa voj-skom Iraka, nelegalno isporu~uje ~ak i oru je. Tada je to iz saveznog vrha de-mantovano, a potom su temu obra|ivali britanski mediji, ju~e i beogradski.Pisawe medija, me|utim, nije uzrok svojevrsnoj panici koja se ju~e uselila usavezne organe, prije svega kabinete predsjednika Vojislava Ko{tunice i pre-mijera Dragi{e Pe{i}a, ve} otkri}e inspektora Stejt departmenta da je izbijeqinske fabrike “Orao” preko “Jugoimporta” (ranije SDPR), javnog pred-uze}a koje se bavi spoqnom trgovinom vojne opreme, izvezena velika koli~i-na oru ja u Irak.

Du{an Mihajlovi}, ujedno i predsjednik Upravnog odbora “Jugoimpor-ta”, izjavio je medijima da Upravni odbor nije bio obavije{ten, niti imaosaznawa o bilo kakvom izvozu oru ja u Irak. Mihajlovi} tvrdi da MUP ve}provjerava poslovawe “Jugoimporta”. “Mi }emo provjeriti sve te navode, otome je otvorena vrlo ozbiqna i detaqna istraga. Po{to se nalazim i nadu`nosti ministra unutra{wih poslova, dao sam odmah nalog i Upravi zaborbu protiv organizovanog kriminala da pregleda poslovawe svih firmikoje se bave prometom vojne opreme i naoru`awa i whovim izvozom, da pro-vjere da li je bilo kr{ewa me|unarodnih sankcija i propisa i protiv svihodgovornih, ako se wihova odgovornost utvrdi, bi}e podnijete krivi~ne pri-jave”, rekao je Mihajlovi}. On isti~e da dr`avni vrh veoma ozbiqno shva-ta ovu aferu, jer, kako ka`e, ovakvu trgovinu niko nije mogao legalno da ura-di. “Imaju}i u vidu da na{a zemqa ~vrsto stoji na principu po{tovawa svihsvojih me|unarodnih obaveza, posebno {to smo sada dio me|unarodnog fron-ta borbe protiv terorizma u svijetu, mi elimo da ovu aferu do kraja ra{-~istimo u svakom detaqu, s nadom da ona ne}e uticati na daqi razvoj i una-pre|ewe odnosa na{e zemqe kako sa SAD, tako i sa Ujediwenim nacijama”,rekao je Mihajlovi}.

Sagovornik “Publike” tvrdi da su ameri~ki inspektori o svemu prvo oba-vijestili potpredsjednika Vlade Srbije Neboj{u ovi}a, koji je potom pisaoministrima Mihajlovi}u i @ivkovi}u, obavijestio savezni vrh, upoznao ih sazapisnikom inspektora Stejt departmenta, ali i zahtjevima od kojih se “di`ekosa na glavi”. Te informacije dospjele su i do beogradskog dnevnika “Blic”,116

mmoo}}nniikk mmiinniissttrraa ooddbbrraannee rraazzrree{{eenn kkaaoo nnaajjooddggoovvoorrnniijjee lliiccee zzaa pprroommeett vvoojj-nnee oopprreemmee.. oovvii}}:: MMoogguu}}ee oozzbbiiqqnnee ppoosslleeddiiccee””::

Savezna vlada je na sino}noj sednici razre{ila du`nosti generalnog di-rektora spoqnotrgovinskog preduze}a “Jugoimport” Jovana ekovi}a i pomo}-nika saveznog ministra odbrane generala Ivana \oki}a.

U saop{tewu sa sednice, zakazane povodom pisawa “Blica” o nelegalnojprodaji oru ja Iraku posredstvom “Jugoimporta”, navodi se da je \oki} sme-wen “kao objektivno odgovorno lice u Saveznom ministarstvu odbrane za po-slove prometa naoru`awa i vojne opreme”.

Jugoslovenska vlada je zatra`ila od nadle`nih dr`avnih organa da ispi-taju poslovawe “Jugoimporta” i drugih preduze}a koja trguju oru jem i da utvr-de eventualnu krivi~nu odgovornost osoba koje su bile ukqu~ene u nedozvo-qenu trgovinu oru jem.

Od “Jugoimporta” je zatra`eno da zatvori predstavni{tvo u Bagdadu.Savezna vlada, tako|e, najavquje formirawe komisije koja }e ispitati da

li je u Saveznom ministarstvu odbrane bilo nepravilnosti u postupku izda-vawa dozvola za izvoz naoru`awa i vojne opreme, i da, ukoliko ih je bilo, “pred-lo`i preduzimawe odgovaraju}ih mera”.

U saop{tewu sa sednice navodi se da }e Savezna vlada “kao i do sada po-{tovati svoje me|unarodne obaveze, a posebno one koje se odnose na zajedni~-ku borbu protiv me|unarodnog terorizma”.

U saop{tewu za javnost srpskog ministra policije se isti~e da }e MUPproveriti sve navode koji su izneti. Mihajlovi} je “dao nalog Upravi za bor-bu protiv organizovanog kriminala da proveri poslovawe svih firmi koje sebave prometom vojne opreme i naoru`awa, i da provere da li je bilo kr{ewame|unarodnih sankcija i propisa, a protiv svih odgovornih }e biti podnetekrivi~ne prijave”.

“Mi po{tujemo sve me|unarodne obaveze i mi smo deo me|unarodnogfronta borbe protiv terorizma u svetu i ho}emo do kraja da razjasnimo ovuaferu”, kazao je Mihajlovi}, dodav{i da veruje da ne}e biti pogor{ani od-nosi SRJ sa SAD.

Pre dve nedeqe u Jugoslaviji je boravila delegacija ameri~kog Stejt de-partmenta, koja je proverila poslovawe “Jugoimporta”.

Direktor “Jugoimporta”, general Jovan ekovi}, nije eleo da komenta-ri{e optu`be da je ta firma izvozila oru je u Irak.

Prodaja oru ja i vojne opreme Iraku iz Vazduhoplovnog zavoda “Orao”u Bijeqini, preko beogradskog preduze}a “Jugoimport” mo`e izazvati te{keposledice za me|unarodni polo`aj Jugoslavije, gotovo je jedinstvena reakci-ja predstavnika vlasti Srbije, Jugoslavije i Republike Srpske, i diplomatapovodom ju~era{we informacije “Blica”.

Tokom ju~era{weg dana, predstavnici me|unarodne zajednice i vlasti u Bo-sni i Hercegovini potvrdili su postojawe dokumenata koji optu`uju “Jugoim-port”, ali je ovo preduze}e demantovalo da ima veze sa zabrawenim izvozom u Irak.

Jugoslovenski premijer Dragi{a Pe{i} izjavio je da je Vlada SRJ svoje-vremeno donela odluku kojom je jasno i nedvosmisleno utvr|eno sa kojim zemqa-ma, na bazi rezolucije UN, odnosno relevantnih dokumenata, Jugoslavija ne smetrgovati oru jem.

119

Dozvole za poslove s Irakom daje Bori{a Vukovi}, biv{i savezni mi-nistar za spoqnu trgovinu i visoki funkcioner Jugoslovenske qevice, sa-da savjetnik ambasadora SRJ u Bagdadu Zorana Jocovi}a. Po proceduri, Sa-vezno ministarstvo odbrane mora da odobri svaki konkretan ugovor, odno-sno posao ovakve vrste. “Blic” saznaje i da postoje indicije da je od novca izovih poslova bila finansirana predsjedni~ka kampawa Vojislava [e{eqa,lidera SRS, kao i da je Maja Gojkovi}, visoki funkcioner te partije, bilau posjeti Bagdadu prije dvije sedmice.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDaannaass”” 2233.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviioo jjee tteekksstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““^oovvii}}:: IInnffoorrmmaacciijjaa ppootteekkllaa iizz mmee||uunnaarrooddnniihh kkrruuggoovvaa””::

Kako “Danas” nezvani~no saznaje, cela pri~a je obelodawena zahvaquju-}i Neboj{i ^ovi}u koji je nedavno ^ekovi}evom saradniku rekao da }e di-rektor “Jugoimporta” uskoro biti smewen. Informacija o izvozu oru`ja uIrak, koju je u utorak objavio “Blic”, u stvari predstavqa sadr`aj pisma ko-je je na adrese jugoslovenskih i srpskih zvani~nika uputio ^ovi}. U izjaviza B92, potpredsednik Republi~ke vlade je rekao da je krajem pro{le nede-qe iz me|unarodnih krugova dobio informaciju o tom slu~aju i da su sli~-na saznawa imali jo{ neki dr`avni funkcioneri. “Nije ta~no da niko ni-{ta nije znao, mnogi su dobili taj dokument, a ja, kada sam dobio informa-ciju o tom dokumentu, smatrao sam da je vrlo odgovorno i bitno za na{u dr-`avu napisati pismo najodgovornijim qudima u zemqi, jer mi moramo da ~u-vamo jedni druge, bez obzira na to da li se u nekim stvarima sla`emo ili ne.Do tih saznawa se dolazi posredstvom raznih me|unarodnih krugova, a izvornije bitan, kao i kod novinara u nekim stvarima, ali moram da ka`em da jeizvor bio dobronameran. Ja sam informaciju dobio u petak, kada sam i napi-sao pismo”, izjavio je ovi}.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” 2233..ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee rreeaaggoovvaawwee DDuu-{{aannaa MMiihhaajjlloovvii}}aa nnaa iizzjjaavvuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““IIssttrraa-ggaa oo oorruu`jjuu zzaa IIrraakk””::

Povodom informacija o tome da je “Jugoimport” SDPR JP izvozio voj-nu opremu u Irak i da su prona|eni dokumenti koji potvr|uju da se jugoslo-venski stru~waci nalaze u Iraku gde tu opremu instaliraju i obu~avaju ira~-ku vojsku, i pisma iste sadr`ine koje je Upravnom odboru uputio potpredsed-nik Vlade Neboj{a ovi}, oglasio se predsednik Upravnog odbora “Jugoim-prot” SDPR JP i ministar unutra{wih poslova Republike Srbije Du{anMihajlovi}.

“Upravni odbor javnog preduze}a “Jugoimport” SDPRJP usvaja programrada i izve{taj o wegovoj realizaciji. Ni u jednom dokumentu koji je razma-trao Upravni odbor, od kada sam ja postao wegov predsednik, nije bilo infor-macija o izvozu vojne opreme u Irak, niti o anga`ovawu stru~waka za insta-lirawe te opreme i obu~avawe ira~ke vojske – tvrdi Mihajlovi}.

Odmah je otvorena istraga o iznetim navodima i javnost }e biti obave-{tena o wenim rezultatima, navodi, izme|u ostalog, Mihajlovi}.

II ““BBlliicc”” 2233.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt oo aaffeerrii ““JJuuggooiimmppoorr-ttaa”” ppoodd nnaasslloovvoomm ““SSmmeewweennii ggeenneerraallii eekkoovvii}} ii \\ookkii}}”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSaa-vveezznnaa vvllaaddaa ssiinnoo}} zzaattrraa`iillaa iissttrraagguu oo ’’JJuuggooiimmppoorrttuu’’,, zzaattvvaarraawwee pprreeddssttaavvnnii-{{ttvvaa ttee ffiirrmmee uu IIrraakkuu ii nnaajjaavviillaa ffoorrmmiirraawwee kkoommiissiijjee””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““PPoo-118

i bitno za na{u dr`avu napisati pismo najodgovornijim qudima u zemqi, jermi moramo da ~uvamo jedni druge, bez obzira na to da li se u nekim stvarimasla`emo ili ne. Do tih saznawa se dolazi posredstvom raznih me|unarodnihkrugova, a izvor nije bitan, kao i kod novinara u nekim stvarima, ali moramda ka`em da je izvor bio dobronameran. Ja sam informaciju dobio u petak, ka-da sam i napisao pismo”, izjavio je ovi} za B92.

Na pitawe u kojoj mjeri aktivnosti “Jugoimporta” mogu da ugroze odnoseJugoslavije i SAD, ovi} ka`e: “Treba biti vrlo efikasan i energi~an, po-{to je jedan od tih qudi koji je u Iraku op{tepoznat Bori{a Vukovi}, a dru-gi lik je isto poznat, s tim {to je on fa{isoidan. Za Bori{om Vukovi}em,~ini mi se, ovde ima i krivi~nih prijava. Dr`ava mora da odreaguje brzo i po-ka`e da to nema veze s dr`avom, nego da je to recidiv pro{lost koji je bio pri-kriven i sakriven. [to se ti~e vojne industrije, ona i te kako mo`e biti upo-slena”, isti~e ovi}.

““VVrreemmee”” 2244.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““AAffeerree”” nnaa-sslloovv ““IIrraa~~kkaa vveezzaa””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““DDookk oovvaajj bbrroojj ’’VVrreemmeennaa’’ uullaazzii uu {{ttaammppuu,, oottvvaa-rraa ssee jjoo{{ jjeeddnnaa aaffeerraa ~~iijjee ssee ppoosslleeddiiccee nnee mmoogguu ssaagglleeddaattii.. UU sslleeddee}}eemm bbrroojjuu oobb-jjaavvqquujjeemmoo ooppssee`nnoo iissttrraa`iivvaawwee oovvoogg sslluu~~aajjaa””::

Na sednici Savezne vlade od 22. oktobra, kojoj su prisustvovali svi ~la-novi i predsednik Upravnog odbora “Jugoimporta SDPRJP” i ministar unu-tra{wih poslova u Vladi Srbije Du{an Mihajlovi}, smewen je generalni di-rektor ovog preduze}a general Jovan ^ekovi}, a zakqu~eno je i da }e pomo}-nik ministra odbrane, general Ivan \oki}, biti razre{en du`nosti kao od-govorno lice za promet naoru`awa. Vlada zahteva da se preispita poslovawesvih preduze}a koja su se bavila trgovinom oru jem, utvrdi krivi~na odgovor-nost i zatvori “Jugoimportovo” predstavni{tvo u Bagdadu.

Sve je zapo~elo tako {to je dnevni list “Blic” izvestio, pozivaju}i se naneimenovane izvore, da je SFOR u raciji u Vazduhoplovnom zavodu “Orao” i{e}erani “Obarska” u Bijeqini prona{ao dokumentaciju koja ukazuje da je “Ju-goimport SDPRJP” izvezao ve}u koli~inu vojne opreme u Irak, da opremu in-staliraju jugoslovenski stru~waci, odnosno obu~avaju ira~ku vojsku za weno ko-ri{}ewe. Navodi se, daqe, da se iz dokumenta vidi kako se od Ira~ana zahte-va da izbri{u oznake na srpskohrvatskom jeziku, kako da se ona sakrije u slu-~aju inspekcije UN, eksperti dislociraju, itd; sve to stoji na dokumentu sa me-morandumom “Jugoimporta”, datiranom 25. septembra 2002. Potpisan je pukov-nik Krste Grujovi}, direktor predstavni{tva ovog preduze}a u Bagdadu.

To je, u su{tini, sadr`aj pisma koji je na adrese jugoslovenskih i srpskihpoliti~ara uputio potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi}. “Nije ta~-no da niko ni{ta nije znao, mnogi su dobili taj dokument, a ja, kada sam dobioinformaciju o tom dokumentu, smatrao sam da je vrlo odgovorno i bitno zana{u dr`avu napisati pismo najodgovornijim qudima u zemqi...”, rekao je o-vi} za B92.

^ovi} nije imenovao svoj izvor. Me|utim, portparol Stejt departmen-ta, Ri~ard Bau~er, izjavquje posle sednice Savezne vlade: “Imamo jasne do-kaze da je firma ’Orao’, u saradwi s jugoslovenskom firmom ’Jugoimport’ ra-dila na obnovi ira~kih aviona. Tu informaciju smo dostavili zvani~nici-ma BiH, RS i SRJ.”

121

– To je apsolutno stavqeno na uvid i do znawa i “Jugoimportu” (SDPR) iostalim ku}ama koje se bave prometom naoru`awa – rekao je Pe{i}.

Neboj{a ovi}, potpredsednik Republi~ke vlade, ocenio je za “Blic” daeventualna saradwa “Jugoimporta” sa Irakom mo`e izazvati probleme na{ojzemqi.

– Ukoliko su ta~ni navodi iz dokumenata, bez ikakvog paranoidnog pri-stupa, moramo biti svesni da to mo`e naneti veliku {tetu SRJ. U najbla`emobliku mogu}e je prekidawe pomo}i, a mo`e do}i i do obustavqawa povratkana{e zemqe u me|unarodne organizacije. Najgora mogu}nost je da SRJ bude sta-vqena na neku crnu listu zemaqa koje podr`avaju teroriste. Ne vidim za{toje neko, po inerciji, zadr`ao poslove iz Milo{evi}evog i [e{eqevog vre-mena, posle promene vlasti. Veoma je va`no da nadle`ni dr`avni organi hit-no i precizno reaguju i utvrde {ta se doga|alo i kakve to ima veze sa novimdemokratskim vlastima – kazao je ovi}.

Javno preduze}e “Jugoimport” demantovalo je da je posredovalo u izvozunaoru`awa i vojne opreme u Irak, koje je navodno proizvodio Vazduhoplovnizavod “Orao” iz Bijeqine u Republici Srpskoj.

– Strogo smo se pridr`avali svih rezolucija UN koje uvode re`im sank-cija Iraku – pi{e u saop{tewu “Jugoimporta”.

Savezno ministarstvo za odbranu saop{tilo je da, od povratka SRJ u UN,ovo ministarstvo nije dobilo nijedan zahtev za odobrewe prometa naoru`a-wa i opreme sa Irakom.

Savezno ministarstvo inostranih poslova odlu~ilo je da se ne ogla{avapovodom informacija da je “Jugoimport” izvozio vojnu opremu u Irak, re~e-no je “Blicu” u ovom ministarstvu.

Iz kabineta premijera Srbije Zorana \in|i}a dobili smo samo stav pokome je to “pitawe koje treba da se razmatra na saveznom nivou”, uz ogradu daoni nemaju nikakve informacije o ovom slu~aju.

Zoran Jocovi}, ambasador SRJ u Bagdadu, izjavio je za “Blic” da u ovom tre-nutku 37 dr`avqana SRJ boravi u Iraku, dok je petoro zaposleno u predstav-ni{tvu “Jugoimporta”.

SFORje 12. oktobra u fabrici “Orao” u Bijeqini i {e}erani “Obarska”prona{ao dokumentaciju i kompjuterske diskove koji ukazuju da se jugosloven-ski stru~waci nalaze u Iraku. Izme|u ostalog, u dokumentima se govori o to-me kako }e “Jugoimport” vratiti svoje tehni~ke eksperte iz Bagdada kada se po-sao zavr{i, kao i to da Ira~ani moraju da uklone oznake “Orao” sa dokumenta-cije za odr`avawe opreme. Dokument je, prema saznawima “Blica”, pisan na “Ju-goimportovom” memorandumu sa datumom 25. septembar. Potpisao ga je pukov-nik Krsto Grujovi}, direktor “Jugoimportovog” predstavni{tva u Bagdadu.

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 2244.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““^oovvii}}::UU IIrraakkuu jjee BBoorrii{{aa VVuukkoovvii}} ii......””::

Ju~e je potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} potvrdio pisawe “Pu-blike” da je on prvi obavije{ten o nelegalnom izvozu oru ja u Irak, odnosnoda su informacije objavqene u {tampi sadr`aj pisma koje je on uputio jugoslo-venskim i srpskim ~elnicima.

“Nije ta~no da niko ni{ta nije znao, mnogi su dobili taj dokument, a ja, ka-da sam dobio informaciju o tom dokumentu, smatrao sam da je vrlo odgovorno120

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 2255.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oo iissttoojj tteemmii oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv““’’OOrraaoo’’ zzaassaadd ooddnneeoo ssaammoo eekkoovvii}}aa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSvvee vvii{{ee zzaahhtteevvaa zzaa kkaa-`wwaavvaawwee uummee{{aanniihh uu aaffeerruu ookkoo ’’JJuuggooiimmppoorrttaa’’””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““FFiilliipp RRiikkeerr::VVaa{{iinnggttoonn nnuuddii ssaarraaddwwuu BBeeooggrraadduu uu rraassvveettqqaavvaawwuu sslluu~~aajjaa,, aallii ssee nnee}}ee zzaaddoo-vvooqqiittii ssaammoo pprriizznnaavvaawweemm ddaa jjee kkrr{{eenn eemmbbaarrggoo UUNN””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ttrrii aannttrr-ffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa:: ““RReemmoonnttoovvaann jjeeddaann aavviioonn””,, ““BBeeggoovvii}}:: NNiijjee bbiilloo iizzvvoozzaa uuIIrraakk”” ii ““SSmmeennaa ddiirreekkttoorraa””::

Odlukom Upravnog odbora zatvoreno je predstavni{tvo “Jugoimporta” uBagdadu. Afera oko ovog preduze}a o{teti}e, prema proceni premijera Sr-bije Zorana \in|i}a, tek popravqen ugled zemqe, a Vojislav Ko{tunica, pred-sednik SRJ, ne sla`e se da slu~aj mo`e drasti~no da {teti ugledu zemqe. Uznapomenu da kr{ewe sankcija UN nije smelo da se dogodi, Ko{tunica navo-di da je “hazarderski posao ’Jugoimporta’ u stvari remont avionskih motorastarije generacije, a ne prodaja savremenog oru ja”.

Da li se preko beogradske firme izvozilo oru je iz Republike Srpskeza Irak i ko treba da odgovara? Vlada SRJ formirala je komisiju koja tre-ba da ispita da li je u Ministarstvu odbrane bilo nepravilnosti pri izda-vawu dozvola za izvoz naoru`awa i vojne opreme. Saznaje se da je taj posao po-veren saveznom ministru policije i odbrane, Zoranu @ivkovi}u i Velimi-ru Radojevi}u, kao i Veroqubu Dugali}u, v.d. saveznom ministru finansija.Vlada RS, na osnovu izve{taja komisije Ministarstva odbrane, ve} je potvr-dila da je Vazduhoplovni zavod “Orao” kr{io rezolucije UN i isporu~ivaooru je Bagdadu.

Jovan ekovi}, koga je Savezna vlada smenila s mesta direktora “Jugoim-porta”, tvrdi da je ve} mesecima pod “strahovitim pritiscima da Amerikan-cima dostavi na uvid i kontrolu sve kapacitete i ugovore o izvozu naoru`a-wa u posledwih pet-{est godina”. On navodi da su pritisak vr{ili savezniministar inostranih poslova Goran Svilanovi} i potpredsednici Vlade Sr-bije, @arko Kora} i Neboj{a ovi}. Ministar Svilanovi}, kako prenosi Be-ta, ju~e nije eleo da komentari{e ove navode.

^ekovi} je rekao da svaki ugovor koji potpisuje SDPR mora da pro|e ve-rifikaciju UO u kome su ministri unutra{wih poslova Srbije i SRJ, Du{anMihajlovi} i Zoran @ivkovi}, savezni premijer Dragi{a Pe{i}, ministarodbrane Velimir Radojevi}.

– “Jugoimport” godinama trguje sa Irakom i bavi se izvozom oru ja ~imeje obezbe|ivao znatne prihode re`imu Slobodana Milo{evi}a, izjavio je ju-~e “Glasu Amerike” Aleksandar Stendi{, glavni urednik ~asopisa “Yejns di-fens” koji se bavi me|unarodnim vojnim i pitawima bezbednosti. – Ameri~-ki Stejt department pozdravio je mere koje je zvani~ni Beograd preduzeo ra-di zaustavqawa trgovine oru jem sa Irakom ocewuju}i ih zna~ajnim – javioje Radio B92. Filip Riker, zamenik portparola Stejt departmenta, naveo jeda je Va{ington ponudio punu saradwu Beogradu u rasvetqavawu tog slu~ajai pozvao vlasti u BiH da preduzmu sli~ne korake i deluju odlu~no u zaustavqa-wu prodaje vojne opreme Iraku. On je naglasio da se SAD ne}e zadovoqiti sa-mo priznavawem da je kr{en embargo UN.

Tomislav Nikoli} (SRS), rekao je da je ta~no da je SRJ remontovala je-dan ira~ki “mig-23”.

123

Ministarstvo odbrane SRJugoslavije negira da je odobrilo ikakav posaou vezi s prometom naoru`awa i opreme s Irakom i najavquje istragu.

UU ““NNaacciioonnaalluu”” 2255.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPoottpprreeddsseeddnniikkssrrppsskkee vvllaaddee oobbeellooddaanniioo ddiipplloommaattsskkuu pprreeppiisskkuu AAmmeerriikkee ii SSRRJJ””,, oobbjjaavvqqeenn jjeennaasslloovv ““^oovvii}} nnaapprraavviioo aaffeerruu oo ttrrggoovviinnii ssaa BBaaggddaaddoomm””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““JJoovvaann^eekkoovvii}} ooppttuu`iioo oovvii}}aa zzaa aaffeerruu ’’ZZoorraa’’.. NNaacciioonnaall ssaazznnaajjee ddaa jjee oovvii}} ttrraa-`iioo ddaa SSDDPPRR iizzvvrr{{ii pprreevvrreemmeennuu iissppllaattuu ppoossllaa,, ~~iimmee ssuu pprreekkrr{{eennaa pprraavviillaaoo ppllaattnnoomm ppoosslloovvaawwuu””::

Potpredsednik srpske vlade Neboj{a ovi} napravio je aferu “Irak” ta-ko {to je medijima otkrio deo diplomatske prepiske izme|u SRJugoslavije iSAD, tvrdi dobro obave{ten izvor “Nacionala”.

SAD su upozorile najvi{e federalne i srpske zvani~nike na osnovanu sum-wu da Vazduhoplovni zavod “Orao” iz Bijeqine izvozi oru je i opremu u Irakpreko “Jugoimporta”. Pismo istog sadr`aja Amerikanci su uputili svim zva-ni~nicima Srbije i Jugoslavije, a namera je bila da se skandal re{i diplomat-skim putem. Me|utim, ^ovi} je to pismo dostavio jednom beogradskom listu,tvrdi izvor “Nacionala”.

Taj izvor navodi da je namera ovi}a bila da se na taj na~in jo{ vi{e pri-bli`i Amerikancima, sa kojima ina~e ima intenzivne kontakte, ali i priku-pi poene na srpskoj politi~koj sceni. ovi}eva ambicija je, naime, da u nekojbudu}oj podeli politi~ke mo}i dobije mesto premijera Srbije.

Smeweni direktor “Jugoimporta”, Jovan ekovi}, optu`io je potpredsed-nike Vlade Srbije Neboj{u ovi}a i @arka Kora}a, kao i saveznog ministrainostranih poslova Gorana Svilanovi}a, da su vr{ili pritisak na wega da ustu-pi obave{tajnim slu`bama SAD ugovore vezane za dugogodi{wu vojnu sarad-wu SDPR-a sa Irakom. Kao ~oveka koji je vr{io najve}i pritisak na wega na-veo je Neboj{u ovi}a, terete}i ga da je svojim anga`ovawem na ekovi}evojsmeni poku{ao da prikrije svoju ulogu u projektu “Zora”.

“Nacional” je do{ao u posed slu`bene bele{ke koju je 27. decembra pro-{le godine sa~inio Goran ]aji} i koji govori o ulozi potpredsednika ovi-}a u ovom projektu.

SDPRje imao sklopqen ugovor sa IRL “Lola” Korporacijom o izvozu re-zervnih delova za ma{ine u vrednosti od 102.000 dolara, koji se u Sektoru zavojnoprivrednu delatnost ovog preduze}a vodio kao projekat “Zora”. “Jugoim-port” je imao obavezu da po prispe}u robe krajwem kupcu i naplate isplati ugo-vorenu vrednost.

– Na osnovu telefonskog zahteva potpredsednika Vlade Neboj{e ovi}a,upu}enom generalnom direktoru Jovanu ekovi}u dana 26. 12. 2001. godine, do-bio sam nalog da istog dana izvr{imo prevremenu isplatu pripadaju}eg delaIRL “Lola” u dinarskoj protivvrednosti od 6.138.810 dinara. Pla}awe je iz-vr{eno na ra~un preduze}a “Lola” Hoteli, a na osnovu pismenog zahteva gene-ralnog direktora IRL “Lola” Korporacija, Lazara Baj~eti}a, jer je ra~un pred-uze}a IRL “Lola” Korporacija bio u blokadi. Time smo prekr{ili Odlukuo na~inu i postupku obavqawa platnog prometa – stoji u slu`benoj bele{ci.

Iako je iz RS stigla zvani~na potvrda da je VZ “Orao” iz Bijeqine kr{iozabranu UN na isporuke oru ja Iraku, ekovi} je ostao pri svojoj tvrdwi dato nije i{lo preko “Jugoimporta”. On je naveo da ako je dokaz “par~e papirasa zaglavqem SDPR, onda je to neozbiqno”.122

novo bi trebalo da bude pokrenuto i pitawe smjene generala Ace Tomi}a, a ini-cijativa }e, prema rije~ima na{eg sagovornika, najvjerovatnije pote}i od cr-nogorskog predsjednika Mila \ukanovi}a.

Uz aktuelna pitawa, ~elnici srbijanskog re`ima bave se i novonametnu-tim problemom koji ovaj put nosi inicijale drugog potpredsjednika srbijan-ske vlade – Neboj{e ^ovi}a. Naime, prema rije~ima na{eg izvora, izbornidebakl u Srbiji otvorio je na vi{im svjetskim instancama pitawe o mogu}-nosti pronala`ewa tre}eg rje{ewa. Zapad nema vremena da ~eka da Srbija iza-bere predsjednika, zato su sada sve o~i uprte u wihovog novog igra~a u koga po-la`u sve nade, a to je Neboj{a ovi}, tvrdi na{ sagovornik, i obja{wava dase upravo u tom kontekstu lider DA i potpredsjednik \in|i}evog kabinetamaksimalno anga`ovao na rasvjetqavawu afere “Jugoimport”. Navodno, uko-liko uspije da stvari istjera na ~istinu, Zapad, a prije svih SAD, rado bi na~elu Srbije vidio Neboj{u ovi}a koji je svoju snala`qivost i brzinu, {toje wima i najpotrebnije, po wima, ve} dokazao na Kosovu i Metohiji.

Povodom afere o trgovini “Jugoimporta” sa Irakom komisiju za ispi-tivawe navoda i istinitosti sumwi i optu`bi koje sti`u sa svih strana for-mirala je i Savezna vlada. Na ~elu ove tro~lane komisije je Zoran @ivko-vi}, savezni ministar policije i potpredsjednik DS. @ivkovi} ne eli jo{uvijek da objelodawuje na koji na~in i ko sve provjerava dokumentaciju i po-slovawe “Jugoimporta”, ali, kako “Dan” nezvani~no saznaje, i drugih firmikoje su osumwi~ene za navodnu trgovinu sa Irakom. Tako|e, jo{ uvijek nijepoznato ni da li su komisija Savezne vlade, kao i dvije grupe srbijanskogMUP-a, odlu~ile da zajedno rade na rasvjetqavawu ovog slu~aja, ali se, za-to, {pekuli{e ve} i informacijom da je komisija jugoslovenskih vlasti ne-ka vrsta super vizora republi~kim organima ~ijom istragom rukovodi Du-{an Mihajlovi}.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2255.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu nnaasslloovv ““PPrriittii-ssaakkaa nniijjee bbiilloo”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} ooddggoovvaarraa ggeenneerraalluu ee-kkoovvii}}uu””::

Dr Neboj{a ovi}, potpredsednik Vlade Srbije, ju~e je demantovao gene-rala Jovana ekovi}a, smewenog direktora “Jugoimporta”, koji ga je optu`ioda je “vr{io stra{ne pritiske na SDPRda Amerikancima dostave podatke ougovorima”.

– Ne znam o ~emu i {ta pri~a ^ekovi} i {ta on uop{te ima da pri~a?!To {to govori je la , kao {to je lagao i varao vlasti u proteklom vremenu –izjavio je ^ovi} za “Novosti”. ^ovi} ka`e da sa ^ekovi}em nije imao nika-kve kontakte:

– Zvao sam ga samo tri puta, da bi platio fabrikama kojima je dugo-vao, a koje o~ito nisu bile na wegovoj listi prioriteta – “Loli Ribaru”iz Beograda i “Integralu” iz Bujanovca. Sve ostalo {to pri~a, nekapri~a i daqe.

UU ““BBoorrbbii”” 2255.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee nnaasslloovv ““SSvviillaannoovvii}} bbeezz kkoo-mmeennttaarraa””::

[ef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovi} nije eleo da komen-tari{e optu`be koje je smeweni direktor “Jugoimporta SDPR” Jovan eko-vi} izrekao na ra~un SMIP-a i ministra li~no.

125

– Ako uop{te treba da neko zbog toga odgovara, onda se po komandnoj li-niji ne mo`e teretiti direktor “Jugoimporta”, a da ne odgovara predsednikUO i ministar policije Du{an Mihajlovi}, istakao je on.

– Iz SRJ u Irak nije izvezeno oru je ni vojna oprema, jer i da je bilo po-ku{aja izvoza, Savezna uprava carina ne bi dozvolila takvu trgovinu, po{tonas na to obavezuje Rezolucija UN, izjavio je sino} direktor SUC-a Vladan Be-govi}.

Vlada RS razre{ila je ju~e du`nosti generalnog direktora Vazduhoplov-nog zavoda “Orao” iz Bijeqine, Milana Pricu, zbog kr{ewa rezolucije Save-ta bezbednosti o izvozu vojne opreme Iraku. Du`nosti su razre{ena lica izDirekcije za promet oru ja i naoru`awa RS, odgovorna za nezakonito poslo-vawe i nepo{tovawe rezolucije Saveta bezbednosti.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 2255.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““ZZbboogg ’’OOrrllaa’’’’lleettee ggllaavvee’’ ppoo SSrrbbiijjii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNaakkoonn oottkkrriivvaawwaa nneeddoozzvvooqqeennee ssaa-rraaddwwee SSRRJJ ssaa IIrraakkoomm””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““SSrrbbiijjii pprriijjeettee ssuukkoobbii pprriissttaallii-ccaa IIrraakkaa ii ZZaappaaddaa,, mmoogguu}}aa rrttvvaa VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq,, aa ppoozznnaavvaaooccii aakkttuueellnniihh ddoo-ggaa||aajjaa ttvvrrddee:: NNaa kkrriilliimmaa aaffeerree ’’JJuuggooiimmppoorrttœœ,, NNeebboojj{{aa oovvii}} kkrree}}ee uu oossvvaajjaa-wwee ssrrbbiijjaannsskkee vvllaassttii””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““II SSaavveezznnaa vvllaaddaajjuurrii ddookkaazzee””::

Sastanci i kolegijumi u najvi{im vojnim institucijama zapo~eli su pre-kju~e “ranom zorom” i na wima se, kao i uop{te posledwih dana, razmatralaaktuelna situacija i mogu}e posledice otkrivawa navodne nedozvoqene sarad-we SRJ sa Irakom. U me|uvremenu, rad najmawe dvije ekipe srbijanskog MUP-a, na ~ijem je ~elu potpredsjednik srbijanske vlade i predsjednik Upravnog od-bora “Jugoimport – SDPR-a”, nastavilo je opse`nu istragu i provjeru svih do-stupnih dokumenata ovog preduze}a, jednog od najja~ih u na{oj zemqi.

Me|utim, ova kao i mnoge druge afere ovog intenziteta posledwih mjese-ci, izazvala je i estoku podjelu stavova na najvi{im instancama. Najgore {tobi iz podjele stavova moglo da se izrodi, tvrdi sagovornik “Dana” iz vojnih iz-vora, jeste eventualni sukob takozvane tvrde struje koja Irak i druge deceni-jama nam bliske zemqe smatra i vi{e nego prijateqskim, i wihovih protiv-nika koji u re`imu Sadama Huseina vide protivnika cijelog svijeta. Na{ iz-vor, tako|e, navodi mogu}nost da }e narednih dana jo{ nekoliko glava biti sta-vqeno na paw, a ne krije ni da posledwih dana srbijanska vrhu{ka ubrzano raz-matra sve mogu}nosti i na~ine na koje bi aktuelni problem mogao da bude is-kori{}en za politi~ku likvidaciju pojedinih protivnika, prije svega iz re-dova opozicije. Najvi{e vremena, uslovno re~eno, posve}eno je mogu}nosti dase sa politi~ke scene Srbije izbri{e predsjednik radikala dr Vojislav [e-{eq, koji svoje simpatije prema Sadamu Huseinu i ira~kom narodu nikada inije krio. Ho}e li se kola, bar u prvoj turi, svaliti preko [e{eqa, vidje}e-mo, ka`e na{ sagovornik i dodaje da u tom slu~aju nijesu nemogu}i ni sukobipristalica ove dvije struje.

“Dan” tako|e saznaje da bi po~etkom slede}e nedjeqe, za kada je zakazana isjednica Vrhovnog savjeta odbrane, mnoge stvari, bar kada je u pitawu ova afe-ra, trebalo da se iskristalizuju. U me|uvremenu, kako saznajemo, poja~avaju sei pritisci da se sa nekih dokumenata pohrawenih u “Jugoimportu” skine ozna-ka povjerqivo, a za to je, naravno, nadle`an upravo VSO. Na toj sjednici po-124

goimporta” generala Jovana ekovi}a da je imao ulogu u pomenutom projektu.Navode}i da je za aferu saznao “kad i drugi”, ovi} ka`e da bi trebalo da seotvori saradwa sa “Unisom” iz Sarajeva i “Travnikom” iz Hrvatske, kako bise ta~no videlo kuda je oru je i{lo i ko ga je sve koristio protiv SRJ. “Sa-svim sigurno nije dr`avni interes SRJ da se ponovo uvla~i u blokade i da seru`i ugled dr`ave pred me|unarodnom zajednicom. Zato je neodgovorno i ne-moralno pri~ati da se to radi u ciqu upo{qavawa kapaciteta vojne industri-je u Srbiji i Jugoslaviji. Nijedan radnik ne bi proizvodio oru je koje bi mo-glo biti upotrebqeno protiv wega i wegove dece – tvrdi ovi}.

– Evidentno je da neko poku{ava da zameni teze. Ja nisam problem, ve} onikoji su dopustili da se prekr{i me|unarodna odluka o zabrani izvoza oru -ja. Moj zadatak je da obavestim nadle`ne dr`avne organe ako saznam infor-macije koje mogu da ugroze zemqu i ubudu}e }u to raditi, zakqu~io je on.

Ina~e, General{tab VJ sino} je saop{tio da VJ nije ovla{}ena za trgo-vinu naoru`awem i vojnom opremom, niti je po bilo kom osnovu ume{ana u ta-kve poslove sa Irakom.

IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““BBiivv{{ii ddiirreekkttoorr ’’JJuuggooiimmppoorrttaa’’ ggeenneerraall JJoovvaann ^eekkoo-vvii}}””,, ““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2266.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu TTaannjjuuggoovvuu vveesstt ppooddnnaasslloovvoomm ““PPrriippiissaannii nnaamm ttuu||ii ppoosslloovvii””.. UUnnuuttaarr oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee ii nnaa-sslloovv ““NNeebboojj{{aa oovvii}}:: NNiissaamm uummee{{aann””::

Preduze}e “Jugoimport SDPR” nije jedino koje se bavi prometom naoru-`awa i vojne opreme i nadle`nim organima je u vi{e navrata ukazivano da jeu toj oblasti potrebno zavesti red i civilnu kontrolu, posebno u prometu na-oru`awa i vojne opreme, naveo je ju~e biv{i direktor Jovan ekovi}.

To smo ~inili zbog toga {to je bilo slu~ajeva da se pojedini poslovi iz oveoblasti, koje obavqaju razne privatne firme, poku{avaju pripisati JP “Jugo-import SDPR” i to uvek u slu~ajevima kada takav posao preti da postane pred-met negativne pa`we javnosti – istakao je ekovi} u pismenom saop{tewu.

Ukazuju}i da atmosfera u medijima posledwih dana “ne doprinosi konstruk-tivnom razmatrawu ~iwenica vezanih za predmetni slu~aj”, on je ocenio da je“prethodno trebalo omogu}iti nadle`nim organima da detaqno ispitaju sveokolnosti ovog slu~aja”, pa da se tek onda, “s konkretnim rezultatima” iza|eu javnost.

On tvrdi da mu nije bila namera da bilo koga li~no proziva ili vre|a.– Moja izjava o gospodinu Neboj{i ovi}u potpuno je pogre{no interpre-

tirana. Ja sam izneo ~iwenicu da je ovi} samo urgirao da se jednom na{em pred-uze}u izvr{i isplata za obavqene poslove, a pre naplate tih poslova od stra-nog partnera. On je to u~inio, s obzirom da se to preduze}e nalazi u te{koj fi-nansijskoj situaciji, kako bi se obezbedila isplata li~nih dohodaka. Na sli-~an, pogre{an na~in, interpretirane su moje izjave i u pogledu drugih li~no-sti, na primer Gorana Svilanovi}a, koji mora da postupa saglasno profesi-onalnim i eti~kim normama, {to je i ~inio i smatramo da je prema “Jugoim-port SDPR” postupio veoma dobronamerno.

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je ju~e da nikada ni-je imao nikakvog posla sa saveznom ustanovom “Jugoimport SDPR”, ~iji ga jesmeweni direktor Jovan ekovi} optu`io da je “vr{io stra{an pritisak” natu ustanovu.

127

“Ministar ne}e to komentarisati”, re~eno je Beti u kabinetu Gorana Svi-lanovi}a.

^ekovi} je izjavio ju~era{wim “Ve~erwim novostima” da je to preduze-}e ve} mesecima izlo`eno strahovitim pritiscima da Amerikancima dosta-vi na uvid i kontrolu sve kapacitete i ugovore o izvozu naoru`awa u posled-wih pet-{est godina.

^ekovi} je naveo da su pritiske vr{ili ministar inostranih poslovaGoran Svilanovi} i potpredsednici Vlade Srbije @arko Kora} i Neboj{a^ovi}.

^ekovi} je, tako|e, optu`io SMIP da, po svojoj nadle`nosti, ne daje po-liti~ku saglasnost na ugovore zbog ~ega “cela namenska mo`e da stavi kqu~u bravu”.

“Posao sa Kenijom od 4,5 miliona dolara, koji je ve} odra|en, ne mo`emoda realizujemo, jer SMIP ne da saglasnost. Na istim mukama su i proizvo|a-~i koji potpisuju ugovore sa, recimo, zemqama Bliskog istoka, jer ti ugovorine mogu da se realizuju, a roba isporu~i, mada zemqe nisu pod embargom UN”,rekao je ekovi}.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” 2255.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreennoossii FFooNNeettoovvuu vveesstt iiss-ppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““OOddjjeeccii sskkaannddaallaa ’’JJuuggooiimmppoorrttoovvoogg’’ iizzvvoozzaa oorruu`jjaa uu IIrraakk”” ssaannaasslloovvoomm ““^eekkoovvii}} ddeemmaannttoovvaaoo:: AAffeerraa nnee ppoossttoojjii””::

Smeweni direktor “Jugoimporta”, Jovan ^ekovi}, demantovao je da je topreduze}e prodavalo oru je Iraku i u izjavi za ju~era{wu “Politiku” oce-nio da afera ne postoji. Upozorio je da “neki najbli`i Milo{evi}evi qudi,novom vrstom revnosti, proizvode}i afere tamo gde one ne postoje, nastoje dazaborave mo`da najva`nije delove svoje biografije”.

Na pitawe na koga je mislio, ekovi} je odgovorio da na wega “najve}i pri-tisak vr{i Neboj{a ovi}”.

“On je potencirao zna~aj dokumenta, koji je odnekud podmetnut, da je SD-PR u~estvovao u transferu motora za “mig 23”, koji su preko Tripolija tran-sportovani za Nigeriju”, dodao je ekovi}. On smatra da je taj dokument nekopodmetnuo “Jugoimportu” i poru~io da bi ovi} trebalo da se seti svoje ulo-ge u projektu “Zora”, ali nije precizirao o ~emu je re~.

Prema wegovim re~ima, u Iraku je do pre desetak dana boravio samo de-legat preduze}a pukovnik Krsto Grujovi}, koji je poku{ao da obezbedi ispla-tu ira~kog duga od 1,2 milijarde dolara.

““BBlliicc”” 2266.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee rreeaaggoovvaawwee NNeebboojj{{ee oovvii}}aannaa iizzjjaavvee JJoovvaannaa eekkoovvii}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““OOrruu`jjee kkoorrii{{}}eennoo pprroottiivv JJuuggoo-ssllaavviijjee”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} oo aaffeerrii ’’JJuuggooiimmppoorrtt’’ ii ooppttuu`bbaa-mmaa JJoovvaannaa ^eekkoovvii}}aa””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““II uubbuudduu}}ee }}uu oobbaavvee{{ttaavvaattii ddrr`aavvnneeoorrggaannee oo ssvveemmuu””::

– [to se ti~e pomiwawa mog imena u vezi projekta “Zora”, prvi put sam~uo kad ga je ^ekovi} pomenuo. Ja sam od ^ekovi}a tra`io da plati svoje ne-izmirene obaveze “Ivo Loli Ribaru” kako bi radnici dobili plate, ne ulaze-}i u to na kojim poslovima je napravqena obaveza. Na nadle`nim organima jeda ispitaju {ta se doga|alo, to nije moj posao, i ne bi trebalo da qudi poput^ekovi}a pri~aju neistine – ka`e za “Glas javnosti” dr Neboj{a ovi}, pot-predsednik Vlade Srbije, komentari{u}i optu`be smewenog direktora “Ju-126

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 2266.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa““PPoottpprreeddssjjeeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee oo kkoonnttrraaooppttuu`bbaammaa iizz ’’JJuuggooiimmppoorrttaa’’”” nnaasslloovv““^oovvii}}:: eekkoovvii}} uu bbllaattuu ddoo gguu{{ee””::

Potpredsjednik Republi~ke vlade, dr Neboj{a ovi}, ka`e specijalno za“Dan” da to {to sada o wemu govori smijeweni generalni direktor “Jugoim-porta”, general Jovan ^ekovi}, jesu “najobi~nije gluposti i podmetawa kojene treba komentarisati”. Nagla{ava da on nikada nije na ekovi}a vr{io “bi-lo kakav pritisak”, jer nije bio u “komunikacijama sa wim” i tvrdi da ne znani{ta o “projektu Zora” i parama koje su “prije vremena i telefonski upla-}ene odre|enoj organizaciji”.

– ekovi} je u ogromnim problemima. On je u blatu do gu{e. Nemam ja ni-{ta da se sporim sa ekovi}em. On je ~ovjek koji mora da obja{wava mnoge stva-ri. Ne meni, nego onima koji taj posao rade i koji su za to zadu`eni. Nisam japroblem, nego je ekovi} problem. Taj poku{aj zamjene teza ne mo`e ovog pu-ta pro}i”, nagla{ava ovi}.

On energi~no odbija, kako ka`e insinuacije, da je on napravio ovu aferuo trgovawu sa Irakom, koriste}i diplomatsku prepisku izme|u Amerike i Ju-goslavije.

– Ovi {to sada mnogo bu~u oko toga, pla{im se da to ne ~ine zbog dr`av-nog, nego li~nog interesa – ka`e za “Dan” potpredsjednik Republi~ke vladeNeboj{a ovi}.

VViikkeenndd iizzddaawwee ““NNaacciioonnaallaa”” 2266-2277.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloo-vvaa ““AAffeerraa:: NNeebboojj{{aa oovvii}} oo{{ttrroo ooddggoovvaarraa nnaa ooppttuu`bbee JJoovvaannaa eekkoovvii}}aa ii ppii-ttaa::””,, oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““[[ttaa }}ee nnaa{{ee oorruu`jjee kkoodd aallbbaannsskkiihh tteerroorriissttaa!!??””::

– Nisam obavestio medije o detaqima afere vezane za izvoz vojnih kom-ponenti u Irak. Dokumentaciju o poslovawu “Jugomporta” dobili su najvi{idr`avni funkcioneri – Vojislav Ko{tunica, Zoran \in|i}, Goran Svilano-vi}, Du{an Mihajlovi}. Me|utim, nije pravo pitawe da li je afera izno{e-we dokumenata u javnost, ve} je pitawe da li je afera to {to neko izvozi oru -je u zemqe koje se nalaze na zabrawenoj listi UN i SAD. Niko nema pravo, pani ekovi}, da jedno pri~a, a drugo radi. Ako je zvani~na politika da imamodobre odnose s me|unarodnom zajednicom, onda, za Boga miloga, nemojmo izvo-ziti oru je u Irak – ka`e za “Nacional” potpredsednik srpske vlade Neboj-{a ovi}.

Smeweni direktor “Jugoimporta”, Jovan ekovi}, optu`io je u ~etvr-tak ^ovi}a da je vr{io pritisak na wega u dosluhu sa Amerikancima, daje cela afera iskonstruisana i da ne postoje nikakvi dokazi o poslovimas Irakom.

– ekovi} se bez imalo skrupula pona{a kao dr`ava u dr`avi, a mnogo jepitawa na koje on i firma na ~ijem je ~elu bio treba da odgovore. Da li je “Ju-goimport” i za koga poslovao s nekim firmama s teritorije biv{e Jugosla-vije, poput sarajevskog “Unisa”, a koje je trebalo da zavr{i recimo u Bocva-ni, dospelo u ruke ekstremnih Albanaca na jugu Srbije ili na Kosmetu? To tre-ba objasniti familijama na{ih palih boraca – kako se moglo dogoditi da gi-nu od pu{aka jugoslovenske proizvodwe koje smo mi zaplewivali?

^ovi} tvrdi da je sa ^ekovi}em razgovarao samo nekoliko puta u`ivotu.

129

– Nikada nisam radio nijedan posao vezan za oru je, kao {to nikad nisamradio poslove vezane za naftu, cigarete i alkohol – rekao je ovi}.

IIssttoogg ddaannaa,, 2266.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, ““PPoolliittiikkaa”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““^oovvii}}::NNiikkaaddaa nniissaamm iimmaaoo ppoossllaa ssaa JJuuggooiimmppoorrttoomm””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je ju~e Tanjugu da ni-kada nije imao nikakvog posla sa saveznom ustanovom “Jugoimport SDPR”, ~i-ji ga je smeweni direktor Jovan ^ekovi} optu`io da je “vr{io stra{an pri-tisak” na tu ustanovu.

“Ja nikada nisam radio ni jedan jedini posao vezan za oru je, kao {to ni-kada nisam radio poslove vezane za naftu, cigarete i alkohol”, rekao je ovi}i postavio pitawe da li aferu prave qudi koji su bili direktno vezani za po-slove s oru jem, ili oni koji su “alarmirali da zemqa ne upadne u sivu zonu itime i ovo malo ugleda, koji smo sticali od petog oktobra, sru{imo”.

Potpredsednik Republi~ke vlade smatra da dr`avni i nacionalni inte-res nije ne biti partner sa me|unarodnom zajednicom, pogotovo kad su dr`av-ni organi doneli odluku da zemqa u|e u takvo partnerstvo.

“Tu nema la`i i ne sme da bude neistine i prevare”, naglasio je ^ovi} irekao da nema nameru da se bavi SDPR-om, ali da insistira da se svi poslovite firme provere i da se svi nalazi predo~e javnosti.

““BBlliicc”” 2266.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iizzjjaavvee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““^oovvii}}:: ZZaauussttaavviillii ssmmoo ooppaassaann ppoossaaoo””::

Biv{i direktor “Jugoimport SDPR”, Jovan ^ekovi}, izjavio je ovih da-na da bi potpredsednik srpske vlade Neboj{a ^ovi} “morao da ima na umu isvoju ulogu u projektu ’Zora’. On zna o ~emu govorim i na koji su na~in sred-stva SDPR-a (90.000 dolara) na osnovu wegove urgentne intervencije telefo-nom upla}ena”, rekao je ekovi}.

Neboj{a ovi}, potpredsednik Vlade Srbije, za “Blic” ka`e da je za “Zo-ru” prvi put ~uo ju~e:

– ekovi} je ~ovek koji la`e i izmi{qa i pona{a se kao da je nedodirqiv.Pitao sam {ta je to “Zora”, i rekli su mi da se tu radi o upo{qavawu namen-ske industrije. Istina je da sam zvao ekovi}a da plati “Loli Ribaru” dug od{est miliona dinara, jer je Vlada Republike Srbije u{la u sanaciju ovog pred-uze}a i jedan od zakqu~aka je bio da se naplate sva potra`ivawa “Lole Riba-ra”, dakle sve, a ne samo ono {to je ekovi} dugovao – ka`e ovi} i dodaje dabi biv{em direktoru “Jugoimporta” bilo pametnije da se skoncentri{e na pro-blem koji on ima.

– Ne pla{im se ja wihovih pri~a. Znam ta~no ko se bavi projektovawem“Zore”, ali boqe bi im bilo da ka`u {ta su radili sa UNIS-om iz Sarajevai fabrikom municije iz Travnika – ka`e ovi}, i dodaje:

– Zaustavili smo jedan posao opasan po dr`avu. Sada se doga|a da onaj koje pravio taj posao optu`uje one koji su {titili dr`avne interese. Ukolikoje stav dr`avnog rukovodstva, a jeste, da razvija partnerske odnose sa me|una-rodnom zajednicom, onda niko nema pravo da ru{i te odnose i time ugro`avate{ko sticani ugled zemqe. Nije dr`avni interes prodaja oru ja zemqama ko-je se nalaze na listi zabrane i to se ne mo`e braniti ni time {to }e neko ma-nipulisati u smislu navodnog upo{qavawa radnika, jer postoji opasnost da jeneko od tih radnika i wihovih porodica mo`da i poginuo od tog oru ja, a si-guran sam da to niko ne eli.128

ju}i i municiju – navodi ameri~ki nacionalni radio, uz podse}awe na nedav-nu aferu u koju su ume{ani Vazduhoplovni zavod iz Bijeqine i dr`avna fir-ma “Jugoimport” iz Beograda.

Va{ington Post, pozivaju}i se na policijske izvore u Hrvatskoj, pi{eda je u ~etiri kontejnera na brodu “Boka star”, prona|ena “sumwiva supstan-ca, poreklom iz Jugoslavije” upu}ena u Irak, da bi se ustanovilo mo`e li dase koristi za poboq{awe performansi “skad” raketa sredweg dometa, koje suIra~ani koristili u Zalivskom ratu 1991. godine. U tovarnom listu zaple-wenog broda, pi{e va{igntonski list, bili su upisani i rezervni delovi zazastarele borbene avione sovjetske proizvodwe mig-21, koji se nalaze u sasta-vu preostale flotile ira~kog ratnog vazduhoplovstva. Me|utim, pozivaju}ise na istra`ne organe iz Rijeke, va{ingtonski list navodi da na brodu “Bo-ka star” koji je isplovio u utorak iz barske luke, nisu prona|eni deklarisa-ni rezervni delovi za mig-21.

Portparol hrvatske policije Zrinka Bardi} saop{tina je tokom vi-kenda da je na brodu “Boka star” prona|en “eksplozivni materijal” u 14 kon-tejnera, a da prema preliminarnoj istrazi taj barut ima vi{enamensku ulo-gu u vojnoj industriji. Jedan policijski zvani~nik, koji je `eleo da ostaneanoniman, kazao je da se to puwewe koristi za minobaca~ke mine, artiqe-riju i rakete. Hrvatski zvani~nici odbili su da pru`e bilo kakve detaqeu vezi sa zaplenom broda “Boka star”, koji je vlasni{tvo jednog crnogorskogdr`avqanina.

S druge strane, ne sti{ava se “afera Jugoimport”. Savezni ministar od-brane, Velimir Radojevi}, izjavio je ju~e da za vreme wegovog boravka na tojfunkciji nije izdata nijedna dozvola za izvoz naoru`awa ili vojne opreme uzemqe pod embargom UN ili SAD i dodao da se radi na izmeni zakona u obla-sti prometa takve robe. Radojevi} je kazao da “ugovori i eventualne dozvole,koje se odnose na aferu”, poti~u iz vremena kada on i premijer SRJ Dragi{aPe{i} nisu bili na sada{wim funkcijama.

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} rekao je da prvi put ~uje zaprojekat “Zora”, sa kojim ga je povezao smeweni direktor “Jugoimport SDPR”Jovan ekovi}. ekovi} je, naime, izjavio da bi ovi} morao da ima na umu isvoju ulogu u projektu “Zora”, dodaju}i da potpredsednik srpske vlade zna o ~e-mu se radi i na koji su na~in sredstva SDPRod 90 hiqada dolara na osnovu ur-gentne intervencije telefonom upla}ena.

“Ne pla{im se ja wihovih pri~a. Boqe bi im bilo da ka`u {ta su radi-li sa preduze}em UNIS iz Sarajeva i fabrikom municije iz Travnika”, re-kao je ovi}. On smatra da je zaustavqen “posao opasan po dr`avu”, te da sada“onaj ko je pravio taj posao optu`uje one koji su {titili dr`avne interese”.

Du{an Mihajlovi}, ministar unutra{wih poslova i predsednik Uprav-nog odbora preduze}a “Jugoimport SDPR”, izjavio je da nije bio upoznat “nisa jednim konkretnim poslom” tog preduze}a. On je naveo da UO po zakonu istatutu razmatra op{te poslovawe SDPR, a ne konkretne ugovore, koji su is-kqu~ivo u nadle`nosti poslovodstva i generalnog direktora. Mihajlovi} jeocenio da je {teta ugledu SRJ “ve} naneta” tom aferom, ali je “jo{ rano go-voriti” o eventualnim posledicama.

131

– Intervenisao sam u ime Vlade Srbije kod ekovi}a, jer je SDPR dugo-vao “Loli” oko 6,5 miliona dinara. On je s odu{evqewem isplatio taj novac,nadaju}i se vaqda da }e i mene izlobirati da mu pomognem da ostane na mestudirektora “Jugoimporta”. Samo {to kod mene to ne prolazi – ka`e ovi}.

Potpredsednik srpske vlade negira bilo kakvu ume{anost u “takozvaniprojekat Zora”, isti~u}i da prvi put ~uje za tako ne{to. On ka`e da je naknad-nim raspitivawem utvrdio da iza pomenutog projekta stoji upo{qavawe ka-paciteta namenske industrije u SRJ. ovi} smatra da je afera “Irak” spre~e-na u posledwem trenutku i nada se da to ne}e imati posledice po daqe odnoseSRJ sa SAD.

– Za{titili smo dr`avne interese i spre~ili ve}u {tetu. Ne}e biti po-sledica ukoliko dr`ava preuzme svoje obaveze. Sada je na saveznim organimada prekontroli{u poslovawe SDPR-a i utvrde odgovornost. Tu bi kqu~nu ulo-gu trebalo da odigra komisija u kojoj su Zoran @ivkovi}, Velimir Radojevi}i Veroqub Dugali}. Uveren sam da }e odgovarati svi oni koji su radili nele-galne stvari. Izgleda da je za ovo podnebqe simptomati~no da kad god uradi-te ne{to dobro i korisno za odnose sa me|unarodnom zajednicom, iskrsne ne-ka glupost. Zato apelujem na Ko{tunicu i \in|i}a da se izdignu iznad ovihpolemika i ne dozvole da neko perfidno iskoristi tu aferu, tako {to }e wihdvojicu jo{ jednom staviti u centar sukoba – zakqu~uje ovi}.

UU iissttoomm bbrroojjuu ““NNaacciioonnaallaa”” oobbjjaavvqqeenn jjee ii nnaasslloovv ““NNiissaamm ttrraa`iioo pprriissuussttvvooAAmmeerriikkaannaaccaa uu UUOO ’’JJuuggooiimmppoorrttaa’’””::

Potpredsednik srpske vlade negira ekovi}eve optu`be da je od wega tra-`io da u UO “Jugoimporta” u|e i revizor, predstavnik Amerikanaca, kao di-rektno zainteresovanih za kontrolu prometa naoru`awa.

– Nikada se ekovi}u nisam obratio s tim zahtevom, a ne verujem ni da sutako ne{to od wega tra`ili Svilanovi} ili Kora}. Mene su predstavnici Mi-nistarstva odbrane zvali na razgovor 18. oktobra, neposredno posle slawa pi-sma upozorewa na sve va`nije adrese u zemqi. Tada smo se slo`ili da je najbit-nije da se odmah zaustavi poslovawe SDPR-a i utvrde krivci. Dozvole za iz-voz oru ja idu preko ministarstva, a kako je u ovom slu~aju nije bilo, slu~ajje utoliko gori – napomiwe ovi}.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDaannaass”” 2288.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““BBeeooggrraadd ppoo-vveezzaann ii ssaa zzaapplleewweenniimm bbrrooddoomm ’’BBookkaa ssttaarr’’””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““AAmmeerrii~~kkii mmeeddiijjii oonnoovvoomm sslluu~~aajjuu ttrrggoovviinnee oorruu`jjeemm ssaa IIrraakkoomm””.. UUnnuuttaarr oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjeeii tteekksstt iizz bbeerrlliinnsskkoogg ““VVeelltt aamm zzoonnttaaggaa”” ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq ssrree||iivvaaoo ppoo-sslloovvee ssaa IIrraakkoomm””::

Afera sa brodom “Boka star”, koji su zaustavile hrvatske vlasti posle is-plovqavawa iz barske luke, predstavqa za ameri~ke medije “jo{ jednu potvr-du” o nedozvoqenoj vojnoj trgovini SRJ sa re`imom Sadama Huseina u Iraku.Uz pozivawe na obave{tajne izvore i prve nalaze istrage, u medijskim reago-vawima izve{tava se da su se na zaplewenom brodu “Boka star” nalazila, po-red ostalog, i ~etiri kontejnera sa jednobaznim i dvobaznim barutom, od ko-jih se ovaj drugi, kako se navodi, naziva “raketni” ili “nitroglicerinski” ba-rut i koristi se za puwewe startnog motora koji ispaquje rakete.

– Postoje pouzdani podaci da je Jugoslavija godinama bila jedan od zna~aj-nih izvoznika u Irak raznog naoru`awa, vojne opreme i materijala, ukqu~u-130

sa oru jem vrte se velike pare. Stoga o~ekujem da }e nova dr`avna komisija,koja treba da istra`i doga|aje u vezi sa vojnom pomo}i Iraku, biti sastavqe-na od stru~nih i kompetentnih qudi koji }e dosledno i nepristrasno istra-`iti ovu aferu.

Ovim re~ima je, ukratko, Neboj{a ovi}, lider DA, sumirao doga|aje ko-ji su usledili posle obelodawivawa afere “Jugoimprot” i navodne trgovineoru jem sa Irakom. Na ju~era{woj konferenciji za {tampu on je negirao ida je u pozadini ove afere”patriotizam i eqa za upo{qavawem namenske in-dustrije”, ve}, kako je rekao, iza svega stoji – li~ni interes.

– Neki od lidera potvrdili su da su vi{e puta putovali u Irak. Mnogiu~esnici afere poku{avaju da se sakriju iza programa “Hrana za naftu”, ta-ko da je potrebno da dr`avna komisija detaqno ispita i taj program – nagla-sio je ovi}. Bi}e veoma opasno ako neko bude poku{ao ne{to tu da krije. Tuje jako puno otvorenih pitawa, mnogo je nasle|enih protokola iz milo{evi-}evsko-{e{eqevskog vremena, a da ih ni novi organi nisu ukinuli.

– Ne mo`e se govoriti da je u pitawu upo{qavawe namenske industrije,smatra ovi}. Jer, “kad u Iraku izbije rat, kako }emo onda naplatiti vi{e odmilijardu dolara duga”?! Dr`avni i nacionalni interes je partnerski odnossa me|unarodnom zajednicom, kao i da se doma}a namenska industrija legalnouposli.

– U celom tom poslu na{lo se i nekoliko nevinih qudi: qudi koji supostali pomo}nici ministra, a sve im je ra|eno da ih i pre nego {to to po-stanu, “skinu” sa tog mesta – ka`e ^ovi}. – Istakao bih tu i jednog pozi-tivnog ~oveka, to je general Ivan \oki} koji je platio cenu. Ali, neka dr-`avna komisija uradi svoj posao, jer, nije logi~no do}i samo do pomo}ni-ka ministra.

U dr`avnoj komisiji, prema mi{qewu ovi}a, ne treba da budu oni kojise pla{e oru`arskih i duvansko-pu{a~kih lobija:

– Veliki problemi izazvani su i time {to je jedan broj qudi 5. oktobrabrinuo za svoj `ivot, 6. oktobra za svoj novac, a 7. za svoje pozicije. Od 8. ok-tobra uop{te ne brinu. U{li su unutra – rekao je ovi}.

Lider DA je naglasio i da informacije o aferi nije imao pre nego {tosu iza{le u javnost, da je u proteklih {est meseci, od kada se, navodno, zna zaovu aferu, bio nekoliko puta u Va{ingtonu, ali da nikakva upozorewa nije do-bio. Ali, smatra ovi}, potrebno je utvrditi “da li je i ko od dr`avnih funk-cionera znao za ameri~ka upozorewa”.

^ovi} je odbacio spekulacije o ume{anosti u projekat “Zora”, za koji jenaveo da je “masa protokola nasle|enih iz 1999. godine o poslovawu sa Irakom”.

– Ni{ta ne znam o “Zori”, niti sam ikada radio na tome. Ta~no je da samzvao ekovi}a zbog plata za “Lolu Ribara” i da }u zvati za svaku fabriku ko-joj se duguje – izri~it je ovi}.

– Projekat “Zora” su nasle|eni protokoli. [ta se u wima nalazi, nisamhteo da se interesujem. To mora da istra`i dr`avna komisija koja mora do}ido ciqa. A, ukoliko ne bude efikasna, mi }emo svoj glas di}i, jer se ne boji-mo ni~ega.

UU ““BBlliiccuu”” 3300.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu rruubbrriiccii ““TTeemmaa-ffeeqqttoonn”” oobbjjaavvqqeenn jjeeiissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee NNeebboojj{{aa oovvii}} oocceenniioo ddaa iizzaa

133

Kako pi{u bawalu~ke “Nezavisne novine”, komandant SFOR-a, generalVilijam Vard, uputio je 19. oktobra ove godine pismo ministru odbrane RS uostavci Slobodanu Bili}u, u kojem ga je detaqno informisao o preliminar-nim rezultatima sitrage SFOR-a u Vazduhoplovnom zavodu “Orao” iz Bijeqi-ne. U tom pismu Vard napomiwe da je analizom sasvim jasno utvr|eno da je “Oraobio anga`ovan u neprijavqenom izvozu komponenata za vojne sisteme preko SRJu Irak”. Ministarstvo odbrane RS u nekoliko navrata demantovalo je da je do-bilo pismo SFOR-a.

– Poslove oko krijum~arewa oru ja iz Republike Srpske u Irak ugovaraoje vo|a srpskih radikala Vojislav [e{eq – objavio je nema~ki nedeqnik Veltam zontag, pozivaju}i se na bliskoisto~ne krugove zapadnih obave{tajnih slu-`bi. Kako pi{e taj list, [e{eq je tokom posledwih 18 meseci “najmawe dva-put” boravio u Iraku, gde se sastao sa Sadamom Huseinom i wegovim zameni-kom Taha Jasin Ramadanom. Ciq prve [e{eqeve posete Iraku, u februaru 2001.godine, bio je obnavqawe veza, prekinutih posle svrgavawa Slobodana Milo-{evi}a. [e{eq je potom, pi{e taj list, po~etkom maja 2002. godine ponovo oti-{ao u Irak, ovog puta na me|unarodnu Konferenciju solidarnosti sa ira~kimnarodom. Prema navodima nema~kog nedeqnika, “na ime provizije od poslovas oru jem, [e{eq je dobio sedam miliona dolara za svoju predsedni~ku kam-pawu”. List navodi da su u Irak otpremani motori za mig-21 i mig-23, kao i re-zervni delovi za protivvazdu{nu odbranu. “Oni su isporu~ivani ukrajinskimtransportnim avionima, a ve}e po{iqke i{le su preko luke Bar u kiparskuluku Latakija. Tu ih je do~ekivao sin sirijskog ministra odbrane Mustafe Ti-jasa, i sprovodio do kona~nog odredi{ta. Ovaj krijum~arski put je, me|utim,posledwih nedeqa prekinut”, zakqu~uje Velt am zontag.

““SSvveeddookk”” 2299.. nnoovveemmbbrraa oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““^oovvii}}:: NNiissaamm ddaaoo mmaatteerriijjaall mmee-ddiijjiimmaa””::

General Jovan ekovi} je optu`io Neboj{u ovi}a da je upravo on ceo slu-~aj izneo u medije i da je on, zajedno sa @arkom Kora}em i Goranom Svilano-vi}em, vr{io pritisak na wega da SDPRAmerikancima iznese podatke o ugo-vorima.

^ovi} je, odgovaraju}i na optu`be ekovi}a, rekao da je za celu aferu ~uoiz medija i da je na nadle`nim organima da ispitaju {ta se zapravo doga|alooko afere sa oru jem:

– [ta ako sam i dao medijima, a nisam! ujem da je on to posle demantovao.Ne}u time da se bavim. ovek je budala – ka`e Neboj{a ovi}, potpredsednikRepubli~ke vlade.

Savezni ministar inostranih poslova, Goran Svilanovi}, nije eleo dakomentari{e ekovi}eve optu`be:

– Ni do sada nisam davao izjave ni govorio o tome. Ne}u ni sada.““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 3300.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu nnaasslloovv ““VVeelliikkee ppaa-

rree llii~~nnii iinntteerreess”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa ^oovvii}} oo ppoozzaaddiinnii sslluu~~aajjaa ’’JJuu-ggooiimmppoorrtt’’””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““IIzzaa ttrrggoovviinnee oorruu`jjeemm ssaa IIrraakkoomm ssuu llii~~nniiiinntteerreessii ppoojjeeddiinnaaccaa,, vvrrttii ssee kkrruuppaann nnoovvaacc...... NNii{{ttaa nnee zznnaamm oo sslluu~~aajjuu ’’ZZoorraa’’,,aallii ii ttoo }}ee ssee uusskkoorroo iissppiittaattii””::

– Nema dr`avnog i nacionalnog interesa u trgovini oru jem sa Irakom.Svi koji tvrde da ga ima, iza te tvrdwe kriju li~ni interes, jer u poslovima132

bboorraa ii ddaa zzaabbaavvqqaa jjaavvnnoosstt,, vvee}} oozzbbiiqqnnoo ddaa iissppiittaa uummee{{aannoosstt ffiirrmmii ii ppoojjeeddii-nnaaccaa uu cceeoo ’’sslluu~~aajj’’,, kkaa`ee oovvii}}””::

Lider Demokratske alternative i {ef Koordinacionog centra za Koso-vo i Metohiju, Neboj{a ^ovi}, izjavio je ju~e da nije bilo selektivnog pri-stupa kod izlaska Srba na upravo zavr{ene lokalne izbore u Pokrajini, os-im u slu~aju severne Mitrovice.

– Nikoga ne okrivqujemo, ali takvim pristupom smawuje se prostor za de-lovawe na{e dr`ave. Pojedinci koji su se zalagali da Srbi ne glasaju u Ko-sovskoj Mitrovici, treba da izaberu da li }e sara|ivati sa Beogradom ili }ese opredeliti za Pri{tinu – poru~io je ovi}.

Komentari{u}i otkazivawe UNMIK-ove konferencije o decentraliza-ciji Kosmeta, ovi} je najavio da }e danas u Beogradu o tome razgovarati sa {e-fom Civilne misije Mihaelom [tajnerom, ali, s obzirom da je odziv na kosmet-ske izbore bio ispod o~ekivanog, bi}e potrebno vreme do novog zakazivawa.

Demokratska alternativa, kako je saop{tio ovi}, pozdravqa osnivaweDr`avne komisije koja treba da ispita slu~aj nelegalne trgovine naoru`awemsa Irakom, jer je to va`no za kredibilitet na{e zemqe u svetu.

– Ne bi smela novoformirana dr`avna komisija da radi po principu anket-nih odbora, kojim bi se zabavqala javnost, upozorio je ovi}, dodav{i da trebaozbiqno ispitati ume{anost firmi i pojedinaca. On je naglasio da u procesuistrage nemaju {ta da tra`e oni koji se pla{e “oru`anih i duvanskih lobija”.

Prema wegovoj oceni, pri~e da se radi o upo{qavawu na{e namenske in-dustrije, i da je to na{ dr`avni interes, ne stoje, jer se radi o nelegalnim po-slovima, zbog kojih }emo izgubiti poverewe u saradwi sa me|unarodnom zajed-nicom. On je odbacio navode da je informacija o izvozu naoru`awa Iraku ujavnost dospela preko wega, obja{wavaju}i da je sve poteklo nakon saznawa {tase de{ava u vazduhoplovnom zavodu “Orao” u Bijeqini.

– Ve} du`e vreme Amerikanci prate kuda plovi brod “Boka star”, i sasvimje svejedno da li je javnost o tome obave{tena pre dva meseca ili sada. U sva-kom slu~aju, boqe ikad nego nikad – rekao je lider DA. On ne veruje da }e afe-ra “Jugoimport” imati posledice po na{u zemqu, ukoliko se posao oko rasve-tqavawa slu~aja dobro odradi.

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 3300.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviillaa jjee iissppoodd nnaaddnnaa-sslloovvaa ““IIssttrraaggaa zzbboogg iilleeggaallnnee iissppoorruukkee oorruu`jjaa zzaa IIrraakk {{iirrii ssee ii nnaa BBoossnnuu iiHHeerrcceeggoovviinnuu”” nnaasslloovv ““OOppssee`nnaa kkoonnttrroollaa bboossaannsskkiihh ffaabbrriikkaa””.. PPooddnnaasslloovv tteekk-ssttaa jjee ““GGllaassiinnee ddaa ssuu ssaarraajjeevvsskkii ’’UUnniiss’’ ii ffaabbrriikkaa zzaa pprrooiizzvvooddwwuu eekksspplloozziivvaa ’’VVii-tteezziitt’’ iizz VViitteezzaa bblliisskkoo ssaarraa||iivvaallii ss bbeeooggrraaddsskkiimm ’’JJuuggooiimmppoorrttoomm’’,, ggllaavvnniimm ppoo-ssrreeddnniikkoomm uu iilleeggaallnniimm ppoosslloovviimmaa ss IIrraakkoomm,, oo{{ttrroo ddeemmaannttoovvaallii ooddggoovvoorrnniiuu ttiimm pprreedduuzzee}}iimmaa.. II uu MMiinniissttaarrssttvvuu ooddbbrraannee FFeeddeerraacciijjee BBiiHH ttvvrrddee ddaa nnii zzaakkaakkvvuu iilleeggaallnnuu ttrrggoovviinnuu nneemmaa nniikkaakkvviihh mmoogguu}}nnoossttii jjeerr jjee ssvvee {{ttoo ssee pprrooiizzvvoo-ddii ppoodd nnaaddzzoorroomm SSFFOORR-aa””::

“Mre`a umije{anih u skandal s Irakom jako je {iroka. Svi bi mogli bi-ti iznena|eni brojem sudionika i zemaqa koje su u to ukqu~ene”, izjavio je pre-kju~e visoki predstavnik za BiH Padi E{daun u Sarajevu, nagovje{tavaju}ida afera s prodajom oru ja Iraku ima {ire razmjere.

Samo dan nakon wegove izjave, koja po~iva na dokazima {to su ih prona-{li inspektori SFOR-a, plasirana je i izjava potpredsjednika srbijanske Vla-de Neboj{e ovi}a, koji je ustvrdio da su sarajevski “Unis” i fabrika za pro-

135

aaffeerree ookkoo {{vveerrccaa oorruu`jjaa uu IIrraakk ssttoojjee nnee~~iijjii llii~~nnii iinntteerreessii”” nnaasslloovv ““OOkkoooorruu`jjaa ssee vvrrttee vveelliikkee ppaarree””::

Lider Demokratske alternative i potpredsednik Vlade Srbije Ne-boj{a ^ovi}, ju~e je najavio da DA podr`ava formirawe dr`avne komi-sije sastavqene od struwaka koji }e detaqno istra`iti sve navode o ume-{anosti beogradske firme “Jugoimport” u prodaju oru`ja ira~kim vla-stima. Lider DA je rekao i da o~ekuje da }e ta komisija do kraja ispita-ti trgovawe oru`jem sa Irakom i dodao da je siguran da u tom poslu ne-ma dr`avnih interesa.

– Komisija ne bi smela da radi po principu raznih anketnih odbora koji-ma su ranije “uveseqavani” gra|ani. Tako|e, ne mislim da ovo nije ni{ta po-sebno kao {to su neki ocenili. Mo`da je boqe da pitamo poreske obveznikeda li oni tako misle – smatra ovi} i dodaje da su u celom slu~aju smeweni ineki nedu`ni qudi kao {to je, prema wegovoj proceni, sada ve} smeweni po-mo}nik saveznog ministra odbrane general Ivan \oki}.

^ovi} je kazao i da u dr`avnoj komisiji ne treba da budu oni koji se pla-{e “oru`arskih” i “duvansko-pu{a~kih” lobija.

– Mislim da su veliki problemi izazvani i time {to je jedan broj 5. ok-tobra brinuo za svoj `ivot, 6. oktobra za svoj novac, 7. oktobra za svoje pozi-cije. Od 8. oktobra uop{te ne brinu. U{li su unutra – rekao je potpredsednikVlade Srbije.

On smatra da }e biti opasno ako neko bude poku{ao da ne{to sakrije.– Veoma je bitno znati da u vezi sa ovim slu~ajem postoji mnogo protoko-

la iz vremena Milo{evi}-[e{eq, koji nisu ukinuti. Tako|e ne stoje ni pri-~e da ovako upo{qavamo “Namensku”, jer Irak duguje SRJ preko milijardu do-lara – tvrdi on.

^ovi} je istakao da ne o~ekuje sankcije UN zbog izvoza oru ja u Irak “akose istraga dobro i pametno odradi”, kao i da smatra da treba proveriti {tase krije iza projekta “Hrana za naftu”, ko je i kako imao diplomatske paso{e,koje firme su radile i s kakvim papirima.

On je ocenio da iza svega stoji li~ni interes i da se u poslovima sa oru -jem “vrte velike pare”.

^ovi} tvrdi i da mnogi u~esnici afere poku{avaju da se sakriju iz pro-grama saradwe sa Irakom “Hrana za naftu”, tako da je potrebno da dr`avna ko-misija detaqno ispita i taj program.

On je kazao da informacije o aferi nije imao pre nego {to su iza{le ujavnost, ali da je potrebno utvrditi da li je i ko od dr`avnih funkcionera znaoza ameri~ka upozorewa.

^ovi} je odbacio informacije o ume{anosti u projekat “Zora”, za koji jenaveo da je “masa protokola nasle|enih iz 1999. godine” o poslovawu sa Ira-kom, ali nije mogao da navede {ta se u protokolima nalazi.

UU tteekkssttuu iissppoodd nnaasslloovvaa ““PPrrii~~aa oo oorruu`jjuu ppootteekkllaa iizz ’’OOrrllaa’’””,, ““BBoorrbbaa”” 3300..ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iizzjjaavvee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa oo aaffeerrii ““JJuuggooiimmppoorrtt””ii llookkaallnniimm iizzbboorriimmaa nnaa KKoossoovvuu ii MMeettoohhiijjii.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““NNeebboojj{{aa oo-vvii}} oo llookkaallnniimm iizzbboorriimmaa nnaa KKoossmmeettuu ii aaffeerrii JJuuggooiimmppoorrtt””,, aa ppooddnnaasslloovv ““NNoo-vvooffoorrmmiirraannaa ddrr`aavvnnaa kkoommiissiijjaa nnee bbii ssmmeellaa ddaa rraaddii ppoo pprriinncciippuu aannkkeettnniihh oodd-134

Zbog obima posla oko preuzimawa odobravawa izvoza i uvoza vojne opre-me, te uspostavqawa komunikacije sa entitetskim ministarstvima, vojnim ko-mandama, komandom SFOR-a, Dr`avnom grani~nom slu`bom i carinom, mi-nistarka Hayiahmetovi} o~ekuje da }e se sa izdavawem dozvola otpo~eti 15.novembra. Pre toga, ka`e ona, treba da se defini{u i kaznene odredbe koje ne-}e biti ni najmawe blage. Za eventualne prekr{ioce mogu}a je i potpuna za-brana bavqewa tom delatno{}u.

Iz federalnog Ministarstva odbrane najavqeno je da }e vrlo brzo bitiprovereno poslovawe svih osam fabrika naoru`awa i vojne opreme, kao i dvaremontna zavoda, mada nema nikakvih naznaka da je bilo nedozvoqene trgovi-ne. Zamenik ministra trgovine, Ferid Buquba{i}, nije ni demantovao ni po-tvrdio izjavu potpredsednika Vlade Srbije Neboj{e ovi}a da je “Jugoimport”iz Beograda poslovao sa sarajevskim UNIS-om i Vitezitom iz Viteza, ali }eupravo radi spre~avawa, kako ka`e, glasina, provera krenuti od fabrika ko-je pomiwe ovi}. Na spisku firmi koje }e biti proverene nalaze se Pobjeda(Gora`de), Igman (Kowic), BNT(Novi Travnik), BINOS (Bugojno) te remont-ni zavodi iz Viteza i Travnika.

Buquba{i} ka`e da je federalno Ministarstvo u proteklih 17 meseci uzsaglasnost SFOR-a davalo odobrewa za poslovawe sa firmama nekih zemaqa,ali on tvrdi da nijedan posao nije vezan za Irak, niti bilo koju zemqu koja jepod sankcijama. Sve {to se za sada zna, a ti~e se Jugoslavije, svodi se na proda-ju dela svoga proizvodnog programa “Pobjede” iz Gora`da i kupovine specijal-nog alata “Prvog partizana” iz U`ica za potrebe Igmana iz Kowica. I nekefabrike vojne opreme demantuju bilo kakve poslove oko nedozvoqene trgovi-ne, ali se pojavquju i kontradiktorne izjave. Tako je direktorica “Unis pro-meksa” (specijalizovane firme za promet vojnom opremom), Sowa Sven{ek-Ja-kulov, izjavila da nijedna firma iz sastava UNIS-a nije poslovala sa beograd-skim “Jugoimportom”, nagla{avaju}i da je potpredsednik Vlade Srbije “dao ne-ta~nu informaciju”. Za razliku od we, koja tvrdi da zabrawene trgovine nijebilo i zamenika ministra koji ka`e da }e biti izvr{ena provera, savetnik ge-neralnog direktora holding kompanije UNIS, Faruk Smailbegovi}, ka`e dase UNIS-ove firme vi{e uop{te ne bave vojnom opremom(!). U tako suprot-stavqenim izjavama, koje dolaze iz iste kompanije, ostalo je nejasno ~ime se on-da bavi “Unis promeks”, ako ne onim zbog ~ega je osnovan i registrovan.

22.. MMeeddiijjsskkii ttrreettmmaann oovvii}}eevveeuummee{{aannoossttii uu ggaannggsstteerrsskkuu aaffeerruu

UU vviikkeenndd iizzddaawwuu zzaa 22-33.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee ““EEkksspprreess”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv““[[ee{{eeqq:: MMaassoonnsskkee lloo`ee ppoovvllaa~~iillee kkoonnccee ssmmrrttii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerr SSRRSSllaannssiirraaoo nnoovvee ssppeekkuullaacciijjee oo ppoolliittii~~kkoo-kkrriimmiinnaallnniimm sspprreeggaammaa uu SSrrbbiijjii””::

“Nalog da se ubije Bo{ko Buha dali su Dragan Male{evi} Tapi, i KoleKostovski, trgovac drogom i drug pokojnog Bonbone. Zatim, tu je ume{an Qu-bi{a Bogosavqevi} Qup~e, jedan od biv{ih {efova DB-a, Zoran Nedeqko-vi}, tako|e iz dr`avne bezbednosti, i Franko Simatovi} Frenki”, izjavio jena ju~era{woj konferenciji za novinare lider SRS, Vojislav [e{eq.

Logisti~ku podr{ku Tapijevoj grupi u Crnoj Gori pru`ao je Brana Mi-}unovi}, kod koga su se posle radikalskog obelodawivawa podataka o ubistvuBo{ka Buhe sakrili Maka i Nikola Maqkovi}.

137

izvodwu eksploziva “Vitezit” iz Viteza blisko sara|ivali s beogradskim “Ju-goimportom”, glavnim posrednikom u ilegalnim poslovima s Irakom. Uz ovopreduze}e, vezu s jugoslavenskom ratnom industrijom imala je i fabrika hidra-uli~nih materijala “Bratstvo” iz Travnika. Ta je fabrika, osim dijelova zate{ke ma{ine, navodno u Jugoslaviju izvozila i razli~ite hidrauli~ne ele-mente, potrebne za proizvodwu tenkova tipa T-84.

Poluslu`bene {pekulacije rezultira}e opse`nom kontrolom svih fabri-ka u Federaciji BiH, ~ija je djelatnost vezana uz bilo kakvu namjensku proiz-vodwu oru ja i ostale prate}e ratne opreme. Takvu mogu}nost najavio je i E{-daun, koji je trgovinu s Irakom okarakterisao regionalnim problemom. Direk-tori prozvanih preduze}a u Federaciji BiH, me|utim, demantuju sve iznesenenavode. U izjavi za na{ list direktorica preduze}a za trgovinu namjenskim voj-nim sredstvima i opremom “Unis promeks”, Sowa Janklovin, tvrdi da wihovafirma nikad nije prekr{ila embargo koji je UN nametnuo 1990. godine Iraku.

– Istina je da smo prije rata poslovali s “Jugoimport SDPR”, jer su onibili jedini ekskluzivan distributer namjenskog vojnog oru ja i materijala sprostora biv{e Jugoslavije. Nakon rata nikakva saradwa nije bila obnovqe-na, pa stoga odlu~no opovrgavamo navode da je na{e preduze}e umije{ano u tr-govinu s Irakom – istakla je direktorica Sowa Janklovin.

Fabrika eksplozivnih materijala “Vitezit” iz Viteza, tvrde u upravi pred-uze}a, nikad poslije rata nije uspjela obnoviti poslovnu saradwu s “Jugoimpor-tom”. U Ministarstvu odbrane Federacije BiH potvr|uju da ovo preduze}e, zbogsvih okolnosti vezanih i uz embargo prema Jugoslaviji, nikad nije uspjelo us-postaviti suradwu.

– Proizvodwa “Vitezita” svedena je na 10-20 odsto, i to eksploziva za pri-vredu. Ostali vojni materijali i kompozitna goriva ne mogu se proizvoditi.Za bilo kakvu ilegalnu trgovinu jednostavno nema nikakvih mogu}nosti, jersve {to se proizvodi pod nadzorom je SFOR-a, tvrde u Ministarstvu odbraneFederacije BiH.

Istina je da je travni~ka fabrika za proizvodwu hidrauli~nih materi-jala “Bratstvo” prije godinu dana obnovila saradwu s “Jugoimportom”. No, ufederalnom Ministarstvu odbrane tvrde kako nije postojala nikakva ilegal-na saradwa, jer su za proizvodwu ma i jedne igle za minobaca~ ili tenk znaliu Komandi SFOR-a.

““PPoolliittiikkaa”” 3300.. ookkttoobbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt oodd ssvvoogg ddooppiissnniikkaa iizzSSaarraajjeevvaa iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““AAffeerraa ’’OOrraaoo’’ ssee {{iirrii nnaa FFeeddeerraacciijjuu BBiiHH”” nnaasslloovv““PPrroovveerraa vvoojjnniihh ffaabbrriikkaa””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““NNaa ssppiisskkuu ’’PPoobbjjeeddaa’’ iizz GGoorraa-`ddaa,, ’’IIggmmaann’’ iizz KKoowwiiccaa,, BBNNTT iizz NNoovvoogg TTrraavvnniikkaa,, BBIINNOOSS iizz BBuuggoojjnnaa ii rreemmoonntt-nnii zzaavvooddii iizz VViitteezzaa ii TTrraavvnniikkaa””::

Sledom najnovijih mera visokog predstavnika me|unarodne zajednice, ko-je su usledile nakon otkrivawa afere “Orao” i wegovog zahteva da se izvoz voj-ne opreme stavi pod nadzor dr`avnih organa, ministarka spoqne trgovine uSavetu ministara BiH, Azra Hayiahmetovi}, izdala je instrukciju kojom sebez dozvole ovog ministarstva do daqeg zabrawuje izvoz i uvoz naoru`awa ivojne opreme na podru~ju oba entiteta i Distrikt Br~ko. Svi transporti ko-jih je mogu}e bilo posle 20. oktobra, kada je uredba stupila na snagu, smatrajuse nelegalnim.136

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa““[[ee{{eeqq ttee{{kkoo ooppttuu`iioo ppoojjeeddiinnccee iizz ppoolliittii~~kkoogg vvrrhhaa zzaa vveezzuu ssaa mmaaffiijjoomm””,,nnaasslloovv ““TTaappii ppoorruu~~iioo uubbiissttvvoo””::

Akcija hap{ewa lica koja su odgovorna za ubistvo policijskog generalaBo{ka Buhe dugoro~no ne}e pru`iti ve}e rezultate u borbi protiv organi-zovanog kriminala ukoliko se ne pohapse glavni mafija{ki bosovi.

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, rekao je na ju~era{woj konferenci-ji za novinare da je ubistvo generala Buhe poru~io Dragan Male{evi} Tapi,koji je {ef masonske lo`e, ~iji su ~lanovi bili i @eqko Maksimovi} Ma-ka, Borislav Pelevi}, Slobodan Vuksanovi} i mnogi biznismeni. Pored Ta-pija, on je za ubistvo Buhe okrivio i Koleta Kostovskog (trgovca drogom), Qu-bi{u Bogosavqevi}a i Zorana Nedeqkovi}a (iz DB), kao i Franka Simato-vi}a Frenkija, kojeg je nazna~io kao “pravog {efa” Stranke srpskog jedinstva.

– Drugoj masonskoj lo`i, koja je u sukobu sa Tapijem, pripadaju Neboj{a o-vi}, Dragoqub Mi}unovi} i Jovica Stani{i} – ka`e [e{eq. – U pitawu jesukob te dve lo`e koje su pomogle Ko{tunici i \in|i}u da 5. oktobra do|u navlast, a neki od wih, nezadovoqni “podelom plena”, krenuli su u obra~un.

[e{eq tvrdi da je Maka u dobroj meri uspeo da se preko Vuksanovi}a in-filtrira u politi~ke krugove, a sa wim u dosluhu bio je i ovi}. On je optu-`io Mi}unovi}a da je godinama primao od Stanka Suboti}a Caneta mese~nopo 50.000 dolara za finansirawe stranke. On ka`e da je Maka iz Crne Gore po-begao u [paniju Suboti}evim privatnim avionom.

UU ““BBlliiccuu”” oodd 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreenneesseennaa jjee TTaannjjuuggoovvaa vveesstt ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““LLiikkvviiddaacciijjuu nnaarreeddiillii TTaappii,, FFrreennkkii......”” UU nnaaddnnaasslloovvuu ~~llaannkkaa ssttoojjii ““PPoo-zziivvaajjuu}}ii ssee nnaa ppoolliicciijjsskkee iizzvvoorree,, [[ee{{eeqq iisspprrii~~aaoo ssvvoojjuu vveerrzziijjuu uubbiissttvvaa ggee-nneerraallaa BBuuhhee””::

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, izjavio je ju~e da akcija hap{ewa od-govornih za ubistvo policijskog generala Bo{ka Buhe dugoro~no ne}e pru`i-ti ve}e rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, ukoliko se “glav-ni mafija{ki bosovi ne pohapse”.

[e{eq je, tvrde}i da citira policijski izve{taj koji nije `eleo da danovinarima, rekao da su ubistvo Buhe naredili slikar Dragan Male{evi} Ta-pi, Kole Kostovski (trgovac drogom), Qubi{a Bogosavqevi} i Zoran Nedeq-kovi} (iz DB) i Franko Simatovi} Frenki, koga je nazvao “ilegalnim koman-dantom Stranke srpskog jedinstva”.

[e{eq je rekao da je @eqko Maksimovi} Maka, za koga policija tvrdida je vo|a grupe ~iji su ~lanovi ubili Buhu, odgovoran za oko 30 ubistava. Li-der radikala rekao je da nije iznena|en da je Tapi ume{an u rad teroristi~-ke grupe koja je pripremala atentate na neke politi~are u Srbiji, jer je, kakoka`e [e{eq, Tapi bio kum i pobratim Maksimovi}a. Prema [e{eqevim tvrd-wama, Tapi je bio {ef masonske lo`e u kojoj funkciju sekretara ima Slobo-dan Vuksanovi}, predsednik Narodne demokratske stranke, a visoku pozici-ju zauzima i lider SSJ Borislav Pelevi}. [e{eq tvrdi da je Maksimovi} pre-ko Vuksanovi}a poku{ao, “i u dobroj meri uspeo”, da se infiltrira u politi~-ke krugove.

Druga masonska lo`a, koja je u sukobu sa Tapijem, prema [e{eqevim tvrd-wama, jeste lo`a kojoj pripadaju Neboj{a ovi}, Dragoqub Mi}unovi} i Jo-

139

– Mnogi su bili iznena|eni Tapijevom ume{ano{}u u celi slu~aj oko ubi-stva Bo{ka Buhe. Mi nismo. Tapi je bio kum i pobratim @eqka Maksimovi-}a Make. Taj @eqko Maksimovi} Maka bio je ~lan masonske lo`e kojoj je Dra-gan Male{evi} Tapi bio {ef, nastavio je [e{eq. Sekretar te masonske lo-`e je Slobodan Vuksanovi}, a na va`noj du`nosti u lo`i je i Borislav Pele-vi}, naveo je [e{eq.

Prema re~ima lidera SRS, @eqko Maksimovi} Maka krenuo je kasnije daradi i za druge crnogorske mafija{e. Maka je preko Tapija upoznao Sloboda-na Vuksanovi}a, i jednog drugog kriminalca dao mu za politi~kog savetnika. Re~je o Nikoli Sandulovi}u, koji je bio telohraniteq Zorana \in|i}a. Preko Vuk-sanovi}a, Maka po~iwe da se ukqu~uje u politi~ke krugove u Srbiji.

Lider radikala tvrdi da je u poslove sa Makom bio ume{an i Boban Gla-vowi}, {ef sudija za prekr{aje u Beogradu.

Prema tvrdwama Vojislava [e{eqa, sastanci Tapijevih masona odr`ava-li su se u zgradi u Kara|or|evoj ulici, koja je vlasni{tvo Du{ana Zabunovi}a.

Posledwih godina dolazi do sukoba dve masonske lo`e u Beogradu. Jednaje Tapijeva, ~isto kriminalna, dok su sa onom drugom masonskom lo`om pove-zani Du{an Mihajlovi}, Neboj{a ovi}, Dragoqub Mi}unovi}, Jovica Sta-ni{i}, tvrdi [e{eq.

“Ubistvo Momira Gavrilovi}a nalo`ili su Goran Petrovi}, tada{wi {efDB-a i wegov zamenik Zoran Mijatovi}. Prema svedo~ewu Qiqane Buhe, ko-je ste mogli da pro~itate u {tampi, organizator ovog ubistva je wen suprug Qu-bi{a Buha zvani ume”, izjavio je [e{eq.

[to se ti~e onog dela u kome se navodi da je pripremana wegova likvida-cija, [e{eq je rekao: “Bilo je tu ranije dogovora u Vladi Srbije izme|u Zo-rana \in|i}a, Vladana Bati}a i Du{ana Mihajlovi}a. Vlast je tada po~elalogisti~ke pripreme za moju likvidaciju. Otet je strana~ki yip, vlasni{tvoSRS, a zatim je razoru`ano kompletno slu`beno obezbe|ewe SRS, iako su sviimali uredne dozvole za no{ewe pi{toqa”.

Kako je rekao lider radikala, mafija u Srbiji po~iwe da se svrstava nastranu Vojislava Ko{tunice. Tako se [quka i Guzijan pojavquju na zavr{nommitingu Vojislava Ko{tunice, a neposredno posle toga ih ubijaju. Ko je sle-de}i, predstoji tek da se vidi.

“Kada se sukob u mafija{kim krugovima zahuktao, po~eli su da budu ugro-`eni i \in|i}, i Mihajlovi}, i Bati} i jo{ neki drugi politi~ari. Intere-santno je da se me|u tim imenima nije pojavqivalo ime Neboj{e ovi}a. Ne-boj{a ^ovi} bio je u dosluhu sa ovom mafijom. ^ovi} je bio veoma blizak sa@eqkom Maksimovi}em Makom, sa kojim se upoznao preko poznatog kriminal-ca [krbe iz Srpskog Sarajeva. Opet, [krba je pobratim sa Mom~ilom Man-di}em. Tu se pojavquje i tre}e ime, Mi}a Stani{i}, biv{i {ef Ministarstvaunutra{wih poslova RS. [krba za izvesnog Ra{u Radovanovi}a uteruje reket.Po~etkom septembra Neboj{a ovi} je pri~ao Dragoqubu Mi}unovi}u, posto-ji izvestan snimak tog razgovora, na koji na~in se oni spremaju za obra~un sasuprotnim mafija{kim klanom, pa samim tim i unutar vlasti, jer oni su o~e-kivali da }e Ko{tunica pobediti ve} u prvom krugu predsedni~kih izbora. Ta-da su hteli da generala Mileta Puzovi}a dovedu na mesto generala Sretena Lu-ki}a. Neboj{a ^ovi} je za plan likvidacije i spisak saznao od [krbe. I tajspisak je nazivan ’Spisak 100’,” tvrdi [e{eq.138

razgovarali su Dragan Male{evi} Tapi, Kole Kostovski i Franko Simato-vi} Frenki, isti~e [e{eq uz konstataciju da je zanimqivo {to Frenkiju ni-je niko zakucao na vrata.

Interesantno je i da se nigdje ne pojavquje ime Neboj{e ^ovi}a, koji jebio u dosluhu sa ovom bandom. ovi} je bio veoma blizak sa @eqkom Maksi-movi}em Makom.

– Maka je preko Tapija upoznao Slobodana Vuksanovi}a, sekretara mason-ske lo`e, i wemu je dao jednog drugog kriminalca za politi~kog savjetnika. Ri-je~ je o Nikoli Sandulovi}u, koji je bio tjelohraniteq Zorana \in|i}a. Pre-ko Vuksanovi}a Maka se infiltirao u politi~ke krugove u Srbiji, posebnounutar nove vlasti. U poslove sa Makom bio je umije{an i Boban Glavowi},biv{i sudija za prekr{aje u Beogradu. Sastanci Tapijevih masona odr`ava-ni su kod Du{ana Zabunovi}a u Kara|or|evoj ulici, blizu `eqezni~ke sta-nice. Do sada je poznato da je Maka ubio najmawe trideset qudi.

Iako su mnogi bili iznena|eni {to se, kao jedan od privedenih krimina-laca, pojavio slikar Dragan Male{evi} Tapi, mi nijesmo. Jer, poznato nam jeda je Tapi bio kum i Makin pobratim. Uostalom, Tapi je pod stare dane postaoslikar, a slikarstvo mu je slu`ilo samo za prikrivawe kriminalnih djelat-nosti. Maka je bio ~lan masonske lo`e u kojoj je {ef bio Dragan Male{evi}Tapi, a sekretar Slobodan Vuksanovi}. Osim wega, odre|enu sekretarsku ulo-gu igra i Borislav Pelevi}. Tapi je intenzivno, uz pomo} arkanovaca i wiho-vu strate{ku logisti~ku podr{ku, po~eo da u svoju masonsku lo`u u~lawujemnoge mo}ne direktore javnih, dru{tvenih i privatnih preduze}a, koji su ima-li obavezu da kupuju wegove slike i grafike. Ako bi se slu~ajno neko uspro-tivio intervenisali bi Maka i Arkanov kum kriminalac Bonbona, koji je ne-davno ubijen, isti~e [e{eq.

– Pod znakom pitawa je da li je Tapi umro od sr~anog udara ili je neko htioda mu zatvori usta kako ne bi odavao druge kanale i veze. Vjerujem da je neko, ite kako, imao interesa da ga ukloni. Interesantno je da se u Beogradu posled-wih dana sukobqavaju dvije masonske lo`e. Jedna je Tapijeva ~isto kriminalna,u kojoj je bio i odre|eni krug politi~ara, a druga ona za koju su vezani Du{anMihajlovi}, Neboj{a ovi}, Dragoqub Mi}unovi} i Jovica Stani{i}. Upra-vo je ova druga masonska lo`a od prije izvjesnog vremena u sukobu sa Tapijevom.Tapi je li~no preko Makine sestre, slu`benice u JAT-u, koja je ina~e krimina-lac poput brata, slao naloge {ta da se radi u Beogradu, nagla{ava [e{eq.

IIssttoogg ddaannaa,, 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloo-vvaa ““DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq,, pprreeddssjjeeddnniikk SSRRSS””,, oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““PPoohhaappssiittii ssvveemmaaffiijjaa{{kkee bboossoovvee””::

Predsjednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je ju~eda akcija hap{ewa lica koja su odgovorna za ubistvo policijskog generala Bo-{ka Buhe dugoro~no ne}e pru`iti ve}e rezultate u borbi protiv organizo-vanog kriminala, ukoliko se “glavni mafija{ki bosovi ne pohapse”.

[e{eq je na konferenciji za novinere rekao da je @eqko Maksimovi},za koga policija tvrdi da je vo|a grupe ~iji su ~lanovi ubili Buhu, odgovoranza oko 30 ubistava.

Lider radikala rekao je da nije iznena|en {to je Tapi umije{an u rad te-roristi~ke grupe, koja je priremala atentate na neke politi~are u Srbiji, jerje, kako ka`e [e{eq, Tapi bio kum i pobratim Maksimovi}a.

141

vica Stani{i}. [e{eq je optu`io ovi}a da je bio u dosluhu sa “teroristi~-kom bandom” koju je policija uhapsila, a Mi}unovi}a da je “godinama primao50.000 dolara mese~no od Stanka Suboti}a za finansirawe svoje partije”.

Pozivaju}i se na policijske izvore, koje ne}e “ni po cenu ivota” otkri-ti, [e{eq je rekao da iza mafija{kih obra~una u Srbiji stoje dva “gangster-ska klana grupisana oko Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice”. On je ob-jasnio da su mafija{ki krugovi pomogli Ko{tunici i \in|i}u da 5. oktobra2000. godine do|u na vlast i da su neki od wih, nezadovoqni “podelom plena”,krenuli u obra~un.

[e{eq je izjavio da }e i srpski ministar policije Du{an Mihajlovi} “mo-rati da isplati” SRS-u obe}anu nagradu od 450.000 evra za dostavqawe poda-taka o nerazja{wenim ubistvima u Beogradu. [e{eq je rekao da zahteva obe-}anu nagradu za nerazja{wena ubistva Slavka ]uruvije, Radovana Stoj~i}a iMomira Gavrilovi}a, navode}i da se ispostavilo da je bio u pravu pre dva me-seca kada je kao ubicu Buhe ozna~io @eqka Maksimovi}a.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLii-ddeerr SSRRSS oottkkrriivvaa nnoovvee ppoojjeeddiinnoossttii oo uubbiissttvvuu ggeenneerraallaa MMUUPP-aa SSrrbbiijjee ii mmaassoonn-sskkiimm kkllaannoovviimmaa””,, nnaasslloovv ““[[ee{{eeqq:: NNeebboojj{{aa oovvii}} jjee bbiioo vveeoommaa bblliizzaakk ssaa @@eeqq-kkoomm MMaakkssiimmoovvii}}eemm MMaakkoomm””::

Dr Vojislav [e{eq, lider SRS, koji je po~etkom avgusta objelodanio daje generala MUP-a Srbije ubio @eqko Maksimovi} Maka, otkriva nove po-jedinosti o masonskim klanovima i kriminalnim aktivnostima ne samo beo-gradskog podzemqa, ve} i srbijanskih politi~ara. Uz napomenu da }e od Du{a-na Mihajlovi}a tra`iti da wegovoj stranci isplati obe}anu nagradu od 450.000eura za dostavqawe podataka o nerazja{wenim ubistvima, lider radikala tvr-di da su nalog da se ubije Bo{ko Buha @eqku Maksimovi}u Maki dali Tapi iKole Kostovski.

– Kostovski je novo ime koje se pojavquje, a ina~e je trgovac drogom i bioje Bonbonin najboqi prijateq. Poslije Bonbone, Kole Kostovski pobjegao jeiz Beograda i sada je stalno na relaciji Kolumbija – Amsterdam i poslove (tr-govina drogom) potpuno je prebacio u inostranstvo. U Buhino ubistvo su umi-je{ani Qubi{a Bogosavqevi} Qup~e, jedan od biv{ih {efova DB, Zoran Ne-deqkovi}, tako|e iz DB, i Franko Simatovi} Frenki. To ime se ~esto poja-vquje, a bio je komandant crvenih beretki. Danas je Frenki ilegalni koman-dant Stranke srpskog jedinstva. Borislav Pelevi} slu`i samo za javnu upotre-bu, kao portparol mafije. Mnogi od ovih qudi su svojevremeno zadu`ili \in-|i}a, jer su svi oni u~estvovali u petooktobarskom pu~u, no oni se sada osje-}aju ugro`enim, rekao je dr Vojislav [e{eq, lider SRS.

– Makin ~ovjek, Nikola Maqkovi}, tvrdi [e{eq, u avgustu je pobjegao izBeograda u Crnu Goru kada sam saop{tio ime ubice Bo{ka Buhe. Ko je od wihdvojice pucao, to je sasvim nebitno, jer je Nikola Maqkovi} samo puki izvr-{ilac. Mozak operacija je Maka. Ina~e, sredinom avgusta obojica su oti{liu [paniju i nedavno su se vratili, kao {to je i o~igledno. [panija je, po sve-mu sude}i, u posledwe vrijeme jedan od mo}nih baza za skrivawe na{ih glav-nih kriminalaca. Tamo imaju i neka skloni{ta, ali i mogu}nost da se za{ti-te od Interpola. Izgleda da su imali u planu oko stotinak ubistava, da bi po-slije postigli neki svoj strate{ki ciq. O tim ubistvima, na nekim mjestima,140

[e{eq je na konferenciji za novinare rekao da zahteva obe}anu nagra-du za nerazja{wena ubistva Slavka ]uruvije, Radovana Stoj~i}a i Momira Ga-vrilovi}a, navode}i da se ispostavilo da je bio u pravu pre dva meseca kada jekao ubicu Bo{ka Buhe ozna~io @eqka Maksimovi}a.

Komentari{u}i hap{ewa grupe qudi osumwi~enih da su u~estvovali u ubi-stvu generala policije Bo{ka Buhe, on je optu`io predstavnike republi~kihvlasti da su povezani sa kriminalom, dodaju}i da je u Srbiji na sceni unutar-mafija{ki sukob. Taj sukob, prema wegovim re~ima, nastao je zbog toga {tosvi mafija{ki klanovi koji su u~estvovali u “petooktobarskom pu~u nisu do-bili svoj deo obe}anog plena”.

Povodom istrage o Buhinom ubistvu, policija je u sredu saop{tila da je@eqko Maksimovi} Maka glavni osumwi~eni da je nalo`io Buhino ubistvo,dok je Nikola Maqkovi} osumwi~en kao direktni izvr{ilac.

Prema [e{eqevim re~ima, Maksimovi} je bio ~lan “masonske lo`e” be-ogradskog umetnika Dragana Male{evi}a Tapija, koji je preminuo u policij-skoj stanici tokom ispitivawa o ume{anosti u Buhino ubistvo.

^lanovi te lo`e su i predsednik Narodne demokratske stranke Slobo-dan Vuksanovi} i lider Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevi}, direk-tori mnogih firmi u Srbiji, ali i @eqko Maksimovi} Maka i drugi bizni-smeni, dodao je [e{eq. On je optu`io potpredsednika Vlade Srbije Neboj-{u ovi}a, da je “bio u dosluhu” sa Maksimovi}em i grupom koja je planiralalikvidaciju nekih srpskih politi~ara.

“Nalog za Buhino ubistvo dali su Dragan Male{evi} Tapi i Kole Kostov-ski, a ume{ani su i biv{i slu benici Slu be dr avne bezbednosti Qubi{a Bo-gosavqevi}, Zoran Nedeqkovi} i Franko Simatovi} Frenki”, kazao je [e{eq.

NNaa iissttoojj ssttrraannii vviikkeenndd iizzddaawwee ““BBoorrbbee”” zzaa 22-33.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee oobb-jjaavvqquujjee BBeettiinnuu vvllaasstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““OObbeellooddaanniittii uulloogguu VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa uuttrrggoovviinnii oorruu`jjeemm””,, aa iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} ooddggoovvaarraa nnaa ooppttuu`bbeelliiddeerraa rraaddiikkaallaa””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je sino} “da se bli-`e trenuci kada }e biti potpuno razotkriveno u~e{}e Vojislava [e{eqa utrgovini oru jem i no{ewu velikih koli~ina para iz Iraka”, navodno “zbognacionalnih interesa”.

^ovi} je Beti rekao da tra`i i zahteva od ministra unutra{wih poslo-va Srbije Du{ana Mihajlovi}a da objavi slu`beno ko je od politi~ara iz biv-{ih i sada{wih struktura vlasti bio u kontaktu sa @eqkom Maksimovi}emMakom.

“Ukoliko se to ne objavi, svima treba da bude jasno da je afera radi afe-re”, rekao je ovi}, dodaju}i “da je dosta bilo igrawa, banketa i slavqa i bla-}ewa qudi koji odgovorno rade svoj posao”.

Odgovaraju}i na optu`be lidera radikala ovi} je Beti izjavio da bi “[e-{equ bilo boqe da se skoncentri{e na to kako }e da odgovori i odgovara zasve {to je uradio gra|anima Srbije u proteklom periodu”.

[to se ti~e [e{eqevih tvrdwi da su u Buhino ubistvo ume{ani maso-ni, ovi} je rekao “da nije ni u kakvom kontaktu sa wima i po tom pitawu go-spodin Du{an Mihajlovi} bi mogao da da kompetentan stav. Ono {to ~udi, toje kako qudi iz razli~itih resora politi~kog ivota da se na|u na istoj li-sti i na udaru iste teroristi~ke grupe”, rekao je ovi}.

143

Prema [e{eqevim tvrdwama, Tapi je bio {ef masonske lo`e u kojoj funk-ciju sekretara ima predsjednik Narodne demokratske stranke Slobodan Vuk-sanovi}, a tako|e visoku poziciju zauzima i lider SSJ Borislav Pelevi}.

[e{eq tvrdi da je Maksimovi} preko Vuksanovi}a poku{ao, “i u dobrojmjeri uspio”, da se infiltrira u politi~ke krugove. Druga masonska lo`a, ko-ja je u sukobu sa Tapijevom, prema [e{eqevim tvrdwama, jeste lo`a kojoj pri-padaju Neboj{a ovi}, Dragoqub Mi}unovi} i Jovica Stani{i}.

[e{eq je optu`io ovi}a da je bio u dosluhu sa “teroristi~kom bandom”koju je policija uhapsila, a Mi}unovi}a da je “godinama primao 50.000 dolaramjese~no od Stanka Suboti}a za finansirawe svoje partije”.

On je objasnio da su mafija{ki krugovi pomogli Ko{tunici i \in|i}uda 5. oktobra 2000. godine do|u na vlast i da su ne jki od wih , nezadovoqni “po-djelom plijena”, krenuli u obra~un.

[e{eq je, tvrde}i da citira policijski izvje{taj koji nije elio da danovinarima, rekao da su ubistvo Buhe naredili slikar Dragan Male{evi} Ta-pi, Kole Kostovski (trgovac drogom), Qubi{a Bogosavqevi} i Zoran Nedeq-kovi} (iz DB) i Franko Simatovi} Frenki, koga je nazvao “ilegalnim koman-dantom Stranke srpskog jedinstva”.

Pozivaju}i se na policijske izvore, koje ne}e “ni po cijenu ivota” otkri-ti, [e{eq je rekao da iza mafija{kih obra~una u Srbiji stoje dva “gangster-ska klana grupisana oko Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice”.

UU vviikkeenndd iizzddaawwuu zzaa 22-33.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee ““NNaacciioonnaall”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv““[[ee{{eeqq:: UUbbiissttvvoo nnaarreeddiillii DDrraaggaann MMaallee{{eevvii}} ii KKoollee KKoossttoovvsskkii””::

Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, optu`io je predstavni-ke srpskih vlasti da su povezani s kriminalom i dodao da je u Srbiji na sceniunutarmafija{ki sukob. Taj sukob, prema wegovim re~ima, nastao je zbog toga{to svi mafija{ki klanovi koji su u~estvovali u “petooktobarskom pu~u nisudobili svoj deo obe}anog plena”. Prema [e{eqevim re~ima, @eqko Maksimo-vi} Maka je bio ~lan “masonske lo`e” slikara Dragana Male{evi}a Tapija.

^lanovi te lo`e su i predsednik Narodne demokratske stranke SlobodanVuksanovi} i lider Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevi}, direktorimnogih firmi u Srbiji i drugi biznismeni, dodao je [e{eq.

On je optu`io potpredsednika srpske vlade Neboj{u ovi}a da je “bio udosluhu” sa Maksimovi}em i grupom koja je planirala likvidaciju nekih srp-skih politi~ara.

“Nalog za Buhino ubistvo dali su Dragan Male{evi} Tapi i Kole Kostov-ski, a ume{ani su i biv{i slu`benici Slu`be dr`avne bezbednosti Qubi-{a Bogosavqevi}, Zoran Nedeqkovi} i Franko Simatovi} Frenki”, kazaoje [e{eq.

VViikkeenndd iizzddaawwee ““BBoorrbbee”” zzaa 22-33.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iizzvvee{{ttaajjssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa,, pprreeddsseeddnniikkaa SSrrppsskkee rraa-ddiikkaallnnee ssttrraannkkee,, ppoodd nnaasslloovvoomm ““MMiihhaajjlloovvii}} }}ee mmoorraattii ddaa iissppllaattii nnaaggrraadduu””,, aaiissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq,, lliiddeerr rraaddiikkaallaa””::

Lider Srpske radikalne stranke (SRS), Vojislav [e{eq, izjavio je da }esrpski ministar policije Du{an Mihajlovi} “morati da isplati” toj stran-ci obe}anu nagradu od 450.000 evra za dostavqawe podataka o nerazja{wenimubistvima u Beogradu.142

trgovini oru jem i no{ewa velikih koli~ina para iz Iraka”, navodno “zbognacionalnih interesa”.

^ovi} je Beti rekao da tra`i i zahtijeva od ministra unutra{wih poslo-va Srbije, Du{ana Mihajlovi}a, da objavi slu`beno ko je od politi~ara iz biv-{ih i sada{wih struktura vlasti bio u kontaktu sa @eqkom Maksimovi}emMakom.

“Ukoliko se to ne objavi, svima treba da bude jasno da je afera radi afe-re”, rekao je ovi}, dodaju}i “da je dosta bilo igrawa, banketa i slavqa i bla-}ewa qudi koji odgovorno rade svoj posao”. Komentari{u}i hap{ewa grupequdi osumwi~enih da su u~estvovali u ubistvu generala policije Bo{ka Bu-he, lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, optu`io je predstav-nike republi~kih vlasti da su povezani sa kriminalom, ocjewuju}i da je u Sr-biji na sceni unutarmafija{ki sukob. Taj sukob, smatra on, nastao je zbog to-ga {to, kako je rekao, svi mafija{ki klanovi koji su u~estvovali u “petook-tobarskom pu~u nijesu dobili svoj dio obe}anog plijena”.

On je, tako|e, optu`io potpredsjednika Vlade Srbije Neboj{u ^ovi}a,da je “bio u dosluhu” sa Maksimovi}em i grupom koja je planirala likvidaci-ju nekih srpskih politi~ara. ovi} je Beti izjavio da bi “[e{equ bilo bo-qe da se skoncentri{e na to kako }e da odgovori i odgovara za sve {to je ura-dio gra|anima Srbije u proteklom periodu”. [to se ti~e [e{eqevih tvrd-wi da su u Buhino ubistvo umije{ani masoni, ovi} je rekao “da nije ni u ka-kvom kontaktu sa wima i po tom pitawu gospodin Du{an Mihajlovi} bi mo-gao da da kompetentan stav”.

“Ono {to ~udi, to je kako qudi iz razli~itih resora politi~kog `i-vota da se na|u na istoj listi i na udaru iste teroristi~ke grupe”, rekao je^ovi}.

PPooddggoorrii~~kkii ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv““SSaaoopp{{ttiittii iimmeennaa ssvviihh uupplleetteenniihh uu kkrriimmiinnaall”” iissppoodd nnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oo-vvii}} ttrraa`ii oodd DDuu{{aannaa MMiihhaajjlloovvii}}aa””::

Potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je sino} “da se bli-`e trenuci kada }e biti potpuno razotkriveno u~e{}e Vojislava [e{eqa utrgovini oru jem i no{ewa velikih koli~ina para iz Iraka”, navodno “zbognacionalnih interesa”, saop{tila je Beta.

^ovi} je Beti rekao da zahtijeva od ministra unutra{wih poslova Srbi-je Du{ana Mihajlovi}a da objavi slu`beno ko je od politi~ara iz biv{ih isada{wih struktura vlasti bio u kontaktu sa @eqkom Maksimovi}em Makom.

“Ukoliko se to ne objavi, svima treba da bude jasno da je afera radi afe-re”, rekao je ovi}, dodaju}i “da je dosta bilo igrawa, banketa i slavqa i bla-}ewa qudi koji odgovorno rade svoj posao”.

Komentari{u}i hap{ewa grupe qudi osumwi~enih da su u~estvovaliu ubistvu generala policije Bo{ka Buhe, lider Srpske radikalne stranke,Vojislav [e{eq, ju~e je optu`io predstavnike republi~kih vlasti da supovezani sa kriminalom, ocjewuju}i da je u Srbiji na sceni unutarmafija-{ki sukob.

Taj sukob, smatra on, nastao je zbog toga {to, kako je rekao, svi mafija{kiklanovi koji su u~estvovali u “petooktobarskom pu~u nijesu dobili svoj dioobe}anog plijena”.

145

““PPoolliittiikkaa”” oodd 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oo-vvii}} ooppttuu`uujjee [[ee{{eeqqaa””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, izjavio je sino} da se “bli-`e trenuci kada }e biti potpuno razotkriveno u~e{}e Vojislava [e{eqa utrgovini oru jem i no{ewu velikih koli~ina para iz Iraka”, navodno “zbognacionalnih interesa”.

^ovi} je za agenciju Beta rekao da tra`i i zahteva od ministra unutra{wihposlova Srbije Du{ana Mihajlovi}a da objavi slu`beno ko je od politi~araiz biv{ih i sada{wih struktura vlasti bio u kontaktu sa @eqkom Maksimo-vi}em Makom.

“Ukoliko se to ne objavi, svima treba da bude jasno da je afera radi afe-re”, kazao je ^ovi} i dodao da je “dosta bilo igrawa, banketa i slavqa i bla-}ewa qudi koji odgovorno rade svoj posao”.

Komentari{u}i hap{ewa grupe qudi osumwi~enih da su u~estvovali u ubi-stvu generala policije Bo{ka Buhe, lider Srpske radikalne stranke, Vojislav[e{eq, ju~e je optu`io predstavnike republi~kih vlasti da su povezani sa kri-minalom i ocenio da je u Srbiji na sceni unutarmafija{ki sukob.

Taj sukob, smatra on, nastao je zbog toga {to, kako je rekao, svi mafija{kiklanovi koji su u~estvovali u “petooktobarskom pu~u nisu dobili svoj deo obe-}anog plena”.

^ovi} je za agenciju Beta izjavio da bi “[e{equ bilo boqe da se skoncen-tri{e na to kako }e da odgovori i odgovara za sve {to je uradio gra|anima Sr-bije u proteklom periodu”.

[to se ti~e [e{eqevih tvrdwi da su u Buhino ubistvo ume{ani masoni,^ovi} je rekao da “nije ni u kakvom kontaktu sa wima i o tom pitawu gospodinDu{an Mihajlovi} bi mogao da da kompetentan stav”.

“Ono {to ~udi to je kako qudi iz razli~itih resora politi~kog ivotada se na|u na istoj listi i nda udaru iste teroristi~ke grupe”, kazao je ovi}.

NNaa iissttoojj ssttrraannii ““PPoolliittiikkaa”” oodd 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee ii tteekkssttppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq ttrraa`ii nnaaggrraadduu””::

Lider Srpske rdikalne stranke Vojislav [e{eq je izjavio ju~e da }e srp-ski ministar policije Du{an Mihajlovi} “morati da isplati” toj stranci obe-}anu nagradu od 450.000 evra za dostavqawe podataka o nerazja{wenim ubistvi-ma u Beogradu.

[e{eq je na konferenciji za novinare rekao da zahteva obe}anu nagra-du za nerazja{wena ubistva Slavka ]uruvije, Radovana Stoj~i}a i Momira Ga-vrilovi}a i naveo da se ispostavilo da je bio u pravu pre dva meseca kada je kaoubicu Bo{ka Buhe ozna~io @eqka Maksimovi}a.

On je optu`io potpredsednika Vlade Srbije Neboj{u ^ovi}a da je “biou dosluhu” sa Maksimovi}em i grupom koja je planirala likvidaciju nekih srp-skih politi~ara.

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa””,, oodd 22.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNee-bboojj{{aa oovvii}} ttrraa`ii ddaa ssee iimmeennuujjuu qquuddii kkoojjii ssuu bbiillii uu ddoosslluuhhuu ssaa ggrruuppoomm kkoojjaa jjeeuubbiillaa BBoo{{kkaa BBuuhhuu”” oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““RRaazzoottkkrriittii [[ee{{ee-qqeevvuu ttrrggoovviinnuu oorruu`jjeemm””::

Potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je sino} “da se bli-`e trenuci kada }e biti potpuno razotkriveno u~e{}e Vojislava [e{eqa u144

“Ukoliko se to ne objavi, svima treba da bude jasno da je afera radi afe-re”, rekao je ovi}, dodaju}i “da je dosta bilo igrawa, banketa i slavqa i bla-}ewa qudi koji odgovorno rade svoj posao”.

^ovi} je izjavio “da se bli`e trenuci kada }e biti potpuno razotkrive-no u~e{}e Vojislava [e{eqa u trgovini oru jem i no{ewa velikih koli~i-na para iz Iraka”, navodno “zbog nacionalnih interesa”. [to se ti~e [e{e-qevih tvrdwi da su u Buhino ubistvo ume{ani masoni, ovi} je rekao “da ni-je ni u kakvom kontaktu sa wima i po tom pitawu gospodin Du{an Mihajlovi}bi mogao da da kompetentan stav”. “Ono {to ~udi, to je kako qudi iz razli~i-tih resora politi~kog ivota da se na|u na istoj listi i na udaru iste tero-risti~ke grupe”, rekao je ovi}.

Lider SRS, Vojislav [e{eq, optu`io je ovi}a da je “bio u dosluhu” saMaksimovi}em i grupom koja je planirala likvidaciju nekih srpskih politi-~ara. ovi} je, me|utim, izjavio da bi “[e{equ bilo boqe da se skoncentri-{e na to kako }e da odgovori i odgovora za sve {to je uradio gra|anima Srbi-je u proteklom periodu”.

UU ““NNaacciioonnaalluu”” 44.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeennaa jjee iizzjjaavvaa SSlloobbooddaannaa VVuukk-ssaannoovvii}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq iizzmmii{{qqaa ddaa ssuu qquuddii ookkoo KKoo{{ttuunniiccee mmaassoonnii””,,aa iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerr NNaarrooddnnee ddeemmookkrraattsskkee ssttrraannkkee ooddggoovvaarraa nnaa ooppttuu`bbeelliiddeerraa SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee””::

– Da li vam li~im na kriminalca, masona, teroristu i ubicu!? Vojislav [e-{eq nije bitan, jer on je samo sluga novog gazde. Razlog za napad na mene i Narod-nu demokratsku stranku jeste na{ doprinos kampawi Vojislava Ko{tunice – iz-javio je ju~e na “Nacional” predsednik NDS Slobodan Vuksanovi} povodom op-tu`bi koja je na wegov ra~un izneo predsednik Srpske radikalne stranke.

Lider radikala doveo je u vezu Vuksanovi}a, Borislava Pelevi}a, Neboj-{u ovi}a i Dragoquba Mi}unovi}a s masonskom lo`om kojoj je pripadao sli-kar Dragan Male{evi} Tapi, a predsednika NDS optu`io i za uvo|ewe @eq-ka Maksimovi}a Make u politi~ke krugove.

– [e{eq je napao politi~are koji podr`avaju predsedni~ku kandidatu-ru Vojislava Ko{tunice. Re~ je o medijskoj pripremi za napad na wega uo~i no-vih izbora. Ciq je da se uprqa sve {to je bilo ~isto na politi~koj sceni Sr-bije, ali toga se ne pla{im jer je moja biografija potpuno ~ista, a i zato {toverujem da su na{i gra|ani dovoqno politi~ki iskusni pa ne}e nasedati ra-znim la`ima – ocewuje Vuksanovi}.

On pomenute optu be dovodi i u vezu s najnovijom kampawom wegove stranke,Napred Srbija, u okviru koje prikupqa potpise gra|ana za raspisivawe izbora.

Predsednik Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, odbacio je [e{e-qeve optu`be o svojoj povezanosti s osumwi~enim Maksimovi}em i rekao danema nikakav kotnakt s masonima.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 55.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSaarraa-jjeevvsskkoo ““OOsslloobboo||eewwee”” pprreennoossii iinnffoorrmmaacciijjee zzaappaaddnniihh oobbaavvee{{ttaajjnnoo-ddiipplloo-mmaattsskkiihh kkrruuggoovvaa ii ooppttuu`uujjee lliiddeerraa SSRRSS””,, oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““[[ee{{eeqq pprree-uuzzeeoo iizzvvoozz””::

Prema podacima zapadnih obave{tajno-diplomatskih izvora, koje preno-si sarajevsko “Oslobo|ewe”, predsednik Srpske radikalne stranke, dr Voji-slav [e{eq, bio je zadu`en za direktnu komunikaciju sa Sadamom Huseinomu koordinirawu navodnih poslova vojne industrije SRJ sa Irakom.

147

On je, tako|e, optu`io potpredsjednika Vlade Srbije, Neboj{u ^ovi}a,da je “bio u dosluhu” sa Maksimovi}em i grupom koja je planirala likvidaci-ju nekih srpskih politi~ara.

BBaawwaalluu~~kkii ““GGllaass ssrrppsskkii”” uu vviikkeenndd iizzddaawwuu zzaa 22-33.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee oobb-jjaavvqquujjee nnaaddnnaasslloovv ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq ii NNeebboojj{{aa oovvii}} rraazzmmjjeewwuujjuu ooppttuu`bbee”” iinnaasslloovv ““OObbrraa~~uunn uunnuuttaarr mmaaffiijjee””::

Govore}i ju~e o hap{ewu osumwi~enih za ubistvo generala Bo{ka Buhe,predsjednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq optu`io je predstav-nike srpske republi~ke vlasti da su povezani sa kriminalom, dodaju}i da je uSrbiji na sceni unutarmafija{ki obra~un.

Sukob je, dodao je [e{eq, izbio zbog toga {to svi mafija{ki klanovi ko-ji su u~estvovali u “petooktobarskom pu~u nisu dobili svoj deo obe}anog plena”.

[e{eq je rekao da je @eqko Maksimovi} Maka bio ~lan “masonske lo-`e” pokojnog slikara Dragana Male{evi}a Tapija. Kao ~lanove lo`e on je na-veo predsjednike Narodne demokratske stranke i Stranke srpskog jedinstva,Slobodana Vuksanovi}a i Borislava Pelevi}a.

On je optu`io potpredsjednika Vlade Srbije Neboj{u ovi}a da je “biou dosluhu” sa Maksimovi}em i wegovom grupom, koja je planirala likvidaci-ju nekih srpskih politi~ara, me|u kojima je i [e{eq.

– Nalog za Buhino ubistvo dali su Dragan Male{evi} Tapi i Kole Kostov-ski – rekao je [e{eq, dodav{i da, ni po cijenu ivota, ne}e otkriti od kogaje dobio podatke koji su, po wegovim rije~ima, veoma pouzdani.

Odgovaraju}i na [e{eqeve izjave, Neboj{a ^ovi} je rekao da zahtijevaod srpskog ministra unutra{wih poslova, Du{ana Mihajlovi}a, da objavi slu-`beno ko je od politi~ara iz biv{e i sada{we vlasti bio u kontaktu sa @eq-kom Maksimovi}em Makom.

– Ako se to ne objavi, svima treba da bude jasno da je ovdje afera radi afe-re – rekao je ^ovi} i dodao “da je bilo dosta igrawa, banketa i slavqa i bla-}ewa qudi koji rade svoj posao”.

^ovi} je rekao “da se bli`e trenuci kada }e potpuno biti razotkrivenou~e{}e Vojislava [e{eqa u trgovini oru jem i no{ewa velikih koli~inapara iz Iraka”.

@eqko Maksimovi} Maka prebacio se na Kipar, javila je ju~e Beta. Be-ogradski Radio B92 izvijestio je da je Maksimovi}ev bijeg na Kipar organi-zovao Brana [aranovi}.

Govore}i o Makinom bjekstvu iz Crne Gore u inostranstvo, [e{eq je rekaoda ne mo`e direktno da optu`i crnogorsko rukovodstvo za organizaciju bijega.

– Ne mogu ih direktno optu`iti za organizaciju bekstva, ali mogu za ne-~iwewe – rekao je [e{eq i dodao da je crnogorski dr`avni vrh imao prili-ku da uhapsi Maksimovi}a, ali to nije u~inio.

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 33.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oo-vvii}} ttrraa`ii ooddggoovvoorr oodd DDuu{{aannaa MMiihhaajjlloovvii}}aa”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““SS kkiimm iizz vvllaa-ssttii jjee rraaddiioo MMaakkaa””??

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} zatra`io je od republi~kogministra policije Du{ana Mihajlovi}a da objavi slu`beno ko je od politi-~ara iz biv{ih i sada{wih struktura vlasti bio u kontaktu sa @eqkom Mak-simovi}em Makom.146

“Treba uzeti spisak svih onih koji su imali legitimacije DB i re}i da telegitimacije vi{e ne va`e, ve} da va`e samo legitimacije Bezbednosno-in-formativne agencije. Mislim da }emo otkriti da su i kriminalci imali le-gitimaciju DB”, rekao je ovi}.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 66.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu iizzvvee{{ttaajj ssaa kkoonnffee-rreenncciijjee zzaa {{ttaammppuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““GGddee jjee 1155 ddoossiijjeeaa oo [[ee{{ee-qquu””?? NNaaddnnaasslloovv jjee ““NNeebboojj{{aa oovvii}},, lliiddeerr DDAA,, oo ddooggoovvoorruu DDOOSS ii DDSSSS ii aaffee-rraammaa kkoojjee ppoottrreessaajjuu SSrrbbiijjuu””::

Dogovor koji su ju~e postigli DOS i DSS najzna~ajniji je politi~ki do-ga|aj posle 5. oktobra 2000. godine i ozna~ava veliki korak u smislu konsoli-dacije demokratskih snaga.

Ovim re~ima je, na ju~era{woj konferenciji za {tampu Neboj{a ovi},lider DA, izrazio zadovoqstvo dogovorom DOS – DSS i ocenio da bi bilodobro da imaju zajedni~kog kandidata za predsednika Srbije.

U o{trom osvrtu na doga|aje vezane za hvatawe teroristi~ke grupe u Be-ogradu, protekle nedeqe, ovi} je postavio nekoliko pitawa:

– Ako su “neki politi~ari” bili u vezi sa tom grupom, za{to se ne ka`eko su oni? To je posao za ministra unutra{wih poslova Srbije, kome nisu ve-zane “ni ruke ni noge”, pa mo`e ove probleme da re{ava – rekao je ovi}. Onje postavio i pitawe: gde se izgubilo 15 dosijea Vojislava [e{eqa, i dodao“i to treba da re{i MUP, pre svega savezni”!

Lider DA zatra`io je i da se razotkriju svi kriminogeni ~vorovi u Jav-noj bezbednosti, da se ka`e ko su masoni, u kojim su lo`ama...

– Nisam mason, da jesam rekao bih, ne mislim da je to ne{to lo{e. Ali,mislim da treba da se ispri~a kakve su wihove veze i ko su politi~ari – ma-soni, rekao je ovi}.

Lider DA ocenio je i da je u pozadini afere sa otkrivawem teroristi~-ke grupe i masonima, zapravo, poku{aj da se prikrije afera nastala zbog trgo-vine oru jem sa Irakom. U tom kontekstu, on je postavio i pitawe – da li je na-cionalni interes to {to neko ima na privatnom ra~unu pet miliona dolara?!

Aferu sa teroristi~kom grupom i dovo|ewem u vezu sa wom politi~ara,prema mi{qewu ovi}a, najvi{e koristi “upravo onaj koji najvi{e bu~e”.

– Posledwih dana primam mnogo prete}ih poruka – zovu me telefonom,{aqu anonimne ceduqe... – ka`e ovi}. – Moj odgovor je: tu sam, stojim, ~ekam,ne pla{im se! Onaj ko se pla{i, ne treba da se bavi politikom. Jer, u tom slu-~aju, ako se pla{ite, postoji opasnost ne da nastane mafija u dr`avi, ve} damafija ima dr`avu, kao u Milo{evi}evo vreme!

– U op{tini Novo Brdo Srbima prete da ne}e mo}i da budu odbornici “jersu za wih glasali iz Srbije”. Pretwe sti`u od Aslana Grbe{ija iz DPK Ha-{ima Ta~ija. Grbe{i je pretio i pripadnicima UNMIK i DSK Ibrahima Ru-gove – rekao je ovi}. – Takve stvari se ne smeju tolerisati.

On je upozorio i na {verc cigareta sa Kosova i Metohije. Ove cigaretesu se, kako je rekao, pojavile i u Beogradu.

– Cigarete se {vercuju preko firme “Albatronik” Ekrema Luke, finan-sijera Ramu{a Hajradinaja – ukazao je ovi} i pozvao UNMIK da to spre~i.

““BBlliicc”” 66.. nnoovveemmbbrraa oobbjjaavvqquujjee nnaaddnnaasslloovv ““NNeebboojj{{aa oovvii}},, pprreeddsseeddnniikkDDeemmookkrraattsskkee aalltteerrnnaattiivvee,, kkaa`ee ddaa jjee nneeoopphhooddnnoo rraazzbbiittii iilleeggaallnnee kkaannaallee

149

Strane obave{tajne slu be ve} tri godine istra uju poslove vojne industri-je Srbije i Republike Srpske i re`ima u Bagdadu. Kako pi{e “Oslobo|ewe” [e-{eq se prilikom dve posete Iraku oba puta sastao sa Sadamom Huseinom i po-stao wegov ~ovek od poverewa. Navodno je od ira~kog diktatora nagra|en sa se-dam miliona dolara, a taj novac je tro{en na nedavnu predizbornu kampawu.

Vode}u ulogu u prodaji oru ja Iraku, tvrdi “Oslobo|ewe”, lider SRS jepreuzeo u aprilu pro{le godine, kada je Slobodan Milo{evi} deportovan uHag. Prema nepotvr|enim informacijama sarajevskog lista, [e{eq je bio ijedan od u~esnika sastanka Sadama Huseina sa Vladimirom @irinovskim i gru-pom vode}ih svetskih desni~ara pre dve godine.

Isti izvori tvrde da su ovih dana obavestili Ve}e ministara Bosne i Her-cegovine da postoje sumwe da su u vojnoj saradwi sa zemqama pod embargom, po-red “Jugoimporta” u~estvovale jo{ dve firme iz SRJ. Imena ovih preduze}adr`e se u tajnosti, ali se tvrdi da su one sara|ivale sa dve kompanije iz BiHi zajedno prodavale oru je ne samo Iraku, ve} i drugim zemqama pod embar-gom Ujediwenih nacija.

UU ““NNaacciioonnaalluu”” 66.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee nnaasslloovv ““^oovvii}}uu pprree-ttee ssvvaakkoogg ddaannaa””::

– Prete mi svakoga dana, {aqu mi razne poruke, ceduqice, zvrckaju tele-fonom. Kada bih znao ko mi preti, rekao bih im da ih se ne pla{im, neka iza-|u, ~ekam ih, tu sam, ne krijem se. Nisam se pla{io ni albanskih terorista najugu, pa se ne bojim ni ovih – izjavio je na ju~era{woj pres-konferenciji pot-predsednik srpske vlade Neboj{a ovi}.

^ovi} se osvrnuo i na izjave lidera radikala Vojislava [e{eqa u koji-ma je wega i Dragoquba Mi}unovi}a okvalifikovao kao masone.

– Nisam mason, a da jesam to bih vam rekao. Zahtevam da policija transpa-rentno radi i da se vidi ko su politi~ki masoni. Ako treba, neka Mi}unovi-}a i mene privedu na informativni razgovor, ali da se zna koji to policajcirade. Apelujem na republi~ko, a posebno na savezno ministarstvo pravde da pre-ispitaju ulogu [e{eqa u aferi sa oru jem i preno{ewem novca iz Iraka. Ni-je interes dr`ave da na ra~unima pojedinaca le`i pet do 10 miliona ameri~-kih dolara – dodao je ovi}.

IIssttoogg ddaannaa,, 66.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, ““PPoolliittiikkaa”” oobbjjaavvqquujjee TTaannjjuuggoovvuu vveessttppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: PPrreettee mmii,, aallii ssee nnee ppllaa{{iimm””,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPrreedd-sseeddnniikk DDAA oo vveezzii ppoolliittiikkee ii kkrriimmiinnaallaa””::

Predsednik Demokratske alternative (DA), Neboj{a ovi}, izjavio je ju-~e da u Srbiji i daqe postoji veza “politike i kriminogenih ~vorova”.

^ovi} je, na konferenciji za novinare, izjavio da svakodnevno dobija pret-we, ali da se ne pla{i.

“Te kanale {verca oru ja, cigareta, alkohola, droge i prostitucije ovazemqa mora da re{i, i to vrlo energi~no. Odatle poti~e sve. Tu su centri sve-ga. Ko se pla{i da to re{ava ne treba da se bavi politikom. Ako to ne re{i-mo ne}emo imati dr`avu”, rekao je ovi}.

Prema wegovim re~ima, u ilegalnu trgovinu oru jem sa Irakom bio je ume-{an i lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq.

^ovi} je naveo da “kriminogenih ~vorova” i daqe ima u policiji, poseb-no u Resoru dr`avne bezbednosti.148

tiza u Metropolu i najbli`i saradnik @eqka Maksimovi}a Make, Baje Pla-vog i Mileta Puzovi}a, sa kojim je sedeo u zajedni~koj kancelariji dok su ra-dili u DB. Da je Miki Kurak ubio ]uruviju zna i policija, ali {titi ga ne-ko veoma mo}an u vlasti. Ina~e, taj Kurak se sada, u ovom me|umafija{kom ob-ra~unu, svrstao na stranu @eqka Maksimovi}a Make i Dragana Male{evi}aTapija, a protiv Jovice Stani{i}a. Stani{i} i Frenki jure tog Kuraka daga ubiju – tvrdi vo|a SRS.

Za Neboj{u ^ovi}a, potpredsednika Vlade i lidera DA, [e{eq tvrdida je “glavni ~ovek iz vlasti koji je kontaktirao sa @eqkom Maksimovi}emMakom”. ovi} je za{titnik krupnih kriminalaca i to jo{ iz vremena dok je,kao funkcioner SPS, reketirao Jezdimira Vasiqevi}a – rekao je Vojislav[e{eq.

Pored ovi}a, za saradwu sa kriminalcima, vo|a radikala optu`io je Dra-goquba Mi}unovi}a, Du{ana Mihajlovi}a, Slobodana Vuksanovi}a, pa i Vo-jislava Ko{tunicu.

– Ko{tuni~in kabinet je preko Gradimira Nali}a i Aleksandra Tijani-}a u svakodnevnom kontaktu sa poznatim kriminalcem Bo{kom Radowi}em,a on odr`ava dnevnu vezu sa @eqkom Maksimovi}em Makom i ostalim ubica-ma. Maka i Nikola Maqkovi} su, pre ubistva Bo{ka Buhe, danima sedeli saMiletom Puzovi}em u Lotos baru, koj dr`i Bo{ko Radowi}, odakle su te no-}i i krenuli u akciju ubistva generala Buhe. Daqe, oni su kontakt odr`ava-li i sa Miroqubom Labusom, preko ovog Dragana Ili}a Limara. Labus je kodLimara odr`avao kola, dru`ili su se, a Labus mu je ~ak tepao “Dacula”, doksu Limar i Maka ~esto u dru{tvu hvalili Labusa, rekao je [e{eq.

On je naglasio da u celoj aferi istaknuto mesto zauzima i Jovica Stani-{i}, biv{i {ef Dr`avne bezbednosti Srbije.

– @eqko Maksimovi} Maka sada juri Jovicu Stani{i}a, jer smatra da gaje izdao. Maka je nekim qudima pri~ao kako ga je Jovica ostavio na cedilu. Iz-gleda da je Maka posle Kundakovog ubistva po~eo mnogo da pri~a, pa je Jovi-ca poku{ao da ga ubije, ali nije uspeo. Potrebno je istra`iti spregu JoviceStani{i}a sa Nenadom \or|evi}em, ~ije kriminalne aktivnosti je raskrin-kavao Kundak. Kundak je po~eo da preuzima poslove sa naftom, cigaretama iostalom robom za koju je zainteresovana mafija. Tada je do{lo do sukoba in-teresa zime|u Zorana Todorovi}a Kundaka i klana Stanka Suboti}a Caneta@apca, tvrdi [e{eq.

U to vreme, prema tvrdwama lidera radikala, desio se i atentat na Mak-simovi}a.

– Od tada datira sukob izme|u @eqka Maksimovi}a Make, s jedne strane,i Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a Frenkija, s druge. Sada jedni dru-ge jure, ko }e koga prvi da likvidira. Maka juri i mene, jer sam izneo podatkeda on stoji iza ubistva Bo{ka Buhe. Postoje informacije da je i ranije, jo{1992. godine, nameravao da me likvidira, ali policija nije u stawu da to do kra-ja istra`i, ka`e [e{eq.

Pored politi~kih i kriminalnih, na sceni su i sukobi me|u masonima.Prema [e{eqevim re~ima, traje borba izme|u nekoliko masonskih lo`a.

– @eqko Maksimovi} Maka je bio u lo`i Veliki orijent Dragana Male-{evi}a Tapija. Mimo masonskih pravila, Tapi je Slobodanu Vuksanovi}u do-

151

ddrrooggee,, cciiggaarreettaa ii pprroossttiittuucciijjee””,, ssaa nnaasslloovvoomm ““^vvoorroovvii kkrriimmiinnaallaa uu MMUUPPii ppoolliittiiccii””::

Lider Demokratske alternative, Neboj{a ^ovi}, ocenio je ju~e da “jo{postoji veza izme|u politike i kriminogenih ~vorova, kojih i daqe ima i u po-liciji”. On je naglasio da u posledwe vreme prima “puno anonimnih poruka ipretwi”, ali da svima koji mu prete poru~uje da je “na raspolagawu”.

– Neophodno je razbiti ilegalne kanale droge, cigareta, prostitucije, jersu oni centar svega. Ukoliko to ne u~inimo, opet }emo se vratiti u vreme Mi-lo{evi}evog re`ima kada je mafija imala svoju dr`avu, smatra ovi}.

On je istakao da je potrebno oduzeti sve legitimacije biv{eg DB-a, a oni-ma koji sada rade u Bezbednosno-informativnoj agenciji podeliti nove.

– Postoje informacije da su mnogi kriminalci posedovali legitimaci-je DB, pa su na osnovu toga radili {ta su hteli – kazao je ovi}.

Lider DA je rekao da bi MUP Srbije, povodom najava da su neki politi-~ari bili povezani sa teroristi~kom grupom osumwi~enom za ubistvo poli-cijskog generala Bo{ka Buhe, moralo da objavi imena tih politi~ara, ako ima-ju takve podatke.

– Ako imaju dokaze o nekakvom navodnom razgovoru mene i Dragoquba Mi-}unovi}a koji pokazuje na{u povezanost sa osumwi~enim, neka ih poka`u. Tuje, me|utim, problem {to pojedini policajci daju fa{isoidnim politi~kimliderima nekakve informacije. Ti koji se bave takvim informacijama su onikoji su povezani sa kriminalom – rekao je ovi}.

^ovi} je istakao kako o~ekuje da }e MUP Srbije uskoro obelodaniti kostoji iza pomenute grupacije, s obzirom na to da je srpski ministar policije ne-davno rekao da mu “vi{e nisu vezane ni ruke ni noge”. Lider Demokratske al-ternative je ocenio da lider SRS, Vojislav [e{eq, potencira pri~u o ovoj afe-ri kako bi prikrio svoje u~e{}e u vezi sa ilegalnom prodajom oru ja Iraku.

Govore}i o slu~aju ilegalne prodaje oru ja Iraku, ovi} je istakao da se“materijalno-finansijskim aspektom poslovawa ’Jugoimporta’ moraju poza-baviti stru~ne slu`be, a ne dr`avne komisije”.

– Potrebno je proveriti dokumentaciju vezanu za posledwih pet godina po-slovawa ove firme. Oru je nala`eno na jugu Srbije imalo je zabriwavaju}egodi{te proizvodwe, a bilo je istih slu~ajeva i sa oru jem nala`enim u Bo-sni i Hrvatskoj – kazao je Neboj{a ovi}.

““NNaacciioonnaall”” 88.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iizzvvee{{ttaajj ssaa kkoonnffeerreennccii-jjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ssaa nnaasslloovvoomm ““]]uurruuvviijjuu uubbiioo MMiikkii KKuu-rraakk””,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPrreeddsseeddnniikk SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee oottkkrriioo ttaajjnneennaajjttee`iihh zzlloo~~iinnaa uu SSrrbbiijjii uu pprrootteekklloojj ddeecceenniijjii””.. PPooddnnaasslloovv ggllaassii ““MMaakkaa pprrii-zznnaaoo ddaa jjee BBaayyuu uubbiioo ppoo nnaalloogguu JJoovviiccee SSttaannii{{ii}}aa””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ttrrii aannttrrffii-lleeaa ssaa nnaasslloovvoomm ““DDvvee ggooddiinnee zzaa lliiddeerraa rraaddiikkaallaa””,, ““PPoobbee||uujjeemm nnaa iizzbboorriimmaa”” ii““^oovvii}} uummee{{aann uu {{vveerrcc cciiggaarreettaa nnaa jjuugguu SSrrbbiijjee””::

Izvesni Miki Kurak, biv{i slu`benik Dr`avne bezbednosti, jedan je odubica Slavka ]uruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa – rekao je Vojislav [e-{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, na ju~era{woj konferenciji zanovinare.

– Taj Miki Kurak je bio najbli`i saradnik Jovice Stani{i}a i FrankaSimatovi}a Frenkija, li~ni pratilac Milorada Vu~eli}a, vlasnik je strip-150

wwee ddaa jjee uu ppoolliicciijjii ssaakkrriivveennoo 1155 ddoossiijjeeaa oo [[ee{{eeqquu,, lliiddeerr rraaddiikkaallaa ttvvrrddii ddaassuu oovvii}} ii SSttaannii{{ii}} bbiillii ppoovveezzaannii ssaa @@eeqqkkoomm MMaakkssiimmoovvii}}eemm MMaakkoomm””.. TTeekkssttssaaddrr`ii ttrrii aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““]]uurruuvviijjaa””,, ““BBuuhhaa”” ii ““PPrraavvii pprreeddsseeddnniikk””..

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, pozvaoje ju~e @eqka Maksimovi}a Ma-ku da mu napi{e pismo, pre nego {to ga likvidiraju, u kome }e re}i ko je sveume{an u brojna ubistva kako bi wemu, kao budu}em predsedniku Srbije, olak-{ao posao da se do kraja obra~una sa svim kriminalcima u dru{tvu.

Odgovaraju}i na tvrdwe potpredsednika Vlade Srbije Neboj{e ovi}a,da je u policiji sakriveno 15 dosijea o [e{equ, lider radikala je rekao da “zah-teva da se sva dosijea objave, jer ne treba da budu tajna ni za koga”.

– Sada ja pitam ^ovi}a da li je ta~no da firma wegove `ene prodaje ci-garete vojsci – ka`e [e{eq. – Da li je ta~no da mu je, mnogo pre policije, bli-ski Makin prijateq is Srpskog Sarajeva [krba najavio da se sprema sto aten-tata? Da li je ta~no da se [krba, kome je Maka naru~ivao ubistva po Republi-ci Srpskoj, u Beogradu ose}a sigurnim samo u FMP od kada su mu razneli yipu ulici Filipa Filipovi}a? Da li je ta~no da je Baja Plavi @ivkovi}, ~u-kari~ki kriminalac, pre 5. oktobra poslao Maku da ~uva ^ovi}a, posle sva-|e sa Milijom Babovi}em, iza ~ije otmice stoji?

[e{eq je rekao i da je ovi} u bliskom kontaktu sa Makinim jatakom Va-som Petrovi}em, vlasnikom FK Mladost iz Lu~ana, da je lagao da nije leto-vao u Hrvatskoj kod Pere Mati}a, {efa duvanske mafije, koja je konkurent Stan-ku Suboti}u Canetu, da nije dozvoqavao smenu {efa vrawske policije Novi-ce Zdravkovi}a, ~ak i kada su na Vladi Srbije izno{eni dokazi o wegovim kri-minalnim radwama.

– ovi} je uzeo dva miliona evra od Rusmira Kadragi}a, biv{eg direkto-ra mostarske fabrike duvana, da u Srbiji registruje cigarete “monte karlo”i u|e u privatizaciju DIV-a – ka`e [e{eq. – ovi} je u masonsku lo`u pri-mqen u Be~u, gde je od bratstva, kojem su pripadali fa{isti, dobio novac zaosnivawe FMP. ^ovi} je glavni za{titnik krupnih kriminalaca u Srbiji.On im obezbe|uje logistiku.

Kao ~oveka ume{anog u gotovo sve kriminalne radwe, [e{eq navodi Jo-vicu Stani{i}a, koji jo{ uvek ima za{titu policije. On tvrdi da Stani{i-}a ovih dana juri Maka, jer smatra da ga je “izdao”. [e{eq ka`e da se Stani-{i} sada “vi{e pla{i Make nego Ha{kog tribunala”, kao i da je nekoliko pu-ta tra`io prijem kod Andrije Savi}a. Lider radikala tvrdi da ima podatakda je jedan od svedoka izjavio policiji da mu je Maka priznao da je ubio Rado-vana Stoj~i}a Bayu po nalogu Stani{i}a.

– Mi smo u tajnosti spremali Stani{i}evu smenu, jer smo se pla{ili damo`e da upadne u Vladu – ka`e [e{eq. – Jedini ko je znao da se sprema smenabili su Mirko Marjanovi} i Slobodan Milo{evi}, koji su ga se pla{ili. ist-ka Stani{i}evih kadrova, me|utim, nije izvr{ena. Sada treba ispitati Sta-ni{i}evu vezu sa Nenadom \or|evi}em, ~ije je kriminalne radwe istra`i-vao Zoran Todorovi} Kundak, koji se upleo i u poslove sa duvanom i naftom.

[e{eq tvrdi da je Miki Kurak, biv{i slu`benik DB i saradnik Jovi-ce Stani{i}a i Franka Simatovi}a Frenkija, li~ni pratilac Milorada Vu-~eli}a, jedan od ubica Slavka ]uruvije.

– Policija to zna, ali wega {titi neko mo}an – ka`e [e{eq.153

delio tre}i stepen. Iako to Vuksanovi} negira, mnogi su ga videli u toj ma-sonskoj lo`i. Re~ je o Vladimiru Sav~i}u obiju, Draganu Nikoli}u, Draga-nu Bjelogrli}u, Vuku Bojovi}u i drugima. To {to su oni masoni ne zna~i, na-pomiwem, da su ukqu~eni u bilo kakav kriminal. Ipak, oni mogu da potvrdeda li je Vuksanovi} sa wima. Tapi, Kole Kostovski i Vuka{in Mara{, poku-{ali su da izvr{e pu~ u Demokratskoj stranci i da zato iskoriste Vuksano-vi}a i Dragana Kop~ali}a. Kad to nije pro{lo, odlu~ili su da Vuksanovi} pre-|e kod Mom~ila Peri{i}a, sa zadatkom da preuzme stranku. \in|i} je uspeoda ih spre~i. Na kraju su Du{an Zabunovi}, Miki Manojlovi}, Dragan Male-{evi} Tapi, Kole Kostovski, @eqko Maksimovi} Maka i drugi pristupiliformirawu nove stranke ~iji je sada predsednik Slobodan Vuksanovi}. Poli-ti~ki prostor nalaze u Ko{tuni~inom krugu, gde se anga`uju i neki novina-ri koji im daju medijsku podr{ku, kao {to su Milovan Brki}, Milorad Crwa-nin i Aleksandar Tijani}, tvrdi lider radikala.

Peti op{tinski sud osudio je ju~e lidera Srpske radikalne stranke, Vo-jislava [e{eqa, na tri meseca zatvora, uslovno na dve godine, zato {to je iz-javio da je Stanko Suboti} ubio generala policije Radovana Stoj~i}a Bayu, aza to nije pru`io nijedan dokaz, saop{tio je advokatski tim Suboti}a.

[e{eq ne}e i}i u zatvor na izdr`avawe tromese~ne kazne, pod uslovomda u roku od dve godine ne ponovi krivi~no delo.

[e{eq je ocenio da }e “sigurno pobediti” na predstoje}im predsedni~-kim izborima u Srbiji i da }e predsednik SRJ Vojislav Ko{tunica, ukolikose kandiduje, biti wegov “jedini ozbiqan konkurent”.

[e{eq je kazao da SRS do sada nije imala razgovore s ostalim opozici-onim partijama o eventualnoj zajedni~koj podr{ci jednom opozicionom kan-didatu na tim izborima i da jo{ ne zna da li }e ga biv{i predsednik SRJ, Slo-bodan Milo{evi}, ponovo podr`ati, jer “s wim nije kontaktirao neko vreme”.

– Neboj{a ovi} je sa kriminalcima u poslovnim kontaktima. To su po-slovi sumwive vrste u kojima im ovi} obezbe|uje logisti~ku podr{ku – op-tu`io je [e{eq potpredsednika srpske vlade.

– ^ovi} je mesecima spre~avao usvajawe Uredbe o zabrani prevoza ciga-reta na Kosovo i Metihiju, jer je od Pere Mati}a, Du{ana Zabunovi}a i jo{jednog Tapijevog masona koji se zove Marko Vu~urevi} i vlasnik je Nivade, kaoi od nedavno uhap{enog [iptara Ekrema Luke, dobijao 100.000 meraka po sva-kom {leperu – ustvrdio je {ef radikala i uputio novinare kako da proverewegovu pri~u:

– Pitajte Bo`idara \eli}a da li je ovi} uporno, na sve mogu}e na~ine,poku{avao da spre~i sprovo|ewe te uredbe. Mesecima je ^ovi} dr`ao i No-vicu Zdravkovi}a, {efa MUP Vrawe, koji mu je pomagao u poslu – rekao je [e-{eq.

– ovi} je uzeo dva miliona evra od Rusmira Kadragi}a, biv{eg direkto-ra Fabrike duvana u Mostaru, da mu omogu}i da u Beogradu, preko sudije Kqa-jevi}a u Privrednom sudu, registruje robnu marku “monte karlo” i krene u ne-zakonitu privatizaciju fabrike duvana u Vrawu. Ina~e, ovi} je Kadragi}aupoznao preko wegovog najboqeg prijateqa u Beogradu, Aleksandra Tijani}a.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 88.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt ssaa nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq ooppttuu`iioo oovvii}}aa ii SSttaannii{{ii}}aa zzaa uummee{{aannoosstt uu kkrriimmii-nnaall””,, nnaasslloovvoomm ““SSvvee nnaa vviiddeelloo”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““OOddggoovvaarraajjuu}}ii nnaa oovvii}}eevvee ttvvrrdd-152

– @eqko Maksimovi} sada juri Jovicu Stani{i}a jer smatra da ga je onizdao. Maka je nekim qudima pri~ao kako ga je Jovica izdao, ali da su mu ta-da prisko~ili u pomo} qudi iz Dr`avne bezbjednosti Crne Gore. Stani{i}je, izgleda, poku{ao jednom prilikom (kada je Maka po~eo da govori o ubi-stvu Kundaka) da ga ubije, ali nije uspio. Potrebno je istra`iti i spreguStani{i}a sa Nenadom \or|evi}em. Do poku{aja ubistva dolazi nakon {toje Kundak u~estvovao u akciji raskrinkavawa kriminalne djelatnosti Ne-nada \or|evi}a, i da preuzima i mnoge druge unosne poslove za koje je za-interesovana mafija – nafta, cigarete... Tako je do{lo do sukoba intere-sa izme|u Kundaka i Stanka Suboti}a, pa je Kundak platio glavom. Neki qu-di iz JUL-a su jo{ 1999. godine prvo javno govorili da je otkriveno ko je ubioKundaka, pa su odjedanput za}utali. Neko ih je, o~ito, upla{io – nagla{a-va [e{eq.

– MUP Crne Gore izdaje saop{tewa kako Maksimovi} nije bio na toj te-ritoriji i da o tome nemaju nikakvih podataka. Tako je bilo i za Ivana Deli-}a, kada smo tra`ili podatke za Anketni odbor Savezne skup{tine. Privre-meno kriminalci do|u u Srbiju da nekoga ubiju i brzo se vra}aju u Crnu Goru.Uz to koriste papire crnogorske SDB, radi lak{eg bje`awa. To je razlog za-{to u Crnoj Gori nije uhva}en Maka kada ga je lako bilo uhvatiti, ali i za-{to Ivana Deli}a niko ne goni, a poku{avaju da ga ubiju. Qetos je ~ak izve-den neuspje{an atentat na wega – podsje}a [e{eq.

– Poslije 5. oktobra Neboj{a ovi} je jedan od glavnih za{titnika krup-nih kriminalaca (taj posao ^ovi} je obavqao i kada je bio visoki funkci-oner SPS). On je reketirao Jezdimira Vasiqevi}a. ^ovi} je u poslovnimkontaktima sa kriminalcima i obezbje|uje im logistiku. Mjesecima je sto-pirao uvo|ewe Uredbe o zabrani prevoza cigareta za Kosovo i Metohiju –tvrdi [e{eq.

– Slobodan Vuksanovi} je godinama bio prijateq sa Draganom Male{e-vi}em Tapijem. Po{to je bilo procijeweno da je Zoran \in|i} suvi{e kom-promitovan pona{awem u toku rata, bjekstvom iz zemqe, izjavama koje je da-vao po zapadnoj Evropi i podr`avao NATO agresiju na na{u zemqu i bom-bardovawe, masonska lo`a pripremala se da preuzme predsjedni~ku funk-ciju u toj stranci. U to su ulo`ili veliki novac. Masoni su u kampawu do-vo|ewa Vuksanovi}a na ~elo DS ulo`ili pola miliona dolara. Me|utim,Goran Vesi}, koji je brojao glasa~ke listi}e poslije tajnog glasawa, svojimvje{tim brojawem listi}a “pocjepao” je svih pola miliona dolara i pro-glasio \in|i}a za predsjednika. \in|i}a nisu uspjeli da sklone, jer je imaomnoga druga upori{ta. Dragan Male{evi} Tapi, Kole Kostovski i Vuka-{in Mara{, koji je tako|e mason, donijeli su odluku da Vuksanovi} ide ustranku Mom~ila Peri{i}a sa zadatkom da je nakon izvjesnog vremena pre-uzme, jer je ve} u javnosti po~ela da se kotira i imala je izvjesnu medijskupodr{ku. To je Slobodan Vuksanovi} poku{ao, ali je sprije~io \in|i} –zakqu~uje [e{eq.

UU vviikkeenndd iizzddaawwuu ““NNaacciioonnaallaa””,, 99-1100.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqqeenn jjee nnaaddvvee ssttrraannee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: SSttaannii{{ii}} nnaarreeddiioo FFrreennkkiijjuu ddaa mmee llii-kkvviiddiirraa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerr SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ttvvrrddii ddaa mmoo}}nnii-ccii bblliisskkii vvllaassttii sspprreemmaajjuu aatteennttaatt nnaa wweeggaa””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““MMiikkii KKuurraakk,, uubbii-

155

Lider radikala tvrdi da je Mile Puzovi} jedna od kqu~nih karika kri-minala u Srbiji. Da je Bo{ko Buha iv, otkrio bi mnoge stvari.

– Maka i Nikola Maqkovi} su sa Puzovi}em sedeli u “Lotos baru”, ~i-ji je vlasnik Bo{ko Radowi}. Odatle su po{li na likvidaciju Buhe – ka`e[e{eq.

Pravi predsednik Crne Gore nije Milo \ukanovi}, tvrdi [e{eq, ve} Bra-na Mi}unovi}, koji ga dr`i kao “taoca”. [e{eq ka`e da je to razlog za{to suu Crnoj Gori svi kriminalci bezbedni i odakle im papiri crnogorske DB. Onje pokazao i faksimil rukopisa Brane [aranovi}a od 18. 3. 1995. godine o to-me kako je zata{kano i Makino ubistvo policajca.

– Zbog toga Maka nije uhva}en, ve} mu je Cane avionom organizovao bek-stvo na Kipar, a zatim u [paniju pod za{titom Arkanovog kuma Koleta Ko-stovskog – ka`e [e{eq. – Wegovo posledwe uto~i{te treba da bude Kuba iliGvatemala. Posledwi sa kojim je Maka razgovarao pre bekstva bio je [ara-novi}, a u bekstvu su mu pomogli Vuka{in Mara{ i policijski funkcioner[}eki}.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 88.. nnoovveemmbbrraa oobbjjaavvqquujjee nnaaddnnaasslloovv ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa oott-kkrriivvaa nnoovvee ddeettaaqqee oo aakkttiivvnnoossttiimmaa kkrriimmiinnaallnniihh ggrruuppaa uu SSrrbbiijjii ii CCrrnnoojj GGoorriizzaadduu`eenniihh ii zzaa lliikkvviiddaacciijjee”” iissppoodd kkoogg jjee nnaasslloovv ““[[ee{{eeqq:: UU uubbiissttvvuu GGoorraannaa @@uu-ggii}}aa uu~~eessttvvoovvaaoo @@eeqqkkoo MMaakkssiimmoovvii}} MMaakkaa””.. NNaasslloovvii aannttrrffiilleeaa ssuu ““MMaakkaa pprrii-~~aaoo ddaa mmuu jjee ccrrnnooggoorrsskkaa DDBB pprriisskkoo~~iillaa uu ppoommoo}}””,, ““KKrriimmiinnaallccii kkoojjii uubbiijjaajjuu ppooSSrrbbiijjii kkoorriissttee ppaappiirree ccrrnnooggoorrsskkee DDBB””,, ““^oovvii}} rreekkeettiirraaoo ggaazzddaa JJeezzdduu”” ii ““VVuu-kkaa{{iinn MMaarraa{{ mmaassoonn””::

U grupi za likvidaciju savjetnika za bezbjednost crnogorskog predsjedni-ka u~estvovali Ivan Deli}, Vuka{in Mara{, Beli Raspopovi}..., tvrdi liderradikala.

@eqko Maksimovi} Maka je u mnogim stvarima zadu`io Stanka Suboti-}a Caneta. Za wega je vr{io likvidacije, a izme|u ostalih i likvidaciju Ra-dovana Stoj~i}a Baye, policijskog generala. Sada, moraju ili da pomognu Mak-simovi}u da se skloni ili }e morati da ga likvidiraju, {to se najprije mo`edogoditi, jer bi se jedino tako definitivno presjekao taj izvor informacija– ka`e lider radikala dr Vojislav [e{eq, dodaju}i:

– Nakon ubistva Radovana Stoj~i}a Baye, Maksimovi}evo bjekstvo je or-ganizovao Brano [aranovi}, sa kojim je Maka posledwi put razgovarao pri-je napu{tawa Crne Gore. On je preuzeo obavezu da uradi sve {to treba u toj re-publici nakon policijske racije u Beogradu. U to su ukqu~eni Vuka{in Ma-ra{ i policajac [}eki}, policijski funkcioner i mason iz Tapijeve lo`e,a Mara{ev ~ovjek. @eqko Maksimovi} je trebao da ode na Kipar, ali je to bi-la samo privremena destinacija. Odatle je pobjegao u [paniju i tamo za{ti-tu potra`io kod Koleta Kostovskog, Arkanovog kuma. Slede}e destinacije suKuba ili Gvatemala, gdje, tako|e, imaju neka upori{ta, mada mi nije poznatoda li je do tamo stigao – isti~e [e{eq.

Lider radikala potom tvrdi: “Vi{estruko je potvr|eno da je grupa u ko-joj su bili i @eqko Maksimovi} Maka, Ivan Deli}, Beli Raspopovi}, Vuka-{in Mara{, i drugi, u~estvovala u ubistvu Gorana @ugi}a, savjetnika za bez-bjednost Mila \ukanovi}a. @ugi} je ubijen zbog cigareta”.154

Na pitawe da li je, poput vode}ih politi~ara koje optu`uje da su u dilus razli~itim mafija{kim strukturama i sam podr`avan od zemunskog klana,[e{eq je rekao:

– Prvi put ~ujem da imam veze sa zemunskim klanom, jer qudi iz tog kla-na polako odlaze pod led. S mafijom nikada nisam imao kontakte i niko menije podr`avao, ali sam prvi obavestio javnost da postoji sukob izme|u dva glav-na mafija{ka gnezda koji omogu}ava da se klupko br`e rasplete. Posle obja-vqivawa mojih saznawa nastala je do sada najve}a pometwa u oba sukobqena ta-bora. Oni moraju da znaju da se ne}e lako izvu}i, jer nam je ciq da se razjasnesve velike kriminalne afere i ubistva u proteklih 12 godina. O~igledno jeogroman procenat svih ubistava vezan za dva ~oveka – Jovicu Stani{i}a i Stan-ka Suboti}a Caneta.

Vojislav [e{eq dobio je dve godine uslovne kazne zbog tvrdwi da je Stan-ko Suboti} ubio Radovana Stoj~i}a Bayu.

– To je najboqi dokaz o mafija{kom delovawu u pravosu|u. Sudija Petogop{tinskog suda je poludeo. U mom odsustvu, ludi sudija, koji je pod uticajemmafije, saop{tava presudu koja ne mo`e da se obrazlo`i. Po Zakonu o krivi~-nom postupku on je morao da donese re{ewe o mojim zahtevima. Za mene ne mo-`e biti nikakvih posledica, ali }u u naredne dve nedeqe objaviti kwigu ko-ja }e se zvati “Stanko Suboti}, Cane @abac, kraq duvanske mafije”. Opet po-navqam: Cane stoji iza ubistva Radovana Stoj~i}a Baye – rekao je [e{eq.

UU iissttoomm bbrroojjuu vviikkeenndd iizzddaawwaa ““NNaacciioonnaallaa””,, 99-1100.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee,, oobb-jjaavvqqeenn jjee nnaasslloovv ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq jjee oorrttooddookkssnnii kkrriimmiinnaallaacc,, iimmaa vveezzee uu MMUUPP””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} demantovao je u petak optu-`be lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa upu}ene na wegovra~un i lidera radikala nazvao “ortodoksnim kriminalcem”.

^ovi} je sazvao vanrednu konferenciju za novinare kako bi odgovorio naoptu`be [e{eqa da “pru`a logisti~ku podr{ku i za{titu kriminalcima ida je mason”.

^ovi} je demantovao [e{eqeve navode da je firma wegove supruge pro-davala cigarete vojsci.

– Moja supruga nema firmu, pa i nije mogla da prodaje cigarete vojsci –rekao je ovi}.

Potpredsednik srpske vlade je izrazio ~u|ewe {to MUP Srbije ne rea-guje na [e{eqeve izjave, “s obzirom da je i sam MUP napadnut”, ali je ocenioi da vo|a radikala ima “svoje qude u MUP-u i Resoru dr`avne bezbednosti”.

^ovi} je rekao da je [e{eqev ciq “da anatemi{e srpski narod”.““BBoorrbbaa”” uu vviikkeenndd iizzddaawwuu 99-1100.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaadd-

nnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} ooddggoovvaarraa nnaa [[ee{{eeqqeevvee ooppttuu`bbee”” nnaasslloovv ““MMaanniippuu-llaattoorr jjee mmaalloo nneerrvvoozzaann””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““PPoo{{ttoo MMUUPP nnee rreeaagguujjee nnaa [[ee-{{eeqqeevvee ooppttuu`bbee,, oo~~iittoo jjee ddaa oonn iimmaa ssvvoojjee qquuddee uu ppoolliicciijjii””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, negirao je ju~e sve optu`bekoje je na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, u ~etvrtak, nawegov ra~un izrekao lider radikala Vojislav [e{eq. ovi} je rekao da se naovaj korak odlu~io po{to su [e{eqevi napadi na wega u~estali, iako najprenije eleo da na wih odgovara.

157

ccaa SSllaavvkkaa ]]uurruuvviijjee,, sslloobbooddnnoo {{eettaa BBeeooggrraaddoomm,, ddookk uu iissttoo vvrreemmee ppoolliiccaajjccii jjuu-rree iinnssaajjddeerree kkoojjii mmeennii ddoottuurraajjuu vveeoommaa ppoovveerrqqiivvee iinnffoorrmmaacciijjee””.. NNaasslloovv aannttrr-ffiilleeaa jjee ““KKwwiiggoomm nnaa pprreessuudduu””::

– Iz dva izvora, od kojih je jedan iz odre|ene slu`be bezbednosti, adrugi blizak Jovici Stani{i}u, saznao sam da je Stani{i} u ~etvrtak uve-~e nalo`io Franku Simatovi}u frenkiju da pripremi moju likvidaci-ju – rekao je u petak u obra}awu novinarima lider radikala Vojislav [e-{eq, koji tvrdi da je sada samo aktuelizovana ranije pripremana zaveraprotiv wega:

– Meni je vlast otela blindirani yip na nezakonit na~in, razoru`ala jesve ~lanove obezbe|ewa SRS-a koji su imali pi{toqe s urednim dozvolama.Dakle, neke politi~ke strukture odavno su spremale moju likvidaciju. Menesada nema ko da brani oru jem – tvrdi [e{eq i dodaje da ne mo`e da saop{tiimena qudi koji su izvor takvih informacija, jer bi posle toga sigurno biliubijeni. On isti~e da su dokazi o planovima za wegovo ubistvo bili potkre-pqeni dokumentima i snimcima razgovora.

Lider radikala, Vojislav [e{eq, koji je u ~etvrtak obelodanio ime Mi-kija Kuraka, biv{eg “debeovca”, za koga tvrdi da je jedan od ubica Slavka ]u-ruvije, ka`e da se on i daqe, uprkos tome {to je raskrinkan, nalazi u Beogra-du i vodi striptiz-bar u hotelu “Metropol”.

– Prvi put sam nedavno ~uo za ime Miki Kurak. Nikada ga nisam video. Znamda dr`i striptiz-bar u Metropolu, siguran sam da je u Beogradu, ali nisam ~uoda ga je neko tra`io. Niko nije do{ao da me saslu{a i ~uje {ta imam da ka`emo tome. Samo znam da se sada vr{e razne premeta~ine u policiji, da se saznako to mene obave{tava. Policija se, umesto da hvata kriminalce, uglavnom ba-vi mojim izvorima i po~eli su me|usobno da se sumwi~e – upozorava [e{eq.

Radikali }e i nadaqe, ka`e [e{eq, otkrivati kriminalne afere, upr-kos pretwama, o vodi}e ra~una o “ravnomernom razoktrivawu kriminalaca bli-skih Zoranu \in|i}u, ali i Vojislavu Ko{tunici”:

– Kad odalamimo nekog kriminalca iz jednog klana, odmah }emo da odala-mimo drugog iz suprotnog. Na primer, Gruba~ je Ko{tuni~in kriminalac, a Ga-{o Kne`evi} \in|i}ev. Ne elim da se neko opusti u svojim mutnim radwa-ma, ali ni da ka`e kako ga zapostavqamo – ka`e [e{eq.

On je istakao da o aferama i upletenosti Neboj{e ^ovi}a, potpredsed-nika Republi~ke vlade, ima mnogo vi{e podataka od onih koje je ve} izneo ida }e dokazi uskoro biti poznati javnosti. [e{eq je ubistvo Jovice Jovano-vi}a (likvidiran u ~etvrtak kasno uve~e u Beogradu) okarakterisao kao “po-ku{aj vlasti da ukloni izvr{ioce kako se ne bi stiglo do nalogodavaca”. Ontvrdi da je Jovanovi} bio ~lan bande Ivana Deli}a, koji je, kao opasan svedok,tako|e na listi za likvidaciju.

[e{eq je opovrgao tvrdwe Ko{tuni~inog savetnika Aleksandra Tijani-}a o ume{anosti u ubistvo Slavka ]uruvije.

– Protiv ]uruvije i wegovih prqavih novina vodio sam kampawu du`e oddva meseca. Ali to {to je radio prqavo ne zna~i da je trebalo da bude ubijen.Obi~no ne ubija onaj koji vodi javnu kampawu, nego onaj ko mu tiho sprema li-kvidaciju iz nekih sasvim drugih razloga. Tijani} }e kad-tad morati da obja-sni svoje kriminalne kontakte i poslove s mafija{ima...156

Odgovaraju}i na [e{eqeve prozivke da ka`e da li ima ikakve veze sa iz-vesnim sarajevskim kriminalcem pod nadimkom [krba, ^ovi} je rekao da jetu osobu “video jednom pre tri-~etiri godine”, ali da sa wime nikada nije raz-govarao, “niti je taj dolazio u fabriku FMP”.

Potpredsednik Vlade Srbije demantovao je i [e{eqeve navode da fir-ma wegove ( ovi}eve) supruge prodaje cigarete Vojsci Jugoslavije, isti~u}i daona i nema svoju firmu, a preduze}e u kojem radi se “ne bavi tim poslovima”.

^ovi} je odbacio i tvrdwe [e{eqa da je u vezi sa nekim drugim qudima izsveta kriminala, jer, kako je naglasio, za te qude nije nikad ~uo niti ih je video.

On je izrazio ~u|ewe {to Ministarstvo unutra{wih poslova (MUP) nasve [e{eqeve optu`be }uti, s obzirom na to da je i ono prozvano. ^ovi} jeocenio da to govori da [e{eq ima qude u MUP-u ili u biv{oj Dr`avnoj bez-bednosti.

^ovi} je kazao da je [e{eq nervozan jer zna da protiv wega ima puno kri-vi~nih prijava i da }e odgovarati “za sva nedela koja je godinama pravio” i oce-nio da je ciq [e{eqa od po~etka bio destabilizacija Srbije i da se srpskinarod predstavi kao narod koji je po~inio zlo~ine.

“Insistiram da se u sve ukqu~e MUP i ostali organi koji treba da radesvoj posao i da prestanu sa sakrivawem 15 wegovih krivi~nih dosijea”, rekaoje ovi} i dodao da je i ranije [e{eq trebalo da pro|e “zakonsku i pravosud-nu proceduru”, za sve {to je ~inio.

““BBlliicc”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““SSpprreemmaajjuu lliikkvviiddaaccii-jjuu”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq iizznneeoo mmnnooggoobbrroojjnnee ooppttuu`bbee nnaa rraa~~uunnNNeebboojj{{ee oovvii}}aa,, ppoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee ddeemmaannttoovvaaoo ii uuzzvvrraattiioo””.. PPoodd-nnaasslloovv jjee ““ZZaa ddvvee nneeddeeqqee kkwwiiggaa oo SSttaannkkuu SSuubboottii}}uu””,, aa nnaasslloovv aannttrrffiilleeaa ““BBii-lloo bbii ddoobbrroo ddaa mmee oovvii}} ttuu`ii””::

Preko izvora bliskom na odre|eni na~in Jovici Stani{i}u i Franku Si-matovi}u Frenkiju, saznao sam da je sino} Jovica Stani{i} nalo`io Fran-ku Simatovi}u Frenkiju da pripremi moju likvidaciju, izjavio je na ju~era-{woj konferenciji za novinare dr Vojislav [e{eq, uz tvrdwu da je ta infor-macija potvr|ena i iz izvora jedne od slu`bi bezbednosti.

– Ju~e je nastala najve}a do sada pometwa u mafiji. Pometwa je i u jednomi u drugom me|usobno sukobqenom mafija{kom krilu. I oni treba da znaju dase iz toga ne}e tako lako i{~upati. Nama je ciq da se razjasne sve velike kri-minalne afere i ubistva u proteklih 12 godina u Srbiji. O~igledno je da jeogroman procenat tih ubistava vezan za dva imena: Jovica Stani{i} i Stan-ko Suboti} Cane. Cane @abac je dao novac @eqku Maksimovi}u Maki u do-govoru sa Jovicom Stani{i}em, a Jovica je ~ak preneo taj novac, da se ubije Ra-dovan Stoj~i} Baya. To je neoboriva ~iwenica i to znaju svi u policiji da jeistina, izjavio je lider radikala.

Na osnovu prekju~era{we presude sudije Petog op{tinskog suda, kojomje u odsustvu ka`wen sa tri meseca uslovno na dve godine po privatnoj tu`biStanka Suboti}a za klevetu, dr Vojislav [e{eq tvrdi da je mafija u{la u na{pravosudni sistem.

– Taj sudija jednostavno nije normalan ~ovek. Ja sam podneo dva sudska pod-neska, jedan sa zahtevom da se svi postupci po privatnim tu`bama Stanka Su-boti}a Caneta protiv mene spoje, da ne bih morao da tr~im iz suda u sud i wi-

159

– @elim jasno da ka`em, da je neta~no sve {to je tada re~eno. Niti sam ja~uo za sto atentata, niti znam ko ih je po~inio. Firma moje ene ne prodaje ci-gare, jer ona nema firmu. Novica Zdravkovi}, na~elnik OUP u Vrawu, svoj po-sao je odra|ivao besprekorno, u vreme dok smo sara|ivali. Da li je ranije bioume{an u kriminal, ne znam. Mason nisam, jer da jesam, ja bih vam to rekao –nabrojao je ovi}.

On je naglasio da ga ~udi {to MUP ne reaguje na ove optu`be, a to je, pre-ma wegovim re~ima, znak da [e{eq tamo ima svoje qude i da mu oni daju neka-kve poluinformacije. ovi} je ocenio da je [e{eqev ciq od samog po~etka bi-la destabilizacija Srbije i anatemisawe srpskog naroda, kao i da wegovo ner-vozno pona{awe u posledwe vreme govori da je svestan kakva mu je budu}nost.

– On je klasi~an manipulator, koji ima bol u mozgu, ali mu se kraj nazirei poznato je gde }e zavr{iti. Sigurno je da on nikad ne}e biti predsednik Sr-bije, i zato mene ne uzbu|uje ono {to pri~a, jer je to neta~no i prosto dokazi-vao, podvukao je ovi}, navode}i pre toga {ta sve [e{eq “zna”, i dodaju}i damu je “mesto u zatvoru, jer je i previ{e brukao srpski narod”.

““PPoolliittiikkaa”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm““SSttaannii{{ii}} nnaarruu~~iioo mmoojjuu lliikkvviiddaacciijjuu”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““RReeaaggoovvaawwee pprreeddsseedd-nniikkaa SSRRSS-aa””::

Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je ju~eda je iz dva izvora saznao da je biv{i {ef Dr`avne bezbednosti, Jovica Sta-ni{i}, od nekada{weg komandanta Jedinice za specijalne operacije MUP-aSrbije Franka Simatovi}a Frenkija naru~io wegovu likvidaciju.

[e{eq je, na vanrednoj konferenciji za novinare, saop{tio da je to na-re|ewe izdato preksino}, i dodao da svoje tvrdwe mo`e da potkrepi tonskimzapisima.

Prema wegovim re~ima, informacija je potekla od pripadnika jedne odslu`bi bezbednosti i ~oveka bliskog Jovici Stani{i}u.

[e{eq je rekao da je postupak koji jeprotiv wega vo|en u Petom op{tin-skom sudu morao biti preba~en u nadle`nost ^etvrtog op{tinskog suda, gdese protiv wega vodi osam postupaka po istom osnovu, kako bi se vodio objedi-weni postupak po svim tu`bama.

“Ja sam sve saop{tio javnosti, i to je moja jedina odbrana. Druge odbranenemam. Meni je vlast otela blindirani yip SRS-a na protivzakonit na~in irazoru`ala sve ~lanove obezbe|ewa SRS-a koji su imali pi{toqe i uredne do-zvole za wihovo no{ewe. Dakle, vlast je mene spremala za likvidaciju”, naveoje [e{eq.

““PPoolliittiikkaa”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee nnaa iissttoojj ssttrraannii oobbjjaavvqquujjee TTaannjjuuggoovvuuvveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq iimmaa ssvvoojjee qquuddee uu MMUUPP-uu””.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““^oo-vvii}} ddeemmaannttoovvaaoo ooppttuu`bbee lliiddeerraa SSRRSS-aa””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, odbacio je ju~e optu`be li-dera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa da je povezan sa krimina-lom, upozoravaju}i da te optu`be izri~e “osvedo~eni kriminalac”.

^ovi} je na konferenciji za novinare rekao da je @eqka Maksimovi}a,koga policija sumwi~i za organizaciju ubistva policijskog generala Bo{kaBuhe, prvi put video na slici u medijima, i da nikada nije ~uo za pripremu 100atentata, kako je tvrdio [e{eq.158

On je demantovao ranije optu`be lidera radikala da je wegova supruga vla-snik firme koja prodaje cigarete vojsci, istakav{i da ona “ne poseduje nika-kvu firmu, a da se preduze}e u kojem je zaposlena na bavi takvim poslovima”.

Povodom optu`be da je na osnovu kontakta sa izvesnim [krbom iz Repu-blike Srpske “znao za 100 atentata koji se pripremaju”, potpredsednik srpskevlade istakao je da sa [krbom nikada nije razgovarao, iako ga je “video pre dve-tri godine”, a da ne zna bilo {ta o 100 atentata, kao i da ne poznaje li~no ge-nerala Mileta Puzovi}a.

– To su sve wegovi “pacijenti”, pa sada to poku{ava da preokrene. Ne znamgde se i za{to [krba ose}a sigurnim, a za izvesnog Baju Plavog @ivkovi}anikada nisam ~uo. Tako|e, nikada se nisam upoznao sa Rusmirom Kadragi}em,niti primio dva miliona evra zbog privatizacije Duvanske industrije iz Vra-wa. Vidim da su to neki drugi “nani{anili” – ka`e ovi}, dodaju}i da nije ma-son, “jer da jeste, on bi to javno saop{tio”.

Na [e{eqevu optu`bu da je masonska lo`a kojoj pripada fa{isti~ki na-strojena, lider DA ironi~no isti~e da je “nemogu}e za nekoga da se probije uorganizaciji koju predvodi [e{eq”.

^ovi} kao dokaz da nije “za{titnik krupnih kriminalaca u Srbiji”, is-ti~e i to {to je “o{tro krenuo na [e{eqa”.

– [e{eq je samo klasi~ni manipulatn koji eli da destabilizuje Srbi-ju. Sada mu je jasno da se mnogo stvari vezanih za wega otkriva, pa je nervozan –obja{wava ovi} motive serije napada kojima je izlo`en od strane lidera SRS.

On se osvrnuo i na [e{eqevu biografiju, ocewuju}i da mu je zbog we “usko-ro zagarantovana ’svetla’ budu}nost”.

– U Beograd je 1991. godine do{ao samo s kesom. Te godine ga je uhapsilahrvatska vojska, ali je zatim pu{ten. Devetog marta iste godine je pqa~kao zla-tare u Beogradu. [e{eq tako|e zna i koga zovu “Gavran” u Vinkovcima. Tako-|e treba ispitati i wegovu vezu sa biv{im na~elnikom Savezne uprave cari-na Mihaqem Kertesom – nagla{ava ovi}.

Potpredsednik srpske vlade optu`io je lidera radikala i da je blisko sa-ra|ivao sa francuskim ekstremnim nacionalistom @an-Mari Le Penom, “li-derom stranke ~iji su se dobrovoqci borili protiv Srba u Hrvatskoj i Bosni”.

– Od Borislava Mikeli}a tra`io je milion dolara da ga podr`i za pred-sednika RSK. Tako|e, on je jedan od osniva~a “soni brigada” koje su tokom su-koba krale po Hrvatskoj. On je i dobar prijateq s Vladimirom [eksom, jed-nim od osniva~a HDZ. Vi{e puta su se sastajali u Beogradu u stanu jednog advo-kata, a Krunoslav [e{eq, jedan od bliskih saradnika Frawe Tu|mana, wemuje ro|ak – iznosi detaqe ovi}.

Ilustruju}i odnos lidera radikala sa dijasporom, on tvrdi da je [e{eqnapla}ivao svoje nastupe u inostranstvu, pa sada mo`e da putuje “samo u Libi-ju, Irak i Severnu Koreju”.

^ovi} isti~e da je siguran da [e{eq ne}e biti predsednik Srbije i dasu nepotrebne izjave nekih politi~ara da je ujediwewe demokratskih snaga zbogtoga da bi lider SRS bio pora`en na izborima.

– Zna se gde je wegova budu}nost. O tome }e se uskoro mnogo vi{e znati.Dosta je sramotio ovu zemqu – zakqu~io je potpredsednik srpske vlade Neboj-{a ovi}.

161

hova obaveza, u skladu sa Zakonom o krivi~nom postupku, bila je da prvo o to-me odlu~e, a potom i da donesu presudu. To nije u~iweno – tvrdi [e{eq.

On je rekao da su advokati Stanka Suboti}a podneli vi{e od deset takvihtu`bi u tri beogradska suda. [e{eq je objasnio da se ta tu`ba zasnivala na~iwenici objavqivawa materijala Anektnog odbora.

– To uop{te ne mo`e biti krivi~na tu`ba protiv mene, ve} gra|anska par-nica protiv Srpske radikalne stranke kao izdava~a, po{to ja nisam izdava~ve} prire|iva~. Ovaj ~ovek mora da ide u ludnicu zbog ovakve presude – komen-tarisao je Vojislav [e{eq.

[e{eq tvrdi da }e radikali i daqe istra`ivati kriminalne afere poSrbiji.

Za ubudu}e planiramo da odalamimo kriminalca iz jednog klana i odmah}emo praviti ravnote`u da odalamimo i jednog iz drugog mafija{kog klana,objasnio je predsednik radikala uz najavu da }e u naredne dve nedeqe objavitii kwigu “Stanko Suboti} – Cane @abac, kraq duvanske mafije”.

Na pitawe jednog od novinara kako }e se braniti na eventualne pretwe li-kvidacijom, [e{eq odgovara: “Ja nemam {ta da uradim. Ja sam saop{tio {taimam javnosti i to je moja jedina odbrana. Ja druge odbrane nemam, meni je vlastoduzela blindirani yip Srpske radikalne stranke na protivzakonit na~in ivlast je razoru`ala sve ~lanove obezbe|ewa Srpske radikalne stranke koji suimali pi{toqe i uredne dozvole za no{ewe pi{toqa. Dakle, vlast je mene spre-mala za likvidaciju. Mene nema ko da brani oru jem”.

[e{eq je prozvao ministre Ga{u Kne`evi}a i Mom~ila Gruba~a zbog sum-wivog profesorskog anga`mana na Fakultetu politi~kih nauka, odnosno prav-nom fakultetu u Novom Sadu.

– Bilo bi dobro da me tu`i Neboj{a ^ovi}, jedva ~ekam – kratko je pro-komentarisao [e{eq izjavu Neboj{e ovi}a, potpredsednika Republi~ke vla-de, kojom je odbacio sve optu`be koje je predsednik SRS prethodni dan izneona wegov ra~un.

– Se}ate se da je i Jovica Stani{i} najavio tu`bu i nikada nije podneotu`bu. Ne}e smeti ni Neboj{a ovi}. Sve {to sam izrekao protiv Neboj{e^ovi}a je ta~no, a izne}u i nove dokase – najavio je [e{eq.

NNaa iissttoojj ssttrraannii uu ookkvviirruu TTeemmee ddaannaa,, ““BBlliicc”” 99.. nnoovveemmbbrraa ssaa iissttiimm nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq iizznneeoo mmnnooggoobbrroojjnnee ooppttuu`bbee nnaa rraa~~uunn NNeebboojj{{ee oovvii}}aa,,ppoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee ddeemmaannttoovvaaoo ii uuzzvvrraattiioo””,, oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““[[ee-{{eeqq jjee nneerrvvoozzaann,, jjeerr zznnaa {{ttaa jjee rraaddiioo””,, ssaa ppooddnnaasslloovvoomm ““KKllaassii~~nnii mmaanniippuullaannttkkoojjii eellii ddaa ddeessttaabbiilliizzuujjee SSrrbbiijjuu””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, insistirao je ju~e da MUPSrbije obelodani gde se nalazi 5 krivi~nih predmeta vezanih za lidera radi-kala Vojislava [e{eqa, a za koje se “interesuju i neki organi van ove zemqe”.

On je istakao da ga ~udi {to MUP Srbije, koji je tako|e u [e{eqevimizjavama posledwih dana napadnut, }uti, ali i naglasio da to govori da “[e-{eq ima puno svojih qudi u MUP, kao i u biv{oj Dr`avnoj bezbednosti”.

– [e{eq je nervozan jer zna da jo{ iz 1991. godine postoje podaci o tomeko je on. Zna i kakav }e biti ishod slu~aja prebijawa advokata Nikole Baro-vi}a, kao {to zna i da nisu zaboravqeni napadi na studente i novinare – re-kao je ovi}.160

tu`bi za uvredu Caneta objedine, da ne bih morao da tr~im iz suda u sud. Pre-sudu nisam dobio, a sudija ne}e mo}i da je obrazlo`i, jer se tu`ba zasniva naizve{taju Anketnog odbora Savezne skup{tine i Cane je trebalo da tu`i iz-dava~a – SRS, a ne mene.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee nnaa iissttoojj ssttrraannii oobbjjaavvqquujjuu nnaa-sslloovv ““MMaakkuu nniikkaadd vviiddeeoo”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa ^oovvii}} ooddbbaacciioo ssvvee oopp-ttuu`bbee ii ssaamm tteerreettii VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““^oovvii}},, ““ssttaavvkkuu ppoo ssttaavv-kkuu””,, ooddbbaacciioo ssvvee ooppttuu`bbee:: ii ddaa wweeggoovvaa ssuupprruuggaa pprrooddaajjee cciiggaarreettee VVJJ ii ddaa jjee oonnppoovveezzaann ssaa @@eeqqkkoomm MMaakkssiimmoovvii}}eemm MMaakkoomm ii ddaa jjee mmaassoonn.. IIssttoovvrreemmeennoo jjee ssaammooppttuu`iioo lliiddeerraa rraaddiikkaallaa ddaa jjee oorrttooddookkssnnii kkrriimmiinnaallaacc ii ddaa rraaddii zzaa nneekkaakkvveessttrraannee sslluu`bbee””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““[[kkrrbbaa ii PPuuzzoovvii}}””ii ““NNiissaamm mmaassoonn””::

Demantuju}i sve optu`be o svojoj ume{anosti u kriminal i navodnoj po-vezanosti sa @eqkom Maksimovi}em Makom, koje je na wegov ra~un izrekaolider SRS Vojislav [e{eq, Neboj{a ovi}, potpredsednik Vlade Srbije iprvi ~ovek DA, ocenio je da je Vojislav [e{eq “ortodoksni kriminalac” ida “radi za nekakve strane slu`be”.

Na ju~era{woj konferenciji za {tampu u Vladi Srbije, ovi} je taksa-tivno, “stavku po stavku”, odgovorio na sve optu`be koje je dan ranije na we-gov ra~un izrekao [e{eq.

– Neta~no je da firma moje supruge prodaje cigarete Vojsci Jugoslavije.Prvo, moja supruga nema firmu, a firma u kojoj radi ne bavi se tim poslovi-ma – bio je izri~it ovi}. – O sto atentata nikada ~uo, niti sam ikada razgo-varao sa gospodinom [krbom na tu temu. Gde se gospodin [krba ose}a sigur-no, to ne znam. Znam da on nikada nije dolazio u FMP. Baja Plavi @ivkovi}?Takvog ~oveka, jednostavno, ne poznajem!

^ovi} je izjavio i da je @eqka Maksimovi}a Maku prvi put video na fo-tografiji u novinama i u medijima koji u posledwe vreme “vrte” ovu aferu. Zaizvesnog Vasu Petrovi}a, tako|e je rekao “ni ~uo, ni video”.

^ovi} je demantovao i da se poznaje sa Rusimirom Kadragi}em, naglasiv-{i da ni tog ~oveka nikada nije ni ~uo ni video. Niti je, kako je rekao, ikadaugovarao bilo kakav posao sa wim, “ukqu~uju}i i privatizaciju fabrike DIVu Vrawu”. Duvansku industriju su, ka`e ovi}, koliko on zna, “nani{anili ne-ki drugi”.

Potpredsednik Vlade Srbije ju~e je bio kategori~an: da nema nikakvu za-{titu ni logistiku kriminalaca.

– Veoma o{tro idem na Vojislava [e{eqa koji je ortodoksni krimina-lac! Mislim i da je ne{to jo{ vi{e od toga, ali }e to vreme pokazati. A, ve-rovatno i radi za nekakve strane slu`be!

^ovi} je naglasio da ga veoma ~udi {to na [e{eqeve optu`be Ministar-stvo unutra{wih poslova }uti, mada je i ono prozvano. Ta }utwa govori da [e-{eq ima veoma mnogo qudi u MUP ili biv{oj DB – konstatuje ^ovi}. Pre-ma wegovim re~ima, trebalo bi analizirati “veoma nervozno” pona{awe Vo-jislava [e{eqa u posledwe vreme. Pa dodao: razlog za nervozu dolazi otuda{to “on zna da postoje podaci iz 1991. godine – ko je [e{eq”.

– On zna i kako }e se, verovatno, zavr{iti slu~aj Barovi}a, ~oveka kogaje pretukao. Tako|e, zna za studente i novinare i potezawe pi{toqa. Zna za 15

163

UU ““VVee~~eerrwwiimm nnoovvoossttiimmaa”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee nnaasslloovv ““NNaa-rruu~~eennoo mmoojjee uubbiissttvvoo”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““[[ee{{eeqq oossuummwwii~~iioo JJoovviiccuu SSttaannii{{ii-}}aa ddaa eellii wweeggoovvuu ffiizzii~~kkuu lliikkvviiddaacciijjuu””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““LLiiddeerr SSRRSS iizzjjaavviioo ddaajjee SSttaannii{{ii}} nnaalloo`iioo FFrraannkkuu SSiimmaattoovvii}}uu ddaa ggaa uubbiijjee ii pprriizznnaaoo ddaa mmuu jjee oobbrraa-}}aawwee jjaavvnnoossttii jjeeddiinnaa ooddbbrraannaa.. NNaajjaavviioo {{ttaammppaawwee kkwwiiggee ’’SSttaannkkoo SSuubboottii}} CCaa-nnee @@aabbaacc –– kkrraaqq dduuvvaannsskkee mmaaffiijjee’’..”” TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovvoomm““JJeeddvvaa ~~eekkaamm ttuu`bbuu”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq ppoorruu~~iioo NNeebboojj{{ii oo-vvii}}uu”” ii ““CCaannee ppooggrree{{nnoo ttuu`iioo””::

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, rekao je na ju~era{woj vanrednoj kon-ferenciji za novinare da ima podatke iz Slu`be dr`avne bezbednosti da je u~etvrtak uve~e Jovica Stani{i} nalo`io Franku Simatovi}u Frenkiju dapripremi wegovu likvidaciju.

[e{eq je precizirao: da je tu informaciju dobio iz dva nezavisna izvo-ra i da je morao da obavesti javnost, jer je to “jedina odbrana koju ima”.

– Mene nema ko da brani oru jem – ka`e [e{eq. – Meni je vlast otela blin-dirani yip, vlasni{tvo SRS, i nikada nam nije dala re{ewe o oduzimawu, a po-licija je razoru`ala po ku}ama i sve pripadniek mog obezbe|ewa, iako su ima-li uredne dozvole za no{ewe oru ja. Policija ovih dana ni{ta ne radi, osim{to istra`uje ko je taj koji mi daje podatke i me|usobno se optu`uju zbog toga!

Lider radikala ju~e se obru{io i na predsednika Saveznog ustavnog sudaMom~ila Gruba~a i ministra prosvete Ga{u Kne`evi}a.

– Po{to kao sudija nije mogao da ostane na fakultetu, Gruba~ je sklopiougovor o autorskom honoraru, ne po broju predavawa ili ispita, nego da dobi-ja istu platu kao do tada, pa jo{ i uve}anu, jer nije pla}ao da`bine za porez idoprinose – ka`e [e{eq.

Govore}i o Ga{i Kne`evi}u, lider radikala utvrdio je da je ministar to-kom 2001. godine sklopio ugovor da na FPN predaje Me|unarodno privatno pra-vo. Pokazuju}i bogatu dokumentaciju, [e{eq je naglasio: on nije odr`ao nijedno jedino predavawe ili ispit.

– Umesto wega, predavawa je dr`ala asistentkiwa Sawa Graji}-Stepano-vi}, rekao je [e{eq. – Ona je, ~ak, ispitivala studente i stavqala svoj pot-pis u indekse! To je nezakonito. Ti ispiti treba da se poni{te, a Kne`evi} mo-ra u zatvor.

– Jedva ~ekam da me tu`i Neboj{a ovi} za klevetu, ali on to ne}e smetida uradi.

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, odgovaraju}i na ovi}evo odbaciva-we svih optubi koje je lider radikala izneo na wegov ra~un na konferencijiza novinare, ka`e da je svojevremeno i Jovica Stani{i} obe}avao da }e tu`i-ti, pa na kraju nije smeo, a tako }e biti i sada.

– Sve {to sam rekao ta~no je i tek }u izneti nove dokaze o ovi}u na ko-je }e on morati da odgovara – rekao je [e{eq.

Presudu, prema kojoj je progla{en krivim za klevetu Stanka Suboti}a Ca-neta, Vojislav [e{eq je nazvao “budala{tinom” i najavio skoro objavqiva-we kwige “Stanko Suboti} Cane @abac – kraq duvanske mafije”.

– Eto kako }e luda~ka presuda na mene delovati vaspitno – ka`e [e{eq.– Nisam izbegao nijedno su|ewe, a presuda je doneta u mom odsustvu i to pre ne-go {to je odgovoreno na moja dva sudska podneska. Tra`io sam da se svih deset162

– Nikada nisam ~uo za 100 atentata, a @eqka Maksimovi}a Maku sam pr-vi put video na fotografiji u novinama. Rusimira Kadragi}a, biv{eg direk-tora Fabrike duvana u Mostaru, ne znam, niti sam uzeo od wega dva milionaevra kako bih registrovao robnu marku “monte karlo” – navodi ovi}.

– Verovatno ste uo~ili koliko je [e{eq u posledwe vreme nervozan, arazlog je {to nije zaboravqen “slu~aj Barovi}”, jo{ se pamti [e{eqev na-pad na novinare i studente kada je potezao pi{toq, i treba da saznamo gde jeonih 15 krivi~nih prijava protiv wega – objasnio je ovi}.

On je, izme|u ostalog, naveo da postoje dosijei u SO Zemun o tome {ta je[e{eq radio i upitao u kojim je [e{eq rodbinskim vezama sa Krunoslavom[e{eqem, biv{im Tu|manovim saradnikom.

Na novinarsko pitawe za{to se Vojislav [e{eq okomio ba{ na wega, o-vi} je rekao:

– ovek ima bol u mozgu i nije normalan. On je klasi~an manipulant i vi-dqiv je wegov kraj, zavr{io je ovi}.

““GGllaass”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oo-vvii}} oo ooppttuu`bbaammaa pprreeddsseeddnniikkaa SSRRSS”” nnaasslloovv ““[[ee{{eeqq jjee 99.. mmaarrttaa ppqqaa~~kkaaoo zzllaa-ttaarree.. TTeekksstt ssaaddrr`ii jjeeddaann aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““BBooll uu mmoozzgguu””::

Potpredsednik Vlade Srbije i {ef Koordinacionog centra za Kosmet,Neboj{a ovi}, ju~e je odbacio sve optu`be predsednika SRS Vojislava [e-{eqa, iznete na prekju~era{woj konferenciji za novinare, navode}i da ni-{ta od toga nije ta~no i da je to lako dokazati.

^ovi} je u Vladi Srbije rekao da wegova supruga nema firmu, kako je totvrdio [e{eq, a preduze}e u kome je zaposlena ne bavi se prodajom cigare-ta vojsci. ovi} je naglasio da “nikada nije ni ~uo ni video” kriminalce @eq-ka Maksimovi}a Maku, Baju Plavog @ivkovi}a i Vasa Petrovi}a. On je, ta-ko|e, demantovao da poznaje Rusmira Kadragi}a, biv{eg direktora mostar-ske fabrike duvana, za kojeg je [e{eq tvrdio da je ^ovi}u dao dva milionaevra da bi u Srbiji registrovao cigarete “monte karlo” i zapo~eo privati-zaciju DIV-a. Potpredsednik vlade je negirao i da je mason koji je u ovu lo-`u primqen u Be~u, nagla{avaju}i da “ne mo`e u [e{eqevu fa{isti~ku or-ganizaciju”.

Navode}i da je Vojislav [e{eq “ortodoksni kriminalac”, ovi} je rekaoda je [e{eq 9. marta 1991. godine “pqa~kao zlatare u Beogradu”. On je izrazio~u|ewe da MUP Srbije }uti, “{to ukazuje da [e{eq ima puno qudi u MUP-u i DB-u, koji mu daju poluinformacije”, zatra`iv{i od policije da se ukqu-~i i prestane sa skrivawem [e{eqevih 15 krivi~nih predmeta. Potpredsed-nik Vlade je podsetio na [e{eqeve napade na advokata Nikolu Barovi}a, stu-dente i novinare i naglasio da je lider SRS iz Iraka donosio pare u yakovi-ma i da je prijateq ili ro|ak sa mnogim visokim hrvatskim funkcionerima.

^ovi} je rekao da je [e{eqev ciq destabilizacija Srbije i anatemisa-we srpskog naroda. On je naglasio da “[e{eq nije normalan” i da “ima bol umozgu”. “On je klasi~an manipulant ~iji je kraj vidqiv”, rekao je ^ovi}, do-daju}i da ne razume strah [e{eqevih politi~kih protivnika, jer on nikadane}e biti predsednik Srbije.

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloo-vvaa ““PPoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee ddeemmaannttoovvaaoo ooppttuu`bbee lliiddeerraa SSRRSS”” nnaasslloovv ““ oo-

165

krivi~nih predmeta. Za tih 15 krivi~nih predmeta treba da saznamo: gde se na-laze? To nisu dosijei, to su krivi~ni predmeti – istakao je ovi} – za koje se“interesuju istra`ni organi i van granica zemqe”.

^ovi} je ponovo “prozvao” [e{eqa i za “ono {to je radio sa Irakom”, op-tu`uju}i ga da je donosio pare u yakovima na beogradski aerodrom. On je pod-setio [e{eqa i da se 1991. prijavio kao ameri~ki dobrovoqac. Pre krize saSadamom, u vreme kad je NATO u{ao u Kuvajt.

– Postoje podaci da je tra`io milion dolara od Mikeli}a da bi podr`aoVladu RSK – optu`io je ovi}. Pritom je podsetio na prijateqstvo [e{eqasa Le Penom kojeg je proglasio za po~asnog gra|anina Zemuna, “mada je taj istiLe Pen organizovao i slao dobrovoqce iz Francuske na rati{ta u Hrvatsku iBiH protiv Srba”. O tome, tvrdi ovi}, postoji i film od ~etrdeset minuta.

^ovi} je optu`io [e{eqa i da je formirao prve “Soni brigade” koje sui{le po rati{tima u Slavoniji i skupqale televizore i belu tehniku. Pod-setio je [e{eqa i na “veliko prijateqstvo” sa Vladimirom [eksom, osniva-~em HDZ, te dodao da se sa wim vi|ao u stanu jednog beogradskog advokata. Kru-noslav [e{eq, jedan od osniva~a HDZ i nekada{wi bliski saradnik FraweTu|mana, [e{eqev je ro|ak, rekao je ovi}.

– [e{eq zna da je do{ao u Beograd, iz Sarajeva, sa jednom kesom. To nije bi-lo tako davno, to je bilo 1991. godine. Bilo bi zato dobro da on po~ne da pri~a io svom odnosu sa Mihaqom Kertesom. [ta se tu sve doga|alo i {ta su sve radili– ka`e ovi}. Wegov ciqe je od po~etka bio destabilizacija Srbije i anatemi-sawe srpskog naroda, time {to bi se srpski narod predstavio kao narod koji je po-~inio zlo~ine. Svojevremeno su ga {titili Dolanc, Vrhovec i \odan i Veseli-ca. Vi znate i da je [e{eqa 1991. uhapsila tada{wa hrvatska vojska i da je pu{ten.Bilo bi dobro da Maja Gojkovi} o tome otvori pri~u, predla`e ovi}.

^ovi} je optu`io [e{eqa i da je 9. marta 1991. pqa~kao zlatere u Beo-gradu i da zna “ko je Gavran u Vinkovcima”.

– [e{eq je nervozan jer se sve kockice sla`u, jer je svestan kakva je we-gova budu}nost. Verujem da }e nastaviti da napada, da iznosi la`i i klevete.Nemam nameru da mu odgovaram, ali, kada bi pravili bro{uru o wemu, zahte-vala bi 2-3 hiqade stranica – ka`e ovi}, dodaju}i da [e{eq nikada ne}e bi-ti predsednik Srbije i da ga se ne treba pla{iti – zakqu~io je ovi}.

– [krbu sam video jednom, pre tri-~etiri godine. Tada, kada sam ga video,nisam sa wim razgovarao. Samo znam kako ~ovek izgleda – ka`e ^ovi}. On jedemantovao i da poznaje generala Mileta Puzovi}a, preciziraju}i da o wemuzna samo da je nekada bio u MUP, ali je dodao da nikada sa wim nije imao ni-kakve kontakte ni saradwu.

– Mason nisam, da jesam ja bih vam to rekao direktno. Ni u Be~u ni bilogde drugde nisam imao kontakte sa masonima. [to se ti~e fa{ista, ja ne mo-gu da se probijem u [e{eqevu organizaciju – bio je ironi~an ^ovi}, dodaju-}i da samim tim “nije bilo nikakvog novca”.

UU ““EEkksspprreessuu”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee nnaasslloovv ““BBooll nnaa mmoozzgguu iihhrrvvaattsskkii rroo||aakk”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} nnaappaaddiimmaa ooddggoovvoorriioo nnaa nnaa-ppaaddee VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa””::

Potpredsednik Vlade Srbije i lider DA, Neboj{a ovi}, na ju~era{wojkonferenciji za novinare odgovorio je na optu`be Vojislava [e{eqa, pred-sednika SRS.164

[e{eq je na prekju~era{woj konferenciji za novinare optu`io veli-ki broj politi~ara i policijskih funkcionera iz Srbije i Crne Gore da supovezani sa mafijom i da su odgovorni za neka od nerasvijetqenih ubistava.U tom kontekstu pomenuo je i Mara{a i ovi}a.

PPooddggoorrii~~kkii ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ppoo`iiwwee ddaa oobbjjaa-vvqquujjee,, uu rruubbrriiccii ““SSkkaannddaallii””,, nnaaddnnaasslloovv ““DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq oottkkrriivvaa ttaajjnnee nnaajj-ttee`iihh zzlloo~~iinnaa pprrootteekkllee ddeecceenniijjee uu JJuuggoossllaavviijjii””.. TToogg ddaannaa nnaasslloovv jjee ““UUbbiiccee iizzmmaassoonnsskkee lloo`ee””.. TTeekksstt iimmaa ii ttrrii aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa:: ““SSttaannii{{ii}} hhoo}}ee ddaammee uubbiijjee””,, ““KKaakkoo jjee uubbiijjeenn KKuunnddaakk”” ii ““MMiikkii KKuurraakk jjee lliivvkkiiddiirraaoo ]]uurruuvviijjuu””..

UUnnuuttaarr oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee ii tteekksstt ssaa nnaasslloovvoomm ““SSuummaannuuttee llaa`ii”” iissppooddnnaaddnnaasslloovvaa ““RReeaaggoovvaawwee VVuukkaa{{iinnaa MMaarraa{{aa,, ssaavvjjeettnniikkaa zzaa nnaacciioonnaallnnuu bbeezzbbjjeedd-nnoosstt pprreeddssjjeeddnniikkaa CCrrnnee GGoorree””.. PPooddnnaasslloovv oovvoogg tteekkssttaa jjee ““SS iinnddiiggnnaacciijjoomm ooddbbaa-ccuujjeemm ssvvee nnaavvooddee VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa kkoojjiimmaa ooppttuu`uujjee mmeennee ii pprreeddssjjeeddnniikkaa RReeppuu-bblliikkee.. TTiimm pprriijjee {{ttoo zznnaamm ddaa jjee ttaajj ppaattoolloo{{kkii llaa`oovv,, kkaarriikkaattuurraa oodd ~~oovvjjeekkaa iippoolliittii~~aarraa,, nneeuummoorraann uu ppoonnaavvqqaawwuu nneeiissttiinnaa,, nnee bbii llii mmuu nneekkoo ii ppoovvjjeerroovvaaoo””::

Slobodan vuksanovi} je godinama bio prijateq sa Draganom Male{evi-}em Tapijem, a 1999. godine jeprimqen u masonsku lo`u “Pobratim”, zajednosa Draganom Kop~ali}em, i oni su imali zadatak, uz pomo} te masonske lo`e,da preuzmu u celosti Demokratsku stranku. Proceweno je da je Zoran \in|i}suvi{e kompromitovan svojim pona{awem u toku rata, bekstvom iz zemqe, iz-javama koje je davao po zapadnoj Evropi, posebno po Nema~koj, kojima je, prak-ti~no podr`avao agresiju na na{u zemqu i bombardovawe. Procena je bila daDemokratska stranka, na ~elu sa Zoranom \in|i}em, nema nikakvih {ansi izato je masonska lo`a pristupila temeqitim pripremama da se preuzme pred-sedni~ka funkcija u toj stranci. Oni su u to ulo`ili veliki novac. Slobo-dan Vuksanovi}, koji je pripreman za tu funkciju, napredovao je i u masonskojlo`i i u me|uvremenu postao prvi nadzornik, {to je tre}a funkcija u lo`i,odmah posle glumca Mikija Manojlovi}a, koji je {ef jedne od tih lo`a, kojesu u sistemu Dragana Male{evi}a Tapija. Jednu od sekretarskih funkcija oba-vqao je i Du{an Zabunovi} koji je oru jem zauzeo Saveznu upravu carina po-sle 5. oktobra, a zatim podmetnuo eksploziv u poslasti~arnicu, ~iji vlasniknije hteo da je proda na najprivla~nijem mestu, blizu elezni~ke stanice. Ma-soni su u kampawu dovo|ewa Slobodana Vuksanovi}a na ~elo Demokratske stran-ke ulo`ili pola miliona dolara, i taj im je posao i{ao uspe{no. Uspeli su,~ak, da u rukovodstvu Demokratske stranke zadobiju ve}inu, ali su jedan fak-tor izgubili iz vida. Faktor Gorana Vesi}a, koji je brojao glasa~ke listi}eposle tajnog glasawa. Ve{tim brojewem, Vesi} je, zapravo, pocepao u param-par~ad svih pola miliona dolara, i proglasio \in|i}a za predsednika. Is-postavilo se da je najva`nije ko organizuje i ko broji glasa~ke listi}e. Ta ak-cija je na taj na~in propala.

Trenutku funkciju takozvanog “grani komandera”, u lo`i obavqa MilanLajbner. On je na sahrani nosio Tapijeve bele rukavice i ma~eve, i neku len-tu. Vuksanovi} je dobio za{titni status, “protektik”, za{ti}eni je ~lan, u smi-slu objavqivawa podataka. On spada u kategoriju tajnog ~lanstva. To je dobiood Dragutina Zagorca, koji ima funkciju ~uvara ma~a lo`e i koji je na sahra-ni nosio Tapijevu sliku. Anga`ovao se u mnogim aferama. Predsednik je klu-ba poslodavaca, biv{i {ef Gradskog odbora Nove demokratije, koji je, svoje-

167

vvii}}:: [[ee{{eeqq jjee oorrttooddookkssnnii kkrriimmiinnaallaacc””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““PPoottpprreeddssjjeeddnniikkssrrppsskkee vvllaaddee jjee iizzrraazziioo ~~uu||eewwee {{ttoo MMUUPP SSrrbbiijjee nnee rreeaagguujjee nnaa [[ee{{eeqqeevvee iizz-jjaavvee,, ss oobbzziirroomm ddaa jjee ii ssaamm MMUUPP nnaappaaddnnuutt’’,, aallii jjee oocciijjeenniioo ii ddaa vvoo||aa rraaddiikkaallaaiimmaa ’’ssvvoojjee qquuddee uu MMUUPP-uu ii RReessoorruu ddrr`aavvnnee bbeezzbbjjeeddnnoossttii’’””::

Potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} demantovao je optu`be li-dera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa na wegov ra~un i lidera ra-dikala nazvao “ortodoksnim kriminalcem”.

^ovi} je za danas sazvao konferenciju za novinare kako bi odgovorio naoptu`be Vojislava [e{eqa da “pru`a logisti~ku podr{ku i za{titu krimi-nalcima” i da je “mason”.

^ovi} je demantovao [e{eqeve navode da je firma wegove supruge pro-davala cigarete vojsci.

“Moja supruga nema firmu pa i nije mogla da prodaje cigarete vojsci”, re-kao je ovi}.

Potpredsjednik srpske vlade je izrazio ~u|ewe {to MUP Srbije ne reagu-je na [e{eqeve izjave, “s obzirom da je i sam MUP napadnut”, ali je ocijenio ida vo|a radikala ima “svoje qude u MUP-u i Resoru dr`avne bezbjednosti”.

^ovi} je rekao da je [e{eqev ciq “da anatemi{e srpski narod”.Povodom situacije na Kosovu, ovi} je rekao da }e me|unarodna zajedni-

ca zajedno sa zvani~nim Beogradom odlu~ivati o statusu Kosova i izrazio op-timizam u tom pogledu.

“To {to je Kosovo pomenuto u ustavnoj poveqi ne prejudicira status Ko-sova”, rekao je ovi}.

PPooddggoorrii~~kkee ““VViijjeessttii”” 99.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu nnaasslloovv ““MMaarraa{{::[[ee{{eeqq jjee pprraavvii ppssiihhiijjaattrriijjsskkii sslluu~~aajj”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSaavvjjeettnniikk pprreeddssjjeedd-nniikkaa RReeppuubblliikkee zzaa nnaacciioonnaallnnuu bbeezzbbjjeeddnnoosstt ooddggoovvoorriioo nnaa ooppttuu`bbee lliiddeerraa rraa-ddiikkaallaa””::

Savjetnik predsjednika Republike za nacionalnu bezbjednost, Vuka{in Ma-ra{, najavio je ju~e da }e pokrenuti sudski postupak protiv lidera srpskih ra-dikala Vojislava [e{eqa.

On je ocijenio da }e [e{eq pred sudom imati olak{avaju}u okolnost kao“psihijatrijski slu~aj”.

On isti~e da je [e{eq na prekju~era{woj konferenciji za novinare SRS-a nastavio da barja~i bestijalnim i sumanutim optu`bama.

– Zbog po{tovawa javne rije~i, bez obzira na sav prezir koji osje}am pre-ma tom politi~kom klovnu, odlu~io sam da reagujem i uz gnu{awe demantujemwegove izmi{qotine. Tim prije {to znam da je taj patolo{ki la`ov, karika-tura od ~ovjeka i politi~ara, neumoran u ponavqawu neistina, ne bi li mu ne-ko povjerovao – ka`e Mara{.

I potpredsjednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, demantovao je ju~e optu-`be Vojislava [e{eqa na wegov ra~un i lidera radikala nazvao “ortodoksnimkriminalcem”.

^ovi} je sazvao konferenciju za novinare kako bi odgovorio na [e{eqeveoptu be da “pru a logisti~ku podr{ku i za{titu kriminalcima” i da je “mason”.

Potpredsjednik srpske Vlade je izrazio ~u|ewe {to MUP Srbije ne rea-guje na [e{eqeve izjave, “s obzirom da je i sam MUP napadnut”, ali je ocijenioi da vo|a radikala ima “svoje qude u MUP-u i Resoru dr`avne bezbjednosti”.166

arkanovaca mo`ete ~uti da su i danas Baja Plavi i Andrija Dra{kovi} glav-ni organizatori arkanove likvidacije, ali oni imaju izvesnu spregu sa qudi-ma iz Dr`avne bezbednosti.

Pored Andrije Dra{kovi}a, koji je u zatvoru zbog drugog jednog ubistva,a koji je i na mene spremao atentat 2000. godine i ~ak zoqu pripremio za tu svr-hu, Baja Plavi je jedini pre`iveo iz afere Arkanovog ubistva koji je na slo-bodi, a ovi}ev je najboqi prijateq. I danas ovi} gotovo svakodnevno s wimtelefonom razgovara. Pred 5. oktobar Baja Plavi je poslao @eqka Maksimo-vi}a Maku da se na|e u ^ovi}evoj blizini da ga ~uva, pogotovo da ga ~uva po-sle otmice drugog poslovnog partnera Baje Plavog – Milije Babovi}a. Tadaje do{lo do razlaza izme|u wih. I tada je Baji Plavom pripao “pe`o” Vera-nomotorsa. Ostaje ~iwenica da su Plavi i Babovi} danas smrtni neprijate-qi. Tu le`i kqu~ otmice Milije Babovi}a. Babovi} }uti o toj otmici. BajaPlavi je sada vezan za ovi}a, a Milija Babovi} poku{ava da na|e neke dru-ge poluge mo}i koje bi ga o~vrsnule, kao Mla|ana Dinki}a i @arka Ze~evi-}a iz “Partizana”. @eqko Maksimovi} Maka je u stalnom kontaktu i sa Vi-com Petrovi}em iz “Crvene zvezde”.

Vojislav [e{eq je izjavio da je biv{i {ef Dr`avne bezbjednosti, Jovi-ca Stani{i}, nalo`io Franku Simatovi}u Frenkiju da pripremi wegovu li-kvidaciju.

[e{eq je naglasio da je tu informaciju dobio iz dva izvora, od kojih jejedan iz Slu`be dr`avne bezbjednosti, a drugi blizak policijskim izvorima.

@eqko Maksimovi} Maka je pri~ao kako ga je Jovica Stani{i} izdao iostavio na cedilu i da su mu tada prisko~ili u pomo} qudi iz Dr`avne bez-bednosti Crne Gore. Stani{i} je poku{ao da ubije @eqka Maksimovi}a Ma-ku, ali nije uspeo. A to je uradio kada je Maksimovi} po~eo da govori o ubi-stvu Zorana Todorovi}a Kundaka. Tu je potrebno istra`iti spregu Stani{i-}a sa Nenadom \or|evi}em, i do poku{aja ubistva Kundaka dolazi nakon {toje todorovi} uestvovao u akciji raskrinkavawa kriminalne delatnosti Nena-da \or|evi}a. Kundak je po~eo da preuzima i mnoge druge unosne poslove zakoje je najvi{e zainteresovana mafija: nafta, cigarete... I tu je do{lo do su-koba interesa izme|u Zorana Todorovi}a Kundaka i klana Stanka Suboti}aCaneta @apca. Tu je Kundak platio glavom. Od tada datira sukob izme|u @eq-ka Maksimovi}a Make, s jedne strane, i wegovog gangsdterskog ubilakog kla-na, a s druge strane Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a Frenkija. I jed-ni drugi jure, ko }e koga prvi da likvidira.

Biv{i slu`benik dr`avne bezbednosti, Miki Kurak, najbli`i saradnikJovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a Frenkcija, li~ni pratilac Milo-rada Vu~eli}a, u vreme wegove najve}e vlasti i mo}i i uticaja, vlasnik strip-tiza u hotelu “Metropol” i najbli`i saradnik @eqka Maksimovi}a, Baje Pla-vog i Mileta Puzovi}a, jedan je od ubica Slavka ]urivije, to se zna u polici-ji. Danas tog Kuraka {titi neko veoma mo}an u vlasti. Kurak se u ovom me|u-mafija{kom obra~unu svrstao otvoreno na stranu @eqka Maksimovi}a Ma-ke i Dragana Male{evi}a Tapija, a protiv Jovice Stani{i}a.

– Razli~itim povodima i u kontinuitetu, Vojislav [e{eq me na naj-brutalniji na~in optu`uje za navodno u~e{}e u kriminalnim radwama po-sledwih nekoliko godina na podru~ju Srbije i Crne Gore. Dr`e}i do svog

169

vremeno, najuren zato {to je vezan za konkurentsku masonsku lo`u, za Tapija.U znak odmazde, Zagorac je svojevremeno organizovao bacawe bombe i paqevi-nu Op{tinskog odbora Nove demokratije. Ina~e, Zagorac je bio veoma blizaksa Jovicom Stani{i}em, pogotovo u vreme kad se Stani{i}ev sin zabavqao sawegovom k}erkom. Sin Jovice Stani{i}a je bio pilot kod Stanka Suboti}a– Caneta @apca, u me|uvremenu je Cane prodao avion, pa se Stani{i}ev sinzaposlio kod Pere Mati}a, i vozi wegov avion. Cane je organizovao @eqkuMaksimovi}u Maki prevoz iz Crne Gore Mati}evim avionom. Taj avion je po-zajmqen, jednokratno, da bi se @eqko Maksimovi} Maka sklonio na sigurno.Slobodana Vuksanovi}a su videli u masonskoj lo`i peva~ Vladimir Sav~i}^obi, glumac Dragan Nikoli}, glumac Dragan Bjelogrli}, Vuk Bojovi}, direk-tor zoolo{kog vrta, novinar Milovan Brki}. Tapi je prekr{io i neke mason-ske zakone, i protivno pravilima, odmah prilikom inicijacije, Vuksanovi}uje dodelio tre}i stepen, a posle mesec dana, ovaj je dobio trideset drugi ste-pen, {to je kod masona vrlo neobi~no, ~ak, mo`da, skoro nemogu}e. Minimumpet godina je potrebno da se dostigne taj stepen. Kako do jeseni 2000. godine ni-su bili u stawu da \in|i}a sklone sa tog mesta, jer je bio jak i imao mnoga dru-ga upori{ta, Dragan Male{evi} Tapi i Kole Kostovski, a i Vuka{in Mara{iz Crne Gore, koji je tako|e mason, doneli su odluku da Slobodan Vuksanovi}ide kod Mom~ila Peri{i}a, sa zadatkom da posle izvesnog vremena preuzmetu stranku, ali je Zoran \in|i} uspeo to da spre~i. Svojevremeno je Peri{i}bio veoma blizak Ko{tunici, on je u me|uvremenu promenio tabor i kada jeosetio da mu se quqa polo`aj, a i zbog nekih drugih razloga, jer je Peri{i}uiz Hrvatske bilo obe}ano ako isposluje da mu se predaju benzinske pumpe “Be-ograd petrol”, koje su nekada nosile Ininu firmu, da }e ga osloboditi optu-`be za ratne zlo~ine. To je bio dogovor koji je s wima postigao. Wemu je nekoovde obe}avao iz \in|i}evog kruga da }e na to pristati. Me|utim, posle su pra-vqene druge kombinacije, pa je Peri{i} izvisio. Na kraju su Du{an Zabuno-vi}, Miki Manojlovi}, Dragan Male{evi} Tapi, Kole Kostovski, @eqko Mak-simovi} Maka pristupili formirawu nove stranke ~iji je predsednik Slobo-dan Vuksanovi}.

Dakle, ciq je bio da se kriminalnim i masonskim podzemqem pristupi dru-gom konkurentskom klanu, i da se unese novi element u ve} postoje}i obra~unizme|u Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice. Politi~ki prostor oni na-laze u Ko{tuni~inom politi~kom krugu, gde se anga`uju i neki novinari ko-ji bi im davali medijsku podr{ku, poput Milorada Brki}a i Milorada Crwa-nina. U to su ume{ani Aleksandar Tijani} i jo{ neki qudi.

@eqko Maksimovi} Maka je bio u dnevnom kontaktu sa kriminalcem [kr-bom iz Srpskog Sarajeva koji se pojavquje i u Bijeqini, i u Beogradu, a kad do-lazi u Beograd, [krba odlazi u FMP u firmu Neboj{e ovi}a. Pogotovo odkada mu je neko eksplozivom razneo yip u Ulici Filipa Filipovi}a.

@eqko Maksimovi} Maka je naru~io da taj ^ovi}ev [krba izvr{i dvaubistva u Republici Srpskoj. U dnevnom je kontaktu sa Bajom @ivanovi}em,zvanim Baja Plavi, sa ukarice, opasnim kriminalcem i ubicom koji je dugo-godi{wi poslovni partner Neboj{e ovi}a. Baja Plavi je posle Arkanovogubistva pobegao u Gr~ku, u atinu, i kotirao je u policijskim krugovima i wi-hovim spisima kao jedan od glavnih osumwi~enih za zaveru protiv Arkana. Od168

Vu~urevi}a, vlasnika “Nivade”, i odnedavno uhap{enog Ekrema Lukaja, dobi-jao sto hiqada maraka po svakom {leperu. Mesecima je dr`ao Novicu Zdrav-kovi}a iz MUP Vrawe, i nije dozvoqavao wegovu smenu zbog kriminalnih rad-wih. ak su na Vladi Srbije izno{eni dokazi o {vercu u koji je ume{an No-vica Zdravkovi}, {ef MUP Vrawe, a ovi} ga je uporno branio. ovi} je uzeodva miliona evra od Rusmira Kadragi}a, biv{eg direktora fabrike duvana uMostaru, da mu omogu}i da kod Privrednog suda u Beogradu, preko predsedni-ka tog suda, Kqajevi}a, registruje robnu marku “monte karlo”, i kasnije u|e uprivatizaciju Fabrike duvana Vrawe, jer je tamo ovi} neosporni gospodar.On dr`i celo Vrawe.

Ina~e, ^ovi} je Kadragi}a upoznao preko rusmirovog najboqeg, dugogo-di{weg prijateqa Aleksandra Tijani}a. Glavni ~ovek vlasti, koji je bio u kon-taktu sa @eqkom Maksimovi}em Makom, upravo je Neboj{a ovi}. Kqu~noje pitawe: za{to policija o tome }uti? Za{to ministar unutra{wih poslo-va o tome }uti? Mo`da Neboj{a ^ovi} ima ne{to kompromitantno protivministra unutra{wih poslova, pa postoji ravnote`a straha.

Ko{tuni~in kabinet, preko Gradimira Nali}a i Aleksandra Tijani}a,koji je u svakodnevnom kontaktu sa poznatim kriminalcem Bo{kom Radowi-}em, ~uli ste i za wega, pretpostavqam (do{lo je vreme da se ovo sve saop{tijavnosti, pa kud puklo da puklo), koji, pak, odr`ava dnevnu vezu sa @eqkom Mak-simovi}em Makom i ostalim buicaja, taj Bo{ko Radowi}. Ne mogu sve danasda vam dam, mora}u da ostavim i ne{to za slede}u konferenciju, ima mnogo ma-terijala. Sigurnije je sve danas da ka`em, ko zna da li }u do~ekati slede}u kon-ferenciju.

Bo{ko Radowi} formalno pripada Novoj Srbiji Velimira Ili}a, me-|utim, on je mnogo bli`i Ko{tuni~inom klanu, i to preko Aleksandra Tija-ni}a. On je u~estvovao u dogovoru da se Mile Puzovi}, sa kojim se redovno vi-|a na Zlatiboru, postavi na mesto Sretena Luki}a za na~elnika resora javnebezbednosti u MUP Srbije i zamenika ministra.

Mile Puzovi} je imao prolaza preko svojih prijateqa Baje Plavog i Mi-lije Babovi}a, do Neboj{e ovi}a, a preko Stanka Suboti}a Caneta @apcado Zorana \in|i}a. Puzovi}, glavni adut ubica iz podzemqa i mafije, poku-{ao je da zasedne na visoku funkciju u Ministarstvu unutra{wih poslova, itako ih potpuno za{titi.

Posle smene u Slu`bi DB Srbije, u kojoj sam aktivno u~estvovao (zahva-quju}i meni je i do{lo do toga), ~i{}ewe te strukture nikada do kraja nije spro-vedeno jer su se mnogi u vlasti bojali Jovice Stani{i}a, ukqu~uju}i i samogSlobodana Milo{evi}a. Smenu Jovice Stani{i}a sa funkcije {efa DB mo-rali smo u Vladi Srbije da sprovedemo u najve}oj tajnosti. Osim Milo{evi-}a, Mirka Marjanovi}a i mene niko nije znao za to. Nismo smeli ni general-nom sekretaru Vlade, @ivki Kne`evi}, da poverimo da otkuca zvani~ni do-kument koji ide na sednicu Vlade. Zato smo zvali Miru \urekovi}, po{to smosumwali da Kne`evi}eva mo`e da prenese Stani{i}u {ta mu se sprema, a po-stojala je i opasnost da on krene u akciju da nas fizi~ki spre~i da to uradi-mo. ak i da upadne u Vladu Srbije. Ni ministri nisu znali dok im razre{e-we nije podeqeno na sednici. Glasano je i odmah je Radomir Markovi}, koji jeimenovan na Stani{i}evo mesto, preuzeo du`nost.

171

digniteta poku{ao sam da se izdignem iznad gnusnih, fa{isoidnih kon-strukcija i neistina, i prezirom odgovorim opskurnoj li~nosti, kakav jevojislav [e{eq.

Me|utim, i na posledwoj konferenciji za {tampu Srpske radikalne stran-ke, razvojvoda [e{eq nastavio je da barja~i bestijalnim i sumanutim optu`ba-ma. Zbog po{tovawa javne rije~i, bez obzira na sav prezir koji osje}am prema tompoliti~kom klovnu, odlu~io sam da reagujem i uz gnu{awe demantujem wegove iz-mi{qotine. Tim prije {to znam da je taj patolo{ki la`ov, karikatura od ~ovje-ka i politi~ara, neumoran u ponavqawu neistina, ne bi li mu neko i povjerovao.

^ak mu je i to bilo malo, pa u svojoj zlokobnoj namjeri nije zaobi{ao nipredsjednika \ukanovi}a, trude}i se da na taj na`in dodatno politi~ki po-entira, {to sa indignacijom odbacujem kao najte`e izmi{qotine i la`i.

Dakle, jo{ jednom, s indignacijom odbacujem sve navode Vojislava [e{e-qa kojima optu`uje mene i predsjednika Republike.

Iako svjestan da }e pred sudom, kao psihijatrijski slu~aj, Vojislav [e{eqimati olak{avaju}u okolnost, napomiwem da }u ovih dana protiv wega pokre-nuti sudski postupak u kome }e imati priliku da doka`e svoje sulude tvrdwe.

UU rruubbrriiccii ““SSkkaannddaallii”” 1100.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” iissppooddnnaaddnnaasslloovvaa ““DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq oottkkrriivvaa ttaajjnnee nnaajjttee`iihh zzlloo~~iinnaa pprrootteekkllee ddee-cceenniijjee uu JJuuggoossllaavviijjii””,, oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““MMaakkaa ppoo nnaarruuyybbii lliikkvviiddiirraaoo ggeenneerraa-llaa BBaayyuu””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““II MMiilloo{{eevvii}} ssee ppllaa{{iiooSSttaannii{{ii}}aa”” ii ““^oovvii}} }}ee mmoorraattii uu zzaattvvoorr””::

Bilo bi interesantno da Neboj{a ovi} odgovori da li mu je [krba previ{e od mesec dana saop{tio da se spremaju 100 atentata i da ih priprema gru-pa @eqka Maksimovi}a Make. To je ovi} znao pre policije. ovi}u je iz MUPpreko Zorana Nedeqkovi}a Bakija javqeno da ih je policija prislu{kivalai o tome je Neboj{a ovi} govorio pred Savetom za bezbednost.

Postavio je pitawe za{to ga policija prislu{kuje, a policija je prislu-{kivala upravo wegove kontakte sa kriminalcima. Za{to je ovi} letos la-gao da nije letovao u Hrvatskoj, kada je tamo bio i dru`io se sa trgovcima du-vana, mafija{ima i distributerima, pre svega sa Kosova i Metohije. Na kra-ju je ovi} priznao da je bio na jahti Pere Mati}a, koji je jedan od glavnih tr-govaca i {vercera uz Du{ana Zabunovi}a. To je konkurentski klan Stanku Su-boti}u Canetu u trgovini cigaretama.

Veze su im isprepletane, jer je @eqko Maksimovi} Maka u mnogim stva-rima zadu`io Stanka Suboti}a Caneta @apca i za wega je vr{io likvidaci-je, Radovana Stoj~i}a Bayu, policijskog generala, pa sada ili moraju da mu po-mognu da se skloni, ili da ga likvidiraju. @eqku Maksimovi}u Maki najvi-{e preti opasnost da }e uskoro biti likvidiran kako bi se taj izvor infor-macija definitivno presekao. Ve} 20 godina su Neboj{a ovi} i Pero Mati}bliski prijateqi, ali samo u kriminalu.

Posle 5. oktobra, Neboj{a ovi} je jedan od glavnih za{titnika krupnihkriminalaca, ali je taj posao obavqao i, svojevremeno, kad je bio visoki funk-cioner Socijalisti~ke partije Srbije. Tad je reketirao Jezdimira Vasiqevi-}a. On je s tim kriminalcima u poslovnim kontaktima. Obezbe|uje im logi-stiku. Mesecima je uz to stopirao uvo|ewe Uredbe o zabrani prevoza cigare-ta za Kosobo i Metohiju, jer je od Pere Mati}a, Du{ana Zabunovi}a, Mirka170

le Puzovi} da se prvo ubije Jovica Stani{i}. Gordana Maksimovi} je slu`be-nik JAT-a, i po svoj prilici ona je mnogo ve}i zlo~inac od Make – tvrdi li-der radikala dr Vojislav [e{eq.

Predsjednik radikala potom se upitao “kako mo`e ministar da ka`e daprotiv Makine sestre nije bilo dokaza, kad je i kod we prona|eno oru je”. –Postoje stotine stranica razgovora, koji je snimqen, i koji ukazuje na wene kri-minalne radwe. Ovoga puta policija je bila pametnija, pa je te rezgovore sni-mila po zakonskoj proceduri. Pitawe je za{to su onda Gordanu Maksimovi}pustili na slobodu, kada je ona direktno umije{ana u sve. Ina~e, iako primaskromnu platu u JATU-u, Gordana Maksimovi} vozi yip “micubi{i pajero” irazme}e se ogromnim koli~inama novca na svakom koraku – upozorava [e{eq.

Prema wegovim rije~ima, “ono {to je karakteristi~no poslije ove poli-cijske akcije je nevjerovatna uznemirenost Jovice Stani{i}a, koji je odmahpo saznawu da je uhap{ena ova grupa, tra`io da ga primi Andrija Savi}”.

– Do sada je Stani{i} kod Savi}a, {efa Udbe ili Bia, kako se to sada zo-ve, tri puta u pet dana, po nekoliko sati proveo u razgovoru. Po svemu sude}i,Jovici Stani{i}u je ozbiqniji i te`i problem Maksimovi}, nego ha{ki is-tra`iteqi. Stani{i} je shvatio da je poslije Joce Amsterdama, Maka drugiubica koji je jo{ iv i provaqen za mnoga ubistva, a da je, po wegovom nalogu,godinama ubijao Jovicine protivnike. Sada se ve} govori o takozvanoj ameri~-koj grupi, koju su osnovali Jovica Stani{i} i jo{ neki pripadnici DB, kojisu radili sa qudima koji su do{li iz Amerike, i otuda nadimak “Amerikan-ci” po~etkom ’90. godina. Rije~ je o Voji Rai~evi}u Amerikancu, Bo{ku Rado-wi}u... Zajedno sa wima, kriminalne odrede smrti su formirali Arkan, Bra-nislav Lainovi}, \or|e Bo{kovi}-Gi{ka, Dragan Male{evi} Tapi, Kole Ko-stovski... Sva ubistva koja do sada nisu razja{wena, vezana su za ova imena. Onisu godinama ubijali po nalogu, ako im je neko smetao u kriminalnom poslu, ilipo naruybi, za novac. Jovica Stani{i}, Franko Simatovi} Frenki, Mile Pu-zovi} su reketirali cijelu Srbiju, Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srp-sku. Milione i milione su na taj na~in stekli – zakqu~uje [e{eq.

– Izvjesni Miki Kurak, biv{i slu`benik DB, najbli`i saradnik Jovi-ce Stani{i}a i Franka Simatovi}a Frenkija, li~ni pratilac Milorada Vu-~eli}a, u vrijeme wegove najve}e vlasti, mo}i i uticaja, vlasnik je striptizau “Metropolu” i najbli`i saradnik sa @eqkom Maksimovi}em Makom, jedanje od ubica Slavka ]uruvije. Danas tog Kuraka {titi neko veoma mo}an u vla-sti. Ina~e, taj Kurak se sada, u ovom me|umafija{kom obra~unu, svrstao otvo-reno na stranu @eqka Maksimovi}a i Dragana Male{evi}a Tapija, a protivJovice Stani{i}a. Saznaje se da Stani{i} i Franko Simatovi} Frenki ju-re Mikija Kuraka da ga ubiju – nagla{ava [e{eq.

– Sada Jovica Stani{i} poku{ava da postigne neku nagodbu sa policijom,odnosno sa DB, poku{ava pone{to da prikrije i zaustavi. Paralelno sa tim, odpreostalih svojih ubica, na primjer Raje Bo`ovi}a, koji je jedan od vrhunskih ubi-ca, tra`i da ubije @eqka Maksimovi}a, Jocu Amsterdama i jo{ neke koji bi mo-gli ukazati na Jovicine prqave poslove. Iskreno sam zabrinut za Maku i JocuAmsterdama. Javno ih pozivam da mi napi{u pismo i po{aqu sve {to znaju, pri-je nego {to ih neko, eventualno, likvidira da ne bi ispali oni jedini kriminal-ci i ubice, nego da razotkrijemo i ove druge, uz wihovu pomo} – isti~e [e{eq.

173

– Neboj{a ovi} je potpuno pukao, ~ak izmi{qa raznorazne, neverovatne glu-posti. On }e morati u zatvor jer je su{ta istina sve {to sam izneo na konferen-cijama za {tampu i vi{e nema uzmicawa. Mafija{e u zatvor ili }e nam dr`avapropasti, kategori~an je lider radikala i kandidat SRS za predsjednika Srbije.

NNaa iissttoojj ssttrraannii ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 1100.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iiss-ppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSttaannii{{ii}} ooddbbaacciioo [[ee{{eeqqeevvee ooppttuu`bbee”” nnaasslloovv ““TToo jjee vveerrbbaall-nnii tteerroorr””::

Biv{i {ef Dr`avne bezbjednosti Srbije, Jovica Stani{i}, odbacio jeju~e optu`be predsjednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa da jenaru~io wegovu likvidaciju.

On je rekao da je zabriwavaju}e to {to “ovla{}eni dr`avni organi o slu-`be pasivno posmatraju ovakav [e{eqev verbalni teror, prepu{taju}i po-jedincima da se sami brane od jednog, u su{tini gledano, neofa{izma”.

“Ne mogu da vjerujem da neko iz aktuelne vlasti u~estvuje u tome, hrane}i[e{eqa dezinformacijama, odnosno neistinama”, dodao je Stani{i}.

“Odgovorno tvrdim da Slu`ba dr`avne bezbjednosti, kojom sam rukovodiood 1992. do 1998. godine, nije u~estvovala ni u jednom incidentu koji bi naru-{io javnu bezbjednost niti ugrozio bezbjednost i ivot bilo kojeg gra|aninaSrbije. Niko iz ove slu`be nije imao podr{ku da stane iza kriminalnog ~i-na ili ~ovjeka van zakona”, naglasio je Stani{i}.

Prema wegovim rije~ima, Dr`avna bezbjednost ~inila je sve da, “postu-paju}i po zakonu, onemogu}i sve one koji su htjeli da se poslu`e terorizmomkao oblikom i metodom politi~ke borbe”.

Stani{i} je dodao da je ta slu`ba, uz pomo} Slu`be javne bezbjednosti iVojske Jugoslavije, u vi{e navrata uspjela da u posledwem momentu sprije~i“te{ke sukobe koji su prijetili da dovedu do nesagledivih posledica, mo`dai onih najte`ih po zemqu”.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 1100.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““VVoojjiissllaavv[[ee{{eeqq:: @@eeqqkkoo MMaakkssiimmoovvii}} ggooddiinnaammaa uubbiijjaaoo ppoo nnaalloogguu JJoovviiccee SSttaannii{{ii}}aa””iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““TTee{{kkee ooppttuu`bbee pprreeddssjjeeddnniikkaa SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee””..TTeekksstt ssaaddrr`ii ttrrii aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““MMiikkii KKuurraakk,, bbiivv{{ii sslluu`bbeenniikk DDBBuubbiiccaa SSllaavvkkaa ]]uurruuvviijjee””,, ““SSttaannii{{ii}} ppllaanniirraaoo ddaa uubbiijjee MMaakkuu”” ii ““BBiivv{{eegg {{ee-ffaa DDBB-aa ii ddaaqqee oobbeezzbbjjee||uujjee MMUUPP SSrrbbiijjee””.. UUnnuuttaarr iissttoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa ssuuii rreeaaggoovvaawwaa NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ii VVuukkaa{{iinnaa MMaarraa{{aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee-{{eeqq jjee oossvvjjeeddoo~~eennii kkrriimmiinnaallaacc”” ii ““VVuukkaa{{iinn MMaarraa{{:: VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq jjee ppaa-ttoolloo{{kkii llaa`oovv ii kkaarriikkaattuurraa oodd ~~oovvjjeekkaa””::

Povodom istrage srbijanskog MUP-a o ubistvu policijskog generala Bo-{ka Buhe, predsjednik SRS dr Vojislav [e{eq tvrdi:

– Desila se jo{ jedna ~udna stvar u ovoj aferi. Policija je pustila sestru@eqka Maksimovi}a Make, Gordanu Maksimovi} da se brani sa slobode. Onanije optu`ena, a protiv we nije podnijeta prijava. Gordana Maksimovi}, sau-~esnik je u skoro svim Makinim zlo~inima. U sve wegove zlo~ine je ukqu~e-na isto kao i wegova majka. Ona je sa Makom kontaktirala u {iframa, tako {tonisu koristili nijednu poznatu rije~. Ali, ta {ifra je provaqena u polici-ji. Tada se saznalo da je majka sau~esnik u svim Makinim zlo~inima. ak je se-stra ubje|ivala Maku koga treba ubiti prije, a koga kasnije. Dragan Male{e-vi} Tapi i gordana Maksimovi} su insistirali da ja budem prvi ubijen, a Mi-172

Mikeli}a da bi podr`ao Vladu RSK”, “Novostima” se javio Borislav Mike-li}. U reagovawu, Mikeli} ka`e:

– Smatram nekorektnim da ^ovi}, kroz medijski obra~un sa [e{eqem,u te svrhe koristi moje ime, navode}i neta~ne i neproverene informacije, uto-liko {to nemam nikakve kontakte sa wim (^ovi}em). Nikada o tome sa wimnisam razgovarao, a ukoliko bi to {to navodi ^ovi} bilo ta~no, onda bih otome mogao da govorim samo ja.

Podse}am da je od mog mandata na ~elu Vlade RSK (26. 4. 1994) pro{lo pu-nih osam godina. Od tada do danas o onome {to govori potpredsednik VladeSrbije, nikada nisam rekao nijednu re~ u javnosti, iako sam u to vreme imaoozbiqnih politi~kih nesporazuma sa [e{eqem zbog wegovih aktivnosti uKrajini.

UU ““VVee~~eerrwwiimm nnoovvoossttiimmaa”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ppoodd nnaasslloovvoomm ““BBoo-qqee ddaa }}uuttii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNaa iissttuuppaawwee BBoorriissllaavvaa MMiikkeellii}}aa ooddrreeaaggoo-vvaaoo NNeebboojj{{aa oovvii}}””,, oobbjjaavvqqeennoo jjee rreeaaggoovvaawwee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa nnaa iizzjjaavvuu BBoo-rriissllaavvaa MMiilleekkii}}aa.. UUnnuuttaarr oovvoogg tteekkssttaa jjee ii TTaannjjuuggoovvaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““ZZaahh-tteevv ttuu`iiooccuu””::

Na reagovawe Borislava Mikeli}a, biv{eg premijera RSK, ju~e je odre-agovao Neboj{a ovi}, potpredsednik Vlade Srbije. U izjavi za “Novosti” o-vi} je rekao da nije iznena|en reakcijom Mikeli}a, da on pri~a neistine, teda bi mu bilo boqe da – }uti!

Reakcija Mikeli}a usledila je, da podsetimo, posle konferencije za{tampu Neboj{e ^ovi}a u Vladi Srbije. ^ovi} je tada izjavio da “postojepodaci da je Vojislav [e{eq tra`io milion dolara od Borislava Mikeli-}a da bi podr`ao Vladu RSK”. Mikeli} je pismom upu}enim redakciji “No-vosti” odgovorio da takvu izjavu smatra “nekorektnom”, da on o tome “nika-da nije govorio”.

– Nije me iznenadila reakcija gospodina Mikeli}a iz prostog razloga {toznam da ga je Vojislav [e{eq odmah zvao i tra`io da Mikeli} istupi javno.Ina~e, [e{eq i Mikeli} se ve} du`e vreme vi|aju i Mikeli} je trebalo dabude ~lan izbornog {taba Vojislava [e{eqa, u kome je i Dragan Milanovi}– ka`e ovi}.

Potpredsednik srpske Vlade ocewuje i da je sme{no {to Mikeli} pri-~a neistine:

– On dobro zna da se to dogodilo. Tako|e, zna kada i gde se to dogodilo. Tre-ba da se priseti, ako je zaboravio, da je tada bio veoma nervozan, da je vikao idemonstrativno iza{ao sa tog sastanka.

^ovi} smatra i da je jasno da [e{eqa sve to mnogo boli jer je od samog po-~etka komercijalizovao i napla}ivao svoj la`ni patriotizam i nacionali-zam, a Mikeli}u poru~uje da je boqe da }uti.

– Bi}e boqe da Borislav Mikeli} }uti, da ga ne podse}amo {ta sve tre-ba da objasni narodu. [e{eq je uvek bio ne~iji izvr{ilac, on je to i sada. Usko-ro }emo potpuno sigurno znati ko su mu gazde. Obi~no su bile u vlasti – zakqu-~uje ovi}.

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ^ovi} uputio je pismo ministruunutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu Rade-tu Terzi}u u kome zahteva da nadle`ni organi “odreaguju” na optu`be koje je

175

– Pitam se odakle Stani{i}u tri ku}e, pet stanova, nekoliko automobi-la, od kojih je posledwi blindirani BMV sedmog stepena platio 850.000 mara-ka. Stani{i} u svom stanu ima stereo muziku vrijednu 300.000 dolara jer on,navodno, mnogo voli yez. Obezbje|ewe mu i daqe daje MUP Srbije. I FrankoSimatovi} Frenki ima obezbje|ewe i kola od MUP-a Srbije. Ta grupa se po-lako rasturila. Prvo se svojevremeno otrgao Voja Rai~evi} Amerikanac, paje po~eo da ubija nesumice, ~ak i qude koji su mu se negdje najmawe zamjerili.Tako je ubio Arkanovog pukovnika [ucu i ]entu i Maju Pavi} pred Klubomkwi`evnika i mnogo drugih qudi – tvrdi [e{eq.

Potpredsjednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, odbacio je ju~e optu`be li-dera Srpske radikalne stranke vojislava [e{eqa da je povezan sa krimina-lom, upozoravaju}i da te optu`be izri~er “osvjedo~eni kriminalac”.

^ovi} je na konferenciji za novinare rekao da je @eqka Maksimovi}a,koga policija sumwi~i za organizaciju ubistva policijskog generala Bo{kaBuhe, prvi put vidio na slici u medijima, i da nikada nije ~uo za pripremu 100atentata, kako je tvrdio [e{eq.

Potpredsjednik Vlade Srbije demantovao je i [e{eqeve navode da fir-ma wegove (^ovi}eve) supruge prodaje cigarete Vojsci Jugoslavije, isti~u}ida ona i nema svoju firmu, a preduze}e u kome radi se “ne bavi tim poslovima”.

^ovi} je odbacio i tvrdwe [e{eqa da je u vezi sa nekim drugim qudima izsvijeta kriminala, jer, kako je naglasio, za te qude nije nikad ~uo niti ih je vidio.

– Razli~itim povodima i u kontinuitetu, Vojislav [e{eq me na najbru-talniji na~in optu`uje za navodno u~e{}e u kriminalnim radwama posledwihnekoliko godina na podru~ju Srbije i Crne Gore. Dr`e}i do svog digniteta po-ku{ao sam da se izdignem iznad gnusnih, fa{isoidnih konstrukcija i neisti-na, i prezirom odgovorim opskurnoj li~nosti, kakav je Vojislav [e{eq.

Me|utim, i na posledwoj konferenciji za {tampu Srpske radikalne stran-ke, razvojvoda [e{eq nastavio je da barja~i bestijalnim i sumanutim optu`ba-ma. Zbog po{tovawa javne rije~i bez obzira na sav prezir koji osje}am prema tompoliti~kom klovnu, odlu~io sam da reagujem i uz gnu{awe demantujem wegove iz-mi{qotine. Tim prije {to znam da je taj patolo{ki la`ov, karikatura od ~ovje-ka i politi~ara, neumoran u ponavqawu neistina, ne bi li mu neko i povjerovao.

^ak mu je i to bilo malo, pa u svojoj zlokobnoj namjeri nije zaobi{aoni predsjednika Mila \ukanovi}a, trude}i se da na taj na~in dodatno po-liti~ki poentira, {to sa indignacijom odbacujem kao najte`e izmi{qo-tine i la`i.

Dakle, jo{ jednom, s indignacijom odbacujem sve navode Vojislava [e{e-qa kojima optu`uje mene i predsjednika Republike.

Iako svjestan da }e pred sudom, kao psihijatrijski slu~aj, Vojislav [e{eqimati olak{avaju}u okolnost, napomiwem da }u ovih dana protiv wega pokre-nuti sudski postupak u kome }e imati priliku da doka`e svoje sulude tvrdwe– stoji u ju~era{wem reagovawu Vuka{ina Mara{a, savjetnika za nacional-nu bezbjednost predsjednika Republike Crne Gore.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 1100.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu rruubbrriiccii ““RReeaaggoovvaawwaa”” oobb-jjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““RReeaaggoovvaawwee BBoorriissllaavvaa MMiikkeellii}}aa nnaa iizzjjaavvee NNeebboojj{{ee^oovvii}}aa nnaasslloovv ““NNeettaa~~nnoo ii nneepprroovveerreennoo””::

Zbog tvrdwe dr Neboj{e ovi}a, koju je izneo prekju~e na konferencijiza {tampu, da “postoje podaci da je Vojislav [e{eq tra`io milion dolara od174

– Poslije ubistva Radovana Stoj~i}a Baye, koje je neposredno izvr{io@eqko Maksimovi} Maka, direktno po nalogu Stanka Suboti}a Caneta, u {taje bio umije{an i Jovica Stani{i}, Makin za{titnik Mile Puzovi} je vo-dio Komisiju MUP-a koja je trebalo da otkrije ubice. Naravno, ni{ta nije pro-na|eno. Sada je jedan od svjedoka, u toku ove policijske akcije, potvrdio poli-ciji da je wemu @eqko Maksimovi} potvrdio da je on ubio Bayu, i da je nalogpoticao direktno od Jovice Stani{i}a i da su u organizaciji u~estvovali ilito znali Franko Simatovi} Frenki, Mile Puzovi} i Zoran Nedeqkovi} Ba-ki, koji je bio veza mafije u policiji i davao im odre|ene podatke. Razlog zaBayino ubistvo je {to je postojao samostalniji u zajedni~kom {vercu cigare-ta – nagla{ava [e{eq.

– Pitawe je za{to je ovi} lagao da nije qetovao u Hrvatskoj, kada je biotamo i dru`io se sa trgovcima duvana, mafija{ima i distributerima, prijesvega sa Kosova i Metohije. ovi} je na kraju priznao da je bio na jahti PereMati}a, koji je jedan od glavnih trgovaca i {vercera. To je konkurentski klanStanku Suboti}u Canetu u trgovini cigaretama – zakqu~uje [e{eq.

– Bilo bi veoma interesantno da Neboj{a ovi} odgovori da li mu je [kr-ba prije vi{e od mjesec dana saop{tio da se sprema 100 atentata i da ih pri-prema grupa @eqka Maksimovi}a Make. To je Neboj{a ovi} znao prije po-licije. ovi}u je iz MUP-a, preko izvjesnog Zorana Nedeqkovi}a Bakija, ja-vqeno da ih je policija prislu{kivala. O trome je ovi} govorio pred Savje-tom za bezbjednost pred desetak qudi. Postavio je pitawe za{to ga policijaprislu{kuje – isti~e [e{eq.

– @eqko Maksimovi} i Nikola Maqkovi} su prije ubistva Bo{ka Bu-he danima sedjeli sa Miletom Puzovi}em u “Lotos baru”, koji dr`i Bo{koRadowi}. U akciju likvidacije su po{li, te no}i, upravo iz “Lotos bara”. Onim je bio polazna baza za akciju ubistva Bo{ka Buhe. Kontakt su odr`ava-li sa Miroqubom Labusom, preko Ili}a Limara, koji je hap{en, pa pu{tan.Sad treba istra`iti ko je nalo`io istra`nom sudiji da se Limar pusti i bra-ni sa slobode, iako je na|eno toliko oru ja kod wega. Da li je to Labus? – za-pitao je [e{eq.

– Bilo bi veoma va`no da ma|arske vlasti isporu~e Marinka Magdu, ina-~e te{kog ubicu osu|enog u Ma|arskoj na do`ivotnu robiju za nekih osam ubi-stava. Uz wegovu pomo} mogla bi da se razrje{e neka ubistva u Srbiji po~et-kom 90 godina. Magda je bio Arkanovac i sa Arkanom na frontu tako da bi mo-gao da otkrije neke stvari – smatra [e{eq.

– Obavje{tavam javnost da sam umjesto demantija na beskrupulozne napa-de i optu`be koje mi je uputio na konferenciji za {tampu Srpske radikalnestranke i jo{ jednom ponovio u listovima “Dan” i “Glas Crnogoraca” od 10.novembra, opunomo}io advokata Borivoja Borovi}a da protiv Vojislava [e-{eqa pokrene krivi~ni postupak pred nadle`nim beogradskim sudom, gdje }eimati priliku da doka`e svoje klevete.

Na ovaj na~in prekidam svaku daqu javnu komunikaciju sa pomenutim go-spodinom, stoji u reagovawu Vuka{ina Mara{a, savjetnika za nacionalnu bez-bjednost predsjednika Republike.

Potpredsjednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, uputio je pismo ministruunutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu Rade-

177

na wegov ra~un izneo lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, saop-{teno je iz ovi}evog kabineta.

“Nadle`ni organi bi trebalo brzo da odreaguju, s obzirom na to da Voji-slav [e{eq u svojim nastupima isti~e da iznosi informacije do kojih dola-zi zahvaquju}i vezama u vrhu srpske policije”, ka`e se u saop{tewu.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerr rraa-ddiikkaallaa nnaassttaavvqqaa oobbrraa~~uunn ssaa mmaaffiijjoomm”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““[[ee{{eeqq:: NNeebboojj{{aa oo-vvii}} jjee uu dduuggooggooddii{{wweemm kkoonnttaakkttuu ssaa kkrriimmiinnaallcciimmaa,, aa 55.. ookkttoobbrraa MMaakkaa mmuu jjee bbiioooobbeezzbbjjee||eewwee””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ppeett aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““MMaakkaa ppoottvvrrddiioo ddaa jjeeuubbiioo BBaayyuu??””,, ““^oovvii}} uu ddrruu{{ttvvuu ssaa SSuubboottii}}eevviimm kkoonnkkuurreennttsskkiimm kkllaannoomm””,, ““ZZaa-{{ttoo jjee ppoolliicciijjaa pprriisslluu{{kkiivvaallaa NNeebboojj{{uu oovvii}}aa””,, ““DDaa llii jjee LLaabbuuss nnaalloo`iioo ddaassee LLiimmaarr bbrraannii ssaa sslloobbooddee”” ii ““MMaarriinnkkoo MMaaggddaa vvaa`aann ssvvjjeeddookk””.. UUnnuuttaarr iissttoogg tteekk-ssttaa oobbjjaavvqqeennoo jjee ii rreeaaggoovvaawwee VVuukkaa{{iinnaa MMaarraa{{aa ssaa nnaasslloovvoomm ““MMaarraa{{:: MMoojj aaddvvoo-kkaatt jjee oovvllaa{{}}eenn ddaa ppookkrreennee kkrriivvii~~nnii ppoossttuuppaakk pprroottiivv [[ee{{eeqqaa”” ii TTaannjjuuggoovvaavveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: ZZaauussttaavviittee [[ee{{eeqqaa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPiissmmoo MMii-hhaajjlloovvii}}uu ii \\iinn||ii}}uu”” ii ““SSvvii zznnaa~~aajjnnii kkrriimmiinnaallccii iimmaallii lleeggiittiimmaacciijjee DDrr`aavv-nnee bbeezzbbjjeeddnnoossttii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSrrbbiijjaannsskkii mmiinniissddttaarr ppoolliicciijjee pprriizznnaaoo””::

– @eqko Maksimovi} Maka je bio u dnevnom kontaktu sa kriminalcem[krbom iz Srpskog Sarajeva, koji kada god do|e u Beograd odlazi u FMP fir-mu Neboj{e ovi}a. [krba se osje}a bezbjedno samo u ovi}evoj fabrici. @eq-ko Maksimovi} je naru~io da taj [krba izvr{i dva ubistva u Republici Srp-skoj. Maka je u dnevnom kontaktu sa Bajom @ivanovi}em, zvanim Baja Plavi,sa ukarice, koji je opasan kriminalac i ubica i dugogodi{wi poslovni part-ner Neboj{e ovi}a. Taj Baja Plavi je poslije Arkanovog ubistva pobjegao uGr~ku, odnosno u Atinu i kotirao se u policijskim krugovima i wihovim spi-sima kao jedan od glavnih osumwi~enih za zavjeru protiv Arkana. Od arkano-vaca se mo`e ~uti da su i danas Baja Plavi i Andrija Dra{kovi} glavni or-ganizatori Arkanove likvidacije, ali oni imaju izvjesnu spregu sa qudima izDB. Tek }u da istra`ujem Arkanovo ubistvo. Prije dvije i po godine na tomesam se posebno anga`ovao i imao prili~nih rezultata. Me|utim, tada nisambio toliko verziran, pa kako sam koga javno prozivao tako su ga i likvidira-li – podsje}a lider radikala dr Vojislav [e{eq tvrde}i:

– Posledweg su likvidirali Skoleta Uskokovi}a desetak dana nakon {tosam ga u televizijskoj emisiji prozvao. Pored Andrije Dra{kovi}a, koji je uzatvoru zbog drugog ubistva, a ina~e podsje}am da je na mene spremao atentat20. godine, Baja Plavi koji je jedini pre`ivio iz afere Arkanovog ubistva naslobodi je i ovi}ev je najboqi prijateq. I danas ovi} gotovo svakodnevnosa wim telefonom razgovara. Nekada po sat, dva traju ti razgovori. Pred 5. ok-tobar, Baja Plavi je poslao @eqka Maksimovi}a da se na|e u ovi}evoj bli-zini i da ga ~uva. On je pogotovu trebao da ~uva ovi}a poslije otmice poslov-nog partnera Baje Plavog, Milije Babovi}a. Tada je do{lo do nekog razlazaizme|u wih. Baji Plavom pripao je “pe`o” Veranomotorsa. Baja Plavi i Mi-lija Babovi} danas su smrtni neprijateqi. Tu le`i kqu~ otmice Milije Ba-bovi}a, koji iz nerazumqivog razloga }uti o otmici, mada mu je jasno ko su bi-li otmi~ari i ko mu je oteo pare. Baja Plavi je sada najneposrednije vezan za^ovi}a, a Milija Babovi} poku{ava da na|e neke druge poluge mo}i koje biga o~vrsle, recimo Mla|ana Dinki}a – tvrdi [e{eq.176

[e{eq je u nekoliko navrata javno govorio o, navodnoj, umje{anosti ve-likog broja pojedinaca iz dr`avnog vrha u kriminalne aktivnosti, i optu`iobiv{eg na~elnika Resora dr`avne bezjbednosti Jovicu Stani{i}a za plani-rawe wegovog ubistva.

UU ““GGllaassuu”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee iinntteerrvvjjuu NNeebboojj{{ee oovvii-}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq jjee vvaann zzaakkoonnaa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}},, ppoott-pprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee,, oo aaffeerrii ss oorruu`jjeemm,, kkrriimmiinnaalluu,, DDOOSS-uu,, ppoovveeqqii......””..TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““ZZaattvvoorr iillii ssmmrrtt”” ii ““KKoo ssuu nnaarreedd-bbooddaavvccii””::

– Vojislav [e{eq je velika nesre}a za ovu zemqu, on je srpski narod za-vio u crno. Takve manipulacije bile su prisutne samo u vreme odre|enih fa-{isti~kih likova i wegov marketing je zasnovan na gebelsovim principima.Kad je [e{eq u pitawu, postoji vrlo visok stepen neodgovornosti sada{wevlasti, jer je evidentno da je taj ~ovek van zakona. On je toliko stvari napra-vio, da bi u zatvoru trebalo da bude narednih pedeset godina.

Ovim re~ima potpredsednik Vlade Srbije i {ef Koordinacionog cen-tra za Kosovo i Metohiju, dr Neboj{a ovi}, za “Glas javnosti” ocewuje sukobsa liderom Srpske radikalne stranke.

Da li se vlast pla{i Vojislava [e{eqa?– Ja se ne pla{im, ni wega ni bilo kog drugog! Za{to se protiv wega ne

preduzimaju mere, verujte mi, nemam precizan odgovor osim toga {to vi ka`e-te. [e{eq je ~ovek koji je unakazio srpske nacionalne interese. Kad god smoimali priliku da popravimo svoju poziciju pred me|unarodnim faktorom, onje upadao, setite se samo plana Z-4, Kosova i Metohije... On je odabrana li~-nost preko koje se anatemi{e srpski narod. Ja }u do kraja insistirati da MUPSrbije obelodani 15 krivi~nih predmeta Vojislava [e{eqa.

[ta sadr`i izve{taj koji je ameri~ki ambasador u SRJ, Vilijem Mont-gomeri, dostavio vlastima u Srbiji u vezi afere s oru jem?

– Izve{taj sadr`i ta~ne podatke gde je oru je ra|eno, ko ga je proizvo-dio i kako je i{lo u Republiku Srpsku. O~igledno je da me|unarodni faktorsve zna. Oni su dugo pratili brod “Boka star” i odre|ene kontejnere. U raz-govorima dva me|unarodna zvani~nika na relaciji Beograd – Budimpe{ta do-godilo se da su oni pri~ali o sastavu tih kontejnera. Taj razgovor je o~igled-no neko slu{ao i u naredna dva-tri dana je promewen sastav kontejnera, {toukazuje da se radi o organizovanoj ilegalnoj trgovini oru jem i sigurno je daje u woj u~e{}e uzela i dr`ava. Zna~i, neko je iz dr`ave radio i pokrivao sedr`avom, {to potpuno ugro`ava dr`avne i nacionalne interese. Neozbiq-no je da zemqa kao {to je na{a upadne u jednu ovakvu aferu i zato su neophod-ne odre|ene mere, jer nema {ta da se krije. Ako i poku{amo da bilo {ta sa-krijemo, ima}emo problem sa me|unarodnom zajednicom, jer ona kroz ovu afe-ru gleda stepen na{e iskrenosti.

Kako ocewujete odnose u DOS-u?– Odnosi u DOS-u isti su kao {to su bili. Meni je uvek nedostajao ve}i

stepen iskrenosti, organizacije, saradwe i razgovora oko kqu~nih pitawa. Tre-ba imati na umu da nije lako napraviti harmoniju izme|u 18 politi~kih subje-kata. Me|utim, ona mora da postoji, jer je to od najve}eg dr`avnog i nacional-nog interesa. Ukoliko do|e do sukoba izme|u nas, onda rastu fa{isoidne i kri-

179

tu Terzi}u u kome zahtijeva da nadle`ni organi “odreaguju” na optu`be koje jena wegov ra~un iznio lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, sa-op{teno je ju~e iz ovi}evog kabineta.

Kako se navodi, [e{eqeve optu`be su prenijete u pojedinim medijima 8.novembra. ovi} je zatra`io da se u ciqu objektivnog informisawa na{e jav-nosti, u najkra}em roku, s obzirom na te`inu optu`bi i zna~aj trenutka u ko-me su one iznesene, utvrdi wihova istinitost i u slu~aju da se one poka`u kaota~ne, protiv odgovornih lica preduzmu zakonom predvi|ene mjere.

Istim povodom, ovi} je uputio pismo i predsjedniku Savjeta za dr`av-nu bezbjednost Zoranu \in|i}u, sa zahtjevom za odr`avawe sjednice Savjeta.

“Nadle`ni organi bi trebalo brzo da odreaguju, s obzirom na to da Voji-slav [e{eq u svojim nastupima isti~e da iznosi informacije do kojih dola-zi zahvaquju}i vezama u vrhu srpske policije”, ka`e se u saop{tewu.

Ministar unutra{wih poslova Srbije Du{an Mihajlovi} izjavio je ju~eda u posledwoj deceniji nije postojao “iole zna~ajniji kriminalac ili vo|a kri-minalne grupe koji nije imao legitimaciju Dr`avne bezbjednosti”.

Mihajlovi} je, u emisiji BK televizije “Nije srpski }utati”, rekao da jepro{li re`im imao kriminalnu piramidu, na ~ijem vrhu su bili “qudi kojisu vodili zemqu, a na dnu dileri droge, ubice, reketa{i...”.

Prema Mihajlovi}evima rije~ima i @eqko Maksimovi} Maka, koji je osum-wi~en za organizaciju ubistva policijskog generala Bo{ka Buhe, imao je “svo-je qude u policiji”.

Mihajlovi} je naglasio da bi, u tom kontekstu, bilo dobro vidjeti {ta jesa tu`iocem koji je 1995. godine oslobodio Maksimovi}a, cijene}i da je ubiopolicajca “u nu`noj odbrani”, a da nije omogu}io sudu da to utvrdi.

Komentari{u}i podatke koje posledwih dana u vezi sa Buhinim ubistvomiznosi lider radikala Vojislav [e{eq, ministar policije je rekao da [e{eqima svoju “obavje{tajnu slu`bu” koja je instalirana u svim isntitucijama – “ikod vas na televiziji, i u mojoj stranci, i u Ministarstvu unutra{wih poslova”.

Uz ocjenu da je [e{eq “velika {teto~ina”, Mihajlovi} je upozorio da [e-{eq za sve to {to iznosi mora dati dokaze, {to ne ~ini.

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreennoossii vveesstt FFooNNeettaa ppooddnnaasslloovvoomm ““HHiittnnoo iissppiittaattii iissttiinniittoosstt [[ee{{eeqqeevviihh ooppttuu`bbii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloo-vvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} oodd ddrr`aavvnniihh oorrggaannaa zzvvaannii~~nnoo zzaattrraa`iioo””::

Potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} uputio je pismo ministruunutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu RaduTerzi}u sa zahtjevom da se ispitaju optu`be predsjednika SRS Vojislava [e-{eqa, objavqene 8. novembra u medijima.

^ovi} je zatra`io da se u ciqu objektivnog informisawa javnosti u naj-kra}em roku, s obzirom na te`inu optu`bi i zna~aj trenutka u kome su izne-{ene, utvrdi wihova istinitost i u slu~aju da se poka`e da su ta~ne, protivodgovornih lica preduzmu zakonom predvi|ene mjere.

Tim povodom, ovi} je uputio pismo i predsjedniku Savjeta za dr`avnu bez-bjednost Zoranu \in|i}u sa zahtjevom da odr`i sjednicu Savjeta. “Nadle`niorgani bi trebalo brzo da odreaguju, s obzirom da [e{eq u svojim nastupimaisti~e da iznosi informacije do kojih dolazi zahvaquju}i vezama u vrhu srp-ske policije”, ka`e se u saop{tewu iz ovi}evog kabineta.178

^ovi} je zatra`io da se u ciqu objektivnog informisawa na{e javnosti,u najkra}em roku, s obzirom na te`inu optu`bi i zna~aj trenutka u kome su oneiznesene, utvrdi wihova istinitost i u slu~aju da se one poka`u kao ta~ne pro-tiv odgovornih lica preduzmu zakonom predvi|ene mere.

Istim povodom, ovi} je uputio pismo i predsedniku Saveta za dr`avnubezbednost Zoranu \in|i}u sa zahtevom za odr`avawe sednice Saveta.

““PPoolliittiikkaa”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviillaa jjee BBeettiinnuu vveesstt iissppoodd nnaadd-nnaasslloovvaa ““^oovvii}}eevv zzaahhtteevv MMiihhaajjlloovvii}}uu,, TTeerrzzii}}uu ii \\iinn||ii}}uu”” ssaa nnaasslloovvoomm ““HHiitt-nnoo iissppiittaattii [[ee{{eeqqeevvee ooppttuu`bbee””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““PPoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbii-jjee ttrraa`ii sseeddnniiccuu SSaavveettaa zzaa ddrr`aavvnnuu bbeezzbbeeddnnoosstt””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} zatra`io je ju~e ispitiva-we istinitosti optu`bi o povezanosti sa kriminalom nekih dr`avnih funk-cionera koje je, pre nekoliko dana, izrekao predsednik Srpske radikalne stran-ke Vojislav [e{eq.

^ovi} je, u pismu koje je uputio ministru unutra{wih poslova Du{anu Mi-hajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu Radetu Terzi}u, zatra`io da se “u ci-qu objektivnog informisawa javnosti” utvrdi istinitost optu`bi, a i pre-duzmu zakonske mere protiv odgovornih lica, ukoliko se tvrdwe poka`u kaota~ne, saop{teno je iz kabineta Neboj{e ovi}a.

On je, tako|e, poslao pismo i predsedniku Saveta za dr`avnu bezbednost,i predsedniku Vlade Srbije, Zoranu \in|i}u, u kome je zatra`io odr`avawesednice tog saveta na kome bi bile razmotrene okolnosti pod kojima [e{eqdolazi do informacija iz vrha srpske policije koje iznosi u javnosti.

Predsednik SRS-a Vojislav [e{eq je, u proteklih nekoliko dana, u ne-koliko navrata u javnosti govorio o, navodnoj, ume{anosti velikog broja po-jedinaca iz dr`avnog vrha u kriminalne aktivnosti i optu`io biv{eg na-~elnika Resora dr`avne bezbednosti Jovicu Stani{i}a za planirawe we-govog ubistva.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee vveesstt FFooNNeettaappoodd nnaasslloovvoomm ““NNaaddllee`nnii mmoorraajjuu bbrr`ee rreeaaggoovvaattii””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““^oovvii}} ttrraa-`ii ddaa ssee hhiittnnoo iissppiittaa iissttiinniittoosstt [[ee{{eeqqeevviihh ttvvrrddwwii””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, uputio je pismo ministruunutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu Rade-tu Terzi}u sa zahtevom da se ispitaju optu`be predsednika Srpske radikal-ne stranke Vojislava [e{eqa, objavqene 8. novembra u pojedinim medijima.^ovi} je zatra`io da se, radi objektivnog informisawa na{e javnosti, u naj-kra}em roku, s obzirom na te`inu optu`bi i zna~aj trenutka u kome su izne-{ene, utvrdi wihova istinitost i u slu~aju da se poka`e da su ta~ne, protivodgovornih preduzmu zakonom predvi|ene mere.

^ovi} je uputio pismo i predsedniku Saveta za dr`avnu bezbednost Zo-ranu \in|i}u, sa zahtevom da odr`i sednicu Saveta. “Nadle`ni organi bi tre-balo brzo da odreaguju, s obzirom na to da [e{eq u svojim nastupima isti~eda se iznose informacije do kojih dolazi zahvaquju}i vezama u vrhu srpske po-licije”, ka`e se u saop{tewu iz ovi}evog kabineta.

““BBoorrbbaa”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““DDuu{{aann MMiihhaajjlloovvii}},,rreeppuubbllii~~kkii mmiinniissttaarr uunnuuttrraa{{wwiihh ppoosslloovvaa”” oobbjjaavvqquujjee iizzjjaavvee DDuu{{aannaa MMiihhaajj-lloovvii}}aa uu eemmiissiijjii BBKK tteelleevviizziijjee ““NNiijjee ssrrppsskkii }}uuttaattii”” ppoodd nnaasslloovvoomm ““KKrriimmii-nnaallccii ssaa lleeggiittiimmaacciijjoomm DDBB””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee tteekksstt ssaa nnaasslloovvoomm ““UUttvvrr-

181

minogene snage. Ako se demokratski procesi zaustave mi }emo biti u velikimproblemima, pa bi u tom slu~aju i me|unarodna zajednica reagovala i rekla –oni su nezreli, mi tu moramo postaviti na{e qude. Niko vi{e ne}e dozvoli-ti da ova zemqa bude faktor nestabilnosti.

Da li }e DOS imati kandidata za predsednika Srbije?– To }emo videti.Prvo moramo u DOS-u da se dogovorimo, spomiwani su

Dragoqub Mi}unovi} i Velimir Ili}, ali ako donesemo odluku, moramo kan-didata iskreno podr`ati. Mislim da nije bio visok stepen podr{ke i iskre-nosti kad je Miroqub Labus bio u pitawu.

Ho}e li Demokratska alternativa ponovo podr`ati vojislava Ko{tuni-cu, ako se kandiduje?

– I to }emo videti. Ta je podr{ka bila jasna i iskrena i mi nismo kalku-lisali, kao {to je Demokratska alternativa bila iskrena i prema Labusu. I ovajput }emo razmotriti celu situaciju i done}emo odluku iza koje }emo ostati.

Ko je kriv {to Ustavna poveqa budu}e dr`avne zajednice Srbije i CrneGore jo{ nije doneta?

– Krivi su svi, nikoga ne bih ni mawe ni vi{e krivio. Svi snosimo pod-jednaku odgovornost {to poveqa jo{ nije usvojena. Mislim da je napravqen na-predak u preambuli da su Kosovo i Metohija i Vojvodina sastavni delovi Sr-bije. Povequ treba usvojiti, ali ne po svaku cenu i verujem da je blizu dogovoroko kqu~nih problema i da }e to biti ura|eno.

Kad }e i kako biti re{en kona~an status Kosova i Metohije?– Kona~an status Kosova i Metohije bi}e re{en u periodu koji je pred na-

ma, ali odlu~ivawa nema sve dok se ne do|e do normalizacije stawa. Svi ko-ji pri~aju da }e Savet bezbednosti to uraditi, varaju se. Status Kosmeta }esa me|unarodnom zajednicom re{iti Beograd, i ako neko `eli da u istu ra-van stavi Beograd i Pri{tinu, onda `eli da pravi novu istoriju na Kosovui Metohiji.

Nikada nisam radio sa oru jem, naftom, cigaretama, alkoholom i leko-vima, niti sam se ikada bavio bilo kojim poslom koji nosi kriminalnu delat-nost. To {to [e{eq lupeta, jesu gluposti, da je bilo {ta o meni imao zajed-no sa Slobodanom Milo{evi}em, ja bih odavno zavr{io ili u zatvoru ili is-pod zemqe. Od 1997. godine u FMP-u sam imao preko 200 razli~itih [e{eqe-vih i Milo{evi}evih inspekcija, gde su kontrolisali gotovo svaki segmentmog ivota. Ja sam te zlo~ina~ke pritiske izdr`ao i sve {to sam stvorio, stvo-rio sam svojim rukama.

U grupi kriminalaca koju je MUP Srbije uhvatio i koja je imala za ciqdestabilizaciju zemqe nalaze se samo izvr{ioci. Zato je va`no da policijaobjavi ko su naredbodavci. Ja kao potpredsednik Vlade Srbije i ~lan savetaza Dr`avnu bezbednost zahtevam potpunu informaciju o tome.

““EEkksspprreess”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee uu rruubbrriiccii ““DDooggaa||aajj ddaannaa”” nnaa-sslloovv ““OOddrreeaagguujjttee nnaa [[ee{{eeqqaa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPiissmmoo NNeebboojj{{ee oovvii}}aa DDuu-{{aannuu MMiihhaajjlloovvii}}uu,, RRaaddeettuu TTeerrzzii}}uu ii ZZoorraannuu \\iinn||ii}}uu””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, uputio je pismo ministruunutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu Rade-tu Terzi}u u kome zahteva da nadle`ni organi odreaguju na optu`be koje je nawegov ra~un izneo lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq.180

Ona je sau~esnik u skoro svim Makinim zlo~inima kao i wegova majka. Dra-gan Male{evi} Tapi i Gordana Maksimovi} su insistirali da budem prvi ubi-jen, a Mile Puzovi} da se prvo ubije Jovica Stani{i}. Gordana Maksimovi}je slu`benik JAT-a. Kako mo`e policija i ministar da tvrde da protiv we ni-je bilo dokaza, kad je i kod we na|eno oru je. I postoje stotine stranica raz-govora koji je snimqen, koji ukazuje na wene kriminalne radwe.

Ono {to je karakteristi~no posle ove policijske akcije je, neverovatnauznemirenost Jovice Stani{i}a, koji je odmah po saznawu da je uhap{ena ovagrupa, tra`io da ga primi Andrija Savi}, i do sada je Stani{i} kod AndrijeSavi}a, {efa UDBE ili BIA, bio tri puta, u pet dana. Stani{i}u je problemsa !eqkom Maksimovi}em Makom bio mnogo ozbiqniji i mnogo te`i, nego pro-blem sa ha{kim istra`iteqima. Jovica Stani{i} je shvatio da je posle Jo-ce Amsterdama, @eqko Maksimovi} Maka drugi ubica koji je jo{ iv i pro-vaqen za mnoga ubistva, a da je, po wegovom nalogu, godinama ubijao Jovi~ineprotivnike. Sad se ve} govori o takozvanoj ameri~koj grupi, koju su osnovaliJovica Stani{i} i neki pripadnici Dr`avne bezbednosti, koji su radili saqudima koji su do{li iz Amerike, i otuda nadimak “Amerikanci”, po~etkom90-tih godina. Re~ je o Voji Rai~evi}u Amerikancu, zatim o Bo{ku Radowi-}u. Zajedno sa wima, kriminalne odrede smrti formirali su Arkan, Brani-slav Lainovi}, \or|e Bo`ovi} Gi{ka, Dragan Male{evi} Tapi, Kole Kostov-ski... Sva ubistva koja do sada nisu razja{wena vezana su za wih.

Jovica Stani{i}, Franko Simatovi} Frenki, Mile Puzovi} i Quba Ba-ki su reketirali celu Srbiju, Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku.Milione i milione su na taj kriminalni na~in stekli. Odakle Jovici Sta-ni{i}u tri ku}e, {est stanova, nekoliko automobila, od kojih je posledwi,blindirani BMV sedmog stepena, platio 850.000 maraka. Kupio mu ga je Mir-ko Vu~urevi} iz “Nivade”.

Jovica Stani{i} samo u svom stanu ima stereo muziku koja vredi 300.000dolara, a obezbe|uje ga Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Ko stoji izatoga? I Franko Simatovi} Frenki ima obezbe|ewe i kola od Ministarstvaunutra{wih poslova Srbije. Vojo Rai~evi} Amerikanac ubijao je nasumice qu-de koji su mu se i najmawe negde zamerili, ubio je Arkanovog pukovnika [ucu,pa ]entu i Maju Pavi} pred Klubom kwi`evnika... Onda su ga arkanovci uhva-tili ivog, uni{tili mu automobil, wega danima dr`ali na skrovitom mestu,pod najte`im mogu}im mukama saslu{avali. Postoji snimqena i video traka.Posle toga je Voja Rai~evi}, zvani Amerikanac, ubijen i ba~en u Dunav.

Sada Stani{i} poku{ava da postigne nagodbu sa policijom, sa dr`avnombezbedno{}u, poku{ava sve da prikrije. Uz to tra`i od Raje Bo`ovi}a da ubi-je @eqka Maksimovi}a, Jocu Amsterdama i jo{ neke koji bi mogli ukazati nawegove prqave poslove.

Tu treba imati u vidu i slu~aj Marinka Magde. Bilo bi veoma va`no dama|arske vlasti isporu~e Magdu. On je te`ak ubica, osu|en u Ma|arskoj na do-`ivotnu robiju. Trebalo bi uz wegovu pomo} razjasniti i neka ubistva u Sr-biji, po~etkom 90-tih godina. On je bio arkanovac, i mogao bi da otkrije mno-ge stvari.

To zapravo nisu klasi~ne masonske organizacije. Masone vi{e interesu-je politi~ka mo} nego bogatstvo. Ovde je obnavqawe masonske lo`e po~elo ta-

183

ddiittii iissttiinniittoosstt ooppttuu`bbii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““^oovvii}} ttrraa`ii oodd nnaaddllee`nniihh oorr-ggaannaa ddaa rreeaagguujjuu””::

Ministar unutra{wih poslova Srbije Du{an Mihajlovi} izjavio je ju~eda u posledwoj deceniji nije postojao “iole zna~ajniji kriminalac ili vo|a kri-minalne grupe koji nije imao legitimaciju Dr`avne bezbednosti”.

Mihajlovi} je, u emisiji BK televizije “Nije srpski }utati”, rekao da jepro{li re`im imao kriminalnu piramidu, na ~ijem vrhu su bili “qudi kojisu vodili zemqu, a na dnu dileri droge, ubice, reketa{i...”

Kako je istakao, nelegalnim poslovima onih koji su se “pokazali na rati{tu,logistiku je davao vrh Dr`avne bezbednosti, policije i dr`ave, i zato je jasno daje neko ko je to radio “imao svemogu} polo`aj i bio nedodirqiv u tom sistemu”.

Prema Mihajlovi}evim re~ima, i @eqko Maksimovi} Maka, koji je osum-wi~en za organizaciju ubistva policijskog generala Bo{ka Buhe, imao je “svo-je qude u policiji”.

“Svakog dana pronalazimo krtice u na{im redovima... To su desetine i sto-tine qudi koji su zbog toga (u proteklih godinu i po) izgubili posao. To ne mo-`emo preko no}i iskoreniti. Bilo bi dobro i da drugi naprave kao i polici-ja”, ocenio je on.

Mihajlovi} je naglasio da bi, u tom kontekstu, bilo dobro videti {ta jesa tu`iocem koji je 1995. godine oslobodio Maksimovi}a, cene}i da je ubio po-licajca “u nu`noj odbrani”, a da nije omogu}io sudu da to utvrdi.

Komentari{u}i podatke koje posledwih dana u vezi sa Buhinim ubistvomiznosi lider radikala Vojislav [e{eq, ministar policije rekao je da [e{eqima svoju “obave{tajnu slu`bu” koja je instalirana u svim institucijama – “ikod nas na televiziji, i u mojoj stranci, Ministarstvu unutra{wih poslova”.

Uz ocenu da je [e{eq “velika {teto~ina”, Mihajlovi} je upozorio da [e-{eq za sve to {to iznosi mora dati dokaze, {to ne ~ini.

– Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} uputio je pismo ministruunutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu Rade-tu Terzi}u u kome zahteva da nadle`ni organi “odreaguju” na optu`be koje jena wegov ra~un izneo lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, saop-{teno je ju~e iz ovi}evog kabineta.

Istim povodom, ovi} je uputio pismo i predsedniku Saveta za dr`avnubezbednost Zoranu \in|i}u, sa zahtevom za odr`avawe sednice Saveta.

“Nadle`ni organi bi trebalo brzo da odreaguju, s obzirom na to da Voji-slav [e{eq u svojim nastupima isti~e da iznosi informacije do kojih dola-zi zahvaquju}i vezama u vrhu srpske policije”, ka`e se u saop{tewu.

PPooddggoorrii~~kkii ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 1111.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, iissppoodd nnaaddnnaasslloo-vvaa ““DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq oottkkrriivvaa ttaajjnnee nnaajjttee`iihh zzlloo~~iinnaa pprrootteekkllee ddeecceenniijjee uuJJuuggoossllaavviijjii”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““KKrriimmiinnaallnnii ooddrreeddii ssmmrrttii””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii jjeeddaannaannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““MMaaffiijjaa iizzvveellaa 55.. ookkttoobbaarr””.. UUnnuuttaarr oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqee-nnaa ssuu ii ddvvaa tteekkssttaa.. IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““MMaarraa{{ ppooddnniioo kkrriivvii~~nnuu pprriijjaavvuu pprroottiivv[[ee{{eeqqaa”” oobbjjaavvqqeenn jjee nnaasslloovv ““SSrree{{}}eemmoo ssee nnaa ssuudduu””,, aa iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““RRee-aaggoovvaawwee SSuubboottii}}eevvoogg aaddvvookkaattaa nnaa ooppttuu`bbee VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa”” nnaasslloovv ““SSuubboo-ttii}} nniijjee [[vveerrcceerr ii nnee ppoozznnaajjee MMaakkuu””::

Desila se jo{ jedna ~udna stvar u ovoj aferi. Policija je pustila sestru@eqka Maksimovi}a Make, Gordanu Maksimovi}, da se brani sa slobode. 182

Stanko Suboti} vodi ukupno 13 krivi~nih postupaka protiv Vojislava [e-{eqa i ubudu}e }e se obra}ati dr`avnim institucijama, a pre svega sudu, ra-di za{tite svoje ~asti i ugleda.

Molim vas da ubudu}e, ukoliko vam je stalo do istine, u skladu sa zlatnimpravilom novinarstva “~uti i drugu stranu”, povodom pisawa o Stanku Subo-ti}u kontaktirate nekog od wegovih advokata, i to Milorada Bojovi}a, Rado-slava Tadi}a i Vladu Pavi}evi}a.

Za advokatski tim, advokat Vlado Pavi}evi}, Beograd, Prote Mateje 39.UU ““GGllaassuu CCrrnnooggoorraaccaa”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““DDrr VVoo-

jjiissllaavv [[ee{{eeqq oottkkrriivvaa ttaajjnnee nnaajjttee`iihh zzlloo~~iinnaa pprrootteekkllee ddeecceenniijjee uu JJuuggoossllaa-vviijjii”” oobbjjaavvqqeenn jjee nnaasslloovv ““TTaajjnnee mmaassoonnsskkiihh lloo`aa””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii jjeeddaann aannttrrffii-llee ssaa nnaasslloovvoomm ““ZZaa{{ttoo ssuu ooddllaaggaallii lliikkvviiddaacciijjuu””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee,,iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““HHaajjkkaa nnaa [[ee{{eeqqaa””,, nnaasslloovv ““UU kkoo{{ttaacc ssaa kkrriimmiinnaalloomm””.. PPoodd-nnaasslloovv jjee ““NNaajjvvee}}ii pprroobblleemm vvllaassttii jjee {{ttoo nnee mmoogguu ddaa ooppoovvrrggnnuu ~~iiwweenniiccee ii ttvvrrdd-wwee kkoojjee uu jjaavvnnoossttii iizznnoossii [[ee{{eeqq””::

Ne mogu sva imena da vam pomenem. Postoje ovde qudi ~ija imena ne moguda pomenem jer bi preko wih mogli da otkriju moje kanale, pa bi onda ve} no-}as nastupile likvidacije. Zato je Jovica Stani{i} nekome od novinara daoizjavu da @eqko Maksimovi} Maka nikada nije radio za UDBU, a sa Qubi{omBogosavqevi}em i Zoranom Nedeqkovi}em Jovica Stani{i} se svakodnevnosastaje i to u tajnom stanu kod Partizanovog stadiona iznad restorana “011”.Tu, ina~e, ivi Franko Simatovi} Frenki. Ovde imam faksimil rukom pi-sane izjave Brane [aranovi}a, neposredno posle ubistva policajca Radulo-vi}a, koje je po~inio 1995. godine @eqko Maksimovi} Maka, u Pionirskomparku, 18. marta je to potpisao Branislav [aranovi} pred policijom. On jetada rekao da ga je zvao Zoran Nedeqkovi} iz Dr`avne bezbednosti, nakon Ma-kinog odlaska koji je dobio nalog od Stani{i}a, da prikrije i zata{ka sve okoubistva i rawavawa policajca u Pionirskom parku.

[to se ti~e Neboj{e ovi}a, on nije u Beogradu primqen u masonsku lo-`u, nego u inostranstvu, mislio je da se to ne}e ovde saznati. Svi masoni su uBeogradu, ovi sada{wi su potekli od velike jugoslovenske lo`e, koju je obno-vio Zoran Nenezi} 1990. godine. On je dobio priznawe od Nemaca takozvano“svetlo” u masonskom argonu, a onda se pojavio Dragan Mal{evi} Tapi, po-tisnuo Zorana Nenezi}a i protivno masonskim pravilima, na zakonima daoje takozvano “svetlo” ili priznawe svom prijatequ, Bugarinu Krumovu, za osni-vawe masonske lo`e u Bugarskoj, koja je, tako|e, mafija{ka. Krumov je mafi-ja{. Kad su to ~uli nema~ki masoni, oduzeli su im to “svetlo”, me|utim, tadase oni na to ne osvr}u, po~iwu sva|e i sukobi u lo`i, i oni su se podelili napet lo`a, koje su pod razli~itim protektoratima. Tapijeva je bila pod pro-tektoratom francuskih masona, a za to vreme Neboj{a ^ovi} se upoznaje satada{wim partijskim drugom u Socijalisti~koj partiji Srbije AleksandromLup{i}em, protuvom iz Pan~eva, koji je po~etkom 70-ih godina, preko Dr`av-ne bezbednosti, poslat u Be~ da tamo anga`uje kriminalce raznih profila zaobavqawe prqavih poslova. Lup{i} je u~estvovao u registraciji lista “Blic”i to je vrlo interesantno. Preko te linije mo`ete da tragate za wima i, na-ravno, da istra`ite {ta se tu de{avalo. Tu se pomiwe firma “Circle”, i po-miwe se neka firma masonske lo`e iz Be~a, od pre rata. To je bila lo`a fa-

185

ko {to je sin nekada istaknutog, ili unuk nekada najistaknutijeg srpskog ma-sona Nenezi}a, formirao novu lo`u. Posle su to preuzeli kriminalci. Ne mo-`e se govoriti da su kod nas politi~ari glavni mafija{i, ja mislim da su onipod kontrolom mafije. Da im glavni mafija{i, zapravo, upravqaju sudbinoma kad bi neko poku{ao i da se oslobodi mafije, ne uspeva, jer ih dr`e u {aka-ma. Ali je o~igledno da je 5. oktobar izvela mafija. Ovde ja unosim novi mo-menat, mafiju koja podr`ava Ko{tuni~in klan. Ve} dve godine govorim o ma-fija{ima koji su bliski \in|i}u i Canetu Suboti}u @apcu, i o sur~incima.Ovde je sada re~ o konkurentskoj mafiji.

– Obavje{tavam javnost da sam umjesto demantija na beskrupulozne napa-de i optu`be koje mi je uputio na konferenciji za {tampu Srpske radikalnestranke i jo{ jednom ponovio u listovima “Dan” i “Glas Crnogoraca”, od 10.novembra, opunomo}io advokata Borivoja Borovi}a da protiv Vojislava [e-{eqa pokrene krivi~ni postupak pred nadle`nim beogradskim sudom, gdje }eimati priliku da doka`e svoje klevete.

Na ovaj na~in prekidam svaku daqu javnu komunikaciju sa pomenutim go-spodinom.

– Molim vas da u skladu sa Zakonom o javnom informisawu, na istoj stra-ni objavite odgovor na navedenu izjavu Vojislava [e{eqa kako sledi:

U va{em listu od 10. novembra 2002. godine, na strani 2, objavili ste iz-javu Vojislava [e{eqa da je Pera Mati} uz Du{ana Zabunovi}a jedan od glav-nih trgovaca i {vercera i da je to konkurentski klan Stanku Suboti}u u tr-govini cigaretama. Tako|e ste objavili da je @eqko Maksimovi} Maka u mno-gim stvarima zadu`io Stanka Suboti}a i za wega izvr{io likvidaciju Rado-vana Stoj~i}a.

U vezi izjave Vojislava [e{eqa objavqene u va{em listu od 10. novem-bra 2002. godine, da su Pera Mati} i Du{an Zabunovi} konkurentski klan Stan-ku Suboti}u u trgovini cigaretama, du`ni smo, istine radi, da obavestimo jav-nost da je u pitawu jo{ jedna u nizu osobito te{kih kleveta, koju Vojislav [e-{eq iznosi za gospodina Stanka Suboti}a u proteklih godinu dana. Umestodemantovawa neta~nih tvrdwi Vojislava [e{eqa, podse}am da je Evropska za-jednica pre 10 dana u ime Evropske zajednice i u ime Belgije, Finske, Fran-cuske, Gr~ke, Nema~ke, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugalije i [pa-nije ponaosob podnela tu`bu Okru`nom sudu SAD za okrug Isto~ni Wujorkprotiv vi{e svetskih kompanija zbog {verca cigareta, prawa novca i organi-zovanog kriminala, koja tu`ba ima 150 strana, gde je pomenuto vi{e stotinalica, me|u kojima se nijedanput ne pomiwe ime Stanka Suboti}a u bilo komkontekstu, pa ni u {vercu cigaretama.

[to se ti~e iznete tvrdwe vojislava [e{eqa da je Stanko Suboti} zadu-`io @eqka Maksimovi}a Maku, koji je za wega izvr{io likvidaciju Radova-na Stoj~i}a, napomiwem da @eqka Maksimovi}a Maku Stanko Suboti} nika-da nije upoznao, niti za wega ~uo, niti je sa wim bio u bilo kakvoj li~noj iliposlovnoj vezi i upu}ujem vas na presudu Petog op{tinskog suda u Beogradu K-464/02, od 7. novembra ove godine, kojom je Vojislav [e{eq ka`wen na tri me-seca zatvora, uslovno na dve godine, zbog izvr{ewa krivi~nog dela osobito te-{ke klevete u odnosu na Stanka Suboti}a i nepru`awa nijednog dokaza o we-govoj ume{anosti u ubistvo Radovana Stoj~i}a.184

mentari{u}i saop{tewe Vuka{ina Mara{a, savjetnika za nacionalnu bez-bjednost predsjednika Republike da je opunomo}io advokata Birovoja Borovi-}a da protiv predsjednika radikala pokrene krivi~ni postupak pred nadle`nimbeogradskim sudom i da sa [e{eqom prekida svaku daqu komunikaciju.

[e{eq potom nastavqa: “Mara{ev pile}i mozak je nemo}an da vi{e bi-lo {ta ka`e. Ali, ja ne prekidam daqu javnu komunikaciju sa wim. Nastavi}uda raskrinkavam wegove kriminalne afere, `eqno o~ekuju}i po~etak su|e-wa u Beogradu. Nije nimalo slu~ajno {to je isti advokat, Borivoje Borovi},i Nikoli Maqkovi}u, ubici policijskog generala Bo{ka Buhe i poznatom ma-fija{u Vuka{inu Mara{u. Izbor Borovi}a kao advokata mnogo govori. Uosta-lom, preko Borovi}a Mara{ planira da odr`ava daqe kontakte sa Maqkovi-}em koga je zajedno sa @eqkom Maksimovi}em Makom sklawao u Crnoj Gori.Daqe }u, posebno posvetiti pa`wu kriminalnim vezama izme|u Stanka Subo-ti}a i Vuka{ina Mara{a – tvrdi [e{eq.

Povodom tvrdwi iz srbijanskog vrha da je [e{eq instalirao svoje qudeu svim slu`bama, [e{eq ka`e:

– Imam svoje qude u Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, Cr-noj Gori i Srbiji. Svi ~asni Srbi su moji qudi. Oni mi vjeruju i podr`avajume. U ime wih vodim borbu protiv mafije – zakqu~uje [e{eq.

– Protiv srpskih radikala i dr Vojislava [e{eqa po~ela je orkestri-rana hajka koju koordinisano vode ~elnici re`ima i wihove medijske ekspo-ziture. Najve}i problem Neboj{e ovi}a, Du{ana Mihajlovi}a, Zorana \in-|i}a i Vojislava Ko{tunice je taj {to ne mogu da opovrgnu ~iwenice i tvrd-we koje u javnosti iznosi dr Vojislav [e{eq, jer su potpuno istinite, pa u po-mo} zovu svoje medije, tu`ioce i sudije. Re`im ne mo`e pritiscima i falsi-fikatima da zabrani istinu, a gotovo jednodu{no narodno povjerewe da }e seobra~unati sa kriminalom i mafijom postoji samo kod predsjedni~kog kandi-data srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa – ka`e se u saop{tewu SRS.

Vu~ko Mir~i}, istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu, raspisao je ju-~e potjernicu za @eqkom Maksimovi}em Makom, i izdao rje{ewe za odre|i-vawe pritvora ovom tridesetdevetogodi{waku osumwi~enom za organizaci-ju i logisti~ku podr{ku likvidacije generala policije Bo{ka Buhe. Potjer-nice su raspisane i za Bojanom Mileti}em i Slobodanom Kostovskim, i onebi sada trebalo da budu proslije|ene Ministarstvu pravde, koje }e ovaj slu-~aj kona~no predati i Interpolu.

Maksimovi} i petorica wegovih pomaga~a, od kojih su neki ve} u pritvo-ru, terete se za ubistvo i krivi~no djelo udru`ivawa radi neprijateqske dje-latnosti.

UU iizzddaawwuu ““NNaacciioonnaallaa”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee iissppoodd nnaaddnnaa-sslloovvaa ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa nnaassttaavvqqaa ddaa iizznnoossii uu jjaavvnnoosstt ddeettaaqqee vveelliikkiihh kkrriimmiinnaall-nniihh aaffeerraa ii nnaajjttee`iihh,, jjoo{{ nneerraazzjjaa{{wweenniihh zzlloo~~iinnaa”” nnaasslloovv ““[[ee{{eeqq:: UU uubbiissttvvuuSSllaavvkkaa ]]uurruuvviijjee uu~~eessttvvoovvaallaa ~~eettvvoorriiccaa iizzvvrr{{iillaaccaa””::

Lider radikala i kandidat za predsednika Srbije Vojislav [e{eq tvrdida su u ubistvu vlasnika “Dnevnog telegrafa” Slavka ]uruvije neposredno u~e-stvovala ~etvorica izvr{ilaca. To su, prema wegovim informacijama, MikiKurak, Ratko Romi}, Zoran ]andi} ]anda i Branko Jeftovi} Jorga, pri ~emusu dvojica direktno u~estvovala u likvidaciji, a ostali ~ekali u automobilu.

187

{ista masona, tamo je ovi} po~eo da dobija kredite za svoju fabriku FMP,pa su sa wim u{li u partnerski odnos, a kasnije su ga primili u bratstvo. Na-kon {to je ovi} najuren iz Socijalisti~ke partije, nakon {to ga se i Milo-{evi} otarasio, masoni su mu pomogli da formira novu politi~ku partiju.

@ena Neboj{e ovi}a prodaje cigarete Vojsci Jugoslavije. Uz to, jo{ tr-guju cigaretama sa kosovsko-metohijskim [iptarima. Rusmir Kadragi} i Pe-tar Mati} su poja~ali {verc cigaretama od 5. oktobra, prvo u sprezi sa ^o-vi}em, a kad su se me|usobno posva|ali, onda po~iwu da napadaju jedni druge isada posmatramo wihov me|usobni obra~un.

Du{an Mihajlovi} mi je oteo blindiran yip, vlasni{tvo Srpske radikal-ne stranke. On ka`e da su to morali, jer je to Vokerov yip. Nije istina, taj yipje bio vlasni{tvo dr`ave, i sa ostalih 50-60 yipova, misija Vilijama Vokeraostavila je albanskim teroristima. To je u OEBS-u otpisano. Najve}i broj tihyipova je dat na kori{}ewe policiji. Jedan je iz razloga moej bezbednosti do-deqen u vlasni{tvo Srpskoj radikalnoj stranci i uredno je registrovan.

Mihajlovi} nije uspeo da objasni, da odgovori na pitawe, za{to je razoru-`ano kompletno obezbe|ewe Srpske radikalne stranke, kad su ti qudi imali do-zvole za no{ewe oru ja. Jedne no}i su upali policajci u wihove stanove i raz-oru`ali ih. Oteli im i dozvole i pi{toqe. Za{to? Zato {to je sve bilo sprem-no za moju likvidaciju. Ali, prvo im nije bilo zgodno odmah nakon {to su ispo-ru~ili Milo{evi}a u Hag, pa im nije bilo zgodno kad sam prozvao Gorana Pe-trovi}a i Zorana Mijatovi}a za ubistvo Momira Gavrilovi}a, pa im nije bilozgodno kad sam vodio istragu, kao predsednik Anketnog odbora Savezne skup{ti-ne za ubistvo Pavla Bulatovi}a, pa im nije bilo zgodno kad sam prozvao @eq-ka Maksimovi}a Maku za ubistvo Bo{ka Buhe, stalno su odlagali tu akciju.

Srpska radikalna stranka ukazala je ju~e na hajku koju protiv te partijei wenog predsjednika Vojislava [e{eqa vode ~elnici vlasti.

“Najve}i problem Neboj{e ovi}a, Du{ana Mihajlovi}a, Zorana \in|i-}a i Vojislava Ko{tunice je {to ne mogu da opovrgnu ~iwenice i tvrdwe ko-je u javnost iznosi [e{eq”.

Potpredsjednik Vlade Srbije ^ovi} uputio je prekju~e pismo ministruunutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu Rade-tu Terzi}u u kome zahtijeva da nadle`ni organi “odreaguju” na optube koje jena wegov ra~un iznio lider SRS.

Istim povodom, ^ovi} je uputio pismo i predsjedniku Savjeta za dr`av-nu bezbjednost Zoranu \in|i}u, za sahtjevom za odr`avawe sjednice Savjeta.

Radikali su ocijenili da je [e{eq jedini politi~ar koji je sposoban dase uhvati u ko{tac sa organizovanim kriminalom.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviioo jjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““VVoo-jjiissllaavv [[ee{{eeqq”” nnaasslloovv ““MMaarraa{{ jjee oossiimm MMaakkee uu CCrrnnoojj GGoorrii sskkllaawwaaoo ii MMaaqqkkoo-vvii}}aa,, uubbiiccuu BBoo{{kkaa BBuuhhee””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““ZZbboogg nneemmoo}}ii uuppoommoo}} zzoovvuu ttuu`iiooccee ii ssuuddiijjee””.. UU ookkvviirruu oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee ii tteekksstt ssaa nnaasslloo-vvoomm ““ZZaa @@eeqqkkoomm MMaakkssiimmoovvii}}eemm kkoonnaa~~nnoo rraassppiissaannaa ppoottjjeerrnniiccaa””,, aa kkoojjii ssee ooddnnoo-ssii nnaa iizzjjaavvuu iissttrraa`nnoogg ssuuddiijjee VVuu~~kkaa MMiirr~~ii}}aa oo rraassppiissiivvaawwuu ppoottjjeerrnniiccee zzaa @@eeqq-kkoomm MMaakkssiimmoovvii}}eemm MMaakkoomm,, BBoojjaannoomm MMiilleettii}}eemm ii SSlloobbooddaannoomm KKoossttoovvsskkiimm..

– Lijepo je {to Vuka{in Mara{ sa mnom prekida daqu komunikaciju. Toradi zato {to vi{e nema {ta da ka`e – ka`e za “Dan” dr Vojislav [e{eq ko-186

mmoo uu ffaazzuu ooddlluu~~nnoogg oobbrraa~~uunnaa””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““OOggrroommnnee ppaarree ssuu ppookkrraa-ddeennee ii vvaaqqaannee uu oovvoojj zzeemmqqii kkrroozz oorruu`jjee,, ddrroogguu,, cciiggaarreettee,, pprroossttiittuucciijjuu,, aallkkoo-hhooll,, nnaaffttuu.. KKaappiittaall ssttee~~eenn pprrqqaavviimm ppoosslloovviimmaa nnee zznnaa zzaa ddeemmookkrraattiijjuu ii ttrraa-`ii,, aa ii nnaallaazzii,, ppuutt ~~aakk ii kkrroozz ssaaddaa{{wwee ssttrruukkttuurree vvllaassttii.. SSvvee {{ttoo nnaamm ssee ddoo-ggaa||aa nniijjee sslluu~~aajjnnoo””::

– Imam obi~aj da ka`em da su se pojedini qudi petog oktobra pla{i-li za svoj ivot, {estog oktobra za svoje pare, a sedmog oktobra za svoje po-zicije. Osmog oktobra se vi{e nisu pla{ili jer su u{li ili ostali iliopstali u strukturama ili institucijama koje su formirane nakaradno uprethodnom periodu. Mislim da se u toj ~iwenici sadr`e svi na{i proble-mi – ka`e u intervjuu za “Reporter” Neboj{a ^ovi}, potpredsednik Vla-de Srbije.

Obja{wavaju}i trenutak u kojem se Srbija nalazi, ovi} dodaje da je nizproblema koji su gurani pod tepih sada izbio na povr{inu. “Problem nedono-{ewa Ustava Republike Srbije, problem Ustavne poveqe i budu}nosti ove ze-mqe, problem obra~una sa kriminalom, a da pritom nijedno kriminogeno de-lo u prethodnom periodu nije otkriveno nego su se dogodila nova, pa onda nasve to se dodaje i {verc oru ja koji je o~igledno jako zatalasao strukture naovim prostorima. Kad se radi o {vercu oru ja, izlgeda da smo pogodili osi-wak, jer su {verceri oru ja o~igledno vrlo povezani, a u odre|enim slu~aje-vima i isti oni koji su radili ili jo{ uvek rade duvan, naftu, prostituciju iniz drugih ’atraktivnih’ roba”, direktan je ovi}.

O~igledno je da wih neko {titi?– Wih {tite i brane oni koji su od po~etka fakti~ki zadu`eni za ana-

temisawe srpskog naroda. Mislim da to ne rade slu~ajno. Na`alost, mi nismozemqa koja ima u tradiciji politi~ku analitiku, nismo zemqa ~iji narod u tra-diciji ima dugo pam}ewe. Kad napravite prostu analizu svega {to se doga|a-lo u posledwih deset do petnaest godina, pona{awa pojedinih qudi, u ovom slu-~aju [e{eqa, ali i drugih, vide}ete da su u kqu~nim trenucima za ovaj narodi dr`avu on i wemu sli~ni uvek povla~ili poteze suprotne dr`avnim i na-cionalnim interesima. To se obi~no predstavqalo kao velika briga za narodi dr`avu po sistemu ne}emo kle~ati itd., a da je zapravo time nano{ena veli-ka {teta koja je dovela do anatemisawa Srba. Sve je povezano i sve je to u sa-stavu ~ira koji jo{ nije pukao. On polako po~iwe da curi, ali kad pukne, jakopuno }e smrdeti i ima}emo jako puno problema sa kojima }emo svi morati dase suo~imo.

Da se vratimo na trgovinu oru jem. Da li u DOS-u postoje politi~ari ko-ji su nekad {vercovali oru jem, u vreme dok ste vi bili politi~ar na vlasti1995, ’96, ’97?

– Ja to ne znam. Dok sam bio u vlasti, u SPS-u, imao sam sre}u da se ne ba-vim poslovima koji su imali “vi{i” politi~ki nivo. Imao sam problem Be-ograda. Ono {to mene brine jeste strah da se otvoreno pri~a o problemima.Naravno, pozdravio sam odluku koja je doneta na Saveznoj vlasti, ali isto ta-ko o~ekujem mnogo vi{e u smislu potpune i kompletne provere materijalno-finansijskog poslovawa Jugoimporta i SDPR-a unazad deset godina. Mislimda se tu krije veliki kriminal koji je zamaskiran iza navodnih srpskih, naci-onalnih, dr`avnih interesa, mnogih na{ih istorijskih mitova, a zapravo se

189

– Onda sam ukazao na ]andu i Jorgu, ali je prvi u me|uvremenu ubijen, a po-vodom optu`bi na Jorgin ra~un ni{ta nije preduzeto. Kurka sam nedavno ime-novao, a posledwi u ~etvorici je jo{ jedan biv{i “debeovac”, Kurkov kum Rat-ko Romi}, koji na Zvezdari dr`i balon za mali fudbal. Ovim je krug ]uruvi-jinih ubica zatvoren, a nadle`nima samo ostaje da preko izvr{ioca do|u donalogodavca. Pa, ne mogu ja ba{ sve da znam – ka`e [e{eq za “Nacional”.

Lider radikala optu`io je nedavno potpredsednika republi~ke vlade Ne-boj{u ovi}a da je ume{an u {verc cigareta na jugu Srbije. Prema “najnovi-jim informacijama” kojima [e{eq raspola`e, predsednik Demokratske al-ternative doveden je u vezu sa Acom Buli}em:

– Oni su najboqi prijateqi. ovi} sa Buli}em dr`i fudbalski klub @e-leznik i kladionicu “Lavovi”. Obojica su deo fudbalske mafije, a zahvaqu-ju}i ovi}u, Buli} je i dobio funkciju u Fudbalskom savezu Jugoslavije, iakosvi znaju da je on jedan od najve}ih trgovaca drogom na ovim prostorima – op-tu`uje Vojislav [e{eq.

““PPoolliittiikkaa”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee TTaannjjuuggoovvuu vveesstt kkoojjaa pprree-nnoossii ssaaoopp{{tteewwee SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ppoodd nnaasslloovvoomm ““SSRRSS:: HHaajjkkaa pprroottiivv[[ee{{eeqqaa””::

Srpska radikalna stranka ukazala je ju~e na hajku koju protiv te partijei wenog predsednika Vojislava [e{eqa vode ~elnici vlasti.

“Najve}i problem Neboj{e ovi}a, Du{ana Mihajlovi}a, Zorana \in|i-}a i Vojislava Ko{tunice je {to ne mogu da opovrgnu ~iwenice i tvrdwe ko-je u javnost iznosi [e{eq”, ka`e se u saop{tewu SRS.

Radikali su ocenili da je [e{eq jedini politi~ar koji je sposoban da seuhvati u ko{tac sa organizovanim kriminalom.

Lider SRS po~e}e predsedni~ku kampawu 15. novembra, mitingom na cen-tralnom gradskom trgu u Ni{u.

II ““BBlliicc”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee ssaaoopp{{tteewwee SSrrppsskkee rraaddiikkaall-nnee ssttrraannkkee ppoodd nnaasslloovvoomm ““HHaajjkkaa pprroottiivv [[ee{{eeqqaa””::

Radikali su ju~e ukazali na hajku koju protiv te partije i wenog predsed-nika Vojislava [e{eqa vode ~elnici vlasti. “Najve}i problem Neboj{e o-vi}a, Du{ana Mihajlovi}a, Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice je {to nemogu da opovrgnu ~iwenice i tvrdwe koje u javnost iznosi [e{eq”, ka`e se usaop{tewu SRS. Radikali su ocenili da je [e{eq jedini politi~ar koji jesposoban da se uhvati u ko{tac sa organizovanim kriminalom. Lider SRS po-~e}e predsedni~ku kampawu 15. novembra mitingom na centralnom gradskomtrgu u Ni{u.

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu rruubbrriiccii ““VVeessttii”” pprreennoossii ssaaoopp-{{tteewwee SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ppoodd nnaasslloovvoomm ““HHaajjkkaa pprroottiivv [[ee{{eeqqaa””::

Srpska radikalna stranka ukazala je na hajku koju protiv te partije i we-nog predsednika Vojislava [e{eqa vode ~elnici vlasti. “Najve}i problem^ovi}a, Mihajlovi}a, \in|i}a i Ko{tunice je {to ne mogu da opovrgnu ~i-wenice i tvrdwe koje u javnost iznosi [e{eq – saop{tila je Srpska radikal-na stranka.

““RReeppoorrtteerr”” uu bbrroojjuu 223388,, oodd 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNee-bboojj{{aa oovvii}} ppoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee ii lliiddeerr DDeemmookkrraattsskkee aalltteerrnnaattiivvee””oobbjjaavvqquujjee nnaa ~~eettiirrii ssttrraannee iinntteerrvvjjuu NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““UUllaazzii-188

pitate kako je ova zemqa i postojala. Na osnovu toga, o~igledno je da je mafi-ja imala dr`avu. Svaka dr`ava ima mafiju, ali kod nas je bilo obrnuto. Oniupravo poku{avaju da me kompromituju i na taj na~in zaustave. To znam, jer ve}nekoliko meseci pratim da }e probati ~ak i albanski faktor da iskoriste uobra~unu sa mnom, u smislu ~ak i fizi~kog obra~una, jer im je to najlak{e daprika`u i ka`u da je to politi~ki, a da zapravo iza toga stoje multietni~kii multinacionalni sistemi kriminala. Na na{im prostorima, ako je ne{tomultietni~ko, onda je to kriminal i to vrlo organizovan.

Ko }e da poku{a va{u kompromitaciju?– Iza toga se kriju veliki interesi kapitala. Ogromne pare su pokrade-

ne i vaqane u ovoj zemqi kroz oru je, drogu, cigarete, prostituciju, alkohol,naftu. Mnogi su pobegli sa tim parama i nisu uhva}eni. Jedan od wih je Bori-{a Vukovi}, drugi Marko Milo{evi}. Da ne navodim daqe imena. Kapital ste-~en prqavim poslovima ne zna za demokratiju i tra`i, a i nalazi, put ~ak ikroz sada{we strukture vlasti. Sve ovo {to nam se doga|a uop{te nije slu-~ajno. Ulazimo u fazu u kojoj }e do}i do odlu~nog obra~una.

Ko }e da u~estvuje u wemu?– Mislim da je ve}ina qudi u DOS-u pozitivno orijentisana, mada je mno-

go energije utro{eno na me|ustrana~ke i me|uliderske obra~une, ali svimanama je neprijateq zajedni~ki. Ovo nisu politi~ki protivnici. Ovo su nepri-jateqi i ovog naroda i ove zemqe i budu}nosti.

Za{to napad na vas iz DOS-a i za{to ba{ sada? Da li je to samo zato {toste dirnuli u “osiwe gnezdo” kad ste javno pomenuli izvoz oru ja?

– Sticajem okolnosti ja nisam }utao. Kad sam dobio informaciju od qu-di iz me|unarodne zajednice o trgovini oru jem, odmah sam reagovao. Napi-sao sam pismo gospodinu Ko{tunici, gospodinu \in|i}u i gospodinu Mihaj-lovi}u. To {to sam saznao nije smelo da se pre}uti. Ko to ho}e da krije od ovognaroda kako se on potkrada i daqe uni{tava? Ako mi zemqu ponovo uvedemou pro{lost sankcija, nepoverewa me|unarodne zajednice, nas ne}e biti. Oni}e re}i: “Nije tu samo bio problem Milo{evi} i wegov re`im. Oni su svi iz-gleda takvi”.

Da li je mogu}e raditi prqave poslove bez znawa vlasti?– Nije bilo mogu}e u proteklom periodu. U ovom periodu isto nije mogu-

}e da se radi bez znawa vlasti, ali je mogu}e da to bude navodno bez znawa vla-sti, jer vlast ne zna i nije iskusna da to zaustavi i spre~i. Time ne elim dadam alibi nama kao novoj vlasti, ali sa ovim {to govorim ho}u da budem opre-zan. Znam da pojedine moje kolege nisu mogle ni da pretpostave {ta sve mo`eda se radi i kako mo`e da se radi. U DOS-u ima jako puno qudi koji su neisku-sni u smislu vr{ewa vlasti, a neiskusni i u onom smislu {ta je biv{a vlastradila. U tom delu to je mogu}e, ali kad se sazna, kao {to se saznalo, mora dase demonstrira efikasna dr`ava. Ne mo`ete da obavite razgovor sa {est ilisedam qudi koji su do{li iz me|unarodne zajednice, me|unarodnih eksperataza trgovinu oru jem, za bezbednosna pitawa i da im pri~ate bajke da se ni{tanije dogodilo. A oni vam posle 15 dana poka`u {ta se zapravo doga|alo. Ka-kav rejting dobijate? Neozbiqan.

Da li nam se sada sveti to paktirawe sa kriminalcima i kriminalizova-nom policijom posle dve godine?

191

radi o kriminalu i li~nom interesu. O~ekujem da mi o tome otvoreno pri~a-mo sa gospodinom Ko{tunicom imao sam vi{e razgovora na tu temu. Vidim daje potpuno spreman i otvoren, a i gospodin \in|i}.

A gospodin Du{an Mihajlovi} je zatra`io da bude smewen sa mesta pred-sednika UO SDPR-a? Uostalom, vi ste od wega zatra`ili da iznese sve deta-qe u vezi sa radom SDPR-a.

– Potrebno je da svi budemo otvoreni. Nije mudro {to Savezna vlada ni-je na vreme redefinisala protokole sa Irakom nasle|ene iz vremena Milo-{evi}a. Te protokole smo morali da stavimo ad akta. iwenica je da sve to pa-`qivo prati me|unarodna zajednica. Imate razgovor dva me|unarodna zvani~-nika. Na primer, na relaciji Beograd–Budimpe{ta. Oni pri~aju o kontejne-rima problemati~nog sadr`aja koji treba da se transportuje od Srbije ka Bo-sni. U roku od tri dana sadr`aj kontejnera je izmewen, budu}i da su {vercerioru ja dobili informaciju o razgovoru me|unarodnih zvani~nika. [ta to zna-~i, neka zakqu~uju oni ~iji je to posao. Nemam ni jedan jedini razlog da se bi-lo ~ega u tim svim kriminalnim i kriminogenim poslovima pla{im. Znam isvestan sam toga da }e sada probati da igraju na zameni teza. Potpuno sam otvo-ren i sukobi}u se sa svim tim strukturama, jer je to nesre}a ovog naroda.

[e{eq kao da je pu{ten na vas. Niko ga ne zaustavqa i sada izgleda kaoda morate da se branite iako ste u po~etku bili u ofanzivi.

– On spada u kategoriju qudi koji su uvek primali naloge za izvr{avaweprqavih poslova u ciqu degradirawa i bla}ewa odre|enih qudi.

Od koga?– Smatram da nije jo{ vreme da to ka`em i da ih prozovem, a ne{to }u pre-

pustiti i vama da zakqu~ite. Ne zato {to ne smem da ka`em, ve} mi je to po-trebno u celom ovom procesu u koji sam u{ao. Nastavi}u svoju akciju. Zna~i,gde su 15 dosijea, kriminalnih i kriminogenih, vezanih za Vojislava [e{eqa.Mislim da te dosijee tra`i i Ha{ki tribunal. Znam da su 2. oktobra otpre-mqeni, a gde su oti{li ne znam. Gde su kriminogeni dosijei za sva nedela ko-ja su u materijalno-finansijskom poslovawu po~inili [e{eq i wegovi pred-stavnici iz stranke za vreme wegove vladavine? To je postojalo, po~ev{i odZemuna pa nadaqe. Za{to se na osnovu toga ne odgovara? Prikrivawe takvihdokumenata je skrivena koalicija ili saradwa sa [e{eqem.

Postoji jedna va{a aluzija da je [e{eq mo`da u slu`bi nekakve hrvat-ske slu`be?

– To }e vreme da poka`e, ali postoje dodirne ta~ke [e{eqa sa mnogim slu-`bama. Zato i tvrdim da [e{eq ne radi slu~ajno ovo {to radi. I sad i ono{to je radio u prethodnom periodu. Mora se otvoriti {ta je on radio u isto~-noj Slavoniji. Mora da se otvori Mihaq Kertes koji treba da ispri~a {ta jeradio sa [e{eqem, kakve su kombinacije pravili, ko su mu bili dobri, a kolo{i Srbi. Kao {to mora sve da se iskopa u ovoj zemqi {to je zakopano.

[e{eq je toliko komotan u svojim napadima da je nemogu}e poverovatida on nema sklopqen dil sa nekim. Da li [e{eq dr`i nekog u {aci ili we-ga neko dr`i u {aci?

– Mogu}e je i jedno i drugo. Mislim da on ima odre|ene ostatke u MUP-u,prvenstveno u DB, sada{woj BIA. No, tamo gubi pozicije jer su po~ela pre-~i{}avawa. Kad pogledate spisak ko je sve imao legitimaciju DB-a, onda se za-190

Vi sigurno ne}ete biti kandidat DOS-a za predsednika Srbije posle sve-ga {to ste rekli?

– Nisam ni imao ambiciju.Da li se [e{eqevi napadi na vas mogu dovesti u vezu sa mogu}om va{om

kandidaturom za predsednika?– Da. On tu mo`da prepoznaje mogu}nost, iako ka`em – ja nemam tu ambi-

ciju. Ne govorim ovo da bih ga smirio. Mislim da ima drugih koji su u ovom tre-nutku za to zainteresovani. U Morovi}u su pomiwani Velimir Ili} i pro-fesor Dragoqub Mi}unovi}. Tu je i gospodin Ko{tunica koji razmi{qa... Vi-de}emo. Ono {to ne znam, jeste {ta }e biti ako propadnu i ovi predsedni~kiizbori. [ta je na{a strategija? To je tako|e jo{ jedan od testova koji mora-mo pro}i. Dobijate vrlo ru`nu sliku o zemqi i politi~arima te zemqe akone izaberete predsednika.

Kakvi to qudi vode ovu zemqu? Za{to nema iskrenosti prema gra|anima?– Iz svih nas koji smo na vlasti treba proterati duh politike koja je sa-

mo ne{to mistifikovala, politike koja je stalno manipulisala, politike ko-ja se uvek do`ivqavala kao ne{to najnemoralnije. Politika je visokomoral-na, ali fleksibilna. To seme u nama iz proteklog perioda nas je deformisa-lo, a kad pogledate, mi i nemamo adekvatne institucije za obrazovawe poli-ti~ara u bilo kojoj politi~koj disciplini. Dr`ava se nalazi u trnziciji, pasu isto tako i politi~ari u tranziciji. Narod dobija politi~are onakve ka-ve i zaslu`uje.

Petog oktobra ste vi koji ste na vlasti bili odgovorniji kriminalnimbandama nego milionu gra|ana koji su bili na ulici?

– Kako mislite odgovorniji?Niko vi{e ne govori o narodu koji je bio na ulici, ve} o tome kako je po-

licija pre{la na stranu DOS-a?– \avola bi pre{la policija, |avola bi Pavkovi} bio miran kao {to je

bio u pojedinim trenucima, kad je pomi{qao da bude nesta{an, da tamo nijebilo milion qudi. Narod je zavr{io posao, tra`io promene i dobio prome-ne. I dobio nas, ovakve kakvi smo. O~igledno je da se mi bli`imo novom ci-klusu, jer je o~igledno potrebno da se dogodi novo filtrirawe me|u nama ova-kvim kakvi smo. Mislim da }e se to dogoditi u bliskoj budu}nosti.

Mislite na odr`avawe parlamentarnih izbora?– Da. Me|u nama je dosta diskreditovanih u periodu od 5. oktobra naova-

mo. Neki lideri onog startnog DOS-a vi{e nisu u DOS-u, neki su formalnou DOS-u.

Upravo ste vi najavili da }e posledwa sednica DOS-a biti u pravom smi-slu te re~i posledwa, pa je re~eno da je DOS konsolidovao svoje redove.

– Mislim da je to bila va`na sednica i da je dobro da je napravqen spo-razum. Ono {to mene brine jeste koliko je wegova vremenska odr`ivost. Nebih voleo da je to samo primirje, a da }e se oru je iskopati u narednih neko-liko dana. Po izjavama ~ini mi se da, na`alost, idemo ka tome.

Da li je realno, posle svega, o~ekivati da DS podr`i Vojislava Ko{tu-nicu kao zajedni~kog lidera DOS-a?

– Mislim da je to realno, jer postoji korektivni faktor, a to je me|una-rodna zajednica.

193

– To nam se sigurno sveti. Nismo imali snage da zavr{imo taj proces dokraja. To je moglo i yentlmenski da se zavr{i. Ako su nas zadu`ili qudi pro-blemati~ne pro{losti, onda se s wima sedne i ka`e – u redu je, vi jeste uradi-li to i to, to ko{ta ili vredi toliko, ali od danas }e biti ovako i prvi kojine radi tako odgovara}e pred zakonima ove zemqe. Sve drugo je gre{ka.

Takvog dogovora o~igledno nije bilo?– Ja za wega ne znam i mislim da ga nije bilo. Verovatno je bilo po onome

– pa dobro, uradi}emo to, pa }emo probati ovo, a onda su neki upali u zamku. Vlastsa sobom nosi opasan virus. Stvoren je mehanizam “sad }emo gurati jednog nadrugog – ovom }emo da ubacimo ovu informaciju, onom onu, ovaj }e da radi sapticama, ovaj sa “monte karlom”, ovaj sa oru jem, ovaj sa prostitucijom”. Takoje napravqeno opasno zame{ateqstvo. To je prokleto i nespretno klupko za ovajnarod i za ovu dr`avu. Takvo zamr{eno klupko mo`e samo da se ise~e odlu~-no – tras po wemu sekirom. Mi moramo da se suo~imo s tim da su qudi ubijaniu ovoj zemqi. Ko ih je ubijao, za ~iji ra~un su ih ubijali? Po|ite od masovnihgrobnica. Uni{ti}e rejting ovome ili onome? Postoji jedno pravilo da po-liti~ari zemaqa u tranziciji koji se nalaze na vlasti lo{e pro|u, ali ako kre-nu da se vladaju po principu da svako jutro, svake nedeqe ~itaju svoj rejting, on-da nema ni{ta od tranzicije. @elim da Srbija po~ne da vodi realnu politi-ku i za to }u se boriti.

[ta to zna~i voditi realnu politiku na unutra{wem i na spoqa{wemplanu?

– Zna~i da ne gledate samo rejting, nego da gledate kako }e u Srbiji biti2003, 2005, 2010. I da li }e postati normalna zemqa, a da ste vi sticajem okol-nosti na mestu na kojem }ete do`iveti puno nerazumevawa, napada i kritika,pri~a da ne radite za nacionalni i dr`avni interes, i da to ne}e biti shva-}eno u tom trenutku, ali ako bude shva}eno posle 2010. ili kasnije, da smo mitada povukli dobre poteze, ja }u biti zadovoqan. Mo`da }e mnogi od nas dobi-ti priznawe i kad nas ne bude bilo. Na me|unarodnom planu }ete dobiti od-mah, s tim {to me|unarodni plan ne glasa za vas.

Na{ rejting je opet jako nizak na me|unarodnom planu.– Da. Na{ rejting je po~eo da pada jako intenzivno i ono {to mene brine,

to je da se ubrzano vra}amo na rejting koji smo imali pre 5. oktobra – od me-zim~eta do nekog koga ne vole ni da ~uju ni da vide.

Zna~i, do{lo je vreme da se i vlast o~isti?– Mislim da }e se ~istiti.Kojim koracima?– Prvi korak je u svakom slu~aju u vezi sa svim ovim mogu}im i nemogu}im

“aferama”. Mi pola`emo ispit da li imamo snage da se obra~unamo sa tim zlomkoje je ovde me|u nama. Ako nemamo, pla{im se da }e nas proglasiti za “malo-letnike”. Me|unarodna zajednica jako dobro motri i prati sve ono {to mi ra-dimo, a kad vas proglase za “maloletnika”, onda do`ivite sudbinu Kosova i Me-tohije.

Nikako da nam odgovorite na pitawe da li postoji kolaboracija dela DOS-a sa kriminalom?

– Pustimo da vreme to poka`e. Ja sam dobar deo tog problema otvorio. Davidimo ima li drugog, tre}eg, petog hrabrog. Mo`da danas nije dan da vam toka`em.192

slava [e{eqa”. Ocenio je i da }e vreme da poka`e da li je [e{eq mo`da uslu`bi neke hrvatske slu`be, dodaju}i da “postoje dodirne ta~ke [e{eqa samnogim slu`bama”.

II ““EEkksspprreess”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj-{{aa oovvii}}:: UUllaazziimmoo uu ffaazzuu ooddlluu~~nnoogg oobbrraa~~uunnaa ssaa kkrriimmiinnaalloomm”” iizzjjaavvuu NNeebboojj-{{ee oovvii}}aa oo ooddlluu~~nnoomm oobbrraa~~uunnuu ssrrppsskkiihh vvllaassttii ssaa kkrriimmiinnaalloomm ppoodd nnaasslloovvoomm““MMaarrkkoo ii BBoorrii{{aa ppoobbeeggllii ssaa vveelliikkoomm ggoommiilloomm ppaarraa””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii jjeeddaann aann-ttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm:: ““GGddee ssuu ppaappiirrii oo ssvveezznnaajjuu}}eemm [[ee{{eeqquu””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, najavio je odlu~ni obra~unsrpskih vlasti sa kriminalom. “Mi pola`emo ispit da li imamo snage da seobra~unamo sa tim zlom koje je ovde me|u nama. Ako nemamo, pla{im se da }enas proglasiti za ’maloletnike’. Me|unarodna zajednica jako dobro motri iprati sve ono {to mi radimo, a kad vas proglase za ’maloletnika’ onda do`i-vite sudbinu Kosova i Metohije”, rekao je ovi} u intervjuu beogradskom ne-deqniku “Reporter”.

Prema wegovim re~ima, prvi korak u obra~unu sa kriminalom je “u vezisa svim mogu}im i nemogu}im aferama”. ovi} je rekao da su u Srbiji “ogrom-ne pare pokradene i vaqane kroz oru je, drogu, cigarete, prostituciju, alko-hol, naftu”. Kapital ste~en prqavim poslovima ne zna za demokratiju i tra-`i, a i nalazi, put ~ak i kroz sada{we strukture vlasti.

Mnogi su pobegli sa tim parama i nisu uhva}eni. Jedan od wih je Bori{aVukovi}, drugi Marko Milo{evi}. Sve {to nam se doga|a uop{te nije slu~aj-no. Ulazimo u fazu u kojoj }e do}i do odlu~nog obra~una”, rekao je ovi}. Napitawe da li postoji kolaboracija dela DOS-a sa kriminalom, ^ovi} je re-kao: “Pustimo da vreme to poka`e. Ja sam dobar deo tog problema otvorio. Davidimo ima li drugog, tre}eg, petog hrabrog. Mo`da danas nije dan da vam toka`em”. ovi} je ocenio i da je do{lo vreme da se i “vlast o~isti”, ne preci-ziraju}i od ~ega.

Komentari{u}i optu`be koje je lider radikala Vojislav [e{eq uputiona wegov ra~un, ovi} je rekao da [e{eq “spada u kategoriju qudi koji su uvekprimali naloge za izvr{avawe prqavih poslova u ciqu degradirawa i bla}e-wa odre|enih qudi”, ali je odbio da odgovori od koga [e{eq prima naloge.“Smatram da nije jo{ vreme da to ka`em i da ih prozovem, a ne{to }u prepu-stiti i vama da zakqu~ite. Ne zato {to ne smem da ka`em, ve} mi je to potreb-no u celom ovom procesu u koji sam u{ao”, dodao je on. ovi} je upitao “gde su15 dosijea, kriminalnih i kriminogenih, vezanih za Vojislava [e{eqa. Mi-slim da te dosijee tra`i i Ha{ki tribunal. Znam da su 2. oktobra otpremqe-ni, a gde su oti{li ne znam. Gde su kriminogeni dosijei za sva nedela koja su umaterijalno-finansijskom poslovawu po~inili [e{eq i wegovi predstav-nici iz stranke za vreme wegove vladavine? To je postojalo, po~ev{i od Ze-muna pa nadaqe. Za{to se na osnovu toga ne odgovara? Prikrivawe takvih do-kumenata je skrivena koalicija ili saradwa sa [e{eqem”, naveo je ovi}.

IIzzjjaavvee NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree ooddrr`aannee pprreetthhoodd-nnoogg ddaannaa,, ““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” oodd 1133.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviillee ssuu iissppoodd nnaadd-nnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}},, pprreeddsseeddnniikk DDAA,, jjuu~~ee ppoonnoovvoo oo pprreeddsseeddnniikkuu SSRRSS”” ppooddnnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq –– ddrr`aavvnnii pprroobblleemm””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““[[ee{{eeqq nniijjee mmoojj,,vvee}} ddrr`aavvnnii pprroobblleemm,, wwiimmee ttrreebbaa ddaa ssee ppoozzaabbaavvee oonnii kkoojjii uu ddrr`aavvii zzaa ttee ssttvvaa-

195

Da li je pritisaka bilo i oko potpisivawa sporazuma izme|u DOS-a i DSS-a?– Nisu bili direktni, ve} indirektni, sa najavama da }e biti sve ve}i.Nije doneta Ustavna poveqa, dva meseca nije zasedao republi~ki parlament,

iako 70 zakona ~eka usvajawe, nismo u{li u Savet Evrope. Ni{ta od ovog ni-je ura|eno. Za{to?

– To je tako kad ne postoji dogovor oko prioriteta. To smo konstatovali uMorovi}u, da je predsedni{tvo DOS-a moralo da se sastaje mnogo ~e{}e i do-govara prioritete. Mislim da je negde u maju Demokratska alternativa pred-lo`ila program prioriteta. To su isto uradili gospodin Labus i gospodin Svi-lanovi}. Nisu qudi imali sluha. Najve}a gre{ka, po meni, jeste {to se vi{evodi ra~una o me|ustrana~kom sukobu i pozicionirawu, nego o prioritetima.Ako se dogovorimo, na primer, da nam je svima Ustav prioritet ili Ustavna po-veqa, i dogovorimo okvire toga, svi to moramo da branimo. Onda ne mo`e ni-ko da iza|e i ka`e da je za nezavisnu Srbiju. Sve te razlike su lideri DOS-a mo-rali izme|u sebe na predsedni{tvu da usaglase. Nisu usagla{avali i nisu do-govarali. U Vladi Srbije imate ministarstva koja su odradila dosta toga, aliimate lidere koji sede u vladi koji nisu pri~ali i nisu politi~ki branili od-luke koje su donosila odre|ena ministarstva. Mislim i da u tom delu treba dase napravi rekonstrukcija i da svi lideri, bilo ko od lidera koji su u vladi, nemogu da budu ministri, ve} da ministri preuzmu ulogu eksperata, da pri~aju osvojim resorima, stru~nu i jasnu pri~u prilago|enu gra|anima. A lideri DOS-a neka budu potpredsednici zadu`eni resorno za dva, tri, ~etiri ministarstvai neka iznose politi~ku platformu kao podr{ku za ekspertske stavove.

Koliko mi kasnimo u odnosu na ono {to ste vi o~ekivali da }e se dogodi-ti za ove dve godine?

– Kasnimo oko dve godine u odnosu na ono {to sam o~ekivao i to zbog ne-snala`ewa, nedogovarawa, nepostavqawa zajedni~ke strategije oko zajedni~-kih prioriteta. I zbog virusa vlasti. On se manifestuje u razli~itim zemqa-ma na razli~it na~in. Kod nas to ide grubo. Mi lomimo noge jedni drugima.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDaannaass”” 1122.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreennoossii BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““^oovvii}}:: UUllaazziimmoo uu ffaazzuu ooddlluu~~nnoogg oobbrraa~~uunnaa ssaa kkrriimmiinnaalloomm””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, najavio je odlu~ni obra~unsrpskih vlasti sa kriminalom.

– Pola`emo ispit da li imamo snage da se obra~unamo sa tim zlom koje jeovde me|u nama. Ako nemamo, pla{im se da }e nas proglasiti za “maloletni-ke”. Me|unarodna zajednica jako dobro motri i prati sve ono {to mi radimo,a kad vas proglase za “maloletnika” onda do`ivite sudbinu Kosova i Metohi-je – rekao je ovi} u intervjuu beogradskom nedeqniku “Reporter”.

^ovi} je rekao da su u Srbiji “ogromne pare pokradene i vaqane kroz oru -je, drogu, cigarete, prostituciju, alkohol, naftu”. “Mnogi supobegli sa tim pa-rama i nisu uhva}eni. Jedan od wih je Bori{a Vukovi}, drugi Marko Milo{e-vi}, rekao je ovi}.

Komentari{u}i optu`be koje je lider radikala Vojislav [e{eq uputiona wegov ra~un, ovi} je rekao da [e{eq “spada u kategoriju qudi koji su uvekprimali naloge za izvr{avawe prqavih poslova u ciqu degradirawa i bla}e-wa odre|enih qudi”, ali je odbio da odgovori od koga [e{eq prima naloge.On je upitao “gde su 15 dosijea, kriminalnih i kriminogenih, vezanih za Voji-194

Na insistirawe novinara da precizira da li je aludirao da je “[e{eqmetla Zorana \in|i}a”, ovi} je izbegao direktan odgovor”

– Smatram da svako treba da zaradi svoju platu. Zaradite i vi svoju. Ni-{ta nisam rekao na tu temu. Ne~ija metla jeste sigurno. ^ija, vreme }e po-kazati.

I okru`ni javni tu`ilac, Rade Terzi}, i ministar unutra{wih poslovaSrbije Du{an Mihajlovi}, na zahtev potpredsednika Vlade Srbije Neboj{e^ovi}a, “da utvrde istinitost optu`bi Vojislava [e{eqa protiv wega”, od-govorili su negativno: Nema osnova za pokretawe predkrivi~nog, ni krivi~-nog postupka, jer u konkretnom slu~aju, navodi Vojislava [e{eqa predstavqa-ju proizvoqne i ni~im potkrepqene tvrdwe.

– [to se MUP ti~e, smatram da nema osnova za pokretawe predkrivi~-nog postupka po osnovu navoda Vojislava [e{eqa. To se odnosi i na wegovutvrdwu da se radi o “informacijama do kojih dolazi vezama u vrhu srpske po-licije”. Ona, jednostavno, nije ta~na, tako da to nema potrebe da dokazujemo.Tako|e, isti~em da niko od ~lanova Vlade nije od policije tra`io da dokazu-je wegovu nevinost, jer je nevinost svakog gra|anina ustavna pretpostavka – od-govara Du{an Mihajlovi} ovi}u.

Pismo Terzi}a u sli~nom je tonu: “U konkretnom slu~aju navodi Vojisla-va [e{eqa koji se odnose na vas predstavqaju proizvoqne i ni~im potkrepqe-ne tvrdwe, tako da one zbog svoje neuverqivosti ne mogu biti predmet na{eocene u smislu odredaba zakonika o krivi~nom postupku. U ovom, kao i u svimdrugim slu~ajevima, Tu`ila{tvo }e postupati u skladu sa odredbama Zakonai profesionalnih standarda”.

Osvrnuv{i se na aktivnosti UNMIK, koji je zaplenio lova~ke patronekoje je “Kru{ik” isporu~io u Gwilane, ovi} je rekao da pozdravqa aktivno-sti UNMIK. Ali, i da o~ekuje akciju u presecawu pravih {vercerskih kana-la oru ja koji jo{ postoje prema Kosovu, i sa Kosova u Makedoniju.

IIzzvvee{{ttaajj ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree NNeebboojj{{ee oovvii}}aa oobbjjaavviioo jjee ii ““NNaa-cciioonnaall”” 1133.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[eeff rraaddiikkaallaa iimmaaggaazzdduu uu ssaammoomm vvrrhhuu vvllaassttii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPoottpprreeddsseeddnniikk ssrrppsskkee vvllaaddee kkrrii-ttiikkuujjee ttoolleerriissaawwee nnaajjttee`iihh ooppttuu`bbii kkoojjee iizznnoossii lliiddeerr SSRRSS””.. PPooddnnaasslloovv jjee ““NNaappiittaawwee ddaa llii ssmmaattrraa ddaa jjee [[ee{{eeqq ““mmeettllaa”” ZZoorraannaa \\iinn||ii}}aa,, lliiddeerr DDAA jjee {{aa-qqiivvoo rreekkaaoo ddaa bbii ooddggoovvoorr ttrreebbaalloo ddaa pprroonnaa||uu ssaammii nnoovviinnaarrii ii ddaa nneemmaa nnaammee-rruu ddaa ssee iizzjjaa{{wwaavvaa””.. UU tteekkssttuu jjee ii jjeeddaann aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““NNee `eelliimm ddaabbuuddeemm pprreeddsseeddnniikk””::

– Vojislav [e{eq uvek ima gazdu. On je metla nekoga ko je trenutno na vla-sti, ko ga putem ucena dr`i na uzici i pu{ta da laje na qude koji poku{avajune{to da rade. Gde je nestalo wegovih 15 kriminalnih dosijea i dokaza o mut-nim radwama po Zemunu? [e{eq je postao dr`avni problem – rekao je ju~e no-vinarima predsednik Demokratske alternative Neboj{a ovi}, koji je u po-sledwe vreme bio naj~e{}a meta napada lidera SRS.

Na pitawe da li smatra da je [e{eq “metla” Zorana \in|i}a, lider DAje {aqivo rekao da bi odgovor trebalo da prona|u sami novinari i da nema na-meru da se izja{wava.

^ovi} je od republi~kog ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, i okru-`nog javnog tu`ioca Radeta Terzi}a pismenim putem zahtevao proveru optu-

197

rrii pprriimmaajjuu ppllaattuu.. [[ee{{eeqq jjee uuvveekk iimmaaoo ggaazzdduu uu vvllaassttii,, aa jjaavvnnoosstt ttrreebbaa ddaa rraazz-mmiissllii –– kkoo mmuu jjee ssaaddaa ggaazzddaa ii ~~iijjuu mmeettlluu gglluummii””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ii ddvvaa aannttrrffiilleeaassaa nnaasslloovvoomm ““MMiihhaajjlloovvii}} ii TTeerrzzii}}”” ii ““MMuunniicciijjaa iizz KKrruu{{iikkaa””::

Lider DA i potpredsednik srpske vlade Neboj{a ovi} izjavio je ju~e daje Vojislav [e{eq dr`avni problem.

– Vojislav [e{eq nije moj, ve} dr`avni problem. Wime bi trebalo da sepozabave oni koji u dr`avi za te stvari primaju platu – rekao je ovi}. Na ju-~era{woj konferenciji za {tampu, on je saop{tio i da je dobio odgovore napisma koja je uputio ministru unutra{wih poslova Du{anu Mihajlovi}u i okru-`nom javnom tu`iocu Radetu Terzi}u posle napada predsednika SRS. OdgovorTerzi}a ovi} je ocenio kao korektan, dok je povodom Mihajlovi}evog odgo-vora primetio da svako treba da radi svoj posao.

^ovi} je, povodom Mihajlovi}evog intervjua BK televiziji, postavio ne-koliko pitawa:

– [ta zna~i priznawe da u policiji i Dr`avnoj bezbednosti ima [e{e-qevih qudi, da ~ak i u sopstvenoj stranci ima [e{eqevih qudi? Da li to zna-~i da bih ja, kao predsednik DA, trebalo da najavim da }emo i mi od sutra ima-ti sopstvenu obave{tajnu slu`bu? Da li to zna~i da u ovoj zemqi treba da bu-de 30 obave{tajnih slu`bi? Sami zakqu~ite da li je to ozbiqno ili neozbiq-no?! Tako se dr`ava niti pravi, niti brani, niti {titi. [e{eq je uvek imaogazdu i gazda mu je uvek bio u vlasti. A vi razmislite ko mu je sada gazda i ~i-ju metlu sada glumi.

Lider DA ponovo je podsetio i na 15 kriminogenih dosijea Vojislava [e-{eqa, “koji su se nekako ~udno izgubili”, i pitao “gde je sve ono {to su kri-minalne aktivnosti za vreme vladavine u Zemunu”.

– Ako mislimo da pravimo vlast tako {to }emo takve problemati~ne ti-pove dr`ati na uzici, pomo}u sistema ucena, a oni nam slu`iti u gadostima ikvalifikacijama protiv onih qudi koji ele ne{to da urade u ovoj zemqi, on-da to po~iwe da podse}a na mehanizme vlasti iz vremena Slobodana Milo{e-vi}a, rekao je ovi}.

Zamoqen da objasni kako, po wegovom mi{qewu, “[e{equ polazi za ru-kom sve ono {to drugima ne bi, pa se ~ak ni ha{ka optu`nica ne smatra ozbiq-nom”, ovi} je, uz opasku da }e ovog puta upotrebiti ru`nu re~, odgovorio:

– [e{eq je izvorni idiot! Ovaj stepen slobode mu je dat zbog toga [to jeon ne~ija metla. On nikada nije bio sam i uvek je radio na {tetu ovog naroda.I, vide}ete, u roku od godinu, a mo`da i kra}e, sve }e se to otkriti. Papiri,dokumentacija, sve postoji...

Lider DA precizirao je da time misli na pona{awe [e{eqa u Krajini,na dilovawe para u Krajini, uzimawe novca u dijaspori, “muvawe” sa naftom,oru jem... pa sve do toga da [e{eq, kako je rekao, ima nekakve ~udne fondoveiz kojih pla}a pojedince koji su u policiji.

– Ne znam da li se to i daqe, sada, zove policija, po{to je DB oti{ao u dru-gu formaciju. Nemam razloga da se pla{im i nemam nikakvih problema zbogkojih se ne bih sudario sa takvim prevarantima i {teto~inama ovoga naroda– rekao je ovi}.

Javnosti je, ponovio je ovi}, dovoqno re~eno da shvati da je [e{eq po-stao dr`avni i nacionalni problem. Wegova pri~a da se vodi hajka protiv we-ga, besmislena je, poru~io je ovi}, i izrazio nadu “da biroi nisu ukqu~eni”.196

^ovi} je ocenio da je odgovor Terzi}a korektan, a povodom odgovora Mi-hajlovi}a je poru~io da “bi svako trebalo da uzme da radi svoj posao”.

U svom odgovoru, Mihajlovi}, i pored `eqe da “kolegijalno pomogne” iuz “svoje li~no saose}awe sa ovi}em koji je neopravdano potu`en”, isti~e da^ovi}u ne mo`e da pru`i potvrdu o wegovoj neume{anosti, na na~in na kojito `eli lider DA, ve} da su “[e{eqeve klevete i uvrede upu}ene ^ovi}u unadle`nosti suda, a ne policije”.

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 1133.. nnoovveemmbbrraa pprreenneeoo jjee BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq–– pprroobblleemm””::

Neboj{a ovi}, predsednik DA, ocenio je da je Vojislav [e{eq postaodr`avni i nacionalni problem, kao i da ga neko iz vlasti {titi. “[e{eqe-ve gadosti nisu slu~ajne, on je uvek imao gazdu na vlasti. Vi razmislite ko bisada mogao da mu bude gazda u vlasti”.

IIssttoogg ddaannaa,, 1133.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, ““BBoorrbbaa”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““[[ee{{eeqqddrr`aavvnnii pprroobblleemm””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““NNeebboojj{{aa oovvii}},, lliiddeerr DDAA””::

Lider Demokratske alternative Neboj{a ovi} izjavio je ju~e da nije za-dovoqan odgovorom na pismo koje je uputio srpskom ministru policije Du{a-nu Mihajlovi}u povodom optu`bi koje je na wegov ra~un izneo {ef radikalaVojislav [e{eq.

– Ne treba meni Mihajlovi}eva potvrda da [e{eq ima obave{tajne iz-vore u vrhu srpske policije, poru~io je ^ovi}, upozoriv{i da [e{eq ni-je wegov, ve} dr`avni i nacionalni problem i da dr`ava treba wime da sepozabavi.

On je ocenio da je lider radikala uvek imao gazdu u vlasti i da je slu`iokao ne~ija metla, “a treba razmisliti ko mu sada mo`e biti gazda i za koga uvlasti obavqa poslove”.

^ovi} je istakao da }e u roku od godinu dana biti otkriveno sve o [e{e-qevim poslovawima u Krajini, dilovawu i tra`ewu para od dijaspore.

Lider DA je ~estitao Miroqubu Labusu na principijelnom i isprav-nom stavu da se ne kandiduje za predsednika Srbije i da istupi iz Demokrat-ske stranke.

Povodom akcije KFOR-a u vezi sa zaustavqawem transporta lova~ke mu-nicije na administrativnoj granici sa Kosovom, ovi} je rekao da Koordina-cioni centar, ~iji je {ef, nije dao dozvole za isporuku robe i da to nije wi-hov posao.

Pozdravqamo akcije UNMIK-a i KFOR-a, ali o~ekujemo takve akcije upresecawu pravih kanala trgovine oru jem koji idu sa Kosova u Makedoniju,a odatle na jug Srbije, ukazao je ovi}.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” 1133.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaa-sslloovvaa ““^oovvii}} kkaa`ee ddaa jjee lliiddeerr SSRRSS-aa uuvveekk iimmaaoo ggaazzdduu kkoojjii jjee bbiioo uu vvllaassttii”” nnaa-sslloovv ““[[ee{{eeqq jjee ddrr`aavvnnii pprroobblleemm””::

Predsednik Demokratske alternative (DA) Neboj{a ovi}, rekao jeju~e da Vojislav [e{eq nije wegov, ve} dr`avni problem, tako da bi onikoji od dr`ave primaju platu za takve stvari, trebalo da se bave tim pro-blemom.

On je na konferenciji za novinare, povodom pisma koje je uputio okru-`nom javnom tu`iocu Radetu Terzi}u, i ministru unutra{wih poslova Re-

199

`bi koje je [e{eq izneo protiv wega. Potpredsednik Vlade Srbije tra`ioje da se ispitaju slede}i navodi:

“Da li je Makin prijateq [krba odavno najavio ovi}u da se sprema 100atentata; da li je ta~no da je Baja Plavi @ivkovi}, ~ukari~ki kriminalac, pre5. oktobra poslao Maku da ~uva ovi}a; da li zabrawuje smenu {efa vrawan-ske policije Novice Zdravkovi}a i posle dokaza o wegovim kriminalnim rad-wama; da li {titi najve}e mafija{e u Srbiji i obezbe|uje im logistiku”?

Mihajlovi} i Terzi} odgovorili su predsedniku DA da “niko ne mo`e bi-ti progla{en krivim dok se to ne doka`e, da su [e{eqeve tvrdwe proizvoq-ne i ni~im potkrepqene, te da zbog toga ne mogu da budu predmet ispitivawa”.Ministar policije je izrazio aqewe zbog nepravednih optu`bi kojima je o-vi} izlo`en, i istakao da je ve}ina ~lanova Vlade Srbije bila izlo`ena kle-vetama i uvredama prvog ~oveka srpskih radikala.

– Stalno se pri~a o nekim [e{eqevim izvorima u policiji i slu`bamabezbednosti. Da li to zna~i da mi u DA sada mo`emo da napravimo svoju oba-ve{tajnu slu`bu? Za godinu dana }e na videlo iza}i [e{eqeva upletenost ulanac trgovine cigaretama, oru jem i drogom, a bi}e otkriveni i wegovi ~ud-ni fondovi iz kojih pla}a te policajce koji ga obave{tavaju – ka`e ovi}.

– Sigurno ne}u biti kandidat DOS-a, jer to ne elim. Ne dopadaju mi seni licemerni predlozi da se kandiduje Mi}unovi}, pa da mu se, kao u Labuso-vom slu~aju, na kraju ne pru`i podr{ka. ^estitam Labusu na odluci da upra-vo zbog toga napusti DS. Ne iskqu~ujem ni mogu}nost da svi stanemo iza Ko-{tunice, ali treba sa~ekati da se on kandiduje – isti~e ovi}.

““BBlliicc”” 1133.. nnoovveemmbbrraa oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““^oovvii}} ddoobbiioo ooddggoovvoorreennaa ppiissmmaa kkoojjaa jjee uuppuuttiioo DDuu{{aannuu MMiihhaajjlloovvii}}uu ii RRaaddeettuu TTeerrzzii}}uu”” nnaasslloovv ““[[ee-{{eeqq uuvveekk iimmaa ssvvoojjee ggaazzddee nnaa vvllaassttii””::

Predsednik Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, ju~e je kao korek-tan i ispravan potez ocenio odluku Miroquba Labusa da napusti DS i pored,kako on ka`e, ~iwenice da se wih dvojica nisu uvek slagali. On smatra da biG17 plus trebalo da razmisli o svojoj poziciji u slu~aju da preraste u stranku.

– G17 plus bi trebalo da razmisli o tome {ta }e se dogoditi kada iz do-mena eksperata i stru~waka pre|u u domen politi~ara – prokomentarisao je^ovi} najave iz ove organizacije da bi do kraja godine mogla da postane poli-ti~ka organizacija. Lider DA je ocenio i da lider radikala Vojislav [e{eqnije wegov, ve} dr`avni problem kojim ona treba i da se “pozabavi”.

– Gadosti koje [e{eq govori nisu slu~ajne. Taj stepen slobode u govoruje dobio jer je uvek imao svoje gazde na vlasti. On je uvek bio ne~ija metla i tre-ba razmisliti ko mu sada mo`e biti gazda iz vlasti i ~iju metlu sada glumi.Ako je sistem da se ucenom neko dr`i na uzici i koristi za gadosti onda to mno-go podse}a na vreme Milo{evi}eve vladavine – rekao je ^ovi} ponavqaju}itvrdwu da se ne zna gde se nalazi 15 krivi~nih predmeta vezanih za aktivno-sti lidera radikala. On je izrazio o~ekivawe i da }e se u roku od godinu dana“otvoriti cela pri~a oko [e{eqa” naglasiv{i da lider SRS ima “neke ~ud-ne fondove iz kojih pla}a qude iz biv{e DB, a sada BIA”.

^ovi} je rekao da je dobio odgovore na pisma koja je uputio ministru unutra-{wih poslova Srbije Du{anu Mihajlovi}u i okru`nom javnom tu`iocu RadetuTerzi}u u “vezi napada” na wega od strane predsednika SRS Vojislava [e{eqa.198

On je naveo da je [e{eq “{teto~ina koja uni{tava sve {to je dobro”, kaoi da mu je “dat izjvestan stepen slobode jer je uvijek bio ne~ija metla”.

II ppooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 1133.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreennoossii BBeettiinnuu vveessttppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq jjee nnee~~iijjaa mmeettllaa””::

Predsjednik Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, ocijenio je da jelider radikala Vojislav [e{eq postao dr`avni i nacionalni problem, kaoi da ga neko iz vlasti {titi:

“[e{eqeve gadosti nijesu slu~ajne, on je uvijek imao gazdu i gazda mu jeuvijek bio u vlasti. Vi razmislite ko bi sada mogao da mu bude gazda u vlastii ~iju metlu sada glumi”, kazao je ovi} na konferenciji za novinare.

On je naveo da je [e{eq “{teto~ina koja uni{tava sve {to je dobro”, kaoi da mu je “dat izvjestan stepen slobode jer je uvijek bio ne~ija metla”.

“Nikada nije bio sam i uvijek je radio na {tetu ovog naroda. To }e se sveotkriti za godinu dana, papiri, dokumentacija, sve postoji – od wegovog pona-{awa u Krajini, uzimawa para u dijaspori, muvawa sa naftom i oru jem, dotoga da ima neke ~udne fondove iz kojih pla}a pojedince koji su u policiji”,dodao je ovi}.

On je naveo da [e{eqeve optu`be da je umije{an u kriminalne radwe“vi{e nijesu” wegov problem i da to treba da ispitaju nadle`ni organi. o-vi} je upitao gdje su 15 [e{eqevih “kriminogenih dosijea koji su se ~udnozagubili” i {ta je sa “kriminogenim aktivnostima za vrijeme wegove vlada-vine u Zemunu”.

“Ako mislimo da }emo da pravimo vlast tako {to }emo takve problema-ti~ne tipove dr`ati na uzici po sistemu ucjene, a oni nam slu`iti da napa-daju gadostima qude koji `ele da urade ne{to u ovoj zmeqi, onda to po~iweda podsje}a na mehanizme vlasti iz vremena Slobodana Milo{evi}a”, kazaoje ovi}.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 1144.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““[[ee{{eeqqee-vvaa ssttrraannkkaa ttrraa`ii oodd VVoojjiissllaavvaa KKoo{{ttuunniiccee jjaavvnnii ooddggoovvoorr”” TTaannjjuuggoovvuu vveesstt oo ppoo-zziivvuu SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee uuppuu}}eennoogg pprreeddsseeddnniikkuu SSaavveezznnee RReeppuubblliikkee JJuu-ggoossllaavviijjee VVoojjiissllaavvuu KKoo{{ttuunniiccii ddaa kkaa`ee ddaa llii zznnaa ddaa jjee ““jjeeddaann oodd wweeggoovviihh ppoo-lliittii~~kkiihh pprriijjaatteeqqaa,, NNeebboojj{{aa oovvii}},, uu tteessnnoojj vveezzii ss vvii{{eessttrruukkiimm uubbiiccoomm @@eeqq-kkoomm MMaakkssiimmoovvii}}eemm MMaakkoomm ii ddrruuggiimm kkrriimmiinnaallcciimmaa””,, oobbjjaavviillee ssuu ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““KKoo ssuu oovvii}}eevvii pprriijjaatteeqqii??””

Srpska radikalna stranka pozvala je ju~e predsednika SRJ Vojislava Ko-{tunicu da ka`e da li zna da je “jedan od wegovih politi~kih prijateqa (Ne-boj{a ovi}) u tesnoj vezi s vi{estrukim ubicom @eqkom Maksimovi}em Ma-kom i drugim kriminalcima”.

“Da li predsednik Ko{tunica zna da je ovi} prijateq sa jednim od naj-ve}ih {vercera cigaretama u Srbiji Perom Mati}em, da je tako|e u prijateq-skim odnosima sa Bajom @ivanovi}em, koji je u~estvovao u ubistvu @eqka Ra-`natovi}a Arkana”, isti~e se u saop{tewu SRS.

Radikali pitaju i u kakvim je vezama ovi} sa Du{anom Zabunovi}em, ko-ji je, prema wihovim tvrdwama, “jedan od najistaknutijih mafija{a dana{weSrbije”.

SRS o~ekuje od predsednika Jugoslavije da se o tome izjasni, jer se javnozala`e za borbu protiv kriminala, navodi se u saop{tewu.

201

publike Srbije Du{anu Mihajlovi}u, rekao da im je “zahvalan” na wihovimodgovorima, naro~ito odgovorom okru`nog javnog tu`ioca za koji je rekaoda je “korektan”.

[to se ti~e Mihajlovi}evog odgovora, ^ovi} je rekao da wemu ne trebanikakva potvrda, ve} da bi svako trebalo da radi svoj posao.

“[e{eq je uvek imao gazdu i gazda mu je uvek bio u vlasti”, rekao je ^o-vi} i poru~io da bi trebalo razmisliti ko mu je gazda u dana{woj vlasti.

BBaawwaalluu~~kkii ““GGllaass ssrrppsskkii”” 1133.. nnoovveemmbbrraa ttaakkoo||ee pprreennoossii iizzjjaavvee NNeebboojj{{ee oo-vvii}}aa ssaa jjuu~~eerraa{{wwee kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq nnee~~iijjaa mmee-ttllaa””,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} oo lliiddeerruu rraaddiikkaallaa””::

Predsjednik Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, ocijenio je ju~eda je lider radikala Vojislav [e{eq postao dr`avni i nacionalni problem,kao i da ga neko iz vlasti {titi.

– [e{eqeve gadosti nisu slu~ajne, on je uvijek imao gazdu i gazda mu je uvi-jek bio u vlasti. Vi razmislite ko bi sada mogao da mu bude gazda u vlasti i ~i-ju metlu sada glumi – kazao je ovi} na konferenciji za novinare, javqa Beta.

On je naveo da je [e{eq “{teto~ina koja uni{tava sve {to je dobro”, kaoi da mu je “dat izvjestan stepen slobode jer je uvijek bio ne~ija metla”.

– Nikada nije bio sam i uvijek je radio na {tetu svog naroda. To }e se sveotkriti za godinu dana, papiri, dokumentacija, sve postoji – od wegovog pona-{awa u Krajini, uzimawa para u dijaspori, muvawa sa naftom i oru jem, do to-ga da ima neke ~udne fondove iz kojih pla}a pojedince koji su u policiji – do-dao je ovi}.

PPooddggoorrii~~kkii ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 1133.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppooddnnaaddnnaasslloovvaa ““KKoommeennttaarr NNeebboojj{{ee oovvii}}aa nnaa ooppttuu`bbee lliiddeerraa rraaddiikkaallaa”” nnaasslloovv““[[ee{{eeqq jjee nnee~~iijjaa mmeettllaa””::

Predsjednik Demokratske altenrative, Neboj{a ovi}, ocijenio je ju~eda je lider radikala Vojislav [e{eq postao dr`avni i nacionalni problem,kao i da ga neko iz vlasti {titi.

“[e{eqeve gadosti nijesu slu~ajne, on je uvijek imao gazdu i gazda mu je uvi-jek bio u vlasti. Vi razmislite ko bi sada mogao da mu bude gazda u vlasti i ~ijumetlu sada glumi”, kazao je ovi} na konferenciji za novinare, prenosi Beta.

On je naveo da je [e{eq “{teto~ina koja uni{tava sve {to je dobro”, kaoi da mu je “dat izvjestan stepen slobode jer je uvijek bio ne~ija metla”.

“Nikada nije bio sam i uvijek je radio na {tetu ovog naroda. To }e se sveotkriti za godinu dana, papiri, dokumentacija, sve postoji – od wegovog pona-{awa u Krajini, uzimawa para u dijaspori, muvawa sa naftom i oru jem, do to-ga da ima neke ~udne fondove iz kojih pla}a pojedince koji su u policiji”, do-dao je ovi}.

““DDaann”” 1133.. nnoovveemmbbrraa pprreennoossii BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq jjeennee~~iijjaa mmeettllaa””::

Predsjednik Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, ocijenio je ju~eda je lider radikala Vojislav [e{eq postao dr`avni i nacionalni problem,kao i da ga neko iz vlasti {titi.

“[e{eqeve gadosti nisu slu~ajne, on je uvijek imao gazdu i gazda mu je uvi-jek bio u vlasti. Vi razmislite ko bi sada mogao da mu bude gazda u vlasti i ~i-ju metlu sada glumi”, kazao je ovi} na konferenciji za novinare.200

cegova~ka sva|alica violetno-dinarskog tipa li{ena svakog ose}awa za stidi pristojnost, ali je – kao inteligentan ~ovek – vodio ra~una o tome da je in-formacija mo}, pa je u skladu s tim uvek pa`qivo dozirao udarne informa-cije do kojih je dolazio (bile istinite ili, {to je ~e{}i slu~aj, la`ne). Ohra-bren brojno{}u svojih glasa~a i razma`en dugogodi{wim poslani~kim imu-nitetom, bio je, dodu{e, po~eo polako da gubi oprez u svojim javnim izjavama,ali ovako daleko – i ovako brzo – nikada nije oti{ao. Ne{to tu nije u redu.

Saop{tewe J. Stani{i}a: Dr [e{eq je tako|e sam priznavao, cini~noi bez stida, da povremeno masno la`e, jer je to, po wegovom uverewu, dopu{te-no sredstvo politi~ke borbe; u uvrede i klevete ovde ne}emo ulaziti jer je ito obi~aj na{eg dobrog doktora; mnogo su zanimqivije one stvari koje on iz-govara, a za koje se posle ispostavi da su istinite. Doktor je, naime, iza{aona glas kao dobro obave{ten ~ovek; u dr`avi ~ija policija, tajne slu`be i pra-vosu|e ne rade svoj posao kako treba skandal je jedini vid demokratije i aprok-simacija pravde, pa su zato skandalmajstori na ceni. S druge strane, op{ta, anaro~ito politi~ka javnost, neizbe`no se polako imunizirala na [e{eqe-ve skandale; to je zbog zasi}ewa – stalna obe}awa da }e razotkriti ubice, kri-minalce, izdajnike i {pijune i stalni izostanci rezultata imali su rezultatsli~an onome u slu~aju [tefice Cvek u “raqama ivota”: “Sa’}u da te karam...”Tako se i desilo da i kad govori istinu, dobri doktor ne bude shva}en ozbiq-no: zrno istine izgubi se u gomili la`i i dezinformacija, a nikome ionakonije mnogo stalo da tu ne{to treba i tabiri...

Najnoviji slu~aj kojim nam dobri doktor probija u{i ve} nedeqama je @eq-ko Maksimovi} i drugovi: “Lepo sam vam ja jo{ onomad govorio ko je ubio Bo-{ka Buhu”, i u tom pravcu. Da to odmah razjasnimo: sve {to je doktor o tomeimao da ka`e poti~e iz izvesnog anonimnog pisma koje je ne{to posle Buhi-ne smrti stiglo u neke beogradske redakcije, pa i na{u. Sve tu lepo ima: i kri-ti~ka biografija druga Make; i Brano [aranovi}; i Tapi sa sve masonima; ni-{ta dr [e{eq o toj stvari jo{ nije rekao ~ega u tom pismu nema. Razlika jeu tome {to novinari – uprkos uvre`enoj predrasudi – jo{ imaju ne{to pro-fesionalne odgovornosti, po{tovawa za istinu i qudska ose}awa i ne{to nor-malnog stida, a nemaju imunitet iza koga bi se sakrivali. Samo pismo je zani-mqiv dokument: poti~e o~igledno iznutra, iz policije ili pre Dr`avne bez-bednosti; ono {to se posle spektakularnih hap{ewa doznalo ili naslutilopotvr|uje da je pismo u velikoj meri istinito; pre svega optu`be iz vlade daje “jedan neodgovorni politi~ar” unazadio istragu svojim preurawenim izja-vama; {ta mislite – ko je to bio, deco?

Doktor se i u ovom slu~aju pona{ao dosledno svojim navikama, pa je raz-valio pri~u na sva usta, ne misle}i da je jo{ neko osim novina, mo`da dobioisto to anonimno pismo: na primer MUP i vlada... Ne zna se da li su wegovahvalisawa zaista usporila istragu u slu~aju ubistva Bo{ka Buhe, kako vladatvrdi, ali vlada za tu tvrdwu ima dobar izgovor. Taj izgovor se sada javqa kaova`an, jer se oko doktora [e{eqa polako ste`e krug: to izve`bano oko ve}jasno vidi. Mno`e se tu`be, i presude, za klevetu; ko se tu`be (po svom Zako-nu o informisawu) la}a, od tu`be i gine. Uskoro }e se ukupna suma meseci za-tvora po uslovnim presudama pove}ati na zavidni iznos; Neboj{a ovi} i dru-gi politi~ari ve} su izgubili strpqewe i javno pomiwu “kriminalna dosi-

203

““EEkksspprreess”” 1144.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu rruubbrriiccii ““TTeemmaa ddaannaa””,, iissppoodd nnaaddnnaa-sslloovvaa ““EEkksspprreessnnoo”” oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““UUppiittnniikk””::

Srpska radikalna stranka pozvala je ju~e predsednika SRJ, Vojislava Ko-{tunicu, da ka`e da li zna da je “jedan od wegovih politi~kih prijateqa, Ne-boj{a ovi}, u tesnoj vezi s vi{estrukim ubicom @eqkom Maksimovi}em Ma-kom i drugim kriminalcima”. Da li predsednik Ko{tunica zna da je ovi} pri-jateq sa jednim od najve}ih {vercera cigareta u Srbiji Perom Mati}em, daje tako|e u prijateqskim odnosima sa Bajom @ivanovi}em, koji je u~estvovaou ubistvu @eqka Ra`natovi}a Arkana, isti~e se u saop{tewu SRS. Radika-li pitaju i u kakvim je vezama ovi} sa Du{anom Zabunovi}em, koji je, premawihovim tvrdwama, “jedan od najistaknutijih mafija{a dana{we Srbije”.

OO iissttoomm ddooggaa||aajjuu ““BBlliicc”” 1144.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““OO~~ee-kkuujjee iizzjjaa{{wweewwee””::

SRS je pozvao predsednika SRJ Vojislava Ko{tunicu da ka`e da li zna daje “jedan od wegovih politi~kih prijateqa Neboj{a ^ovi} u tesnoj vezi s vi-{estrukim ubicom @eqkom Maksimovi}em Makom i drugim kriminalcima”.

“Da li predsednik Ko{tunica zna da je ^ovi} prijateq sa jednim od naj-ve}ih {vercera cigaretama u Srbiji Perom Mati}em, da je tako|e u prijateq-skim odnosima sa Bajom @ivanovi}em, koji je u~estvovao u ubistvu @eqka Ra-`natovi}a Arkana”, isti~e se u saop{tewu SRS. Radikali pitaju i u kakvimje vezama ovi} sa Du{anom Zabunovi}em, koji je, prema wihovim tvrdwama,“jedan od najistaknutijih mafija{a dana{we Srbije”.

BBaawwaalluu~~kkii ““GGllaass ssrrppsskkii”” 1144.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaadd-nnaasslloovvaa ““SSrrppsskkaa rraaddiikkaallnnaa ssttrraannkkaa”” nnaasslloovv ““IIssttiinnuu nnaa vviiddjjeelloo””::

Srpska radikalna stranka pozvala je ju~e predsjednika SRJ Vojislava Ko-{tunicu da ka`e da li zna da je “jedan od wegovih politi~kih prijateqa, Ne-boj{a ovi}, u tijesnoj vezi s vi{estrukim ubicom @eqkom Maksimovi}emMakom i drugim kriminalcima”, javqa Tanjug.

– Da li predsjednik Ko{tunica zna da je ovi} prijateq sa jednim od naj-ve}ih {vercera cigaretama u Srbiji Perom Mati}em, da je tako|e u prijateq-skim odnosima sa Bajom @ivanovi}em, koji je u~estvovao u ubistvu @eqka Ra-`natovi}a Arkana – isti~e se u saop{tewu SRS.

Radikali pitaju i u kakvim je vezama ovi} sa Du{anom Zabunovi}em, ko-ji je, prema wihovim tvrdwama, “jedan od najistaknutijih mafija{a dana{weSrbije”.

SRS o~ekuje od predsjednika Jugoslavije da se o tome izjasni jer se javnozala`e za borbu protiv kriminala, navodi se u saop{tewu.

““VVrreemmee”” 1144.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““AAffeerree””tteekksstt nnoovviinnaarraa MMiilloo{{aa VVaassii}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““NNeerrvvoozzee ddookkttoorraa [[ee{{eeqqaa””,, uukkoommee oovvaajj nnoovviinnaarr nnaa ddrrzzaakk ii ppoottcceewwiivvaa~~kkii nnaa~~iinn ddaajjee ssvvoojj kkoommeennttaarr oo iizzjjaavvaa-mmaa ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa oo ssppeekkttaakkuullaarrnniimm ppoolliittii~~kkoo-kkrriimmiinnaallnniimm sspprreeggaa-mmaa uu SSrrbbiijjii::

Lonac ide na vodu dok se ne razbije, a svako pile na|e svoj lonac (kako jegovorio Duda Gostu{ki). Dr Vojislav [e{eq ovih dana je sve nervozniji: kaoiz rukava svakodnevno sipa skandalozna otkri}a, dr`avne, vojne i slu`bene taj-ne, otkriva ubice i zlo~ince svih vrsta, obja{wava ko je koga ubio i za{to, ako }e koga i za{to tek ubiti. Dobri doktor uvek je bio hiperaktivno dete, her-202

veliki udar dobri doktor izveo je po~etkom ove godine kada je u onom nemo-gu}em i haoti~nom saveznom parlamentu uspeo da se, zaslugom besprincipi-jelne koalicije Milo{evi}evih siro~i}a i crnogorske vlasti u izgnanstvu,namesti za predsednika anketnih odbora (oba ve}a) za istra`ivawe ubistvaPavla Bulatovi}a. Neoprostivim previdom nadle`nih saveznih organa (Skup-{tina, MUP i Ministarstvo odbrane), doktor [e{eq je tada uzurpirao pra-vo da “osloba|a od ~uvawa dr`avne, vojne i slu`bene tajne”; onda je komplet-ne zapisnike objavio u kwi`urini od 526 strana, sa sve dr`avnim, vojnim i slu-`benim tajnama, ukqu~iv i ime qubavnice pokojnog ministra odbrane i imewenog mu`a, u izdawu Srpske radikalne stranke, 300 dinara, hvala lepo. Iz-gleda da je ta skandalozna kwi`urina rasprodata, a da je uveselila ~itav nizrezidenata svih mogu}ih obave{tajnih slu`bi – nema nikakve sumwe. Tolikoo “patriotizmu”, “{pijunima” i “izdajnicima”: izdaja je izdaja, a 300 dinara pu-ta 1000 primeraka je 300.000 dinara u Vojin yep... Kad je nedavno pukla ta ira~-ka afera s prodajom oru ja, ispalo je da su dobri qudi Vojinu kwigu pro~i-tali jako pa`qivo i da dobro znaju ko su lica u toj farsi; doktor [e{eq jesebi uspeo da obezbedi svetsku slavu kao “pouzdani izvor informacija”.

Takva nervoza, ~iji je pomenuta kwi`urina prvi znak, po~ela je ve} peto-oktobarskim prevratom koji je dobrog doktora iznenadio, dodu{e, mawe ne-go Milo{evi}a, ali ipak. U prvim postoktobarskim danima, [e{eq je sa~u-vao hvale vrednu hladnokrvnost, distanciraju}i se elegantno i na vreme od svogPoslodavca. Stres je, izgleda, uzimao svoj danak kako su meseci prolazili, pana{ Veliki Kombinator nije mogao da se uzdr`i da se ne ume{a u razne afe-re u koje ga niko nije zvao, niti je tamo imao {ta da tra`i. Prvo je naseo napri~u o Canu Suboti}u istr~avaju}i se na za wega neuobi~ajeno nagao na~in:vaqda je na re~ poverovao Buci \uri}u, biv{em policijskom generalu i biv-{em na~elniku GSUP-a Beograd, kada mu je ovaj, sasvim uop{teno i metafo-ri~ki, posle du`e gwava`e, rekao da su Bayu Stoj~i}a “ubile cigarete”, iz ~e-ga je [e{eq odmah zakqu~io da “cigarete” mogu da zna~e samo “Cane Suboti}”.\uri} mu ni u jednom trenutku nije potvrdio takvu hipotezu; [e{eq se u tozaleteo sam, u nastupu dinarskog violentnog nadahnu}a i rastu}e nervoze. Daizvori polako presu{uju, pokazalo se uskoro, kada je po pitawu Momira Gavri-lovi}a, oru`ane pobune JSO-a i jo{ nekih skandala isproma{ivao u proce-nama i komentarima. Tvrdoglavo se dr`ao za Cana Suboti}a, koga je, u sarad-wi s Ivom Pukani}em i wegovim zagreba~kim “Nacionalom”, proglasio za glav-nog balkanskog kriminalca i ubicu svih i svakoga. Mo`da se [e{eq oslawaona procenu da Milo \ukanovi} svakako gubi u Crnoj Gori i da ga treba jo{malo gurnuti preko Suboti}a, ali – bila je to pogre{na procena. Polako jena povr{inu, ispod izlizanog imiya velikog mahera i poznavaoca svih tajni,izlazila su{tina Voje [e{eqa – amaterizam. Najboqa ilustracija wegovogamaterizma mo`e se na}i u wegovoj labudovoj pesmi, zapisnicima anketnih od-bora Savezne skup{tine o ubistvu Pavla Bulatovi}a: tamo se on raduje kao ma-lo dete slu{aju}i razne generale i policajce kako mu izla`u dr`avne, vojnei slu`bene tajne, misle}i da su oni zaista ozbiqno uzeli to {to ih je on oslo-bodio ~uvawa tajni. Ta grupa svedoka deli se, me|utim, na dve podgrupe: na na-ivce i na stare lisce; jedni su sami sebi kopali grob, lupetaju}i o trgovinioru jem; drugi su kopali grob Voji [e{equ.

205

jea” koja su se negde zagubila, Braciku Kertesa i jo{ pone{to {to u tom kon-tekstu ne sluti na dobro; ~ak se, o tempora, o mores, i Jovica Stani{i} po dru-gi put posle ostavke javio saop{tewem iz svog skromnog, mada udobnog udba-{ko-dosovskog ~istili{ta, pa pita dokle }e taj Voja [e{eq da hara okolo iima li u zemqi Srbiji neke vlasti da mu stane na rep. E, ako neko zna o ~emugovori, zna Jovica Stani{i}, jer je isti takav kao i wegov biv{i prijateq Vo-ja [e{eq. Ako se Jovica javio, to zna~i da je vreme da se dobri doktor zabri-ne, da mu je izre~ena opomena pred iskqu~ewe. Osim tih, ve} dovoqno zabri-wavaju}ih detaqa, u celu pri~u se sada uvodi i Ha{ki tribunal koji pokazujeodre|eno zanimawe za doktora, a u vezi s izvesnim doga|ajima koji su najnovi-jom serijom svedo~ewa po Hrvatskoj i Bosni do{li u sredi{te zanimawa.

Istini za voqu, ~uvena obave{tenost Vojislava [e{eqa nije pala s ne-ba, kao ni wegova dragocena li~nost. Tu se treba vratiti u 1989. godinu, u No-vu Pazovu, gde su postavqeni temeqi srpske nacionalne opozicije, ~ije }e setamo{we jezgro ubrzo razmno`iti prosta~kom deobom na SNO, SPO i SRS.Uloga Dr`avne bezbednosti u tom bezgre{nom za~e}u opozicije, ne samo na-cionalne nego i demokratske, bi}e jednoga dana rasvetqena, bez briga. Bilokako bilo, Vuk Dra{kovi} uskoro ide drumom, a Mirko Jovi} i Voja [e{eq{umom – ba{ tako. Ostalo je istorija.

Vuk je, dakle, bio oti{ao tamo; Mirko Jovi} se ubrzo uzeo u pamet i uhva-tio se biznisa umesto Belih orlova i sli~nih avanturizama; a Sveti duh izDr`avne bezbednosti bio je procenio da je Voja [e{eq pouzdan i dugoro-~an saveznik. Takav kakvim ga je dobri Bog dao, doktor [e{eq se pokazao kaodobra investicija za Milo{evi}ev re`im; toliko dobra da ga sad i ovi ko-riste na isti na~in – “ho}ete li [e{eqa ili mene za predsednika Srbije?”;podvala stara dvanaest godina, hvala lepo. Kao takav yoker re`ima, [e{eqse, o~ekivano, s obzirom na svoj koloritni karakter, razmahao koliko je mo-gao: kako god bilo, {ta ispadne, on opstaje. Svoju ulogu stra{ila igrao je stra-sno i s razumevawem: {irio granice do Karlovca; ru{io nuklearnu elektra-nu Kr{ko i \erdapsku branu; klao zar|alim ka{ikama i izbijao o~i tomp-sonima; bratimio se s galerijom istih takvih kakav je i sam iz Rusije, Belo-rusije, Iraka; nalazio potomka Nemawi}a za srpski presto, nekog Dolgopr-stova ili kako se zva{e; na sav glas govorio glasno ono {to je wegov Poslo-davac mislio tiho.

“Pouzdani izvori”: Razume se da mu je to kur~ewe donelo veliku popular-nost u odre|enim krugovima, koji su ga intimno usvojili i s wim delili infor-macije, pre svega, kad im se ~inilo da je Milo{evi} “mlitav”, “neodlu~an” ili“kompromiser”. Na takti~kom nivou saradwe s Dr`avnom bezbedno{}u (orga-nizovawe i slawe paravojnih formacija da ratuju van Srbije) uspostavqene suizvesne korisne veze koje traju do danas. Delovi policije, Dr`avne bezbedno-sti i Vojske simpatizirali su [e{eqa; nakloweni su mu i dan-danas, po silisvog mentaliteta skloniji lakim, autoritarnim i nasilnim re{ewima. Ta }u-tqiva podr{ka nije velika, ali nije ni za zanemarivawe; uostalom, odatle [e-{equ dolaze sirove informacije koje on, me|utim, koristi selektivno i neuvek na zadovoqstvo svojih pouzdanika iz tih sredina. Ubrzo je razo~arao on-aj deo bezazlenih koji su ga videli kao “beskompromisnog borca protiv kri-minala i korupcije” i u tom segmentu informacije su presu{ile. Posledwi204

nog jedinstva svih patriota. To je na{ javni poziv. O~ekujemo da }e se povodomna{eg javnog poziva izjasniti sve relevantne politi~ke partije.

– U ~etvrtak sam razgovarao sa Slobodanom Milo{evi}em. Zvao me je te-lefonom. Razgovarali smo du`e od pola sata. Nismo pri~ali o eventualnoj po-dr{ci na izborima, mada o~ekujem da }e se on li~no oglasiti i opet me nedvo-smisleno podr`ati kao pro{li put. Najvi{e smo razgovarali o uslovima we-govog boravka u Ha{kom zatvoru. Obavijestio sam ga o inicijativi opozici-onih partija da se ponovo na dnevni red Vije}a gra|ana saveznog parlamentapostavi pitawe izglasavawa Deklaracije kojom se tra`i wegovo pu{tawe naslobodu. SRS poziva svoje ~lanove da iza|u na miting koji organizuje Udru`e-we “Sloboda” u utorak u 15 ~asova u znak podr{ke Milo{evi}u da se brani saslobode – nagla{ava [e{eq.

– Rije{io sam da iznesem nove detaqe o kriminalnim aferama Neboj-{e ovi}a. On je u sprezi sa poznatim kriminalcem Acom Buli}em, sinomjednog od najve}ih ubica, Juse Buli}a, koji je nedavno likvidiran. Aca Bu-li} je najboqi prijateq sa ovi}em. Dr`e fudbalski klub “@eleznik”, pri-padaju fudbalskoj mafiji i dr`e kladionicu “Lavovi”. U mnogim firmamase pojavquju kao interesenti za privatizaciju. Zahvaquju}i ^ovi}u Buli}je postao sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije i poznat je kao trgovac dro-gom. Ne znam da li je droga prona|ena i kod ^ovi}a, ali }u i to provjeriti– isti~e [e{eq.

““NNaacciioonnaall”” 1188.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““[[ee{{eeqq:: LLiiddeerrDDSSSS-aa iimmaa nnaalloogg ddaa {{ttiittii \\iinn||ii}}aa””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““[[eeff rraaddiikkaallaa ttvvrrddii ddaa}}ee,, aakkoo ppoobbeeddii nnaa iizzbboorriimmaa,, rraasskkrriinnkkaattii pprreeddsseeddnniikkaa SSRRJJ””::

– Po{to se i na ovim predsedni~kim izborima odvija borba stranih pla-}enika i patriota, veoma mi je zna~ajno da pobedim i da potpuno raskrinkamKo{tunicu, da poka`em ko je, {ta je i koji su mu ciqevi – rekao je Vojislav[e{eq, predsedni~ki kandidat SRS, u obra}awu novinarima.

– Zapadne obave{tajne slu`be izabrale su Ko{tunicu za kandidata pro-zapadne opozicije na izborima 2000. godine, a i danas je ucewen od svojih gazda.Ako slu~ajno bude izabran za predsednika Srbije, on ne}e smeti u naredne dvegodine da postavqa pitawe poverewa \in|i}evoj vladi, a kamoli raspisiva-we vanrednih parlamentarnih izbora. Maska je skinuta sa Ko{tuni~inog li-ca, zna Srbija da on ima zadatak da ~uva \in|i}a – rekao je vo|a radikala.

On je naglasio da je ve} nekoliko puta javno govorio o mafija{kim kla-novima oko \in|i}a i Ko{tunice. Po{to je, kako je rekao, u posledwe vre-me “napadao” Neboj{u ovi}a i druge “koji inkliniraju ka Ko{tunici”, osvr-nuo se na “sur~insku mafiju i wenog glavnog kuma Dragoquba Markovi}a”.

– Kada sam 1. novembra po~eo da raskrinkavam Markovi}evu kriminalnuaferu oko be~ejske firme “Soja protein”, tamo je nastala prava uzbuna. Pe-ter Gustav, komercijalni direktor “Soje”, svaki dan odobrava isporuke izme-|u 300 i 500 tona sojine sa~me firmama “Narcis” i “Krmivo produkt”, ~iji suvlasnici Stanko Popovi} i Dragoqub Markovi}. Wih dvojica do danas nisuplatili ni dinara za tu sa~mu, a izru~eno je ve} vi{e od 5.000 tona robe, {toiznosi oko milion i po evra. Stevan Stoj{in, koji va`i za po{tenog ~oveka,zbog takvog poslovawa podneo je ostavku na mesto predsednika Upravnog od-bora “Soja proteina”, zbog ~ega ga sada svi maltretiraju i prete mu otkazom.

207

Ovih dana, prakti~no iz dana u dan, nervoze doktora [e{eqa sve su vidqi-vije; wegove su izjave sve histeri~nije i sve nekonzistentnije. Iz dana u dan dok-tor otkriva sve nove i nove zavere; odjednom je po~elo da ga zanima i ko je ubioSlavka ]uruviju: do sada je Partijska Linija Srpske radikalne stranke bila da]uruviji tako i treba; uskoro }e nam [e{eq otkriti i ko je uhapsio i ubio Iva-na Stamobli}a. Za to vreme sve je jasnija namera nove vlasti da rok trajawa Vo-jislava [e{eqa skrati na razumnu meru; ovako ili onako; on je svoje obavio iza Slobu i za novu vlast: jo{ jedni predsedni~ki izbori u kojima }e odigrati uobi-~ajenu ulogu i – gotovo. Modaliteti te operacije jo{ se ne naziru, ali te{ko da}e pad i eventualno hap{ewe doktora [e{eqa izazvati gra|anski rat u Srbi-ji. Ako sve to do|e do Haga, barem }emo imati cirkus na televiziji.

““BBlliicc”” 1177.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, uu rruubbrriiccii ““MMiikkrrooffoonn””,, oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv““PPaattrriioottee ii ppllaa}}eenniiccii””::

Predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, oce-nio je da }e predstoje}i predsedni~ki izbori u Srbiji biti sudar “stranih pla-}enika i patriota”.

[e{eq je pozvao lidera DSS Vojislava Ko{tunicu na televizijski du-el, oceniv{i da bi se na taj na~in pove}ala izlaznost gra|ana na izborima. Li-der radikala je obavestio novinare da je pre dva dana telefonom razgovaraosa predsednikom SPS Slobodanom Milo{evi}em, ali da nisu razgovarali oeventualnoj podr{ci na predsedni~kim izborima. [e{eq je ponovo optu`iopotpredsednika Republi~ke vlade Neboj{u ovi}a za kriminal, dodav{i daon i predsednik Fudbalskog kluba @eleznik pripadaju fudbalskoj mafiji ida dr`e sportsku kladionicu “Lavovi”. On je povezao sa kriminalom i vlasni-ka preduze}a “Krmivo-produkt” Dragoquba Markovi}a, optu`iv{i ga da od fir-me “Soja protein” iz Be~eja svakodnevno bez ikakve nadoknade dobija 300 do500 tona sojine sa~me.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 1177.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nnaasslloovv ““KKoo{{ttuunnii-ccaa ddoobbiioo zzaaddaattaakk oodd ggaazzddaa ddaa aakkoo ppoobbiijjeeddii ~~uuvvaa \\iinn||ii}}eevvuu vvllaadduu bbaarr ddvviijjee ggoo-ddiinnee”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaa-sslloovviimmaa ““RRaazzggoovvaarraaoo ssaamm ssaa MMiilloo{{eevvii}}eemm dduu`ee oodd ppoollaa ssaattaa”” ii ““^oovvii}} uu sspprree-zzii ssaa ppoozznnaattiimm kkrriimmiinnaallcceemm””::

– Na ovim izborima politi~ka borba vodi se izme|u Ko{tunice i mene.Ko{tunica je kandidat svih ~lanica DOS-a, i onih koji ga vatreno podr`ava-ju, i onih koji mu preko voqe pru`aju podr{ku i onih koji glume da ga ne podr-`avaju, jer je zakqu~eno kod wihovih gazda, da bi mu ta podr{ka bila kontra-produktivna. Po{to je ovo sudar stranih pla}enika i patriota, i po{to se naovim izborima rje{ava sudbina Srbije, bez obzira {to predsjednik nema nekavelika ustava i zakonska ovla{}ewa, veoma je va`na pobjeda i SRS poziva svepatriotske politi~ke partije i lijevice i desnice da se udru`enim snagama su-protstave dosmanlijskom kandidatu – ka`e dr Vojislav [e{eq isti~u}i:

– Od Ko{tunice se ne mo`e o~ekivati ni ozbiqna konfrontacija sa \in-|i}em, a kamoli raspisivawe vanrednih izbora. Ko{tunica je ucjewen od svo-jih gazda, da nakon ovih izbora, ako slu~ajno bude izabran, ne postavqa pitawepovjerewa \in|i}evoj vladi u naredne dvije godine. Ko{tunica ima zadatak da~uva \in|i}evu vladu. Pozivamo sve politi~ke partije, koje ele ru{ewe ovevlasti, da zajedni~kim snagama iza|emo na izbore i vodimo politiku nacional-206

snika preduze}a “Krmivo produkt” Dragoquba Markovi}a, optu`iv{i ga daod firme “Soja protein” iz Be~eja svakodnevno bez ikakve nadoknade dobija300 do 500 tona sojine sa~me.

IIssttoogg ddaannaa nnoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ““SSuuddaarr ’’ppaattrriioo-ttaa ii ppllaa}}eenniikkaa’’””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““KKaammppaawwaa VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa””,, aa ppooddnnaasslloovv ““LLii-ddeerr rraaddiikkaallaa ppoonnoovvoo ooppttuu`iioo NNeebboojj{{uu oovvii}}aa zzaa kkrriimmiinnaall””::

Predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, oce-nio je da }e predstoje}i predsedni~ki izbori u Srbiji biti sudar “stranih pla-}enika i patriota”. “Ko{tunica se ne}e ozbiqno konfrontirati sa \in|i-}em, a dogovoreno je da ako postane predsednik Srbije slede}e dve godine nepostavqa pitawe poverewa Vladi Srbije”, kazao je lider radikala na dana{wojkonferenciji za novinare.

[e{eq je pozvao sve, kako ih je nazvao, “patriotske partije i sa levice isa desnice da se udru`enim snagama suprotstave kandidatu DOS-a”. [e{eqje ponovo optu`io potpredsednika Republi~ke vlade Neboj{u ovi}a za kri-minal, dodav{i da on i predsednik Fudbalskog kluba “@eleznik” pripadajufudbalskoj mafiji i da dr`e sportsku kladionicu “Lavovi”. On je povezao sakriminalom i vlasnika preduze}a “Krmivo-produkt”, Dragoquba Markovi}a,optu`iv{i ga da od firme “Soja protein” iz Be~eja svakodnevno bez ikakvenadoknade dobija 300 do 500 tona sojine sa~me.

OO nnee~~aassnniimm rraaddwwaammaa NNeebboojj{{ee oovvii}}aa,, kkaaoo pprreeddsseeddnniikkaa KKoooorrddiinnaacciioonnooggcceennttrraa zzaa KKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjuu,, nnaavvooddii ssee uu ppiissmmuu ssuuttoommoorrsskkoogg UUddrruu`eewwaa rraassee-qqeenniihh ““KKoossmmeett””,, oo ~~eemmuu ““DDaann”” 1188.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ““NNee-bboojj{{aa oovvii}} ffoorrssiirraa ffaannttoommsskkee oorrggaanniizzaacciijjee rraasseeqqeenniihh ssaa KKoossmmeettaa kkoojjee sslluu-`ee kkaaoo ppaarraavvaann zzaa nnee~~aassnnee ppoosslloovvee””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““OOttvvoorreennoo ppiissmmoo pprreeddsseedd-nniikkuu KKoooorrddiinnaacciioonnoogg cceennttrraa zzaa KKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjuu iizz ssuuttoommoorrsskkoogg uuddrruu`ee-wwaa rraasseeqqeenniihh ’’KKoossmmeett’’””.. NNaasslloovvii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssuu ““KKoo jjee aammiinnoovvaaoo ddaa bbiivv{{iirroobbiijjaa{{ pprreeddssttaavvqqaa pprrooggnnaannee??”” ii ““PPookkuu{{aajj ppooddmmii}}iivvaawwaa””::

–– Na nesre}u prognanog naroda za ~iji povratak i {to dostojanstveniji`ivot se zala`emo, Neboj{a ovi} i neki wegovi saradnici otvoreno nasto-je da forsirawem ne~asnih pojedinaca koji, po wihovoj preporuci, formira-ju “udru`ewa”, {to je vi{e mogu}e podijele narod – pi{e, pored ostalog, u otvo-renom pismu Udru`ewa raseqenih lica “Kosmet” iz Sutomora, koje je potpi-sao potpredsjednik Milenko Mi{ko Jovanovi}, Neboj{i ovi}u, predsjedni-ku Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

– S obzirom da ste na{li za shodno da organizujete nevladine organiza-cije iz Srbije, Crne Gore i sa Kosmeta, to smo i mi u na~elu pozdravili i pri-hvatili kao dobronamjernu ideju. Me|utim, samo organizovawe radne grupe zapripremu Osniva~ke skup{tine, predskup{tina i sve ono finalizovano naOsniva~koj skup{tini odr`anoj u Beogradu 20. 10. 2002. godine, ne mo`e slu-`iti na ~ast Koordinacionom centru, na ~ijem ste ~elu Vi – navodi se u obra-}awu. U pismu se Centar kao organizator Osniva~ke skup{tine optu`uje zaniz nepravilnosti vezanih za formirawe izvr{nih organa Saveza.

– Bez ikakvih relevantnih moralnih postulata nastojali ste da izvr{neorgane formirate suprotno svim moralnim i radnim kriterijumima. Tako stenas, zapostavqaju}i vrijednosti na{eg udru`ewa i pokazane rezultate, dove-li u situaciju da se pitamo {ta je zapravo bio ciq organizatora. Nijeste nas

209

Generalni direktor Zari} od Svetislava Hadna|eva, na~elnika MUP-a Be~ej,pre tri dana tra`io je da prona|e odakle cure informacije i ko me to obave-{tava. Ako Hadna|ev ne na|e moje obave{tajce, “lete}e glave” – rekao je Za-ri}. U aferu su, ustvrdio je [e{eq, ume{ani i Mihajlovi}, predsednik OODS-a, i Zoran Stoj{in, predsednik op{tine Be~ej.

Da bi dokazao da je generalni direktor “Soje proteina” ume{an u to, li-der radikala je naveo da je Zari} “ovih dana imao dve proslave useqewa u no-vu ku}u, koju je po~eo da gradi kad je do{ao na ovu funkciju, a i kupio je noviauto pre desetak dana”. Tako|e, [e{eq tvrdi da je Zari} princu AleksandruKara|or|evi}u uplatio 1.500.000 dinara.

DDaa jjee NNeebboojj{{aa ^oovvii}} KKoo{{ttuunnii~~iinn ~~oovveekk,, vviiddii ssee ii iizz tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennoogguu ““BBlliiccuu”” 1188.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, ppoodd nnaasslloovvoomm ““DDAA }}ee uu~~eessttvvoovvaattii uu iizzbboorr-nnoojj kkaammppaawwii””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““NNeebboojj{{aa oovvii}} kkaa`ee ddaa wweeggoovvaa ssttrraannkkaa ppooddrr`aa-vvaa kkaannddiiddaattuurruu lliiddeerraa DDSSSS””::

Demokratska alternativa predlo`ila je na Predsedni{tvu Demokratskeopozicije Srbije da se problem izbora za zajedni~ki parlament Srbije i Cr-ne Gore prevazi|e, tako {to bi se on sada popunio prema procentualnoj zastu-pqenosti stranaka u republi~kim skup{tinama, a kasnije bi se odr`ali ne-posredni izbori – izjavio je za “Blic” lider ove stranke i potpredsednik Vla-de Srbije Neboj{a ovi}.

On je objasnio da bi “strankama bila data mogu}nost da za budu}e poslani-ke predlo`e republi~ke poslanike, ali i one koji su sada savezni poslanici”.

Prema tom predlogu, Demokratska stranka Srbije bi, na osnovu svoje za-stupqenosti u Skup{tini Srbije, u novom saveznom parlamentu imalo oko 16poslanika, ostale stranke DOS 48, a DPS 18 poslanika.

^ovi} je objasnio da je ovaj predlog dobio podr{ku na Predsedni{tvu DOSi prokomentarisao da “predlog koji su kasnije neki izneli u javnosti jeste in-teresantan, ali ne i izvoran, s obzirom na to kada se zna {ta je DA predlo`i-la ranije”.

Povodom predsedni~kih izbora zakazanih za osmi decembar, Neboj{a o-vi} je rekao da }e DA u~estvovati u predizbornoj kampawi Vojislava Ko{tu-nice na isti na~in kao i na izborima u septembru.

– Dali smo punu podr{ku Ko{tunici kao jedinom demokratskom predsed-ni~kom kandidatu. Drago nam je {to je to i stav DOS, uz naravno mogu}nost dastranke mogu same da se odrede po ovom pitawu – istakao je ovi}.

““BBlliicc”” 1177.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee uu rruubbrriiccii ““MMiikkrrooffoonn”” BBeettii-nnuu vveesstt ““PPaattrriioottee ii ppllaa}}eenniiccii””::

Predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq oce-nio je da }e predstoje}i predsedni~ki izbori u Srbiji biti sudar “stranih pla-}enika i patriota”.

[e{eq je pozvao lidera DSS, Vojislava Ko{tunicu, na televizijski du-el, oceniv{i da bi se na taj na~in pove}ala izlaznost gra|ana na izborima. Li-der radikala je obavestio novinare da je pre dva dana telefonom razgovaraosa predsednikom SPS Slobodanom Milo{evi}em, ali da nisu razgovarali oeventualnoj podr{ci na predsedni~kim izborima. [e{eq je ponovo optu`iopotpredsednika Republi~ke vlade Neboj{u ovi}a za kriminal, dodav{i daon i predsednik Fudbalskog kluba “@eleznik” pripadaju fudbalskoj mafijii da dr`e sportsku kladionicu “Lavovi”. On je povezao sa kriminalom i vla-208

– Na nelegitimnom glasawu za ~lanove IO, u kojem nijesam u~estvovao,“odlu~eno” je da ja ne budem kandidat. Vjerovatno ste upoznati i sa poku{aji-ma qudi bliskih Va{im saradnicima da me podmite kako bih odustao od kan-didature. To je posebno tu`no i alosno – tvrdi Jovanovi} u pismu.

““NNaacciioonnaall”” 1199.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee nneepprrooffeessiioonnaallaann tteekksstt,,iissttiinnsskkii ppooggoo||eennoogg nnoovviinnaarraa TTiirrnnaannii}}aa,, ppoodd nnaasslloovvoomm ““PPoorrttppaarrooll””::

Po{to taj kanal (JU info) “ne hvatam” ba{ najboqe, tek sam iz druge ru-ke saznao da me je u kasnim vestima doti~ne televizije od subote Vojislav [e-{eq unapredio u portparola ovda{we (sur~inske) mafije.

Bilo je to, kako mi reko{e, na nekoj konferenciji za {tampu. [e{eq setom prilikom pohvalio da ga je Slobodan Milo{evi} zvao telefonom, pa surazgovarali pola sata. Eto {ta je pravi portparol! Meni se ne}e ukazati sli~-na prilika. Jedina osoba za koju bih voleo da me pozove telefonom iz zatvo-ra napustila je nedavno tamo, u zatvoru, ovaj svet. Ime joj je bilo Yon Goti. Ibio je mafija{. O~evidno je kako nije odrastao u Sur~inu.

Otkuda onda ja portparol mafije? Prosto: stao sam u za{titu Neboj{e^ovi}a, koga je radikal zar|ale ka{ike za cipele proglasio kriminalcem. Mo-`da nije trebalo to da u~inim. Jer se ^ovi} sam upustio u borbu protiv ovela`i, s velikim izgledom da spor okon~a nokautom. I s eventualnim smrtnimposledicama. Uzgred budi re~eno, ovi}a li~no ne poznajem. To mi nije sme-talo da ga, i onomad i sada, i kao socijalistu i kao alternativnog demokratu,“opalim” uvek kada sam to na{ao za shodno. Ka`u da se, u prvo vreme, dok je biobeogradski gradona~elnik, qutio. Onda je vaqda digao ruke.

Ovog puta sam, za promenu, osetio potrebu da ga, jednim osredwim tekstom,uzmem u za{titu od nepojamne klevete da je oliwali mafija{. Kada smo ve}kod toga, neka bude zapisano da za svog kratkog ivota nisam upoznao ~ovekana ~ijom bi vizitkarti pisalo “mafija{”. Nikada nisam bio u Sur~inu. Ne znamni gde se to nalazi. Ne interesuje me. Ali, {to jest-jest, krao sam. Kwige. Pro-{lo me je. Jer, moglo mi se desiti da ukradem neku kupusaru Vojvode od Bataj-nice. Imao sam i neke sentimentalne afere, {to jeste osobeni kriminal, ali– {ta se to [e{eqa ti~e!?

Mo`da otud {to je opet ispao `rtva svoje hercegova~ke inteligencije.Ili je neka bolest u pitawu? Naime, on je pravilno protuma~io onu re~eni-cu iz mog teksta (“Zombi”) u kojoj se ka`e da su samo trojica qudi podnela ot-kaze na sve u vreme “zimskog protesta” 1996/97. godine. Wihova imena, me|u-tim, nisu pomiwana. Ali, [e{eq je sve to lepo vezao na svoj izopa~eni na~in.^ovi} (prva osoba) je mafija{, druga osoba (moja malenkost) je portparol ma-fije, a sve to logisti~ki priprema capo di tutticapi Aleksandar Tijani}. Otu-da se u wegovoj optu`nici nije na{lo mesto za Milo{a Vasi}a ~iji se teksto “dobrom doktoru” rasprostro na dve stranice “Vremena” istog dana kada su,na ovom stupcu, iza{la moja skromna razmi{qawa. Na nesre}u, [e{eq je u svo-joj kombinatorici smetnuo s uma op{tepoznatu ~iwenicu da smo Tijani} i jau sva|i bez ograni~ewa mandata. To mi ne smeta da sada konstatujem kako je [e-{eq, u svojoj patolo{koj raspojasanosti, pogre{no shvatio wegov (Tijani}ev)metod pisawa: Sa{a je samo protiv biv{ih prijateqa; za Voju su neprijateqisvi oni koji se makar podsmehnu wegovom kiselom kupusu. Osim onoga koji je,nekom gre{kom, ve} u zatvoru.

211

~ak stavili u istu ravan ni sa fantomskim organizacijama, formiranim pardana prije ili na sam dan odr`avawa Skup{tine, za tu priliku. ak ni sa oni-ma sa la`nim prikazivawem i nepoznatim po bilo kakvom radu – navodi se da-qe u pismu. Nagla{ava se da je sutomorsko udru`ewe “Kosmet” po svojoj orga-nizaciji multietni~ko i multikonfesionalno.

– Ve} par dana djelujemo u Crnoj Gori i okupqamo oko pet hiqada prog-nanika sa Kosova koji `ive u barskoj op{tini. Gotovo sve porodice odvajajuod svoje bijede kako bi udru`ewe opstalo. Ni pribli`no ovome ne djeluju udru-`ewa, odnosno pojedinci sumwivog morala. Wima udru`ewa slu`e kao para-van za ne~asne radwe kojima se bave, a za ovu priliku su forsirana od straneKoordinacionog centra. Centar je vi{e obuzet formalnim stvarima. Ve} je~etvrta godina kako na povratku prognanih na Kosovo i Metohiju nije predu-zeto ni{ta. Zato se po tre}i put formira Savez udru`ewa sa statutarnim od-redbama na du`i opstanak, {to zna~i i odlagawe povratka prognanih svojimdomovima – navodi se u pismu, uz konstataciju da se Udru`ewe ne mo`e pomi-riti sa kalkulantskim, nekorektnim i krajwe tendencioznim nastupawima od-govornih u Koordinacionom centru.

– Iz tih razloga, izra`avamo sumwu u ~asne namjere organizatora formi-rawa Savjeta udru`ewa. Stoga smo radije spremni da prestanemo sa radom ne-go da se pomirimo sa ne~asnim aktivnostima. @alosno je da iza jedne sitno-kalkulantske politike stoji tako visoka institucija kao {to je Koordinaci-oni centar – ka`e se u pismu. Kao dokaz, navodi se nedavno formirawe para-lelnog udru`ewa u Sutomoru.

– Ovo dru{tvo do danas nije registrovano. Na wihovoj Osniva~koj skup-{tini pro~itano je pozdravno pismo za koje je re~eno da ste ga poslali vi. Udru-`ewe su formirali qudi koje smo mi iskqu~ili iz Upravnog odbora na{e or-ganizacije po preporuci va{ih saradnika, a zbog zloupotrebe sredstava odo-brenih na ime pom}i i kr{ewa moralnog kodeksa Udru`ewa. Ipak, i pored sve-ga, Udru`ewe i daqe bezrezervno ostaje na raspolagawu svakom kome je istin-ski stalo da doprinese povratku prognanih na Kosovo i Metohiju, pa tako i Ko-ordinacionom centru i Vama li~no – ka`e se na kraju pisma Udru`ewa rase-qenih lica “Kosmet” iz Sutomora koje je upu}eno Neboj{i ovi}u, predsjed-niku Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

– [ta mislite, kako se me|u prognani~kom populacijom u Crnoj Gori do-`ivqava to {to dvojica predstavnika “Belog Drima” (udru`ewa iz Budve) ko-riste auto-kombi Koordinacionog centra sa diplomatskim tablicama? Po ko-jim zaslugama im je to omogu|eno? [ta mislite o tome {to je u Izvr{ni doborSaveza, pored ostalih, izabran i predstavnik udru`ewa “Izvor” iz Nik{i}a,formiranog pet dana prije Osniva~ke skup{tine (na`alost, i druga dva pred-stavnika iz Crne Gore su iz “udru`ewa” bez ikakvog renomea)? Zbog ~ega vamje toliko bilo stalo da “Kosmet” odustane od svog kandidata za Izvr{ni odborSaveza? Da li znate da je u kancelariji Kluba saveznih organa na sastancimasa vama kao predstavnik novog udru`ewa iz Crne Gore sjedio biv{i robija{(znamo i ko mu je formirao udru`ewe)? Da li mislite da takvi qudi treba dapredstavqaju prognani narod? Takve i sli~ne qude natjerali ste da glasaju o pred-lozima ko iz Crne Gore mo`e biti kandidat za ~lanove Izvr{nog odbora – iz-me|u ostalog pitaju Neboj{u ovi}a iz sutomorskog udru`ewa “Kosmet”.210

je ju~e potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi}. Zvani~nik ambasade SADu Beogradu, koji je `elio da ostane anoniman, kazao je da }e inspektori ima-ti “prili~no obiman program” u SRJ.

Kako prenosi AP, savezni ministar unutra{wih poslova Zoran @ivko-vi} je rekao da }e ubudu}e Savezna vlada biti nadle`na za trgovinu oru jem,umjesto Saveznog ministarstva odbrane.

II nnaarreeddnnoogg ddaannaa,, 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, {{ttaammppaa pprreennoossii oovvii}}eevvee iizz-jjaavvee ppoovvooddoomm ddoollaasskkaa aammeerrii~~kkiihh ssttrruu~~wwaakkaa zzaa kkoonnttrroolluu oorruu`jjaa.. TTaakkoo ““NNaaccii-oonnaall””,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee kkaa`ee ddaa jjee aammeerrii~~kkee kkoonn-ttrroolloorree ppoozzvvaallaa nnaa{{aa gglluuppoosstt””,, oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ““^oovvii}}:: GGddee jjee nnoovvaacc oodd ttrrggoo-vviinnee nnaaoorruu`aawweemm??””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee”” SSvvii zznnaammoo ddaa ssee oorruu`jjee iizzvvoozziilloo iiddaa ssuu zzaabbeellee`eennii ooggrroommnnii ppoosslloovvii,, kkaaoo ii ddaa nnaa{{oojj zzeemmqqii IIrraakk dduugguujjee mmiilliijjaarr-dduu ddoollaarraa zzaa vvoojjnnee kkoonnttiiggeennttee””.. PPoorreedd oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa ssuu ii ttrrii mmaawwaa tteekk-ssttaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““MMiinniissttaarrssttvvoo ssaazznnaalloo iizz nnoovviinnaa””,, ““IInnssppeekkttoorrii ii uu KKrraagguu-jjeevvccuu”” ii ““@@iivvkkoovvii}}:: PPoommoo}},, aa nnee kkoonnttrroollaa””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} potvrdio je da je tim ame-ri~kih stru~waka do{ao u na{u zemqu kako bi se proverio da li je preki-nuta trgovina vojnom opremom sa Irakom i kakvu je korist ira~ki predsed-nik Sadam Husein mogao da ima od te ilegalne trgovine. Ameri~ki tim }eizvr{iti kontrolu u ve}ini firmi za koje se utvrdilo da su izvozile oru`-je. On je napomenuo da ne zna na ~iji poziv ovaj tim stru~waka boravi u na-{oj zemqi.

– Potpuno je jasno za{to su oni u na{oj zemqi. Wih je pozvala na{a glu-post. Pojedine firme su izvozile oru je, i neophodno je da se sve to istra`i.Mene u vezi sa tim zanima ne{to drugo. Gde je novac od tih poslova. Kad se po-gleda trenutno stawe u namenskoj industriji, mo`e se lako utvrditi da je onau izuzetno te{kom stawu. Me|utim, oru je se izvozilo i zabele`eni su ogrom-ni poslovi. Samo Irak na to ime duguje na{oj zemqi milijardu dolara – re-kao je ovi}.

On je poru~io svima koji kriju ~iwenice o izvozu oru ja u Irak da ame-ri~ki tim zna mnogo vi{e nego {to se misli i da je od izuzetne va`nosti dase otkriju detaqi vezani za ovu aferu, jer je {verc oru ja na ovim prostori-ma u bliskoj vezi sa nelegalnom trgovinom alkohola, cigareta i narkotika. Ka-ko se on nada, nadle`ni organi, u ovom slu~aju devizno-dokumentarna kontro-la NBJ, otkri}e puteve manipulacija i prevara u ovoj aferi.

Kako je vest o dolasku ameri~kih kontrolora u SRJ prva prenela agenci-ja Aso{ijeted pres, citiraju}i ba{ Neboj{u ovi}a, potpredsednik Vlade Sr-bije demantovao je da je dao izjavu za ovu agenciju.

– Za dolazak ameri~kih stru~waka koji }e proveriti da li je prekinutavojna saradwa s Irakom i verovatno prekontrolisati namensku industriju na-{e zemqe, saznao sam iz novina. Nikome od nas nisu poznati detaqi wihoveposete, gde }e i}i, koga }e kontrolisati, niti ko je takvu posetu odobrio – ka-`e visoki funkcioner Saveznog ministarstva odbrane koji je eleo da osta-ne anoniman.

– Ameri~ki stru~waci za naoru`awe, koji u Jugoslaviji proveravaju po-slovawe doma}e vojne industrije sa Irakom, poseti}e ove nedeqe i “Zastavi-nu” Fabriku namenskih proizvoda u Kragujevcu. Izvori iz ove fabrike nave-

213

Ali, {to ka`e narodna poslovica, kr~ag ide na vodu dok se ne razbije. Sa-da se to desilo: [e{eq je na~isto puk’o kao svaki ~ovek od gline. Ho}u li is-koristiti priliku da mu to naplatim? Koliku sumu da zatra`im u vidu od{te-te? Je l’ u evrima ili mogu i dinari? Ma, manite se }orava posla! [e{eq se iovako ne}e pojaviti na sudu. Budu}i da je nedavno osu|en uslovno na dve godinezbog klevete. A to zna~i da }e u zatvor ako, u nazna~enom roku, ponovi takvo kri-minalno delo. Ponovio je. Ode Vojvoda. Gde to da mi se desi ba{ na \ur|ic, nadan slave posve}ene uspomeni na sv. Georgija!? Onoga koji je ubio a`dahu.

Dakle, zavr{ili smo. U odnosu na [e{eqa od sada }u se rukovoditi jednomreplikom iz drame “Sveti Georgije ubiva a`dahu” Du{ana Kova~evi}a: “Lepo jemeni govorila moja tetka – sa seqacima se vi|aj samo na pijaci. I to {to kra}e”.

IIzzjjaavvuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa oo rraazzlloozziimmaa ddoollaasskkaa aammeerrii~~kkiihh ssttrruu~~wwaakkaa uu BBee-ooggrraadd ““NNaacciioonnaall”” 1199.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee uu tteekkssttuu ““^oovvii}}:: AAmmee-rrii~~kkii ssttrruu~~wwaaccii zzaa oorruu`jjee uu SSRRJJ””::

– Ameri~ki stru~waci za oru je nalaze se u SRJugoslaviji kako bi utvr-dili da li je prekinuta trgovina vojnom opremom sa Irakom, kao i kakvu je ko-rist ira~ki predsednik Sadam Husein mogao imati od te ilegalne trgovine,rekao je za Aso{ijeted pres potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi}.

On je ocenio da vlasti u Beogradu ne bi trebalo ni{ta da kriju od ameri~-kih stru~waka, kako bi se izbegle nove neprijatnosti nakon izbijawa afereoko ilegalnog izvoza vojne opreme u Irak u koju je bilo ume{ano jugosloven-sko preduze}e “Jugoimport”.

Zvani~nik ambasade SAD u Beogradu, koji je `eleo da ostane anoniman,potvrdio je da je grupa ameri~kih stru~waka za oru je doputovala u Jugosla-viju i da je po~ela rad. On nije eleo da precizira da li je te stru~wake uputi-la civilna ili vojna agencija, ali je dodao da “inspektori i daqe sti`u” i da}e imati “prili~no obiman program” u SRJ.

Kako prenosi AP, savezni ministar unutra{wih poslova Zoran @ivko-vi} je rekao da }e ubudu}e Savezna vlada biti nadle`na za trgovinu oru jemsa inostranstvom, umesto Saveznog ministarstva odbrane koje je do sada bilonadle`no za to.

BBeettiinnuu vveesstt ““AAmmeerrii~~kkii ssttrruu~~wwaaccii zzaa oorruu`jjee uu SSRRJJ””,, ““PPoolliittiikkaa”” oobbjjaavvqquu-jjee uu iizzddaawwuu oodd 1199.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee::

Ameri~ki stru~waci za oru je nalaze se u SR Jugoslaviji kako bi utvr-dili da li je prekinuta trgovina vojnom opremom sa Irakom, kao i kakvu je ko-rist ira~ki predsednik Sadam Husein mogao imati od te ilegalne trgovine,rekao je ju~e za Aso{ijeted pres potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi}.

^ovi} je ocenio da vlasti u Beogradu ne bi trebalo ni{ta da kriju od ame-ri~kih stru~waka kako bi se izbegle nove neprijatnosti nakon izbijawa u ok-tobru afere zbog ilegalnog izvoza vojne opreme u Irak, u koju je bilo ume{a-no jugoslovensko preduze}e “Jugoimport”.

II ppooddggoorrii~~kkee ““VViijjeessttii””,, oodd 1199.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, pprreennoossee BBeettiinnuu vveesstt““[[ttaa jjee SSaaddaamm ddoobbiioo oodd SSRRJJ”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““AAmmeerrii~~kkii ssttrruu~~wwaaccii zzaa oorruu`-jjee uu BBeeooggrraadduu””::

– Ameri~ki stru~waci za oru je nalaze se u SRJ kako bi utvrdili da lije prekinuta trgovina vojnom opremom sa Irakom, kao i kakvu je korist ira~-ki predsjednik Sadam Husein mogao imati od te ilegalne trgovine – izjavio212

IIssppoodd nnaavveeddeennoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa ssuu ii ddvvaa tteekkssttaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““PPoommaa`uunnaamm ddaa pprrooddaammoo”” ii ““MMii ssmmoo ppoottppuunnoo ~~iissttii””::

Ameri~ki eksperti za oru je, koji su u poseti na{oj zemqi, pomo}i }e u pro-nalasku novih tr`i{ta za jugoslovensku namensku industriju. Oni su tu kako bipripremili teren za zajedni~ku akciju, koja je planirana za idu}u godinu.

Ovo je ju~e za “Novosti” izjavio savezni ministar unutra{wih poslovaZoran @ivkovi}, demantuju}i da Amerikanci u~estvuju u istrazi o vojnoj tr-govini sa Irakom.

– Re~ je o dono{ewu Zakona o kontroli prometa naoru`awem i mogu}no-sti da na{a namenska industrija boqe sara|uje sa Amerikancima na prodajioru ja, saradwi sa NATO i nala`ewu novih tr`i{ta za namensku industri-ju i u vezi sa wenom konverzijom – objasnio je savezni ministar policije. – Naistrazi oko trgovine naoru`awem sa Irakom rade iskqu~ivo na{i dr`avniorgani.

Direktor “Zastavine” Fabrike namenskih proizvoda, \or|e Nestorovi},izjavio je da fabrika “nije ni na koji na~in ume{ana u izvoz oru ja u Irak”.

Na{a fabrika nema nijedan direktan ugovor sa tr`i{tem koje bi nas kom-promitovalo, a pod tim tr`i{tima podrazumevam zemqe koje su pod sankci-jama Ujediwenih nacija – rekao je Nestorovi}.

Doma}i propisi vezani za izvozne saglasnosti su me|u najstro`ijima nasvetu. Ako je svako uradio svoj posao kako treba, zloupotreba ne bi trebalo dabude, rekao je Nestorovi} kragujeva~koj “Nezavisnoj svetlosti”.

Verujem da su fabrike namenske industrije po{tovale te propise i da supotpuno ~iste, rekao je Nestorovi}.

IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““SSttrruu~~wwaaccii iizz SSjjeeddiiwweenniihh AAmmeerrii~~kkiihh DDrr`aavvaa ttrreennuutt-nnoo uu BBeeooggrraadduu iissppiittuujjuu nneeddoozzvvooqqeennuu ttrrggoovviinnuu SSRR JJuuggoossllaavviijjee ssaa IIrraakkoomm”” uu rruu-bbrriiccii ““TTeemmaa ddaannaa””,, ““BBlliicc”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ““PPrreedd AAmmee-rriikkaanncciimmaa ssvvii uuggoovvoorrii””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa jjee FFooNNeettoovvaa vveesstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““IInnssppeekkttoorrii uu ’’NNaammeennsskkoojj’’”” ii tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““TTaajj ddooggaa||aajj zzaa mmeennee nneeppoossttoojjii””::

Pet ameri~kih eksperata, vojni ata{e i sekretar ameri~ke ambasade, uprisustvu predstavnika Saveznog ministarstva odbrane obilazi}e narednihdana preduze}a vojne industrije u SRJ. Ve} danas ova delegacija boravi}e u “Ju-goimportu”, saznaje “Blic” iz pouzdanih izvora.

Wihov ciq je provera svih ugovora o isporuci oru ja i opreme sa Ira-kom i Liberijom. Ameri~ki eksprti }e u fabrikama proveravati koje su wi-hove mogu}nosti u pru`awu pomo}i re`imu Sadama Huseina.

Iako od direktora nekih vojnih preduze}a saznajemo da su dobili zvani~-ni dopis ambasade SAD sa spiskom qudi koji }e ih posetiti, u Saveznom mi-nistarstvu odbrane i daqe uporno tvrde da oni o tome ni{ta ne znaju.

General-major Milan [uwevi}, zastupnik smewenog generala \oki}a, po-mo}nika ministra za vojnu privrednu delatnost, u kratkoj izjavi za “Blic” tvr-di da nema nikakve informacije o poseti ameri~kih eksperata na{im vojnimfabrikama i “Jugoimportu”.

– Amerikanaca je uvek bilo u Jugoslaviji i verovatno ih ima i sada. I akosada obilaze fabrike, to je u sklopu me|unarodnog sporazuma, a sve u dogovo-ru sa Saveznom vladom – rekao je general [uwevi}.

215

li su da se kragujeva~ka fabrika strogo pridr`avala doma}e procedure za iz-voz oru ja i me|unarodnih propisa i da zbog toga nema {ta da krije od ameri~-kih inspektora.

– Ameri~ki eksperti za oru je ne u~estvuju u istrazi o vojnoj trgovini sIrakom, nego }e nam pomo}i u pronalasku novih tr`i{ta za jugoslovensku na-mensku industriju. Wihov dolazak u SRJ jeste pripremawe terena za zajedni~-ku akciju, koja je planirana za narednu godinu – rekao je Zoran @ivkovi}, sa-vezni ministar policije i ~lan Komisije koja utvr|uje kome je sve SRJ izvo-zila oru je.

Ministar je dodao da je re~ o pomo}i za dono{ewe zakona o kontroli pro-meta naoru`awem i mogu}nosti da doma}a namenska industrija ostvari boqusaradwu sa SAD u prodaji oru ja.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt ““NNeekk zzaavvii-rree ii uu kkaassuu””.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““NNeebboojj{{aa oovvii}},, ppoottpprreeddsseeddnniikk RReeppuubbllii~~kkeevvllaaddee””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa ggllaassii ““GGddee ssuu ppaarree oodd ttrrggoovviinnee oorruu`jjeemm ssaa IIrraakkoomm,,ppoonnoovvoo ppiittaaoo ^oovvii}},, ii zzaalloo`iioo ssee ddaa aammeerrii~~kkii ssttrruu~~wwaaccii pprroovveerree ppoosslloovvaa-wwee ’’JJuuggooiimmppoorrttaa’’””::

– Mislim da je svima jasno zbog ~ega su ameri~ki eksperti do{li u SRJ:Jugoslavija je preko “Jugoimporta” SDPR, odnosno wihovih predstavni{tava,imala nedozvoqenu trgovinu ili trgovinu i isporuku oru ja u zemqe koje suna listi UN i sa kojima je zabrawena trgovina oru jem, izjavio je ju~e Neboj-{a 6ovi}, prvi ~ovek DA i potpredsednik Vlade Srbije.

Na konferenciji za {tampu ^ovi} se zalo`io da se taj slu~aj detaq-no istra`i “kako bi se videlo {ta je to {to se izvozilo i kakvi su to po-tencijali”. On je podsetio i na svoj nedavni zahtev – da inspekcija istra-`i materijalno-finansijsko poslovawe “Jugoimporta” SDPR i postaviopitawe:

– Gde su pare od tih poslova? Namenska industrija u na{oj zemqi je u ka-tastrofalnoj situaciji, Irak nam duguje 1,2 milijarde dolara. To je ogromannesklad, ako se uzme u obzir stawe na{e namenske industrije i ogromne parekoje se spomiwu u vezi sa poslovima sa izvozom oru ja Iraku. Ne mislim daameri~ki eksperti treba da utvrde gde je taj novac oti{ao, oni treba da pomog-nu da u NBJ, u Sektoru za poslovawe sa inostranstvom, zatra`e i provere teizve{taje.

Na pitawe da li su inspektori, koji u na{oj zemqi, prema re~ima lideraDA, ostaju nekoliko dana, do{li samoinicijativno ili ih je neko, mo`da, po-zvao, ovi} je odbio direktan odgovor. Rekao je da ilegalna trgovina, sama posebi, predstavqa poziv, i dodao: “Pozvala ih je glupost”.

– Poruka je da mi treba da budemo maksimalno ozbiqni, da vodimo ra~u-na da u tom kontaktu budemo potpuno iskreni, jer Zakon o aproprijaciji nijedo kraja napisan – upozorio je ovi}. – Ne bi bilo dobro da se u Zakonu o apro-prijaciji pojavi uslov u vezi sa tim oru jem. Nemamo {ta da krijemo, oni zna-ju vi{e nego {to mi mislimo da oni znaju.

^ovi} je upozorio i da trgovina oru jem mo`e zemqu da dovede u opasnupoziciju. Zbog toga je, kako je rekao, neophodan ozbiqan pristup, jer “trgo-vina oru`jem nije ni dr`avni ni nacionalni interes, to je bio interes po-jedinaca”.214

novih tr`i{ta za doma}u namensku industriju i u vezi s wenom konverzijom.@ivkovi} je istakao da su za istragu u vezi s trgovinom naoru`awem sa Ira-kom zadu`eni doma}i dr`avni organi.

Ameri~ki stru~waci za naoru`awe, koji u Jugoslaviji proveravaju poslo-vawe doma}e vojne industrije sa Irakom poseti}e ove nedeqe i “Zastavinu”fabriku namenskih proizvoda u Kragujevcu, saznaje FoNet od izvora bliskihtoj fabrici. Isti izvori su naveli da se kragujeva~ka fabrika “strogo pri-dr`avala doma}e procedure za izvoz oru ja i me|unarodnih propisa” i da zbogtoga “nema {ta da krije od ameri~kih inspektora”.

– Doga|aj o kojem govorite jo{ ne postoji, {to se mene ti~e. Niko u SMIPnije do{ao, ne znam o kome se radi i na tu temu nemam {ta da komentari{em.Pitajte onoga ko vam je informaciju dao – rekao je za “Blic” Goran Svilano-vi}, ministar inostranih poslova.

““EEkksspprreess”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}::IIsskkrreennoo ssaa iinnssppeekkttoorriimmaa””::

“Svima je jasno za{to su ameri~ki inspektori do{li. Ostaje da se vidi{ta se to tamo isporu~ivalo i gde su pare od tih poslova”, rekao je na ju~era-{woj konferenciji za novinare Neboj{a ovi}, predsednik DA, povodom wi-hovog dolaska u na{u zemqu.

^ovi} je dodao da se on sa ameri~kim inspektorima nije sastao i upozoriona{e politi~are da budu iskreni i odgovorni na sastancima koji im predstoje.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm““AAmmeerrii~~kkii vvoojjnnii ssttrruu~~wwaaccii uu BBeeooggrraadduu zzbboogg iirraa~~kkee aaffeerree””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobb-jjaavvqqeennaa jjee BBeettiinnaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: GGddjjee ssuu ppaarree oodd pprrooddaajjee oorruu`jjaa””::

Amerikanci “vrlo aktivno planiraju vojnu operaciju protiv Iraka” i wi-hovi stru~waci su u Jugoslaviji da bi saznali {ta su Ira~ani nabavili pre-ko Beograda u poku{aju da obnove operativnost svojih aviona, izjavio je ju~eza Bi-Bi-Si Juyin Kerol, penzionisani kontraadmiral ameri~ke mornari-ce i stru~wak ameri~kog Centra za bezbjednosne informacije.

“Kada planirate vojnu operaciju uvijek `elite da znate potencijale va-{eg mogu}eg neprijateqa. Vojni potencijali Iraka su, kada je rije~ o avijaci-ji, veoma, veoma ograni~eni. Oni raspola`u zastarjelim ostacima opreme ko-ju su nabavili za vrijeme hladnog rata i bez rezervnih dijelova avione ne mo-gu da dr`e u operativnom stawu”, rekao je Kerol, obja{wavaju}i da su upravoti dijelovi razlog boravka ameri~kih stru~waka u SRJ.

Povodom posjete ameri~kih inspektora koji ispituju trgovinu oru jemsa Irakom, Neboj{a ^ovi} je rekao da su oni do{li da vide {ta je sve ispo-ru~ivano i upitao “gdje su pare od tih poslova”.

^ovi} je rekao da srpski politi~ari u razgovoru sa ameri~kim inspek-torima treba da budu maksimalno ozbiqni i iskreni.

On je dodao da nije razgovarao sa ameri~kim inspektorima, za koje je re-kao da }e u Beogradu bti jo{ nekoliko dana.

UU ““DDaannuu”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeennaa jjee iizzjjaavvaa NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aappoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq mmoo`ddaa oodduussttaajjee oodd kkaannddiiddaattuurree””::

Lider Demokratske alternative, Neboj{a ^ovi}, najavio je ju~e mogu}-nost da predsjedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq,odustane od u~e{}a na predstoje}im ponovqenim predsjedni~kim izborima.

217

Na pitawe za{to se sve oko te posete toliko taji kada je wu ve} potvrdioi Neboj{a ovi}, [uwevi} kratko ka`e:

– Onda ponovo za sve informacije pitajte ovi}a.Grupa ameri~kih stru~waka, potvr|eno je “Blicu” u ameri~koj ambasadi,

trenutno se nalazi u Beogradu “zbog pomo}i u procesuirawu podataka dosta-vqenih od Savezne vlade o “slu~aju Jugoimport”.

Ameri~ki eksperti do{li su u Beograd na osnovu kontakata ameri~kihi jugoslovenskih vlasti u oktobru, nakon otkrivawa postojawa ilegalne pro-daje vojne opreme Iraku.

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, ju~e je, povodom posete ame-ri~kih inspektora koji isputuju trgovinu oru jem sa Irakom, naglasio da suoni do{li da vide {ta je sve isporu~ivano preko “Jugoimporta” i upitao “gdesu pare od tih poslova”.

– Govori se o nekim velikim poslovima, spomiwu se dugovawa Iraka u iz-nosu ve}em od milijardu dolara. Kada odete u “Namensku” vidite da propada,a radnici nekoliko meseci ne primaju plate. Trebalo bi istra`iti finansij-sko poslovawe “Jugoimporta” preko Odeqewa devizne i dokumentacione kon-trole pri NBJ – tvrdi ovi}.

Upitan s kojim dr`avnim funkcionerima su kontaktirali ameri~ki eks-perti i na ~iji poziv se nalaze u misiji u SRJ, on je rekao da su kontaktiralineke ministre, a da bi za mandat trebalo pitati Saveznu vladu.

– Svima je jasno zbog ~ega su tu. Jugoslavija je preko SDPR, odnosno “Jugoim-porta” i wihovih predstvni{tva, obavqala nedozvoqenu trgovinu ili isporu-ku oru ja zemqama koje se nalaze na listi UN s kojima je zabrawena trgovina oru -jem. Do{li su zato {to je preko “Jugoimporta” i{la ilegalna trgovina oru jemi zato {to treba da se istra`i, a pozvala ih je na{a glupost – rekao je ovi}.

On je preporu~io srpskim politi~arima da bi “u razgovoru” sa ameri~-kim inspektorima trebalo da budu maksimalno ozbiqni i iskreni”.

– Neki misle da oni ni{ta ne znaju, ali oni znaju vi{e nego mi. Trebalobi da budemo maksimalno ozbiqni, da vodimo ra~una da u tom kontaktu bude-mo potpuno iskreni, jer zakon o aproprijaciji nije do kraja napisan – rekao je^ovi}, upozoriv{i da ne bi bilo dobro da se u zakonu o aproprijaciji pojaviuslov u vezi s tim oru jem.

Lider DA je istakao da nije imao kontakata s tim ekspertima za koje je re-kao da u Beogradu ostaju “jo{ nekoliko dana”. On je naglasio da taj slu~aj tre-ba da se istra`i, “kako bi se videlo {ta je to isporu~ivano i kakvi su to po-tencijali”.

Jugoslovenski ministar policije, Zoran @ivkovi}, potvrdio je da se u SRJnalaze ameri~ki eksperti za oru je, ali i naglasio da “oni ne u~estvuju u is-trazi o vojnoj trgovini sa Irakom, nego }e pomo}i u pronalasku novih tr`i-{ta za jugoslovensku namensku industriju”.

On je izjavio da su ameri~ki eksperti do{li u SRJ kako bi, pre svega, “sasvoje strane pripremili teren za zajedni~ku akciju, koja je planirana za nared-nu godinu”.

@ivkovi} je objasnio da je re~ o pomo}i za dono{ewe zakona o kontroliprometa naoru`awem i mogu}nosti da jugoslovenska namenska industrija ostva-ri boqu saradwu sa SAD na prodaji oru ja, saradwi sa NATO i iznala`ewu216

Parlament Kosova i Metohije, smatra ovi}, ne mo`e da donese nijednuvalidnu odluku sve dok wemu ne prisustvuju poslanici Koalicije “Povratak”,“a oni se ne mogu vratiti sve dok se nastavqa negativna diskriminacija ve}i-ne nad mawinom”.

– Mi smo zahtevali da OEBS, prema ustavnom okviru, po privremenomPoslovniku, nadgleda sednice Skup{tine. [ef UNMIK, Mihael [taj-ner, uputio je pismo predsedniku Skup{tine Kosova Neyatu Daciju u ko-me se navodi da }e uvesti nadgledawe sednica Parlamenta Kosmeta – re-kao je ^ovi}.

[ef Koordinacionog centra je osudio i nedano ru{ewe crkvi na Koso-vu, naglasiv{i da je re~ o vandalskom ~inu. Navode da iza tih napada stoje Sr-bi, ovi} je okarakerisao kao “cini~ne”.

– Cini~an je i stav KFOR koji je saop{tio da }e obezbe|ivati sve ver-ske objekte u kojima se vr{e obredi, u mestima u kojima nema Srba?!

UU rruubbrriiccii ““DDooggaa||aajjii ddaannaa””,, ““NNaacciioonnaall”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquu-jjee ddeeoo kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree DDeemmookkrraattsskkee aalltteerrnnaattiivvee uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq }}ee uusskkoorroo vveerroovvaattnnoo ddaa ppuuttuujjee””::

Lider Demokratske alternative, Neboj{a ^ovi}, najavio je ju~e mogu}-nost da predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq,odustane od u~e{}a na predstoje}im ponovqenim predsedni~kim izborima.

– Mogu}e je da pred same izbore [e{eq proglasi neu~e{}e na izborimai time doprinese wihovom bojkotu – kazao je ovi} na konferenciji za novi-nare i naglasio da [e{eq “nikada ne}e biti predsednik Srbije”.

– On }e uskoro verovatno putovati i mislim da je to potrebno za otre`we-we ovog naroda, da se sazna {ta je taj ~ovek radio, jer ima neverovatno zani-mqivu biografiju – dodao je ovi}.

On nije precizirao {ta misli pod tim da }e “[e{eq uskoro putovati”.– Mislim da i gravitira prema zatvorima jo{ od Zenice, gde se dobro ose-

}ao – naveo je ovi}.Lider Demokratske alternative ocenio je da bi eventualni neuspeh pred-

sedni~kih izbora u Srbiji izazvao unutra{wu politi~ku krizu na koju me|u-narodna zajednica ne bi gledala blagonaklono. ovi} je rekao da me|unarod-na zajednica ne}e dozvoliti da Srbija ponovo bude faktor nestabilnosti idodao da “igra s bojkotom izbora nije dobra i ide na {tetu gra|ana”.

II ““BBlliicc”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee jjuu~~eerraa{{wwuu iizzjjaavvuu NNeebboojj{{ee^oovvii}}aa uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq }}ee ppuuttoovvaattii””::

– Veoma je bitno da gra|ani iza|u na predstoje}e predsedni~ke izbore. Pro-past izbora bi izazvala krizu sistema u Srbiji {to }e {tetiti gra|anima, ane}e biti posmatrano blagonaklono ni u me|unarodnim krugovima – ocenioje ju~e Neboj{a ovi}, lider Demokratske alternative i istakao da “me|una-rodna zajednica ne}e dozvoliti da Srbija zbog unutra{wih politi~kih spo-rova bude faktor nestabilnosti u regionu”. Govore}i o “igri bojkota”, on is-ti~e da su mogu}a i iznena|ewa u vidu mogu}e odluke lidera SRS Vojislava[e{eqa da se povu~e iz izborne trke nekoliko dana pre izlaska gra|ana nabirali{ta.

– Na taj na~in on bi doprineo bojkotu izbora – procewuje lider DA. Onje naglasio i da [e{eq “nikada ne}e biti predsednik Srbije”.

219

“Mogu}e je da pred same izbore [e{eq proglasi neu~e{}e na izborima itime doprinese bojkotu izbora”, kazao je ovi} na konferenciji za novinare.

On je naglasio i da [e{eq “nikada ne}e biti predsjednik Srbije”.“On }e uskoro vjerovatno putovati i mislim da je to potrebno za otre`we-

we ovog naroda, da se sazna {ta je taj ~ovjek radio, jer ima nevjerovatno zani-mqivu biografiju”, dodao je ovi}.

On nije precizirao {ta misli pod tim da }e “[e{eq uskoro putovati”.“Mislim da i gravitira prema zatvorima jo{ od Zenice, gdje se dobro osje-

}ao”, naveo je ovi}.““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissttuu iizzjjaavvuu iissppoodd

nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} nnaajjaavviioo”” ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq mmoo`ddaa oodduussttaanneeoodd kkaannddiiddaattuurree””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““OOnn nniikkaaddaa nnee}}ee bbiittii pprreeddssjjeeddnniikk SSrrbbii-jjee,, aa uusskkoorroo }}ee vvjjeerrrroovvaattnnoo ppuuttoovvaattii,, nnaaggllaassiioo lliiddeerr DDAA,, nnee pprreecciizziirraajjuu}}ii {{ttaappoodd ttiimm mmiissllii””::

Lider Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, najavio je ju~e mogu}nostda predsjedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq odusta-ne od u~e{}a na predstoje}im ponovqenim predsjedni~kim izborima, preno-si Beta.

“Mogu}e je da pred same izbore [e{eq proglasi neu~e{}e na izborima itime doprinese bojkotu izbora”, kazao je ovi} na konferenciji za novinare.

On je naglasio i da [e{eq “nikada ne}e biti predsjednik Srbije”.“On }e uskoro vjerovatno putovati i mislim da je to potrebno za otre`we-

we ovog naroda da se sazna {ta je taj ~ovek radio, jer ima nevjerovatno zani-mqivu biografiju”, dodao je ovi}.

On nije precizirao {ta misli pod tim da }e “[e{eq uskoro putovati”.“Mislim da i gravitira prema zatvorima jo{ od Zenice gdje se dobro osje-

}ao”, naveo je ovi}.IIzzvvee{{ttaajj ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree DDeemmookkrraattsskkee aalltteerrnnaattiivvee,, ooddrr`aa-

nnee pprreetthhooddnnoogg ddaannaa,, ““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreennoossee uu tteekk-ssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““VVrraattiittee ccrrkkvvaammaa vveerrnniikkee””,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““^oovvii}} ttrraa`iiddaa UUMMNNIIKK nnaaddgglleeddaa sseeddnniiccee SSkkuupp{{ttiinnee KKoossoovvaa””.. UU tteekkssttuu jjee iizzddvvoojjeenn aannttrr-ffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq mmoo`ddaa oodduussttaajjee””::

– Poruka sa nedavne konferencije “Albanci i wihovi susedi” iz Lucer-na u [vajcarskoj je da se o kona~nom statusu Kosova i Metohije ne mo`e ras-pravqati dok se na tom prostoru ne uspostavi normalan ivot, ivot koji pod-razumeva ispuwavawe standarda multietni~kog ivota – saop{tio je Neboj-{a ovi}, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Na ju~era{woj konferenciji za {tampu DA, ~iji je ovi} predsednik, onje rekao i da je od zvani~nika Albanije i albanskih politi~kih struktura saprostora Makedonije, Kosova i Metohije i juga Srbije dobio uveravawa da jekod wih “ideja velike Albanije umrla”.

– Zapo~eti su preliminarni razgovori na relaciji Beograd – Pri{tina.Srbija je otvorena za nastavak razgovora, a u ovoj fazi su sva re{ewa na sto-lu. Mo`e se otvoreno razgovarati o tehni~kim problemima, problemu povrat-ka velikog broja raseqenih, vra}awu wihove imovine i normalizaciji ivo-ta – isti~e ovi}. – Tek posle toga se mo`e razgovarati i o problemima veza-nim za ekonomiju i privredu.218

jednica na to ne}e gledati blagonaklono, jer vi{e niko ne}e dozvoliti daSrbija zbog unutra{wih politi~kih problema postane faktor nestabilno-sti u regionu.

Lider DA ju~e je najavio mogu}nost da predsedni~ki kandidat Srpske ra-dikalne stranke Vojislav [e{eq odustane od u~e{}a na predstoje}im pred-sedni~kim izborima.

“Mogu}e je da pred same izbore [e{eq proglasi neu~e{}e na izborimai time doprinese bojkotu izbora”, kazao je ^ovi} ocewuju}i da “[e{eq ni-kada ne}e biti predsednik Srbije”.

“On }e uskoro verovatno putovati i mislim da je to potrebno za otre`we-we ovog naroda da se sazna {ta je taj ~ovek radio, jer ima neverovatno zanimqi-vu biografiju”, dodao je ovi}.

On nije precizirao {ta misli pod tim da }e “[e{eq uskoro putovati”.“Mislim da i gravitira prema zatvorima jo{ od Zenice gde se dobro ose-

}ao”, naveo je ovi}.\or|e Suboti}, visoki funkcioner Reformista Vojvodine, izjavio je ju-

~e da }e ta stranka i na ponovqenim predsedni~kim izborima podr`ati kan-didaturu “jedinog demokratskog kandidata” Vojislava Ko{tunice, a da je po-ziv Lige socijaldemokrata Vojvodine na bojkot izbora “politi~ki kiks” testranke.

Suboti} je na konferenciji za novinare ocenio da bi neuspeh ponovqe-nih predsedni~kih izbora u Srbiji ili eventualna pobeda lidera radikala Vo-jislava [e{eqa mogli da imaju “fatalne i katastrofalne posledice za raz-voj demokratije, reforme i integraciju u evropske institucije”.

Koalicija Vojvodina saop{tila je da ne}e pozivati na bojkot predstoje-}ih predsedni~kih izbora, ali da svoje pristalice ne}e ni pozivati da glasa-ju za kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Ko{tunicu.

““BBoorrbbaa”” 2211.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iinntteerrvvjjuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ddaattnnoovviinnaarrkkii SSlloobbooddaannkkii BBoogguunnoovvii}} ppoodd nnaasslloovvoomm ““RRaasseeqqeennii nnee}}ee ppoovvrraattaakk nnaappoo~~eekk””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ttrrii aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““NNee zzaavviissiimm nnii oodd kkooggaa””,, ““OOddeecceennttrraalliizzaacciijjii”” ii ““TTrreebbaa llii mmoottiivv””::

– Verujem da }e posle posete generalnog sekretara Ujediwenih nacija Ko-fija Anana mirovne snage na Kosovu i Metohiji ulo`iti dodatne napore u ci-qu normalizacije ivota, za {ta smo dobili uveravawa. U posledwih godinudana ipak je napravqen pomak ka boqem, ali nedovoqan. Zbog toga vr{imoopravdan pritisak sa svih strana i to u pravcu povratka raseqenih, potpuneza{tite privatne i privredne imovine, ali i celokupne kulturne ba{tine natom prostoru, ka`e u razgovoru za “Borbu” {ef Koordinacionog centra za Ko-smet i potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Neboj{a ovi}.

S obzirom na ranija iskustva, da li se mo`e verovati najnovijim obe}a-wima me|unarodnih zvani~nika?

– Ne mo`e u potpunosti, jer ako bi imali bezrezervno poverewe onda bise opustili. I daqe moramo da budemo veoma aktivni i pozitivno agresivniu na{em pristupu i zahtevima da situacija mora da se promeni i u potpunostinormalizuje. Pre svega u broju povratnika, jer povratak je ne{to {to je mer-qivo. Sada taj rezultat iznosi – od 230.000 qudi na Kosovo se vratio nepun je-dan posto. Ne postoji argumentacija da je pro{lo tek tri godine, jer to mo`e

221

– On }e uskoro verovatno putovati i mislim da je to potrebno za otre`we-we ovog naroda da se sazna {ta je taj ~ovek radio, jer ima neverovatno zanimqi-vu biografiju – dodao je ^ovi}. On nije precizirao {ta misli pod tim da }e“[e{eq uskoro putovati”.

– Gravitira prema zatvorima jo{ od Zenice gde se dobro ose}ao – naveoje ovi}.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee-{{eeqq ppuuttuujjee ii oodduussttaajjee””,, oobbjjaavvqquujjee iizzjjaavvuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa::

Lider Demokratske alternative (DA) Neboj{a ovi}, najavio je ju~e mo-gu}nost da predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eqodustane od u~e{}a na predstoje}im ponovqenim predsedni~kim izborima.

– Mogu}e je da pred same izbore [e{eq proglasi neu~e{}e na izborimai time doprinese bojkotu – kazao je ovi} na konferenciji za novinare. On jedodao i da [e{eq “nikada ne}e biti predsednik Srbije”.

– On }e uskoro verovatno putovati i mislim da je to potrebno za otre`we-we ovog naroda da se sazna {ta je taj ~ovek radio, jer ima neverovatno zanimqi-vu biografiju – dodao je ^ovi}. On nije precizirao {ta misli pod tim da }e“[e{eq uskoro putovati”. – Mislim da i gravitira prema zatvorima jo{ odZenice gde se dobro ose}ao – naveo je ovi}.

““PPoolliittiikkaa”” 2200.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu rruubbrriiccii ““PPoolliittiikkaa””,, iissppoodd nnaadd-nnaasslloovvaa ““RReeaaggoovvaawwaa uuoo~~ii pprreeddsseeddnnii~~kkiihh iizzbboorraa””,, oobbjjaavvqquujjee iizzjjaavvee ppoojjeeddiinniihhlliiddeerraa DDOOSS-aa uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““DDSS iizzmmee||uu bboojjkkoottaa ii ppooddrr{{kkee KKoo{{ttuu-nniiccii””::

Demokratska stranka i jo{ neke stranke DOS-a “nalaze se izme|u dva eks-trema, odnosno zagovarawa bojkota i otvorene podr{ke Ko{tunici”, izjavioje ju~e edomir Jovanovi}, potpredsednik Demokratske stranke.

Napomiwu}i da je Ko{tunica unapred odbacio wihovu podr{ku, Jovano-vi} je rekao da }e DS i jo{ nekoliko stranaka u DOS-u biti uzdr`ani premaideji bilo kakve podr{ke Ko{tunici, “sve dok od wega ne dobiju konkretneodgovore i jasan program”.

Od Ko{tunice se o~ekuje “ne{to vi{e od predsedni~ke `eqe”, rekao jeJovanovi}.

Dragan Mar{i}anin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, ju~e je,me|utim, demantovao navode da je Vojislav Ko{tunica odbio podr{ku DOS-a za predstoje}e predsedni~ke izbore u Srbiji.

“Ko{tunica nije odbio podr{ku DOS-a, nego podr{ku Demokratske stran-ke Zorana \in|i}a”, kazao je Mar{i}anin, nagla{avaju}i da je “nemogu}e pri-hvatiti, a kamoli tra`iti podr{ku od gospodina \in|i}a, jer je on oli~ewepotpuno suprotne politi~ke opcije u odnosu na politi~ku opciju koju zastu-pa gospodin Ko{tunica”.

Potpredsednik DSS-a je ocenio da je ovoga puta broj predsednika strana-ka “iz ostatka DOS-a” koji podr`avaju predsedni~ku kandidaturu Ko{tuni-ce i potrebu da Srbija dobije predsednika “mnogo {ira” nego u oktobru.

Neboj{a ovi}, predsednik Demokratske alternative, na ju~era{woj kon-ferenciji za novinare je upozorio da svima koji bojkotuju ili pri~aju o boj-kotu izbora treba da bude jasno da }emo, ukoliko Srbija ne bude izabrala pred-sednika, imati “dodatnu unutra{wu politi~ku krizu” i da me|unarodna za-220

^esto se ~uju optu`be da pojedini politi~ki centri u Srbiji zloupotre-bqavaju kosmetske Srbe zarad li~nih interesa.

– To se ne mo`e re}i za Koordinacioni centar u kome su zastupqeni li-deri Srba sa Kosmeta. Oni se pitaju, sa wima se dogovara i koordinira {tosituaciju ~ini stabilnom. Ali, evidentno je da imamo stalno podrivawe sa stra-ne i to ne samo iz Beograda.

[ta mislite, da li vam veruju Srbi sa Kosmeta?– Nemam neki problem sa wima, s tim {to znam da je to prostor na kome

se lako manipuli{e sa qudima raznim praznim pri~ama po sistemu “mi }emoovo uzeti, vratiti”. To su sve la`i koje gra|ani posle nekog vremena prepo-znaju i mislim da imam wihovo poverewe. Radim najboqe {to znam, a ako ne-ko mo`e boqe – neka odmah preuzme ovaj posao.

Izjavili ste da predstoje}i predsedni~ki izbori u Srbiji moraju uspeti.Na koji na~in Demokratska alternativa namerava da animira bira~e?

– Poku{a}emo gra|anima da objasnimo za{to je va`no da iza|u na izbo-re i za{to je va`no da Srbija dobije predsednika. DA daje potpunu podr{kujedinom demokratskom kandidatu Vojislavu Ko{tunici.

[ta ako ponovo propadnu izbori, da li vladaju}a koalicija ima spremqe-nu strategiju?

– Ako izbori propadnu, Srbija }e biti u velikoj krizi. O~igledno da za-jedni~ke strategije nema, ve} samo pojedina~ne, strana~ke ili liderske {toizaziva netrpeqivost. I to je jedan od na{ih najve}ih problema posle 5. ok-tobra koji je uveo Srbiju u veoma lo{ ambijent i koji nas je od povla{}enihdemokratskih vlasti pred me|unarodnom zajednicom doveo u nezavidan polo-`aj. Srbiji je potrebna politika kompromisa i smirivawa strasti.

Primirje koje su potpisale DOS i DSS prema posledwim de{avawima~ini se veoma krhkim. Koliko smo blizu parlamentarnim izborima?

– O~igledno je da su na{i prostori toliko zaga|eni nedemokratskim pri-stupima, iskqu~ivo{}u, bahato{}u i sujetom, da se sporazumi i dogovori po-{tuju najdu`e dva dana. Dobili smo mandat od gra|ana ne da se sva|amo i uvo-dimo zemqu u krizu, ve} da saniramo posledice nedemokratske vlasti. Zbog to-ga postoji veliki stepen razo~arewa. Iako se ne sla`em, mogu da razumem li-dere i stranke koji jasno ka`u da su za bojkot ibora, ali ako je to nejavno on-da je ru`no, licemerno i opasno po ovaj narod i dr`avu.

Ne uspeju li predsedni~ki izbori, produbi}e se politi~ka kriza u Srbi-ji i ona }e dovesti do raspisivawa parlamentarnih izbora.

Iz kog je razloga lider radikala Vojislav [e{eq krenuo u verbalni na-pad protiv vas i za{to ba{ sada?

– Prvi razlog jer je pomislio da }u da se kandidujem za predsednika Sr-bije, a drugi {to je on navijena igra~ka u tu|im rukama. Ko mu je gazda i ko gaje navio, vi novinari treba da do|ete do odgovora. Ali on se mnogo vara, kaoi drugi koji misle da }e biti za{ti}eni u procesima otkrivawa odre|enih kri-minalnih i zlo~ina~kih dela koja su po~inili, kako im je neko iz vlasti obe-}ao. To je [e{eqev pristup, koji je veliko zlo za ove prostore. Tamo gde je onpro{ao nema vi{e Srba.

[ta ti qudi na vlasti za koje ka`ete da su [e{eqeve gazde, dobijaju va-{im kompromitovawem?

223

da se ka`e kad se uporedi sa Hrvatskom i Bosnom gde povratak traje sedam, os-am godina. S obzirom na to iskustvo, povratak raseqenih na Kosovo ne mo`eda ~eka sedam godina.

Bezbednost na Kosovu posle lokalnih izbora je pogor{ana o ~emu svedo-~i veliki broj napada ~ije su rtve Srbi. Kako to obja{wavate?

– Radi se o o~ekivanim teroristi~kim provokacijama u ciqu zastra{i-vawa kako Srba koji ive na Kosovu, tako i onih koji bi hteli da se vrate. Tajambijent mora da se promeni. Ne{to nisam upoznat da je pokrenuto pitawe od-govornosti za bilo koje ekstremisti~ko-teroristi~ko delo i da je bilo kojipo~inilac uhva}en i ka`wen.

[ta spre~ava me|unarodne snage da reaguju?– To }e se desiti onog trenutka kad prestanu da prave kalkulacije. Razu-

mem ih, jer nikome se ne gubi ivot zbog srpsko-albanskog pitawa. Ali, o~i-gledno je da je situacija na Kosovu i Metohiji kompleksna i da }e me|unarod-ne vojne i politi~ke snage morati da budu odlu~nije i agresivnije kad su oviincidenti u pitawu. Tako|e, bitno je i da preventivno deluju.

Albanske politi~ke strukture na skupu u Lucernu i daqe su potencira-le ideju nezavisnosti Kosova. Koliko su realne {anse da koncept multietni~-nosti za`ivi?

– Pri~a o nezavisnosti je wihova pri~a za javnost. Mi smo opredeqeni daKosovo i Metohija bude multietni~no, jer }e sve drugo te{ko obezbediti per-spektivu tog regiona. Tako|e, va`no je da na{a strana ima takav pristup, a dali }e se to obistiniti, vide}emo. U svakom slu~aju, bitno je da ne budemo na po-gre{noj strani kada me|unarodna zajednica bude donosila kona~nu odluku o sta-tusu Kosmeta.

Stav me|unarodne zajednice je da se sa re{avawem statusa Kosova ne sme`uriti, ali dokle to odlagati?

– Svako ko misli da to treba oro~iti treba i da ka`e na osnovu ~ega. Le-po je izjaviti – re{i}emo status Kosova za godinu dana, samo {to ta godina br-zo pro|e, a ideja ostaje nerealizovana. Moramo da se suo~imo sa tim da }e pro-blem Kosova i Metohije potrajati. Tako|e treba da bude jasno da ti problemitraju 200 godina i da ne mogu biti re{eni za godinu, dve. Naime, u tom perio-du na~iwene su stra{ne gre{ke koje je sada te{ko ispraviti. S jedne straneKosovo je ekskluzivni prostor u smislu da se svaki dan mo`e istupiti sa bom-basti~nim izjavama, ali to ne}e situaciju u~initi boqom. Ne treba zaboravi-ti da smo razgovore sa UNMIK-om zapo~eli tek pro{le godine i mislim daimamo rezultate. Ne osvr}em se mnogo na kriti~are koji su u li~nim frustra-cijama. Zabriwava me jedino {to se Kosovo i Metohija ne tretira kao zajed-ni~ki problem. Nije dovoqno da vlade donesu odluke, program i strategiju, akosvi iskreno ne krenu u implementaciju toga.

Koliko va{i partneri u vlasti imaju razumevawa za problem Kosova?– Nije mi u interesu da u ovom trenutku otvaram ceo taj proces. Mada str-

pqivo ~ekam. Nemam nijedan razlog da kalkuli{em sopstvenom energijom. Mak-simalno sam posve}en tom poslu jer realno imamo osnovu da do|emo do odr`i-vih re{ewa na prostoru Kosmeta. Naravno, za to je potrebno vreme i konti-nuiran rad, ali i to da ne ostanete sami. Ipak, najvi{e smeta kad krene poli-ti~ka me|ustrana~ka zloupotreba kosmetskog problema, a to naro~ito rade onikoji dugo sede u kabinetima i razmi{qaju.222

wwee ii ggnnuussnnee llaa`ii oo NNaacciioonnaalluu”” uu kkoommee rreeddaakkcciijjaa ““NNaacciioonnaallaa”” ooddggoovvaarraa nnaa iizz-jjaavvuu ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa ddaa oovvaajj lliisstt vvrr{{ii ddeezziinnffoorrmmiissaawwee jjaavvnnoosstt uu sslluu-`bbii AAlleekkssaannddrraa TTiijjaannii}}aa ii KKoo{{ttuunnii~~iinnoogg kkaabbiinneettaa::

Lider radikala, Vojislav [e{eq, izjavio je na ju~era{woj konferenci-ji za novinare da je izborni {tab Vojislava Ko{tunice u velikoj panici, pazato na sve na~ine poku{ava da plasira dezinformacije u javnosti preko svog“ministarstva la`i na ~ijem ~elu su Qiqana Nedeqkovi} i Aleksandar Ti-jani}”. On je negirao da je imao susrete sa premijerom \in|i}em u posledwevreme i dodao da se sa wim posledwi put sreo 2000. godine.

– Neka se Ko{tunica usudi da napada \in|i}a kako ga ja napadam. On ne smeni da sawa one stvari o \in|i}u o kojima ja javno govorim. U duelu sa Labusompomenuo je Sur~in, Labus mu je odgovorio kontrapitawem i on se zabezeknuo. Iu to {to je najslabija \in|i}eva ta~ka nije smeo da za|e – rekao je [e{eq.

[e{eq je direktno okrivio na{ list “za dezinformisawe javnosti u slu-`bi Aleksandra Tijani}a i Ko{tuni~inog kabineta”:

– Vama su verovatno poznati novinari koji rade u Nacionalu, ima mo`datamo ~asnih i po{tenih, koji ne la`u i ne lansiraju izmi{qotine, ali s vre-mena na vreme tamo se poajve izmi{qotine koje direktno plasiraju Aleksan-dar Tijani} ili Qiqana Nedeqkovi}. Desi se da tri-~etiri dana Nacionalnormalno radi, a onda iz Ko{tuni~inog kabineta stigne nalog “sada ima daplasirate to i to, i to na naslovnu stranu”. Vlasnik Nacionala i glavni fi-nansijer je poznati kriminalac iz Republike Srpske Mom~ilo Mandi}. Onse obogatio na nesre}i srpskog naroda preko Drine, milijarder je, ovde sadanastavqa svoje mafija{ke i kriminalne poslove, ali naravno `eli i poli-ti~ku mo}. On je jedan od finansijera Vojislava Ko{tunice i wegove poli-ti~ke partije – dodaje [e{eq.

Prema wegovim re~ima, Mom~ilo Mandi} je od marta 2001. godine ostva-rio vi{e kotnakata sa Mali}em Agi}em Makom, pripadnikom MUP-a musli-mansko-hrvatske federacije, a kada nisu mogli da se sretnu, izme|u wih je po-sredovao Mom~ilov ro|ak, Dra`en Mandi}.

– Lansirana je pri~a da protiv mene postoji ha{ka optu`nica i da je do-neta u Beograd. Pre 15 minuta zvao sam ha{ku kancelariju da proverim imali optu`nice. Jedva ~ekam da idem u Hag i ako nema optu`nice, neka mi dajuholandsku vizu, da odem malo do Haga. Ako bih morao da biram da postanem pred-sednik Srbije ili da idem u Hag, izabrao bih ovo drugo – rekao je [e{eq.

On je okrivio Neboj{u ovi}a za “saradwu sa {iptarskom mafijom” i re-kao da policija raspola`e dokumentima o tim vezama.

– Pozivam ga da me tu`i, svakakva me fukara u posledwe vreme tu`i, alinikako ovi}. Ina~e, spremam kwigu pod nazivom “Mafija{ka pudlica – Ne-boj{a ovi}” – rekao je [e{eq i dodao da je ovi} sa vlasnikom firme “Ni-kolas” u sprezi, kao i da je tu firmu oslobidio poreza koji duguje dr`avi.

Vo|a radikala je jo{ jednom uspeo da doka`e Tijani}evu tvrdwu: [e{eqje klasi~an idiot! Kao takav, opet se poslu`io manipulacijom sa jedan odstoistine i 99 odsto la`i. Istina, taj jedan odsto, u ovim optu`bama na ra~un na-{e redakcije, jeste samo to da povremeno objavqujemo “prqave” glasine. To ra-dimo, naj~e{}e, petkom – kad prenosimo [e{eqeve izjave sa konferencije zamedije.

225

– Ovde su na sceni me|ustrana~ki i me|uliderski sukobi gde svako svakogmo`e da poni{ti, {to za posledicu ima veoma te{ku politi~ku krizu. Ve}i-na to pori~e, ali nemojte da se la`emo. Ne uzbu|ujem se mnogo zbog svega togasamo sve pomno pratim i skupqam dokumentaciju. I {to je jako bitno ne zavi-sim ni od koga.

A od koga imate podr{ku?– To nije bitno, va`no je da budete jak, izdr`qiv i borben, a da vas pri-

tom niko nema u yepu. Ima tu jo{ igra~a koji poku{avaju da izvuku korist, po-~ev{i od nekih biv{ih generala na uticajnim mestima za koje ne znam gde idu,ali znam da su ~esto u Nemawinoj 11.

Pred me|unarodnim institucijama promovisali ste strategiju za decen-tralizaciju Kosova. Kakve su bile reakcije?

– Taj projekat su uradili nevladini eksperti uz u~e{}e me|unarodnih iu potpunom su skladu sa evropskim normama. Ne elimo da prejudiciramo re-{ewa, ali ne bude li decentraliacije, ne}e biti ni multietni~kog ivota, niambijenta za opstanak mawinskih nacionalnih zajednica. U razgovoru sa vi-{e zvani~nika iz Saveta Evrope nai{li smo na potpuno razumevawe za na{predlog i dobili uveravawa da }e se u narednih {est do osam meseci konceptdecentralizacije uobli~iti i napraviti realni pristupi za wegovu implemen-taciju. Dobro je i to {to su albanski politi~ki subjekti shvatili neophodnostdecentralizacije.

U budu}oj podeli vlasti mnogi vas vide u samom vrhu. Kakve su va{e am-bicije?

– Nemam velike ambicije ni strasti u pogledu nekih funkcija. Pored po-litike znam barem jo{ pet poslova od kojih mogu normalno da `ivim. Posle11 godina bavqewa politikom na ovim prostorima, ose}am izvestan umor, ma-da mogu mnogo da uradim, ali treba mi motiv. Kad vidite koliko licemera iprevaranata ima oko vas gubite i motiv.

OO rroo~~ii{{ttuu ooddrr`aannoomm uu PPaallaattii pprraavvddee ppoo ttuu`bbii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa,, ““VVee-~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2211.. nnoovveemmbbrraa oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““VVuulliinn nnee oodduu-ssttaajjee””::

U Palati pravde ju~e je dao iskaz Aleksandar Vulin, koga je zbog klevetetu`io potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi}.

On je izjavio da ostaje pri svemu {to je rekao u intervjuu listu “Nacio-nal” – da je ovi} bio ~lan SPS od osnivawa, da je sa policijom upadao u “Stu-dio B” i GSP, da je vlasnik privatne fabrike i velelepne ku}e, kao i da je imaomaterijalne koristi od pripadnosti SPS, koju nikada nije vratio.

““NNaacciioonnaall”” 2222.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNaa mmeettii ’’sseennzzaa-cciioonnaallnniihh oottkkrrii}}aa’’ lliiddeerraa SSRRSS jjuu~~ee bbiillii pprreeddsseeddnniikk SSRRJJ ii nnaa{{ lliisstt”” oobbjjaa-vvqquujjee iizzvvee{{ttaajj ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: MMaannddii}} ppllaa}}aa ii KKoo{{ttuunniiccuu ii NNaacciioonnaall””.. TTeekksstt jjee oobbjjaavvqqeennssaa ppooddnnaasslloovvoomm ““IIzzbboorrnnii {{ttaabb DDSSSS jjee uu vveelliikkoojj ppaanniiccii,, ppaa zzaattoo nnaa ssvvee nnaa~~ii-nnee ppookkuu{{aavvaa ddaa ppllaassiirraa ddeezziiffoorrmmaacciijjee uu jjaavvnnoossttii pprreekkoo mmiinniissttaarrssttaavvaa llaa`iinnaa ~~iijjeemm ~~eelluu ssuu QQiiqqaannaa NNeeddeeqqkkoovvii}} ii AAlleekkssaannddaarr TTiijjaannii}}””.. TTeekksstt ssaaddrr`iijjeeddaann aannttrrffiillee ppoodd nnaasslloovvoomm ““SSRRSS iizzddaajjee kkwwiigguu ’’NNeebboojj{{aa oovvii}} –– mmaaffiijjaa{{kkaappuuddlliiccaa’’..”” IIzznnaadd oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““RRaaddiikkaallsskkee pprreett-224

[e{eq je novinarima podelio upravo zavr{enu kwigu “Stanko Suboti}Cane – kraq duvanske mafije”.

– Kada bi me neko pitao da li bih vi{e voleo da pobedim na predsedni~-kim izborima ili da idem u Hag, odabrao bih ovo drugo!

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, govore}i o novim nagove{tajima daje podignuta ha{ka optu`nica protiv wega, upitan da li bi se povukao iz kam-pawe ako bude pozvan u Hag, rekao je:

– Najve}a mi je eqa da odem u Hag!– Oti{ao bih istog trenutka i ukoliko me oni zovu, tra`i}u da mi pla-

te kartu, a ako mi samo daju vizu sam }u finansirati put – ka`e [e{eq. – Ko-{tunica i wegov izborni {tab su izbezumqeni, jer ne znaju kako da parirajuSRS. Misle da }e se narod upla{iti i ne}e glasati za meje, jer “samo {to ni-sam oti{ao”. Oni ne znaju da }u tek kao predsednik sigurno oti}i u Hag, da po-setim na{e dr`avqane, jer tada ne}e mo}i da me odbiju za vizu.

[e{eq je u prisustvu novinara zvao beogradsku kancelariju Ha{kog tri-bunala da bi im saop{tio kako “jedva ~eka da ide u Hag” i kako sam tra`i odwih da urgiraju u holandskoj ambasadi kako bi mu se kona~no izdala viza.

TTeekksstt oobbjjaavvqqeenn uu ““PPoolliittiiccii”” 2222.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee-{{eeqq:: @@iivvoottnnaa eeqqaa mmii jjee ddaa ooddeemm uu HHaagg””,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““KKoonnffeerreenncciijjaa zzaannoovviinnaarree SSRRSS-aa””,, ssaa ppooddnnsssslloovvoomm ““KKoo{{ttuunnii~~iinn cceennttaarr zzaa pprrooppaaggaannddnnii rraatt llaann-ssiirraa llaa`nnee vveessttii,, ttvvrrddii lliiddeerr rraaddiikkaallaa””,, jjeessttee iizzvvee{{ttaajj ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoo-vviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee::

– Kad bih dobio poziv iz Haga, odmah bih oti{ao, istog momenta. Ne tre-ba ni da me zovu, samo vizu da dobijem i idem odmah. To mi je ivotna eqa. Kadbi me neko pitao {ta vi{e elim – da pobedim na predsedni~kim izborimaili da putujem u Hag, verovatno bi prevagnulo ovo drugo – izjavio je ju~e pred-sedni~ki kandidat dr Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke.

Na konferenciji za novinare, koja je odr`ana u prostorijama SRS-a u Ze-munu, on je ju~e optu`io “Ko{tuni~in centar za propagandni rat, predvo|enQiqanom Nedeqkovi} i Aleksandrom Tijani}em”, da je lansirao vest da pro-tiv wega postoji tajna ha{ka optu`nica.

– Misle da }e se qudi u Srbiji upla{iti, da ne}e hteti da glasaju za me-ne zato {to samo {to nisam oti{ao. A ja i ako budem izabran za predsedni-ka, tek }u onda putovati. Tad ne}e mo}i da mi uskrate vizu, jer bih kao {ef dr-`ave imao pravo da obi|em svoje sugra|ane ili bi Ha{ki tribunal morali dapreseqavaju iz Holandije. Ako mi ne bi dali vizu, poveo bih spor pred Save-tom bezbednosti UN povodom toga i morali bi da mi je daju – dodao je [e{eq.

On je ju~e demantovao navode nekih medija da se “tajno sastaje sa premi-jerom Srbije Zoranom \in|i}em”, rekav{i da se sa wim posledwi put video2000. godine.

Govore}i o mafiji, [e{eq je izjavio da se “i mafija podelila i da nisuvi{e svi uz \in|i}a, ve} da se jedno mo}no krilo priklonilo Ko{tunici”.

– Ja sam u posledwe vreme do{ao u posed veoma pouzdanih podataka da suglavni qudi iz Ko{tuni~inog okru`ewa tako|e povezani sa mafijom – nagla-sio je [e{eq.

Novinari koji su prisustvovali ju~era{woj konferenciji za {tampu dobi-li su na poklon kwigu “Stanko Stuboti} – Cane @abac, kraq duvanske mafije”.

[e{eq je najavio da }e uskoro objaviti i kwigu o Neboj{i ovi}u.227

Qiqana Nedeqkovi}, Aleksandar Tijani} i Mom~ilo Mandi} na rad re-dakcije Nacionala uti~u podjednako kao Tomislav Nikoli} ili @ika Obret-kovi} – bavimo se wihovim likom i delom sako kad procenimo da su medijskiinteresantni.

[e{eq je u pravu i kada ka`e da u Nacionalu ima po{tenih i ~asnih no-vinara. Naravno, upravo zato su ovde. Verovatno i u SRS ima po{tenih i ~a-snih politi~ara, iako je te{ko proceniti za{to su tamo. U SRS ima i onihkoji svakodnevno zovu redakciju Nacionala i prete bombama i kamama. Takvisu, jo{ nisu promenili kalendar, umi{qaju da su jo{ na vlasti da bi Slavka]uruviju opet trebalo ubiti. Ipak, zbog onih ~asnih radikala, Nacional }enastaviti da se krajwe korektno bavi wihovim vo|om ma gde on bio, kod \in-|i}a na kanabetu ili u Hagu.

UU ““VVee~~eerrwwiimm nnoovvoossttiimmaa”” oodd 2222.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee iizzvvee{{ttaajjssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““VVoo-jjiissllaavv [[ee{{eeqq ooddggoovvaarraa nnaa ooppttuu`bbee iizz zzeemmqqee ii HHaaggaa””,, nnaasslloovvoomm ““JJeeddvvaa ~~eekkaammddaa mmee oovvii}} ttuu`ii”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa oobbee}}aaoo ddaa }}ee ttookkoomm vviikkeenn-ddaa zzaavvrr{{iittii kkwwiigguu ’’MMaaffiijjaa{{kkaa ppuuddlliiccaa –– NNeebboojj{{aa oovvii}}’’ ii iizzrraazziioo nnaadduu ddaa}}ee ggaa ppoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee kkoonnaa~~nnoo ttuu`iittii””.. UU tteekkssttuu jjee iizzddvvoojjeenn aannttrrffiillee ppooddnnaasslloovvoomm ““HHaagg ddrraa`ii oodd ppoobbeeddee””::

– Od 2000. godine nikada se nisam sreo sa Zoranom \in|i}em niti sa wi-me razgovarao, a te la`i da se tajno sastajemo plasira Ko{tuni~in izborni{tab na ~elu sa Aleksandrom Tijani}em i Qiqanom Nedeqkovi}.

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, ovo je kazao na ju~era{woj konferen-ciji za novinare iznose}i da je {efica kabineta predsednika SRJ, Qiqana Ne-deqkovi}, radila za Jovicu Stani{i}a, kao i da ona sa Tijani}em, uz pomo} “Na-cionala”, plasira la`i i klevete protiv wega.

– Pravi vlasnik “Nacionala” je Mom~ilo Mandi}, finansijer Vojisla-va Ko{tunice i wegove dvorske kamarile, koji se obogatio na krvi srpskog na-roda u Republici Srpskoj – tvrdi [e{eq. – On je bio direktor Biroa Repu-blike Srpske, a sada je vlasnik firme “Manko” i u stalnom je kontaktu sa kri-minalcima Naserom Ori}em i Makom Agi}em.

[e{eq je optu`io potpredsednika Vlade Srbije Neboj{u ovi}a da “sa-ra|uje sa {iptarskom mafijom i srpskim kriminalnim podzemqem” i izneopodatak da ^ovi} {titi i vlasnika firme “Nikolas”. Kako ovaj ne bi pla-tio porez dr`avi, ve} deo tog novca upla}ivao na ra~un wegovog Ko{arka{kogkluba FMP. On je pokazao zapisnike finansijske policije i Republi~ke upra-ve javnih prihoda u kojima se zahteva da “Nikolas” plati oko 40 miliona di-nara poreza.

– Imam podatke o Neboj{i ovi}u koji su dr`avna tajna, a zavedeni su uResoru DB odeqewe Beograd – ka`e [e{eq. – Pozivam ministra Du{ana Mi-hajlovi}a da ka`e da ti podaci od 22. juna i 31. oktobra 2001. godine ne posto-je. Ne `elim da ih objavim jer su dr`avna tajna, ali ukoliko Mihajlovi} ka-`e da ne postoje – mora}u da ih objavim!

[e{eq je izrazio nadu da }e ga ovi}, kona~no, tu`iti, jer planira da to-kom vikenda zavr{i pisawe svoje 42. kwige po redu – “Mafija{ka pudlica –Neboj{a ovi}”.226

liti~koj borbi protiv Ko{tunice, kao i da se nalazi na listi osoba tajno op-tu`enih pred Ha{kim tribunalom.

“Te dezinformacije plasiraju {ef kabineta Vojislava Ko{tunice Qi-qana Nedeqkovi} i Ko{tuni~in savetnik za medije Aleksandar Tijani}. Jasam najve}i \in|i}ev kriti~ar, a Ko{tunicu napadam jer je on kandidat naizborima i jer sam nedavno saznao da se mafija u Srbiji podelila i da vi{enije samo uz \in|i}a, ve} je jedan deo pri{ao Ko{tunici”, rekao je [e{eq.

On je, ponovo, izrazio spremnost da se odazove pozivu Ha{kog tribunala.Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, optu`io je ju~e

potpredsednika Vlade Srbije Neboj{u ovi}a da “sara|uje sa {iptarskom ma-fijom i srpskim kriminalnim podzemqem”.

[e{eq je, na konferenciji za novinare, naglasio da poseduje dokumenta-ciju iz policije koja direktno ukazuje na ovi}evu ume{anost u kriminal, alis obzirom na to da su ti podaci ozna~eni kao dr`avna tajna, nije eleo da ihiznese u javnost.

“Pitajte ministra policije da li postoje ovi dokumenti ili ne”, rekaoje [e{eq novinarima, dodaju}i da jedva ~eka ovi}a na sudu, kako bi javno mo-gao da ka`e sve {to o wemu zna.

PPooddggoorrii~~kkii ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 2222.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, uu rruubbrriiccii ““HHrroo-nniikkaa””,, oobbjjaavvqquujjee iizzvvee{{ttaajj ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraann-kkee ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq ssee ppoonnoovvoo ppoonnuuddiioo HHaagguu”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““NNaa jjuu~~eerraa-{{wwoojj kkoonnffeerreenncciijjii zzaa nnoovviinnaarree SSRRSS””.. UU aannttrrffiilleeuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}} ssaa-rraa||uujjee ssaa {{iippttaarrsskkoomm mmaaffiijjoomm”” nnaavvooddee ssee iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa oo ssaa-rraaddwwii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ssaa {{iippttaarrsskkoomm mmaaffiijjoomm ii ssrrbbiijjaannsskkiimm kkrriimmiinnaallnniimmppooddzzeemmqqeemm::

Predsjednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq izjavio je ju~eda “jedva ~eka da ode u Hag, ali da mu holandske vlasti nikako ne daju vizu”.

Na konferenciji za novinare lider radikala je rekao da je 15 minuta pri-je po~etka ju~era{weg skupa nazvao kancelariju Ha{kog tribunala u Beogra-du i rekao im da, “ukoliko imaju ne{to da mu uru~e, u~ine to li~no”.

On je dodao da je u javnosti ponovo plasirana informacija da je u Beograddonijeta optu`nica Ha{kog tribunala protiv wega, kao i da je to demantova-no iz Haga i okarakterisano kao dio “predizborne ikonografije” u Srbiji.

[e{eq je demantovao i navode nekih medija da se “tajno sastaje” sa pre-mijerom Srbije Zoranom \in|i}em, istakav{i da se sa wim posledwi put vi-dio 2000. godine.

[e{eq je ocijenio da dezinformacije lansira “Ko{tuni~in centar zapropagandni rat predvo|en Qiqanom Nedeqkovi} i Aleksandrom Tijani}em”,jer je izborni {tab predsjedni~kog kandidata Demokratske stranke Srbije “upanici” zbog rastu}e popularnosti lidera radikala.

Predsjednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq optu`io je ju~epotpredsjednika Vlade Srbije Neboj{u ovi}a da “sara|uje sa {iptarskom ma-fijom i srbijanskim kriminalnim podzemqem”.

[e{eq je na konferenciji za novinare naglasio da posjeduje dokumenta-ciju iz policije koja direktno ukazuje na ovi}evu umije{anost u kriminal,ali s obzirom da su ti podaci ozna~eni kao “dr`avna tajna”, nije elio da ihiznese u javnost.

229

““PPoolliittiikkaa”” iissttoogg ddaannaa oobbjjaavvqquujjee ii TTaannjjuuggoovvuu vveesstt ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoo-vviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ppoodd nnaasslloovvoomm ““PPrreeddsseeddnniikk SSRRSS-aa ooppttuu`iioo^oovvii}}aa zzaa kkrriimmiinnaall””,, uu kkoojjoojj ssee nnaavvooddii oovvii}}eevvaa uummee{{aannoosstt uu kkrriimmiinnaall ii rraaddffiirrmmee ““NNiikkoollaass””::

Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, optu`io je ju-~e potpredsednika Vlade Srbije Neboj{u ovi}a da “sara|uje sa {iptarskommafijom i srpskim kriminalnim podzemqem”.

[e{eq je na konferenciji za novinare naglasio da poseduje dokumenta-ciju iz policije koja direktno ukazuje na ovi}evu ume{anost u kriminal, ali,budu}i da su ti podaci ozna~eni kao dr`avna tajna, nije `eleo da ih iznese ujavnost.

“Pitajte ministra policije da li postoje ovi dokumenti ili ne postoje”,rekao je [e{eq novinarima i dodao da jedva ~eka da ga ovi} tu`i sudu kakobi javno mogao da ka`e sve {to o wemu zna.

[e{eq je optu`io ovi}a da je omogu}io firmi “Nikolas” da ne platiporez, pod uslovom da finansira wegov ko{arka{ki klub “FMP @eleznik”.

On je pokazao novinarima izve{taj o inspekcijskom nadzoru kojim se utvr-|uje niz nepravilnosti u radu ove firme, kao i re{ewe Republi~ke uprave jav-nih prihoda kojim se nala`e firmi “Nikolas” da plati utajeni porez u izno-su od oko 30 miliona dinara.

Prema tvrdwama lidera radikala, ovi} je omogu}io da se cela stvar za-ta{ka, ali je zauzvrat tra`io novac za svoj klub.

““GGllaass”” 2222.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ssaa nnaasslloovvoomm ““NNee ssaa-ssttaajjeemm ssee ssaa \\iinn||ii}}eemm”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: KKoo{{ttuunnii~~iinn kkaabbiinneett uu ppaanniiccii””::

Predsednik SRS Vojislav [e{eq optu`io je ju~e kabinet predsednikaSRJ Vojislava Ko{tunice da, preko medija, o wemu “plasira la`ne informa-cije” u javnosti. “To je dokaz da je Ko{tuni~in kabinet u panici pred izbore,jer ne uspeva da Srbiji predstavi Ko{tunicu kao ozbiqnog kandidata”, kazaoje [e{eq novinarima. On je demantovao da se tajno sastaje i sara|uje s premi-jerom Zoranom \in|i}em u borbi protiv Ko{tunice, kao i da se nalazi na li-sti osoba tajno optu`enih pred Tribunalom. On je, ponovo, optu`io dr`avnivrh Srbije i SRJ za povezanost s kriminalom i izrazio spremnost da se oda-zove pozivu iz Haga. On je optu`io Neboj{u ^ovi}a da “sara|uje sa {iptar-skom mafijom i srpskim kriminalnim podzemqem”.

BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““KKoo{{ttuunnii~~iinn kkaabbiinneett uu ppaanniiccii”” oobbjjaavvqquujjee ““BBoorr-bbaa”” 2222.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““[[ee{{eeqq ooppttuu`iioo iizzbboorrnnii {{ttaabbpprreeddsseeddnnii~~kkoogg kkaabbiinneettaa DDSSSS ddaa ppllaassiirraa ddeezziinnffoorrmmaacciijjuu oo wweemmuu””.. UUnnuuttaarr oovvooggtteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa jjee ii TTaannjjuuggoovvaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^eekkaamm oovvii}}aa nnaa ssuudduu””::

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav [e{eq optu`ioje ju~e kabinet jugoslovenskog predsednika Vojislava Ko{tunice da, posred-stvom medija, o wemu “plasira la`ne informacije” u javnosti.

“To je dokaz da je Ko{tuni~in kabinet u panici pred nastupaju}e izbo-re, jer ne uspeva da Srbiji predstavi Vojislava Ko{tunicu kao ozbiqnog kan-didata na predsedni~kim izborima”, kazao je [e{eq na konferenciji za no-vinare.

On je demantovao navode pojedinih beogradskih dnevnih listova da se taj-no sastaje i sara|uje sa predsednikom Vlade Srbije Zoranom \in|i}em u po-228

hapsi i razoru`ava ~ak {est policijskih patrola, osvrnuo se i pukovnik Mi-lan Obradovi}, na~elnik SUP Beograd. On je rekao da je ~udno da policijauhapsi osobu, prikupi dokaze i podnese krivi~nu prijavu, a da je sudija pusti.

– Ne mislimo da sudije ne rade dobro svoj posao u pravno-formalnom smi-slu, ali se problem su{tinski mora druga~ije re{avati – naglasio je Obradovi}.– Odluka je doneta po zakonu, ali smatramo da oni koji ~ine nasiqe moraju bitizadr`ani u pritvoru. Drugog na~ina nema. Stojanov je uhap{en zbog izazivawaop{te opasnosti i nedozvoqenog dr`awa oru ja i onda ga puste da se brani saslobode. Borba protiv kriminala tra`i druga~iji pristup prema takvim slu~a-jevima. [ta }e se desiti kad neko izgubi ivot? Policija }e opet biti kriva.

Pomo}nik ministra, general-pukovnik Sreten Luki}, na~elnik Resorajavne bezbednosti MUP Srbije, saop{tio je podatak da je od januara do okto-bra ove godine u Srbiji po~iweno 78.805 krivi~nih dela, {to je za 21,1 odstomawe nego u istom periodu lane.

U Srbiji je od januara do oktobra ubijena 141 osoba (174 lane), raweno je1.269 qudi (1.378), dok je 81 `ena silovana (105). Po~iweno je oko 25.000 kra-|a i razbojni{tava, {to je za oko 10.000 mawe nego 2001. godine.

– Vozila se, tako|e, mawe kradu – rekao je general Luki}. – Dnevno se sa-da, u Srbiji, u proseku, krade 13,3 automobila, dok je pro{le godine ta brojkabila 20,2. Istovremeno, oduzeto je 964.975 boksova cigareta i uhap{eno 275 oso-ba. Otkriveno je i zapleweno i vi{e od tone opojne droge.

Bezbednost u saobra}aju je, tako|e, zna~ajno poboq{ana. Od januara do ok-tobra 2002. poginulo je 678 qudi, {to je za 394 mawe nego lane, a lak{e i te-`e je povre|eno wih 12.204.

Ministar Du{an Mihajlovi} ju~e je demantovao tvrdwe Vojislava [e{e-qa da policija poseduje “dokumentaciju koja direktno ukazuje na ume{anost Ne-boj{e ovi}a u kriminal”, ali ih ne objavquje, jer su ti podaci ozna~eni kao“dr`avna tajna”.

– U javnoj bezbednosti podaci o kriminalu se ne vode pod oznakom “dr`av-na tajna”, tako da takav dokument ne postoji – precizirao je Mihajlovi}. – Opostojawu navodnih dokumenata koji su dr`avna tajna, o kojima govori [e{eq,odgovor mo`e dati Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja je preu-zela dokumentaciju Resora dr`avne bezbednosti. [e{eq, a i svi drugi, tre-balo bi da znaju da je BIA sada izvan ovog ministarstva.

““BBoorrbbaa”” oo iissttoojj kkoonnffeerreenncciijjii uu vviikkeenndd iizzddaawwuu 2233-2244.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddii-nnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““KKrriimmiinnaall nniijjee ddrr`aavvnnaa ttaajjnnaa”” iissppoodd nnaaddnnaa-sslloovvaa ““MMiihhaajjlloovvii}} ddeemmaannttuujjee [[ee{{eeqqeevvee ttvvrrddwwee uu vveezzii oovvii}}aa””..

““PPoolliittiikkaa”” 2233.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““NNee-mmaa ddookkuummeennaattaa kkoojjaa ssee ttii~~uu ppoojjeeddiinniihh ppoolliittii~~aarraa”” uu kkoommee pprreennoossii BBeettiinnuu vveessttddaa BBeezzbbeeddnnoossnnoo-iinnffoorrmmaattiivvnnaa aaggeenncciijjaa SSrrbbiijjee ddeemmaannttuujjee ttvvrrddwwee ddrr VVoojjiissllaa-vvaa [[ee{{eeqqaa ddaa ppoolliicciijjaa ppoosseedduujjee ddookkuummeennttaa kkoojjaa ssee ttii~~uu ppoojjeeddiinniihh ppoolliittii~~kkiihhllii~~nnoossttii.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““BBIIAA”” ddeemmaannttuujjee [[ee{{eeqqaa””..

NNaa iissttoojj ssttrraannii ““PPoolliittiikkaa”” oobbjjaavvqquujjee ii BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oo-vvii}} nneeggiirraa [[ee{{eeqqeevvee ttvvrrddwwee””::

Predsednik Demokratske alternative Neboj{a ovi} negirao je ju~e tvrd-we lidera radikala Vojislava [e{eqa da policija poseduje dokumentaciju ko-ja ukazuje na wegovu ume{anost u kriminalne aktivnosti.

231

“Pitajte ministra policije da li postoje ovi dokumenti ili ne”, rekao je[e{eq novinarima, dodaju}i da jedva ~ega da ga ovi} tu`i, kako bi javno mo-gao da ka`e sve {to o wemu zna.

[e{eq je optu`io ovi}a da je omogu}io firmi “Nikolas” da ne platiporez pod uslovom da finansira wegov ko{arka{ki klub “FMP @eleznik”.

On je pokazao novinarima izvje{taj o inspekcijskom nadzoru kojim se utvr-|uje niz nepravilnosti u radu ove firme, kao i rje{ewe Republi~ke uprave jav-nih prihoda kojim se nala`e firmi “Nikolas” da plati utajeni porez u izno-su od oko 30 miliona dinara.

Prema tvrdwama lidera radikala, ovi} je omogu}io da se cijela stvar za-ta{ka, ali je zauzvrat tra`io novac za svoj klub.

II ““DDaann”” 2222.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, uu rruubbrriiccii ““VViijjeessttii””,, nnaa ppoollaa ssttrraannee pprree-nnoossii iizzvvjjee{{ttaajj ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: VVii{{ee bbiihh vvoolleeoo ddaa oottppuuttuujjeemm uu HHaagg,, nneeggoo ddaa ppoobbiijjeeddiimm nnaa iizz-bboorriimmaa”” nnaaddnnaasslloovvoomm ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa ooppttuu`uujjee KKoo{{ttuunniiccuu ddaa sseebbee eellii ddaapprreeddssttaavvii kkaaoo oozzbbiiqqnnoogg kkaannddiiddaattaa””.. UU aannttrrffiilleeuu nnaasslloovveeqqnnoomm ““SSpprreemmaamm kkwwii-gguu ’’MMaaffiijjaa{{kkaa ppuuddlliiccaa –– NNeebboojj{{aa oovvii}}”” pprreenneesseennaa jjee iizzjjaavvaa ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee-{{eeqqaa oo oovvii}}eevvoojj sspprreezzii ssaa mmaaffiijjoomm.. UU ookkvviirruu oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennee ssuu ii ddvveeBBeettiinnee vveessttii ppoodd nnaasslloovvoomm ““RRuu`ii}}:: PPooddrr{{kkaa SSPPSS-aa [[ee{{eeqquu”” ii ““VVuulliinn ii VVuu-~~eellii}} nnee ppooddrr`aavvaajjuu [[ee{{eeqqaa””..

IIzzvvee{{ttaajj ssaa jjuu~~eerraa{{wwee kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree ooddrr`aannee uu MMUUPP-uu SSrr-bbiijjee,, aa kkoojjuu ssuu vvooddiillii mmiinniissttaarr ppoolliicciijjee DDuu{{aann MMiihhaajjlloovvii}} ii ppoommoo}}nniikk mmii-nniissttrraa ggeenneerraall-ppuukkoovvnniikk SSrreetteenn LLuukkii}},, nnaa~~eellnniikk RReessoorraa jjaavvnnee bbeezzbbeeddnnoossttiiMMUUPP-aa SSrrbbiijjee,, ““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2233.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““MMii hhaappssiimmoo,, aa ssuudd ppuu{{ttaa!!””,, nnaaddnnaasslloovvoomm ““DDuu{{aann MMiihhaajjlloovvii}},, mmiinnii-ssttaarr ppoolliicciijjee,, oo bbeezzbbeeddoonnoossnnoomm ssttaawwuu uu SSrrbbiijjii”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““PPoolliicciijjaa ddoo-vvrr{{aavvaa iissttrraaggee ppoovvooddoomm vvii{{ee nneerraassvveettqqeenniihh uubbiissttaavvaa ii oottmmiiccaa.. uuddnnee ooddlluu-kkee iissttrraa`nniihh ssuuddiijjaa zzbboogg kkoojjiihh llii~~iimmoo nnaa DDoonn KKiihhoottaa uu bboorrbbii pprroottiivv vveettrree-wwaa~~aa””.. UU aannttrrffiilleeuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““PPrroovveerriittee uu BBIIAA””,, DDuu{{aann MMiihhaajjlloovvii}} ddee-mmaannttuujjee ttvvrrddwwee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa ddaa ppoolliicciijjaa ppoosseedduujjee ““ddookkuummeennttaacciijjuu kkoo-jjaa ddiirreekkttnnoo uukkaazzuujjee nnaa uummee{{aannoosstt uu kkrriimmiinnaall”” aallii iihh nnee oobbjjaavvqquujjee,, jjeerr ssuu ttii ppoo-ddaaccii oozznnaa~~eennii kkaaoo ““ddrr`aavvnnaa ttaajjnnaa””::

U zavr{noj je fazi rad timova inspektora na rasvetqavawu najte`ih slu-~ajeva ubistava i otmica. Neki od ovih predmeta su policijski zavr{eni. Kadposao bude do kraja obavqen, javnost }e o svemu biti obave{tena.

Ovo je, pored ostalog, saop{teno na ju~era{woj konferenciji za novina-re u MUP Srbije, posve}enoj stawu bezbednosti u Republici u proteklih de-set meseci. Niko, me|utim, nije `eleo da otkrije o kojim se zlo~inima radi.Re~eno je da }e se uskoro “sve znati”.

Ministar policije Du{an Mihajlovi} naglasio je da je bezbednost dru-{tva nedeqiva i da u tome moraju svi da u~estvuju:

– Mi hapsimo, a neko pu{ta. ovek je izre{etao fasadu svoje ku}e, ispa-lio vi{e od 150 metaka iz automata za koji, naravno, nije imao dozvolu i pu-{ten je da se brani sa slobode. Ko }e biti odgovoran ako sutra izre{eta de-cu? Ispada da je policija kao Don Kihot koji se bori protiv vetrewa~a. To obes-hrabruje pripadnike ove slu`be.

Na slu~aj Spomenka Stojanova, koji je pre tri no}i u beogradskoj Kozar-~evoj ulici oko 22 ~asa otvorio vatru iz “kala{wikova” i koga je moralo da230

– ovi} plasira neistine, jer bi elio da odemu Hag. On ne vidi drugi iz-laz iz sada{we situacije. I ako odem, prije toga }u objaviti kwigu “Mafija{kapudlica – Neboj{a ovi}”, u kojoj }u ga jezikom dokumenata ga|ati u ~elo.

[e{eq tvrdi da u predizbornoj kampawi ne}e imati mnogo mitinga, kaou prethodnom izbornom ciklusu.

– S obzirom na velike tro{kove i napore koje zahtijeva organizacija sva-kog od tih mitinga, smatrali smo da je dovoqno da odr`imo samo ~etiri.

Predsjedni~ki kandidat SRS najavquje za 29. novembar u 12 ~asova mitingu Kosovskoj Mitrovici, a zavr{ni miting za 4. decembr na Trgu Republike u17 ~asova.

– Namjerno smo na tom mjestu zakazali miting da bi se pokazala masa, ka-ko bi je qudi poredili sa onim {to je bilo na Ko{tuni~inom ili Labusovom– zakqu~uje [e{eq.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDaannaass vviikkeenndd”” 2233-2244.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee nnaa ddvvee ssttrraannee oobb-jjaavvqquujjee iinntteerrvvjjuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa,, ddaatt nnoovviinnaarruu IIvvaannii VVuu{{kkoovvii}},, ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““IIddeejjee oo vveelliikkiimm ii eettnnii~~kkii ~~iissttiimm ddrr`aavvaammaa lloo{{ee ssuu pprroollaazziillee nnaa oovviimmpprroossttoorriimmaa””.. IIzz nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}},, pprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee,, pprreedd-sseeddnniikk KKoooorrddiinnaacciioonnoogg cceennttrraa zzaa KKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjuu RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee ii SSRRJJii lliiddeerr DDeemmookkrraattsskkee aalltteerrnnaattiivvee”” vviiddii ssee nnaa kkoojjiimm jjee ssvvee ffuunnkkcciijjaammaa NNeebboojj-{{aa oovvii}} bbiioo uu vvrreemmee ddaavvaawwaa iinntteerrvvjjuuaa..

UU tteekkssttuu jjee iizzddvvoojjeenn aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““TTuu`bbaa pprroottiivv ’’kkrreemm ffiirrmmii’’””::Srbija bi trebalo da bude demokratska zemqa sa punom vladavinom pra-

va, sa potpuno postavqenim institucijama i institucijama sa apsolutnom od-govorno{}u, zemqa u kojoj su postavqeni ekonomski standardi po evropskimi svetskim pravilima i zemqa koja je potpuno harmonizovana sa Evropskom uni-jom. Sve je u tome. Siguran sam da Srbija to mo`e, ali je potrebno mnogo vi-{e sloge kod ve}inskog naroda, a to su Srbi. Bez toga, pla{im se da }emo ima-ti problem sa budu}no{}u i on se ve} nazire u smislu odlaska iz zemqe veli-kog broja mladih stru~waka i nakon 5. oktobra 2000. godine. To deluje obeshra-bruju}e i depresivno. Srbija mora da ukqu~i i sve svoje potencijale iz dija-spore. Potrebna nam je objediwena dijaspora, a to ne mo`e da se postigne akoni matica nije objediwena.

Ovakvu viziju Srbije u kojoj bi se kandidovao za predsednika ima potpred-sednik Vlade Srbije, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Meto-hiju i lider Demokratske alternative Neboj{a ovi}, koji u intervjuu za “Da-nas” podse}a da je za stvarawe jake i moderne evropske dr`ave potrebno vre-me, a koliko }e to da traje, kako ka`e, zavisi od nas, od toga kako budemo od-redili prioritete i koliko budemo, bez stran~arewa, slo`ni oko nacional-nih i dr`avnih interesa.

Tokom posete Jugoslaviji, nezadovoqan brojem izbeglih lica koja su se vra-tila na Kosovo i Metohiju, generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je, iz-me|u ostalog, da je za obezbe|ivawe trajnog povratka najva`niji faktor vre-mena. Ima li nagove{taja koliko je vremena za to potrebno?

– Nema nagove{taja, jer mislim da je nezahvalno to vremenski oro~avatiiako je potpuno razumqivo nestrpqewe kod velikog broja interno raseqenihi prognanih lica. Me|utim, ne treba davati neki vremenski rok ili okvir, jer,ako se to ne sprovede u tom roku, mo`ete da imate velike probleme. Zato se

233

^ovi} je na konferenciji za novinare u Bujanovcu rekao da takva dokumen-ta ne postoje i da najboqi odgovor o tome mo`e dati Bezbednosno-informa-tivna agencija Srbije.“Ne bih voleo da BIA bude naslednik nekada{weg DB-a”, kazao je ^ovi} i novinarima pokazao dokumente za koja je rekao da govore“o delima i nedelima [e{eqa u isto~noj Slavoniji”.

On je rekao i da protiv [e{eqa “postoje prijave u etvrtom op{tinskomsudu u Beogradu, ali da on ne dolazi na su|ewa”.

“Sve {to nadaqe bude izlazilo u javnost od [e{eqa je name{teno. O svimzlo~inima postoje dosijei, ali se oni kriju”, kazao je ovi}, dodaju}i da je an-ga`ovao grupu advokata da intenzivno radi na prikupqawu materijala.

On je rekao i da je [e{eq bio “direktni naru~ilac mnogih zlo~ina”.KKoonnffeerreenncciijjuu zzaa nnoovviinnaarree ooddrr`aannuu uu MMUUPP-uu SSrrbbiijjee pprreenneeoo jjee ii ““NNaacciioo-

nnaall”” uu vviikkeenndd iizzddaawwuu 2233-2244.. nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee.. IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““MMiinnii-ssttaarr ppoolliicciijjee ooddlluu~~nnoo ooddbbaacciioo ttvvrrddwwee lliiddeerraa SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee,, kkaa-`ee ddaa MMUUPP nnee {{ttiittii nniijjeeddnnoogg lliiddeerraa vvllaaddaajjuu}}ee kkooaalliicciijjee””,, oobbjjaavvqqeenn jjee tteekkssttppoodd nnaasslloovvoomm ““MMiihhaajjlloovvii}}:: [[ee{{eeqq iizzmmii{{qqaa,, ppoolliicciijjaa nneemmaa nniikkaakkvviihh ddookkaa-zzaa oo uummee{{aannoossttii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa uu kkrriimmiinnaall””.. PPoorreedd oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjeeii kkrraa}}ii tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““II BBIIAA ddeemmaannttuujjee””..

VViikkeenndd iizzddaawwee ““DDaannaassaa”” 2233-2244.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee ddvvaa tteekk-ssttaa jjeeddaann iissppoodd ddrruuggoogg.. PPrrvvii tteekksstt oobbjjaavvqqeenn jjee ppoodd nnaasslloovvoomm ““PPooddaaccii oo kkrrii-mmiinnaalluu ssee nnee vvooddee kkaaoo ddrr`aavvnnaa ttaajjnnaa”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““UUpprraavvaa jjaavvnnee bbeezzbbeeddnnoo-ssttii MMUUPP SSrrbbiijjee ii UUpprraavvaa kkrriimmiinnaalliissttii~~kkee ppoolliicciijjee ddeemmaannttoovvaallii ttvvrrddwweeVVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa””.. NNaasslloovv ddrruuggoogg tteekkssttaa jjee ““BBIIAA nniijjee vvii{{ee ppoolliittii~~kkaa ppoo-lliicciijjaa””,, aa nnaaddnnaasslloovv ““BBeezzbbeeddnnoossnnoo-iinnffoorrmmaattiivvnnaa aaggeenncciijjaa ddeemmaannttuujjee ttvvrrddwweelliiddeerraa SSRRSS””..

UU iissttoomm vviikkeenndd iizzddaawwuu ““DDaannaass”” oobbjjaavvqquujjee ii tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““PPoolliiccaajj-ccii –– DDoonn KKiihhoottii”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““MMUUPP SSrrbbiijjee oo rraadduu uu pprrootteekklliihh ddeesseett mmeessee-ccii””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““MMiihhaajjlloovvii}} ddeemmaannttuujjee [[ee{{eeqqaa””..

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2233.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt iissppoodd nnaaddnnaa-sslloovvaa ““BBIIAA ddeemmaannttuujjee ttvvrrddwwuu VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa”” ssaa nnaasslloovvoomm ““NNeemmaa ttaakkvviihhddoossiijjeeaa””..

““BBlliicc”” pprreennoossii BBeettiinnuu vveesstt uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““NNeemmaa ddookkuummeennaattaa pprroo-ttiivv oovvii}}aa””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““MMiihhaajjlloovvii}} ddeemmaannttoovvaaoo [[ee{{eeqqaa””..

““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““NNee ppoossjjeedduujjeemmoo ddookkuummeennttaaoo oovvii}}uu”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““MMUUPP SSrrbbiijjee rreeaagguujjee nnaa ttvvrrddwwee VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa””..

““PPuubblliikkaa”” oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““TTaajj ttaajjnnii ddoossiijjee nnee ppoossttoo-jjii”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““DDuu{{aann MMiihhaajjlloovvii}} ddeemmaannttoovvaaoo [[ee{{eeqqeevvee ttvvrrddwwee uu vvee-zzii ssaa oovvii}}eemm””..

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” oobbjjaavvqquujjee TTaannjjuuggoovvuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““BBIIAA:: [[ee{{ee-qqeevvee ttvvrrddwwee nniijjeessuu ttaa~~nnee”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““II ttaajjnnee ppoolliicciijjee ttvvrrddee””.. NNaa iissttoojjssttrraannii ““DDaann”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: ^oovvii}} ppllaassiirraa nneeiissttii-nnee jjeerr `eellii ddaa ooddeemmuu HHaagg””.. NNaaddnnaasslloovv oovvoogg tteekkssttaa jjee ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa ddeemmaann-ttuujjee ddaa }}ee pprreedd ssaammee iizzbboorree ppoovvuu}}ii kkaannddiiddaattuurruu””::

Predsjednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, demantuje iz-jave nekih srbijanskih politi~ara da }e pred same izbore povu}i kandidaturu.

– Te neistine pri~a Neboj{a ovi}, kome vi{e niko odavno ni{ta ne vje-ruje – isti~e [e{eq.232

pen smawivao, u tom delu posla najodgovorniji su politi~ari, politi~ari ko-ji moraju da {aqu umerene poruke i da gra|anima obja{wavaju {ta se zapra-vo dogodilo. Sla`em se da treba da se vra}aju u istoriju, ali iz we ne treba davade iskqu~ivo i samo ono {to je bilo najru`nije. Iz te istorije treba vadi-ti pouke kako prevailaziti sve ono ru`no {to je na{ prostor, prostor Bal-kana, pro{ao u proteklih stotinak i vi{e godina. Zabrinut sam da je takvihpoliti~ara malo, da se oni na ovim prostorima jo{ uvek nose idejom kako ma-nipulisati masom. Masu je lako animirati nacionalisti~kim uzvicima, ma-nipulacijama i komercijalnim patriotizmom, jer masa ima jo{ jako puno o`i-qaka i rana iz pro{log vremena.

Ono {to je evidentno, jeste da srpski i albanski narod ili srpsko i al-bansko nacionalno pitawe nije re{eno i otuda imamo konfliktnu situaci-ju koja ve} jako dugo traje i koja u toj krizi hrani sama sebe. Mislim da je dokulminacije do{lo po~etkom 1999. godine, tokom bombardovawa. Tako|e, netreba da se zaboravi i da je jako puno krvi i rtava palo i sa jedne i sa drugestrane. To su veliki i duboki o`iqci za koje }e biti potrebno vreme da se pre-vazi|u i da bi qudi dobili ono elementarno poverewe u smislu da jedni po-red drugih mogu da `ive, da jedni druge dopuwavaju i da vide smisao tog zaje-ni~kog ivota, a sve u ciqu da im je izgledna perspektiva i da im standard izdana u dan raste. Znate, siroma{ni }e se te{ko pomiriti.

Pomenuli ste da je tokom skupa u Lucernu re~eno da je zamrla ideja o Ve-likoj Albaniji. Koliko je to iskren stav predstavnika albanske strane?

– Ja ne mogu da ka`em koliko je to iskreno, ali vreme }e vrlo brzo poka-zati koliko su to stvarno iskreni stavovi. Me|utim, ideje o velikim i etni~-ki ~istim dr`avama lo{e su prolazile na ovim prostorima i wih su obi~nopla}ali narodi iz etni~kih zajednica koje su bile povezane sa nazivom takvihdr`ava. Vrlo izra`ene primere imate i kod Hrvata i kod Srba i mislim da Al-banci ne smeju i ne bi trebalo da idu tim putem. Oni su se na tom skupu javnoogradili od tih ideja. Vide}emo kroz vreme da li je stvarno ideja o Velikoj Al-baniji stavqena u stranu. Ja, u principu verujem, ali ne mogu da ka`em potpu-no, jer je vreme glavni faktor u kome }emo vratiti to poverewe izme|u sebe.

Kako vidite Kosovo i Metohiju po odlasku me|unarodnih snaga sa tog pod-ru~ja?

– Ja ga zasad uop{te ne vidim, kao {to jako te{ko mogu da vidim Bosnu iHercegovinu po odlasku me|unarodnih snaga. Mislim da treba da pro|e jo{ vre-mena da bismo uop{te mogli to da sagledavamo. Ina~e, ja mogu da ka`em op{tupoliti~ku floskulu da vidim Kosovo ili BiH kao multienti~ke, ali da li }eta multietni~ka crta i kategorija da bude odr`iva, to ne mogu da ka`em. Zna-~i, jo{ uvek ne mogu da sagledam onako kona~no, a da to bude realno da bude odr-`ivo, kao {to ne mogu da sagledam ni prostor BiH bez me|unarodnih snaga. Sa-svim slu~ajno ih povezujem, ali eto, na neki na~in imamo dva protektorata, do-du{e razli~ita, s obzirom na to da je BiH dr`ava, a Kosovo i Metohija je pro-tektora u okviru na{e zemqe. Politi~ari moraju da budu realni i u svojim iz-javama ne smeju da budu ishitreni iako je tema vrlo zahvalna. Ako svaki dan da-jete po jednu bombastu izjavu oko Kosova, mo}i }ete svakodnevno da imate na-slov ili naslovnu stranu. A da li }emo mi od toga imati korist u praksi i naprostoru Kosova, mislim da ne}emo. Razmi{qam o tome, ali mislim da }e sna-

235

~uvamo takvih izjava u kojima bi se definisali kruti vremenski okviri. U sva-kom slu~aju, kad ka`emo “vreme”, onda treba biti realan i re}i “{to pre i u{to je mogu}e kra}em roku”, a da se pri tome zadovoqe bezbednost i slobodakretawa i svi ostali faktori koji proizlaze iz odr`ivog povratka.

Jednom prilikom ste rekli da ukoliko raseqeni sa Kosova samoinicija-tivno krenu natrag svojim ku}ama, da ne}e vi{e imati ko da im ka`e da odu-stanu od povratka. [ta to ta~no zna~i?

– To ta~no zna~i da vi{e niko ne}e imati moralno pravo, jer fakti~ki jedva puta, u junu i septembru ove godine, odlo`ena jedna takva wihova inicija-tiva. Jako je te{ko da neko nekome u 21. veku objasni da ne mo`e da se vrati svo-joj ku}i, da ne mo`e u woj da ivi i da ne mo`e da bude bezbedan na svom pose-du. Mislim da su tokom ove godine istro{ena ta dva kredita, u smislu konstruk-tivnog pristupa vezanog za razumevawe kod interno raseqenih lica, da ne do-|e do nekakvog masovnog povratka kojim bi se eventualno isprovocirao inici-dent na administrativnoj liniji ili na samom prostoru Kosova i Metohije. Ali,to su potro{ene mogu}nosti i o tome svi zajedno treba da vodimo ra~una.

Da li vam je za re{avawe pitawa Kosova potrebna ja~a podr{ka Saveznei Republi~ke vlade ili je Kosovo jo{ uvek problem samo Neboj{e ovi}a?

– Imam podr{ku toliku koliku imam. Kao {to i sami vidite, na na{oj unu-tra{woj politi~koj sceni, na`alost, skoro sve je postalo stran~arewe i svirpoblemi sa kojima se zemqa susre}e, kako unutarpoliti~ki tako i spoqnopo-liti~ki, postavqaju se tako da maltene imate “sa~eku{e” sa svih strana. To sedoga|a svakodnevno. Bilo bi dobro kada bi ta podr{ka bila ne ve}a, nego iskre-nija. Ve}a, u smislu da Vlada donese sve odluke, nije nikakav problem. I na Sa-veznoj i na Republi~koj vladi pro|u odluke koje su naravno proverene, kao i na-{i predlozi, ali se onda postavqa pitawe u samom sprovo|ewu stepena iskre-nosti i stepena homogenosti svih predstavnika Vlade kada te odluke primewu-jemo. Tu imamo o~igledan problem. I drugi problem je {to odluke, strategijei planove koje smo usvojili qudi izgleda slabo ~itaju, a samim tim i slabo raz-umeju i onda se javqa dodatni problem oko implementacije svega toga u praksi.

U Lucernu ste tokom vikenda u~estvovali na skupu “Albanci i wihovi su-sedi”. Pa, mogu li Albanci da budu dobre kom{ije?

– Mislim da Albanci mogu da budu dobre kom{ije, ali potrebno je vreme,jer, u svakom slu~aju, to je jedan proces koji }e potrajati. Na kraju krajeva, pro-blem Kosova i Metohije nije problem koji se dogodio 1999. godine. On se na-ma doga|ao dva veka unazad, od kraja 18. veka, a odre|ene kulminacije dogodilesu se u samom 19. veku da bi se prenele i u dvadeseti, sve do Balkanskih ratova1913. godine kada je i progla{ena dr`ava Albanija, a Kosovo i Metohija os-tao prostor u okvirima Republike Srbije. I naravno, od tada se gre{ke per-manentno prave. Bilo ih je jako puno i problemi su se nagomilali {to zna~ida mi imamo posla sa vekovnom netrpeqivo{}u i iskqu~ivo{}u koja je u po-jedinim periodima bila mawa, a u nekim ve}a.

Mislim da postoji model pomo}u koga mo`emo re{iti ovaj problem u smi-slu zajedni~kog `ivota na veoma izra`enom multietni~kom prostoru, s tim{to jedan zajedni~ki ciq koji je postavqen pred sve nas, a to su evroatlantskeintegracije, fakti~ki je motivacija da do toga do|e. Ono {to mene brine, toje visok stepen me|uetni~ke iskqu~ivosti i netolerancije, a da bi se taj ste-234

Da li je opasna teza da Srbiji ne treba predsednik?– Imali smo Milo{evi}a kao predsednika i time se pokazalo kakav pred-

sednik ne treba da bude. U slu~aju Milutinovi}a pokazuje se da mo`da Srbi-ji predsednik nije ni potreban. Ali, verujte, predsednik nam je potreban. Pred-sednik Srbije nije ime i prezime, ve} institucija i mi to tako treba da gle-damo. Ako mi unutra na to ne gledamo tako, kako }e neko spoqa ceniti tu in-stituciju. Predsednik treba da se dr`i Ustava i on treba da napravi iskorakka Ustavu. Mislim da je gospodin Ko{tunica ~ovek koji to mo`e, ali bi pre8. decembra morao da se napravi sna`an iskorak ka potpisivawu Ustavne po-veqe da bi se zavr{io jedan posao. [to se ti~e Srbije, potrebno je u izbornojkampawi potpuno se koncentrisati na ono {to ovde mora da se uradi. Prvo jedono{ewe Ustava i ~ovek koji to treba da inicira je predsednik, a ne kampa-we koje su ru`ne, negativne i kampawe u kojima se mi iz izvornog DOS bavi-mo sami sobom. Takve kampawe smawuju broj bira~a i samim tim nas vode u jo{ve}u krizu.

Koliko }e koaliciju DOS ko{tati to {to na predstoje}im izborima ne-ma svog predsedni~kog kandidata?

– Kao izvorni DOS imamo svog predsedni~kog kandidata. A ono {to je ta-ko|e ru`no i izaziva razo~arewe, to je da dogovori na ovim prostorima o~i-gledno ne mogu da traju du`e od tri, ~etiri dana. Svi me|usobni i unutra{wisukobi od 5. oktobra 2000. godine pa naovamo, ve} su jako puno ko{tali izvor-nu koaliciju DOS. Kroz na{e sukobe se stvorio prostor za ponovno animi-rawe ekstremnog nacionalizma. Narod ima visok stepen razo~aranosti, jer onnam kao izvornom DOS nije dao mandat da se sva|amo izme|u sebe. Dao nam jemandat da saniramo situaciju u zemqi koja je ruinirana Milo{evi}evom vla-davinom posledwih 10-12 godina, a naro~ito u posledwe ~etiri godine. Mi o~i-gledno vi{e energije tro{imo na me|usobice i me|ustrana~ke i me|ulider-ske sukobe, nego {to tro{imo na sanirawe kompletne situacije. Malo vreme-na posve}ujemo izgradwi institucija. Niko od nas pojedina~no nije institu-cija, jer niko od nas ne}e trajati na vlasti doveka. Svi smo promenqivi i totreba da shvatimo. Politi~ki ambijent u Srbiji postaje sve ru`niji jer je za-si}en sva|ama, sukobima, te{kim re~ima i netolerancijom. Kako }ete bititolerantni prema nekoj drugoj etni~koj zajednici ako u okviru svoje, me|u sop-stvenim politi~kim strukturama koje su demokratske, koristite jezik koji upojedinim trenucima prethodne vlasti nije bio kori{}en. ^ini mi se da supreuzeti mnogi modeli iz Milo{evi}evog vremena. Izgleda da je Milo{evi}dugo trajao i da je ostavio seme u odre|enim strukturama i pozicije i opozi-cije, od ~ega moramo da se oslobodimo.

Da li bi za DOS bilo otre`wewe kada bi, na primer, za predsednika Sr-bije bio izabran Vojislav [e{eq ili neko poput Slobodana Milo{evi}a?

– Bilo bi, ali to vam je kasno otre`wewe. O tome ne}u ni da razmi{qam,jer [e{eq nikada ne} postati predsednik. A ukoliko bi se ne{to sli~no desi-lo, ~isto hipoteti~ki da zamislimo, moram da ka`em da nakon toga Srbija gubisve. Izborom takvog ~oveka za predsednika, od Srbije ne bi ostalo ni{ta, jer vi-{e niko ne}e dozvoliti da budemo faktor nestabilnosti i u regionu, a i {ire.

Ako na predstoje}im izborima izaberemo nedemokratskog predsednika,ko treba vi{e da bude pozvan na odgovornost, gra|ani ili politi~ari?

237

ge me|unarodne zajednice ostati na tom prostoru jo{ jedno izvesno, sasvim pri-stojno vreme. Krajwi ciq je multietni~ki ivot na tim prostorima.

Da li to zna~i da Ustav Srbije ne mo`e da bude donesen dok se ne defini-{e kona~an status Kosova?

– Ne, to ne zna~i to. Ne znam odakle urba kod nekih. Mislim da ti koji`ure ili nisu promislili o toj urbi ili bi sada da poku{aju da i Kosovo uba-ce u politi~ku igru, odnosno me|ustrana~ku ili me|ulidersku igru. Ustav Sr-bije mo`e da se napravi sa jednom otvorenom formom. U okviru Srbije posto-ji jedna zona, jedan prostor koji je pod Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UNi dok va`i ta rezolucija, na tom prostoru bi}e uprava i protektorat me|una-rodne zajednice. A kada do|e do promena, onda }e se u tom delu, poglavqu ili~lanu Ustava napraviti promene. Ja nisam za ustave po principu deklaraci-ja. Skup{tine Jugoslavije, Srbije i Crne Gore mogu da donesu {ta god im pad-ne na pamet, ali je pitawe da li je to sprovodqivo. Ne mislim da je Ustav Sr-bije uslovqen kona~nim statusom Kosova.

U svakom slu~aju, onaj ko sada `uri sa kona~nim statusom Kosova, to mo-ra da se zna, snosi}e odgovornost za ono {to se sa Kosovom mo`e dogoditi. Jasam za realno re{ewe kada je Kosovo u pitawu, nisam za ekstremna re{ewa iza otvarawe sam dijaloga izme|u Beograda i Pri{tine. Na kraju krajeva, ta-kav korak sam i napravio. Ali, dijalog izme|u qudi koji godinama nisu pri-~ali, dijalog qudi koji su se dugi niz godina gledali preko ni{ana i dijalogizme|u etni~kih grupa koje su napravile velike `rtve jedne drugoj, treba dapo~ne sa odre|enim tehni~kim pitawima i re{avawem ivotnih problema kao{to su uslovi povratka, ekonomska problematika, trgovina, energetika, infra-struktura... Kroz ta pitawa mi treba da podi`emo nivo na{eg me|usobnog po-verewa da bi u jednom trenutku zajedno sazreli i kao zreli qudi i odgovornipoliti~ari otvorili temu kona~nog statusa Kosova i Metohije. Mi nosimo isto-rijsku odgovornost u smislu da su mnogi poku{avali da spotave re{ewe Ko-sova. Tu je bilo puno juri{a i s jedne i s druge strane. Na{a odgovornost je danapravimo odr`ivo re{ewe, zna~i da to ne ostavimo na{oj deci i unucima. Teizjave direktnog povezivawa Ustava i Kosova ne mislim da su mudre. One pred-stavqaju nekakav ekskluzivitet, a ako treba oko toga da se sukobimo, sukobi-}emo se, nema nikakvih problema.

Ho}e li Srbija 8. decembra dobiti predsednika?– Iskreno se nadam, mada ne mogu da budem siguran. Ono {to je evidentno,

jeste da postoji nezainteresovanost, odnosno bojkot. S jedne strane imate is-kreni bojkot pojedinih stranaka i lidera i ja to razumem, bez obzira na to {tosam protiv toga, i visoko cenim wihovu iskrenost. S druge strane, imamo ne-zainteresovanost u smislu, “pa ba{ nas briga, to nije na{ problem”. To je i tekako na{ problem. Gra|ani treba da znaju, neizborom predsednika Srbije na{me|unarodni polo`aj }e biti jo{ te`i, i kao zemqa, odnosno vlast, bi}emo shva-}eni kao neozbiqni. Naravno, to ne}e platiti politi~ari. To }e opet plati-ti gra|ani po svojim le|ima, a politi~ari }e se dobro u{u{kati i sa~uvati.Nisam vi{e za taj pristup, zato ne volim kada imamo odre|eni stepen neiskre-nosti i zato pozivam gra|ane da iza|u na izbore. Gra|ani treba da iza|u na iz-bore i iskoriste svoje pravo, ali treba da imaju na umu da na ovim predsedni~-kim izborima imamo samo jednog demokratskog kandidata.236

“Znamo koje grupe qudi to rade”, rekao je ovi}, i dodao da postoji grupana jugu Srbije, jedna grupa vezana za biv{u dr`avnu bezbednost, kao i da posto-je neki tragovi i u Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Prema ovi}evim re~ima, zadatak tih grupa je da se prikrije kriminal,{verc, trgovina oru jem, da se prikriju [e{eqevi i kontakti funkcione-ra SRS Maje Gojkovi} kada su na Brezovici 1998. i 1999. godine “svu dokumen-taciju Vlade Srbije davali albanskim ekstremistima”.

Wihov zadatak je i da “za{tite interese me|unarodnog kriminala u smi-slu {veca i cigarta, i oru ja, i droge, i to je centralni razlog svih ovih na-pada”, rekao je on, i dodao da je jedan od razloga to {to je Demokratska alter-nativa, ~iji je lider, na predsedni~kim izborima podr`ala Vojislava Ko{tu-nicu i {to }e to u~initi i 8. decembra.

– Zna~i, ovo je ne{to vi{e od igre. Tu su ~ak uvezana i ubrzawa za re{a-vawe navodnog statusa Kosova i Metohije. Znamo odre|ene grupe u kojima imai me|unarodnih faktora, naravno, kriminogenih, koje poku{avaju da prave kon-strukcije u smislu odre|enih na{ih povezivawa sa prostorom Kosova i Me-tohije”, rekao je ovi}.

“Iza svega toga jo{ stoji i prikrivawe kriminala i zlo~ina koji su po-~iweni na prostorima od isto~ne Slavonije, zna~i Hrvatske, Bosne pa sve doKosova i Metohije”, kazao je ^ovi} i dodao da se na to vi{e ne}e obazirati,“ali }emo vra}ati istom merom, pa }emo polako redom do}i i do mnogih zna-menitih imena i li~nosti dana{weg politi~kog ivota”.

On je rekao da je posle svega evidentirano da je [e{eq u “dubokim veza-ma” sa “mafijom i sa ortodoksnim kriminalcima na na{im prostorima kojisu, sasvim sigurno, imali duboke korene, pa ~ak i legitimacije u nekada{wojdr`avnoj bezbednosti”.

“Sve to {to rade, rade iz li~nih interesa, opqa~kali su narod u Slavo-niji, Hrvatskoj, u Bosni, na Kosovu, pa su pqa~kali narod i dok su bili u Ze-munu”, rekao je ^ovi} i dodao da je to “sve li~ni interes qudi koji `ive ve}godinama na srpskoj krvi i srpskoj nesre}i i na nesre}i svih gra|ana na ovimprostorima”.

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 2244.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee TTaannjjuuggoovvuu vveesstt oobbjjaavvqquujjee uu tteekk-ssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““SSvvee jjee mmoonnttaa`aa ii ffaallssiiffiikkaatt”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““NNeebboojj{{aa oo-vvii}} ooddggoovvaarraa nnaa [[ee{{eeqqeevvee ooppttuu`bbee””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je ju~e da je sada ja-sno da sve pri~e koje o wemu u javnosti ovih dana iznosi lider SRS Vojislav[e{eq predstavqaju falsifikat i monta`u. “Znamo koje grupe qudi to ra-de”, rekao je ovi} i dodao da postoji grupa na jugu Srbije, jedna grupa vezanaza biv{u dr`avnu bezbednost, kao i da postoje neki tragovi i u Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Prema ovi}evim re~ima, zadatak tih grupa je da se prikrije kriminal,{verc, trgovina oru jem, da se prikriju [e{eqevi i kontakti funkcione-ra SRS Maje Gojkovi} kada su na Brezovici, 1998. i 1999. godine, “svu dokumen-taciju Vlade Srbije davali albanskim ekstremistima”. Wihov zadatak je i da“za{tite interese me|unarodnog kriminala u smislu {verca i cigareta, ioru ja, i droge, i to je centralni razlog svih ovih napada”, rekao je on, i do-dao da je jedan od razloga i to {to je DA, ~iji je lider, na predsedni~kim iz-borima podr`ala Vojislava Ko{tunicu i {to }e to u~initi i 8. decembra.

239

– Politi~ari. Gra|ani za to ne mogu da se pozovu na odgovornost, jer gra-|ani }e preslikati wihov ose}aj u ambijentu koji su politi~ari napravili. Od-govornost je na{a.

Rekli ste da ukoliko Ustavna poveqa uskoro ne bude usvojena, dezintegra-cioni i krizni procesi oseti}e se vi{e ili iskqu~ivo na prostoru Srbije,nego Crne Gore. Zna~i li to da ste za samostalnu Srbiju?

– Nisam za samostalnu Srbiju, niti sam jugonostalgi~an. Realan sam ~o-vek i po zanimawu sam in`ewer, okrenut praksi. Nisam protiv samostalne Sr-bije, ali mislim da je o~uvawe zajedni~ke dr`ave realnost u ovom trenutku. Re-alnost, pre svega, {to je Evropa u poodmakloj fazi integracionih procesa. Ne-}e gledati blagonakloni ni na jednu ta~ku na ovim prostorima koja poku{a-va da bude dezintegraciona. Zato je va`no da se Poveqa usvoji. Simulirajmoneusvajawe Ustavne poveqe. Nakon izbornih rezultata u Crnoj Gori odmah }ese postaviti pitawe validnosti saveznog parlamenta. Odmah }e krenuti pro-cesi u Crnoj Gori po principu “pa dobro, Srbija to ne}e”, a da ne pri~amo omogu}im odlukama crnogorskog parlamenta. Nakon takvih odluka mo`e da sedogodi i fakti~ko odvajawe Crne Gore. Naravno, mnogi u Srbiji }e re}i, “padobro, pa {ta, Srbija treba da bude dr`ava”. Nije to problem, ve} je problemtrenutka u kome bi se to dogodilo. Srbija ima puno rana i opasno otvorenihmesta. Malopre smo pomiwali Kosovo, a da ne navodim druge zone. Ne}u ih na-merno pomiwati da ne bih davao ideje nekima koji o tome ve} dugo razmi{qa-ju. Sa Ustavnom poveqom dobija se vreme i u tom vremenu mogu}nost stabili-zacije i Srbije i Crne Gore u formi dr`avne zajednice gde niko ne mo`e datvrdi da za godinu ili dve i Srbija i Crna Gora ne}e da ka`u “pa dobro, biloje dosta zajedno”. U Evropi se potpuno relativizuju granice, to vi{e nisu tvr-de granice, a kod nas je jo{ uvek va`no staviti tarabu ili plot, kontejnere ilibodqikave ice. U razmi{qawima moramo da se oslobodimo ovakvih pristu-pa i zato mi je va`no da Povequ usvojimo. Na Predsedni{tvu DOS predlo`i-li smo jedan model koji je DOS i usvojio. Vidim da ga sada drugi propagiraju,nemam ni{ta protiv, i oni su iz DOS. Neka to radi ko god ho}e, samo da na|e-mo re{ewe. Razumem zagovornike samostalne Srbije. Ni{ta nisam ni ve}i nimawi Srbin od wih. Ne bih ni eleo da se sporim da li je neko za samostalnuSrbiju ili nije. Imam u glavi i tu opciju samostalne Srbije, kao i razmi{qa-wa “{ta ako ovo ne uspe, kako sa~uvati Srbiju”.

Najavili ste da je EU pripremila tu`bu na 150 strana protiv takozvanih“krem firmi”. Ima li me|u wima i na{ih firmi i ~ime se one bave?

– Pored me|unarodnih firmi ima i na{ih i to su firme koje se bavetrgovinom cigareta. U toku idu}e nedeqe ima}u kompletnu tu`bu i da}u jenovinarima da prou~e o kojim firmama je re~. Neka i javnost prou~i o ~e-mu se radi.

UU ““VVee~~eerrwwiimm nnoovvoossttiimmaa”” 2244.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeennaa jjee TTaannjjuuggoo-vvaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq pprriikkrriivvaa kkrriimmiinnaall””.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““NNee-bboojj{{aa oovvii}},, ppoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee ooppttuu`uujjee vvoo||uu rraaddiikkaallaa””::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, izjavio Tanjugu da je sa-da jasno da sve pri~e koje o wemu u javnosti ovih dana iznosi lider Srpskeradikalne stranke (SRS) Vojislav [e{eq predstavqaju falsifikat i mon-ta`u.238

{i ^ovi}u. Na osnovu ove dokumentacije mo`e da se vidi da je on u dosluhusa kriminalnim podzemqem. Kad policija prati neke istaknute kriminal-ce, onda dolazi do toga da se oni sastaju sa ovi}em – istakao je Vojislav [e-{eq, lider srpskih radikala, na ju~era{woj vanrednoj konferenciji za no-vinare, i dodao da je ovi} u sprezi sa {iptarskom mafijom i da reketira di-rektore pojedinih preduze}a iznu|uju}i im novac ili sponzorstvo za svoj ko-{arka{ki klub.

– Tako|e, u dokumentaciji se nalazi dokaz o kriminalnim radwama Mom-~ila Mandi}a iz Republike Srpske, koji je zajedno sa Neboj{om ovi}em, ~o-vek od najvi{eg poverewa Vojislava Ko{tunice – rekao je [e{eq i objasnioda ne bi ispalo da on sve to radi protiv predsednika SRJ Vojislava Ko{tu-nice, a u sprezi sa premijerom Zoranom \in|i}em, on je “ravnote`e radi iz-neo i podatke koji se odnose i na \in|i}eve qude”.

– Ve{ta~ki se otvara afera u na{oj zemqi o {vercu oru ja Iraku. To jesamo bacawe dimne zavese, jer su na{i glavni {verceri oru ja pravili poslo-ve sa Liberijom. A, za to je do gu{e bio anga`ovan Qubi{a Buha ume, jedanod glavnih {efova sur~inske mafije. U no}i izme|u 29. i 30. marta 2002. go-dine JAT-ov avion odleteo je u Monroviju, glavni grad Liberije, a putnici subili: {est funkcionera JAT-a i pet oficira VJ, koji su od Neboj{e Pavko-vi}a dobili nare|ewe da moraju na taj put, Jovan Aleksi}, kontakt osoba ko-ju je delegirao liberijski predsednik, Edvard Cehovin, slovena~ki dr`avqa-nin, Sa{a Vu~kovi}, generalni direktor preduze}a Difens iz Zemuna, ~ijije vlasnik Buha, kao i wegova poslovna sekretarica Jovanka \uran – rekao je[e{eq, i dodao da su pomenuti funkcioneri JAT-a i generali VJ bili “po-kri}e” za pri~u da na{a zemqa razvija vazduhoplovnu saradwu sa Liberijom,kako je tada zvani~no saop{teno.

[e{eq je jo{ rekao da se policija sada samo bavi istra`ivawem ko wemudaje informacije, pa zbog toga ~ak ne kontroli{e ko prolazi na crveno svetlo”.

Govore}i o crnogorskoj mafiji, [e{eq je pomenuo Qubi{u Mijatovi}a,biv{eg budvanskog policajca, a sada jednog od glavnih qudi crnogorske slu-`be dr`avne bezbednosti, da je li~no bio u vezi sa Vojom Rai~evi}em Ameri-kancem i Ivanom Deli}em Pekarom.

– Ivan Deli} je ubio ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, dok je Rai~e-vi} ivota li{io ]andu, Maju Pavi}, Arkanovog pukovnika [ucu i jo{ ve-liki broj qudi – tvrdi [e{eq, i dodaje da je za to saznao Milan Obradovi},sada{wi {ef beogradske policije, zbog ~ega je mogao da izgubi ivot.

IIssppoodd oovvoogg tteekkssttaa ““EEkksspprreess”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: KKoo bbiippoovveerroovvaaoo ddaa ssmmoo KKoo{{ttuunniiccaa ii jjaa mmaaffiijjaa{{ii”” uu kkoommee NNeebboojj{{aa oovvii}} ppookkuu{{aa-vvaa bbeezzuussppee{{nnoo ddaa ddeemmaannttuujjee iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa oo wweeggoovviimm kkrriimmiinnaall-nniimm rraaddwwaammaa::

Potpredsednik Vlade Srbije, Neboj{a ovi}, izjavio je ju~e da su sve op-tu`be koje lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq iznosi na we-gov ra~un falsifikati.

“Ako su gra|ani slu{ali ono {to pri~a [e{eq, mogli su da pomisle daje danas 1. april. Kalendarski, naravno, nije, ali izgleda realnost da je [e{eqsvakog dana klovn, pa ne moramo da ~ekamo svetski dan {ale”, rekao je ovi}Tanjugu.

241

IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oovvii}} ooddggoovvaarraa lliiddeerruu SSRRSS””,, ““BBlliicc”” 2244.. nnoo-vveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqqeevvee pprrii~~ee ssuu ffaall-ssiiffiikkaatt ii mmoonnttaa`aa””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je ju~e da je sada ja-sno da sve pri~e koje o wemu u javnosti ovih dana iznosi lider Srpske radikal-ne stranke Vojislav [e{eq, predstavqaju falsifikat i monta`u.

– Znamo koje grupe qudi to rade – rekao je ovi} i dodao da postoji grupana jugu Srbije, jedna grupa vezana za biv{u dr`avnu bezbednost, kao i da posto-je neki tragovi i u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Prema ^ovi}evimre~ima, zadatak tih grupa je da se prikrije kriminal, {verc, trgovina oru -jem, da se prikriju [e{eqevi i kontakti funkcionera SRS, Maje Gojkovi},kada su na Brezovici 1998. i 1999. godine “svu dokumentaciju Vlade Srbije da-vali albanskim ekstremistima”. Wihov zadatak je i da “za{tite interese me-|unarodnog kriminala u smislu {verca cigareta, oru ja i droge, i to je cen-tralni razlog svih ovih napada”, rekao je on i dodao da je jedan od razloga i to{to je Demokratska alternativa, ~iji je lider, na predsedni~kim izborima po-dr`ala Vojislava Ko{tunicu i {to }e to u~initi i 8. decembra. On je rekaoda je posle svega evidentno da je [e{eq u “dubokim vezama” sa “mafijom i saortodoksnim kriminalcima na na{im prostorima koji su, sasvim sigurno, ima-li duboke korene, pa ~ak i legitimacije u nekada{woj dr`avnoj bezbednosti”.

– Sve to {to rade, rade iz li~nih interesa, opqa~kali su narod u Slavo-niji, Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, pa su pqa~kali narod i dok su bili u Zemu-nu – rekao je ovi} i dodao da je to “sve li~ni interes qudi koji ive ve} go-dinama na srpskoj krvi i srpskoj nesre}i i na nesre}i svih gra|ana na ovim pro-storima”.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 2244.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oo-vvii}} nneeggiirraa [[ee{{eeqqeevvee ttvvrrddwwee”” pprreennoossii BBeettiinnuu vveesstt oo oovvii}}eevvoomm nneeggiirraawwuu nnaa-vvooddaa ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa oo wweeggoovvoojj uummee{{aannoossttii uu kkrriimmiinnaallnnee aaffeerree::

Predsjednik Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, negirao je ju~e tvrd-we lidera radikala Vojislava [e{eqa da policija posjeduje dokumentacijukoja ukazuje na wegovu umije{anost u kriminalne aktivnosti.

^ovi} je na konferenciji za novinare u Bujanovcu rekao da takva dokumen-ta ne postoje i da najboqi odgovor o tome mo`e dati Bezbjednosno-informa-tivna agencija Srbije.

“Ne bih volio da BIA bude nasqednik nekada{weg DB-a”, kazao je ovi}i novinarima pokazao dokumente za koja je rekao da govore “o djelima i nedje-lima [e{eqa u Isto~noj Slavoniji”.

On je rekao i da protiv [e{eqa “postoje prijave u etvrtom op{tinskomsudu u Beogradu, ali da on ne dolazi na su|ewa”.

On je rekao i da je [e{eq bio “direktni naru~ilac mnogih zlo~ina”.““EEkksspprreess”” 2255.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, uu rruubbrriiccii ““DDooggaa||aajj ddaannaa””,, oobbjjaavvqquujjee

tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““RReekkeett vvaaqqaaoo zzaa kkoo{{aarrkkuu”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““RRiitteerrnn:: VVoojjiissllaavv[[ee{{eeqq ooddggoovvaarraa DDuu{{aannuu MMiihhaajjlloovvii}}uu uu vveezzii ssaa NNeebboojj{{oomm oovvii}}eemm””.. TTeekkssttssaaddrr`ii aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““SSrrppsskkoo-ccrrnnooggoorrsskkii llaannaacc ssmmrrttii”” uu kkoommee nnaavvoo-ddii sspprreegguu iizzmmee||uu ssrrppsskkee ii ccrrnnooggoorrsskkee mmaaffiijjee””::

– Po{to je ministar Du{an Mihajlovi} u petak rekao za dokumentaci-ju koju vam pokazujem da nije dr`avna tajna, ja vam je dajem, a radi se o Neboj-240

– Slu~ajno znam genezu ove ujdurme, jer i na~elnik Ilija Mati} i autorpomenutog teksta, Dragan Vitomirovi}, dobri su mi prijateqi – ka`e Bo`i-dar Spasi}, biv{i visoki funkcioner SDB. – Wih dvojica su do pre godinudana bili nerazdvojni i ~lanovi Nove demokratije. A onda je jedan od dvoji-ce novinarevih sinova uhva}en u {vercu cigareta iz Bugarske, pa je otac zvaoMati}a i molio ga da ne pi{e prijavu. Ovaj je to ipak u~inio i od tada trajepravi rat me|u wima. ak je i ministar Du{an Mihajlovi} u nekoliko navra-ta poku{ao da ih smiri, a onda je i on digao ruke od svega – ka`e Spasi}.

““BBoorrbbaa”” 2255.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, uu rruubbrriiccii ““PPrroozziivvkkaa––rreeaaggoovvaawwaa””,, oobb-jjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““MMaaffiijjaa pprreeuuzzeellaa vvllaasstt”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerrrraaddiikkaallaa VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq::”” uu kkoommee ppii{{ee oo ggoossttoovvaawwuu ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaauu jjuu~~eerraa{{wwoojj eemmiissiijjii BBKK tteelleevviizziijjee ““NNiijjee ssrrppsskkii }}uuttaattii””::

Predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke (SRS), Vojislav [e-{eq, ocenio je ju~e da u Srbiji sada samo mafija ivi boqe nego u pro{lomre`imu, jer je “preuzela vlast u svoje ruke”.

“Mafija je po~ela da se stvara u Milo{evi}evo (Slobodan, biv{i pred-sednik Srbije i SRJ) vreme, ali nije ovladala procesima, krila se”, istakaoje [e{eq u emisiji BK televizije “Nije srpski }utati”, a prenosi Tanjug.

On je potvrdio da su u tada{woj vlasti, ~iji je deo bio, postojali qudi ko-ji su “bili u sprezi s mafijom”, ali je dodao da je “sada mafija uzela vlast”.

Prema oceni lidera SRS, smena tada{weg na~elnika Resora dr`avne bez-bednosti, Jovice Stani{i}a (novembar 1998. godine), bio je “najkrupniji po-sao u borbi protiv mafije”, jer mu “ni Milo{evi} nije ni{ta mogao”.

Kako je naglasio [e{eq, zahvaquju}i konkurenciji izme|u mafija{kihklanova, mnoge stvari danas dospevaju u javnost, a on to iznosi, jer “ne mo`eda muri u ovom prestrojavawu mafije”.

Podatke mu, kako je rekao, daju visoki policijski funkcioneri, jer “ima-ju poverewa” da }e to izneti u javnost.

[e{eq je voditequ emisije dao navodno poverqive policijeke dokumen-te o “kriminalnim aferama” potpredsednika Vlade Srbije Neboj{e ovi}a,obrzla`u}i da ga je ministar unutra{wih poslova Du{an Mihajlovi} izja-vom da ti dokumenti ne postoje, “oslobodio ~uvawa dr`avne tajne”.

PPoorreedd oovvoogg tteekkssttaa,, uu iissttoojj rruubbrriiccii ““BBoorrbbaa”” oobbjjaavvqquujjee ii tteekksstt ssaa nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““NNeebboojj{{aa oovvii}}::”” ii nnaasslloovvoomm ““NNiissaamm nnii~~iijjii ppoosslluu{{nniikk””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je da su sve optu`bekoje lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, iznosi na wegov ra-~un falsifikati sa kojima treba da se pozabave nadle`ni dr`avni organi.

“Ako su gra|ani slu{ali ono {to pri~a [e{eq, mogli su da pomisle daje danas 1. april. Kalendarski, naravno, nije, ali izgleda realnost da je [e{eqsvakog dana klovn, pa ne moramo da ~ekamo svetski dan {ale”, rekao je ovi}Tanjugu.

“Mogu slobodno da ka`em da je ovo napad na politi~are koji nikome ni-{ta ne duguju. Ima li ikoga ko mo`e da poveruje da smo (predsednik SRJ Vo-jislav) Ko{tunica i ja mafija{i?” – zapitao je ovi}.

“Uostalom, ja sam pozvao i organe policije da ka`u i prika`u javnosti imali ne~ega {to sam uradio ne~asno. Dobili smo, naravno, odgovor, a sve ono da-qe {to [e{eq prikazuje to su falsifikati i sa tim treba da se pozabave dr-`avni organi”, kazao je ovi}.

243

Prema wegovim re~ima, [e{eq uporno nastavqa svoju “klovnovsku ulo-gu i prezentira najgnusnije la`i” kako bi ga uprqao. “Mogu slobodno da ka`emda je ovo napad na politi~are koji nikome ni{ta ne duguju. Ima li ikoga ko mo-`e da poveruje da smo predsednik SRJ Vojislav Ko{tunica i ja mafija{i?”,zapitao je ovi}. “Uostalom, ja sam pozvao i organe policije da ka`u i prika-`u javnosti ima li ne~ega {to sam uradio ne~asno. Dobili smo, naravno, od-govor, a sve ono daqe {to [e{eq prikazuje, to su falsifikati i time trebada se pozabave dr`avni organi”, kazao je ovi}.

On je ocenio da je, izgleda, nekome po~elo u`asno da smeta {to nije ni~i-ji poslu{nik. “Nisam bio ni Milo{evi}ev poslu{nik, pa je poku{ao, zajed-no sa [e{eqem, da me uni{ti i nije mogao, jer nije imao za {ta da me okri-vi”, naglasio je ovi}.

“Sada to radi neko iz senke ko se uporno trudi da imitira Milo{evi}a.Poku{ava da me disciplinuje i upla{i. Poru~ujem mu – ako [e{eq nastavida iznosi neistine na moj ra~un da }emo najzad ’podi}i kamen’ i videti ko u tojbu|i smi{qa prqave poslove sa [e{eqem i kakve koristi imaju od toga”, re-kao je ovi}.

PPoottoomm sslleeddii ttrree}}ii tteekksstt ssaa nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqqeevvaa kkrrttiiccaa ppoolliicciijjsskkaa bbuu-bbiiccaa””.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““JJaavvnnaa ttaajjnnaa ppoolliicciijjsskkee kkuuhhiiwwee:: kkoo iizz vvrrhhaa MMUUPP-aa((nnii))jjee iinnffoorrmmaattoorr SSRRSS””.. UU tteekkssttuu ssee nnaaggaa||aa oo mmoogguu}}iimm iizzvvoorriimmaa ddrr VVoojjiissllaa-vvaa [[ee{{eeqqaa nnaa oossnnoovvuu kkoojjiihh ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq uuppoozznnaajjee jjaavvnnoosstt ssaa kkrriimmiinnaall-nniimm aaffeerraammaa vvllaaddaajjuu}}iihh ppoolliittii~~aarraa::

Potpukovnik policije Ilija Mati}, ina~e na~elnik SUP-a u Zaje~aru,koga je jedan nedeqnik nedavno ozna~io kao glavnu [e{eqevu “krticu” u vr-hu MUP-a, najverovatnije je samo rtva lokalnih intriga tim pre {to funk-cija na kojoj se nalazi nije dovoqno visoka da mu omogu}i pristup najpoverqi-vijim informacijama, poput detaqa o toku istrage oko ubistva generala Bo-{ka Buhe, ili navodnim ne~asnim poslovima potpredsednika Vlade Srbije Ne-boj{e ovi}a, smatra izvor “Ekspresa”.

Na~elnici gradskih i regionalnih SUP-ova dobijaju samo dnevne izve{ta-je o doga|ajima na teritoriji Republike, a jednom nedeqno dolaze u Beograd napro{ireni kolegijum. Na ovim sastancima uglavnom se razgovara o teku}oj pro-blematici u pojedinim sredinama, ali ne i o detaqima istraga koje vode spe-cijalizovane slu`be, pogotovo one kao {to su Uprava za borbu protiv orga-nizovanog kriminala, ili BIA.

Na~elnici gradskih i regionalnih SUP-ova (u ovom slu~aju to je Bor) upo-znati su sa istragom samo ako se vodi na wihovoj teritoriji, mada ni tada ne-ma pravila. Ukoliko se u MUP-u proceni da je to posao za tim stru~waka, onidolaze iz Beograda i nisu obavezni da o svom radu izve{tavaju lokalne poli-cijske funkcionere.

Za otkrivawe ubice Buhe, ali i za niz drugih nerasvetqenih zlo~ina, po-put likvidacije Slavka ]uruvije, Radovana Stoj~i}a Baye i mnogih drugih, ne-posredno su zadu`eni pripadnici Odeqewa za krvne delikte SUP-a Beograd,ali deo posla obavqa i UBPOK, kao i srpska tajna policija. Nema sumwe dado dr Vojislava [e{eqa “cure” podaci iz svakog od ovih segmenata, kao {toje bio slu~aj i dok se nalazio na ~elu Anketnog odbora Savezne skup{tine ko-ji se bavio likvidacijom ministra vojnog Pavla Bulatovi}a.242

ne “Stara Crna Gora” – ka`e [e{eq. – Kada je {ef kriminalne policije, Mi-lorad Vlahovi}, sklonio Obradovi}a, ubrzo je likvidiran, ali niko ne zna po-~inioca i motiv.

[e{eq, tako|e, tvrdi i da je Toni Pecovi}, po nalogu Belog Raspopovi-}a, ubio visokog funkcionera DB Crne Gore Gorana @ugi}a zbog sumwe da jesara|ivao sa VJ.

Lider radikala je zakqu~io da se ne pla{i tu`bi, jer su ga jo{ pre godi-nu dana policijski funkcioneri Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi} tu`i-li zato {to je rekao da su oni organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a, aistraga do danas nije sprovedena.

Lider radikala tvrdi da je savezni ministar policije Zoran @ivkovi}u izgradwu porodi~ne ku}e u [vedskom nasequ u Ni{u, potro{io 360.000 ma-raka, kao i da je zbog pravqewa leve strane trotoara u Mavrovskoj ulici uni-{tio od 100 do 150 grobova na Pantelejmonskom grobqu.

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je da su sve optu`bekoje lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq iznosi na wegov ra~un,falsifikati sa kojima treba da se pozabave nadle`ni dr`avni organi.

Prema wegovim re~ima, [e{eq uporno nastavqa svoju “klovnovsku ulo-gu i prezentira najgnusnije la`i” kako bi ga uprqao.

On je ocenio da je, izgleda, nekome po~elo u`asno da smeta {to nije ni-~iji poslu{nik.

“Sada to radi neko iz senke ko se uporno trudi da imitira Milo{evi}a.Poku{ava da me disciplinuje i upla{i. Poru~ujem mu – ako [e{eq nastavida iznosi neistine na moj ra~un – da }emo najzad “podi}i kamen” i videti ko utoj bu|i smi{qa prqave poslove sa [e{eqem i kakve koristi imaju od toga”,rekao je ovi}.

“Vide}emo i ko je gazda i {ta im je ciq kada vode prqavi rat protiv Ko-{tunice i mene”, dodao je ^ovi} i izrazio nadu da su “gra|ani klovna pre-poznali”.

UU tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq ooppttuu`uujjee ii ppoozziivvaa”” ii nnaasslloovvoomm ““UU ssttuu-ddiioo nnaa mmeeggddaann””,, ““GGllaass jjaavvnnoossttii 2255.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iizzvvee{{ttaajjssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee nnaa kkoojjoojj jjee ddrr VVoojjiissllaavv[[ee{{eeqq iizznneeoo nnoovvee ~~iiwweenniiccee oo NNeebboojj{{ii oovvii}}uu.. UU tteekkssttuu jjee pprreenneesseennaa ii iizz-jjaavvaa ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa ddaa ii ddaaqqee iinnssiissttiirraa nnaa tteelleevviizziijjsskkoomm dduueelluu ssaa KKoo-{{ttuunniiccoomm::

Vojislav [e{eq, lider radikala, na ju~era{woj vanrednoj konferenci-ji za novinare optu`io je Neboj{u ovi}a da je vrhunski mafija{. On je jo{naveo da se aferom o Iraku eli samo zata{kati glavni poslovi {verca oru -ja sa Liberijom, te da je u tom poslu do gu{e bio anga`ovan Qubi{a Buha u-me, te da je u to ume{an i Neboj{a Pavkovi}. [e{eq je izneo i kompromitu-ju}e informacije vezane za Zorana @ivkovi}a, saveznog ministra policije,Qubi{u Mijatovi}a, jednog od glavnih qudi crnogorske SDB.

Na pitawe da li je dobio odgovor o duelu sa Vojislavom Ko{tunicom, [e-{eq je odgovorio: “Ne. Mar{i}anin je javno saop{tio da oni smatraju da netreba da bude televizijskog duela u prvom krugu, nego u drugom”.

– Najradije bih da imam duel direktno sa Ko{tunicom, pa makar Bori-slav Pelevi} pobedio. Mi }emo i daqe insistirati na televizijskom due-

245

On je ocenio da je, izgleda, nekome po~elo u`asno da smeta {to nije ni~i-ji poslu{nik.

“Nisam bio ni (biv{i predsednik Srbije i SRJ Slobodan) Milo{evi}ev(poslu{nik), pa je poku{ao, zajedno sa [e{eqem da me uni{ti i nije mogao,jer nije imao za {ta da me okrivi”, naglasio je ovi}.

IIzzvvee{{ttaajj ssaa vvaannrreeddnnee kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraann-kkee,, ooddrr`aannee ddaann rraanniijjee,, aa nnaa kkoojjoojj jjee ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq iizznneeoo nnoovvee ~~iiwweenniicceeoo ddoosslluuhhuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ssaa kkrriimmiinnaallnniimm ppooddzzeemmqqeemm ii wweeggoovvoojj sspprreezzii ssaa {{iipp-ttaarrsskkoomm mmaaffiijjoomm,, kkaaoo ii ~~iiwweenniiccee oo aaffeerrii ookkoo ttrrggoovviinnee oorruu`jjeemm ssaa IIrraakkoomm,,““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2255.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm““IIrraakk ssaammoo mmaaggllaa”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““VVoo||aa rraaddiikkaallaa iizznneeoo nnoovvee ppooddaattkkee oo iizzvvoo-zzuu oorruu`jjaa””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa jjee nnoovviinnaarriimmaa ppooddeelliioo ppoollii-cciijjsskkuu ddookkuummeennttaacciijjuu zzaa kkoojjuu mmiinniissttaarr MMiihhaajjlloovvii}} kkaa`ee ddaa nnee ppoossttoojjii ppaa nniijjeeddrr`aavvnnaa ttaajjnnaa.. [[ee{{eeqq ttvvrrddii ddaa jjee ggllaavvnnii iizzvvoozznniikk oorruu`jjaa bbiioo QQuubbii{{aa BBuuhhaa””..UU tteekkssttuu jjee aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““@@iivvkkoovvii}}””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa jjee iiTTaannjjuuggoovvaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq iizzmmii{{qqaa””::

Po{to je ministar unutra{wih poslova Srbije Du{an Mihajlovi} rekaoda izvorna policijska dokumenta koja posedujem o Neboj{i ovi}u nisu dr`av-na tajna, omogu}io mi je da ih poka`em javnosti.

Predsednik SRS, Vojislav [e{eq, dele}i kopije policijske dokumenta-cije, ponovio je na ju~era{woj, vanrednoj konferenciji za novinare, optu`bena ra~un potpredsednika Vlade Srbije da je u “dosluhu sa kriminalnim podze-mqem, u sprezi sa {iptarskom mafijom” i da je “reketirao preduze}a i direk-tore (poput Milutina Mrkowi}a) kako bi sponzorisali wegov ko{arka{kiklub FMP”.

– Mo`da policijski vrh ne mo`e da prona|e ova izvorna dokumenta jer sto-je kod mene – ka`e [e{eq. – Trebali bi da me zaposle kao honorarnog direk-tora Policijskog arhiva i tada }e mo}i da prona|u svu dokumentaciju.

Lider radikala je izneo tvrdwu da je “afera oko navodne trgovine oru -jem sa Irakom “dimna zavesa”, jer se prava trgovina oru jem odvijala sa Libe-rijom, koja je, tako|e, pod sankcijama UN.

– U no}i izme|u 29. i 30. marta JAT-ov DC 9 oti{ao je za Monroviju, glav-ni grad Liberije, a na aerodrom “Roberts” sletela je na{a zvani~na delega-cija koja je trebala da “unapredi vazduhoplovstvo na{e dve zemqe” – tvrdi [e-{eq. – U toj delegaciji bilo je {est funkcionera JAT-a i pet pripadnika VJ,~ija imena ne}u iznositi jer nisu kriminalci, oti{li su zbog nare|ewa. Va-`no je da su se u avionu nalazili Jovan Aleksi}, kojeg je delegirao predsed-nik Liberije, Slovenac Edvard Cehovin, direktor Sa{a Vu~kovi} i poslov-ni sekretar Jovanka \uran iz firme “Difens”, ~iji je vlasnik Qubi{a Bu-ha ume.

[e{eq je izneo i podatke o, kako ka`e, crnogorskoj mafiji, rekav{i daje Voju Rai~evi}a Amerikanca (koji je ubio Arkanove prijateqe ]andu, MajuPavi} i [ucu) i Ivana Deli}a (osumwi~enog za ubistvo Pavla Bulatovi}a)dr`ao na kontaktu Qubi{a Mijatovi}, budvanski policajac zadu`en za obez-be|ewe Mila \ukanovi}a.

– Do sli~nih podataka do{ao je i {ef beogradske policije Milan Obra-dovi}, kojeg su zbog toga poku{ali da ubiju, kada je izlazio iz budvanske kafa-244

IIzzjjaavvee NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa ddaattee aaggeenncciijjii BBeettaa,, nnoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” oobbjjaa-vvqquujjee uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““VViiddee}}eemmoo kkoo jjee ggaazzddaa””.. NNaaddnnaasslloovv jjee ““^oovvii}} ddee-mmaannttuujjee lliiddeerraa rraaddiikkaallaa””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii aannttrrffiillee ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq jjeekklloovvnn””..

IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq iizznneeoo nnoovvee ddookkaazzeeoo sspprreezzii ppoolliittiikkee ii mmaaffiijjee uu SSrrbbiijjii””,, ““IIddeennttiitteett”” 2266.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinneeoobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““ oovvii}} rraaddii ssaa {{iippttaarrsskkoomm mmaaffiijjoomm,, uummee ii PPaavv-kkoovvii}} ttrrggoovvaallii oorruu`jjeemm”” uu kkoommee pprreennoossii iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa oo nnoovviimmddookkaazziimmaa oo uummee{{aannoossttii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa uu nneeddoozzvvooqqeennee rraaddwwee.. TTeekksstt ssaaddrr`iiddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““@@iivvkkoovvii}}eevvaa kkuu}}aa oodd 336600..000000 DDEEMM”” ii ““@@uuggii}}aauubbiioo TToonnii PPeeccoovvii}} ppoo nnaalloogguu BBeelloogg RRaassppooppoovvii}}aa””::

Ostaju}i dosledan sebi, Vojislav [e{eq je ponovo te{ko optu`io pot-predsednika srpske vlade, Neboj{u ^ovi}a, zatim je javno prezentirao ko jei sa kime tajno trgovao oru jem iz na{e zemqe, a pridodao je i neke nove de-taqe u prilog rasvetqavawu ubistava koje su, po wegovom mi{qewu, po~ini-le ubice iz Crne Gore: Voja Rai~evi} i Ivan Deli} pod patronatom {efa obez-be|ewa Mila \ukanovi}a – Qubi{e Mijatovi}a...

– Iako ministar Mihajlovi} tvrdi kako nema u policiji nikakvih doku-menata, ja vam dajem originalna policijska dokumenta o kriminalnoj delat-nosti Neboj{e ^ovi}a, vrhunskog mafija{a, koji se kao “som upecao na dur-dubak”! – ka`e pobedonosno [e{eq. – Ova dokumenta dokazuju da radi u doslu-hu sa {iptarskim mafija{ima, da reketira mnoga preduze}a, iznu|uju}i pa-re, tobo`e za sponzorstvo ko{arka{kog kluba. Kako je i javno Mihajlovi} re-kao da ta dokumenta nisu dr`avna tajna, ja ih stavqam na uvid javnosti... Mo-`da ih Mihajlovi} stvarno i nema u svojim arhivama Ministarstva, jer su mo-`da kod mene, pa mu je sada najve}a briga da prona|e ko mi ih i na koji na~indostavqa. U wima se, tako|e, vidi da je Mom~ilo Mandi} najve}i kriminalacu Republici Srpskoj, a zna se, da su ovi} i Mandi} qudi od najve}eg povere-wa Vojislava Ko{tunice.

Iz dokumenata se mo`e pro~itati da je ^ovi} imao kontakte sa pojedi-nim qudima, kako iz sveta biznisa, tako i Vojske Jugoslavije, posebno sa gene-ralom Ninoslavom Krsti}em, da se ivo zanima kako za wegovu, tako i sudbi-nu generala Pavkovi}a!?

Da ne bude kako [e{eq optu`uje samo qude bliske Ko{tunici, pobri-nuo se saop{tavaju}i neke do sada nepoznate detaqe oko afere izvoza oru jaIraku:

– U dokumentima smo prona{li kako je ume reketirao Milutina Mrko-wi}a i Radoslava Laleta Sekuli}a – dodaje [e{eq. – Tako|e je jasno da je afe-ra trgovine oru jem sa Irakom ve{ta~ka i da je to samo “bacawe dimne zave-se”, jer se glavni {verc obavqao sa Liberijom, koja je pod sankcijama UN ba{po pitawu izvoza oru ja, i da je u tom poslu do gu{e Qubi}a Buha ume, jedanod glavnih {efova sur~inske mafije. U glavni grad Liberije, 29. i 30. martaove godine, odleteo je avion DC-9 u kome je bilo i 6 funkcionera JAT-a, kojisu samo slu`ili kao maska onima drugima. U avionu je bilo pet oficira VJ,ali wihova imena nisu bitna, jer oni nisu kriminalci, ve} stru~waci koji sunare|ewa dobili od Neboj{e Pavkovi}a. U posao je ume{an ume, prijateqNeboj{e Pavkovi}a, a veza im je bio Jovan Aleksi} (predstavnik liberijskog

247

lu. Pozivam Ko{tunicu da ne be`i sa megdana, da iza|emo na bilo koju te-leviziju, neka on odabere vreme i da su~elimo svoje politi~ke stavove, pred-sedni~ke programe i svoje raznorazne informacije – navodi se u saop{te-wu SRS.

IIssppoodd oovvoogg tteekkssttaa ““GGllaass jjaavvnnoossttii”” oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oo-vvii}}:: [[ee{{eeqq ppllaassiirraa llaa`ii””..

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” iissttoogg ddaannaa,, 2255.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, iissppoodd zzaajjeedd-nnii~~kkoogg nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerrii SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ii DDeemmookkrraattsskkee aalltteerr-nnaattiivvee nnee pprreessttaajjuu ddaa ssee mmee||uussoobbnnoo ooppttuu`uujjuu”” oobbjjaavvqquujjee ddvvaa tteekkssttaa.. PPrrvvii tteekkssttppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: oovvii}} iizznnuu||uujjee nnoovvaacc”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““NNaavvooddee}}ii oo-vvii}}aa kkaaoo jjeeddnnoogg oodd qquuddii oodd nnaajjvvee}}eegg ppoovvjjeerreewwaa VVoojjiissllaavvaa KKoo{{ttuunniiccee,, [[ee{{eeqqjjee rreekkaaoo ddaa nnee eellii ddaa nneekkoo kkaa`ee ddaa oonn ssaammoo nnaappaaddaa KKoo{{ttuunniiccuu ii ddaa ttoo rraaddii uuzzppooddrr{{kkuu pprreemmiijjeerraa SSrrbbiijjee ZZoorraannaa \\iinn||ii}}aa””.. DDrruuggii tteekksstt iimmaa nnaasslloovv ““^oovvii}}::KKoo jjee uubbiioo SSllaavvkkaa ]]uurruuvviijjuu??”” kkoojjii pprreennoossii BBeettiinnuu vveesstt kkaaoo ooddggoovvoorr NNeebboojj{{ee^oovvii}}aa nnaa iissttiinnee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa.. PPooddnnaasslloovv oovvoogg tteekkssttaa jjee ““DDeemmaannttuu-jjuu}}ii [[ee{{eeqqeevvee ttvvrrddwwee ddaa ssuu oonn ii KKoo{{ttuunniiccaa ppoovveezzaannii ssaa ddiijjeelloomm mmaaffiijjee,, oo-vvii}} jjee uukkaazzaaoo ddaa jjee ppoozzvvaaoo ii ppoolliicciijjuu ddaa kkaa`ee iillii uuttvvrrddii iimmaa llii nnee~~eeggaa {{ttoo jjeeuurraaddiioo nnee~~aassnnoo””..

PPooddggoorrii~~kkii ““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““MMaaffiijjaa uuzzee-llaa vvllaasstt uu SSrrbbiijjii””,, nnaaddnnaasslloovvoomm ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq iizzjjaavviioo uu eemmiissiijjii BBKK TTVV””ii ppooddnnaasslloovvoomm ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa pprriizznnaaoo ddaa mmuu ppoovvjjeerrqqiivvee ppooddaattkkee ddaajjuu vviissoo-kkii ppoolliicciijjsskkii ffuunnkkcciioonneerrii””

KKaaoo ooddggoovvoorr NNeebboojj{{ee oovvii}}aa nnaa iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa,, ““DDaann”” oobb-jjaavvqquujjee iissttoogg ddaannaa iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““RReeaaggoovvaawwee ppoottpprreeddssjjeeddnniikkaa VVllaaddee SSrrbbii-jjee”” tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: OOppttuu`bbee ssuu ffaallssiiffiikkaattii””.. UU tteekkssttuu jjee iizzddvvoo-jjeenn aannttrrffiillee ppoodd nnaasslloovvoomm ““KKoo jjee uubbiioo ]]uurruuvviijjuu??””

OO ppooddaacciimmaa kkoojjee ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq iizznnoossii uu jjaavvnnoosstt,, ppooddggoorrii~~kkii ““DDaann””,,uu rruubbrriiccii ““AAkkttuueellnnoo””,, oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: QQuubbii{{aa MMii-jjaattoovvii}} iizz ccrrnnooggoorrsskkee DDBB oobbeezzbbjjee||uujjee \\uukkaannoovvii}}aa,, aa ddrr`ii nnaa vveezzii qquuddee iizz ppoodd-zzeemmqqaa”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa nnaassttaavvqqaa ssaa ttee{{kkiimm ooppttuu`bbaammaa””.. UU tteekk-ssttuu jjee aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““NNaammjjee{{ttaaqqkkaa ttaajjnnee ppoolliicciijjee nnaa iizzllaazzuu iizz kkoonnoo-bbee ’’SSttaarraa CCrrnnaa GGoorraa’’ uu BBuuddvvii””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa jjee ii TTaannjjuuggoovvaa vveesstt ooggoossttoovvaawwuu ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa nnaa BBKK tteelleevviizziijjii uu eemmiissiijjii ““NNiijjee ssrrppsskkii }}uu-ttaattii””,, ppoodd nnaasslloovvoomm ““MMaaffiijjaa uuzzeellaa vvllaasstt uu SSrrbbiijjii.. TTaakkoo||ee jjee uunnuuttaarr tteekkssttaa oobb-jjaavvqqeennaa ii BBeettiinnaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq ppllaassiirraa llaa`ii pprroottiivv mmee-nnee ii KKoo{{ttuunniiccee”” ii iizzjjaavvaa NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““KKlloovvnnoovvsskkaa uullooggaalliiddeerraa rraaddiikkaallaa””..

^oovvii}}eevvee iizzjjaavvee ddaattee aaggeenncciijjii BBeettaa,, ““NNaacciioonnaall”” oobbjjaavvqquujjee uu tteekkssttuu ppoodd nnaadd-nnaasslloovvoomm ““PPoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee ooppttuu`uujjee lliiddeerraa ii pprreeddsseeddnnii~~kkoogg kkaann-ddiiddaattaa rraaddiikkaallaa”” ii nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq uuppoorrnnoo ppllaassiirraa ggnnuussnneellaa`ii pprroottiivv mmeennee ii KKoo{{ttuunniiccee!!””

NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““OOsslloobboo||eenn ~~uuvvaawwaa ttaajjnnee””,,oobbjjaavviioo jjee BBeettiinnee vveessttii ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraann-kkee ii oo ggoossttoovvaawwuu ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa nnaa BBKK tteelleevviizziijjii uu eemmiissiijjii ““NNiijjee ssrrpp-sskkii }}uuttaattii””.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq ppoonnoovviioo ttee{{kkee ooppttuu`bbeennaa rraa~~uunn NNeebboojj{{ee oovvii}}aa””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii jjeeddaann aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm ““VVee{{ttaa~~-kkaa aaffeerraa””..246

mo da dr`imo na razli~itim mjestima. Policija se sada samo bavi istra`i-vawem ko meni daje informacije. Izgleda da ni{ta drugo ne rade. ak ne kon-troli{u ni ko pro|e na crveno svjetlo na semaforu – isti~e [e{eq.

Lider radikala potom obja{wava da se “u na{oj zemqi vje{ta~ki otva-ra afera oko navodne trgovine oru ja sa Irakom”.

– Usmjeravawe prema Iraku je samo bacawe dimne zavjese, jer na{i {ver-ceri oru ja su glavne poslove pravili sa Liberijom. U no}i izme|u 29. i 30.marta 2002. godine za Monraviju, glavni grad Liberije, koja je pod sankcijamaSavjeta bezbjednosti Ujediwenih nacija po pitawu izvoza oru ja, odletio jeJAT-ov avion DC-9. Zvani~no, tu je putovala neka delegacija ~iji je zadatak dapro{iri saradwu izme|u dvije zemqe u domenu vazduhoplovstva. U avionu jekao maska bilo {est funkcionera JAT-a koji nijesu znali o ~emu se radi. Toje za wih bila jedna vrsta izleta. U delegaciji je bilo pet oficira Vojske Ju-goslavije. Oni su bili stru~na lica kojima je nare|eno da idu. U to sve bio jeumije{an Neboj{a Pavkovi}. Oficiri koji su putovali nare|ewe su dobiliod Pavkovi}a ili nekog od wegovih najbli`ih saradnika – zakqu~uje [e{eq.

Lider radikala isti~e da jo{ nije dobio direktan odgovor da li }e bitiduela sa predsjedni~kim kandidatom Vojislavom Ko{tunicom.

– Dragan Mar{i}anin je javno saop{tio da oni smatraju da ne treba da bu-de televizijskog duela u prvom krugu, nego tek u drugom. Ne znam za{to ne bibilo u prvom krugu. Mo`da oni misle da se ne mo`e izostaviti Borislav Pe-levi}. Nemam ni{ta protiv da Ko{tunica prvo ide na duel sa Pelevi}em, paonda sa mnom. Najradije bih da Ko{tunica i ja direktno idemo u duel, pa ma-kar Pelevi} pobijedio na izborima. Nemam ni{ta ni protiv su~eqavawa trikandidata. I daqe }emo da insistiramo na televizijskom duelu. Ponovo pozi-vam Ko{tunicu da ne bje`i sa megdana i da iza|emo na bilo koju televiziju.Neka on odredi u koje vrijeme da su~elimo svoje politi~ke stavove, predizbor-ne programe i raznorazne informacije – upozorava [e{eq.

Komentari{u}i mogu}nost da MUP podnese krivi~nu prijavu zbog to-ga {to dokumenti do kojih je do{ao imaju oznaku “strogo povjerqivo”, [e-{eq ka`e:

– Mihajlovi} je rekao da ta dokumenta na koja se pozivam ne predstavqajudr`avnu tajnu. On me je razrije{io obaveze da ~uvam dr`avnu tajnu. Ba{ bi bi-lo lijepo da me sad tu`e. Izgleda da su se pokajali {to su me tu`ili i pro{legodine. U septembru pro{le godine su pokrenuli istragu protiv mene kada samjavno saop{tio da su tada{wi {ef DB Goran Petrovi} i wegov zamjenik Zo-ran Mijatovi} organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a. Pro{lo je vi{eod godinu dana, a istraga nije okon~ana. Dvanaest puta ministar unutra{wihposlova Du{an Mihajlovi} izbjegava da se pojavi pred istra`nim sudijom. Tra-`ili smo vi{e puta da se privede, ali istra`ni sudija se boji da to uradi – na-gla{ava [e{eq.

– Na osnovu javnog obe}awa nagrade, koja je raspisana u svoj dnevnoj {tam-pi, podnio sam informacije MUP-u o tome ko je ubio policijskog generalaRadovana Stoj~i}a-Bayu, Slavka ]uruviju i biv{eg policijskog oficira Mo-mira Gavrilovi}a. Niko iz MUP-a nije demantovao moje informacije ni-ti se usudio da to uradi. U me|uvremenu, mnogo sam napredovao u mojim is-tra`nim radwama. Po{to policija ne radi svoj posao, moram ja to da radim.

249

predsednika u ovom poslu) ~iji je kontakt telefon 063-8346658! Sa wima su pu-tovali Slovenac Edvard Cehovin, Sa{a Vu~kovi}, generalni direktor ume-tove firme “Difens” i poslovna sekretarica Jovanka \uran.

“Da li }ete mo`da biti optu`eni da odajete slu`bene tajne policije” –glasilo je jedno novinarsko pitawe.

– Je li ranije rekao javno ministar policije da dokumenta na koja se ja po-zivam nisu dr`avna tajna? – upitao je Vojislav [e{eq. – Naravno da jeste. UBIA su tako|e rekli da takva dokumenta ne postoje. Bilo bi ba{ lepo da metu`e. Da ne bude samo kao i sa pokrenutom istragom protiv mene {to sam pregodinu i vi{e dana optu`io Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a (ranijihrukovodilaca RDB) da su organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a. [ta sedogodilo? Istra`ni sudija je 12 puta pozivao ministra policije Du{ana Mi-hajlovi}a, a on je odbijao da se pojavi pred wim... Izgleda da mora da se mini-star policije privede.

Kako je i na koji na~in Zoran @ivkovi}, savezni ministar policije,sagradio porodi~nu ku}u u ni{kom nasequ koje se zove “[vedsko naseqe”,koja je ko{tala 360.000 maraka, javno se zapitao Vojislav [e{eq? Zbog iz-gradwe trotoara uni{teno je izme|u 100 i 150 grobova u Mavrovskoj uli-ci, jer je tu bilo staro ni{ko grobqe, poznatije po nadimku Pantelejskogrobqe.

Gorana @ugi}a, koji je bio pod sumwom da sara|uje sa vojnom bezbedno{}u,ubio je Toni Pecovi} po nalogu Belog Raspopovi}a, tvrdi Vojislav [e{eq.Kako je kasnije zavr{io i Beli Raspopovi} – svima je poznato.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 2266.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, uu rruubbrriiccii ““AAkkttuueellnnoo””,, oobb-jjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa oottkkrriivvaa”” tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee-{{eeqq:: ’’PPoovveerrqqiivvaa’’ ddookkuummeennttaa oo NNeebboojj{{ii oovvii}}uu zzaavveeddeennaa ssuu uu DDBB-uu SSrrbbiijjee ppooddbbrroojjeemm 001111336699 oodd 2222.. jjuunnaa 22000011.. ii 0022119944 oodd 3311.. ookkttoobbrraa 22000011.. ggooddiinnee””.. TTeekksstt ssaaddrr-`ii ppeett aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““PPeett ggeenneerraallaa ppuuttoovvaalloo JJAATT-oovviimm aavviioonnoomm uuLLiibbeerriijjuu kkaaoo {{mmiinnkkaa””,, ““JJoo{{ jjeeddaann ppoozziivv KKoo{{ttuunniiccii nnaa dduueell””,, ““TTrraa`iillii ssmmooddaa ssee MMiihhaajjlloovvii}} pprriivveeddee,, ppoo{{ttoo 1122 ppuuttaa iizzbbjjeeggaavvaa ddaa ssee ppoojjaavvii pprreedd ssuuddoomm”” ii““MMUUPP }}uuttii jjeerr uubbiiccee iimmaajjuu uuppoorrii{{ttee uu iinnssttiittuucciijjaammaa vvllaassttii””::

– Dokumenta o Neboj{i ^ovi}u zavedena su u Resoru dr`avne bezbjedno-sti, Na~elstvo Beograd, pod brojem 011369 od 22. juna 2001. godine i u Resoru dr-`avne bezbjednosti, Na~elstvo Beograd, broj 012194 od 31. oktobra 2001. godi-ne, tako|e u Beogradu. Du{an Mihajlovi} je rekao da ta dokumenta nijesu dr-`avna tajna. Kod sebe imam izvorna policijska dokumenta i ubudu}e }u ih po-kazivati. Ne}emo sve odjednom, pravi}emo dramski zaplet kao {to smo i do sa-da radili – ka`e lider radikala dr Vojislav [e{eq.

Predsjednik SRS upozorava da se iz “dokumenata mo`e jasno vidjeti da je^ovi} u dosluhu sa kriminalnim podzemqem”.

– Kada policija prati neke istaknute kriminalce, onda otkrije da se onisastaju sa ^ovi}em. On reketira direktore pojedinih preduze}a i od wih iz-nu|uje novac. Jedan od na~ina reketirawa je {to se ti qudi prinude da budu spon-zori FMP, wegovom ko{arka{kom klubu. Ako Du{an Mihajlovi} i Andri-ja Savi} nijesu mogli da na|u ta dokumenta u svojim arhivama, trebalo je da do-|u kod mene. Ili da me tamo zaposle kao honorarnog direktora policijskih ar-hiva, pa da im onda sve bude na dohvat ruke kada po`ele. Dokumentaciju mora-248

zaplewen kamion sa sedam tona lova~ke municije namewene kupcu na Kosovu.“Kru{ik” je poznati proizvo|a~ municije za civilnu i sportsku namenu, alije i snabdeva~ vojnih magacina streqa~kom municijom i proizvo|a~ baruta.

Ve} sutradan, u petak, Amerikanci su posetili i preduze}e “Prvi parti-zan – namenska proizvodwa” u U`icu. Direktor te fabrike Dobrosav Andri}je izjavio da je poslovodstvo u`i~ke vojne fabrike razgovaralo s predstavni-cima delegacije iz SAD o unapre|ewu saradwe. PPU je glavni liferant voj-ne municije i svojevremeno je poku{avao s izvozom pi{toqskih, revolverskihi pu{~anih zrna na strana tr`i{ta. Senku na poslovawe ovog giganta baci-lo je otkri}e iz 1992. godine, kada je u redovima muslimanske armije BiH za-robqeno vi{e hiqada metaka proizvedenih prethodne godine u U`icu.

Istovremeno sa obilascima ameri~kih inspektora po Srbiji, de{ava sei prava zbrka sa navodnim izjavama potpredsednika republi~ke vlade Neboj-{e ovi}a. Aso{ijeted pres prenosi wegovu izjavu da se “ameri~ki stru~wa-ci za oru je nalaze u SR Jugoslaviji da bi utvrdili da li je prekinuta trgo-vina vojnom opremom s Irakom, kao i kakvu je korist ira~ki predsednik Sa-dam Husein mogao imati od te ilegalne trgovine”. ovi} je, prema navodimaagencije, rekao i da vlasti u Beogradu ne bi trebalo ni{ta da kriju od ameri~-kih stru~waka, kako bi se izbegle nove neprijatnosti”. Ve} sutradan je deman-tovao da je dao bilo kakvu sli~nu izjavu za Aso{ijeted pres.

U subotu, 23. novembra, generalni direktor “Prve iskre” iz Bari~a, Sta-noje Bio~anin, izjavquje da su ameri~kim ekspertima za kontrolu oru ja pri-likom obilaska te fabrike predo~eni svi poslovi s Irakom. On je rekao i dasu Amerikanci obi{li postrojewa “Prve iskre” i da su se uglavnom intere-sovali za to da li je Irak u mogu}nosti da napravi bojni otrov. “Interesova-lo ih je {ta je ta~no isporu~eno, kao i {ta smo nudili Iraku. Tra`ili su, ta-ko|e, pojedina~ne izve{taje na{ih qudi koji su boravili u Iraku. Rekao samim da sam li~no bio u Iraku i pustio u rad kompleks vo|en pod {ifrom KOL1”.

Iako je nedavno nakon pisawa “Blic wuza” o u~e{}u ovog kompleksa u pro-izvodwi bojnih otrova za ira~ku vojsku usledio demanti SMO, ova inspekci-ja je definitivno sprovedena u Bari~u da bi se otkrilo koje su vrste i koli-~ine hemikalija odatle oti{le re`imu Sadama Huseina tokom proteklih {estgodina.

Na konferenciji za {tampu, jugoslovenski izaslanik pri Skup{tini NA-TO-a Miroslav Filipovi} iznosi stav da je dolazak ove delegacije u SRJ deodobre bilateralne saradwe i pribli`avawa SRJ Partnerstvu za mir:

– Mi nemamo razloga da bilo {ta krijemo, a odgovorni }e snositi posle-dice – kazao je Filipovi}.

Izvor iz ameri~ke ambasade istovremeno, u novoj izjavi Radiju B92, nije`eleo da precizira da li je te stru~wake uputila civilna ili vojna agenci-ja, ali je dodao da “novi inspektori i daqe sti`u” i da }e imati “prili~no obi-man program” u SRJ, ne preciziraju}i gde bi sve mogao da bude uposlen dodat-ni personal. Interne pretpostavke se svode na to da }e u fokusu istrage bi-ti sva dokumentacija oko “Jugoimporta”, kao i otkrivawe svih nau~nika, ofi-cira i privrednika, koji su preko SDPR-a ili neke druge privatne firme i{liu Irak. Predstoje brojni razgovori sa wima, da bi se precizno otkrilo {tasu sve tamo i gde radili.

251

Utvrdio sam ~iwenice da je policijskog generala Radovana Stoj~i}a-Bayuubio Stanko Suboti} Cane – @abac – tvrdi lider radikala dr Vojislav [e-{eq, dodaju}i:

– Suboti} je glavni organizator ubistva, a posredstvom Jovice Stani{i}a,koji je veliku koli~inu novca za to ubistvo isplatio @eqku Maksimovi}u Ma-ki. Slavka ]uruviju ubili su kriminalci pod nadimkom ]anda, Jorga, Miki Ku-rak i Loli}. Ubistvo Momira Gavrilovi}a organizovali su tada{wi {efoviDB Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi}, neposredni izvr{ioci su bili iz sur-~inske mafije. Kod svih ubistava jasni su nalogodavci i izvr{ioci. MUP }uti,jer sve ove ubice imaju upori{te u institucijama vlasti – zakqu~uje [e{eq.

““BBlliicc wwuuzz”” oodd 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““AAffeerraa JJuuggooiimm-ppoorrtt””,, oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ttaa AAmmeerriikkaannccii ttrraa`ee uu ssrrppsskkiimm vvoojj-nniimm ffaabbrriikkaammaa””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““PPoorreedd ssvviihh ppooddaattaakkaa oo ttrrggoovviinnii oorruu`-jjeemm ss IIrraakkoomm,, iizzgglleeddaa ddaa jjee cciiqq aammeerrii~~kkoogg ttiimmaa iinnssppeekkttoorraa ddaa ssaazznnaa kkaakkvvoo sseessvvee nnaaoorruu`aawwee,, ii oodd kkooggaa,, nnaallaazzii uu SSrrbbiijjii.. TToo bbii mmooggaaoo ddaa bbuuddee uuvvoodd uu ooddlluu~~-nniijjuu aakkcciijjuu ssuuzzbbiijjaawwaa oorrggaanniizzoovvaannoogg kkrriimmiinnaallaa””..

NNaasslloovvii ppoojjeeddiinniihh ddeelloovvaa uu tteekkssttuu ssuu ““PPrroovveerraa iillii ssaarraaddwwaa””,, ““ZZbbrrkkaa ssaa^oovvii}}eemm””,, ““PPoosslleeddiiccee”” ii ““RRaasspplleett””::

Dolazak tima ameri~kih inspektora za kontrolu proizvodwe i prodaje na-oru`awa i vojne opreme u Srbiji logi~an je nastavak pri~e o izvozu oru ja uIrak preko dr`avnog giganta “Jugoimport”. Prisustvo peto~lane ameri~kedelegacije zabele`eno je u medijima tek nekoliko dana po wenom dolasku, i pro-izvelo je opre~na i nesinhronizovana reagovawa dr`avnih funkcionera, zbogkojih je u javnosti jo{ vi{e bio poja~an utisak da se tu radi o nekoj vrsti “ka-znene ekspedicije”.

U prvim brzopletim reakcijama iz, prvenstveno, Saveznog ministarstvaodbrane, a zatim i iz SMIP-a, tvr|eno je da se u tim dr`avnim organima nezna za boravak ameri~kog tima. Savezni ministar policije Zoran @ivkovi}je prvi potvrdio da ameri~ki esperti obilaze doma}e industrijske pogone. Me-|utim, @ivkovi} je tada izneo tezu da oni u Srbiji, zapravo, “ne u~estvuju u is-trazi o trgovini s Irakom, ve} da su tu da bi pomogli u dono{ewu zakona o kon-troli prometa naoru`awa i u pronala`ewu novih tr`i{ta za doma}u namen-sku industriju”.

U ambasadi SAD istovremeno tvrde, nasuprot @ivkovi}u, da wihovi esk-perti ispituju poslovawe preduze}a “Jugoimport”. Prema tvrdwama izvora izameri~ke ambasade datim Radiju B92, wihovi qudi }e u prisustvu predstavni-ka SMO obi}i preduze}a vojne industrije u Jugoslaviji i proveriti sve wi-hove transakcije s inostranstvom, posebno s Irakom i Liberijom, mada }e seproverovati poslovawa svih preduze}a koja uzvoze vojnu opremu. Nije re~enoda li }e wihov tim proveravati i privatne kompanije koje se bave ovakvom vr-stom trgovine.

Da je misija ameri~kih kontrolora {ireg obima, videlo se kada su oni u~etvrtak, 21. decembra, obi{li Namensku proizvodwu dr`avnog preduze}a “Kru-{ik” iz Vaqeva. “Prema ranijoj najavi, stru~waci iz SAD su bili u ’Kru{i-ku’ i obi{li su gotovo sve na{e pogone. Sve ih zanima. Reklo bi se da su zado-voqni na{im trenutnim (ne)mogu}nostima”, rekao je medijima izvor iz ruko-vodstva “Kru{ika”. Ova fabrika se nedavno na{la na udaru KFOR-a, kada je250

nnaasslloovvoomm ““IIzzvvee{{ttaajj MMee||uunnaarrooddnnee kkrriizznnee ggrruuppee uuzzbbuurrkkaaoo ddoommaa}}uu jjaavvnnoosstt””,, nnaa-sslloovvoomm ““NNee{{ttoo ttaa~~nnoo,, aa nnee{{ttoo bbeessmmiisslliiccaa”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““NNeebboojj{{aa oovvii}}::KKoo{{ttuunniiccaa nniijjee iimmaaoo ddeettaaqqnnee iinnffoorrmmaacciijjee””..

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm““^oovvii}}:: AAffeerruu oo iizzvvoozzuu oorruu`jjaa kkrriijjuu –– nnee iizz ddrr`aavvnnoogg,, vvee}} iizz llii~~nnoogg iinntteerreessaa””::

Lider Demokratske alternative Neboj{a ovi} ocijenio je ju~e da u iz-vje{taju Me|unarodne krizne grupe o trgovini oru jem jugoslovenskih fir-mi sa Irakom “ima stvari koje su ta~ne”, ali da je taj izvje{taj “dosta tenden-ciozno napisan”.

^ovi} je na konferenciji za novinare ocijenio da se izvje{taj Me|una-rodne krizne grupe “upli}e u unutarpoliti~ke probleme u predizbornom pe-riodu” u Srbiji i ocijenio da jugoslovenski predsjednik Vojislav Ko{tuni-ca, “nije imao detaqne informacije” o trgovini oru jem sa Irakom.

“Afera sa izvozom oru ja Iraku toliko traje zato {to neki poku{avajuda je prikriju, ne iz dr`avnog, ve} iz li~nog interesa... ali, mislim da smo predkrajem afere”, rekao je lider DA, koji je i potpredsjednik Vlade Srbije.

““NNaacciioonnaall”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee uu rruubbrriiccii ““DDooggaa||aajjii ddaa-nnaa”” tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: IImmaamm ddoossiijjee oo [[ee{{eeqqeevviimm mmaallvveerrzzaacciijjaammaa””::

Lider Demokratske alternative i potpredsednik vlade Neboj{a ovi}rekao je da ima pozama{an dosije o malverzacijama Vojislava [e{eqa, ali daima isuvi{e mnogo posla da bi se time bavio.

– Ko krene da se bije sa sviwama, mora da bude isprqan, a ja to ne `elim– rekao je ovi}.

Predsednik DA optu`io je [e{eqa za “brojne kriminalne aktivnosti”i uputio novianre da se raspitaju o detaqima wegovih poslova:

– Bilo bi interesantno da [e{eq odgovori kako je uspeo da zameni u evrotrideset {est miliona maraka u ke{u i kome je platio proviziju od deset od-sto, ili ko je uzeo proviziju na 54 miliona dolara za prodaju na{ih tenkovaKuvajtu. Pitajte [e{eqa koliko je para u yakovima doneo iz Iraka. S kim sevi|a svako ve~e i s kim igra {ah u posledwih mesec dana?! – izre|ao je pita-wa potpredsednik srpske vlade.

Povodom najave iz kabineta srpskog premijera Zorana \in|i}a o rekon-strukciji vlade, ovi} je izjavio da nije upu}en o ~emu je re~, ali da pretpo-stavqa da }e to biti neka tehni~ka rekonstrukcija.

““PPoolliittiikkaa”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee TTaannjjuuggoovvuu vveesstt oo ggoossttoovvaa-wwuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa uu eemmiissiijjii ““BBeezz cceennzzuurree”” nnoovvoossaaddsskkee TTVV PPaannoonniijjaa::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} izjavio je ve~eras da pose-duje materijale koji dokazuju malverzacije u kojima je u~estvovao lider Srp-ske radikalne stranke Vojislav [e{eq.

U emisiji “Bez cenzure” novosadske TV Panonija ovi} je, pokazuju}i po-ve}i broj dokumenata, dodao da je re~ o malverzacijama zbog kojih je [e{equoduzeta titula ~etni~kog vojvode.

On, me|utim, nije detaqnije govorio o sadr`aju tih dokumenata.Reaguju}i na [e{eqeve optu`be na wegov ra~un, ovi} je rekao “da, na-

`alost, onaj ko se bije sa sviwama ne mo`e da ostane neisprqan”, dodaju}i “daje [e{eq problem dr`ave i da je alosno {to jo{ ima qudi koji bi za wegaglasali”.

253

Zanimqivo tuma~ewe boravka grupe inspektora dao je funkcioner Save-znog ministarstva inostranih poslova Prvoslav Davini}.

– Ovde se radi o sticaju dve okolnosti – ka`e on. – Jedna je vezana za izvozoru ja u Irak, a druga je usvajawe rezolucije Saveta bezbednosti o vra}awu in-spekcija u tu zemqu radi istra`ivawa oru ja za masovno uni{tavawe, koje bieventualno Irak mogao da ima. Ja bih ve}i nglasak stavio na drugu stvar, jer seona ti~e svih zemaqa. Paragraf 10. rezolucije predvi|a ne{to {to nije dobi-lo ve}i publicitet u na{oj javnosti, a to je zahtev svih ~lanica me|unarodnezajednice da sve dr`ave koje su imale do 1996. godine, kada su prestale poseteinspektora Iraku, poddatke o saradwi s Irakom na poqu unapre|ewa wihovevojne sposobnosti, te podatke dostave UN, i ne samo podatke o tome na ~emu susara|ivali, {ta su isporu~ili, ve} i o tome {ta je Irak tra`io, a nije ispo-ru~eno, jer na osnovu toga mo`e da se utvrdi {ta Irak nema – tvrdi Davini}.

Na tragu ovih pretpostavki je i izjava visokog oficira ameri~ke morna-ri~ke obave{tajne slu`be, penzionisanog kontraadmirala Juyina Kerola. Onka`e da wegove kolege ele da saznaju {ta su Ira~ani nabavili preko Beogra-da u poku{aju da obnove operativnost svojih aviona, kao i {ta su jo{ poku{a-vali da kupe u Jugoslaviji.

“Blic wuz” je izvor iz Republi~ke vlade izneo stav da ~itava pri~a oko de-taqne kontrole poslovawa, prvenstveno “Jugoimporta”, a zatim i svih preduze-}a povezanih u sistem ovog dr`avnog monopoliste, ima i svoj rasplet u pri~i onajavqenom zakonu o borbi protiv terorizma. Na pitawe o kakvom terorizmutu mo`e da se radi, naro~ito u uslovima u kome je srpsko dru{tvo danas, sagovor-nik ka`e da je “organizovani kriminal doma}i ekvivalent svetskom terorizmu”i da “Amerikanci smatraju da je takav pristup toj temi veoma ispravan”.

– Pitawe je koje sve oru je, i koje vrste razornih sistema, u zalihama ilina proizvodnom programu jugoslovenskih firmi, mogu preko organizovanih kri-minalnih grupa da do|u u ruke pogre{nih qudi. Utisak je da ameri~ki tim sa-da poku{ava da sagleda sve potencijale koji se proizvode kod nas i da razma-tra da li bi moglo i {ta u tim fabrikama da se kupi, i kasnije pojavi na cr-nom tr`i{tu. Pitawe trgovine s Irakom u wihovim o~ima ne razlikuje se sa-da puno od trgovine sa nekom teroristi~kom grupom.

Delimi~nu potvrdu ovakvih tvrdwi sagovornika “Blic wuza” dao je ambasa-dor Velike Britanije u Jugoslaviji arls Kroford, izjavom da je “politi~ki eks-tremizam na Balkanu pora`en, ali da sada sledi borba protiv ekstremizma or-ganizovanog kriminala”. Kroford je to rekao na brifingu za novinare pred Me-|unarodnu konferenciju o organizovanom kriminalu u Jugoisto~noj Evropi, ko-ja }e krajem novembra biti odr`ana u Londonu i na kojoj u~estvuju ministri prav-de i unutra{wih poslova dr`ava Balkana. On je rekao da }e na toj konferenci-ji biti napravqen akcioni plan za borbu protiv organizovanog kriminala, na-glasiv{i da je organizovani kriminal u Srbiji specifi~an, jer su zajedni~ki po-vezani ratni profiteri, pripadnici organizovanog kriminala, novobogata{ii neki preostali Milo{evi}evi qudi u bezbednosnim strukturama.

OO iizzvvee{{ttaajjuu MMee||uunnaarrooddnnee kkrriizznnee ggrruuppee oo ttrrggoovviinnii oorruu`jjeemm ssaa IIrraakkoomm““BBlliicc”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggoodd.. oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: IIzzvvee{{ttaajjtteennddeenncciioozzaann””,, ““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppooddnnaasslloovvoomm ““ oovvii}}:: TTeennddeenncciioozznnoo””.. NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ssaa nnaadd-252

kolasom” napravio sporazum da ga osloba|a odre|enih poreskih obaveza, a zauzvrat da “Nikolas” uplati za ovi}ev fudbalski klub i wegovu trgovinu igra-~ima jedan procenat onoga {to bi pripadalo dr`avi – isti~e [e{eq.

– Posjedujem izvorna policijska dokumenata, a po{to je Du{an Mihajlovi}rekao da oni nijesu dr`avna tajna, otvorio mi je mogu}nost da ih poka`em. Izdokumenata se mo`e vidjeti da je ovi} u dosluhu sa podzemqem. Kada polici-ja prati istaknute kriminalce onda se otkrije da se oni sastaju sa ovi}em.

U dokumentu Dr`avne bezbjednosti Srbije, koji je zaveden pod brojem 01-2194, od 31. oktobra 2001. godine, govori se da je pra}eno lice ozna~eno kao “Ra-dan”. “Radan” je 11. jula kontaktirao sa “NNM” albanske nacionalnosti kojise interesovao da li je ostvaren kontakt sa Neboj{om ovi}em.

Dokument govori o razgovoru dva kriminalca koji o~ekuju da im ^ovi}obezbijedi “najboqu varijantu da se sve zavr{i, a zauzvrat bi}e obezbije|ennovac za sponzorstvo Ko{arka{kog kluba “FMP”.

Prema dokumentu DB Srbije dvojica qudi koje su operativci pratili o~e-kivali su da ovi} smijeni jednog direktora koji smeta wihove interese.

U informaciji srbijanske DB, koja je zavedena pod brojem 01-1369, od 22.juna 2001. godine, ponovo se govori o licu koje ima nadimak “Radan”.

“Radan” je 21. juna kontaktirao sa Neboj{om ovi}em, poku{avaju}i da pro-vjeri vijest da li je general Neboj{a Pavkovi} smijewen.

– Polako, polako, bi}e – odgovorio mu je ovi}, zahtijevaju}i da mu omo-gu}i kontakt sa generalom Ninoslavom Krsti}em.

““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu rruubbrriiccii ““MMeeddiijjii”” oobbjjaavvqquu-jjee tteekksstt ““PPoolliittiikkee”” ppoodd nnaaddnnaasslloovvoomm ““OO aauutteennttii~~nnoossttii ddookkuummeennaattaa lliiddeerraaSSRRSS””,, nnaasslloovvoomm ““ZZaapplleett ssaa zzaaggllaavvqqeemm RRDDBB”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““PPoossttoojjee ddvvaa ppii-ttaawwaa –– ddaa llii ssuu ddookkuummeennttii aauutteennttii~~nnii,, aakkoo jjeessuu,, kkaakkoo ssuu ddoossttaavvqqeennii nneeoovvllaa{{}}ee-nniimm oossoobbaammaa,, kkaa`ee BBooggooqquubb MMiilloossaavvqqeevvii}}””..

UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee ii ffaakkssiimmiill ddookkuummeennttaa MMiinniissttaarrssttvvaa uunnuuttrraa-{{wwiihh ppoosslloovvaa RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee oodd 1111.. jjuullaa 22000011.. ggooddiinnee,, ~~iijjuu aauutteennttii~~nnoosstt kkaaooii aauutteennttii~~nnoosstt ddrruuggiihh ddookkuummeennaattaa ssaa zzaaggllaavvqqeemm MMiinniissttaarrssttvvaa uunnuuttrraa{{wwiihhppoosslloovvaa RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee,, aa kkoojjee jjee jjaavvnnoossttii pprreezzeennttoovvaaoo ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq,,`eellii,, aallii nnee uussppeevvaa ddaa oossppoorrii NNeebboojj{{aa oovvii}}..

Predsednik SRS dr Vojislav [e{eq jo{ jednom je izneo frapantne po-datke o kriminalu, ovog puta potkrepquju}i ih dokumentima sa zaglavqem Mi-nistarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, za koje tvrdi da su auten-ti~na. Re~ je o, pravim ili la`nim, podacima koji ukazuju na sumwive poslo-ve biznismena bliskim pojedinim politi~arima.

“U ovom slu~aju postoje dva pitawa – da li su ovi dokumenti autenti~-ni i, ako jesu, kako su dostavqeni neovla{}enim osobama. Provera autenti~-nosti vr{i se standardnim metodama, ve{ta~ewem. Mnogo ve}i problem jeako je dokument autenti~an, jer svaka slu`ba odgovaraju}im aktima jasno pro-pisuje ko mo`e da raspola`e dokumentima i informacijama, predvi|ene sui mere za{tite tajnosti podataka. U tom slu~aju mora se sprovesti unutra-{wa istraga i postaviti pitawe odgovornosti”, komentari{e za “Politi-ku” Bogoqub Milosavqevi}, saradnik Centra za antirantnu akciju anga`o-van na problematici otvarawa tajnih dosijea nekada{wih “unutra{wih ne-prijateqa”.

255

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““IIzz IIrraakkaa ppuunniihh kkooffeerraa””..

NNoovvoossaaddsskkii ““DDaannaass”” oobbjjaavvqquujjee 2277.. nnoovveemmbbrraa iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oo-vvii}},, pprreeddsseeddnniikk DDAA”” tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq ooddggoovvoorraa zzaa ]]uurruuvviijjuu ii SSttaamm-bboollii}}aa””::

Predsednik Demokratske alternative Neboj{a ovi} je na ju~era{woj kon-ferenciji za novinare rekao da je Vojislav [e{eq problem dr`avnih orga-na, za koje se, kako je rekao, nada da }e nakon konferencije u Londonu sa punoelana krenuti da rade na otkrivawu kriminalnih dela. Povodom [e{eqevihdosijea, lider DA pomenuo je aferu sa Mihaqem Kertesom iz 1992. godine, pro-{logodi{wu operaciju “Ma~va” tokom koje su prislu{kivani sada{wi funk-cioneri, a me|u wima i Dragoqub Mi}unovi}, kao i podr{ku Krajini od mi-lion dolara. Po ^ovi}evim re~ima, Vojislav [e{eq trebalo bi da odgova-ra i za ubistvo na Ibarskoj magistrali, slu~aj Ivana Stamboli}a, kao i za sm-rt Slavka ]uruvije s obzirom na to da je [e{eq bio jedan od ~etvoro qudi ko-ji su odlu~ivali o ]uruvijinoj sudbini. U dosijeu lidera radikala, po tvrdwa-ma ovi}a, spada izvoz tenkova za Kuvajt.

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPrreeddssjjeedd-nniikk SSRRSS-aa oobbjjeellooddaanniioo ppoolliicciijjsskkaa ddookkuummeennttaa”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: PPoorreesskkee oobbaavveezzee iizzmmiirriivvaannee ppuutteemm ssppoonnzzoorrssttvvaa ssppoorrttsskkoommkklluubbuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa”” uu kkoommee pprreennoossii aarrgguummeennttoovvaannee iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee-{{eeqqaa oo kkrriimmiinnaallnnoojj ppoovveezzaattii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ii ddiirreekkttoorraa ffiirrmmee ““NNiikkoollaass””..TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““SSuummwwiivvii ssaassttaannccii ookkoo ssppoonnzzoorrssttvvaa””ii ““RRaaddaann:: DDaa llii jjee PPaavvkkoovvii}} ssmmjjeewweenn””::

– Imam podatke o krupnom mafija{kom poslu Neboj{e ovi}a. On je u spre-zi sa vlasnikom firme “Nikolas” sa sjedi{tem u Dobra~inoj ulici u Beogra-du. Obojica su u~estvovali u krupnom kriminalu. “Nikolas” duguje dr`avi ogrom-ne sume novca na ime poreza, od ~ega ga je ^ovi} osloba|ao. Zauzvrat “Niko-las” je krupne sume novca upla}ivao za ovi}ev sportski klub, tvrdi predsjed-nik SRS Vojislav [e{eq.

On ka`e da za one wegove tvrdwe ima podlogu u policijskim dokumenti-ma koje posjeduje.

– U dokumentu Republi~ke uprave javnih prihoda, Organizaciona jedini-ca Centar – Beograd, Odjeqewe finansijske policije – Stari grad broj 102-018-47-0067-2001-052 od 3. jula 2002. godine, nalazi se zapisnik o izvr{enom in-spekcijskom nadzoru u drugom ponovnom postupku kod preduze}a za proizvod-wu gotovih tekstilnih proizvoda i usluga u zemqi i inostrnastvu DOO “Ni-kolas” iz Beograda. U tom policijskom izvje{taju na nekih 40 gusto kucanihstrana, iznosi se ~itav niz nepravilnosti u poslovawu firme “Nikolas”. Udokumentu Republi~ke uprave javnih prihoda, Organizaciona jedinica Cen-tar Beograda, Odjeqewe finansijske policije Stari grad, broj 102-018-47-00667-2001-6 od 19. novembra 2001. godine, rje{ewem se preduze}u “Nikolas” nala`eda uplati odre|ene poreske obaveze i pripadaju}e kamate, sveukupno nekih 30do 40 miliona dinara, koliko su mu na{li utaje poreza – tvrdi [e{eq, i upo-zorava da je to “^ovi} sve poravnao”.

– U zapisniku, koji je napravila finansijska policija, od 10. septembra 2001.godine na|ene su nepravilnosti po pitawu nepla}awa poreza. ovi} je sa “Ni-254

{{lliijjee iidduu nnaa RRTTSS””.. PPooddnnaasslloovv oovvoogg tteekkssttaa jjee ““KKwwiiggaa TTiimmaa MMaarr{{aallaa ppoojjaa{{wwaa-vvaa ppoozzaaddiinnuu ppeettooookkttoobbaarrsskkee pprroommjjeennee vvllaassttii uu SSrrbbiijjii.. KKaakkvvaa jjee bbiillaa uullooggaa ssttrraa-nniihh oobbaavvjjee{{ttaajjnniihh sslluu`bbii ii ddiipplloommaattaa uu vvrreelloojj bbeeooggrraaddsskkoojj jjeesseennii 22000000.. ggooddii-nnee.. CCIIAA jjee pprreeddllaaggaallaa oottmmiiccuu MMiilloo{{eevvii}}aa.. KKaakkoo ssuu ffuunnkkcciioonniissaallii ttaajjnnii kkaa-nnaallii ppooddrr{{kkee ssrrppsskkoojj ooppoozziicciijjii.. ZZaa{{ttoo jjee \\iinn||ii}} eesskkiivviirraaoo iizzbboorrnnii dduueell ssaaMMiilloo{{eevvii}}eemm ii ooddlluu~~iioo ssee zzaa KKoo{{ttuunniiccuu kkaaoo kkaannddiiddaattaa DDOOSS-aa.. NNoovvoo iizzddaa-wwee BB-9922 bbaaccaa ssaassvviimm nnoovvuu ssvvjjeettlloosstt nnaa rraa||aawwee ppoossttmmiilloo{{eevvii}}eevvsskkee SSrrbbiijjee””..TTeekksstt iimmaa ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovvoomm ““SSlloobbooddaannee ssppaassii SSrrbbiijjuu ii uubbiijj ssee”” ii ““^oo-vvii}} ssaa ddvviijjee hhiiqqaaddee qquuddii ppoodd oorruu`jjeemm kkaaoo ppooddrr{{kkaa!!””::

Gradona~elnik a~ka Velimir Ili} predvodio je dvadesetak hiqada qu-di. Me|u wima su bili voza~i kamiona i radnici iz centralnog dijela Srbi-je. Na protestu koji je u {est izjutra odr`an na ~a~anskom trgu gradona~el-nik Ili} je uzviknuo: “Pobjeda ili smrt!”. To nije bila puka retorika; to jebio pravi borbeni pokli~. Ako udar ne uspije Ili} bi bio me|u onima koji-ma bi se re`im vjerovatno krvavo osvetio.

Kolona iz a~ka, duga~ka vi{e od dvadeset kilometara, zaustavqena je kodMajdana na Ibarskoj magistrali. etrdeset policajaca blokiralo je put. Ili}je pri{ao komandiru i rekao mu da se skloni s puta. Qudi koji su bili iza we-ga nijesu tra~ili rije~i; golim rukama su podigli policijska vozila i gurnu-li ih u jarak.

“Naqutili ste ih”, rekao je Ili} dok su desetine qudi po~ele da se pri-mi~u policajcima koji nisu ni sa~ekali nare|ewe; jednostavno su pobjegli uobli`wu {umu. Sli~ne scene odigravale su se na svim kontrolnim punktovi-ma na putu ka Beogradu. Policijska kola su uklawana, a komandiri su bili upla-{eni. Bili su svjesni situacije: ako otvore vatru, pobi}e nekolicinu ovih gwev-nih qudi, ali onda }e ih gomila rastrgnuti. Neki komandiri su prije toga ve}bili na tajnim sastancima s opozicionim liderima i pristali su da propu-ste kolone. Nekoliko jedinica u Beogradu dobilo je od nadre|enih uputstvoda ne puca na gomilu. Ukoliko prva linija odbrane padne, re`im je, dakle, mo-gao da ra~una uglavnom na specijalne jedinice.

Pribli`avaju}i se Beogradu, Ili} i kolona iz a~ka nai{li su na dru-gu policijsku jedinicu. Ovoga puta tu je bilo sto pedeset policajaca pod pu-nom ratnom opremom: imali su i oklopni transporter. Ili} je zamolio zapo-vjednika da se skloni, ali je ovaj to odbio. Za to vrijeme a~ani su istovari-li bager koji su nosili na prikolici kamiona. Komandir je izvukao pendreni udario Ili}a. Stigao je da ga udari samo jedanput prije nego {to su ga qudidohvatili i pretukli.

U Beogradu su vo|e prevrata nervozno ~ekale da se pojave prva kola, auto-busi i kamioni koji su se sada spu{tali ka gradu. Znali su da }e, ako kolonene uspiju da stignu do grada, poku{aj da se izvede prevrat propasti prije nego{to i po~ne.

Imali su {tab u jednoj fabrici na obodu grada, na ~ijem je ~elu bio Ne-boj{a ovi}, nekada{wi Milo{evi}ev saveznik koji je s predsjednikom e-lio da izravna ra~une. ovi} je bio gradona~elnik Beograda, ali je pao u ne-milost re`ima po{to ga je Milo{evi} o{amario pred drugim ~lanovima So-cijalisti~ke partije. Nakon toga wegovi takozvani prijateqi su mu okrenu-li le|a. Sada je elio da uzvrati {amar Milo{evi}u.

257

U Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije ovaj slu~aj ne ele da ko-mentari{u. “U zaglavqu tih dokumenata pi{e Resor dr`avne bezbednosti.To je pitawe za Bezbednosno-informativnu agenciju”, ka`e nezvani~no je-dan oficir policije. BIA, u koju je tokom ove godine transformisan RDBi koja je izdvojena iz MUP-a, nema izgra|enu formu odnosa sa javno{}u. Kaoi svaka druga tajna slu`ba, nikada ne komentari{e napise o svojim aktiv-nostima.

Novinarima su podeqena tri dokumenta iz 2001. godine sa zaglavqem Re-sora dr`avne bezbednosti. Re~ je o dve informacije u vezi sa aktivnostima li-ca obuhva}enih operativnom akcijom “Ma~va”, u kojima se spomiwe potpred-sednik Vlade Neboj{a ^ovi}, i slu`benoj bele{ci o aktivnostima Mom~i-la Mandi}a, poznatog beogradskog biznismena poreklom iz BiH. PredsednikSRS optu`io je ovi}a i Mandi}a da su ume{ani u kriminal.

“Kad policija prati neke istaknute kriminalce, onda uprati da se ti kri-minalci sastaju sa Neboj{om ovi}em... I ovde imate, tako|e, izvorni poli-cijski dokument o nekim kriminalnim aktivnostima Mom~ila Mandi}a, naj-ve}eg kriminalca iz Republike Srpske, koji operi{e i po Beogradu, po Srbi-ji”, rekao je [e{eq na konferenciji za novinare.

Mandi} nije reagovao dok je ^ovi} odbacio sve [e{eqeve optu`be po-ru~iv{i da bi wegovim tvrdwama trebalo da se pozabave “nadle`ni dr`avniorgani”. On je tim povodom ocenio da je nekome po~elo da smeta {to nije ni-~iji poslu{nik.

“Sada to radi neko iz senke ko se uporno trudi da imitira Milo{evi}a.Poku{ava da me disciplinuje i upla{i. Poru~ujem mu – ako [e{eq nastavida iznosi neistine na moj ra~un – da }emo najzad ’podi}i kamen’ i videti ko utoj bu|i smi{qa prqave poslove sa [e{eqem i kakve koristi imaju od toga”,rekao je ovi}.

[e{eq tvrdi da je afera sa izvozom vojne opreme u Irak samo dimna za-vesa kojom se prikriva trgovina oru jem sa Liberijom, koja je tako|e pod sank-cijama. Po wegovim re~ima, u no}i izme|u 29. i 30. marta jedan JAT-ov aviontipa DC-9 odleteo je u ovu daleku afri~ku zemqu. U wemu je, tvrdi [e{eq, bi-la delegacija koja je ugovorila kasniju isporuku oru ja. Tokom ju~era{weg da-na nije bilo mogu}e proveriti informaciju o tom letu.

Predsednik SRS jo{ iz Milo{evi}evog vremena poznat je po izno{ewupodataka iz sveta kriminala. Javno je zbog Arkanovog ubistva “prozvao” An-driju Dra{kovi}a {to na sudu nije dokazano, kao i Zorana Davidovi}a ]an-du koji je kasnije likvidiran. Po~etkom avgusta izjavio je da je @eqko Mak-simovi} Maka organizator ubistva generala policije Bo{ka Buhe, {to je po-licija potvrdila posle hap{ewa osumwi~enih za ovaj zlo~in. Pojedinci ko-je je javno napadao odgovorili su tu`bama, drugi saop{tewima. U nedequ je, me-|utim, svoju tvrdwu potkrepio i dokumentima za koja tvrdi da su autenti~na.

“Pokaziva}u vam ih i ubudu}e, imamo mi jo{ toga mnogo, ne}emo sve odjed-nom, pravi}emo dramski zaplet”, poru~io je [e{eq.

PPooddggoorrii~~kkee ““VViijjeessttii”” uu rruubbrriiccii ““AArrhhiivv”” oobbjjaavvqquujjuu uu nnaassttaavvcciimmaa ddeelloovveekkwwiiggee TTiimmaa MMaarr{{aallaa:: IIggrraa ssjjeennkkii –– ppeettooookkttoobbaarrsskkaa ssmmjjeennaa vvllaassttii uu SSrrbbiijjii..TTaakkoo 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ““VViijjeessttii”” oobbjjaavvqquujjuu nnaassttaavvaakk ppoodd nnaasslloovvoomm ““NNaa~~eelluu {{ttaabbaa bbiioo NNeebboojj{{aa oovvii}} –– ppllaann ggllaassiioo:: aa~~aannii oossvvaajjaajjuu SSkkuupp{{ttiinnuu,, NNii-256

li bo~na krila zgrade koja uop{te nijesu bila brawena. Neki policajci su sepredali, drugi su po~eli da mlate pendrecima i bili smjesta obasuti udarci-ma. Vrata su malo napukla, a zatim popustila. Kad su qudi uletjeli u hodnikkoji je vodio u salu Vije}a republika, eksplodirao je kanister sa suzavcem. Qu-di iz prvih redova prolijetali su pravo kroz dim i suo~ili se s drugom poli-cijskom jedinicom koja je izlazila iz sale dr`e}i pi{toqe sa suzavcem i no-se}i gas-masku na licu. Dvije strane su na trenutak zastale na nekoliko meta-ra jedna od druge. Policija je po~ela da puca uvis, pa je suzavac s tavanice pa-dao na protivnike. Qudi iz prvih redova zateturali su se i po~eli da se po-vla~e, ali pritisak otpozadi je bio toliko jak da je nastao pravi haos. Qudisu padali, gu{e}i se od gasa; mnogi su bili prigwe~eni jer su neki poku{ava-li da iza|u dok su drugi htjeli da u|u. Kona~no ih je suzavac natjerao na povla-~ewe. Neki su bili o~ajni jer su vjerovali da je stvar propala, ali u zgradu jesada moglo da se u|e s vi{e strana.

Delije i druge grupe razbijale su prozore sa strane zdawa, pele se kroz wihi ulazile u zgradu. a~anski bager kupio je lopatom po nekoliko demonstra-nata i podizao ih na prvi sprat. Kad je glavni ulaz po drugi put napadnut, u ne-koliko soba izbio je po`ar. Policija je bila u panici. Prvi redovi demon-stranata pritiskali su glavni ulaz, a znali su da je bilo i onih koji su s dru-gih strana ve} u{li u zgradu. Lider Gra|anskog saveza Goran Svilanovi} pro-bio se kroz vrata i pozvao komandira policijske jedinice koji ga je prepoznao.Svilanovi} je s wim obavio kratak razgovor i policija je prestala da ispa-quje suzavac. Gomila je krenula za Svilanovi}em u predvorje, a policajcimaje bilo dosta svega; po~eli su da bacaju oru je i gledaju kako da iza|u. Neki sudobili batine, a neki pomo} da se sklone. U zgradi je bilo i drugih policij-skih jedinica, ali bitka za parlament je mawe-vi{e bila dobijena. Qudi su vr-vjeli po glavnoj sali i hodnicima, pridru`uju}i se onima koji su ranije u{likroz prozore. Kancelarije su rasturane i paqene. U jednom trenutku neko sedo~epao vatrogasnog crijeva i uperio ga na policajce koji su napredovali krozhodnik. I oni su se predali i potra`ili izlaz. U okolnim ulicama policij-ske jedinice su poku{ale da stignu do svojih kolega, ali ih je gomila mlatilai nije im dala da pro|u.

Beogra|ani su tako|e bili organizovani i po~eli su, skupa sa qudima izunutra{wosti, da se kre}u ka centru grada. Okupili su se i navija~i fudbal-skog kluba Crvena zvezda poznati pod imenom Delije i po{li ka zgradama dr-`avne uprave. Otpor je prevratu dao slogan: “Gotov je”, a Delije su mu dale pje-smu. Ranije te godine sa tribina na stadionima orile su se rije~i: “Sloboda-ne, spasi Srbiju i ubij se!”. Te rije~i su se izlile na ulice i preuzeo ih je cioopozicioni pokret.

Izvor iz obavje{tajne slu`be jugoslovenske vojske vjeruje da je Neboj{a^ovi} potcijewen kao jedan od glavnih igra~a u onome {to se doga|alo 5. ok-tobra. “Gradona~elnik a~ka Ili} privukao je dosta pa`we, ali, vjerujte mi,^ovi}ev {tab u fabrici na periferiji bio je kqu~na stvar. U fabriku je sklo-weno oru je, na hiqade komada, a najmawe dvije hiqade obu~enih i naoru`a-nih qudi se skrivalo u woj. Postojao je plan da oni kao podr{ka krenu na raz-li~ita mjesta, a prije svega da pomognu gomili da se do~epa ministarstva. Aligomila nije znala za plan”.

259

Dio plana je bio i to da a~ani osvoje Saveznu skup{tinu, a da Ni{lijepreuzmu obli`wu zgradu Radio-televizije Srbije. U ~etiri izjutra jedna po-licijska jedinica koja je promijenila stranu zaposjela je posqedwe spratove“Beogra|anke”, zgrade u kojoj je smje{tena televizija “Studio B”, i tamo se sa-krila. Opozicija je planirala da preko te televizije objavi govor novoizabra-nog predsjednika Ko{tunice. Znali su da }e re`im poku{ati da obezbijedi “Stu-dio B”, pa su htjeli da to preduprijede.

Desetine hiqada qudi koji su se ve} okupqali oko Skup{tine ni{ta o to-me nisu znali: oni su imali samo jedno na umu: da uzmu ono {to je wihovo. Qu-di s balkona pozdravqali su kolone koje su pristizale. Sada je do{ao red naqude lojalne re`imu da se upla{e. Spoqni prsten odbrane bio je probijen, aobavje{tajna slu`ba je tvrdila da }e demonstracije biti masovne. Jo{ uvijeklojalni na~elnici policije nisu bili glupi, znali su da se ne{to de{avalo,ali nisu znali {ta. Telefoni su zalud zvonili, a u lancu komandnih ofici-ra odjednom je do{lo do komunikacijskih problema. Na nare|ewa da se qudihapse odgovarano je: “@ao mi je, ne ~ujem, linije ne funkcioni{u kako treba”.

U vrhu policije polako su po~eli da shvataju da }e Milo{evi} u roku odnekoliko sati vjerovatno pasti i da je wegovo uklawawe planirano. Mogli suda biraju izme|u tri stvari: da udare na pobuwenike, da ne u~ine ni{ta ili dase pridru`e prevratu.

Sa stepeni{ta koje je vodilo u Saveznu skup{tinu, policija je posmatra-la masu koja je sve vi{e rasla. Vidjeli su kako sti`e kolona iz ^a~ka i kakoistovaruju bager. Komandir je svakih pet minuta radijom izvje{tavao policij-sku komandu. Nisu mu se dopadale informacije koje je od wih dobijao: “Neko-liko hiqada studenata pribli`ava se Skup{tini, tri hiqade se probija sa e-qezni~ke stanice, kolone vozila ulaze u centar grada”. a~ani su bili nestr-pqivi; znali su za{to su do{li i {ta treba da rade. Obu~eni u obi~nu odje-}u, sukobili su se s nekoliko desetina policajaca sa antidemonstracijskim {ti-tovima, kacigama, naoru`anih palicama, pi{toqima i suzavcem. Temperatu-ra je rasla i formirani su frontovi. a~anima je bilo vru}e, bili su edni,gladni i bijesni. Razmijewene su uvrede i poletjelo je nekoliko fla{a. Prvisuzavac je ba~en i policajci su izvukli palice. Qudi iz prvih redova na kojeje ba~en suzavac po~eli su da se povla~e u masu, da bi nekoliko minuta kasni-je opet nagrnuli naprijed – ovoga puta bili su jo{ bli`e policajcima na ste-peni{tu. Vijest da je ba~en suzavac brzo se pro{irila gradom i me|u onimakoji su jo{ uvijek bili na putu. To je pokvario cio plan. Qudi kojima je bilore~eno da idu na aerodrom i neke druge lokacije pohrlili su pravo na Skup-{tini. U opozicionim {tabovima je zavladala panika, ali se ona brzo pretvo-rila u optimizam kad su stigli izvje{taji o tome kolika se masa qudi kre}eka Skup{tini.

Ili} je namjeravao da kona~ni napad izvede u tri sata; sa svakim novim ta-lasom koji bi navalio na sve nervoznije branioce, ~arke su postojale sve ozbiq-nije. Stotine hiqada qudi su se sada tiskale oko parlamenta. U pola ~etiripopodne prvi redovi su bili na ni`em nivou stepenica i nadirali su ka glav-nom ulazu koji je bio zatvoren. Pretpostavqalo se da se iza vrata nalaze spe-cijalci koji }e pucati ako gomila navali da u|e. Ali, straha je gotovo sasvimnestalo. Drugi talas qudi je urlaju}i poletio uz stepenice, a ostali su napa-258

Neboj{a ovi} je odbacio optu`be lidera radikala da je povezan sa ubi-jenim @eqkom [krbom.

– ^iwenica je da Vojislav [e{eq predstavqa jednog od organizatora ilogisti~ara sino}wih ubistava. On zna gde se no}ima nalazi i s kim se dogo-vara oko toga uz igrawe {aha – rekao je ovi}.

Povodom optu`be [e{eqa da je “direktno povezan s profesionalnom ubi-com” @eqkom [krbom, ovi} je rekao da je to “isto onako smi{qeno kao {toje svojevremeno ([e{eq) smi{qao s Milo{evi}em pra}ewa i eliminacije]uruvije, Stamboli}a i niz drugih kriminalnih doga|aja”.

NNoovvoossaaddsskkii ““DDaannaass”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““NNeeppoozznnaatt ii bbrroojj ppoo~~iinniillaaccaa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPoolliicciijjsskkaa iissttrraaggaa pprree-kkjjuu~~eerraa{{wweegg uubbiissttvvaa NNeennaaddaa BBaattoo~~aanniinnaa ii @@eeqqkkaa [[kkrrbbee””,, uu kkoommee ssuu nnaavveeddee-nnee iizzjjaavvee bbiivv{{eegg {{eeffaa OOddeeqqeewwaa zzaa ddrrooggee ggrraaddsskkoogg SSUUPP-aa MMaarrkkaa NNiiccoovvii}}aaii pprriippaaddnniikkaa MMUUPP-aa SSrrbbiijjee ii {{eeffaa oobbeezzbbee||eewwaa NNeebboojj{{ee oovvii}}aa,, SSlloobbooddaa-nnaa PPaajjii}}aa.. TTeekksstt ssaaddrr`ii jjeeddaann aannttrrffiillee ppoodd nnaasslloovvoomm ““@@iivvkkoovvii}}:: BBaattoo~~aanniinnnniijjee bbiioo mmeettaa aatteennttaattaa””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee ii kkrraa}}ii tteekksstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““HHrroonnoollooggiijjaa uubbiissttaavvaa ppoolliiccaajjaaccaa uu SSrrbbiijjii””::

Jo{ nije utvr|eno, koliko je bilo po~inilaca ubistva Nenada Bato~ani-na (38) i @eqka [krbe (41) preksino} u ulici Qutice Bogdana, preko putastadiona Crvene zvezde. Istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu Zoran Zvo-nar, koji je iza{ao na uvi|aj naredio je da se obavi obdukcija ubijenih i bali-sti~ko ve{ta~ewe, nakon koga bi trebalo da bude poznato koliko je po~ini-laca bilo. Saznajemo da nije bilo o~evidaca na licu mesta, ali je prime}en auto-mobil “audi A8” bele boje, koji se ubrzano udaqavao sa mesta zlo~ina. Premadosad utvr|enim ~iwenicama, nesumwivo je da se radi o jo{ jednom profesi-onalno organizovanom ubistvu u glavnom gradu. Bato~aninu i [krbi nije da-ta {ansa da pre`ive, jer su na wih iz neposredne blizine ubice ispalile vi-{e desetina hitaca iz automatskog oru ja.

Nenad Bato~anin je u vreme prethodnog re`ima bio zamenik generala Sen-te Milenkovi}a, na~elnika nekada{we Uprave MUP Srbije za obezbe|ewerepubli~kih rukovodilaca i prvog telohraniteqa biv{eg predsednika SRJSlobodana Milo{evi}a. Nakon pada Milo{evi}evog re`ima Bato~anin jepre{ao u Saveznu policiju i bio je imenovan za na~elnika Prve uprave MUPSRJ. Svojevremeno je bio u Specijalnoj antiteroristi~koj jedinici MUP Sr-bije, reprezentativac Jugoslavije u karateu i 1989. godine tre}i na Svetskomkupu u Budimpe{ti.

Za ubijenog @eqka [krbu saznali smo da je od ranije poznat policiji zbograzli~itih kriminalnih aktivnosti. U beogradskom SUP, koji vodi slu~aj,re~eno nam je da se radi intenzivno na rasvetqavawu zlo~ina, ali da ne moguda nam ka`u bilo kakve detaqe zbog interesa istrage.

Biv{i {ef Odeqewa za droge gradskog SUP Marko Nicovi} smatra dasu se [krba i Bato~anin “verovatno zajedno i vra}ali sa neke sportske aktiv-nosti” i da je “dosta kriminalaca i policajaca treniralo u istim salama”.

– Bato~anin je bio najboqi telohraniteq u Milo{evi}evom obezbe|e-wu. Znam da je bio po{ten. Po mojoj proceni postoje dve varijante. Prema pr-voj, Bato~anin je stradao kao “kolateralna {teta” kada su i{li na [krbu kao~lana Maksimovi}eve ekipe (@eqko Maksimovi} Maka, osumwi~en za ubi-

261

NNaacciioonnaall”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““[[ttaa ssuupprraavvii mmoottiivvii ppoosslleeddwwee uu nniizzuu lliikkvviiddaacciijjee uu cceennttrruu BBeeooggrraaddaa,, uu kkoojjoojj ssuu uubbiijjee-nnii ppoolliicciijjsskkii zzvvaannii~~nniikk NNeennaadd BBaattoo~~aanniinn ii @@eeqqkkoo [[kkrrbbaa”” tteekksstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““BBiivv{{ii MMiilloo{{eevvii}}eevv tteelloohhrraanniitteeqq ssaammoo sslluu~~aajjnnaa rrttvvaa,, cciiqq lliikkvviiddaa-ttoorraa bbiioo jjee ssaarraaddnniikk @@eeqqkkaa MMaakkssiimmoovvii}}aa MMaakkee??””..

PPoorreedd oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa ssuu ii ddvvaa kkrraa}}aa tteekkssttaa ppoodd nnaasslloovviimmaa ““[[ee{{eeqq::[[kkrrbbaa bbiioo pprrooffeessiioonnaallnnii uubbiiccaa”” ii ““^oovvii}}:: LLiiddeerr rraaddiikkaallaa oorrggaanniizzaattoorr ii lloo-ggiissttii~~aarr pprreekkssiinnoo}}wwiihh uubbiissttaavvaa””::

Uklawawe svedoka koji ne{to znaju i koji bi mogli dda progovore u nezgod-nom momentu najverovatnije je motiv sa~eku{e, u kojoj su preksino} stradalivisoki policijski funkcioner Nenad Bato~anin i @eqko [krba zvani Bil-der, saglasni su policijski stru~waci i analiti~ari.

Upu}eni u prilike u srpskom podzemqu procewuju da je Bato~anin samo slu-~ajna rtva u ubistvu @eqka [krbe, koji je va`io za ~oveka bliskog @eqkuMaksimovi}u Maki.

– U Srbiji deluje 10-15 dobro organizovanih kriminalnih grupa, kojimapolicija o~igledno ne mo`e ni{ta. Ubijaju i ne prezaju, pokazuju osionost svoj-stvenu samo qudima koji su uvereni da su nedodirqivi. Da li su ubistva Bato-~anina i [krbe brisawe politi~ko-policijskih tragova iz pro{losti ili sesu`ava poqe aktivnosti i deoba teritorija, nije toliko ni bitno. [krba je,mo`da, stradao kao deo potrage nalogodavca ubistva Bo{ka Buhe, koja elimi-ni{e “`ive jezike”, a u tom slu~aju je Bato~anin bio kolateralna {teta. I obr-nuto, ako je Bato~anin ubijen zbog ne~eg kompromituju}eg iz vremena kad je biou Milo{evi}evom obezbe|ewu, [krba je stradao kao kolateralna {teta – ka-`e za Nacional Marko Nicovi} i podse}a da su qudi iz neposrednog Milo-{evi}evog okru`ewa postali interesantni zbog pritiska Karle del Ponteda se prona|u dokazi protiv wega, pa ih mo`da zato neko sklawa. Kao nekada-{wi Bato~aninov trener on tvrdi da je ovaj bio odli~an karatista i vrhun-ski sportista.

Dobrivoje Radovanovi}, direktor Instituta za sociolo{ka i krimino-lo{ka istra`ivawa, samtra da ispred ubistva Bato~anina i [krbe ne trebastavqati politi~ki predznak.

– Naprosto, organizovani kriminal i daqe je nedodirqiv i nije tako ozbiq-no napadnut od strane policije kako oni misle. U ovom trenutku lomi se tr-`i{te droge, preraspodequju se teritorije i to u velikoj meri odre|uje nasi-qe na ulicama, {to potvr|uje veliki broj ubijenih u kratkom periodu. Skla-waju se svedoci koji bi mogli da terete ovog ili onog iz razli~itih razloga,ali sam uveren da se u ovom slu~aju ne radi o politici – ka`e Radovanovi}.

Lider SRS-a Vojislav [e{eq izjavio je ju~e da je @eqko [krba po~inio“ve}i broj ubistava” u Republici Srpskoj, ali da ne zna {ta [krbu povezujesa visokim policijskim slu`benikom Nenadom Bato~aninom, koji je ubijen za-jedno s wim.

– @eqko [krba bio je profesionalni ubica – rekao je [e{eq novina-rima u Saveznoj skup{tini.

On je ubijenog [krbu doveo u vezu sa potpredsednikom Vlade Srbije Ne-boj{om ovi}em i izneo pretpostavku da je sino}we dvostruko ubistvo u Be-ogradu “jo{ jedno u nizu”.260

godine), Miroslav Bi`i}-Bi`a, privatni detektiv i biv{i policajac (21. maj1996. godine), Radovan Stoj~i} Baya, zamenik ministra unutra{wih poslovai na~elnik Resora javne bezbednosti (11. april 1997. godine), Milorad Vlaho-vi} Vlaja, pomo}nik na~elnika kriminalisti~ke policije beogradskog SUP(11. mart 1999. godine), Dragan Simi}, na~elnik SUP Savski venac (8. jul 1999.godine), Momir Gavrilovi}, biv{i visoki funkcioner RDB Srbije (3. avgust2001. godine), Bo{ko Buha, pomo}nik na~elnika Resora javne bezbednosti Sr-bije (9-10. jun ove godine).

PPooddggoorrii~~kkee ““VViijjeessttii”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPoollii-cciijjaa uu BBeeooggrraadduu ii ddaaqqee ttrraaggaa zzaa uubbiiccaammaa NNeennaaddaa BBaattoo~~aanniinnaa ii @@eeqqkkaa [[kkrr-bbee,, mmiinniissttaarr ppoolliicciijjee nniijjee iizznneennaa||eenn”” oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““MMiihhaajj-lloovvii}}:: MMaaffiijjaa jjee uuzzvvrraattiillaa uuddaarraacc””::

Policija i daqe traga za ubicama 38-godi{weg Nenada Bato~anina i @eq-ka [krbe (41) koje su za sada nepoznati napada~i usmrtili sa vi{e metaka izautomatskog oru ja u “pe`ou 306” ispred upravne zgrade sportskog dru{tvaCrvena zvezda u ulici Qutice Bogdana.

Motivi zlo~ina jo{ nijesu poznati, savezni ministar policije Zoran @iv-kovi} izjavio je da Bato~anin, ina~e zamjenik na~elnika uprave Saveznog MUP-a i nekada{wi zamjenik na~elnika obezbje|ewa biv{eg predsjednika SrbijeSlobodana Milo{evi}a sigurno nije bio meta ovog napada. Ime @eqka [kr-be ina~e predsjednika bodi bilding kluba “Partizan” ovda{woj javnosti po-stalo je poznato po{to ga je Vojislav [e{eq povezao sa @eqkom Maksimo-vi}em Makom, osumwi~enim za organizovawe ubistva visokog funkcioneraMUP-a Bo{ka Buhe.

[e{eq je tvrdio da je [krba, po Maksimovi}evom navodu, organzivao ubi-stva u srpskom Sarajevu i Republici Srpskoj.

Bato~anin je poslije Slobodana Milo{evi}a obezbije|ivao Zorana @i-`i}a u vrijeme dok je ovaj obavqao funkciju saveznog premijera.

Napada~i koji su bili, po svemu sude}i, u dva automobila i to najvjerovat-nije “audiju” sustigli su Bato~anina i [krbu u “pe`ou” ina~e u vlasni{tvusavezne administracije i dok su ih preticali ispalili su u wih smrtonosnerafale, poslije ~ega su pobjegli ka Bulevaru mira gdje im se gubi svaki trag.

Ministar policije Srbije Du{an Mihajlovi} ocijenio je povodom ubi-stva slu`benika saveznog Ministarstva unutra{wih poslova Nenada Bato-~anina, da je tako ne{to moglo i da se o~ekuje, nakon otkrivawa i hap{ewa or-ganizovane teroristi~ke grupe.

– Nije iznena|uju}e to {to se desilo, moglo je da se o~ekuje da }e otkri-vena grupa uzvratiti udarac – izjavio je Mihajlovi} za Radio B92.

Potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} optu`io je lidera radika-la Vojislava [e{eqa da je “jedan od organizatora i logisti~ara sino}wih ubi-stava. On zna gdje se no}ima nalazi i sa kim se dogovara oko toga uz igrawe {a-ha – rekao je ^ovi} agencije Beta. [e{eq je ju~e rekao da je ubijeni [krbabio profesionalni ubica, tvrde}i da je bio povezan sa Neboj{om ovi}em.

OO aakkttuueellnnoomm uubbiissttvvuu ““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquu-jjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: [[kkrrbbaa bbiioo pprrooffeessiioonnaallnnii uubbiiccaa””::

Vojislav [e{eq tvrdi da }e se posle likvidacije Nenada Bato~anina i@eqka [krbe, ubistva nastaviti “jer obra~un u mafiji jo{ nije zavr{en”.

263

stvo policijskog generala Bo{ka Buhe, prim. aut.). Mogu}e je da je nalogoda-vac Makine ekipe i{ao na likvidaciju qudi koji su znali ne{to vi{e. Po dru-goj verziji, Bato~anin je bio meta, a [krba je stradao kao “kolateralna {te-ta”. Kao dugogodi{wi Milo{evi}ev telohraniteq, Bato~anin je slu{ao mno-ge telefonske razgovore, mnoge kontakte, putovawa po Bosni, kontakte sa stra-nim diplomatama – isti~e Nicovi} i dodaje da je “mo`da znao neke podatke ko-ji bi mogli da pomognu optu`nici u Hagu”.

Po wegovim re~ima, razlozi likvidacije su politi~ko-policijske prirode.– De{avalo se da u isto vreme zajedno treniraju Bato~anin, koji je ~uvao

Milo{evi}a, Mihajlo Bo`ovi}, koji je obezbe|ivao Vuka Dra{kovi}a i Zo-ran Vasiqevi}, koji obezbe|uje Zorana \in|i}a – napomiwe Nicovi}.

Pripadnik MUP Srbije i {ef obezbe|ewa Neboj{e ovi}a, potpredsed-nika Republi~ke vlade, Slobodan Paji} izjavio je agenciji FoNet da bi, u okvi-ru policije, trebalo da se formira posebna jedinica koja bi se bavila obezbe-|ivawem politi~ara na vlasti, ali i onih koji su u opoziciji. Prema wegovimre~ima, na taj na~in izbegla bi se mogu}nost da lideri opozicionih stranakaili oni koji su nekada bili na vlasti anga`uju “sumwive” qude ili ~ak krimi-nalce za svoje obezbe|ewe. Paji} se nada da }e do}i vreme kada }e qudi iz vla-sti, nezavisno od toga iz koje su stranke, shvatiti da im opozicioni prvaci ni-su krvni neprijateqi, ve} samo qudi razli~ite politi~ke orijentacije.

[ef ovi}evog obezbe|ewa je dodao da ima slu~ajeva da su pojedini pri-padnici MUP ili Specijalnih antiteroristi~kih jedinica (SAJ), nakon du-gogodi{we obuke, napu{tali slu`bu i za velike plate oti{li da rade ~ak ikod kriminalaca. Paji} je, ina~e, jedini policajac koji je biv{em predsedni-ku SRJugoslavije Slobodanu Milo{evi}u vratio orden za hrabrost, nakon ra-ta na Kosovu i Metohiji.

Lider radikala Vojislav [e{eq ju~e je izjavio da je ubijeni [krba bioprofesionalni ubica i da je ve}i broj ubistava po~inio u Republici Srpskoji naveo da ne zna {ta povezuje Bato~anina i [krbu, ali da postoje veza izme-|u Neboj{e ovi}a i [krbe.

Savezni ministar policije Zoran @ivkovi} izjavio je ju~e da je ubijenipripadnik saveznog MUP Nenad Bato~anin bio sekundarna rtva i da nije biometa atentata u kome je ubijen i @eqko [krba. @ivkovi} je rekao da je Bato-~anin bio zadu`en za bezbednost saveznih funkcionera i diplomata.

– Ako sa ne~im to ima veze, onda to ima veze sa antiterorizmom, a ne sa kri-minalom u klasi~nom smislu. Mo`e, me|utim, da bude i vezano za vreme kadaje Bato~anin radio u Ministarstvu unutra{wih poslova. Takvo je bilo okru-`ewe politi~ara i kriminala, qudi koji su bili u wihovom okru`ewu bilisu deo te komunikacije. U pro{lu sredu, Bato~anin je bio kod mene iz nekihdrugih razloga. Usput mi je rekao i da igra fudbal sa [krbom. Iskreno, ja ni-sam znao ko je to. Rekao mi je da ga je neko pomiwao u vezi s aferom sa @eqkomMaksimovi}em Makom i da ako ~ujem da ga neko povezuje sa [krbom, da znamda je to vezano samo za fudbal. Kazao sam mu da vi{e ne igra fudbal sa [kr-bom – rekao je savezni ministar policije.

Bato~anin je osmi visoki policijski slu`benik koji je ubijen u posled-wih {est godina. Od 1. februara 1996. godine ubijeni su: Dragan Radi{i}, in-spektor Odeqewa za krvne i seksualne delikte SUP Beograd (1. februar 1996.262

Bato~aninom. Povodom optu`be [e{eqa da je “direktno povezan sa profe-sionalnim ubicom” @eqkom [krbom, ovi} je rekao da je to “isto onako smi-{qeno kao {to je svojevremeno ([e{eq) smi{qao sa Slobodanom Milo{e-vi}em pra}ewa i eliminacije Slavka ]uruvije, Ivana Stamboli}a i niz dru-gih kriminalnih doga|aja”.

II ppooddggoorrii~~kkaa {{ttaammppaa 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iinnffoorrmmaacciijjeeoo uubbiissttvvuu NNeennaaddaa BBaattoo~~aanniinnaa ii @@eeqqkkaa [[kkrrbbee.. TTaakkoo ““DDaann”” uu rruubbrriiccii ““HHrroo-nniikkaa”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““RRaaffaallnnaa ppaaqqbbaa uu bbiivv{{eegg tteelloohhrraanniitteeqqaaSSlloobbooddaannaa MMiilloo{{eevvii}}aa ii ZZoorraannaa @@ii`ii}}aa””,, iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““UU kkllaassii~~nnoojjbbeeooggrraaddsskkoojj ssaa~~eekkuu{{ii lliikkvviiddiirraannii NNeennaadd BBaattoo~~aanniinn ii @@eeqqkkoo [[kkrrbbaa””.. UUnnuu-ttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennoo jjee nneekkoolliikkoo kkrraa}}iihh tteekkssttoovvaa ppoodd nnaasslloovviimmaa ““UUkklleettii pprreedd-ssjjeeddnniiccii””,, ““[[kkrrbbaa pprriippaaddaaoo MMaakkiinnoojj eekkiippii””,, ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: OObbrraa~~uunn uu mmaa-ffiijjii jjoo{{ nniijjee ggoottoovv””,, ““ oovvii}}:: [[ee{{eeqq oorrggaanniizzaattoorr ii llooggiissttii~~aarr uubbiissttaavvaa””,, ““MMoo-zzaakk zzaa oobbeezzbbjjee||eewwee ii kkaarraattee””,, ““SSaavveezznnii mmiinniissttaarr ppoolliicciijjee ZZoorraann @@iivvkkoovvii}} ssaa-vvjjeettoovvaaoo BBaattoo~~aanniinnaa,, nnee iiggrraajj vvii{{ee ffuuddbbaall ssaa [[kkrrbboomm”” ii ““HHrroonnoollooggiijjaa uubbii-ssttaavvaa pprriippaaddnniikkaa MMUUPP-aa””::

Zamjenik na~elnika Prve uprave Saveznog SUP-a, i biv{i tjelohrani-teq Slobodana Milo{evi}a, Nenad Bato~anin (38) ubijen je u utorak uve~e,u 21 sat i 25 minuta, u beogradskoj ulici Qutice Bogdana kod broja 8. Nepo-znati napada~ ubio je i @eqka [krbu, zvanog Bilder (41), poznatog beograd-skog bodibildera, koji se, ispred Upravne zgrade Sportskog dru{tva “Crve-na Zvezda”, nalazio sa Bato~aninom u “pe`ou 306” (BG 174-591), ina~e vlasni-{tvu savezne administracije.

Za volanom “pe`oa” bio je Bato~anin, kada se vozilu kojim su on i [krbai{li uz Ulicu Qutice Bogdana, primakao sivi “audi A8”... Kroz prozor “audi-ja” napada~ je osuo paqbu iz “kala{wikova” i u rtve ispalio cijeli rafal, od-nosno tridesetak hitaca. U punoj brzini, kako se moglo ~uti od svjedoka posli-je ubistva, napada~i su nastavili ovom ulicom i, pro{av{i i pored vile estrad-ne dive Svetlane Ra`natovi}, nestali u pravcu Ulice Teodora Drajzera.

Prije ubistva, pokojni Bato~anin i [krba igrali su mali fudbal, u “ba-lonu” na Partizanovom stadionu. Ina~e, wih dvojica dru`ili su se posqed-wih nekoliko godina i ~esto zajedno odlazili na mali fudbal, zbog ~ega po-licija pretpostavqa da su ubice znale navike svojih rtava.

Na mjestu zlo~ina, u vrijeme policijskog uvi|aja, pojavio se i general Ra-dovan Kne`evi}, na~elnik Uprave za borbu protiv organizovanog krimina-la srbijanskog MUP-a, i to u pratwi tjelohraniteqa i najbli`ih saradnika.

Nenad Bato~anin je ranije bio zamjenik generala Sente Milenkovi}a, {e-fa li~nog obezbje|ewa biv{eg jugoslovenskog predsjednika Slobodana Milo-{evi}a. On je, sa jo{ dvadesetak izuzetno obu~enih kolega, bio pripadnik [e-ste Uprave MUP-a Srbije za pra}ewe lica. Da bi do{ao do tih pozicija, go-vorilo se, Bato~anin je pro{ao vi{e provjera i testova lojalnosti, kao i stro-gu selekciju.

Poslije petooktobarskih promjena, kada se dio pripadnika ove jedinicestavio na raspolagawe novom predsjedniku SRJ, a na mjesto novog {efa [e-ste Uprave za pra}ewe lica postavqen Ratko Romi}, pokojni Nenad Bato~a-nin odre|en je za wegovog zamjenika, i kao takav je bio zadu`en za li~nu i bez-bjednost putovawa Vojislava Ko{tunice kada je odlazio u posjete stranim dr-

265

“[krba je bio profesionalni ubica i po~inio je vi{e ubistava na teri-toriji Republike Srpske. Bio je direktna veza Neboj{e ^ovi}a sa @eqkomMaksimovi}em Makom. Svakodnevno je sedeo u ^ovi}evom FMP-u – naveo je[e{eq. On smatra da }e se obra~un mafija{a nastaviti i da je sada u defan-zivi krilo koje je po~elo da se pribli`ava Vojislavu Ko{tunici i da su onina meti policije i na meti za likvidacije.

Me|utim, potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ^ovi} odbacio je optu-`be Vojilava [e{eqa da je povezan sa ubijenim @eqkom [krbom, rekav{iza lidera radikala da je “jedan od organizatora i logisti~ara” preksino}wihubistava. “[e{eq zna gde se no}ima nalazi i sa kim se dogovara oko toga uz igra-we {aha”, rekao je ovi} agenciji Beta.

““EEkksspprreess”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq::[[kkrrbbaa –– oovvii}}eevvaa vveezzaa ssaa MMaakkoomm””..

IIssttoogg ddaannaa ““PPoolliittiikkaa”” oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee-{{eeqq oorrggaanniizzaattoorr ii llooggiissttii~~aarr uubbiissttaavvaa””::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ^ovi} odbacio je ju~erawe optu-`be lidera radikala Vojislava [e{eqa da je povezan sa sino} ubijenim @eq-kom [krbom, rekav{i za lidera radikala da je “jedan od organizatora i logi-sti~ara sino}wih ubistava”.

“^iwenica je da Vojislav [e{eq predstavqa jednog od organizatora i lo-gisti~ara preksino}wih ubistava. On zna gde se no}ima nalazi i sa kim se do-govara oko toga uz igrawe {aha”, rekao je ovi} agenciji Beta.

@eqko [krba ubijen je preksino} u Beogradu zajedno sa visokim policij-skim slu`benikom Nenadom Bato~aninom, sa kojim je automobilom prolaziopored stadiona Crvene zvezde.

Povodom optu`be [e{eqa da je “direktno povezan sa profesionalnimubicom” @eqkom [krbom, ovi} je rekao da je to “isto onako smi{qeno kao{to je svojevremeno ([e{eq) smi{qao sa (Slobodanom) Milo{evi}em pra-}ewa i eliminacije (Slavka) ]uruvije, Ivana Stamboli}a i niz drugih kri-minalnih doga|aja”.

“Nemam nameru da se bavim [e{eqem. To bi trebalo da po~nu da rade dr-`avni organi jer on i grupe biv{ih uticajnih pripadnika raznih, {to javnih,{to tajnih institucija, predstavqaju opasnu pretwu za mir i bezbednost u ze-mqi. Upozoravam nadle`ne organe da pod hitno krenu da rade aktivno. U pro-tivnom, mo`e da bude kasno”, rekao je ovi}.

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““^oovvii}} oopp-ttuu`uujjee [[ee{{eeqqaa””,, oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““UUmmee{{aann uu uubbiissttvvaa””::

NNoovvoossaaddsskkii ““DDnneevvnniikk”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee uu tteekkssttuu ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““[[ee{{eeqq jjee llooggiissttii~~aarr ssiinnoo}}wwiihh uubbiissttaavvaa”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj-{{aa oovvii}} ooddbbaacciioo ooppttuu`bbee {{eeffaa rraaddiikkaallaa”” iizzjjaavvee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa kkoojjiimmaa ppoo-kkuu{{aavvaa ddaa ddeemmaannttuujjee nnaavvooddee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa::

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} odbacio je ju~era{we optu-`be lidera radikala Vojislava [e{eqa da je povezan sa sino} ubijenim @eq-kom [krbom, rekav{i za lidera radikala da je “jedan od organizatora i logi-sti~ara sino}wih ubistava”. “On zna gde se no}ima nalazi i sa kim se dogovo-ra oko toga uz igrawe {aha”, rekao je ovi} agenciji Beta. @eqko [krba ubi-jen je sino} u Beogradu zajedno sa visokim policijskim slu`benikom Nenadom264

– U pro{lu srijedu Bato~anin je bio kod mene iz nekih drugih razloga. Us-put mi je rekao da igra fudbal sa [krbom. Iskreno, nijesam znao ko je to. Re-kao mi je da ga je neko pomiwao u vezi sa “aferom Maka”. Rekao mi je da, ako~ujem da ga povezuju s wim, da je to vezano samo za fudbal, a ja sam ga posavjeto-vao: “Nemoj vi{e da igra{ fudbal sa wim”, objasnio je novinarima @ivkovi}.

Zamjednik na~elnika Prve uprave Saveznog SUP-a Nenad Bato~anin, ko-ji je pro{le no}i ubijen u Beogradu, osmi je visoki policijski slu`benik ko-ji je ubijen u posqedwih {est godina.

U automobilu, na koji je preksino} pucano, pored Bato~anina ubijen je iwegov saputnik @eqko [krba.

Bato~anin je ranije bio zamjenik generala policije Sente Milenkovi}a,{efa li~nog obezbje|ewa biv{eg predsjednika SRJugoslavije Slobodana Mi-lo{evi}a.

Donosimo hronologiju ubistava funkcionera policije od 1. februara 1996.godine:

Dragan Radi{i} – inspektor Odjeqewa za krvne i seksualne delikte SUPBeograd, ubijen je 1. februara 1996. na Karaburmi, u haustoru zgrade u kojoj jestanovao, hicima iz automata sa prigu{iva~em.

Miroslav Bi`i} Bi`a – privatni detektiv i biv{i policajac, ubijen je21. maja 1996. ispred “Merkatora” na Novom Beogradu, iz vatrenog oru ja s pri-gu{iva~em.

Radovan Stoj~i} Baya – general-pukovnik, zamjenik ministra unutra{wihposlova i na~elnik Resora javne bezbjednosti, ubijen je iz automatskog oru -ja 11. aprila 1997. u beogradskom restoranu “Mama mia”.

Milorad Vlahovi} Vlaha – pukovnik, pomo}nik kriminalisti~ke poli-cije beogradskog SUP-a, ubijen je 11. marta 1999. ispred Sportskog centra uKo{utwaku.

Dragan Simi} – potpukovnik, na~elnik Sekretarijata unutra{wih po-slova op{tine Savski venac, ubijen je 8. jula 1999. u ulici Save Kova~evi}a,nedaleko od ku}e u kojoj je stanovao.

Momir Gavrilovi} – biv{i visoki funkcioner Resora dr`avne bezbjed-nosti ubijen je 3. avgusta 2001. ispred svoje ku}e u Novom Beogradu, iz pi{toqa.

Bo{ko Buha – general-major, pomo}nik na~elnika Resora javne bezbjed-nosti, ubijen je iz vatrenog oru ja u no}i izme|u 9. i 10. juna 2002. na parkin-gu hotela “Jugoslavija”.

““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNaassttaavvqqee-nnaa sseerriijjaa uubbiissttaavvaa uu BBeeooggrraadduu”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““LLiikkvviiddiirraann MMii-lloo{{eevvii}}eevv ttjjeelloohhrraanniitteeqq””.. TTeekksstt jjee oobbjjaavvqqeenn ssaa ppooddnnaasslloovvoomm ““ZZaammjjeenniikk nnaa-~~eellnniikkaa PPrrvvee uupprraavvee SSaavveezznnoogg SSUUPP NNeennaadd BBaattoo~~aanniinn oossmmii jjee vviissookkii ppoollii-cciijjsskkii sslluu`bbeenniikk kkoojjii jjee uubbiijjeenn uu ppoosslleeddwwiihh {{eesstt ggooddiinnaa.. IIzzrree{{eettaann @@eeqqkkoo[[rrbbaa””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ppoojjeeddiinnaa~~nnee iizzjjaavvee ppoodd nnaasslloovviimmaa ““[[ee{{eeqq:: [[kkrrbbaa ppoo-vveezzaann ssaa oovvii}}eemm””,, ““MMiihhaajjlloovvii}}:: MMaaffiijjaa uuzzvvrraa}}aa uuddaarraacc””,, ““@@iivvkkoovvii}}:: BBaattoo-~~aanniinn nniijjee bbiioo mmeettaa”” ii ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq oorrggaanniizzaattoorr uubbiissttvvaa””.. UUnnuuttaarr oovvoogg tteekk-ssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee kkrraa}}ii tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““HHrroonnoollooggiijjaa uubbiissttaavvaa ffuunnkkcciioonnee-rraa ppoolliicciijjee oodd 11.. ffeebbrruuaarraa 11999966.. ggooddiinnee””..

““PPuubblliikkaa”” 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa ^oovvii}}nnaa mmeettii VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa”” oobbjjaavviillaa jjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““UUrraa||eennaa ppeerrffeekk-

267

`avnicima. Do juna pro{le godine pokojni Bato~anin bio je i {ef obezbje-|ewa tada{weg saveznog premijera Zorana @i`i}a, a u posqedwe vrijeme an-ga`ovan je za bezbjednost stranih diplomata prilikom wihovih posjeta SRJ.

@eqko [krba – Bilder, poznati bilder, porijeklom je iz Sarajeva, a ne-zvani~no se mo`e ~uti da je bio vi|an i na rati{tu. Wegovo ime samo prije ne-koliko dana pomenuo je i predsjednik SRS Vojislav [e{eq, koji je [krbu po-vezao sa @eqkom Maksimovi}em Makom i akcijama wegove grupe osumwi~e-ne za likvidaciju generala Bo{ka Buhe.

– Obra~un u mafiji jo{ nije zavr{en i ubistva }e se nastaviti, a prekju-~era{we je samo jedno u nizu – izjavio je u Saveznoj skup{tini lider radikaladr Vojislav [e{eq, komentari{u}i dvostruko ubistvo u kome je likvidiranpolicajac saveznog MUP Nenad Bato~anin i @eqko [krba, zvani Bilder. [e-{eq tvrdi da je [krba bio profesionalni ubica i da ima informacije da jepo~inio ve}i broj ubistava na teritoriji Republike Srpske. Bio je povezan, do-daje [e{eq, sa Neboj{om ovi}em, kod koga je “sjedio u kabinetu u PNP”. Li-der radikala tvrdi da je [krba bio veza potpredsjednika Vlade Srbije Neboj-{e ovi}a sa @eqkom Maksimovi}em Makom. [e{eq je ju~e rekao skup{tin-skim izvje{ta~ima da je “^ovi} do gu{e umije{an u mafija{ke poslove”.

– O~igledno se nastavqa obra~un sa mafija{ima i sada je u defanzivi tokrilo koje je po~elo da se pribli`ava Vojislavu Ko{tunici. Oni su na metipolicije i na meti za likvidaciju. Policajca Bato~anina nijesam poznavao, ali~im se dru`io sa ubicom, dovodi nas u situaciju da moramo da sumwamo, nagla-sio je [e{eq.

Potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ^ovi} odbacio je ju~era{we op-tu`be lidera radikala Vojislava [e{eqa da je povezan sa preksino} ubije-nim @eqkom [krbom, rekav{i za lidera radikala da je “jedan od organizato-ra i logisti~ara sino}wih ubistava”.

“^iwenica je da [e{eq predstavqa jednog od organizatora i logisti~a-ra sino}wih ubistava. On zna gde se no}ima nalazi i sa kim se dogovara oko to-ga uz igrawe {aha”, rekao je ovi}.

Za razliku od ve}ine svojih kolega koji, uglavnom, treniraju yudo, pokoj-ni Bato~anin bio je proslavqeni karatista koji je postizao izvanredne rezul-tate u ovom sportu. Osim {to je va`io za jednog od najboqih jugoslovenskih ka-ratista, bio je poznat i kao diza~ tegova. Ina~e, u vrijeme vladavine Slobo-dana Milo{evi}a, Bato~anin je imao obavezu da organizuje takozvani lanac,odnosno, krug obezbje|ewa, zbog ~ega su ga zvali “mozak obezbje|ewa”.

Savezni ministar policije Zoran @ivkovi} izjavio je ju~e da je ubijenipripadnik wegovih jedinica Nenad Bato~anin bio sekundarna rtva i da ni-je bio meta atentata u kome je likvidiran @eqko [krba. @ivkovi} je naveoda je Bato~anin u SMUP-u bio zadu`en za bezbjednost saveznih funkcionerai diplomata. Upitan da li je pripadnik wegovog SMUP-a bio u vezi s krimi-nalom, @ivkovi} je uzvratio da, ukoliko je Bato~anin sa nekim imao veze, on-da je to antiterorizam, a ne kriminal u klasi~nom smislu. @ivkovi} nije is-kqu~io tu vezu iz doba kada je Bato~anin radio u MUP-u i objasnio da je “ta-da bilo takvo okru`ewe politi~ara i kriminalaca, i qudi koji su bili okopoliti~ara kao dio te komunikacije. Za ubijenog [krbu, savezni ministar po-licije je rekao da je jedino znao da je bio sportista.266

firme MPC-a iz duvanskog klana Marka Milo{evi}a. O Mati}u kao bliskomprijatequ, na ~ijoj je jahti ^ovi} ove godine qetovao u Hrvatskoj, u “Publi-ci” je ve} bilo rije~i.

UU eemmiissiijjii ““IInntteerrvvjjuu gglleeddaallaaccaa”” SSttuuddiijjaa BB 2288.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ggoo-ssttoovvaaoo jjee ppoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee NNeebboojj{{aa oovvii}}.. EEmmiissiijjaa jjee iimmaallaa ssllee-ddee}}ii ttookk::

VVooddiitteeqq:: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, dobro ve~e, po{tovani slu{a-oci, va{ gost je ro|en 1958. godine u Beogradu, diplomirao na Ma{inskom fa-kultetu 1982, magistrirao 1988, doktorirao 2000, od 1994. do 1997. gradona~el-nik Beograda. Odbija da sazove falsifikovanu Gradsku skup{tinu, formira-nu na osnovu pokradenih glasova, pada u nemilost, odlazi u opoziciju. Kopred-sednik je koalicije Dan, osniva~ i predsednik Demokratske alternative, ~lanDOS-a, nalazi se na ~elu Koordinacionog tela za op{tine Bujanovac, Pre-{evo, Medve|a i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. O`ewen, otacdvoje dece, govori engleski jezik, gost dr Neboj{a ovi}, potpredsednik Vla-de Srbije.

Gledalac na liniji. Dobro ve~e, izvolite. GGlleeddaallaacc:: Dobro ve~e. Vulovi} ovde iz Beograda. Davno sam oti{ao sa Ko-

sova ali idem povremeno, nikako ne mogu da zakqu~im, hteo bih ovi}a da pi-tam, {ta on misli za{to je i daqe SPS i radikali imaju upori{te na Koso-vu? Nikako mi nisu jasni i pored svih tih muka koje su pro{li i zaostali kaoregion, i jedno {aqivo pitawe: da li bi se naqutio da sam rekao Vojislav, ka-ko bi reagovao?

^oovvii}}:: Ne. GGlleeddaallaacc:: Hvala lepo, prijatno. VVooddiitteeqq:: Da uz ovo ve`emo i najavu radikala i wihovog mitinga sutra u

predizbornoj kampawi gospodina [e{eqa, koji ne}e da ide tamo, jer nema ga-rantovanu bezbednost, ali }e miting biti sutra u Kosovskoj Mitrovici kakoon ka`e.

^oovvii}}:: Nije da ne}e, ne mo`e.VVooddiitteeqq:: Upori{te, dakle, radikala i SPS-a uz sve nevoqe?^oovvii}}:: To je razumqivo, razumqivo je zato {to je za te qude na tim pro-

storima jako malo ura|eno u smislu wihove bezbednosti i slobode kretawa.Kada se re{e ti problemi ili se transparentno poka`e qudima da se ti pro-blemi re{avaju, naravno prvenstveno mislim na me|unarodni faktor, onda }ei wihovo poverewe prema me|unarodnom faktoru rasti i mi na tome radimo.Dotle }e biti ovakvi rezultati. Na primer, dana{wa provokacija sa alban-skim zastavama na prostoru Pre{eva, Bujanovca, znate, kome }e dati glasove– pa [e{equ. Toj opciji }e dati glasove, jer to stra{i qude.

VVooddiitteeqq:: Budi se}awe na ono vreme dok je policija ovde bila nije mogla...^oovvii}}:: A pri~e, razumete, on bi to pobio, sredio itd., to je posledica to-

ga. Naravno, mislim da taj uticaj wihov i nije takav, bez obzira {to znamo ka-kvi su bili rezultati na posledwim predsedni~kim izborima, ali to je direkt-no posledica lo{eg re{avawa problema egzistencijalnih problema tih qudi.

[to se ti~e imena Vojislav, naprotiv to je lepo ime. VVooddiitteeqq:: Vojislave, da. Gospodine ovi}u, stigla su dva pitawa novinar-

ska, tako|e u redakciju gore na radiju.269

cciijjaa zzaa mmuuttnnee ppoosslloovvee??””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““OOppttuu`bbee nnaa rraa~~uunn ppoottpprreeddssjjeedd-nniikkaa ssrrppsskkee VVllaaddee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa zzbboogg mmaahhiinnaacciijjaa ii vveezzaa ss ppooddzzeemmqqeemm zzaattaa-{{kkaavvaannee ssuu ~~iimm ssee pprriikklloonniioo KKoo{{ttuunniiccii aallii,, kkaakkoo ssaaddaa ttvvrrddii [[ee{{eeqq,, oossttaa-llii ssuu ttrraappaavvii.. MMee||uuttiimm,, iissttiimm zzaammaajjcceemm kkoojjiimm jjee [[ee{{eeqq kkrreennuuoo ddaa rraasskkrriinn-kkaa oovvii}}aa aa oovvii}} pprreeggaallaa~~kkii bbrrii{{ee ttrraaggoovvee””::

Dok istra`ni postupak u re`iji lidera SRS-a galopira, nadle`nima izbeogradskog Odjeqewa za kriminal i korupciju jo{ ne pada na pamet da se ogla-se. Tako }e, izgleda, dokazni materijal koji je Vojislav [e{eq sru~io u brkpotpredsjedniku Vlade i predsjedniku Koordinacionog centra, jo{ neko vri-jeme biti na “stend baju”. Da li su mahinacije Neboj{e ovi}a zbog wegove na-vodne veze s podzemqem registrovane i u DB-u, kako navodi [e{eq, ne zna se.Tek prismotra SDB-a nad ovi}em, na koju se [e{eq poziva, vremenski se po-klapa s pra{inom koja se jo{ krajem pro{le godine vinula u javnost. Naime,jedan od prvih koji je sasuo optu`be na ra~un predsjednika Koordinacionog cen-tra je Marko Jak{i}, funkcioner DSS-a, o ~emu su mediji izvje{tavali jo{pro{log decembra. Kako se ovi} u me|uvremenu priklonio Vojislavu Ko{tu-nici, optu`be su zata{kane ali, sude}i po [e{eqevim tvrdwama, ne i trago-vi. Me|utim, istim zamajcem kojim je sada [e{eq krenuo da raskrinka ovi-}a, i ovaj je, ka`u, pregala~ki brisao sve tragove. Ipak, kad se zna da je ovi}kao predsjednik Koordinacionog tijela, jedini imao pristup kasi kroz koju jetokom pro{le godine pro{lo dvije milijarde dinara, mo`e se posumwati daje biti blizu a ne brknuti ruku u pekmez, malo vjerovatno. Ako se zna kolikosu iznosila izdvajawa iz buyeta u pro{loj i ovoj godini na ime ulagawa u Ko-sovo i jug Srbije, ra~unicu nije te{ko izvu}i. Kao pokazateq rada Centra, sva-kako bi mogli poslu`iti podaci o broju izbjegli~kih naseqa, ku}a, puteva, ko-je su nastale od osnivawa Koordinacionog tijela do danas, ali i tro{kovi we-govog funkcionisawa koji su, po nekima, ~ak prema{ili sve ove investicije.

– Ako se zna kakav im je vozni park i kolike su plate zaposlenih, jasno jeza{to su svi podaci o radu tog tijela pod velom tajne. Svoje saradnike ovi}uspje{no kupuje i oni ga danas slijepo slu{aju, ka`u oni koji boqe poznaju pot-predsjednika Vlade. Navikli na wegovu poslovi~nu flegmati~nost, u kontek-stu najnovije afere, navode da ovi} ubrzano “gubi kompas i tlo pod nogama”.

– Te{ko }e dokazati wegove zakulisane poslove, iako je dobro omastio pr-ste. Sve prqave radwe izvodio je s uro|enom mu perfekcijom i mre`om poslu-{nika. ovi} ima infrastrukturu svojih qudi u svim polugama u dr`avi. Me-|u onima koji su na ovi}evom platnom spisku su i bra}a Igor i Goran Jovi-~i}. Prvi je zamjenik sekretara Savezne, a drugi Republi~ke vlade. Zadatak imje da ^ovi}eve zamisli provuku kroz dnevni red skup{tina i kroz podzakon-ske akte. A glavni operativac je Zvonko Gobeqi}, direktor begradskih fili-jala Vojvo|anske banke. Nesu|eni zet Dafine Milanovi}, nekada blizak SPS-u, Gobeqi} sve ^ovi}eve poslove s one strane zakona sprovodi u djelo. Gobe-qi} zna kako su i gdje i{la sredstva za jug Srbije, koje su firme i kako dobi-jale poslove i koji su to qudi koji finansiraju wegovu stranku danas. Gobeqi}zna i koliki su tro{kovi gra|evinskih radova u Beogradskoj ulici, gdje je ne-davno osvanulo velelepno zdawe wegove stranke, ka`e nam jedan od upu}eni-jih u ^ovi}eve poslove, dodaju}i da je najve}i sponzor Demokratske alterna-tive i li~ni ovi}ev prijateq kontroverzni biznismen Petar Mati}, vlasnik268

VVooddiitteeqq:: Napada sada{weg potpredsednika Vlade Srbije, on ima dosijeo sada{wem potpredsedniku Vlade Srbije, sada{wi potpredsednik Vlade Sr-bije vidimo ima, ako ne dosije bar dokumenta o biv{em potpredsedniku Vla-de Srbije.

^oovvii}}:: Imam i dosije.VVooddiitteeqq:: Otkud to vama mi smo pravna dr`ava za{to to nije u policiji

za{to to nije u sudstvu, za{to to nije kod organa gowewa kako se to ka`e.^oovvii}}:: Zato {to organi gowewa nisu preduzeli odre|ene mere, a i tamo

gde su probali da preduzmu odre|ene mere na primer, predsednik Vlade Srbi-je je tu`io [e{eqa i on se pozvao na imunitet, po{to je rekao da je gospodinpredsednik Vlade ubio ovog, otprilike sli~ne pri~e kao sa mnom, i onda munije skinut imunitet u saveznom parlamentu. Onda otkrijete u slu~aju advo-kata Barovi}a, koga su prebili [e{eqevi telohraniteqi, da [e{eq ne do-lazi na su|ewe zato {to mu neko iz Savezne skup{tine daje potvrdu da je onpreko potreban poslanik u Skup{tini pa zato ne mo`e da do|e na su|ewe, iniz drugih stvari i wegove direktne veze sa qudima sa kojima igra {ah. A saqudima koji su...

VVooddiitteeqq:: E to, sa kime on igra {ah?^oovvii}}:: Pa znate, ne}u ja da budem policija.VVooddiitteeqq:: Nemojmo da hapsimo i optu`ujemo preko medija.^oovvii}}:: Nikog ja nisam uhapsio.VVooddiitteeqq:: Ali [e{eq }e, recimo, vas preko medija.^oovvii}}:: A pa da, pustite [e{eqa, pa {ta }e on, on samo mo`e da do|e, ni-

sam ja ne znam ko.VVooddiitteeqq:: Dobro.^oovvii}}:: I ja znam da wegova prozivawa idu...VVooddiitteeqq:: Te{ka optu`ba veza sa gospodinom [krbom koji je ubijen sada

pre dva dana...^oovvii}}:: Gospodina [krbu sam video posledwi put...VVooddiitteeqq:: Ka`e [e{eq va{ reketa{ koji finansira...^oovvii}}:: Gospodina [krbu sam video posledwi put pre jedno dve godine. Ni-

{ta posebno nisam znao jedino {to je ~ovek bio neobi~an, jer je diza~ tegovapa je veliki. Onoliko koliko ja znam oko gospodina [krbe, naravno uz sau~e-{}e wegovoj porodici i porodici gospodina Bato~anina, to je da je ~ovek biosasvim normalan i te bquvotine koje [e{eq pri~a one su u rangu, setite sekada je ubijen gospodin ]uruvija {ta je rekao u Skup{tini. To nema nikakveveze, pa to je sve u redu. Ime tog ~oveka se vi{e ne pomiwe u ~asnim porodi-cama.

VVooddiitteeqq:: Da, ali vi ste rekli onda...^oovvii}}:: Da vam ja samo odgovorim do kraja.VVooddiitteeqq:: Da on stoji iza tih ubistava.^oovvii}}:: Naravno, pa to vam je isto sistem prozivawa. Sasvim sigurno on

i wegovi {ahisti, a za{to. Ugro`en {verc oru ja,...VVooddiitteeqq:: Recite nam bar gde igra {ah da idemo da gledamo.^oovvii}}:: U jednom delu Beograda preko puta reke, odnosno na drugoj strani

reke. Ugro`en {verc oru ja, ugro`en {verc cigareta, ne mo`e vi{e da me-wa pare avionima slu`benim, ne slu`benim sa 10%. I niz drugih stvari. Jamislim da se neko wega pla{i.

271

Zadatak svih ozbiqnih politi~kih struktura je da animinira gra|aneda iza|u na izbore. OEBS tako|e poziva na izbore. Ko ne shvata ozbiqnosituaciju?

^oovvii}}:: Pa, na`alost, neki od politi~ara smatraju da Srbiji nije potre-ban predsednik, me|utim, Srbiji je neophodan predsednik. Ako je to me|una-rodna zajednica primetila, a prosto nije normalno, nije prirodno, razumete,da se oni vi{e brinu spoqa nego mi unutra. Sami prepoznajete one koji ne shva-taju ozbiqno, da je jako va`no da gra|ani iza|u na izbore, nebitno je neka gla-saju kako oni misle, s tim {to treba da imaju u vidu da imamo jednog demokrat-skog kandidata i da je to gospodin Ko{tunica i da je Srbiji preko potrebanpredsednik.

VVooddiitteeqq:: Gledalac na liniji, dobro ve~e, izvolite.GGlleeddaallaacc:: Za gospodina ovi}a dva pitawa. Konkretno prvo, povodom po-

lemike sa [e{eqem, kada je rekao da ima gazdu u vlasti, na koga je konkretnomislio? I drugo, za{to se nije kandidovao na izborima za predsednika Srbi-je, prijatno.

^oovvii}}:: Prvo mislim da je to rano, jednostavno i nemam ambicije u ovomtrenutku. Drugo...

VVooddiitteeqq:: Zna~i mislite da vreme radi za vas?^oovvii}}:: Pa dobro protuma~ite kako vi ho}ete, ali mislim ima qudi koji

to zaslu`uju pre mene u ovoj situaciji. Ja }u se truditi maksimalno da odradimsvoje poslove onako kako treba.

[to se ti~e [e{eqa, znate on je ~ovek koji nikad nije funkcionisao samuvek je imao mentora, imao je tutora. O~igledno je posle svega ovoga i svih ovihru`nih pri~a koje on plasira svakodnevno, la`i i prevara, da treba malo po-staviti stvari analiti~ki. Vratiti se unazad. Se}ate se da je on jako puno pro-zivao ]uruviju, pa ~ak i {tampao specijalni list. Pa je gospodin ]uruvija ubi-jen. Pa je jako puno napadao gospodina Stamboli}a, pa za gospodina Stamboli-}a ne znamo {ta je jo{. Pa je jako puno pri~ao i sa svojim kumom gospodinomDra{kovi}em i wega napadao, pa se desi Ibarska magistrala. Pa onda to mo-`ete da vratite sada i unazad. Prema tome ~ovek je kleptoman, dikretno uve-zan sa kriminalom, ali ono {to je neverovatno to je, samo da ~ujete, to je da dr-`avni organi ne preduzimaju ni{ta. On ma{e nekakvim papirima, dr`avne bez-bednosti iz ne znam novembra pro{le godine. Gospodin Goran Petrovi} mo-ra da nam objasni {ta je. Gospodin Zoran Mijatovi} mora da objasni {ta se do-ga|a. Ako je sada tu presek pa je BIJA, onda po{to u tim papirima a neke smoi mi na{li, evo ovde ih je puno pa po~ev{i od toga mewawa 36 miliona mara-ka gospodina [e{eqa, pa wegovih ra~una po bankama, gde pri~a da je on to imaood kwiga a do{ao je u Beograd sa dve kese, ali nebitno. Zna~i i sada{wi qu-di iz BIJE moraju da nam isto objasne neke stvari {ta se tu doga|a. Ono {tomene brine to je povezivawe odre|enih ~vorova, kriminogenih ~vorova iz ne-kada{e DB i nekada{wih pripadnika Vojske Jugoslavije koji imaju pare, ima-ju mo} imaju opasnu vezu i poku{avaju da ru{e demokratsku vlast. Instrumentu wihovim rukama je [e{eq.

VVooddiitteeqq:: Mogu li ja sada da to stavim u jedan drugi kontekst biv{i pot-predsednik Vlade Srbije.

^oovvii}}:: Da, da.270

vlasti i predstavnika Vlade u kojoj ste ministar, gde me|unarodni posredni-ci, evo posledwi ~ovek je bio Kofi Anan, zajedno sa [tajnerom i svim osta-lim, govore o Kosovu kao nekom posebnom me|unarodnom pravno politi~komsubjektu koji treba kao poseban me|unarodno-pravni politi~ki subjekt da u|eu neke evropske integracije. Pritom, vi }utite i usput narodu se otprilike`alite na pona{awe va{ih prijateqa koji su vas doveli na vlast. To vi sa wi-ma raspravite, to bi bilo najpo{tenije sa va{e strane.

VVooddiitteeqq:: Dobro.^oovvii}}:: Prvo, mene nisu doneli, doveli na vlast qudi iz me|unarodne za-

jednice, glasali su gra|ani ove zemqe. A onda smo mi morali da preduzmemododatne mere, jer oni prethodni nisu hteli da se sklone sa vlasti kada izgu-be. To je pod jedan.

Pod dva, nije ta~no da bilo ko }uti. Mi smo nasledili problem Kosova iMetohije iz vremena vlasti Milo{evi}a i [e{eqa. Tako da li je neko pro-tiv srpskog naroda, pravo da vam ka`em, naravno svako ima pravo na svoje mi-{qewe, ali ni{ta vi niste ni ve}i ni mawi Srbin od mene. S tim {to je [e-{eq vampir srpskog naroda, taj ivi na krvi tog naroda. Gde god je on pro{aonema vi{e Srba. I wegovo prozivawe ima za ciq da {ahisti mo`da poku{a-ju i sa mnom da se pozabave.

VVooddiitteeqq:: Nemojte mnogo o {ahu, evo da vas ja malo upozorim oko {ahista...^oovvii}}:: “[ahisti”?VVooddiitteeqq:: Ne, da vas upozorim oko {aha. [ef tajne policije biv{e UD-

BE sada{we BIA je {ahovski velemajstor. Dakle, nemojte na {ah, {ah je {ah,pustite vi to.

^oovvii}}:: Dobro, ne odnosi se to na tog ~oveka.VVooddiitteeqq:: Ali, pustite vi taj...^oovvii}}:: Jer on nije preko reke. On je na ovoj strani. Tako da poruke su ja-

sne. On to radi namerno, verovatno neko ne{to mo`e i da proba, ali tu samna raspolagawu. Tako da ono {to je meni jako ao, to je da na{ narod jo{ uvekzbog te{kog stawa, zbog socijalnih neda}a koje imamo mo`e i da poveruje ilida pomisli da takvi qudi razmi{qaju o interesu srpskog naroda.

VVooddiitteeqq:: Vratimo se mi na aferu “Orao” ili izvoz oru ja, kr{ewa re-zolucije Saveta bezbednosti itd. Me|unarodna krizna grupa jo{ izve{taj zva-ni~ni nije napravila, ali ono {to je procurelo u javnost, jeste da je ameri~-ka ambasada pre godinu dana, u po~etku diskretno, a potom i e{}e, upozora-vala na ovaj problem i da je vrh ove dr`ave bio upoznat sa tim problemom. Pi-tawe, kako to da o samom problemu ne znaju ~lanovi upravnog odbora “Jugoim-porta”. Imamo saveznog ministra i republi~kog ministra, ministar vojske go-spodin Radojevi}, savezni premijer gospodin Pe{i}, da li je bila potrebnasaglasnost vojske za takve stvari?

^oovvii}}:: Saglasnost vojske nije bila potrebna.VVooddiitteeqq:: Sva ova pitawa proizlaze iz upozorewa me|unarodne krzine gru-

pe da direktori “Orla” i “Jugoimporta” ne}e biti najve}e glave koje }e pastiu ovoj aferi. Otprilike tako se ka`e.

^oovvii}}:: Ja sam video taj izve{taj krizne grupe. Naravno, on je preliminar-ni i ono {to je neobi~no, to je da se on pojavi u medijima i to se nikada do sa-da nije dogodilo pre nego {to se usvoji. To je na~in rada krizne grupe. Kako

273

VVooddiitteeqq:: Uzimate li reket biznismenima iz Republike Srpske, gospodi-nu Mandi}u, “Nikolas” konfekciji itd.

^oovvii}}:: Gospodin Nikolas se samnom zna, ali nikakve veze nema apsolut-no sa nama, ~ak mislim da je on donator u nekom drugom klubu, a ne u klubu ko-ji se pomiwe. Gospodina Mandi}a nisam video {est godina, pet-{est godina.Tako da su to sve opasne la`i i gospodin [e{eq }e za to i}i na sud. Wegovapri~a da on jedva ~eka, to su sve inverzije, mada razumem onu pri~u kada ka`eda on jedva ~eka da ode u Hag, to mu je od Zenice ostalo. On voli to.

VVooddiitteeqq:: [e{eq je svakoj vlasti bio metla i sada je metla, a vi pogodi-te ~ija, va{a re~enica. Nemam namere da poga|am, recite mi ~ija, na koga stemislili ~ija je [e{eq trenutno metla?

^oovvii}}:: Pa, kao {to rekoste ...VVooddiitteeqq:: Dovodite to u vezu sa va{om podr{kom gospodinu Ko{tunici

i [e{eqevim napadima i na vas i na gospodina Ko{tunicu?^oovvii}}:: Naravno, pa on poku{ava da sru{i demokratske vlasti, i to je di-

rektno napad preko mene i na gospodina Ko{tunicu i s tim {to ima jo{ jed-nu liniju direktnog napada na gospodina Ko{tunicu, ali ono {to mene bri-ne to je da dr`avni organi ni{ta nisu preduzeli. Da li je mogu}e...

VVooddiitteeqq:: I ~ija je metla trenutno?^oovvii}}:: Pa dr`avnih organa koji ni{ta nisu preduzeli. VVooddiitteeqq:: Mislite na premijera \in|i}a?^oovvii}}:: Ne, neka utvrde dr`avni organi za koga radi i sa kime se vi|a, gde

se nalazi, da li ima odre|ene kop~e i odre|ene veze sa odre|enim qudima izvlasti i da li ga pojedini qudi iz vlasti koriste za me|upoliti~ke i me|ustra-na~ke obra~une. A to je sigurno tako.

VVooddiitteeqq:: Afera izvoza oru ja u Irak i jo{ neke druge zemqe, jedan steod onih koji ste optu`eni da su ovu aferu pustili u javnost.

^oovvii}}:: Pa {ta je trebalo, da se pre}uti?VVooddiitteeqq:: Da li je tu su{tina, da li je afera uop{te postojala i za{to je

pu{tena u javnost?^oovvii}}:: Pa, naravno, inverzno potpuno obrnuto, mi moramo da otkrijemo

ovom narodu ko je to radio. Jer ti koji su to radili pri~ali su da su radili uime naroda i za ra~un naroda. A to smo ve} imali. E sada vidite, ne mo`etenigde da otkrijete gde su pare, gde su ugovori, gde su ugovori o reeksportu, pre-ma tome o ~emu mi pri~amo. Za{to bi se to krilo od gra|ana, za{to bi se kri-lo od gra|ana da nam Irak duguje negde oko milijardu i petsto miliona dola-ra. Gde su pare iz prethodnih poslova? Jedan potpuni nesklad. Ogromni poslo-vi napravqeni, s jedne strane. S druge strane, namenska industrija u haoti~-nom stawu, radnici dugo nisu primili platu itd.

GGlleeddaallaacc:: Jovan je pored telefona, pozdravqam vas i va{eg gosta. Ja bihse, pre nego {to postavim pitawe gospodinu ^ovi}u, samo jednom re~enicomosvrnuo na wegovu tvrdwu vezano za gospodina [e{eqa. Pravo je ~udo da ovavlast, koju vi nazivate demokratskom, nije toliko materijal iskoristila i sme-stila gospodina [e{eqa u zatvor na radost neprijateqa srpskog naroda, a mo-gu da ka`em i na radost va{u, gospodine ovi}u.

A ja bih sada postavio pitawe koje se ti~e Kosova. Prosto ne mogu da sena~udim da vi uporno }utite. Kada ka`em vi, mislim na vas kao predstavnika272

llaa”” ii nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq ssttoojjii iizzaa uubbiissttvvaa”” uu kkoommee jjee NNeebboojj{{aa oovvii}} ppookkuu{{aaooddaa ddeemmaannttuujjee iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa::

Povodom optu`bi Vojislava [e{eqa na wegov ra~un, Neboj{a ovi} jeju~e rekao da lider radikala sasvim sigurno stoji iza prekju~era{weg ubistvaNenada Bato~anina i @eqka [krbe u Beogradu.

– On je ~ovek, dodao je ovi}, koji je posledwih desetak godina bio u vla-sti, i mora}e da objasni i {ta zna o zlo~inu na Ibarskoj magistrali, ubistvu]uruvije, nestanku Stamboli}a, kao i o ubistvu Pavla Bulatovi}a i mnogimdrugim zlo~inima.

II ““BBoorrbbaa”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{ee-qqaa oo ppoovveezzaannoossttii NNeebboojj{{ee ^oovvii}}aa ssaa uubbiiccaammaa @@eeqqkkoomm [[kkrrbboomm ii wwiihhoovviimmppllaannoovviimmaa oo lliikkvviiddaacciijjii ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[kkrr-bbaa jjee pprreeddllaaggaaoo ^oovvii}}uu ddaa mmee uubbiijjuu”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq,, llii-ddeerr rraaddiikkaallaa””.. UUnnuuttaarr oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee ii tteekksstt ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqqeevvee gglluu-ppoossttii ii llaa`ii”” uu kkoommee oovvii}} ooddbbaaccuujjee ooppttuu`bbee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa::

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, izjavio je ju~eda je nedavno ubijeni @eqko [krba, nekoliko dana pre ubistva, predlo`iopotpredsedniku Vlade Srbije Neboj{i ovi}u da lidera radikala ubiju.

[e{eq je, na konferenciji za novinare, kazao da je ovi} na to odgovo-rio, “Polako, ima vremena”, predo~iv{i da policija poseduje snimak prislu-{kivanog razgovora.

Potpredsednik Vlade je imao interes da stoji iza [krbinog ubistva jerje on bio svedok koji dokazuje wegovu vezu sa @eqkom Maksimovi}em Makom,koga policija tra`i zbog sumwe da je organizovao ubistvo policijskog gene-rala Bo{ka Buhe, tvrdi [e{eq.

[e{eq je rekao da je akcija hap{ewa osumwi~enih za Buhino ubistvo vo-|ena u strogoj tajnosti, te da o woj nisu bili obave{teni ni ministar poli-cije Du{an Mihajlovi} niti premijer Zoran \in|i}. Oni su za to saznali ka-da su prvi osumwi~eni ve} bili uhap{eni, dodao je.

Prema [e{eqevim tvrdwama, ovi} je znao za likvidacije koje je Mak-simovi} pripremao ali je o tome }utao sve do trenutka kada su o tome obave-{teni Mihajlovi} i \in|i}.

[e{eq je rekao da postoje indicije da je na [krbu i zamenika na~elni-ka Prve uprave Saveznog ministarstva unutra{wih poslova Nenada Bato~a-nina, pucano iz automobila marke “audi” koji je pre nekoliko dana nestao izvoznog parka Palate federacije.

Potpredsednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} odbacio je ju~e optu`be li-dera radikala Vojislava [e{eqa da je bio povezan sa mafijom, upozoravaju-}i da je mogu}e da u “nadle`nim organima ima i onih koji zajedno sa [e{eqemprave falsifikate i obmane javnosti”.

“To {to [e{eq pri~a su obi~ne gluposti i notorne la`i. Mislim da slu-`be ove zemqe treba da se pozabave tim ~ovekom, po~ev{i od onih medicin-skih pa do onih ostalih. Uzalud je tro{iti vreme sa nekim koga je bog ubio io{tetio, ali to se nikad ne doga|a slu~ajno”, izjavio je ovi} Tanjugu.

IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““TTvvrrddwwaa pprreeddsseeddnniikkaa rraaddiikkaallaa””,, ““PPoolliittiikkaa”” 2299.. nnoovveemm-bbrraa oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[kkrrbbaa jjee pprreeddllaaggaaoo oovvii}}uu ddaa mmee uubbiijjee”” ((VVeessttTTaannjjuuggaa))..

275

je do toga do{lo ne znam. Tamo ima i odre|enih ta~nih mesta, ima i tendenci-oznih postavki. Vi pitate kako je mogu}e da neki qudi ne znaju, ma mogu}e je,jer su “Jugoimport” i pojedinci u wemu imali ogromna ovla{}ewa. Toliko ve-lika ovla{}ewa da ~ak mo`da nisu ni morali da daju odre|ene izve{taje ta-mo gde su trebali, ili su davali nekakve izve{taje koji nisu imali veze sa re-alno{}u. Jako je opasno kada se vojna tajna, kada se pe~atom na kome pi{e voj-na tajna ili dr`avna tajna, napravi zloupotreba.

VVooddiitteeqq:: [ta je sa upozorewima Amerikanaca?^oovvii}}:: Prvi put kada sam ja saznao za to, to je bilo oktobra meseca ove go-

dine, dobio sam jedan dokument koji se odnosio na ovu problematiku u “Orlu”,ja sam napisao pismo i poslao to pismo gospodinu Ko{tunici, \in|i}u, Svi-lanovi}u, Mihajlovi}u i tada smo seli i razgovarali oko tih stvari. Ja ne znamza te prethodne informacije, na to bi mogli da odgovore oni koji su u vezi to-ga znali, ali u svakom slu~aju, verujte mi, nije nacionalni dr`avni interes tr-govina sa zemqama sa kojima je zabraweno trgovawe oru jem, pod jedan. Pod dva,ho}u da znamo gde su pare. Pod tri, ho}u da znam ko je izvozio tenkove na pri-mer za Kuvajt, uzeo proviziju 54 miliona dolara. Pod ~etiri, ko je izvozio oru -je za Albaniju, pa se ono posle pojavqivalo i na jugu Srbije. Pod pet, kako dase jedni od najve}ih {vercera duvana cigareta, iz koga finansiraju oru je, po-javquju u Beogradu? Pre izvesnog vremena prelaze i niko im ni{ta ne uradi.To je gospodin Ekren Luka sa Naserom Kermendijem,sa vozilima BG 50-55 ili55-50, pa nakon toga su preuzeti.

VVooddiitteeqq:: Je li znala policija to {to vi imate?^oovvii}}:: Odre|eni podaci su postojali, ali te sve stvari moraju da se spre-

~e i moraju potpuno da se demistifikuju. Mora potpuno da se u|e u trag onome{ta se radilo. Na{a vojna industrija treba da bude jaka i treba da funkcio-ni{e dobro. Ali, ona }e to mo}i samo ako se tehnolo{ki inovira. I ako u|eu dobre partnerske odnose sa drugim vojnim industrijama razvijenih zemaqa.

VVooddiitteeqq:: Veoma kratko jer smo pri kraju emisije, {ta rade ameri~ki in-spektori i do kada }e?

^oovvii}}:: Ja mislim da oni kontroli{u ceo ovaj posao, i ono {to je za wih va-`no i interesantno, to je da se vidi {ta je ra|eno za Irak i koliko je ra|eno, amislim da su oni oti{li, koliko sam ja upoznat, ~ini mi se da }e se vratiti.

Ja sam rekao da }emo videti i prepustimo se tome, vide}emo, brzo }e se ov-de kod nas odigravati odre|ene stvari. Ne elim da imenujem, ali mislim dagra|ani to iz dana u dan sve vi{e prepoznaju.

VVooddiitteeqq:: Da li mislite na premijera?^oovvii}}:: Ne mislim na premijera, s tim {to se moramo razjasniti oko nekih

problema sa kojima se susre}emo da i meni mo`da budu jasne nekakve pozicije. ““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu ppoodd nnaaddnnaasslloovvoomm

““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: ““[[kkrrbbaa pprreeddlloo`iioo ddaa mmee uubbiijjee,, aa oovvii}} ggaa uuppoozzoorriioo”” tteekkssttssaa nnaasslloovvoomm ““PPoollaakkoo,, iimmaa vvrreemmeennaa!!”” PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa ““JJeeddiinnii ssee jjaa bboorriimm pprroo-ttiivv mmaaffiijjee.. UU mmoomm jjee iinntteerreessuu bbiilloo ddaa [[kkrrbbaa oossttaannee iivv jjeerr bbii oonn ddookkaazzaaoo mmoo-jjee ttvvrrddwwee oo oovvii}}eevvoojj sspprreezzii ssaa ggaannggsstteerriimmaa.. oovvii}} zznnaa ssvvee ggllaavvnnee kkrriimmiinnaall-ccee,, aa wweeggoovvaa ddvvaa bbrraattaa ppoo ooccuu rruukkoovvooddee ppooddzzeemmqqeemm uu @@eelleezznniikkuu”” ssaaddrr`ii iizzjjaa-vvee ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree ooddrr`aannee ddaann rraanniijjee.. UUnnuu-ttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee ii kkrraa}}ii tteekksstt ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““^oovvii}} oo lliiddeerruu rraaddiikkaa-274

}i da je mogu}e da u “nadle`nim organima ima i onih koji zajedno sa [e{eqemprave falsifikate i obmane javnosti”.

“To {to [e{eq pri~a su obi~ne gluposti i notorne la`i. Mislim da slu-`be ove zemqe treba da se pozabave tim ~ovjekom, po~ev{i od onih medicin-skih pa do onih ostalih. Uzalud je tro{iti vrijeme sa nekim koga je Bog ubioi o{tetio, ali to se nikad ne doga|a slu~ajno”, izjavio je ovi} Tanjugu.

[e{eq je na konferenciji za novinare rekao da je ubijeni @eqko [kr-ba predlo`io ovi}u da ubiju lidera radikala a da mu je ovaj odgovorio “Po-lako, ima vremena”.

“To su klasi~ne la`i i neistine i on ([e{eq) }e naravno za to odgova-rati. Sasvim je sigurno da je [e{eq ~ovjek koji stoji iza onog {to se desiloBato~aninu i [krbi. To nadle`ni organi treba da utvrde a ne da bje`e od [e-{eqa. Izgleda da u tim nadle`nim organima ima i onih koji zajedno sa [e-{eqom prave falsifikate i obmane javnosti”, istakao je ovi}.

““PPuubblliikkaa”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt ssaa nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq ooddggoovvoorriioo nnaa ooppttuu`bbee NNeebboojj{{ee oovvii}}aa””,, ppoodd nnaasslloovvoomm““NNiijjeessaamm oorrggaanniizzoovvaaoo [[kkrrbbiinnoo uubbiissttvvoo””.. DDiill [[kkrrbbee ii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa vvii-ddii ssee iizz ppooddnnaasslloovvaa tteekkssttaa ““[[ee{{eeqq ttvvrrddii ddaa jjee [[kkrrbbaa zzaa ^oovvii}}aa uu BBeeooggrraadduunnaappllaa}}iivvaaoo rreekkeett kkrroozz ssppoonnzzoorrssttvvaa zzaa FFMMPP,, zzaajjeeddnnoo ssaa iizzvvjjeessnniimm RRaa{{oomm RRaa-ddoovvaannoovvii}}eemm,, ddookk jjee oovvii}} zzaauuzzvvrraatt,, kkaakkoo jjee kkaazzaaoo,, kkrriimmiinnaallccee oossllaabbaa||aaoo iizz-ddrr`aavvaawwaa zzaattvvoorrsskkee kkaazznnee iillii ppllaa}}aawwaa ppoorreezzaa””::

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq negirao je ju~e da je or-ganizvao i logisti~ki podr`ao ubistvo pripadnika savezne policije Nena-da Bato~anina i @eqka [krbe, koje se dogodilo prije tri dana u Beogradu.

[e{eq je ponovo optu`io potpredsjednika srpske vlade Neboj{u ovi-}a da je povezan sa @eqkom Maksimovi}em Makom i drugim qudima iz svije-ta podzemqa, naglasiv{i da je [krba “bio najboqi dokaz” za wegove tvrdwe.^ovi} je prekju~e optu`io [e{eqa da je “jedan od organizatora i logisti~a-ra” ubistava @eqka [krbe, koji je u utorak uve~e u Beogradu ubijen zajednosa visokim policijskim slu`benikom Nenadom Bato~aninom.

[e{eq je prekju~e optu`io ovi}a da je bio “najzainteresovaniji da [kr-ba nestane”.

[e{eq tvrdi da je [krba za ovi}a u Beogradu “napla}ivao reket krozsponzorstvo za FMP”, zajedno sa izvjesnim Ra{om Radovanovi}em, dok je o-vi} zauzvrat, kako je kazao, kriminalce osloba|ao zatvorske kazne ili pla}a-wa poreza.

[e{eq optu`io ^ovi}a i da je znao da @eqko Maksimovi} Maka pri-prema likvidacije politi~ara u Beogradu, ali da je o tome }utao.

[e{eq je optu`io i ~lanove kabineta jugoslovenskog predsjednika Vo-jislava Ko{tunice da su wegova veza sa mafijom u Srbiji, dodaju}i da je ubi-jeni Bato~anin bio i Ko{tuni~in tjelohraniteq.

Govore}i o predsjedni~kim izborima, zakazanim za 8. decembar, [e{eq jekazao da na wima nastupa kao neuporedivo ja~i kandidat nego na septembarskimizborima i izrazio o~ekivawe da }e dobiti podr{ku “svih patriotskih snaga”.

[e{eq je najavio da }e SRS danas u Kosovskoj Mitrovici odr`ati pred-izborni miting, ali da on tome ne}e prisustvovati, po{to je dobio obavje{te-we od UNMIK-a da ga ne}e pustiti na Kosovo zbog bezbjednosti.

277

““NNaacciioonnaall”” 2299.. nnoovveemmbbrraa oobbjjaavvqquujjee kkrraattkkii tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq::NNaassttaavvii}}uu bboorrbbuu pprroottiivv mmaaffiijjee””..

““PPoolliittiikkaa”” iissttoogg ddaannaa pprreennoossii ii TTaannjjuuggoovvuu vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee-{{eeqq pprrii~~aa gglluuppoossttii ii nnoottoorrnnee llaa`ii””..

PPooddggoorrii~~kkii ““DDaann”” iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““[[eeff rraaddiikkaallaa ii pprreeddsseeddnnii~~kkii kkaann-ddiiddaatt oo nnaajjnnoovviijjeemm bbeeooggrraaddsskkoomm uubbiissttvvuu”” oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq::NNeezzaammiisslliivvoo jjee ddaa {{eeff oobbeezzbbee||eewwaa pprreeddssjjeeddnniikkaa SSaavveezznnee vvllaaddee iiggrraa ffuuddbbaallssaa ppoozznnaattiimm uubbiiccoomm ii lliikkvviiddaattoorroomm””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ttrrii aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloo-vviimmaa ““AAtteennttaatt iizzvvrr{{eenn iizz uukkrraaddeennoogg ““aauuddiijjaa”” jjuuggoosslloovveennsskkee vvllaaddee””,, ““NNaa [[kkrr-bbiinn pprreeddlloogg ddaa ssee [[ee{{eeqq lliikkvviiddiirraa,, ^oovvii}} kkaazzaaoo:: ““PPoollaakkoo,, iimmaa vvrreemmeennaa”” ii““BBaattoo~~aanniinn bbiioo ii KKoo{{ttuunnii~~iinn ttjjeelloohhrraanniitteeqq””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa jjee iiTTaannjjuuggoovvaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq pprrii~~aa gglluuppoossttii ii nnaattoorrllee llaa`ii””ii tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““II oollaa ssee oopprroossttiioo oodd nnaajjbbooqqeegg JJuuggoosslloovveennaa””..

““GGllaass CCrrnnooggoorraaccaa”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee jjeeddaann ddoo ddrruuggoogg ddvvaatteekkssttaa vveezzaannaa zzaa uubbiissttvvoo @@eeqqkkaa [[kkrrbbee ii NNeennaaddaa BBaattoo~~aanniinnaa.. TTeekksstt ppoodd nnaa-sslloovvoomm ““[[kkrrbbaa jjee pprreeddllaaggaaoo oovvii}}uu ddaa mmee uubbiijjuu”” oobbjjaavvqqeenn jjee iissppoodd nnaaddnnaasslloo-vvaa ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq ssaaoopp{{ttiioo nnaa kkoonnffeerreenncciijjii zzaa nnoovviiaannrree””,, ssaa ppooddnnaasslloovvoomm““PPoollaakkoo iimmaa vvrreemmeennaa””,, ooddggoovvoorriioo jjee ppoottpprreeddsseeddnniikk VVllaaddee SSrrbbiijjee,, ttvvrrddii lliiddeerrSSRRSS””.. DDrruuggii tteekksstt,, kkaaoo ooddggoovvoorr nnaa iinnffoorrmmaacciijjee iizz pprreetthhooddnnoogg tteekkssttaa,, oobbjjaavvqqeennjjee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““^oovvii}} ooddbbaaccuujjee ooppttuu`bbee”” ssaa nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq pprrii~~aa gglluu-ppoossttii ii nnoottoorrnnee llaa`ii””::

Predsjednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq izjavio je ju~e da jeprije tri ve~eri ubijeni @eqko [krba, nekoliko dana prije ubistva, predlo`iopotpredsjedniku Vlade Srbije Neboj{i ovi}u da lidera radikala ubiju.

[e{eq je, na konferenciji za novinare, kako prenosi Tanjug, kazao da je^ovi} na to odgovorio: “Polako, ima vremena”, predo~iv{i da policija po-sjeduje snimak prislu{kivanog razgovora.

Potpredsjednik Vlade je imao interesa da stoji iza [krbinog ubistva jerje on bio svjedok koji dokazuje wegovu vezu sa @eqkom Maksimovi}em Makom,koga policija tra`i zbog sumwe da je organizovao ubistvo policijskog gene-rala Bo{ka Buhe, tvrdi [e{eq.

[e{eq je rekao da je akcija hap{ewa osumwi~enih za Buhino ubistvo vo-|ena u strogoj tajnosti, te da o woj nijesu bili obavije{teni ni ministar po-licije Du{an Mihajlovi} niti premijer Zoran \in|i}. Oni su za to saznalikada su prvi osumwi~eni ve} bili uhap{eni, dodao je.

Prema [e{eqevim tvrdwama, ovi} je znao za likvidacije koje je Mak-simovi} pripremao ali je o tome }utao sve do trenutka kada su o tome obavi-je{teni Mihajlovi} i \in|i}.

[e{eq je rekao da postoje indicije da je na [krbu i zamjenika na~elni-ka Prve uprave Saveznog ministarstva unutra{wih poslova Nenada Bato~a-nina, pucano iz automobila marke “audi” koji je prije nekoliko dana nestao izvoznog parka Palate federacije.

Lider radikala je kazao da je [krba, zajedno sa “predsjednikom ko{arka-{kog kluba FMP @eleznik Ra{om Radovanovi}em”, napla}ivao reket za o-vi}a, i to kroz sponzorstvo za taj klub.

Potpredsjednik Vlade Srbije Neboj{a ovi} odbacio je ju~e optu`be li-dera radikala Vojislava [e{eqa da je bio povezan sa mafijom, upozoravaju-276

– Imao sam ranije informacije {ta sprema i o kakvim se falsifikati-ma radi. Ceo posao je sada na nadle`nim dr`avnim organima – dodao je ovi}.

Bezbednosno-informativna agencija demantovala je verodostojnost doku-menata koje je ju~e, kao dokumente Dr`avne bezbednosti, prezentovao [e{eq.[ef kabineta direktora agencije Ranko Sokolovi} izjavio je da je BIA ve}saop{tila da raniji dokumenti koje je davao [e{eq, kao i ovi ju~era{wi, ni-su verodostojni.

Dobrivoje Radovanovi}, direktor Instituta za kriminolo{ka i socio-lo{ka istra`ivawa, rekao je ju~e agenciji Tanjug da je, ukoliko neko javno op-tu`i nekoga da je po~inio te{ko krivi~no delo, Okru`no tu`ila{tvo du`noda ispita osnovanost takvih navoda.

Komentari{u}i sve ~e{}e slu~ajeve razmena te{kih optu`bi me|u po-liti~arima i javnim li~nostima, on je objasnio da tu`ila{tvo, ukoliko utvr-di da su takve tvrdwe ta~ne, treba da pokrene krivi~ni postupak protiv po-~inilaca krivi~nog dela. Me|utim, ako se utvrdi da ti navodi nisu ta~ni, bi-}e pokrenut krivi~ni postupak zbog klevete protiv onoga ko je javno izneo ta-kve tvrdwe, ukzao je Dobrivoje Radovanovi}. Prema wegovom mi{qewu, medi-ji koji prenose izjave politi~ara i javnih li~nosti ne mogu biti odgovorniza te izjave i wihov sadr`aj.

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 3300.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveessttppoodd nnaasslloovvoomm ““LLiiddeerr SSRRSS-aa VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq nnaajjaavviioo nnoovvuu kkwwiigguu ppoodd nnaazziivvoomm’’MMaaffiijjaa{{kkaa ppuuddlliiccaa –– NNeebboojj{{aa oovvii}}’’””..

UU ““EEkksspprreessuu”” oodd 3300.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee tteekksstt ssaa nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa nnaassttaavvqqaa ssaa iizznnoo{{eewweemm ppooddaattaakkaa ddoobbiijjeenniihh iizz,, kkaakkoo ttvvrr-ddii,, ’’ppoouuzzddaanniihh iizzvvoorraa’’”” ii nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq:: DDBB pprraattiillaacc oovvii}}eevvee vvllaaddee ssaannaajjvvii{{iimm ooffiicciirriimmaa ppoolliicciijjee””,, uu kkoommee ssee nnaavvooddii ddaa jjee ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq nnaajjuu~~eerraa{{wwoojj kkoonnffeerreenncciijjii zzaa nnoovviinnaarree pprreezzeennttoovvaaoo nnoovviinnaarriimmaa ddooddaattnnii iizzvvoorr-nnii mmaatteerriijjaall oo pprraa}}eewwuu ooddrree||eenniihh lliiccaa oodd ssttrraannee DDBB-aa,, kkoojjaa ssuu ssttuuppiillaa uu kkoonn-ttaakktt ssaa NNeebboojj{{oomm oovvii}}eemm.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee kkrraa}}ii tteekksstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““BBIIAA ddeemmaannttoovvaallaa vveerrooddoossttoojjnnoosstt””..

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” oodd 11.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee nnaa nneeppuunnee ddvvee ssttrraannee oobbjjaa-vvqquujjuu iinntteerrvvjjuu NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ppoodd nnaaddnnaasslloovvoomm ““NNeebboojj{{aa oovvii}} zzaa ’’NNoovvoo-ssttii’’ oo sseeddnniiccii SSaavveettaa zzaa nnaacciioonnaallnnuu bbeezzbbeeddnnoosstt,, [[ee{{eeqqeevviimm ooppttuu`bbaammaa,, ooppee-rraattiivvnnoojj aakkcciijjii ’’MMaa~~vvaa’’,, MMaakkii ii [[kkrrbbii,, ’’ppaarraalleellnnoojj DDBB’’””......,, nnaasslloovvoomm ““NNeemmaavvii{{ee ppaarrddoonnaa”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““ llaannoovviimmaa SSaavveettaa ssaamm oottvvoorreennoo rreekkaaoo:: AAkkoo pprroo-ttiivv mmeennee iimmaattee bbiilloo kkaakkvvee ppooddaattkkee –– iizzvvoolliittee.. MMiihhaajjlloovvii}}aa,, SSaavvii}}aa ii \\iinn-||ii}}aa ssaamm ppiittaaoo –– ddaa llii zznnaajjuu zzaa nneekkaakkvvuu ooppeerraacciijjuu ’’MMaa~~vvaa’’.. RReekkllii ssuu:: pprrvvii ppuutt~~uujjeemmoo.. SSvvaa ddookkuummeennttaa kkoojjaa [[ee{{eeqq ppookkaazzuujjee ssuu ffaallssiiffiikkoovvaannaa ii nnee ppoossttoojjee uuddeelloovvooddnniikkuu DDBB.. ZZaattoo GGoorraann PPeettrroovvii}} mmoorraa ddaa ssee ssaasslluu{{aa.. MMoogguu}}ee jjee ddaa jjee ppoo-ssttoojjaallaa ppaarraalleellnnaa DDBB.. PPaavvkkoovvii}} jjee hhtteeoo ddaa mmee hhaappssii ii uubbiijjee uu KKoolluubbaarrii.. CCeenn-ttaarr kkrriimmiinnaalliizzaacciijjee nnaa{{eegg ddrruu{{ttvvaa jjee uu ddoojjuu~~eerraa{{wwoojj DDBB””..

UU tteekkssttuu ssuu iizzddvvoojjeennaa ~~eettiirrii aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovviimmaa ““[[ee{{eeqqeevvii ddoossii-jjeeii””,, ““SSuurr~~iinnccii””,, ““EEkkrreemm LLuukkaa”” ii ““MMiilloo{{eevvii}} uuzziimmaaoo vvii{{ee””.. UU iinntteerrvvjjuuuu oo-vvii}} nnaavvooddii mmnnooggoo pprreettppoossttaavvkkii ii nnaaggaa||aawwaa kkoojjiimmaa nnee mmoo`ee ddaa oobbaarraa aauutteennttii~~-nnuu ddookkuummeennttaacciijjuu kkoojjuu jjee ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq oovviihh ddaannaa ppoonnuuddiioo jjaavvnnoossttii::

Sukob izme|u Neboj{e ovi}a i lidera SRS Vojislava [e{eqa dosti-gao je posledwih dana kulminaciju. Zato su “Novosti” o izgovorenim optu`ba-

279

II ppooddggoorrii~~kkee ““VViijjeessttii”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee iissppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““NNaa-ssttaavvqqaa ssee ppoolleemmiikkaa iizzmmee||uu lliiddeerraa SSRRSS ii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa,, kkoojjii ttvvrrddii””:: oobbjjaa-vvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqqeevvee ooppttuu`bbee ssuu ooppaassnnee llaa`ii””..

““NNeezzaavviissnnee nnoovviinnee”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreennoossee iizzjjaavvee ddrr VVoojjiissllaa-vvaa [[ee{{eeqqaa ssaa jjuu~~eerraa{{wwee pprreess-kkoonnffeerreenncciijjee uu BBeeooggrraadduu uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““[[ee{{eeqq ttvvrrddii ddaa jjee oovvii}} nnaarruu~~iioo uubbiissttvvoo @@eeqqkkaa [[kkrrbbee”” iissppoodd nnaaddnnaa-sslloovvaa ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa ttee{{kkoo ooppttuu`iioo ppoottpprreeddssjjeeddnniikkaa VVllaaddee SSrrbbiijjee””,, ssaa ppoodd-nnaasslloovvoomm ““[[kkrrbbaa jjee nneekkoolliikkoo ddaannaa pprriijjee uubbiissttvvaa bbiioo kkoodd oovvii}}aa ii ttrraa`iioo ddaammee uuppuuccaajjuu.. PPoolliicciijjaa jjee rreeggiissttrroovvaallaa ddaa mmuu jjee oovvii}} ooddggoovvoorriioo:: ““PPoollaakkoo,, iimmaavvrreemmeennaa””,, kkaazzaaoo jjee [[ee{{eeqq””..

““PPoolliittiikkaa”” 2299.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}} rraaddii zzaa SSuurr-~~iinn””,, nnaaddnnaasslloovvoomm ““LLiiddeerr rraaddiikkaallaa jjuu~~ee oo kkoommaannddaannttuu `aannddaarrmmeerriijjee GGoorraannuuRRaaddoossaavvqqeevvii}}uu GGuurriijjuu uuzz ttvvrrddwwuu”” ii ppooddnnaasslloovvaa ““[[ee{{eeqq ppoozzvvaaoo KKoo{{ttuunniiccuu ii\\iinn||ii}}aa ddaa nnaappii{{uu rreecceennzziijjuu zzaa wweeggoovvuu nnoovvuu kkwwiigguu ““MMaaffiijjaa{{kkaa ppuuddlliiccaa –– NNee-bboojj{{aa oovvii}}””,, kkaakkoo bbii bbiillaa oosslloobboo||eennaa oodd ppllaa}}aawwaa ppoorreezzaa..

““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 3300.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjuu tteekksstt ssaa iizzvvee{{ttaa-jjeemm ssaa kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee jjuu~~ee ooddrr`aannee nnaa kkoo-jjoojj jjee ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq iizznneeoo nnoovvee ~~iiwweenniiccee oo NNeebboojj{{ii oovvii}}uu.. UUnnuuttaarr oovvooggtteekkssttaa oobbjjaavvqqeennaa jjee TTaannjjuuggoovvaa vveesstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““BBIIAA ddeemmaannttuujjee””::

Bezbednosno informativna agencija (BIA) demantovala je verodostojnostdokumenta koje je, na ju~era{woj konferenciji za {tampu, prezentovao liderradikala Vojislav [e{eq, kao dokumente Resora dr`avne bezbednosti.

[ef kabineta direktora agencije Ranko Sokolovi} izjavio je Tanjugu daje BIA ve} saop{tila da raniji dokumenti koje je davao [e{eq, kao i ovi da-na{wi, nisu verodostojni i “nisu dokumenti BIA, koja je pravni sukcesor inaslednik Resora dr`avne bezbednosti”.

[e{eq je novinarima podelio dokumente u ~ijem zaglavqu pi{e “Resordr`avne bezbednosti”, a u kojima se, u navodnoj operativnoj akciji “Ma~va” go-vori o potpredsedniku Vlade Srbije Neboj{i ovi}u i komandantu andar-merije Goranu Radosavqevi}u.

““BBlliicc”” 3300.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu kkrraattkkoomm tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqqooppttuu`iioo oovvii}}aa ii GGuurriijjaa zzaa mmaahhiinnaacciijjee”” oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnee ii TTaannjjuuggoovvee vveessttii ooppoovveezzaannoossttii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa ssaa GGoorraannoomm RRaaddoossaavvqqeevvii}} GGuurriijjeemm,, oo oovvii}}eevvoommddeemmaannttiijjuu iizzjjaavvii ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa kkaaoo ii kkoommeennttaarruu DDoobbrriivvoojjaa RRaaddoovvaannoo-vvii}}aa ddiirreekkttoorraa IInnssttiittuuttaa zzaa kkrriimmiinnoolloo{{kkaa ii ssoocciijjaaoolloo{{kkaa iissttrraa`iivvaawwaa””::

Predsednik SRS Vojislav [e{eq rekao je ju~e da je komandant `an-darmerije Goran Radosavqevi} Guri posredovao za firmu “Mile Dragi}”iz Zrewanina, kako bi to preduze}e andarmeriju opremilo uniformamai prslucima.

Pozivaju}i se na dokumenta DB, [e{eq je kazao da je Radosavqevi} taj po-sao za firmu “Mile Dragi}” izdejstvovao kroz razgovor sa ministrom srpskepolicije Du{anom Mihajlovi}em i potpredsednikom Vlade Srbije Neboj{om^ovi}em. Vojislav [e{eq je dodao da je Radosavqevi} u razgovoru sa Neboj-{om ^ovi}em izdejstvovao i da “sur~inska mafija” dobije posao asfaltira-wa puteva na jugu Srbije.

^ovi} je u izjavi za agenciju Beta demantovao [e{eqeve optu`be i ista-kao da su dokumenta iz policije, na koja se [e{eq poziva, “falsifikati”.278

ako je tako bilo – Goran Petrovi}, biv{i {ef DB? On mora da se saslu{a!Gde je u tome Zoran Mijatovi}? Mene uop{te ne interesuju wegove zasluge zaisporu~ivawe Milo{evi}a Hagu. U [e{eqevim papirima sve vrvi od nei-stina, a sada se jo{ ispostavqa i da ne postoje. Pa ko je to onda pravio sve tefalsifikate i obmane? Tim pre {to se “objektima” nazivaju i generali MUP– Obrad Stevanovi} koji je u to vreme bio savetnik Du{ana Mihajlovi}a – iGoran Radosavqevi}, komandant andarmerije.

Zna~i li ovo {to govorite da je neko pratio i generale policije...– Ta~no. Zato i treba da znamo: {ta se stvarno doga|alo. ^ovi} uop{te

nije problem. Da li sam ja ne{to radio ili nisam radio – prosto je da se utvr-di. Neka se postupi po zakonu. Stvari su mnogo {ire: treba istra`iti – {tase sve doga|alo. Da li smo recimo, imali ili, mo`da, jo{ imamo paralelnu dr-`avnu bezbednost?! Da li je ba{ ona bila upotrebqena (ili nije) u politi~-ke svrhe? Da li je neko iz te strukture falsifikovao i pravio sporne papi-re pa ih sad prodaje [e{equ? Jer, {ta zna~i kad [e{eq uzme papir od 5. no-vembra 2001. i na sednici Savezne skup{tine Dragoqub Mi}unovi}u ka`e: “Vi-di {ta meni daju tvoji”?! [ta to zna~i? Broj u delovodniku za taj dokument nepostoji. Pod tim brojem se vodi trebovawe neke municije za obezbe|ewe. Mi-slite li da }e nas posle ovoga me|unarodna zajednica tretirati kao ozbiqnudr`avu ili pre kao decu koja su uzela u ruke igra~ku?

[ta mislite da ka`ete o papiru koji je [e{eq pokazivao pre tri dana?– Tu sve vrvi od neistina i la`i. Moje mi{qewe o Pavkovi}u je pozna-

to... Taj ~ovek je hteo da me uhapsi u Kolubari! Pravili su mi smicalice i najugu Srbije. Izme|u ostalog i zbog toga }emo ovo morati da teramo do kraja!Mogu}e je da iza svega ovoga stoje ~vorovi kriminala iz nekada{we DB, vero-vatno povezani sa nekim politi~kim krugovima. Re~ je o onima koji se {tre-caju na pomiwawe Haga. Jedan broj me|u wima su oni koji su pqa~kom i ratnimprofiterstvom sebi obezbedili velika finansijska sredstva. O~ito je da izatoga stoje kriminogene strukture koje fabrikuju afere za javnost da bi iza wihnastavili sa svojim kriminalnim delovawem po principu “dr ’te lopova”. Pritome se ne sme zaboraviti i prevideti da je prislu{kivawe bez sudskog nalo-ga krivi~no delo, da je dostavqawe informacija o prislu{kivawu neovla{}e-nom licu, u ovom slu~aju [e{equ, ~ak i ako je zakonito, krivi~no delo, kao{to je krivi~no delo i to {to [e{eq radi. [to se mene ti~e wih se ne pla-{im. Stojim im na raspolagawu za sve vrste obra~una. Wima i [e{equ. Ovonije napad na Neboj{u ovi}a. Ovo je napad na dr`avu! Moje ime se u svemu na-{lo sticajem okolnosti. A i neka druga imena. Koliko znam postoji oko 50 stra-na “materijala” vezanih za Zorana \in|i}a, a falsifikata ima i za druge li-dere. Moje tvrdo uverewe je da sve to vi{e ne mo`e da bude javna tajna. Mija-tovi} je, svojevremeno, slu{ao predsednika Vlade Srbije Zorana \in|i}a, bartako predsednik Vlade tvrdi.

Kako mislite “slu{ao”?– Lepo, prislu{kivao! \in|i} i ja smo u petak uve~e kona~no razjasnili

odre|ene stvari. Pitao sam ga: “Kada si se video sa [e{eqem? Kada si se vi-deo sa Mirom Markovi}” Rekao mi je da se sa wima nije video. U redu. Pitaosam tako|e: “Da li zna za operativnu akciju ’Ma~va’?!” Nema nikakvih, pro-blema: ja mu verujem. On je, {to se toga ti~e, za sada, kod mene potpuno “sklo-

281

ma i kontraoptu`bama razgovarale sa potpredsednikom Vlade Srbije. Deo in-tervjua o Kosovu i Metohiji, na{ list }e objaviti kao poseban tekst.

[e{eq vas je optu`io i za vezu sa, sada ve} pokojnim, @eqkom [krbom.Istovremeno je “procurilo” da je sa wim, sa ~ovekom koji je imao reputacijukriminalca, igrao fudbal istog dana ubijeni funkcioner policije Nenad Ba-to~anin. [ta je u ovome istina i kako je kod nas uop{te mogu}a bilo kakva bor-ba protiv organizovanog kriminala ako, uslovno re~eno, vlast i mafija igra-ju “na male goli}e”?

– Prvo, smatram da svi koji imaju takvu reputaciju treba da budu uhap{e-ni. Dakle: ako je ta [krba bio kriminalac, ako se znalo da se bavio nezakoni-tim radwama, onda je trebalo da bude uhap{en. To, kao {to se vidi, nije biloura|eno. Tog ~oveka, [krbu, sam ina~e video samo dva ili tri puta. Wega, jed-nostavno, niste mogli da ne vidite: bio je diza~ tegova, ogroman... Nikakve dru-ge kontakte sa wim nisam imao.

Ima li, ipak, imalo istine u onome {to je [e{eq pri~ao o [krbi i vama?– To su neistine i one verovatno poti~u iz DB izvora. U petak uve~e smo

odr`ali sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Tu sam otvorio celu “pri-~u”. Rekao sam: “Ako imate bilo kakve podatke protiv mene – izvolite!” Do-dao sam: “Za mene mora da va`i isti zakon kao i za sve druge, ali }e morati dava`i i za [e{eqa! Da [e{eq ne bi i daqe bio ne~ija “metla”! Pitao sam ta-ko|e: da li tu`ilac, koji vodi slu~aj Make, ima bilo kakvu dokumentaciju iliinformaciju da sam ja bio u vezi sa [krbom ili tim Makom? Sve sam ovo tra-`io zato {to je mnogo pri~a po sistemu rekla-kazala. A i stoga {to je dva pu-ta akcija oko Make trebalo da se izvede pa nije jer je neko “provaqivao”. Mo-ja savest je mirna. Ja sa [krbom, niti sa bilo kim sli~nim, nisam igrao, nitiigram fudbal. Mogu}e da upravo zbog toga poku{avaju da podme}u qudima okomene. Govore: “Aha, [krba je iz Bosne, wega zna Ra{a Radovanovi}, po{to jei on iz Bosne – super se uklapa”. udi me {to nisu u celu pri~u ubacili i Zdrav-ka oli}a.

To se, u neku ruku, ve} dogodilo s obzirom da su obojica bila na [krbinojsahrani...

– To je bila udarna vest i najkrupniji naslov u nekim novinama. A na tojsahrani je, koliko znam, bilo oko hiqadu qudi. To je, na`alost, tra~ koji se “pro-sipa” iz DB.

Imate li, bar za Vas li~no, obja{wewe – za{to se doga|a sve ovo ~emu smosvedoci posledwih nedeqa? Da li bi dr`avni tu`ilac trebalo da se pozaba-vi optu`bama koje pqu{te sa svim strana?

– Dobro pitawe: Za{to dr`ava }uti? To nije problem Neboj{e ^ovi}a,jer smo se ve} suo~ili sa pravom lavinom la`i. Povodom svega {to je [e{eqsaop{tio, prekju~e sam na pomenutoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednostdirektno pitao {efa BIA Andreju Savi}a i Zorana \in|i}a: da li oni zna-ju za nekakvu operaciju “Ma~va”? Pitao sam isto i ministra policije po{toje tada DB bila sastavni deo MUP. Sva trojica su rekla: da o tome ~uju prviput. Osim ovoga {ef BIA, koja je pravni sledbenik DB, rekao je da su svi pa-piri kojima ma{e [e{eq falsifikat. [tavi{e, da u wihovom delovodnikuuop{te ne postoji takva dokumentacija. Zna~i li ovo da je neko pravio para-lelnu dokumentaciju?! Zna~i li to da se time bavila dr`ava? Gde je u tome –280

– Dokumentacija o kojoj govorim je verodostojna i realno postoji. Zbog to-ga i postavqam pitawe: gde je famoznih 15 krivi~nih prijava protiv [e{e-qa za Slavoniju? Preksino} se na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost,ispostavilo da su predate saveznom ministru pravde Savi Markovi}u. A gdesu bile do sada? Da li je ura|ena analiza wegovih nedela dok je bio u vlasti?Koliko su samo stanova podelili, kako su ih delili? Za{to se to krije? Akoto rade dr`avni slu`benici – ne zna~i li to da takvi sara|uju sa [e{eqem?!Ili: da time ucewuju [e{eqa i koriste ga da radi neke prqave poslove?!

Kakva }e biti daqa sudbina tih 15 dosijea predatih Savi Markovi}u? Dali je u Savetu za nacionalnu bezbednost u tom pogledu ne{to dogovoreno?

– Wih je tra`io Ha{ki tribunal. Daqe se mo`e raditi o postupawu poZakonu o saradwi sa Ha{kim tribunalom. Ali, ja sam te dosijee video jo{ pro-{le godine u junu. Od tada su se “kr~kali” po fiokama. Zato {to se time di-sciplinuje [e{eq ili ga neko koristi kao “politi~ku ivotiwu za napadena druge qude.

Kakve dimenzije su pra}ewe i prislu{kivawe realno mogli da imaju?Jedan od generala koji je u~estvovao u potpisivawu vojno-tehni~kog spo-

razuma u Kumanovu – ime je nebitno – pre izvesnog vremena je pozvan na saslu-{awe u Ha{ki tribunal. Ono je trajalo tri dana i u jednom trenutku ha{kiistra`iteq je izvadio fotokopirani li~ni dnevnik tog generala. Li~ni dnev-nik koji mu je nestao u Kumanovu za vremen pregovora. Taj dnevnik su mu ukra-li qudi iz vojne bezbednosti i vratili mu ga tek posle pet dana. Za to vremesu ga iskopirali i tako se ta fotokopija i na{la kod ha{kih istra`iteqa.Zakqu~ke izvedite sami.

Pa ipak: koliko je realno bilo prislu{kivawa i uho|ewa?– U petak uve~e dobili smo uveravawa ministra policije Du{ana Mihaj-

lovi}a da se, od kad je on do{ao na ~elo MUP, nijedan politi~ar – ni iz vlasti,ni iz opozicije – ne prati, niti prislu{kuje. Iste garancije dobili smo i odAndreje Savi}a, {efa BIA. Nadam se da je zaista tako i da }e tako i ostati.

A jeste li sigurni da nelegalnog i nesankcionisanog prislu{kivawa za-ista nema i ne}e biti?

– Nisam. A ne spadam u grupu ni paranoi~nih ni pla{qivih. Verujem u sve{to su mi Mihajlovi} i Savi} rekli, ali vidim da se u praksi ipak doga|ajusvakakve stvari. Da [e{eq i daqe vadi razne papire...

Nekoliko puta ste pomiwali 15 [e{eqevih dosijea. Mo`ete li o tomei{ta konkretnije?

– Imam i ja mnogo papira. Iz odre|enih slu`bi. Od [e{eqevog, Kerte-sovog i pona{awa ostalih “likova” u Slavoniji, pa do [e{eqevih ra~una poraznoraznim bankama i “istorije” sa Dolgorukovom. Postoji papir i o tran-sakciji sa podr{kom Krajini. Sve su to dokumenta onda{we DB. [e{eq je tra-`io milion dolara da bi dao podr{ku rukovodstvu RSK. Wegov odnos sa dija-sporom i Mom~ilom \uji}em tako|e je “obra|en” pod “strogo poverqivo”. Po-sledice wegove vladavine u Zemunu “te{ke” su 152 miliona dinara. A nigde kri-vi~ne prijave! Pri~a se da gospodin Karleu{a ima te prijave, ali da ih dr`iu fioci?! Pitawe je: za{to sve to neko dr`i skriveno i da li je to po zakonu?To nije po zakonu! Mo`da se to dr`i u fioci zato {to neko misli da }e ga [e-{eq napasti za ne{to {to on mo`da zna o wemu?! Mo`da su takvi ne{to s wim

283

wen” kao ~ovek koji bi iz vrha vlasti davao podr{ku [e{equ. Utoliko je va-`nije da sada vidimo {ta }e da preduzme policija, {ta }e da preduzme Javnotu`ila{tvo. Jer, ovo uop{te nije igra. Ovo su vrlo, vrlo ozbiqne stvari. [e-{equ ne}e da skinu imunitet u Saveznoj skup{tini. A {ta zna~i to {to Ob-ren Joksimovi} glasa protiv skidawa imuniteta [e{equ, a [e{eq tvrdi daje \in|i} ubio Buhu, i jo{ mnogo {ta! Kakva smo mi dr`ava, kakvi su to po-slanici?! Mene ne interesuje ko je \in|i}ev a ko Ko{tuni~in. Ovde se radio funkcionisawu i ozbiqnosti dr`ave.

Za{to [e{eq fokusira raskrinkavawe ba{ na Vas?– Zato {to zna da }u ja sve ovo “terati” do kraja.A ostale optu`be na Va{ ra~un?– Nije moje da nabavqam opremu za MUP. Svojevremeno su, podse}am, za to

bili raspisivani tenderi. Najva`nije je utvrditi: otkud falsifikovana do-kumenta i {ta je zapravo operativna akcija “Ma~ava”? Da li je uop{te posto-jala? Svi oni koji su prekr{ili zakon treba da sonse odgovornost. Sve morada se iznese pred javnost.

Nagovestili ste da je mo`da postojala,ili da ~ak jo{ postoji, paralelnadr`avna bezbednost? [ta ste pod tim mislili i kako je mogu}e, ako je to ta~-no, da legalna DB to ne zna, ili da se pravi da ne zna?

– Mogu}e je s obzirom da smo smenu u DB imali tek 15. novembra 2001. go-dine, kada je na weno ~elo do{ao Andreja Savi}. Sada je ona transformisanau Bezbednosnu informativnu agenciju (BIA). Zaista je mogu}e, jer svi datu-mi navodnih dokumenata koje je plasirao [e{eq ne postoje u delovodniku BIA.O ovome bi trebalo pitati biv{e rukovodioce DB! Da nije neko od tehni~a-ra, ili kogod drugi radio odre|ene poslove mimo nare|ewa i kontrole. Teh-ni~ki je mogu}e, ali je nemogu}e da to niko nije znao i, sasvim sigurno, pred-stavqa veliku sramotu za zemqu. Zato i moramo da sve isteramo do kraja. Saovim ne sme da bude kao sa oru jem za Irak. Jesmo znali – nismo znali. Jestebilo – nije bilo. Stvari moraju da se izvedu u potpunosti na ~istinu! Trebada vidimo {ta se doga|alo, ko je radio, ko je davao naloge, da li je postojala ope-rativna akcija “Ma~va” i {ta je bila wena svrha. I, na kraju krajeva: ko je na-re|ivao prislu{kivawa?

Moraju se prekontrolisati i mnoga dokumenta. BIA ka`e da neka ni-su validna. BIA ~ak tvrdi da ih nema. Moramo znati nije li {to{ta i{loovako: ja sam bio {ef DB, pa odlaze}i mogu da ponesem “svoju” dokumenta-ciju? A pritom sam je i pravio “paralelno’ sa onim {to je bilo zakonski re-gulisano.

Kakve veze i pozicije, po Va{im saznawima, [e{eq ima u strukturi DB?– Velike veze i veliki uticaj. On je sa mnogo tih qudi radio. Centar kri-

minalizacije na{eg dru{tva je u doju~era{woj DB. Mi smo to nasledili i bo-rimo se protiv toga. Ali, o~ito je da nismo i{~istili sve do kraja.

S obzirom da je bilo, kako tvrdite, prislu{kivawa i policijskih gene-rala, nije li ovo potencijalno “srpski Votergejt”?

– Mislim da imamo veliku aferu i da je ovo veliki problem. Meni }e bi-ti veoma drago ako sve ovo isteramo na ~istinu i do|emo do stabilne slu`bekoja radi iskqu~ivo po zakonu.

Koliko se mo`e verovati “papirima” DB koji su do{li do Vas?282

[e{eq tvrdi da svoje optu`be mo`e da doka`e i dokumentima iz Bezbed-nosno-informativne agencije (biv{eg DB-a), dok ovi} isti~e da je re~ o fal-sifikatima i da takvog materijala nema pod rednim brojem koji pomiwe li-der radikala. Nadle`ni jo{ }ute, a pojedini politi~ari sve gledaju kao pred-izborni program. Deo javnosti se, ipak, pita – {ta ako je celokupna dokumen-tacija original.

– Neshvatqivo je ovo poigravawe dokumentima koja su mo`da od dr`avogzna~aja. Me|utim, postavqa se pitawe koliko je sve to istinito. Mislim daje re~ o predizbornoj kampawi, s ciqem da se odre|eni qudi diskredituju. Akosu optu`be ta~ne, onda bi Tu`ila{tvo trebalo da reaguje, a potom i sudovi.U suprotnom, re~ je o {irewu la`nih informacija – ka`e Dragan Lazi}, ~lanOdbora za bezbednost Skup{tine Srbije.

On podse}a da je [e{eq ranije bio potpredsednik Vlade, da je imao pri-stup dokumentaciji, pa “za{to onda nije ni{ta preduzeo ako je ne{to i znao”.Lazi} dodaje da }e na slede}oj sednici zatra`iti da se Odbor za bezbednostizjasni o celom slu~aju i da, ako bude potrebno, predlo`i formirawe skup-{tinskog odbora koji bi ispitao ceo slu~aj.

– Odbor za bezbednost nema nikakvih ingerencija kad je re~ o Bezbedno-sno-informativnoj agenciji, a zasad i nema nikakvih informacija da li su tadokumenta prava. Ako postoje osnovane sumwe da je re~ o originalima, trebada reaguje Tu`ila{tvo. Do tada, ^ovi} mo`e samo da pokrene tu`bu za kle-vetu i izno{ewe neistinitih vesti. Jer, ne mo`e Tu`ila{tvo da reaguje nasvaku izjavu politi~ara. Formirawe anketnog odbora nije dobra ideja, {to jedokazano u Saveznoj skup{tini. Tamo se desilo da radikali {tampaju kwigus izve{tajem odbora – podse}a Dragan [utanovac, predsednik Odbora za bez-bednost u Republi~koj skup{tini.

– Dokumenta koja pokazuju ^ovi} i [e{eq nigde nisu prezentovana, pani ne znamo o ~emu je re~. Ovako, samo jedan drugom prete. Javni dr`avni tu-`ilac mogao bi da pokrene istragu ako je re~ o zloupotrebi funkcije da bise do{lo do te dokumentacije. Zasad, oni jedan drugog mogu privatno da tu`e– ka`e Nemawa Jolovi}, advokat.

BIA je saop{tila da je ju~e Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu do-stavila informaciju o navodima lidera SRS Vojislava [e{eqa da posedujedokumenta biv{eg RDB. U vezi [e{eqevih navoda “koji se odnose na rad biv-{eg RDB MUP-a Srbije, kao i navodna dokumenta tog resora, BIA je dosta-vila 2. decembra 2002. godine informaciju Okru`nom javnom tu`ila{tvu uBeogradu na ocenu i daqi postupak u skladu sa zakonom”, stoji u saop{tewu.

285

zajedno radili?! Mogu}e je naravno i da gre{im, ali... U analitici DB fiksi-ran je i trenutak kad je [e{eq hteo da bude ameri~ki dobrovoqac, kao i we-gova prijateqstva sa Le Penom i [eksom, ukqu~uju}i i trenutak kada je hap{enu Hrvatskoj, pa bio pu{ten za no}. A niko ne pita: kako je pu{ten? Da li je usvemu tome bilo i uticaja odre|enih stranih obave{tajnih slu`bi?

[e{eq Vas optu`uje i da ste Sur~incima dali da grade puteve na Ju-gu Srbije?

– Na jugu Srbije nijedan od puteva nije radila nijedna firma iz Sur~ina.Sve te puteve radile su firme sa juga Srbije, preduze}a za puteve “Ni{”, “Vra-we”, “Leskovac”. I da smo hteli da radimo sa nekim drugim firmama, nismo mo-gli, s obzirom na to da se veliki broj puteva na jugu Srbije finansira po 50odsto iz na{ih i stranih sredstava, iz donacija. [e{eqeve tvrdwe su opet kla-si~na la i name{taqka!

Kako ste primili [e{eqeve optu`be da Va{a dva brata po ocu rukovo-de podzemqem u @elezniku i tvrdwe da imate veze sa {iptarskom mafijom?

– Sa albanskom mafijom nikada nisam imao nikakve veze. Ovo potvr|ujei na~in na koji je Ekrem Luka uba~en u zemqu. Luka je ~uveni {vercer cigare-ta i najve}i finansijer biv{e OVK. Zvani~ni izve{taj policije pokazuje daje on do{ao automobilom sa podgori~kim tablicama, da su ga “preuzela” dva“micubi{ija” u Kru{evcu i prevezla u Beograd. [ta su oni koji su zato zna-li, a znala je i BIA, preduzeli? A ja sam za to vreme na jugu Srbije poku{a-vao da prese~emo svaki {verc. Zbog toga sam imao problema i sa odre|enim po-licijskim funkcionerima, a jo{ ve}ih sa tada{wim vojnim vrhom. Odatle sveto i ide. [to se moje bra}e ti~e, optu`ba vi{e nego sme{na. To su dva normal-na ~oveka sa skromnim porodicama. Skromni qudi koji rade iskqu~ivo svoj po-sao vezan za FMP, za firmu. Wihovo uplitawe u aferu pokazuje koliko je kodnas lako uzeti kofu svega i sva~ega i prosuti je sa vrha “Beogra|anke”. E, po-{to je igra tako krenula, vi{e ne}e biti pardona. I po{to dr`ava i dr`av-ni organi }ute – ja }u nadaqe wih prozivati po principu: ako }utite – onda ste[e{eqevi sau~esnici! Sve ovo govori zato {to BIA, odnosno DB, Tu`ila-{tvo i MUP moraju po~eti da rade svoj posao. Da bi moglo da se zavr{i sve{to mora da se ra{~isti i zavr{i.

Pomiwuju}i “prqave” poslove koje je [e{eq, kako tvrdite, obavqao, re-kli ste da je u~estvovao u trgovini naftom, belim robqem, oru jem... Obuhva-tili ste i period pre wegove koalicije sa SPS i JUL. Za{to je Slobodan Mi-lo{evi} dozvolio da on u|e u vladu ako je sve to istina?

– Sve je vrlo prosto. Zato {to je sam uzimao jo{ vi{e. To je standardniprincip pravqewa koalicije. Nije [e{eq jedini primer.

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 33.. ddeecceemmbbrraa oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““DDoossiijjee uu sslluu`bbiiiizzbboorrnnee kkaammppaawwee””,, nnaaddnnaasslloovvoomm ““UU vveerrbbaallnnoomm ssuukkoobbuu oovvii}} ii [[ee{{eeqq ppoommii-wwuu ii ttaajjnnuu ddookkuummeennttaacciijjuu”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““TTuu`iillaa{{ttvvoo rreeaagguujjee ssaammoo aakkoo ppoo-ssuummwwaa ddaa ssuu ddookkuummeennttaa oorriiggiinnaallnnaa””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaasslloovvii-mmaa ““ZZaassaadd pprreettee”” ii ““BBIIAA ddoossttaavviillaa iinnffoorrmmaacciijjee””::

Tek {to jedan ispri~a svoju verziju, drugi odmah zakazuje vanrednu konferen-ciju za novinare da sve demantuje. I tako skoro mesec dana. Sukob potpredsedni-ka Vlade Srbije Neboj{e ovi}a i Vojislava [e{eqa, lidera radikala, ne je-wava, a u posledwe vreme obojica svoje tvrdwe “potkrepquju” i dokumentacijom.284

5. “Jugocentar” se priprema za prodaju ........................................... 85VI. ^ovi}eva sprega sa “Nikolasom”

oko utaje poreza ................................................................................ 861. Re~-dve o saradwi

nekih na{ih politi~ara i poznatih firmi ............................ 86VII Komentar Aleksandra Vu~i}a .................................................... 111VIII. ^ovi}eve medijsko koprcawe ..................................................... 115

1. Afera trgovine oru`ijem .............................................................. 1152. Medijski tretman ovi}eve

ume{anosti u gangstersku aferu .................................................. 137

287

SSAADDRR@@AAJJ::

Predgovor ............................................................................................ 3I. Zamka za mafija{ku pudlicu Neboj{u ^ovi}a ...................... 5

1. Neboj{a ovi} kao Ko{tuni~in glavni mafija{ ................ 52. Tajna policija dokumentovala

^ovi}eve mafija{ke poslove ................................................... 123. Ode [krba bez pozdrava,

a ni ovi} se ne ose}a ponajboqe .................................................. 204. Pudlica se gica .................................................................................... 31

II. Pudlice su veoma opasne zverke,kad god se narogu{e .......................................................................... 421. @ivotni put mafija{ke pudlice ................................................. 422. Upropa{}avawe preduze}a “Ivo Lola Ribar” ........................ 43

III. Pisawe “Velike Srbije”o ^ovi}evoj sprezi sa albanskom mafijom ............................... 451. Dok Srbi {tite administrativnu granicu

od upada terorista, \in|i}, ovi} i Mihajlovi}bogate se na biznisu sa [iptarima .............................................. 45

2. ovi} na jugu Srbije ispunio sve naloge Amerikanaca– Srbi se iseqavaju i “pquju” ovi}a, [iptari se {ire,najavquju nove akcije i ameri~kog miqenikaod milo{te zovu ]ani ....................................................................... 49

3. Le{i voleo ovi}a ............................................................................ 54IV. Uvodni deo Predloga za izglasavawe nepoverewa

potpredsedniku Vlade Republike SrbijeNeboj{i ^ovi}u ............................................................................... 551. Lopu`a Neboj{a kao beogradski gradona~elnik ................... 562. Vlada je o svelu obave{tavana ....................................................... 633. ovi}eva izdaja ju`nih srpskih op{tina ................................. 71

V. ^ovi}eva kriminalna afera iz mla|ih dana ........................... 791. Kako je nastao “Jugocentar” ............................................................ 802. Pritisci da se “Jumko” otcepi ...................................................... 823. Uprkos presudi ovi}ev “Jugocentar” opstaje ........................ 834. “Sintelon” dokraj~io “Jugocentar” ............................................ 84

286

289

SSAABBRRAANNAA DDEELLAAPPRROOFF.. DDRR VVOOJJIISSLLAAVVAA [[EE[[EEQQAA

11.. VVrreemmee pprreeiissppiittiivvaawwaa22.. HHaajjkkaa nnaa jjeerreettiikkaa33.. FFeennoommeennoollooggiijjaa bbaallkkaannsskkoogg ddeessppoottiizzmmaa44.. VVeelleeiizzddaajjnnii~~kkii pprroocceess55.. NNaarrkkoommaanniijjaa VVuukkaa mmaanniittooggaa66.. PPoolliittiikkaa kkaaoo iizzaazzoovv ssaavveessttii77.. MMiillaann PPaannii}} mmoorraa ppaassttii88.. NNaa mmee||uunnaarrooddnnoojj sscceennii99.. SSuu~~eeqqaavvaawwee ssaa sseeddmmoomm ssiilloomm

1100.. NNaarrooddnnii ttrriibbuunn1111.. PPoossllaannii~~kkee bbeesseeddee1122.. FFiilliippiikkee ~~eettnnii~~kkoogg vvoojjvvooddee1133.. PPaallii,, aarrii,, ddeeddiiwwsskkii ddiizzddaarree1144.. CCrrvveennii ttiirraanniinn ssaa DDeeddiiwwaa1155.. DDaa ssvvee ssrrppsskkoo bbuuddee kkaaoo zzeemmuunnsskkoo1166.. PPrroommeennee ppoo vvooqqii nnaarrooddaa1177.. BBeezz ddllaakkee nnaa jjeezziikkuu1188.. MMoo}} aarrgguummeennaattaa1199.. FFaallssiiffiikkoovvaannaa vvooqqaa nnaarrooddaa2200.. VVllaaddaa nnaacciioonnaallnnoogg jjeeddiinnssttvvaa2211.. SSrrbbiijjaa ppoodd aammeerrii~~kkiimm bboommbbaammaa2222.. DDookk ppaattrriioottee oobbnnaavvqqaajjuu iizzddaajjnniiccii rraazzaarraajjuu2233.. RRaaddiikkaallii ssee nniissuu oobbrruukkaallii2244.. PPaakklleennii ppllaannoovvii ZZaappaaddaa2255.. KKoonnttrraarreevvoolluucciioonnaarr uu bbuullddoo`eerr rreevvoolluucciijjii2266.. DDoossmmaannlliijjsskkii zzuulluumm nnaadd SSrrbbiijjoomm2277.. KKoonnttiinnuuiitteett rraaddiikkaallsskkee ddoosslleeddnnoossttii2288.. GGllaavvnnii MMiilloo{{eevvii}}eevv ppoolliittii~~kkii rroobbiijjaa{{2299.. UUbbiissttvvoo mmiinniissttrraa ooddbbrraannee PPaavvllaa BBuullaattoovvii}}aa3300.. DDoossmmaannlliijjsskkii sseejjmmeennii nnaa PPrraavvnnoomm ffaakkuulltteettuu3311.. GGllooggoovv kkoollaacc uu ddoossoovvsskkoomm ssrrccuu3322.. DDoossmmaannlliijjee kkaaoo nnoovvii jjaawwii~~aarrii3333.. eettnnii~~kkaa ssaabbqqaa nnaadd ddoossmmaannlliijjsskkoomm ggllaavvoomm3344.. NNaa jjuunnaa~~kkiimm rruukkaammaa kkrroozz ssrrppsskkuu BBookkuu 3355.. KKoorraa oodd bbaannaannee 3366.. SSrrppsskkaa ~~eettnnii~~kkii ppookkrreett3377.. SSrrppsskkaa rraaddiikkaallnnaa ssttrraannkkaa3388.. PPeettii oottaayybbiinnsskkii kkoonnggrreess3399.. SSuuddaanniijjee nneeppookkoorrnnoogg vvoojjvvooddee 4400.. IIddeeoollooggiijjaa ssrrppsskkoogg nnaacciioonnaalliizzmmaa

288

ne Zemun, kad sam obilazio Sur~in.Bilo je ka`u, tvrdo – 4:2!? Za koga?Bilo je 4:2, naravno, za mene. Igrali smo po 100 maraka, i posle prve par-

tije, koju sam dobio, zahtevao sam da plati. On me za~u|eno gleda, ustane i ne-}e da plati.

Pa, je l’ platio?Ustanem od stola i ka`em: daj 100 maraka! On me pogleda bledo, izvadi 100

maraka.Zna~i, ~ovek dr`i re~?Ne dr`i re~, nego se upla{io!Dakle, to je tajna Neboj{ine obave{tenosti.^itao ~ovek u “Svedoku” s kim vojvoda piqka drvca...Ali, u {ahovskoj partiji [e{eq–^ovi} jedino je {ah nevin.Svi ostali – nisu.Jer, su{tina se krije u slede}em: dok je dr Voja bio potpredsednik priba-

vio je neka dokumenta o Neboj{i. Sad, kad je dr Neboj{a potpredsednik, i onje dobavio neke papiri}e o [e{equ!?

Prosto, k’o pasuq, al’ obojica te papire poseduju neovla{}eno! Jer, akoih imaju jedan za drugog, imaju ih i za tre}eg, ~etvrtog...

Ali, ostavimo Vojislava i Neboj{u da igraju {ah, i vratimo se onome od~ega se – ivi.

Ni{ta bla`i nije sukob MUP – NBJ!Dule Mihajlovi} – Mla|an Dinki}!Ministar policije – guverner!Ako ovako nastave, duel {ahista [e{eqa i ovi}a }e postati drugora-

zredni doga|aj. Dule i Mla|an imaju potencijal da ih nadma{e...Uz sve te obra~une, nadrqale Nata{a Kandi} i Sowa Biserko, ko bi se

tome nadao. One mogu sve, ili su mislile da mogu, al’ ih premijer sasekao, iz-nervirao. A zapravo, \iki nije kriv, nego po{tar. Nije odneo pozivnice, al’koj te pita...

Moje omiqene Nata{ica Kandi} i Sowica Biserko gadno su se iznervi-rale {to ih \iki nije pozvao na sastanak sa 27 predstavnika NVO (nije to NLO,ve} nevladine organizacije), i razumqivo, odmah je postao, u wihovim o~ima,crn da crwi ne mo`e biti – “autoritarna li~nost, ~ovek koji ne tretira qu-de kao subjekte civilnog dru{tva ve} kao podanike”. Da wemu, \ikiju, nisu po-trebni intelektualci (tu one sebe ubrajaju, a ne u Indijance)...

Nata{ica, kojoj je malo {to po zemqi Srbiji odre|uje sud i sudije, nad-le`nost suda i tako to, odmah je pripretila \ikiju, jer iz wene izjave “Naci-onalu”, da je premijer \in|i} na{kodio dr`avi, da je sebe predstavio kao auto-ritarnu li~nost, koji ve} ne skriva da sve eli da dr`i u potpunoj pokorno-sti... Postao je nedodirqiva osoba koja nema kontakta s civilnim dru{tvomi koju je mogu}e videti samo kada oni to ele i kada prave priredbe obilaze-}i Srbiju...

Uprkos svemu, poru~uje Kandi}eva, “Fond za humanitarno pravo }e nasta-viti da podr`ava akcije Vlade koje unapre|uju vladavinu prava, jer su takviinteresi daleko iznad \in|i}a...”

Amin!291

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa”” 33.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““KKoo-{{ttuunniiccaa ssmmoottaann ii zzaa oobbii~~nnee,, aa kkaammoollii mmaaffiijjaa{{kkee ppoosslloovvee””,, nnaaddnnaasslloovvoomm ““[[ee-{{eeqq jjuu~~ee uuppoozzoorriioo ddaa vvii{{ee nnee}}ee {{tteeddeettii aakkttuueellnnoogg {{eeffaa SSRRJJ”” ii ssaa ppooddnnaasslloo-vvoomm ““NNiikkaaddaa ssee nniijjeessaamm bbaavviioo nniikkaakkvviimm bbiizznniissoomm,, aa nnaajjmmaawwee kkrriimmiinnaalloomm ii uucciijjeelloojj mmoojjoojj bbiiooggrraaffiijjii oodd ppoo~~eettkkaa ddoo kkrraajjaa,, eevveennttuuaallnnoo ssee mmoo`ee nnaa}}ii nneekkaa {{vvaa-lleerraacciijjaa,, rreekkaaoo lliiddeerr rraaddiikkaallaa nnaa kkoonnffeerreenncciijjii zzaa nnoovviinnaarree””,, pprreennoossii iizzvvee-{{ttaajj ssaa jjuu~~eerraa{{wwee kkoonnffeerreenncciijjee zzaa nnoovviinnaarree SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee..

““SSvveeddookk”” 33.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt nnoovviinnaarraa VVllaaddaannaa DDii-nnii}}aa ppoodd nnaasslloovvoomm ““SS kkiimm ssvvee [[ee{{eeqq ddrrvvccaa mmrrddaa””??

Slobino je pro{lo, al’ su opet vunena vremena.Prosto ~ovek ne mo`e da shvati s koliko u~i “debelim” papirima DB,

la`nim, falsifikovanim, pravim ili stvarnim, barataju dva potpredsedni-ka Vlade Srbije.

Nekada{wi potpredsednik Vlade nacionalnog jedinstva Mirka Marjano-vi}a, dr Vojislav [e{eq, i sada{wi, \in|i}ev, dr Neboj{a ovi}.

“[pijun, organizator ubistva, kriminalac, hoh{tapler, strani pla}enik,izdajnik, pqa~ka{, {ef podzemqa”, samo su neki od epiteta kojima se potpred-sednici Vlade Srbije me|usobno tituli{u i ~aste.

I jedan i drugi, i dr Vojislav i dr Neboj{a, usput, sva|aju}i se kao jetrvepreko svekrve, dele {amare i drugim qudima, optu`uju ih, prozivaju, imenuju,odaju im DB {ifre, prete, hrabre se i “stoje na crti”...

U ~itavoj pri~i samo nadle`ni, a to je Javno tu`ila{tvo, ostaje mrtvo hlad-no, a moralo bi, silom prilika ako ne iz obaveze, a obaveza mu je, da reaguje. Jok.

[ta tu ima tu`ila{tvo da se me{a, ima pre~a posla od kriminala, od bor-be protiv kriminala i kriminalaca, od ~itawa novina i pra}ewa sve senza-cionalisti~kijih konferencija za {tampu dr Vojislava i dr Neboj{e.

I jedan i drugi su dobro obave{teni, preobave{teni, sve znaju, sve ho}ei sve mogu... Novine to, zasad, prenose, al’ verujte mi na re~, na kraju, najeba}episana re~ i poslenici pisane re~i, oni }e ve} na}i zajedni~ki jezik, jer ve}imaju mnogo zajedni~kih ta~aka.

I jedan i drugi za onog drugog tvrde da je kriminalac prvog reda.Ma, kakav kriminalac, {ef, kum, vo|a, “Lun, kraq pono}i”...Pre neko ve~e, Neboj{a na STB, prosto je izludeo nesre}nog Rogana, ma

kakvi izludeo, mu~io, al’ nije hteo da mu {apne – ko je taj {ahista s kojim [e-{eq igra {ah, pa to ti je...

Za neupu}ene gledaoce, i neobave{tenog Rogana, gotova stvar je bila da voj-voda Voja {ah pika i drvca mrda s najpoznatijim {ahistom u politi~kim kru-govima!?

Sad sam i ja zagonetan! Malo, otkri}u vam tajnu s kim je to Neboj{a ulo-vio Vojislava da mrda drvca.

Naravno, u krivu ste, ne sa FIDE majstorom i {efom BIA, mojim dru-garom Andrejom Savi}em, ve} je ^ovi} ~itao “Svedok”, pa je obave{ten, a toje upravo u intervjuu otkrio sam [e{eq – s Qubi{om Buhom umetom!

U “Svedoku”, broj 318, od 26. jula ove godine, u intervjuu [e{eq na pita-we novinara: Mnoge ste kritikovali da su u vezi s Qubi{om Buhom umetomiz Sur~ina, a Vi s wim igrate {ah – odgovara:

– Sa umetom sam samo jednom igrao {ah, kad sam bio predsednik op{ti-290

dacije [krbe. On je pre nekoliko meseci ~udom pre`iveo kada je yip, u komese nalazio, i u ~iji motor je bio postavqen eksploziv, dignut u vazduh u beograd-skoj ulici Filipa Filipovi}a. Nezvani~no, bio je blizak i sa nekoliko ja~ihgradskih kriminalaca, od kojih su neki nedavno ubijeni na istovetan na~in.

U Sarajevu, odakle je rodom, prime}eno je wegovo u~e{}e u nekoliko ak-cija na po~etku rata 1992, kao i boravak u blizini Mom~ila Kraji{nika, gdese nije zadr`ao dugo. Samo nekoliko meseci od po~etka rata, obreo se u Beo-gradu gde najvi{e radi za Mandi}a, koji je tako|e krajem 1992. do{ao u Beograd,po{to je nekoliko meseci bio ministar pravde u ratnoj vladi RS.

Prema navodima bijeqinskog Ekstra magazina iz maja 1998, [krba je s po-~etka rata u Sarajevu bio deo ekipe koja je plenila robu iz magacina velikihdr`avnih firmi i prebacivala je kamionima JNA na teritoriju pod srpskomkontrolom. Isti list naveo je tada Mandi}a kao organizatora te akcije.

Kada Mandi} krajem 1992. zapo~iwe posao u Beogradu, uz wega je i [kr-ba. Izuzetno fizi~ki jak jer se bavio bildovawem, predstavqao je prirodanizbor za reprezentativnog telohraniteqa, {to je u tim vremenima bio svoje-vrstan statusni simbol. Nekoliko godina kasnije, 1995. pre`ivqava rafal izautomatske pu{ke po grudima i stomaku, ispred lokala u sarajevskom nasequLukavica. Iako su rane bila opasne po ivot, [krba se oporavqa, i 1999. go-dine na takmi~ewu u ma|arskom gradu \eru zauzima {esto mesto na svetu u tak-mi~ewu u dizawu tegova iz pozicije “ben~ pres” (teret se di`e le`e}i na klu-pi, sa grudi), sa impresivnih 245 kilograma.

Nenad Bato~anin je slovio za va`nog ~oveka u Milo{evi}evom obezbe-|ewu do 1998. godine, gde je bio raspore|en kao pripadnik [este uprave tada-{weg RDB MUP Srbije. Me|utim, pravu buru je izazvao kada se, nedugo posle5. oktobra, pojavio i u obezbe|ewu predsednika SRJ Vojislava Ko{tunice. Na-kon {to, intervencijom tada{weg na~elnika General{taba VJ generala Ne-boj{e Pavkovi}a, brigu o bezbednosti predsednika SRJ preuzimaju specijal-ne formacije VJ “Kobre”, leta 2001, Bato~anin biva preba~en na du`nost usavezni MUP, gde ga je prihvatio savezni ministar policije Zoran @ivko-vi}. Tu je bio na funkciji zamenika na~elnika Prve uprave SMUP.

O tamo{woj Bato~aninovoj poziciji mogao bi da svedo~i i spisak aktiv-nih policijskih i dr`avnih funkcionera koji su bili na wegovoj sahrani. @iv-kovi} sa savetnicima, Stevan Nik~evi}, novi direktor “Jugoimporta”, i biv-{i visoki funkcioner RDB, general policije i komandant andarmerije Go-ran Radosavqevi} Guri, @ivko Trajkovi}, komandant SAJ, Milan Obradovi},na~elnik SUP Beograd, Srba Ran|elovi}, na~elnik Kriminalisti~ke upra-ve MUP Srbije, i Milo{ Oparnica, {ef jugoslovenskog Interpola.

U izjavi datoj po ubistvu, @ivkovi} je izri~ito tvrdio da je Bato~anin“kolateralna {teta” u likvidaciji [krbe.

“Bosanska veza” u ovom slu~aju pokazala se po tome {to su obojica ubijeniu momentu kada je Bato~anin, koji je vozio slu`beni automobil “pe`o 306”, par-kirao vozilo ispred jedne ku}e u Ulici Qutice Bogdana, gde je [krba trebaloda iza|e. Vlasnik te ku}e je jo{ jedan bogati biznismen sa dobrim politi~kimvezama, koji je 1992. obavqao visoku funkciju u vlasti RS. Za tog ~oveka se ve-ruje da je bliski prijateq Mom~ila Mandi}a, navodnog [krbinog {efa.

Pretpostavke o razlozima zbog kojih je neko eleo da ubije Bato~anina293

Nisam verovao da }u premijera morati da branim ba{ od Sowe i Nata{e!?Ali, eto, vremena se mewaju. Me|utim, uveren sam da }e Zoki umeti da se, i bezmoje pomo}i, sna|e i odbrani od Sowice i Nata{ice. Ali, iz wihovog ekspre-snog odgovora mogu mnogi zakqu~ci da se izvuku:

1) I bez wih se mo`e.2) To mo`e da bude zarazno.3) Vole poglavice!4) Indijance, ba{ i ne?5) Ne vole ih ni Ameri, pa za{to bi one?!6) Ne vole ~orbu bez zapr{ke.7) Vole da budu zapr{ka.8) Vlasti im nikad dosta.9) Kog Nata{a kritikuje, taj mo`e da prizna sebi da ne{to vredi!10) I da se pakuje za Hag.““BBlliicc wwuuzz”” 44.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““BBoossaann-

ccii nnaa nnii{{aannuu””.. PPooddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““@@eeqqkkaa [[kkrrbbuu jjee pprree uubbiissttvvaa ppoommiiwwaaoo VVoo-jjiissllaavv [[ee{{eeqq kkaaoo ’’pprrooffeessiioonnaallnnoogg uubbiiccuu’’ kkoojjii jjee iimmaaoo bblliisskkee vveezzee ss ggrruuppoommoossuummwwii~~eenniihh zzaa uubbiissttvvoo BBoo{{kkaa BBuuhhee.. OOssiimm ttooggaa,, [[kkrrbbaa ssee ddoovvooddii uu vveezzuu ssaa MMoomm-~~iilloomm MMaannddii}}eemm,, mmoo}}nniimm bbeeooggrraaddsskkiimm bbiizznniissmmeennoomm ppoorreekklloomm iizz BBoossnnee,, kkoo-ggaa jjee DDuu{{aann MMiihhaajjlloovvii}} pprroo{{llee zziimmee nnaavveeoo kkaaoo jjeeddnnoogg oodd {{eeffoovvaa bboossaannsskkooggppooddzzeemmqqaa uu BBeeooggrraadduu””.. UUnnuuttaarr oovvoogg tteekkssttaa oobbjjaavvqqeenn jjee kkrraa}}ii tteekksstt ppoodd nnaasslloo-vvoomm ““OObbrraa~~uunn [[ee{{eeqq –– oovvii}}””::

Ubistvo Nenada Bato~anina, nekada drugog ~oveka obezbe|ewa Sloboda-na Milo{evi}a, i bodibildera @eqka [krbe, koje se dogodilo u utorak, 26.novembra, nedaleko od stadiona Crvene zvezde, predstavqala likvidaciju ko-ja je potvrdila pretpostavke da je u toku ozbiqan obra~un zava|enih kriminal-nih grupa. Iako izvedeno po ve} ustaqenom obrascu ubijawa iz automobila uprolazu na ciqeve u drugom vozilu, ovo ubistvo moglo bi da bude indikativ-no, kao prvo nakon hap{ewa grupe osumwi~ene za ubistvo policijskog genera-la Bo{ka Buhe i najave ministra policije Du{ana Mihajlovi}a da “`e{}i ob-ra~uni tek slede”.

^iwenica da jedna od rtvi – [krba, nije bio naro~ito istaknut pripad-nik podzemqa, dok je Bata~anin bio funkcioner savezne policije – mogla jeda ovom obra~unu umawi pravo zna~ewe, da nisu ubijeni po obrascu po kome naj-~e{}e stradaju visoko rangirani kriminalci. Da su to ipak bile li~nosti sodre|enom te`inom u tom, svetu, osim na~ina ubistva, potvrdilo je i jo{ ne-koliko momenata. Najpre je [krba, u nekoliko navrata pre ubistva, pomiwanna konferencija za {tampu Vojislava [e{eqa kao “profesionalni ubica” ko-ji je imao bliske veze sa @eqkom Maksimovi}em Makom, vo|om grupe osumwi-~ene za ubistvo generala Buhe.

Osim toga, [krba se dovodi u vezu sa Mom~ilom Mandi}em, mo}nim beo-gradskim biznismenom poreklom iz Bosne, koga je ministar Mihajlovi} pro-{le zime, u vreme trajawa “afere Delimustafi}”, naveo kao jednog od {efo-va bosanskog podzemqa u Beogradu. [krba je, prema saznawima “Blic wuza”, bioMandi}ev telohraniteq, tako da neki izvori iz policije wegovo ubistvo vi-de kao hice opomene u samog Mandi}a.

Pucwi iz “kala{wikova”, u utorak uve~e, nisu bili prvi poku{aj likvi-292

~iji su odgovor znali samo nesretni policajac i oni koji su ga ubili.Izvesno je jedno: od ideologije se uglavnom nije ginulo na beogradskim uli-

cama, jer su tu razlozi za rafale automatskih pu{aka iz automobila u pokre-tu uvek bili daleko “prizemniji”, tj. interesni, oko profita, teritorije ilikaraktera posla. U najnovijoj situaciji atmosfera je dodatno ote`ana ubistvomjednog policijskog generala i hvatawem grupe koja je to u~inila. Medijske pret-postavke, me|utim, i daqe ostaju u domenu spekulativnih analiza, jer pouzda-nih informacija nema ili se one iskqu~ivo koriste u politi~kim predizbor-nim obra~unima, istrgnute iz pravog konteksta.

Ime @eqka [krbe pojavilo se u polemici koju je pokrenuo Vojislav [e-{eq dve nedeqe pre ubistva, kada je na konferenciji za {tampu tvrdio da je“[krba u direktnoj kriminalnoj sprezi” sa Neboj{om ovi}em, potpredsed-nikom Republi~ke vlade. Po wegovim navodima, veza ovi}a i [krbe bio jeRa{a Radovanovi}, nekada{wi ko{arka{ki reprezentativac i direktor Ko-{arka{kog kluba FMP @eleznik.

– [krbu sam video jednom, pre tri-~etiri godine. Tada kada sam ga video,nisam sa wim razgovarao. Samo znam kako ~ovek izgleda – kratko je odgovorio^ovi} na ove optu`be. Na sahrani [krbe, osim Radovanovi}a, bio je i ruko-meta{ Vladimir Mandi}, sin Mom~ila Mandi}a. [e{eq je odmah po ubistvuponovo pomiwao postojawe veze Neboj{e ovi}a i @eqka [krbe:

– U mom interesu je bilo da [krba ostane iv, jer bi on dokazao moje tvrd-we o ^ovi}evoj sprezi sa gangsterima. Policija ima snimak [krbinog raz-govora sa ovi}em, nekoliko dana pre nego {to je ubijen, u kojem je [krba pred-lagao da me ubiju. ovi} mu je na to odgovorio “Polako, ima vremena”.

Povodom tih optu`bi Neboj{a ovi} je rekao da lider radikala sasvimsigurno stoji iza ubistva Bato~anina i [krbe, ne obrazla`u}i daqe svoje tvrd-we. [e{eq je u svojim ispadima ubrzo pomenuo i Mandi}a, koga je doveo u ve-zu sa beogradskim listom “Nacional”:

– Pravi vlasnik “Nacionala” je Mom~ilo Mandi}, finansijer Vojisla-va Ko{tunice i wegove dvorske kamarile, koji se obogatio na krvi srpskog na-roda u RS.

Osim {to je nabrojao neke od Mandi}evih funkcija, vo|a radikala je i we-ga doveo u vezu sa pojedinim kriminalcima o kojim nije dao vi{e pojedinosti:

– On je u stalnom kontaktu sa kriminalcima Naserom Ori}em (komandan-tom muslimanske vojske u Srebrenici) i Makom Agi}em.

UU ““GGllaassuu jjaavvnnoossttii”” 44.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqqeenn jjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm““UUkkiiddaawwee zzaa ppoollaa ggooddiinnee”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: SSmmaawweewwee vvaazzdduu{{nnee zzoonnee bbeezz-bbeeddnnoossttii””.. TTeekksstt ssaaddrr`ii aannttrrffiillee ppoodd nnaasslloovvoomm ““UU iinntteerreessuu nneezzaavviissnnoossttii””::

Vazdu{na zona bezbednosti uz administrativnu granicu Kosova i central-ne Srbije bi}e smawena sa deset na pet kilometara, izjavio je ju~e potpredsed-nik Vlade Srbije Neboj{a ovi}. Na konferenciji za novinare Demokratskealternative, ~iji je lider, ovi} je rekao da ga je o smawewu vazdu{ne zone bez-bednosti obavestio generalni sekretar NATO-a Yory Robertson. On je rekaoda bi ta zona bezbednosti za {est meseci mogla biti i potpuno ukinuta.

Lider DA pozvao je gra|ane da iza|u na predsedni~ke izbore u Srbiji 8.decembra i ocenio da bi neuspeh tih izbora produbio unutra{wu politi~kukrizu i da bi negativno uticao i na situaciju na Kosovu. ovi} je ponovio po-

295

i [krbu su razne i za sada sve te{ko proverqive. Osim pomenutih [e{eqe-vih navoda o potencijalnim vezama [krbe sa grupom @eqka Maksimovi}a itvrdwama vo|e radikala da je za Maksimovi}a obavqao likvidacije po BiH,ne postoje nikakve relevantne tvrdwe policijskih ili pravosudnih funkci-onera o pravoj prirodi [krbinog delovawa. Nekoliko analiti~ara je u prvimreakcijama tvrdilo da je, pak, Bato~anin bio “stvarna meta” u ovoj akciji, zbogsvoje pozicije u Milo{evi}evom re`imu.

Obe verzije ostavqaju nerazja{wewa pitawa: ako je Bato~anin bio real-na meta, za{to bi ubice pucale u “pe`o” dok je i [krba bio unutra, odnosnoza{to nisu sa~ekali da on iza|e i da tek onda ubiju samog Bato~anina? Ako jesamo [krba bio ciq, da li napada~i nisu imali vremena da ~ekaju da se Bato-~anin odveze, jer bi tada [krba ve} u{ao u dvori{te zgrade i postao znatnote`a meta?

Najmawi zajedni~ki (poslovni) sadr`ateq u odnosu policajca Bato~ani-na i [krbe moglo bi da bude anga`ovanost na obezbe|ewu va`nih li~nosti.Sam Mandi}, koji je uposlio [krbu na tim zadacima, va`i za kontraverznu li~-nost. Vlasnik je nekoliko benzinskim pumpi, poslovnih prostora, banke, a ipredsednik je Rukometnog kluba Partizan, ukratko ~ovek sa dosta uticaja u po-slovno-sportskim krugovima kako u Srbiji, tako i u RS. Bio je, pre rata, po-mo}nik ministra policije BiH, zatim ministar pravde u vladi RS, {ef Bi-roa RS u Beogradu, direktor Sarajevske banke. Vlasnik je kompanije “Man-co”,u ~ijem posedu su bile dve benzinske pumpe u Beogradu, od kojih je jedna proda-ta pre mesec dana. Dovo|en je u vezu sa finansirawem obezbe|ewa Radovana Ka-rayi}a.

– Puno je novca ulo`eno u wegovu bezbednost. Dobro je za{ti}en, mnogoboqe nego {to javnost misli – rekao je u jednom intervju o Karayi}u.

Bio je u centru medijske pa`we nekoliko puta: od otmice brata u novem-bru 2000, do policijskog privo|ewa wegovog sina i jo{ jednog ro|aka juna ovegodine, koje je kasnije poku{ao da demantuje. Posledwi put se pomiwao u “afe-ri Delimustafi}”, kada je naveden i kao jedan od glavnih finansijera DSS Vo-jislava Ko{tunice. Sam Mandi} je, u izjavi datoj “Blicu” u leto 2002, za sebetvrdio da je “prijateq i \in|i}a i Ko{tunice”.

Pretpostavke da je Bato~anin, kao istaknuti profesionalac, bio anga`o-van u Mandi}evom obezbe|ewu, kao vrhunski savetnik, nemogu}e je dokazati uko-liko su one na bilo koji na~in ta~ne. Evidentno je da @eqko [krba nije bioprofesionalno obu~en za sli~ne poslove, ~ak ni pribli`no nivou na kome jebio Nenad Bato~anin, iako je platu kod Mandi}a primao kao ~ovek iz obezbe-|ewa. Tako|e je izvesno da je savezni policajac mogao da predstavqa savetni-ka kakv se u tom svetu samo mo`e po`eleti: osim visoke {kolske spreme i de-cenijskog iskustva na kqu~nom mestu, bio je i vrhunski karatista, osvaja~ mno-gih medaqa i, prema svedo~ewima kolega, “vanredno fizi~ki spreman i brz”.

Da li je ne{to od zapaqive patriotske retorike kojoj je Bato~anin nemi-novno bio izlo`en tokom svoje duge karijere u Milo{evi}evoj blizini, a za-tim kratko i u Ko{tuni~inoj, moglo da uti~e na wega da se anga`uje u blizi-ni qudi koji su poku{avali da ba{tine oreol “boraca za srpstvo iz prvih ro-vova”, od Mandi}a do Karayi}a, i da li je to moglo da ga ko{ta `ivota u wi-hovom eventualnom obra~unu sa drugim ekipama, raznim povodima – pitawe je294

““BBoorrbbaa”” jjee ppoo~~eellaa ssaa oobbjjaavvqqiivvaawweemm,, uu rruubbrriiccii ““FFeeqqttoonn””,, ddeelloovvaa kkwwiiggee TTii-mmaa MMaarr{{aallaa ““IIggrraa sseennkkii –– ppeettooookkttoobbaarrsskkaa ssmmeennaa vvllaassttii uu SSrrbbiijjii””.. TTeekksstt ppooddnnaasslloovvoomm ““NNaa ~~eelluu {{ttaabbaa oovvii}} –– aa~~aannii oossvvaajjaajjuu SSkkuupp{{ttiinnuu,, NNii{{lliijjee RRTTSS””,,““BBoorrbbaa”” oobbjjaavvqquujjee 44.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee.. TTeekksstt ssaaddrr`ii ddvvaa aannttrrffiilleeaa ssaa nnaa-sslloovviimmaa ““^oovvii}} ssaa ddvvee hhiiqqaaddee qquuddii ppoodd oorruu`jjeemm kkaaoo ppooddrr{{kkaa”” ii ““SSlloobbooddaannee,,ssppaassii SSrrbbiijjuu ii uubbiijj ssee””..

IIssttii tteekksstt oobbjjaavviillee ssuu ppooddggoorrii~~kkee ““VViijjeessttii”” kkaaoo ddeesseettii nnaassttaavvaakk iissttooii-mmeennoogg ffeeqqttoonnaa 2277.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee..

NNoovviinnaarr SSlloobbooddaann IIkkoonnii}} uu ““NNiinnuu”” oodd 55.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee ddaajjee ssvvoojjkkoommeennttaarr oo ddookkuummeennttoovvaanniimm iizzjjaavvaammaa ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa oo kkrriimmiinnaallnniimmaaffeerraammaa NNeebboojj{{ee oovvii}}aa uu tteekkssttuu ppoodd nnaasslloovvoomm ““ZZaammkkee ttaajjnniihh ddoossiijjeeaa””.. PPoodd-nnaasslloovv tteekkssttaa jjee ““NNaa ooppttuu`bbee VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa ttuu`iillaa{{ttvvoo }}uuttii,, ddrr`aavvaanneemmoo}}nnoo ssllee`ee rraammeenniimmaa,, aa jjaavvnnoosstt sslluuttii ddaa ssee iizzaa bbrrddaa nnee{{ttoo vvaaqqaa””::

Svako istupawe predsedni~kog kandidata dr Vojislava [e{eqa javnoststavqa pred dilemu – da li se radi o najboqe obave{tenom ~oveku u zemqi, ne-~ijem “elektri~nom zecu” ili velikom manipulantu koji zna mo} informaci-je, pa ih ve{to i dozirano plasira, bile istinite ili la`ne? Umesto jasne po-liti~ke platforme [e{eq predsedni~ku kampawu koristi da svakodnevnokao iz rukava sipa skandalozna otkri}a, dr`avne, vojne i slu`bene tajne, raz-otkriva ubistva i zlo~ince, sve to dovode}i u vezu sa aktuelnom vla{}u i we-govim glavnim protivkandidatom na predsedni~kim izborima.

Predsednik Srpske radikalne stranke je jo{ u Milo{evi}evo vreme biopoznat po izno{ewu podataka iz sveta kriminala. Javno je zbog Arkanovog ubi-stva “prozvao” Andriju Dra{kovi}a {to na sudu nije dokazano, kao i ZoranaDavidovi}a ]andu koji je kansije likvidiran. Po~etkom avgusta izjavio je daje @eqko Maksimovi} Maka organizator ubistva generala policije Bo{kaBuhe, {to je policija potvrdila posle hap{ewa osumwi~enih za ovaj zlo~in.@eqka [krbu, nedavno ubijenog u Beogradu zajedno sa zamenikom na~elnikaPrve uprave Saveznog ministarstva unutra{wih poslova Nenadom Bato~ani-nom, [e{eq je ve} pomiwao u slu~aju Maksimovi}, pripisuju}i mu ve}i brojubistava u Republici Srpskoj i dovode}i ga u vezu sa potpredsednikom VladeNeboj{om ovi}em.

Bez imalo straha i u kozerskom stilu, [e{eq ume da ka`e: “Koga ja pro-zovem, odmah posle toga ga ubiju”. Mada, sve svoje pri~e zavr{ava tvrdwom daje, u stvari, on glavna meta i da ho}e da ga ubiju da bi ga u}utkali. Tako je ovihdana izjavio da je ubijeni @eqko [krba, nekoliko dana pre ubistva, predlo-`io Neboj{i ovi}u da lidera radikala ubiju. On zna ~ak i ovi}ev odgovor:“Polako, ima vremena”. Ka`e da kao dokaze ima i fono-zapise. Pojedinci ko-je je napadao odgovarali su najavama tu`bi (Jovica Stani{i}), neki i tu`i-li (Stanko Suboti} Cane), drugi saop{tewima, demantijima... Osokoqen vaq-da neuspelim oduzimawem imuniteta nekim poslanicima, a i sam je dugogodi-{wi poslanik i zna kako to ide, [e{eq za sud ne mari.

Verbalne vratolomije na{eg najve}eg skandal majstora ostale bi mo`dasamo na nivou politi~kog pozori{ta u slu`bi uveseqavawa naroda i nervi-rawa prozvanih, da wegovi najnoviji frapantni podaci o kriminalu nisu pot-krepqeni dokumentima sa zaglavqem Ministarstva unutra{wih poslova Re-publike Srbije i Resora dr`avne bezbednosti, za koja [e{eq tvrdi da su auten-

297

dr{ku kandidatu Demokratske stranke Srbije Vojislavu Ko{tunici.^ovi} je rekao i da lider radikala, Vojislav [e{eq, radi u direktnom

interesu odre|enih albanskih i me|unarodnih grupa, koje ele nezavisno Ko-sovo. On je odbacio [e{eqeve optu`be da je ume{an u kriminalne radwe, do-daju}i da [e{eq `eli na taj na~in da amnestira i sebe i biv{u vlast za iz-daju nacionalnih interesa i gubitka Kosmeta.

IIssppoodd nnaaddnnaasslloovvaa ““PPrreeddsseeddnniikk DDeemmookkrraattsskkee aalltteerrnnaattiivvee oobbee}}aaoo ddaa vvii{{eennee}}ee ooddggoovvaarraattii nnaa nnaappaaddee lliiddeerraa SSRRSS””,, ““EEkksspprreess”” 44.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobb-jjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““^oovvii}}:: [[ee{{eeqq hhoo}}ee uu HHaagg jjeerr bbii mmuu ssee oovvddee oo{{ttrrii-jjee ssuuddiilloo””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennoo jjee ssaaoopp{{tteewwee MMiinniissttaarrssttvvaa uunnuuttrraa{{wwiihhppoosslloovvaa SSrrbbiijjee ppoodd nnaasslloovvoomm ““MMUUPP:: NNeemmaa ssaazznnaawwaa oo vveezzii oovvii}}aa ssaa BBuuhhiinniimmuubbiissttvvoomm””::

Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost jasno je re~eno da dokumen-tacija o meni, koju spomiwe Vojislav [e{eq, ne postoji i da je neistina sve {toje tamo navedeno. Zna se koju kaznu zakon propisuje za falsifikat i kod Slu-`be dr`avne bezbednosti i kod BIA. Prema tome, dr`avni organi sada su napotezu i moraju biti znatno energi~niji – rekao je na ju~era{woj konferenci-ji za novinare dr Neboj{a ovi}, predsednik Demokratske alternative.

Predsednik Demokratske alternative ocenio je da lider radikala eliwemu da nanese politi~ku {tetu, ali da je to istovremeno i napad kako na re-publi~ku, tako i na Saveznu vladu i sve {to su one do sada postigle. [e{eqto radi zato {to `eli da amnestira i sebe i prethodnu vlast za sve ono {toje ura|eno na prostorima biv{e Jugoslavije i na Kosovu i Metohiji. A to {toje ura|eno, rekao je ovi}, nacionalna je {teta, izdaja i dr`avna bruka i la-ko se mo`e izanalizirati gde su bili Srbi ranije i gde su sada. U tom delu sezapravo i krije [e{eqev pristup i svi oni koji ga podr`avaju trebalo bi darazmisle o posledicama, a Demokratska alternativa }e pokrenuti kod nadle-`nih organa pitawe krivi~ne odgovornosti protiv svih onih koji su na~ini-li dr`avnu i nacionalnu {tetu – rekao je ovi}.

– [e{eqevu `equ da ode u Hag ja potpuno razumem, jer bi mu ovaj narodmnogo `e{}e i o{trije sudio, nego {to }e mu suditi Hag. On u Hag `eli daode i zbog nekih zeni~kih iskustava i jo{ pone~ega. Moj posao nije, me|utim,Ha{ki tribunal i nije moje da bilo koga {aqem u Ha{ki tribunal. To je po-sao nekih drugih – naglasio je ovi} i dodao da zna da }e [e{eq sada izmisli-ti 300 do 500 novih la`i, ali da se on, kako je rekao, ne}e vi{e wima zabavqa-ti, niti na wih odgovarati.

Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije saop{tilo je ju~e, povodom na-voda lidera radikala Vojislava [e{eqa, da tokom dosada{we istrage nije do-{lo do ~iwenica i saznawa o povezanosti potpredsednika Vlade Srbije Ne-boj{e ovi}a sa kriminalnom grupom koja je ubila generala Bo{ka Buhu. [e-{eq je, pored ostalog, tvrdio da je nedavno ubijeni @eqko [krba, jedan od glav-nih likvidatora u Republici Srpskoj i kriminalac, povezan sa @eqkom Mak-simovi}em i sa ovi}em.

““BBoorrbbaa”” 44.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqqjjee nnaacciioonnaallnnaa {{tteettaa””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa oobbjjaavvqqeennoo jjee ii ssaaoopp{{tteewwee MMiinniissttaarrssttvvaauunnuuttrraa{{wwiihh ppoosslloovvaa RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee ppoodd nnaasslloovvoomm ““NNeemmaa ddookkaazzaa”” ii nnaaddnnaa-sslloovvoomm ““MMUUPP ddeemmaannttuujjee nnaavvooddee [[ee{{eeqqaa oo oovvii}}uu””..296

Najopasnija je tre}a varijanta, da ga neko namerno “brifuje” kako bi ostva-rio neki svoj ciq. Recimo, da neko u DB-u ili “blizak” wemu i daqe ho}e daigra kqu~nu ulogu i povla~i konce iz senke. “Sada to radi neko iz senke ko seuporno trudi da imitira Milo{evi}a. Poku{ava da me disciplinuje i upla-{i. Poru~ujem mu – ako [e{eq nastavi da iznosi neistine na moj ra~un – da}emo najzad ’podi}i kamen’ i videti ko u toj bu|i smi{qa prqave poslove sa[e{eqem i kakve koristi imaju od toga”, upozorava ovi}.

“Takve stvari su se de{avale u svim tranzicionim zemqama, naro~ito u^e{koj, {to je ubrzalo procese otvarawa dosijea, lustracije i pro~i{}ewakadrova”, komentari{e za NIN Bogoqub Milosavqevi}, saradnik Centra zaantiratnu akciju, anga`ovan na problematici otvarawa tajnih dosijea neka-da{wih “unutra{wih neprijateqa”. Postoji mnogo empirijskih podataka dase dosijei starog re`ima zloupotrebqavaju, naro~ito u svrhu politi~ke bor-be ili za intrigantsko zamajavawe javnosti. Opasno tajno znawe prelazi u ru-ke politi~ara, a dr`ava i daqe ima mogu}nost da kontroli{e pro{lost i sud-binu qudi.

U e{koj se, recimo, tokom lustracionog zamaha u {tampi pojavila ile-galno pribavqena lista sa nekih 140.000 do 160.000 imena “saradnika” StB-a,me|u kojima je bilo i ime predsednika Havela. Poreklo tih lista nije moglobiti utvr|eno, ali je bilo indicija da su iza svega toga stajale dezinforma-cije iz krugova biv{eg StB-a. Objavqivawe imena nanelo je ogromne {tetepojedincima i wihovim porodicama, a da niko zbog toga nije odgovarao.

Nije ni kod nas, iako ovi} javno postavqa pitawe – za{to dr`ava }uti?Tu`ila{tvo se ne javqa niti eli da komentari{e te{ke optu`be me|u poli-ti~arima. To i kod pravnika budi odre|ena podozrewa. Dok ve}ina wih “pozi-va” javnog tu`ioca da deluje po slu`benoj du`nosti i utvrdi ko je kriv, a ko iz-nosi la`ne optu`be, ima ionih koji misle da tu`ilac nije kompetentan za kri-vi~na dela klevete i uvrede, jer je to li~na stvar pojedinca koji je oklevetan.

Ili se, mo`da, ~eka da Hag preuzme stvar u svoje ruke i [e{eq nastavisa distance da uveseqava doma}u, pa i svetsku javnost. Time problem ne bi biore{en, jer bi wegovo mesto zauzeo neko drugi. U svakom slu~aju, ni{ta od Sr-bije kao dosadne zemqe.

PPooddggoorrii~~kkaa ““PPuubblliikkaa””,, nnaa oossnnoovvuu ssvvoogg iizzvvoorraa bblliisskkoomm MMUUPP-uu SSrrbbiijjee,, 55.. ddee-cceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““UUsskkoorroo ppoodd lluuppoomm iissttrraaggee??””ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““SSuummqqiivvii ppoosslloovvii NNeebboojj{{ee oovvii}}aa:: DDoossiijjee kkrrccaatt ddookkaazziimmaa””::

Razgranati poslovi potpredsjednika srpske vlade Neboj{e ovi}a usko-ro bi se i zvani~no mogli na}i pod lupom istrage, pa ni u~estale konferen-cije za novinare i vitlawe sudskim tu`bama ne}e pomo}i predsjedniku Koor-dinacionog centra, ~iji je predmet, kako potvr|uje na{ izvor blizak MUP-uSrbije, ve} krcat dokazima.

Pod prismotru jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala, o-vi} je dospio jo{ decembra pro{le godine, pokretawem medijske harange funk-cionera DSS-a Marka Jak{i}a, ali je cio slu~aj zata{kan pritiskom na Du-{ana Mihajlovi}a. Pod lavinom najnovijih optu`bi, ovi} gubi tlo pod no-gama, jer mu i nekada{wi koalicioni partner, kojem je afera SDPRzauvijekostala kost u grlu, okre}e le|a. [tavi{e, i sam Mihajlovi} posqedwih nedje-qa a`urno prikupqa dokaze protiv ^ovi}a pa, po rije~ima na{eg izvora iz

299

ti~na. Re~ je o, pravim ili la`nim, slu`benim bele{kama koje ukazuju na sum-wive poslove biznismena bliskih pojedinim politi~arima.

Pozivaju}i se na ministra unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a dau Ministarstvu ne postoje dokumenta vezana za li~nosti koje [e{eq pomi-we, a koja se tretiraju kao dr`avna tajna, lider radikala je novinarima pode-lio tri dokumenta iz 2001. godine sa zaglavqem Resora dr`avne bezbednosti.U wima se govori o dve informacije u vezi sa aktivnostima lica obuhva}enihoperativnom akcijom “Ma~va”, u kojima se spomiwe potpredsednik Vlade Ne-boj{a ovi}, i slu`benoj bele{ci o aktivnostima Mom~ila Mandi}a, pozna-tog beogradskog biznismena poreklom iz BiH. Predsednik SRS-a optu`io je^ovi}a i Mandi}a da su ume{ani u kriminal, naravno, ne propu{taju}i da ka-`e da su i Neboj{a ovi} i Mom~ilo Mandi} qudi od najve}eg poverewa pred-sednika Vojislava Ko{tunice.

Da bi, kako ka`e, napravio “ravnote`u” i negirao insinuacije da Ko{tu-nicu napada uz podr{ku Zorana \in|i|a, [e{eq nije po{tedeo ni premije-ra predo~avaju}i navodne podatke koji se odnose na \in|i}eve qude. Tu je ne-zaobilazni Sur~in, Qubi{a Buha ume, reketirawa, a kao glavna pikanteri-ja – trgovina oru jem. “Usmeravawe prema Iraku je samo bacawe dimne zave-se, jer na{i {verceri oru ja su glavne poslove pravili sa Liberijom, koja jetako|e pod sankcijama”, ka`e [e{eq nude}i podatke koji to dokumentuju. Pre-ma wegovim re~ima, u no}i izme|u 29. i 30. marta jedan JAT-ov avion tipa DC-9 odleteo je u ovu daleku afri~ku zemqu. U wemu je, tvrdi [e{eq, bila dele-gacija koja je ugovorila kasniju isporuku oru ja. Opet sve sa detaqima i ime-nima, telefonskim brojevima, da bi poja~ao verodostojnost i otklonio svakusumwu.

Zanimqivo je da prozvani mnogo mawe osporavaju [e{eqeve tvrdwe, a mno-go vi{e se bave pitawem izvora wegovih informacija. Neboj{a ovi}, najpro-zvaniji na [e{eqevim verbalnim seansama, to pitawe je postavio i na Save-tu za nacionalnu bezbednost Vlade Srbije, gde su ga i premijer \in|i} i mi-nistar Mihajlovi} i {ef Bezbednosne informativne agencije (BIA) Andre-ja Savi} ube|ivali da za operaciju “Ma~va” ~uju prvi put, a da je {ef BIA re-kao da su svi papiri kojima [e{eq ma{e falsifikat i da u wihovom delo-vodniku uop{te ne postoje. I MUP i Bia su tim povodom iza{li i sa zvani~-nim saop{tewima demantuju}i tvrdwe Vojislava [e{eqa.

“Zna~i li to da je neko pravio paralelnu dokumentaciju, odnosno da li smoimali ili, mo`da, jo{ imamo paralelnu dr`avnu bezbednost?”, pita se ovi},uz napomenu da bi o tome ne{to morali da ka`u biv{i {ef DB-a Goran Pe-trovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi}, jer su papiri kojima [e{eq ma{eiz perioda kada su oni bili na ~elu Slu`be. Re}i }e ovi} jo{ da to nije sa-mo napad na wega, ve} na dr`avu. “Moje ime se na{lo sticajem okolnosti. A ineka druga imena. Koliko znam, postoji oko 50 strana ’materijala’ vezanih zaZorana \in|i}a, a falsifikata ima i za druge lidere”, tvrdi ovi}.

Ne treba potcewivati vreme [e{eqeve koalicije sa Milo{evi}evim re-`imom, kada je u Slu`bu, policiju, tu`ila{tvo, sudove, postavio svoje qudeod kojih sada dobija informacije. Ima i mi{qewa da neko iz te ~etiri struk-ture mo`da prodaje “filovane” informacije, {to je kao mogu}nost najavqi-vano jo{ posle petooktobarskih doga|aja.298

cije – naveo je ovi}, ali i dodao da je DA spremna na to.– Ako bi se to i dogodilo, to ne bi predstavqalo problem za DA. Mi u DA

smo svesni na{e vrednosti, a ja kao lider stranke znam kako je to kad se ode izvlasti ako imate ~istu savest i ako radite za dobrobit naroda. Mi uvek radi-mo tako da razmi{qamo da, bez obzira da li smo u vlasti ili ne, slobodno {e-tamo svojim gradom i za 10 godine, a da na{a deca odrastaju u ovoj zemqi – re-kao je ^ovi}. On je poru~io da }e DA nastaviti da veoma iskreno svojim an-ga`ovawem podr`ava Vladu Srbije.

Lider DA je naglasio da “nije u sukobu sa premijerom Srbije po pitawuposlova koje obavqa u Vladi” i izrazio nadu da premijer ipak “nema proble-ma sa strankama koje podr`avaju Ko{tunicu”.

– \in|i} je predsednik stranke koja u svom nazivu ima odrednicu “demo-kratska”, a to zna~i da je ~ovek koji se zala`e za demokratska na~ela i da mo-ra da po{tuje pravo na razli~ita mi{qewa – naveo je ^ovi}. Povodom naja-vqene rekonstrukcije srpske vlade, ovi} nije eleo da komentari{e rad dru-gih resora i ministara, navode}i da to ne bi bilo kolegijalno, kao i da DA ni-kada nikome nije radila iza le|a.

– Meni je ne{to drugo ~udno, a to je da su qudi u na{em javnom mwewu na-viknuti da politi~ari treba da budu nekakvi poslu{nici vode}ih politi~-kih li~nosti po funkciji. Moram da ka`em da ja nisam ni~iji poslu{nik, ni-ti }u biti – rekao je ovi}. On je zakqu~io da }e DA nastaviti da “bez ustru-~avawa uvek radi ono {to je najbitnije za dr`avu i gra|ane i ne}e hvatati jef-tine politi~ke poene ulaguju}i se jednoj, drugoj ili tre}oj strani”.

Kopredsednik Socijaldemokratske partije, Slobodan Orli}, ocenio jeza “Blic” da }e rekonstrukcija Vlade Srbije uslediti odmah nakon usvajawabuyeta u republi~kom parlamentu. Upitan da li }e SDP tra`iti smenu nekogod ~lanova Vlade ~ijim je radom nezadovoqna, Orli} je naglasio da ne `elida licitira s imenima tih ministara, navode}i da “nije zgodno ministre sme-wivati po medijima”.

– Ideja SDP jeste da se posle te rekosntrukcije DSS vrati u Vladu Sr-bije – rekao je Orli}. On je naglasio da bi pre rekonstrukcije kabineta Zo-rana \in|i}a svi ~lanovi Vlade trebalo da podnesu izve{taj o svom radu, na-kon ~ega bi stranke DOS zauzele stav o tome ko bi trebalo da napusti VladuSrbije. Orli}, koji je savezni sekretar za informisawe, kazao je da je protivuvo|ewa posebnog ministarstva za informisawe u srpskoj vladi, ali da bi tre-balo da postoji sekretarijat ili biro koji }e se baviti medijima.

– O~ekujem da }e pitawe tog resora biti re{eno u novoj vladi budu}e dr-`avne zajednice – zakqu~io je Orli}.

Portparol Nove demokratije, Dragana Jovanovi}, izjavila je za na{ listda ta stranka ne}e prozivati ministre, pre nego {to premijer ne saop{ti ka-kvu rekonstrukciju Vlade planira.

– Pre rekonstrukcije treba izmeriti rad svakog ~lana Vlade, pa tek on-da na osnovu toga proceniti koje smene bi trebalo da uslede – rekla je Jova-novi}eva. Ona je kazala da ND ima partijsko mi{qewe o radu svakog ministar-stva, ali da ne eli da ga saop{ti javnosti.

– Svaka stranka ima svoj stav. Ko zna kome sve u DOS smeta rad na{eg pred-sednika Du{ana Mihajlovi}a u Vladi Srbije – zakqu~ila je Jovanovi}eva.

301

MUP-a, ne bi iznenadilo da uskoro bude i priveden.Osim nenamjenskog tro{ewa sredstava, ^ovi}u se pripisuju mahinacije

humanitarnom pomo}i koja je prije dvije godine, od osnivawa Koordinacionogcentra, do danas stigla na Kosovo i jug Srbije. Najve}i dio te pomo}i sastojise od suhomesnatih proizvoda u limenkama, a kada se zna da je ^ovi}eva fir-ma FMP wihov proizvo|a~, nije te{ko izra~unati, ka`u, koliko je profiti-rao samo na ambala`i. Kao firme koje su u~estvovale u tom poslu navode se “Mi-tros” iz Sremske Mitrovice i MIP iz Po`arevca, koji su na ime nabavke o-vi}evih limenki imale povla{}en status glavnih snabdjeva~a za jug Srbije, kaoi kod dobijawa kredita iz Fonda za razvoj Srbije. U svim ovim poslovima s ovei one strane zakona, kao jedan u lancu pomiwe se {ef Koordinacionog odje-qewa u Bujanovcu Simo Galikalovi}, uz svesrdnu pomo} biv{eg sekretara Cr-venog krsta Srbije, nedavno uhap{ene Brankice Bilbije.

^ovi}, ina~e, ima produ`ene ruke u svim polugama vlasti. Osim Igora iGorana Jovi~i}a, te Zvonka Gobeqi}a, o ~emu je “Publika” ve} pisala, me|u oni-ma koji su na platnom spisku lidera Demokratske alternative je i direktorRepubli~ke direkcije za imovinu i ~lan Predsjedni{tva wegove stranke So-wa Despotovi}.

Na ovo mjesto unaprije|ena je poslije vi{emjese~ne istrage, koju je ima-la kao sekretar Izvr{nog odbora ukarice, u vrijeme dok je ovom op{tinomharao ovi}. Zato je Direkcija, na ~ijem je ~elu danas Despotovi}ka, i primjerkako se gazduje republi~kom imovinom i dodjequje prostor za stranku, u Beo-gradskoj ulici, koji je do velelepnosti doveo nesu|eni zet Dafine Milanovi},Zvonko Gobeqi}.

O tome, pak, kako je FMP, kao jedna od rijetkih firmi koja je svom vla-sniku donijela enormno bogatstvo, a ostala van liste ekstraprofitera, mo`datreba upitati Slavicu Stefanovi}, pomo}nika direktora RUJP, koja je o-vi}u u zdawu identi~ne kvadrature prva kom{inica na Ko{utwaku, i ~iji jesuprug Rade Stefanovi} generalni sekretar Demokratske alternative. Pa seStefanovi}ki, kao pomo}niku direktora RUJP-a iz vremena SPS-a, kojoj jenakon smjene vlasti ovi} isposlovao istu funkciju, pripisuje to {to se FMPnikada nije na{ao na udaru starog, a ni novog re`ima.

““BBlliicc”” 55.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee iissppoodd nnaassnnaasslloovvaa ““NNeebboojj{{aa oo-vvii}},, lliiddeerr DDeemmookkrraattsskkee aalltteennrraattiivvee,, ppooddrr`aavvaa rreekkoonnssttrruukkcciijjuu VVllaaddee SSrrbbii-jjee,, aallii ii oo~~eekkuujjee”” tteekksstt ppoodd nnaasslloovvoomm ““MMoo`ddaa mmee ii uukklloonnee iizz VVllaaddee””.. PPooddnnaa-sslloovv tteekkssttaa jjee:: ““OOrrllii}}:: RReekkoonnssttrruukkcciijjaa ii ppoovvrraattaakk DDSSSS uu VVllaadduu SSrrbbiijjee ooddmmaahhnnaakkoonn uussvvaajjaawwaa bbuuyyeettaa””::

Lider Demokratske alternative, Neboj{a ovi}, izjavio je ju~e za “Blic”da ta stranka podr`ava najavqenu rekonstrukciju Vlade Srbije ukoliko onabude “u ciqu jo{ boqeg i efikasnijeg rada Vlade u vremenima tranzicije i re-formi kroz koje prolazi Srbija”.

– DA je uvek bila za podvla~ewe crte, kako bi videli ko je {ta uradio, ako nije – rekao je ovi}. On je, me|utim, ukazao da je ve} bilo “raznih komen-tara ili poku{aja u smislu da }e se Zoran \in|i} svetiti DA zbog neskrive-ne podr{ke koju dajemo predsedni~kom kandidatu Vojislavu Ko{tunici”.

– ak je bilo i komentara da }e premijer omalova`avati moj rad u Vladi,da }e DA biti `rtvovana, a weni ~lanovi ukloweni iz Vlade i administra-300

Republika SrbijaRepubli~ka uprava javnih prihodaOrganizaciona jedinica – Centar BeogradOdeqewe Finansijske policije Stari gradBroj 102/018-47-00667/2001-052Dana: 3. 7. 2002. g.Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 6/VINa osnovu ~l. 64-68 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”

br. 55/96) i ~l. 21. Zakona o kontroli, utvr|ivawu i naplati javnih prihoda (“Sl.glasnik RS” br. 76/91...36/96) Darinka Bogdanovi} – slu`bena legitimacija br.1538 inspektor finansijske policije RUJP – OJ Centar Beograd, Odeqewafinansijske policije Stari grad, sastavila je

ZZaappiissnniikko izvr{enom inspekcijskom nadzoru u drugom ponovnom postupku, kod pred-

uze}a za proizvodwu gotovih tekstilnih proizvoda i usluga u zemqi i inostran-stvu DOO “Nikolas” iz Beograda, ul. Dobra~ina 39.

Poreski obveznik je upisan u registar Privrednog suda u Beogradu podbr. Fi-983/97 dana 2. 9. 1997. g. (delatnost iz {ifre 07013),

Broj `iro ra~una poreskog obveznika je 40801-601-9-252179, koji se vodikod NBJ ZOP. Filijala Stari grad, a podra~uni: 40801-601-4-2252179 kod Ko-mercijalne banke, 4081-601-7-3252179 – Srpska razvojna banka 40801-601-0-4252179– Privredna banka Beograd i 40801-601-2-5252179 – Vojvo|anska banka.

Prema aktu o registraciji odgovorno lice je direktor Bo`idar Anti}.Kontrola je vr{ena u prostorijama poreskog obveznika u prisustvu Ba-

rac Milenka – finansijskog direktora i Sne`ane Pralija – {efa kwigovod-stva, kao i u prostorijama ove Uprave, u periodu od 17. 6. do 3. 7. 2002. g.

Predmet kontrole je obra~un i uplata poreza na promet na izvr{ene na-bavke i prodaje robe i materijala po odre|enim kupcima i dobavqa~ima u 1999.,2000. i do dana kontrole u 2001. g. u drugom ponovnom postupku a po drugoste-penom re{ewu br. 47 01011/2002-03 od 24. 5. 2002. g.

NNaallaazzNavedenim drugostepenim re{ewem, nalo`eno je ovoj Finansijskoj poli-

ciji, da u drugom ponovnom postupku upotpuni ~iweni~no stawe i da za ova prav-na lica – koja su kupci i dobavqa~i kod “Nikolasa” – obezbedi podatke o vla-sniku, odgovornom licu, promenu adrese, naziva, likvidaciji i sl. i to za pred-uze}a: “Jefta komerc”, “Presti komerc”, Slaveks” i “Aleks kompani”, zatimda obezbedi kopije carinskih isprava i podatke o {pediteru– a one dostavqa-te kod “Nikolasa” – u ~ijim je fakturama nazna~eno da su uvoznici robe kojaje fakturisana “Nikolasu”, kao i da proveri saglasnost cena iste robe koju je“Nikolas” primenio kod prodaje robe kupcima koji su obuhva}eni kontrolomsa cenama iz kwigovodstvenih evidencija za veleprodaju i maloprodaju, tj. dautvrdi po kojim cenama “Nikolas” evidentira robu u veleprodaji (nabavnimili prodajnim cenama), kako iste utvr|uju, na osnovu koje dokumentacije, za-tim da li su sva sni`ewa i nivalacije prokwi`ene i osnov za date popuste ko-je “Nikolas” daje po raznim osnovama – utvrdi da li je to normativno reguli-sano i na~in na koji se ti popusti evidentiraju. Pored toga i da utvrdi, iz ko-pija izvoda NBJ ZOP, za sva sporna preduze}a da li su ista ostvarila poslov-

303

Predsednik Reformista Vojvodine, Miodrag Isakov, ve} je zatra`io sme-

nu ministra poqoprivrede i pravde Dragana Veselinova i Vladana Bati}a pri-

likom rekonstrukcije Vlade Srbije.

302

i voza~u, i na kojoj se na mestu “kupac primio” nalazi samo paraf, pa navede-na otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje daje roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena.

U vezi navedenog, inspektori finansijske policije su poku{ali da izvr-{e kontrolu navedenog kupca – Nirvana company iz Novog Sada, o ~emu je sa-~iwen zapisnik 610-47-456/2001-28 od 3. 7. 2001. g. u kome je konstatovano da seovo preduze}e ne nalazi na navedenoj adresi, a prema izjavama stanara na tojadresi nikada nije postojalo ovo preduze}e, da je izvr{ena provera kod nad-le`ne RUJP – Odeqewa za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda u Novom Sa-du, kod koje navedeno preduze}e nije nikada podnosilo poreske prijave i pore-ske bilanse, i ista RUJP ne raspola`e nikakvim podacima o poslovawu i po-stojawu preduze}a Nirvana company, zbog ~ega je doneto re{ewe o zabrani ras-polagawa sredstvima na iro ra~unu dana 4. 7. 2001. g.

U toku prvog ponovnog postupka, ista finansijska policija je ponovo po-ku{ala kontrolu kod ovog preduze}a i zapisnikom br. 610-47-224/2002-16 od 18.3. 2002. g. konstatovala da nije prona{la ovog poreskog obveznika a od ZOPIBJ dobila podataka da su, i posle blokade iro ra~una – u periodu od 19. 10.do 25. 12. 2001. g., sprovedene ~etiri kompenzacije (4.947.306,14 + 209,043,63 i614.000,00 + 262.958,77 din.), a da je odgovorno lice Qubinko Brajkovi} iz Be-ograd, ul. Trgova~ka br. 32, m. br. 1703971795020, a a na kartonu deponovanih pot-pisa dat je br. telefona 011/469 476 koji se, prema podatku podnetom od slu`bePTTvodi na G. Spasojevi}, ulica Radovana Simi}a Cige, broj 9. Na Ovoj ovojadresi prona~eno je i sedi{te Qubinka Brajkovi}a, koje je dana 27. 3. 2002. g.u prostorijama ove Uprave, dalo pismenu izjavu, u kojoj je navedeno da joj nazivpreduze}a – Nirvana companynije poznato ali da je, od strane prijateqa wenogtada{weg poslodavca, bila prinu|ena da u Novom Sadu u 2000. g., potpi{e vi-{e papira ~ija joj sadr`ina nije poznata uz upozorewe da o tome nikome ne pri-~a, kao i da se radilo o osnivawu vi{e preduze}a, prvo u Beogradu, a zatim uNovom Sadu, od strane nekoliko lica. Navedeno dokazuje da nikakva kontro-la kwigovodstvene dokumentacije kod Nirvana comany nije mogu}a jer se radio pravnom licu koje je osnovano samo da bi bile omogu}ene napred opisane tran-sakcije radi utaje poreskih obaveza.

Dopisom Odeqewa za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda Novi Sad od1. 4. 2002. g., ova je Uprava obave{tena da se Nirvana company, sa navedenim iz-javama, kod ovog odeqewa zadu`ila tog dana 27. 11. 2000. g. i ako iste, u doku-mentaciji “Nikolasa” nose datume iz jula, septembra i oktobra 2000. g.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog, kako je utvr|eno fiktivnog kupca, zbog ~ega je, u postup-ku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom pro-metu robe krajwim potro{a~ima – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezuna promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u po-stupku kontrole je izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na vrednostrobe fakturisane po navedenim fakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~unizvr{en u tabeli br. 1 – koja je sastavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, zaporesku osnovicu nisu uzete fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno dasu fakturama primewene nerealno niske cene za pojedine artikle, ve} su za

305

ne odnose i sa drugim preduz}ima i kod tih preduze}a poveriti legalnost ostva-renog prometa, kao i da treba utvrditi poreske obaveze preduze}u “Alpaka” –a ne “Nikolasu”, jer je vlasnik “Alpake” osporio prvobitno datu izjavu.

Zbog navedenog, u nastavku ovog zapisnika o kontroli u drugom ponovnompostupku, u posebnim poglavqima se navodi utvr|eno ~iweni~no stawe u pr-vobitnom postupku kontrole i prvom ponovnom postupku i utvr|ene ~iweni-ce u ovom drugom ponovnom postupku.

AA.. UU vveezzii ssaa pprreeddmmeettoomm kkoonnttrroollee oobbuuhhvvaa}}eennoo jjee ii uuttvvrr||eennoo uu pprrvvoobbiittnnoommppoossttuuppkkuu kkoonnttrroollee uu pprrvvoomm ppoonnoovvnnoomm ppoossttuuppkkuu ii ttoo::

I. Kontrolom kwigovodstvene dokumentacije i evidencije s izvr{enim pro-dajama ostalih proizvoda i robe, kao i na~ene robe i repromaterijala, u vezi~ega su izvr{ene uporedne – paralelne kontrole kod odre|enih kupaca i do-stavqa~a “Nikolasa”, utvr|eno je slede}e:

1. Preduze}u Nirvana company iz Novog Sada, ul. Hayi Ruvimova 45, izvr-{ena je prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

Po ra~unu 547/ARod 5. 9. 2000. g. na 144.400,00 din. fakturisan je name{tajbez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe prodaje br.BA 001 8332936 bez datuma), uz otpremnicu “Nikolasa” 264-1 od 5. 9. 2000. g. nakojoj nije nazna~en pe~at otpreme i podaci o vozilu i voza~u i na kojoj kupacnije overio prijem robe pa navedena otpremnica nije verodostojan dokumentkojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenogkupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 548/ARod 5. 9. 2000. g. na 535.600,00 din. fakturisana je konfek-cijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu kupca za svrne daqe pro-daje br. BA 001 8332936 bez datuma), uz otpremnicu “Nikolasa” 265-1 od 5. 9. 2000.g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojojkupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan do-kument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od na-vedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~una 611/ARod 19. 9. 200. g. na 172.430,00 din. fakturisana je konfek-cijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhu da-qe prodaje br. BA 001 8332932 od 18. 9. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 290-1 od 19. 9. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije ve-rodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpre-mqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 610/ARod 19. 9. 2000. g. na 1.891.040,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrnedaqe prodaje br. BA 001 8332932 od 18. 9. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 289-1 od 19. 9. 2000. gl, na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije ve-rodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpre-mqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 700/AR od 16. 10. 2000. g. na 970.741,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8332926 od 16. 10. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa”350-1 od 17. 10. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu304

3. Preduze}u “Presti komerc”, iz Petrovaradina, ul. Bukova~ki Do bezbroja, izvr{eno je fakturisawe konfekcijske robe – po ra~unu 489/AR od 11.7. 2000. g. na 753.000,00 din. bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kup-ca za svrhe daqe prodaje br. BA 001 8120555 od 11. 7. 2000. g.), uz otpremnicu “Ni-kolasa” 1-250 od 17. 10. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podacio vozilu i voza~u, i na kojoj za kupca stoji potpis koji nije ~itak, ali bez po-datka o broju li~ne karte potpiska – te se lice koje je potpisalo prijem ne mo-`e identifikovati, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument ko-jim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenogkupca stvarno zaprimqena.

Za ovo preduze}e, u Slu`benoj bele{ci inspektora finansijske polici-je br. 47-322/2001-11 od 9. 2. 2001. g., konstatovano je da se ne nalazi na navede-noj adresi, i da se ne mo`e utvrditi adresa na kojoj eventualno obavqa delat-nost.

Prema navedenom “Nikols” je u svom kwigovodstvu, po opisanoj faktu-ri, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovogo zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontro-le zakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu ro-be na malo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l.2 i 8 Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je iz-vr{en obra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane ponavedenoj fakturi “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1– koja je sastavni deo ovog zapisnika. U isto tabeli, za poresku osnovicu ni-su uzete fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi prime-wene nerealno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uze-te vrednosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanihartikala i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz ko-jih je cena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga{to je stvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju “Ni-kolas” je, po opisanom ra~unu, fakturisao ukupan iznos od 753.000,00 din., dokvrednost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na pro-met proizvoda iznosi 3.687.479,00 din., tj. vi{e za 2.934.479,00 din., – o ~emu sudati podaci u tabeli 1.

4. Preduze}u “Bo{aj”, iz Beograda, ul. Cetinska 30, izvr{ena je prodajarobe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 1133/ARod 23. 12. 1999. g. na 70.490,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 61211912 od 23. 12. 1999. g.), uz otpremnicu “Nikola-sa” 469/99 od 23. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vo-zilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremni-ca nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvar-no otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1132/ARod 23. 12. 1999. g. na 273.817,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (s pozivom na napred navedenu izjavu ovogkupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 470/99 od 23. 12. 1999.g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj

307

poresku osnovicu uzete vrednosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnihcena fakturisanih artikala i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fak-turisawa, a iz kojih je cena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~i-weno zbog toga {to je stvarni promet ivr{en krajwim potro{a~ima. U ovomslu~aju, “Nikolas” je, po opisanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od3.694.211,00 din., dok vrednost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu-~en porez na promet proizvoda iznosi 18.2000.434,00 din., tj. vi{e za14.506.223,00 din. – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

(Napomena: za razliku od konfekcijske robe – sopstveni proizvoda “Ni-kolasa”, po ra~unu za name{taj od 144.400,00 din. u tabeli br. 1 je – za osno-vicu uzet naveden iznos od 144.4000,00 din. koji predstavqa nabavnu vrednostistog).

2. Preduze}u “Petas” iz Novog Sada, ul. Zetska 10 izvr{ena je prodaja ro-be po slede}im fakturama “Nikolasa i to:

– po ra~unu 710/ARod 17. 10. 2000. g. na 1.271.965,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8815335 od 17. 10. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa”351-1 od 17. 10. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i odaci o vozilu ivoza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nijeverodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno ot-premqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 610-47-01781-463/20001-223-15 od 8. 5. 20001.g., utvr|eno je da je zgrada na adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze-}e “Petas” – vlasni{tvo fizi~kog lica, i da na toj adresi nikad anije poslo-valo ovo preduze}e , a ista finansijska policija je donela re{ewe o blokadi`iro ra~una, a da je od ZOP NBJ dobijen podatak o odgovornom licu – Sla|a-na Batini} iz Le{tana ul. Grocka Ravan br. 95, a od slu`be PTTje dobijen po-datak da nema broj telefona na prezime Batini} na navedenoj adresi.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu po opisanoj fakturi,kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti napla}enod navedenog “kupca” (ve} su sprovedene komenzacije koje }e biti posebno ob-ra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole zakqu~e-no da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na malo – iz~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakona o po-rezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en obra~un pore-za na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenoj fakturi “Ni-kolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sastavni deo ovogzapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fakturisane vredno-sti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi primewene nerealno niske cene za po-jedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednosti koje su utvr|ene uprimeni maloprodajnih cena fakturisanih artikala i to po va`e}em cenov-niku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena iskqu~en porez na pro-met proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarni promet izvr{en kraj-wim potro{a~ima. U ovom slu~aju “Nikolas” je po opisanom ra~unu, fakturi-sao ukupan iznos od 1.271.965,00 din. dok vrednost robe po maloprodajnim cena-ma iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvoda iznosi 5.508.433,00 din. tj. vi-{e za 4.230.468,00 din. – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.306

da Stari grad, dobijen je dopis od 18. 2. 2002. g. u kome je navedeno da je ovo Ode-qewe izdalo potvrdu za navedenu izjavu i to licu Sa{i Nikoli} iz Beogra-da, ul. Partizanska 16, lk. br. I17301 – SUP Bgd. koje je imalo ovla{}ewe, kaoi da je dana 6. 2. 2000. g., nad ovim preduze}em otvoren i istog dana zakqu~en po-stupak likvidacije.

Preduze}e “Bo{aj” i wegov navedeni `iro ra~un su brisani po re{ewuPrivrednog suda 2P 12/2000. od 17. 5. 2000. g.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupaca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole za-kqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na ma-lo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Za-kona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenimfakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sa-stavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nereal-no niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednostikoje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i topo va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena is-kqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarnipromet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju “Nikolas” je, po opi-sanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 1.657.187,40 din., dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvodaiznosi 8.655.577,40 din., tj. vi{e za 6.998.390,00 din., o ~emu su dati podaci u ta-beli 1.

5. Preduze}u “Jefta komerc”, iz Novog Sada, ul. V. Stepe 137, izvr{enaje prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 640/AR od 28. 9. 2000. g. na 999.500,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8938811 od 28. 9. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa”303-1 od 28. 9. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilui voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica ni-je verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarnootpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 641/AR od 28. 9. 2000. g. na 516.544,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (s pozivom na predwu izjavuovog kupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 314-1 od 28. 9. 2000.g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojojkupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan do-kument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od na-vedenog kupca stvarno zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-171/2000-32 od 27. 9. 2000. g., utvr|e-no je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na|eno –~ime je onemogu}ena kontrola kod istog.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-309

kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan do-kument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od na-vedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1131/ARod 23. 12. 1999. g. na 452.248,82 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (s pozivom na istu napred navedenu izja-vu ovog kupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 468/99 od 23.12. 1999. gl, na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, ina kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodo-stojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqe-na i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1130/ARod 22. 12. 1999. g. na 116.253,50 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe pro-daje br. BA 001 612200 od 22. 12. 99.g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 476/99 od 22.12. 1999. gl, na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, ina kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodo-stojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqe-na i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1128/ARod 22. 12. 1999. g. na 220.258,90 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (s pozivom na izjavu br. BA 001 612200 od22. 12. 1999. g. ovog kupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 467/99od 22. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije ve-rodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpre-mqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1129/ARod 22. 12. 1999. g. na 524.118,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet (s pozivom na izjavu br. BA 001 612200 od22. 12. 1999. g. ovog kupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 475/99od 22. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije ve-rodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpre-mqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

I ovo preduze}e nije bilo mogu}e prona}i i kod istog nije mogu}e obavi-ti kontrolu.

U prvom ponovnom postupku kontrole od NBJ ZOP – Filijala Stari grad,dana 21. 2. 2002. g. dobijen je podatak da u ovoj Filijali nema u bazi podatakapreduze}e “Bo{aj” niti po wegovom nazivu niti po iro ra~unu (40801-601-9-363766), ali je na|en podatak da je ovaj iro ra~un postojao za preduze}e “Mar-ki{a”, koje je osnovano u 1992. g. (vlasnika Milana Dozeta iz Beograda, sa sta-nom u ul. 29. novembra br. 6 i sedi{tem u Cetiwskoj br. 30) koje preduze}e me-wa naziv u “Bo{aj” dana 8. 11. 1999. g. i vlasnika [aranovi} Bojana iz Podgo-rice, ul. Bratstva i jedinstva br. 53, dok adresa preduze}a ostaje u Cetiwskojbr. 30 sa br. telefona 3245 675, na kome se, dana 22. 2. 2002. g. vodi AleksandarLiki} – koji je, dana 22. 2. 2002. g. u ovom ponovnom postupku, u ovoj Upravi, daopismenu izjavu u kojoj je naveo da u navedenom stanu stanuje od 1996. g. i da ne-ma nikakva saznawa o preduze}ima “Bo{aj” i “Marki{a” kao i da ne poznajeMilana Dozeta i Bojana [aranovi}a.

Na zahtev ove Uprave, od Odeqewa za utvr|ivawe i naplatu javnih priho-308

ja je sastavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uze-te fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi primewene ne-realno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vred-nosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artika-la i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih jecena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to jestvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas”je, po opisanom ra~unu, fakturisao ukupan iznos od 497.408,00 din., dok vred-nost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet pro-izvoda iznosi 3.023.400,00 din., tj. vi{e za 2.526.092,00 din., – o ~emu su dati po-daci u tabeli 1.

7. Preduze}u “Alpaka”, iz Beograda, ul Beogradska IX deo 7, izvr{ena jeprodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 1146/AR od 29. 12. 2000. g. na 374.872,00 din. fakturisan je re-promaterijal (tkanine, konac...) bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovogkupca za svrhe “materija” br. BB 001 2363901 od 29. 12. 2000. g.), uz otpremnicu“Nikolasa” 194/00 od 29. 12. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i po-daci o vozilu i voza~u, i na kojoj je za kupca stavqen samo paraf – bez pe~atai drugih podataka, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kup-ca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 883/ARod 5. 11. 1999. g. na 2.520,00 din. fakturisano je jedno ode-lo bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhe daqe proda-je br. BA – 001 4064108 od 5. 11. 1999. g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 249 od 5. 11.1999. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i ko-ja nije overena od strane kupca – bez pe~ata i drugih podataka, pa navedena ot-premnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je ro-ba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1000/ARod 26. 11. 1999. g. na 540.001,20 din. fakturisan je repro-materijal (tkanine, postava, flizelin...) bez poreza na promet proizvoda (uzizjavu ovog kupca za svrhe “materija” ili bez podataka o vrsti i koli~ini ro-be br. BB 001 1722820 od 15. 11. 1999. g.), uz otpremnicu “Nikolas” 1097 od 15. 11.1999. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i ko-ja nije overena od strane kupaca – bez pe~ata i drugih podataka o kupcu, pa na-vedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno doka-zuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1106/AR od 22. 12. 1999. g. na 268.818,00 din. fakturisan je re-promaterijal (tkanine) bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupcaza svrhe “materijal” br. BB 001 1722823 od 22. 12. 1999. g.), uz otpremnicu “Ni-kolasa” 1099 od 3. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci ovozilu i voza~u, i koja je overena samo parafom – bez pe~ata i drugih podata-ka o kupcu, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvo-smisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

Prema Slu`benoj bele{ci finansijske policije 47-00604-2001-011-007 od30. 10. 2001. g. navedeno preduze}e nije na|eno na registrovanoj adresi, a pre-ma podacima NBJ ZOP – Filija ukarica, deponovan potpis je Mandi} Dra-

311

rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|eneu nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole za-kqi~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na ma-lo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Za-kona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenimfakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja jesastavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nere-alno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vredno-sti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala ipo va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa i iz kojih je cena is-kqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarnipromet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opi-sanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 1.516.044,00 din., dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvodaiznosi 7.003.490,00 din., tj. vi{e za 5.487.446,00 din., o ~emu su dati podaci u ta-beli 1.

6. Preduze}u “Cekin”, iz Beograda, ul. M. Gorkog 28-a, izvr{ena je proda-ja robe po ra~unu 1121/ARod 23. 12. 1999. g. na 497.308,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 4869543 od 23. 12. 1999. g.), uz otpremnicu Nikolasa” 1/460 od 23. 12. 1999. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i poda-ci o vozilu i voza~u, i na kojoj je za kupca stavqen samo paraf – bez podatakao broju li~ne karte, pa nije mogu}e identifikovati primaoca robe, pa nave-dena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazu-je da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Preduze}e “Cekin”, tako|e nije na|eno i kontrola kod istog nije mogu}a.U prvom ponovnom postupku, za ovo preduze}e `iro ra~un br. 40803-601-

6-631395, od NBJ ZOP – Filijala Palilula – Zvezdara, dana 21. 2. 2002.g., do-bijen je podatak da je vlasnik preduze}a Slobodan Nedeqkovi} iz Zemuna, uzMi}e Radanovi}a 14 – koga ni radnici MUP-a nisu mogli prona}i, da je `i-ro ra~un u blokadi dve godine, i da je na depo-kartonu upisan broj telefon 011-4322, za koji je preko Slu`be 988 PTT dobijen podatak da je to telefon cen-trala Sava Centra, od koga je pak dobijen podatak da Sava Centar nije nika-da imao zakupca preduze}e “Cekin”, niti ima ikakva saznawa o wegovom vla-sniku Slobodanu Nedeqkovi}u.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanoj faktu-ri, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 3Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po nave-denoj fakturi “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – ko-310

slovnim kwigama “Alpake”, nigde nije kwi`en wen ra~un 05 – 12001 od 18. 4.2000. g. na 645.790,00 din. (ni komplete, jakne, tunike, sukwe), koje je kwi`en ukwigovodstvu “Nikolasa” na kontu 432. Ovaj ra~un, zapravo podlogu za wego-vo sa~iwavawe (otpremnicu 05-16/2000) predala je (zapisni~ki) Agenciji Dra-gana Kova~evi}a, Spomenka Miti} – dana 7. 3. 20002. g., tj. u vreme kada je ovaUprava zahtevala kontrolu kod “Alpake” i ovaj ra~un koji je kwi`en kod “Ni-kolasa” nije kwi`en kod “Alpake”. Utvr|eno je i da preduze}e “Alpaka” nijepla}alo nikakve poreske obaveze poreza na promet proizvoda i usluga, jer zaove obaveze nije pokazalo nikakve osnovice.

Utvr|eno je daqe, da su u kwigovodstvu “Nikolasa” kwi`ene dve kompen-zacije s “Alpakom”, i to za 542.521,20 din. – dana 31. 12. 1999. g. (za ra~une “Ni-kolasa” na 540.001,20 g. na 2.520,00 din. – koji nije kwi`en kod “Alpake”, a zakoju kompenzaciju u kwigovodstvu “Alpake” nema nikakvog dokumenta, osim{to je ovaj iznos pro{ao kroz izvod `iro ra~una i za 374.872,00 din., – dana27. 2. 2000. g. za {ta “Alpaka”, tako|e nema odgovaraju}u dokumentaciju) a {toje pro{lo u vreme blokiranog iro ra~una “Alpake”. Ina~e, dokumentaci-ja “Alpake” je takva da se nikako ne mo`e smatrati ispravnom kwigovodstve-nom dokumentacijom i na osnovu iste uop{te nije mogu}e sprovesti isprav-na kwi`ewa.

Od RUJP Odeqewe za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda – ukarica,dan 1. 2. 2002. g., ova Uprava je obave{tena da je isto odeqewe izdalo “potvrduo izdatim poreskim izjavama” ovom preduze}u i to br. BA 001 4064108, br. BB001 1722820 i BB 001 1722823 i to dana 16. 9. 1999. g. (izjave BB 001 izdate po osno-vu registrovane proizvodwe ambala`e), dok za izjavu br. BB 001 2363901 iz 2000.g. prilo`enu uz navedeni ra~un na 374.872,00 din., navedeno Odeqewe nije iz-dalo odgovaraju}u potvrdu, i za koju izjavu “Nikolas”, u prilogu uz `albu naponi{teni i prvi ponovni postupak vra}eno re{ewe, nije prilo`io kopijuPotvrde o izdatim izjavama nadle`nog Odeqewa RUJP.

U prvom ponovnom postupku, Svetislav Mandi} – ovla{}eno lice za po-slovawe “Alpake” je, dana 3. 4. 2002. g., u ovoj Upravni, dalo pismenu izjavu, ukojoj je navedeno da je bio zaposlen u preduze}u “Nikolas” u periodu od 1992.g. do 1996. g. kao {ef prodaje, kao i da u 1999. g. i 2000. g. nije bilo stvarnog pro-meta robe i proizvoda izme|u “Nikolasa” i “Alpake” kao i da sprovedene kom-penzacije nije pratio stvarni promet robe i proizvoda.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko jer nema verodo-stojnih dokaza da je robu stvarno isporu~io “Alpaki” a ova nema verodostoj-ne dokaze da je istu zaprimila niti bilo kakve dokaze za {ta je materijal ko-ri{}en, koji nije niti napla}en od navedenog “kupca”, a {to potvr|uje i na-vedena pismena izjava S. Mandi}a, zbog ~ega je, u postupku kontrole zakqu~e-no da se radi o neprikazanom a stvarno obavqenom prometu robe na malo – iz~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakona oporezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en obra~un po-reza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenim fak-turama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sa-stavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu uzete su nave-dene fakturisane vrednosti robe, – o ~emu su dati i podaci u tabeli 1.

313

gan – koji nije na|en na prijavqenoj adresi – Srem~ica, ul. Beogradska XI, br.7., a na iro ra~un nije bilo prometa u 2001. g.

U prvom ponovnom postupku, dana 21. 2. 2002. g., od NBJ ZOP – Filijala^ukarica, za ovo preduze} (`iro ra~un 40812-601-4-573832) dobijen je podatakda su na depo-kartonu upisani i to Dragan, Mara i Svetislav Mandi} sa adre-sama za prva dva lica u Srem~ici ul. Beogradska XI deo br. 7, a za Svetislavaul. Ivana Milutinovi}a 12, kao i broj telefona 444 6887. Od slu`be 988 PTT,dobijen je podatak da se navedeni broj telefona vodi na @ivanovi} Milo{a,ul. Kursulina br. 2. Pozivom ovog broja, od lica koje se odazvalo dobijen je po-datak da @ivanovi} Milo{a treba tra`iti na telefon br. 617 521. Pozivomovog broja, od lica koje se odazvalo dobijen je podatak da je Milo{ na putu, ada telefon pripada preduze}u “Top in`ewering” ul. Oblakovska br. 53. Od ovoglica – sada{weg vlasnika tog stana dobijeno ime biv{eg vlasnika Svetisla-va Mandi}a, za koga je od slu`be PTT dobijena adresa ul. Bra}e Jerkovi}, pr-vi deo bez broja i br. telefona 3970862 sa koga se javqala samo automatska se-kretarica uz signal za faks – {to je ova Uprava iskoristila da podnese ovajzahtev za kontrolu – na koji se odazvala Agencija za kwigovodstvo – DraganaKova~evi}a iz Zemuna, od koje je data na uvid dokumentacije “Alpake”.

Pregledom te dokumentacije, ova Uprava je utvrdila da “Alpaka” nema re-gistrovanu delatnost proizvodwe proizvoda od tekstila (osnovna delatnostpromet robe na veliko i malo, a registrovana je jedino proizvodwa ambala`eod plasti~nih masa) pa nije mogla da daje izjave za nabavku materijala i siro-vina bez poreza na promet proizvoda sa svrhe proizvodwe jer za tu proizvod-wu nije registrovana i za tu proizvodwu nema zaposlene radnike (nema uop{tezaposlene radnike), {to je “Nikolas” bio obavezan da ceni i onemogu}i istojnabavku materijala bez poreza na promet proizvoda. Pored toga, utvr|eno jeda se iz sprovedenih kwi`ewa u wenim poslovnim kwigama ne mo`e utvrdi-ti da je materijal koji je “Nikolas” po fakturisao stvarno zaprimila i za{taje isti upotrebila (iznosi po ra~unima) “Nikolas” od 268.818,00 i 540.001,20din. iz 1999. g. i od 374.872,00 din. iz 2000. g. nisu kwi`eni na kontu materija-la (k 1000) ve} su direktno kwi`eni kao tro{ak materijala za izaradu (k 511)s tim {to se proces proizvodwe uop{te ne evidentira, kao ni gotovi proiz-vodi po vrsti i koli~ini, ~ime je onemogu}eno pra}ewe stvarnih koli~ina ivrednosti materijala utro{enog u procesu neregistrovane proizvodwe – iz ~e-ga se mo`e zakqu~iti da taj materija i nije dat u proizvodwu nego je samo kwi-`en kao tro{ak na kontu 511 i da je tom materijalu zatrt svaki mogu}i trag.Daqe je u dokumentaciji na|en i ra~un “Nikolasa” 883 AR od 26. 11. 1999. g. na2.520,00 din. (za jedan kaput bez poreza na promet) ali isti nije nigde kwi`enu poslovnim kwigama “Alpake”.

U poglavqu pod II. opisani su ra~uni “Alpake” ispostavqeni “Nikolasu”(i to na162.900,00 + 130.650,00 i 623.400,00 din. iz 1999. g. i na 645.290,00 din. pora~unu iz 2000. g.). Me|utim, u dokumentaciji “Alpake”, na|en je i wen ra~un05 – 144 od 25. 10. 1999. g. na 99.450,00 din. ispostavqen na “Nikolas” (za 153 kom.`enskih jakni) koji je kwi`en na kontu kupaca 2010. Isti ra~un nije kwi`enu kwigovodstvu “Nikolasa” na kontu 432, ali je u ovom ponovnom postupku utvr-|eno da je isti ra~un “Nikolas” primio od “Alpake” jer je isti doveden u de-lovodniku primqene po{te pod red. br. 2118 dana 10. 11. 1999. g., a u 2000. g. u po-312

– po ra~unu 176/AR od 12. 3. 2001. g. na 727.455,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8599122 od 12. 3. 2001. g.), uz otpremnicu “Nikolasa”86-1 od 12. 3. 2001. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu ivoza~u, i na kojoj je upisan potpis koji nije ~itak i bez podataka o broju li~-ne karte i bez pe~ata kupca, pa navedena otpremnica nije verodostojan doku-ment kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od na-vedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 311/ARod 2. 4. 2001. g. na 901.680,00 din. fakturisana je konfek-cijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhe da-qe prodaje br. BA 001 8599126 od 2. 4. 2001. g., uz otpremnicu “Nikolasa” 176-1od 2. 4. 2001. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza-~u, je upisan potpis koji nije ~itak i bez podataka o broju li~ne karte i bez pe-~ata kupca, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvar-no zaprimqena;

Od finansijske policije odeqewa Novi Sad, dobijen je zapisnik br. 610-47-406/2001-2 od 1. 11. 2001, na osnovu koga je doneto re{ewe od 1. 11. 2001. g. ozabrani raspolagawa sredstvima na iro ra~unu jer kontrolu kod ovog pred-uze}a nije mogu}e izvr{iti. Pored ovoga, od iste finansijske policije, u to-ku ovog ponovnog postupka dobijena je slu`bena bele{ka br. 47-04715/2001-223-007 od 21. 3. 2002. g. u kojoj je navedeno da istog poreskog obveznika i daqe ne-ma na prijavqenoj adresi, i da je lice odgovorno za poslovawe preduze}a “Vo-jin Veli~kovi}” iz Bijelog Poqa – Crna Gora, ul. Weg. Wego bb, li~ni br.03099/4280036.

Dopisom odeqewa za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda Novi Sad od1. 4. 2002. g., ova je Uprava obave{tena da se preduze}e “Velex VV”, sa navede-nim izjavama, kod ovog odeqewa zadu`ilo tok dana 20. 11. 2000. g. i ako iste, udokumentaciji “Nikolasa” nose datume iz marta i aprila 2000. g.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po nave-denim fakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 –koja je sastavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisuuzete fakturisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primqe-ne nerealno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzetevrednosti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih ar-tikala i to po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz ko-jih je cena iskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {toje stvarni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas”,je po opisanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 1.629.135,00 din., dok vred-nost robe po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet pro-

315

8. Preduze}u “Saveks”, iz Novog Sada, ul. Beogradski kej 39, izvr{ena jeprodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 306/AR od 2. 4. 2001. g. na 1.791.256,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8677119 od 2. 4. 2001. g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 174-1 od 2. 4. 2001. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj je upisano “Vidakovi} Slavica” bez podataka o broju li~ne kar-te i bez pe~ata kupca, pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument ko-jim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenogkupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 367/AR od 13. 4. 2001. g. na 845.298,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu svog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8677132 od 9. 4. 2001. g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 225-1 od 13. 4. 2001. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj je upisano “Vidakovi} Slavica” bez podataka o broju li~ne kar-te i bez pe~ata kupca pa navedena otpremnica nije verodostojan dokument ko-jim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpremqena i od navedenogkupca stvarno zaprimqena.

Slu`benom bele{kom finansijske policije 47-322/2001-49-1 od 26. 10. 2001.g., utvr|eno je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na-|eno – ~ime je onemogu}ena kontrola kod istog.

Dopisom Odeqewa za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda Novi Sad od1. 4. 2002. g., ova je Uprava obave{tena da se preduze}e “Slaveks”, sa navedenimizjavama, kod ovog odeqewa zadu`ilo tek dana 19. 9. 2000. g. i ako iste, u doku-mentaciji “Nikolasa” nose datume iz aprila 2000. g.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole za-kqu~eno da se radi neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na ma-lo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Za-kona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda i prednost robe fakturisane po navedenimfakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja jesastavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nere-alno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vredno-sti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala ito po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cenaiskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvar-ni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju “Nikolas” je, po opi-sanim ra~unima fakturisao ukupan iznos od 2.636.554,00 din. dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvodaiznosi 7.913.570,00 din., tj. vi{e za 5.277.016,00 din., – o ~emu su dati podaci utabeli 1.

9. Preduze}u “Veleks V” (Velex VV), iz Novog Sada, ul. M. Glumca 7 izvr-{ena je prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa i to:314

iznosi 12.287.095,00 din., tj. vi{e od 9.376.897,00 din., – o ~emu su dati podaci utabeli 1.

11. Preduze}u “Kel Kom”, iz Beograda, ul. Vladimira Ga}inovi}a 28, iz-vr{ena je prodaja konfekcijske robe bez poreza na promet proizvoda (uz iz-javu ovog kupca za svrhe daqe prodaje br. BA 001 5092477 bez datuma), uz otprem-nicu “Nikolasa” 1/263 od 5. 7. 1999. g., na kojoj nije na}en na~in otpreme i po-daci o vozilu i voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedenaotpremnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da jeroba stvarno otpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Preduze}e “Kel Kom”, tako|e nije na|eno i kontrola kod istog nije mo-gu}a.

U prvom ponovnom postupku kontrole, ova uprava je obave{tena – dana 14.2. 2002. g. od RUJP Odeqewa za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda – Savskivenac, da nema ovo preduze}e u svojoj evidenciji niti po nazivu niti po irora~unu, te da istom nije izdavala potvrde o izdatim poreskim izjavama, a od NBJZOP – Filijala Novi Beograd, kod koje se vodi `iro ra~un ovog preduze}a(40815-602-6-401158) dobijeni su, dana 21. 2. 2002. g. slede}i podaci: da je kao osni-va~ upisan Naim Kelmendi iz Pe}i, ul. S. Vok{i 8 (mat. br. 1510975390027)sa sedi{tem preduze}a u ul. Vladomira Ga}inovi}a 28, i br. telefona 1776 866,za koji je od slu`be 988 PTTdobijen podatak da se isti vodi na Bulatovi} Mi-lanku, Novi Beograd, ul. Jurija Gagarina br. 209.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanoj fakturi,kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti napla-}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti poseb-no obra|ene u nastavku svog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole zakqu-~eno da se radi o neprikazanom – stvarno obavqenom prometu robe na malo –iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakona oporezu na promet. Zbog navedenog u postupku kontrole je izvr{en obra~un po-reza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisan po navedenoj fakturi“Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sastavni deoovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fakturisane vred-nosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturi primewene nerealno niske cene zapojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednosti koje su utvr|eneuz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i to po va`e}em cenov-niku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena iskqu~en porez na pro-met proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarni promet izvr{en kraj-wim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opisanom ra~unu, faktu-risao ukupan iznos od 300.000,00 din., dok vrednost robe po maloprodajnim ce-nama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvoda iznosi 1.586.406,00 din.,tj. vi{e za 1.286.406,00 din., – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

12. Preduze}u “Istar komerc”, iz Novog Sada, ul. O. Ker{ovanija 22, iz-vr{ena je prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa i to:

– po ra~unu 845/ARod 8. 11. 2000. g. na 1.173.002,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8891200 od 7. 11. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa”448-1 od 7. 11. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilui voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica ni-

317

izvoda iznosi 5.138.479,25 din., tj. vi{e na 3.509.344,25 din., – o ~emu su dati po-daci u tabeli 1.

10. Preduze}u “Baranin”, iz Novog Sada, ul. V. Jagi}a 13, izvr{ena je pro-daja robe po slede}im fakturama “Nikolasa” i to:

– po ra~unu 1104/ARod 28. 12. 2000. g. na 1.580.095,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 3580899 od 28. 12. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa”377-1 od 28. 12. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilui voza~u i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica ni-je verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarnootpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1100/ARod 27. 12. 2000.g. na 1.330.103,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8580987 od 27. 12. 2000. g.) uz otpremnicu “Nikolasa”570-1 od 27. 12. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilui voza~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica ni-je verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarnootpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-512/2001-21-1 od 3. 8. 2001. g., utvr|e-no je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na|eno – ~i-me je onemogu}ena kontrola kod istog kao i da nadle`na RUJP iz Novog Sadao ovom preduze}u nema nikakvih podataka, zbog ~ega je doneto 4. 8. 2001. g. re-{ewe za blokadu iro ra~una.

U toku prvog ponovnog postupka finansijska policija iz Novog Sada, po-novo je poku{ala kontrolu kod ovog preduze}a, i zapisnikom br. 47-44/2002-10od 18. 3. 2002. g., je konstatovala da su, i pored blokade iro ra~una, sprovede-ne dve kompenzacije (110.000,00 din. 7. 8. 2001. g. i 713.205,13 din. 25. 9. 2001. g.)da je ovla{}eno lice Bojan Baranin iz Pqevqa, ul. @abqak bb, br.0209978290031.

Prema Navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rama, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a svarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda pa vrednost robe fakturisane po navedenimfakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja jesastavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nere-alno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vredno-sti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala ito po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cenaiskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvar-ni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opi-sanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 2.910.298,00 din., dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvoda316

1 od 5. 12. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije ve-rodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpre-mqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-458/299102 od 27. 6. 2001. g., utvr|e-no je na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduze}e nije na|eno –~ime je onemogu}ena kontrola kod istog.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktura-ma, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti napla-}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti posebnoobra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrole zakqu~e-no da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe na malo – iz~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8 Zakona o po-rezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en obra~un pore-za na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenim faktura-ma “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja je sastavni deoovog re{ewa. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fakturisane vred-nosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primewene nerealno niske ceneza pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vrednosti koje su utvr|e-ne uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala i to po va`e}em ce-novniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cena iskqu~en porez napromet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvarni promet izvr{enkrajwim potro{a~ima. U ovom slu~ajum “Nikolas” je, po opisanim ra~unima,fakturisao ukupan iznos od 1.130.305,00 din., dok vrednost robe po maloprodaj-nim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvoda iznosi 4.648.940,00din., tj. vi{e za 3.518.635,00 din., – o ~emu su dati podaci u tabeli 1.

U tabeli 1-a, koja je tako|e sastavni deo ovog zapisnika, su obra~unate i pri-padaju}e kamate na obra~unate poreske obaveze iz tabele 1, i to od dana dospe}apo odgovaraju}im petnaestodnevnim akontacijama – do zakqu~no sa 13. 11. 2001.g.

Naplata potra`ivawa od navedenih kupaca je izvr{ena u svim slu~ajevi-ma putem kompenzacija – a u vezi sa nabavkama robe i repromaterijala od is-tih pravnih lica.

U prvom ponovnom postupku kontrole, pregledana je dokumentacija bla-gajne po blagajni~kim izve{tajima kada su ispostavqeni navedeni ra~uni “Ni-kolasa” u ovom poglavqu I. zapisnika, i utvr|eno je da nijedan ra~un nije po-slat putem po{te predwim “kupcima”, {to nije slu~aj sa drugim kupcima, kaonpr. – po izve{taju blagajne od 7. 12. 2000. g. (str. 7), uz koji se nalazi PTT– is-platnica “Prijemna – kwiga – list” overena pe~atom PTT dana 6. 12. 2000. g.,za poslatu po{tu od red. br. 1 do 34., nalazi se podaci o poslatim ra~unima kup-cima i to: “Apolon” – B. Palanka, “Nik-Mil” – Ruma, “Moda” – Prijepoqe, “Asimpeks” – Smederevo, “Anita” – Novi Sad, “Novitet” – Novi Sad i dr. Logi~-no je {to osporene ra~une “Nikolasa” nije slao putem po{te – jer tih “kupa-ca” nema na adresama koje je upisao na ra~unima. Po ovom pitawu, od radnika“Nikolasa” dato je pismeno obja{wewe u kome se navodi da se ra~uni uru~ujui li~no kupcu ili se {aqu po{tom – ubacivawem u po{tansko sandu~e.

II. Kontrolom kwigovodstvene dokumentacije o izvr{enim nabavkama ro-319

je verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarnootpremqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 846/AR od 7. 11. 2000. g. na 281.874,40 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz poziv na predwu izjavu ovogkupca za svrhe daqe prodaje), uz otpremnicu “Nikolasa” 449-1 od 7. 11. 2000. g.,na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i voza~u, i na kojoj ku-pac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije verodostojan doku-ment kojim se nedvosmisleno pokazuje da je roba stvarno otpremqena i od na-vedenog kupca stvarno zaprimqena;

Zapisnikom finansijske policije 47-397/2001-29 od 3. 8. 2001. g., utvr|enoje da na toj adresi na kojoj je registrovano navedeno preduzez}e nije na|eno –time je onemogu}ena kontrola kod istog, a od lica zate~enog na navedenoj adre-si (Balog Nikolas) dobijena je informacija da to preduze}e nikada nije po-stojalo na toj adresi i da nadle`na RUJP iz Novog Sada i NBJ ZOP – NoviSad, nemaju drugih podataka o istom preduze}u i wegovom osniva~u.

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu, po opisanim faktu-rima, kwi`io fiktivan – neobavqen promet robe na veliko, koji nije niti na-pla}en od navedenog “kupca” (ve} su sprovedene kompenzacije koje }e biti po-sebno obra|ene u nastavku ovog zapisnika), zbog ~ega je, u postupku kontrolezakqu~eno da se radi o neprikazanom – a stvarno obavqenom prometu robe namalo – iz ~l. 21 i 27 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 2 i 8Zakona o porezu na promet. Zbog navedenog, u postupku kontrole je izvr{en ob-ra~un poreza na promet proizvoda na vrednost robe fakturisane po navedenimfakturama “Nikolasa”, s tim {to je obra~un izvr{en u tabeli br. 1 – koja jesastavni deo ovog zapisnika. U istoj tabeli, za poresku osnovicu nisu uzete fak-turisane vrednosti robe, jer je utvr|eno da su u fakturama primeweno nere-alno niske cene za pojedine artikle, ve} su za poresku osnovicu uzete vredno-sti koje su utvr|ene uz primenu maloprodajnih cena fakturisanih artikala ito po va`e}em cenovniku “Nikolasa” na dan fakturisawa, a iz kojih je cenaiskqu~en porez na promet proizvoda, a {to je u~iweno zbog toga {to je stvar-ni promet izvr{en krajwim potro{a~ima. U ovom slu~aju, “Nikolas” je, po opi-sanim ra~unima, fakturisao ukupan iznos od 1.454.876,40 din., dok vrednost ro-be po maloprodajnim cenama iz kojih je iskqu~en porez na promet proizvodaiznosi 5.238.584,00 din., tj. vi{e za 3.783.707,60 din., – o ~emu su dati podaci utabeli 1.

13. Preduze}u “Aleks kompani”, iz Novog Sada, ul. Mileve Mari} 52, iz-vr{ena je prodaja robe po slede}im fakturama “Nikolasa i to:

– po ra~unu 1015/AR od 5. 12. 2000. g. na 18.020,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8891465 od 5. 12. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 123-1 od 5. 12. 2000. g., na kojoj nije nazna~en na~in otpreme i podaci o vozilu i vo-za~u, i na kojoj kupac nije overio prijem robe, pa navedena otpremnica nije ve-rodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno otpre-mqena i od navedenog kupca stvarno zaprimqena;

– po ra~unu 1016/ARod 5. 12. 2000. g. na 1.112.285,00 din. fakturisana je kon-fekcijska roba bez poreza na promet proizvoda (uz izjavu ovog kupca za svrhedaqe prodaje br. BA 001 8891465 od 5. 12. 2000. g.), uz otpremnicu “Nikolasa” 536-318

preme robe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu ve} samo pa-raf na mestu “primio” uz pe~at “Presti komerca” bez potpisa na mestu “iz-dao”. Na dostavnici nisu navedene koli~ine i vrsta robe – ve} je upisano sa-mo “roba po specifijaciji 19/2000 od 1. 7. 2000.”, koja je bez overe i od straneisporu~ioca i primaoca, a specifikacija je identi~na napred opisanoj kodprethodnih slu~ajeva. Prema navedenom, opisana dostavnica nije verodosto-jan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena odovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanoj fakturi, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – astvarno iz-vr{enoj nabavci robe od fizi~kog lica, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Za-kona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na pro-met, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{en obra~un poreza napromet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vrednosti robe i reproma-terija, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un kamata izvr{en za pe-riod od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st 2 Zakona o akcizama i porezu na pro-met) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

3. Od preduze}a “Bo{aj”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 37 od 25. 12. 1999. g., na 796.556,84 din. za repromaterijal, bez do-

stavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, ne-ma podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog doba-vqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 35 od 24. 12. 1999.g., na 860.630,50 din. za repromaterija, bez do-stavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, ne-ma podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog doba-vqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a.

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovog do-bavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj– a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {toje oporezivo po ~l. 27 st 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l.8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabav-ke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabav-ne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok jeobra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zako-na o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

4. Od preduze}a “Jefta komerc”, kwi`ena je nabavka i to po ra~unu 122/2000od 26. 9. 2000. g., na 1.516.044,00 din. za konfekcijsku robu, a uz “dostavnicu”122/2000 od 25. 9. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podataka o magacinu izkoga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, a na dostavni-ci nema potpisa lica koje je izdalo robu ve} samo paraf i uz pe~at isporu~i-oca robe, i na dostavnici nisu navedene koli~ine i vrsta robe – ve} je upisa-no samo “roba po specifikaciji u prilogu – ukupno 681 komada”, i uz pe~at iparaf “Nikolasa”. Specifikacija je identi~na napred opisanim kod prethod-

321

be i repromaterijala od napred navedenih preduze}a – kao dobavqa~a, a za ko-ja su preduze}a vr{ene uporedne kontrole – kako je napred opisano, utvr|enoje slede}e:

1. Od preduze}a Nirvana company, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 73 od 16. 10. 2000. g., na 970.741,00 din. za konfekcijsku robu, a

uz “dostavnicu” bez broja od 12. 10. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema poda-taka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpremerobe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo parafkoji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici nisu navedene koli~ine ivrsta robe – ve} je upisano samo “roba po specifikaciji 73/2000 od 12. 10. 2000”.,koja nema pe~at i potpis isporu~ioca robe ve} je samo “Nikolas” overio pri-jem robe. U postupku kontrole je utvr|eno da “Nikolas” ima, u vi{e slu~aje-va sa ovakvim dobavqa~ima (~ije su fakture popuwavane ru~no), identi~ne “spe-cifikacije” koje su sa~iwavane na kompjuteru i to kod “Nikolasa”. Prema na-vedenom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisle-no dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 47 od 18. 9. 200. g., na 2.043.470,00 din. za kravate, a uz “dostav-nicu” bez broja od 16. 9. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podataka o maga-cinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe i na do-stavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf koji se ne mo-`e identifikovati) a na kojoj “Nikolas” nije overio prijem robe. Prema na-vedenom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisle-no dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a:

– po ra~unu 44 od 4. 9. 2000. g., na 680.000,00 din. za repromaterijal, a uz “do-stavnicu” bez broja od 1. 9. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podataka o ma-gacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, a nadostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf koji se nemo`e identifikovati) a na kojoj ima paraf na mestu “primio”, a na dostavni-ci nisu navedene koli~ine i vrsta robe – ve} je upisano samo “roba po speci-fikaciji 44/2000 od 1. 9. 2000.”, koja specifikacija nema pe~at i potpis ispo-ru~ioca robe se na woj nalazi samo paraf na mestu “primio”. Prema navede-nom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmislenodokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je oporezivopo ~l. 27 st. 4 Zakona o akacizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zako-na o porezu na promet, da je – u postupku kontrole na svake nabavke izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vredno-sti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~unkamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akci-zama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

2. Od preduze}a “Presti komerc”, kwi`ena je nabavka i to po ra~unu19/2000 od 3. 7. 2000. g., na 753.000,00 din. za konfekcijsku robu i ko`nu galan-teriju, a uz “dostavnicu” broj 19/2000 od 1. 7. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici ne-ma podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu ot-320

ka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, i podataka o na~inu otpreme robe.Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojim se ne-dvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a.

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovogdobavqa~a, a {to dokazu i napred navedena izjava ovla{}enog lica iz “Alpa-ke” – opisana u prethodnom poglavqu ovog zapisnika, zbog ~ega je u postupkukontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj a stvarnoj izvr{enoj nabavcirobe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Za-kona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na pro-met, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavne vrednosti izvr{en obra-~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vrednosti ro-be i repromaterija, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un kamataizvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akcizama iporezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

7. Od preduze}a “Slaveks”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 17/20001 od 23. 3. 2001. g., na 1.791.256,00 din. za repromateri-

jal, bez dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba is-poru~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi ro-be od ovog dobavqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodrostajdokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovogdobavqa~a;

– po ra~unu 44/2001 od 12. 4. 2001. g. na 845.298,00 din. za konfekcijsku ro-bu, bez dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba ispo-ru~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe odovog dostavqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan doku-ment kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog do-bavqa~a.

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovogdobavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprika-zanoj – a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog li-ca, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, od-nosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je, u postupku kontrole na ova-kve nabavke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi-`ewe nabavne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na ta-beli 2, dok je obra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l.47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. utabeli 2a.

8. Od preduze}a “Veleks V”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 14/2001 od 6. 3. 2001. g., na 215.389,00 din. za repromaterijal bez

dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, ne-ma podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog doba-vqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodsotojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 15/2001 od 6. 3. 2001. g., na 482.066,00 din. za {ta u fakturi ni-je navedena koli~ina i vrste robe, ve} je upisano “roba po dostavnici uz spe-

323

nih slu~ajeva (bez overe isporu~ioca). Prema navedenom, opisana dostavnicanije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvar-no nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanoj fakturi, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe od fizi~kog lica, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zako-na o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st 4 Zakona o porezu na pro-met, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{en obra~un poreza napromet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vrednosti robe i reproma-terijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un kamata izvr{en zaperiod od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na pro-met) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

5. Od preduze}a “Cekin”, kwi`ena je nabavka i to po ra~unu 78/99 od 23. 12.1999. g., na 497.308,00 din. za konfekcijsku robu, bez dostavnice. Na ra~unu ne-ma podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu ot-preme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog dobavqa~a. Prema navedenom,opisana nabavka nema verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazu-je da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanoj fakturi, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobaqa~a zbog ~e-ga je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe od fizi~kog lica, {to je oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zako-na o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na pro-met, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{en obra~un poreza napromet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vrednosti robe i reproma-terijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un kamata izvr{en zaperiod od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na pro-met) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

6. Od preduze}a “Alpaka”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 188/99 od 22. 11. 1999. g., na 130.650,00 din. za konfekcijsku ro-

bu, bez dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba ispo-ru~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe odovog dobavqa~a.

– bez ra~una a po “prijemnici” “Nikolasa” 77/99 od 8. 11. 1999. g., na 162.900,00din. na konfekcijsku robu, bea dostavnice tj. bez ikakvog dokaza o otpremi ro-be i podataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, i podataka o na~inu otpre-me robe. Prema navedenom opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a.

– po ra~unu 189/99 od 22. 11. 1999. g., na 623.400,00 din. za konfekcijsku robu,bez dostavnice. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~u-je, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o otpremi robe od ovog do-bavqa~a. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan dokument kojimse nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a:

– bez ra~una a po “prijemnici” “Nikolasa” 16/2000 od 18. 4. 2000. g., na645.290,00 din. za konfrekcijsku robu, uz dostavnicu 16/2000/IIbez datuma sa pa-rafom lica na mestu “izdao”, a bez overe prijema “Nikolasa” ali bez podata-322

na o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vredno-sti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~unkamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o ak-cizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

10. Od preduze}a “Kel kom”, kwi`ena je nabavka kravata (1000 kom.) po ra-~unu 57/99 od 6. 7. 1999. g., na 300.000,00 din., bez dostavnice. Na ra~unu nema po-dataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpre-me robe (“li~no”), i nema dokaz o otpremi robe od ovog dobavqa~a, a “Niko-las” je samo sa~inio “prijemnicu” K-58/57 od 7. 7. 99. g. Prema navedenom, opi-sana nabavka nema verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje daje roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovogdobavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprika-zanoj – a stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog li-ca, {to je oporezivo po ~l. 37 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, od-nosno ~l. 8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ova-kve nabavke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi-`ene nabavne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na ta-beli 2, dok je obra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l.47 st. 2 Zakona o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. utabeli 2a.

11. Od preduze}a “Istar komerc”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 17/2000 od 27. 10. 2000. g., na 825.972,00 din. za repromaterijal,

a uz “dostavnicu” 17/2000 od 24. 10. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema poda-taka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpremerobe, a na dostavnici nema potpisa lica ko je je izdalo robu (stoji samo parafkoji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici su navedene koli~ine i vr-sta robe, uz paraf na mestu “primio” i bez pe~ata “Nikolasa”. Prema navede-nom, opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmislenodokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 12/2000 od 17. 10. 2000. g., na 628.904,41 din., uz “dostavnicu” 12/2000od 11. 10. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nisu navedene vrste i koli~ine fak-turisane robe, ve} “roba po specifijaciji 12/2000”. Na ra~unu nema podatakao magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe,a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf kojise ne mo`e identifikovati), i bez overe “Nikolasa” na mestu “primio”. Spe-cifikacija je ina~e “Nikolasova”, kako je napred opisano i bez ikakvih pot-pisa i pe~ata, a navedena je ko`na galanterija. Prema navedenom, opisana do-stavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je ro-ba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarnoizvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je opore-zivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke iz-

325

cifikaciju br. 15/2001 od 5. 3. 2001.” Na ra~unu nema podataka o magacinu iz ko-ga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme robe, i nema dokaz o ot-premi robe od ovog dobavqa~a. Uz ra~un je prilo`ena “Nikolasova” specifi-kacija u kojoj je navedeno 228 vrsta konfekcijske robe i na istoj je paraf na me-stu “robu primio”. Prema navedenom, opisana nabavka nema verodostojan do-kument kojim se nedvosmisleno dokazuje da je roba stvarno nabavqena od ovogdobavqa~a;

– po ra~unu 144/2001 od 2. 4. 2001. g., na 901.680,00 din. za konfekcijsku ro-bu ali bez dostavnice i bilo kakvog drugog dokumenta. Na ra~unu nema poda-taka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpremerobe, i nema dokaz o otpremi robe od svog dobavqa~a. Prema navedenom, opi-sana nabavka nema verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazuje daje roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku repromaterijala od ovog do-bavqa~a zbog ~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj– stvarno izvr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {toje oporezivo po ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l.8 st. 4 Zakona o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabav-ke izvr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabav-ne vrednosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok jeobra~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zako-na o akcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

9. Od preduze}a “Baranin”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 44/2000 od 26. 12. 2000. g., na 1.580.095,00 din. za repromaterija,

a uz “dostavnicu 14/2000 od 25. 12. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podata-ka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme ro-be, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf ko-ji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici su navedene koli~ine i vrsterobe, uz paraf na mestu “primio” i bez pe~ata “Nikolasa”. Prema navedenom,opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno doka-zuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 42/2000 od 25. 12. 2000. g., na 1.330.103,00 din., a uz “dostavnicu”42/2000 od 25. 12. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nisu navedene vrste i koli~i-ne fakturisane robe, ve} “roba po specifikaciji 42/2000”. Na ra~unu nema po-dataka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpre-me robe, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo pa-raf koji se ne mo`e identifikovati), i uz paraf i pe~at “Nikolasa” na me-stu “primio”. Specifikacija je ina~e “Nikolasova”, kako je napred opisanoi sa parafom i pe~atom “Nikolasa” na mestu “primio”. Prema navedenom, opi-sana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazujeda je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od ovog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je oporezivopo ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 8 st. 4 Zako-324

Ukupno din. 22.566.070,24 18.241.898,93U vezi sa stavqenim primedbama na prvobitni zapisnik, kao i u vezi sa

navodima iz albe na poni{teno i na prvi ponovni postupak vra}eno re{e-we, napomiwe se i slede}e: prema ~l. 6 st. 3 Pravilnika o evidenciji prome-ta robe i usluga (“Sl. glasnik RS” br. 45/96...6/99), “otpremnica, faktura, do-stavnica, prijemnica ili druga odgovaraju}a isprava za robu obavezno sadr-`i: naziv, sedi{te i iro ra~un isporu~ioca robe odnosno prodavca, mestoi adresu objekta iz koga se roba otprema sa imenom i prezimenom i potpisomlica koje je izdalo robu, broj pod kojim je isprava evidentirana u propisanojevidenciji i datum izdavawa isprave, naziv i adresu primaoca robe i potpislica koje je robu zaprimilo, naziv robe, koli~inu, cenu po jedinici mere, ukup-nu vrednost robe i podatke o prevozniku robe” te da “Nikolas” i wegovi “kup-ci” i “dobavqa~i” ne mogu biti izuzeti od pridr`avawa navedenih obaveza uprometu robe.

Opisanim na~inom poslovawa u poglavqima Ii IIovog zapisnika, “Niko-las” je zapravo prikrio neevidentiranu – neprikazanu prodaju robe i proiz-voda na malo putem fakturisawa te robe i proizvoda fiktivnim navedenim“kupcima” – od kojih je dobijao tako|e fiktivne fakture za robu i materijalkoja je roba i materijal – tako|e, ve} bila prodata bez evidentirawa te pro-daje izvr{ene na nelegalan na~in i bez pla}awa poreza na promet proizvoda,a koji su poslovi zatvarani putem kompenzacija. Navedeni “Nikolasovi” “kup-ci” i istovremeno i “dobavqa~i” su preduze}a koja su osnovana samo da bi seomogu}ili otpisani poslovi u nelegalnom prometu robe i koja se preduze}a,u identi~nim slu~ajevima pojavquju u vi{e obavqenih kontrola od strane oveUprave.

Na~in na koji posluje “Nikolas” upotpuwuju i navodi iz slede}eg pogla-vqa pod IIIovog zapisnika – u kome su opisana neosnovana kwi`ena rashoda naosnovu la`ne dokumentacije, a {to nije bilo predmet osporenog re{ewa, i nakoje navode “Nikolas” nije stavio primedbe, zbog ~ega se, i taj deo nalaza da-je i u ovom zapisniku o kontroli u drugom ponovnom postupku.

III. U postupku kontrole je daqe utvr|eno da je “Nikolas” u 2000. g. kwi-`io preko konta 552 – tro{kove reprezentacije a po slede}im fakturama pred-uze}a Company 22.

– po ra~unu 80 od 1. 12. 2000. g. na 198.400,00 din., i za”sme{taj i ishrana, or-ganizacija sve~ane ve~ere u hotelu “Kraqi~ina pla`a” za potrebe modne re-vije u periodu od 03/05 do 09/05 zakup sve~ane sale za potrebe revije”;

– po ra~unu 93 od 4. 12. 2000. g. na 177.000,00 din. a za “sme{taj i ishrana, or-ganizacija sve~ane ve~ere u hotelu “Kraqi~ina pla`a” za potrebe modne re-vije u periodu od 04/07 do 08/07 zakup sve~ane sale za potrebe revije”;

– po ra~unu 105 od 8. 12. 2000. g. na 172.000,00 din. a za “sme{taj i ishrana,irganizacija sve~ane ve~ere u hotelu “Kraqi~ina pla`a” za potrebe modnerevije u periodu od 04/09 do 08/09 zakup sve~ane sale za potrebe revije”;

Zbog toga {to uz navedene fakture Company 22 nije bilo nikakvih pri-loga (o broju osoba korisnika navedenih usluga i ve~era, zakupu sale, vreme-nu kori{}ewa sale i u prilogu nije bilo obra~una ovih tro{kova sa~iwenogod strane hotela “Kraqi~ina pla`a” drugih priloga kojim se nedvosmisleno

327

vr{en obra~un poreza na promet proizvoda na osnovice – kwi`ene nabavne vred-nosti robe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2 dok je obra-~un kamata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona oakcizama i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2 a.

12. Od preduze}a “Aleks kompani”, kwi`ene su nabavke i to:– po ra~unu 14/2000 od 1. 12. 2000. g., na 54.600,00 din. za ko`nu galanteriju,

a uz “dostavnicu” 14/2000 od 1. 12. 2000. g. Na ra~unu i dostavnici nema podata-ka o magacinu iz koga se roba isporu~uje, nema podataka o na~inu otpreme ro-be, a na dostavnici nema potpisa lica koje je izdalo robu (stoji samo paraf ko-ji se ne mo`e identifikovati), a na dostavnici su navedene koli~ine i vrsterobe, uz paraf na mestu “primio” i sa pe~atom “Nikolasa”. Prema navedenom,opisana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno doka-zuje da je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a;

– po ra~unu 13/2000 od 1. 12. 2000. g., na 1.075.705,00 din., uz “dostavnicu” 13/2000od 1. 12. 2000. g. Na ra~unu nema podataka o magacinu iz koga se roba isporu~u-je, nema podataka o na~inu otpreme robe, a na dostavnici nema potpisa licakoje je izdalo robu (stoji samo paraf koji se ne mo`e identifikovati), i uz pa-raf i pe~at “Aleks kompani” i to na mestu “primio”. Prema navedenom, opi-sana dostavnica nije verodostojan dokument kojim se nedvosmisleno dokazujeda je roba stvarno nabavqena od ovog dobavqa~a.

Prema navedenom, “Nikolas” je u svom kwigovodstvu evidentirao – po opi-sanim fakturama, fiktivnu – neobavqenu nabavku robe od onog dobavqa~a zbog~ega je u postupku kontrole zakqu~eno da se radi o neprikazanoj – a stvarno iz-vr{enoj nabavci robe i repromaterijala od fizi~kog lica, {to je oporezivopo ~l. 27 st. 4 Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno ~l. 7 st. 4 Zako-na o porezu na promet, pa je – u postupku kontrole na ovakve nabavke izvr{enobra~un poreza na promet proizvoda na osnovice kwi`ene nabavke vrednostirobe i repromaterijala, a obra~un je izvr{en na tabeli 2, dok je obra~un ka-mata izvr{en za period od dana dospe}a (u smislu ~l. 47 st. 2 Zakona o akciza-ma i porezu na promet) do zakqu~no sa 14. 11. 2001. g. u tabeli 2a.

Tabele 2 i 2a su sastavni deo ovog zapisnika.U prvom ponovnom postupku, izvr{en je pregled delovodnika primqene

po{te, i to po nekoliko datuma za datume navedenih ulaznih ra~una u ovom po-glavqu II ovog zapisnika, i nijedan od wih nije na|en da je primqen preko is-tog delovodnika, osim onog ra~una “Alpake” na 99.450,00 din. koji “Nikolas”nije kwi`io, ali su zato zavo|eni ra~uni dobavqa~a kao npr. “DD Deva”, “Ve-teks”, “Ni{ promet”, As impeks”, Alkroj”, “U~a” – Vr{ac i dr.

Na osnovu napred opisanog i na osnovu podataka o obra~unatim poreskimobavezama i pripadaju}im kamatama u tabelama 1, 1a, 2 i 2a “Nikolas” }e upla-titi na navedene obaveze i pripadaju}e kamate na uplatne ra~une

Uplatni ra~un Iznos obaveze Iznos kamate840-2010 1.973.439,72 1.665.530,43840-20220 8.262.075,47 7.137.327,41840-62441 2.771-638,60 2.391.027,79840-31936 2.774.638,60 2.391.027,79840-2026 2.091.538,56 872.856,3040818-840-928-21030 4.689.739,29 3.784.129,21

326

to 2010 – “Nikolas”, s tim {to na istom spisku nisu dati i iznosi koji su prek-wi`eni. Na uvid je dat i navedeni Ugovor o poslovnoj saradwi (koji je za Com-pany22 potpisao navedeni direktor, a za “Nikolas” u ugovoru nije navedeno koga zastupa, a potpis nije ~itak – uz koji se nalazi pe~at “Nikolasa”). Ovim ugo-vorom Company22 se obavezuje da za potrebe “Nikolasa” obezbe|uje usluge sme-{taja u hotelskim kapacitetima Ineks Zlatna Obala i HTP Milo~er kao iusluge avio prevoza, da }e na zahtev “Nikolasa” vr{iti uslugu kupovine aviokarata i prijem i sme{taj gostiju u hotelu, organizovawe zajedni~kih ru~ko-va, prijema i sl. s tim {to se ugovorom cene ne odre|uju, ve} }e se formiratina dan ispostavqawa fakture, koje }e “Nikolas” pla}ati u zakonskom roku.

Istom prilikom je utvr|eno da Company22 nema fakture HTP Milo~erza one usluge koje je Company22 fakturisao (a sam nije kwi`io) na “Nikolas”iz ~ega proizilazi da se radi o fakturisanim nepostoje}im uslugama i fik-tivnim fakturama Company22, na osnovu kojih je “Nikolas”, bez ikakvog osno-va, pove}ao rashode za 2000. g. i neosnovano umawio osnovicu za obra~un po-reza na dobit preduze}a za ukupan iznos od 547.400,00 din. (198.400,00 + 177.000,00+ 172.000,00) i mawe obra~unao i mawe platio isti porez za 109.480,00 din.(547.400,00 h 20%).

IV. U prvom ponovnom postupku utvr|eno je i slede}e:– U toku 2000. g. su vr{eni povra}aji robe iz maloprodaje i to u ukupnom

iznosu od 118.329.014,00 din. {to ~ini 30% od ukupnog zadu`ewa maloprodajekoje je iznosilo 394.373.443,00 din. a koji podaci mogu da potvrde nalaz iz ovogzapisnika, jer se danas – na dan ove kontrole ni~im ne mo`e potvrditi isprav-nost stvarnih vrednosti izvr{enih povra}aja.

– Na kontu 302 – udeli dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, kwi`enaje devizna uplata osniva~a “Nikolasa” – Anti} Bo`idara i Avlija{ Rajka –na ime osnovnog kapitala, a {to nije upisano kod nadle`nog suda i koja upla-ta, na dan 31. 12. 2000. g., iznosi 1.047.825.86 DEM + 24.720 ATS + 4.830 CHF i300 USD, od ~ega se na uplate izvr{ene u 2000. g. odnosi iznos od 106.503,86 DEM+ 8.094 ATS + CHF.

– U ovom ponovnom postupku od radnika “Nikolasa”, koji su primili i iz-davali robu dobijene su pismene izjave u kojima je navedeno da su mogu}i pro-pusti u podacima koji nedostaju na otpremnicama – prijemnicama zbog veli-kog obima posla i brzine u radu, kao i da im za te propuste niko nije stavqaoprimedbe.

– [to se ti~e naloga iz drugostepenog re{ewa u vezi sa proverom kod nad-le`nih carinskih slu`bi za materijal i robu koju je “Nikolas” nabavqao od“uvoznika”, u ovom ponovnom postupku nisu tra`eni podaci o robi i materi-jalu iz uvoza (za preduze}a Nirvana kompany, “Petas”, Jefta komerc” i Istarkomerc”), jer bi takva kontrola samo odu`ila ponovni postupak kontrole ane bi dala nikakve potvrde da je eventualno uvezena roba stvarno prodata i is-poru~ena preduze}u “Nikolas, ili je nezakonito prodata na uli~nim i pija~-nim tezgama ili na drugi nelegalan na~in.

B. U drugom ponovnom postupku obuhva}eno je i utvr|eno slede}e:1. U dokumentaciji koja je bila prilo`ena i dostavqena drugostepenom

organu – uz poni{teno i na ponovni postupak vra}eno re{ewe ove finansij-ske policije (br. 102/018-47-00667/2001-051 od 12. 4. 2002. g.), nalazila se i do-

329

dokazuje stvarno kori{}ewe fakturisanih usluga, a koji dokazuju verodostoj-nost navedenih ra~una Company 22) posumqano je u ispravnost i istinitostnavedenih ra~una, da je izvr{ena posebna kontrola kod Comnapy22 (o kojoj jesa~iwen zapisnik br. 102/020-47-00280/2001-1 od 22. 10. 2001. g. kojom prilikomje utvr|eno) na str. 17 i 18 da Company 22 u svom kwigovodstvu nema kwi`enapotra`ivawa od “Nikolasa” po navedenim osnovama, tj. uop{te nema kwi`e-ne navedene fakture ve} ima slede}e kwi`ewe;

– po nalogu br. 19 od 15. 11. 2000. g., konto kupca 2010 “Nikolas”, zadu`enje za iznos od 529.559,87 din. uz stornirawe 78 pojedina~nih iznosa sa 78 ana-liti~kih konta 2010 koja su sva na fizi~ka lica ali bez wihovih adresa kojenisu upisane niti na fakturama koje je sa~inio Company22 na wihova imena.U vezi sa ovim, u postupku kontrole je utvr|eno da se u navedenom zbiru od592.559,87 din. nalaze pojedina~ni iznosi kao npr:

a) iznos od 148.989,83 din. prenet sa konta 2010 Tomislava Nikovi}a (ina-~e direktor Company 22) od kog je iznosa, na ovaj konto prenet iznos od146.819,83 din. sa istog konta iz kwigovodstva Marketing lidera (preduze}akoje je u julu 2000. g. pripojeno preduze}u Company22), a u kwigovodstvu Com-pany22 je kwi`en jo{ iznos od 2.170,00 din. i to po ra~unu Company22 br. 05/124-3000-436 od 1. 9. 2000. g. na 2.170,00din. za jednu avio kartu i dve de~je avio kar-te za Tivat Bgd. za 15. 8. 2000. g. a {to je kwi`eno preko ovog analiti~kog kon-ta 2010/449120. Kwi`ewa na kontu 449120 }e biti posebno opisana u ovom za-pisniku,

b) iznos od 24.291,00 din. koji je prekwi`en sa analiti~kog konta 2010-Mar-kovi} Sa{e (zaposlen kod Marketing lidera), od kog je iznosa kontrolom ob-uhva}en iznos od 7.140,00 din. kwi`en po ra~unu Company22 br. 05/116-3000-499od 7. 9. 2001. g. za avio karte Bgd. Tivat – za Petru{i} Valentina i Marte i dvekarte za Mi{i} Fapkulin i Zagorka;

v) iznos od 10.395,00 din. koji je prekwi`en sa analiti~kog konta 2010 – De-levi} Veselin, od kog je iznosa kontrolom obuhva}en iznos od 2.005,00 din. kwi-`en po ra~unu Company22 br. 05/94-3000-497 od 1. 8. 2000. g. za avio karte Bgd–Ti-vat –Bgd – za Delevi} Veselina i Sa{ku.

Na opisanim ra~unima – uz ime fizi~kih lica nisu navedene wihove adre-se, a u kwigovodstvu nisu na|eni nikakvi dokazi da su ti ra~uni dostavqeniistim licima od strane Marketing lidera i Company 22 (po{tanskim putem– kwiga otpreme po{te i po{tanske potvrde, niti podaci da su ra~uni dosta-vqani li~ni uz wihov potpis u evidenciji otpreme ra~una) a utvr|eno je da ni-je nijedna od tih fizi~kih lica nije izvr{ilo pla}awe po kwi`enim ra~uni-ma na analiti~kim kontima 2010 u kwigovodstvu Company 22.

U postupku kontrole je daqe utvr|eno da se u navedenom iznosu od 529.559,87din. nalazi i ve}i iznosi koji su preneti iz prethodne 1999. godine.

Za opisano kwigovodstvo zadu`ivawe konta kupca 2010 – “Nikolas” za uku-pan iznos od 529.559,87 din. u kwigovodstvu Comnapy 22 nije na|ena fakturianiti “kwi`no zadu`ewe”, ve} je na uvid data Odluka direktora Company 22 –Tomislava Yakovi}a od 15. 11. 2000. g., po kojoj se navedeno prekwi`avawe vr-{i na osnovu ~l. 1 i 2 Ugovora o poslovnoj saradwi koji je zakqu~en sa predu-ze}em “Nikolas” dana 15. 5. 1999. g. Uz Odluku se nalazi i spisak imena fizi~-kih lica sa ~ijih je pojedina~nih konta 2010 izvr{eno prekwi`avawe na kon-328

~una u 2000. g. od 31.953.056,65 din. a u 2001. g. od 27.643.902,68 din. U prilo`e-noj dokumentaciji nalazila se slu`bena bele{ka finansijske policije iz No-vog Sada br. 47-322/2001-49-1 od 26. 10. 2001. g., koja sadr`i navedene podatke kaoi da je ista policija izvr{ila blokadu iro ra~una navedenog preduze}a svo-jim re{ewem br. 47-132/2001-4 od 23. 4. 2001. g. ali da je promet preko iro ra-~una vr{en i posle blokade istog.

U ovom drugom ponovnom postupku od slu`be PTT dobijen je podatak danema telefonskog broja za prezime Vidakovi} na napred navedenoj adresi.

– u vra}enoj dokumentaciji uz drugostepeno re{ewe ne nalazi se zapisnikfinansijske policije br. 47-458/2001/2 od 27. 6. 2001. g. koji je naveden u poni-{tenom re{ewu za preduze}e “Aleks kompani”.

U svom drugom ponovnom postupku pribavqen je zapisnik finansijske po-licije Novog Sada br. 610-47-458/2001-2 od 27. 6. 2001. g. i re{ewe o zabrani ras-polagawa sredstvima na iro ra~unu br. 610-47-192/2001-1 od 27. 6. 2001. g., u ko-jim nije navedeno odgovorno lice, za koga je – putem telefonskih kontakata –od MUP-a dobijen podatak da se radi o Svetozaru Vujovi}u iz Cetiwa.

2. U drugom ponovnom postupku je utvr|eno da “Nikolas” kupqenu robu oddobavqa~a evidentira u svom kwigovodstvu po nabavnoj vrednosti a istu pro-daje na veliko po razli~itim cenama zavisno od kupca – bez sa~iwavawa kal-kulacija prilikom prodaje kada evidentira – kao ukalkulisanu – postignuturazliku u ceni, a prenos ove robe u maloprodaji se vr{i – na osnovu otprem-nica koje sadr`e podatke o nabavnoj ceni i nabavnoj vrednosti, iznos razli-ke u ceni i ukalkulisani porez na promet proizvoda – a {to se kwi`i zadu-`ewem konta robe u maloprodaji – konto 13400 (za 60.162,00 din.) uz odobrewekonta magacina robe – 13008 (za 53.066,73 din.), konto razlike u ceni 134080 (za13.734,90 din.) i za porez na promet proizvoda – konto 13490 i 13495 (za 11.356.31+ 2004.05 din.) – za {ta je kontrola vr{ena uz nalog za kwi`ene br. 489 od 31.5. 2001. g. Nalog je ina~e automatski i uz ista nije prilo`ena nikakva doku-mentacija jer se ista nalazi u robnom kwigovodstvu – gde je za napred opisa-no na|ena otpremnica 10/2001 AT od 11. 5. 2001. g. za 6 mu{kih jakni, nabavnecene od 380,29 din. a nabavna vrednost 2.281.74 din. (6 h 380,29) i dokument “ulaz”(koji zamewuje kalkulacije) sa kwi`enim podacima (za ovu robu: razliku u ce-ni od 6.148,26 din. za veleprodaju i 3.529,99 za maloprodaju – tj. ukupno 9.678,25din. i porez na promet proizvoda od 2.392,00 din.) i ukupnu maloprodajnu vred-nost ove robe od 14.352,00 din. Za ostatak razdu`ewa ove prodavnice do 80.162,00din. utvr|eno je da se odnosi na robu koju je “Nikolas” uvezao – nabavne vred-nosti od 50.784,99 din. na koji je iznos ukalkulisana razlika u ceni od samo4.056,65 din. s tim {to su pojedine prodajne cene formirane a ispod nabavnihcena (kao npr. za haqinu iz {ifre 0212064 – nabavna je 896,00 din. a prodajnasa porezom na promet proizvoda 500,00 din. itd.)

Po istom nalogu 489 od 31. 5. 2001. g. – kwi`en je ulaz u prodavnicu pro-izvoda – tako|e za prodavnicu “Banovo brdo”, u vezi ~ega su sprovedena sle-de}a kwi`ewa: konto – (91200) prodavnice je zadu`en za maloprodajnu vred-nost proizvoda od 2.325.489,00 din., a odobrena su konta : 12008 – gotovi pro-izvodi za 580.276,00 din. cene ko{tawa, konto 91290 – razlika u ceni za1.357.630,74 din., konta porez na promet proizvoda 91270 i 91275 za 329.445,05i 58.137,22 din. Nalog je ina~e automatski i uz isti nije prilo`ena nikakva

331

kumentacija koja sadr`i slede}e podatke:– da je vlasnik preduze}a “Jefta komerc” – Branko Jeftov iz Beograda, ul.

7 jula br. 7a, da je finansijska policija iz Novog Sada stupila u kontakt sa na-vedenim licem putem uslu`nog telefona koji se nalazio na depo-kartonu kodNBJ ZOP, da je od istog tra`eno da donese dokumentaciju radi kontrole, da seisto lice – i pored dogovora za 22. 9. 2000. g. nije pojavilo tog datuma a ni ka-snije, pa je ista finansijska policija donela re{ewe o zabrani raspolagawa sred-stvima na iro ra~unu za ovo preduze}e. U prilo`enoj dokumentaciji nalaziose zapisnik finansijske policije iz Novog Sada br. 47-171/2000-32 od 27. 9. 2000.g. i re{ewe br. 47-341/2000-14 od 27. 9. 2000. g. sa navedenim podacima.

U ovom drugom ponovnom postupku, od iste finansijske policije dobijenje br. tog uslu`nog telefona (344 11 89) preko koga je ista uspostavila kontaktsa Brankom Jeftovim. U istom ovom postupku – od slu`be PTTdobijeni su po-daci: da na ime Branko Jeftov u ul. 7 juli br. 7a – nema telefona, a za broj te-lefona 341 11 89 da se vodi na ime Dimitrijevi} Dragoqub, ul. Ratnih vojnihinvalida br. 12 – naseqe Kalu|erica. Dana 24. 6. 2002. g. na poziv ovog telefo-na javila se supruga Dragoquba Dimitrijevi}a (Slavka), koja je rekla da ne po-znaje Branka Jeftova i da isti tamo nije nikada stanovao.

– da je vlasnik preduze}a “Presti komerc” i deponent na depo-kartonu\or|e Mili}evi} – iz Beograda, ul. Qubi{e Miodragovi}a br. 8/VIIna komeje upisan telefon 343 15 72. U prilo`enoj dokumentaciji nalazila se slu`be-na bele{ka finansijske policije iz Novog Sada br. 47-322/2001-11 od 9. 2. 20001.g. sa navedenim podacima.

U ovom drugom ponovnom postupku od slu`be PTT dobijen je podatak dase navedeni telefon vodi na ime Mili{evi} Neto Mirjana, i na napred na-vedenoj adresi. Na poziv istog, dana 24. 6. 2002. g. odazvala se Qubi{ina majkakoja je obe}ala da }e se Qubi{a javiti ovoj finansijskoj policiji ~im se vra-ti iz kupovine. Isti se javio i dogovoreno da sa dokumentacijom koju ima do-|e ovde 25. 6. 2002. g. 8 ~. Tog dana je – u prostorijama ovog odeqewa sa~iwen za-pisnik br. 47-00667/2002-018-005 u kome je kartonu \or|e Mili}evi} dao svo-ju izjavu u kojoj je navedeno izme|u ostalog slede}e: da je preduze}e “Presti`komerc” osnovao na nagovor Lazovi} Nenada – Necko, koga je slu~ajno upoznaou kafi}u “Kaktus” u “Enjub-centru” na Novom Beogradu, kao vlasnika biosko-pa “Milenijum” u Beogradu u Knez Mihajlovoj ulici i velikog biznismena, daje posredstvom istog u Novom Sadu osnovano navedeno preduze}e za koje je onsve papire u sudu i NBJ ZOP potpisao a za {ta je tro{kove podmirio isti La-zovi}, da ga je Lazovi} odveo u kancelariju na registrovanoj adresi preduze}au Petrovaradinu – gde je svoj potpis stavio na vi{e blanko obrazaca “izjava”i virmana, da nije potpisivao nikakva druga dokumenta (fakture, otpremni-ce, prijemnice, izjave o kompenzacijama niti bilo {ta drugo) i da nema nika-kvih saznawa o tome kome je “Presti komerc” ispostavqao ili primao fak-ture, da je potom dao svoju izjavu MUP-u Novog Sada da je “Presti komerc”u toku postupka ste~aja zbog blokade iro ra~una i neizmirene poreske oba-veze otprilike 200.000,00 din.

– da je ovla{}eno lice za raspolagawe sredstvima na iro ra~unu predu-ze}a “Slaveks” – Slavica Vidakovi} iz Beograda, ul. Bra}e Radakovi}a br. 17(mati~ni br. 2105965295104), da je ovo preduze}e imalo promet preko iro ra-330

sio 27.350,20 din. (koji se kwi`i stornirawem ukalkulisane razlike u ceni)i koji je pojedina~no dat na prilo`enim paragon blokovima koji su prilo`e-ni uz dnevne “zbirne rekapitulacije” pazara, koji je dat i po strukturi (goto-vinski, u ~ekovima i karticama...)

5. Istom kontrolom uo~eno je da su za evidentirane pazare u maju mesecu2001. g. u prodavnici “Banovo brdo”, kori{}eni numerisani paragon bloko-vi nekoliko serija i da je, navedeni ukupan pazar od 504.418,80 din. iskazan na121 primerak paragon blokova, da, iz kori{}enih serija paragon blokova ne-dostaju ukupno 114 paragon blokova iz nekoliko serija – zbog ~ega su isti tra-`eni i po dokumentaciji od 1. 1. 2001. g. do maja meseca, a zatim i od 1. 6. do 31.8. 2001. g. i isti nisu na|eni. Ovom prilikom je utvr|eno da nedostaju slede-}i brojevi paragon blokova i to:

– iz serije 13001 do 13050 nedostaju brojevi: 13001, 13002, 13003, 13004, 13005,13006, 13007, 13008, 13009, 13010, 13011, 13012, 13013, 13014, 13015, 13016, 13017,13018, 13019, 13020, 13021, 13022, 13023, 13024, 13025, 13026, 13027, 13028, 13029,13030, 13031, 13032, 13033, 13034, 13035, 13036, 13037, 3038, 13039, 13040, 13045 i13046 (ukupno 42 komada);

– iz serije 10651 nedostaju brojevi: 10653, 10655, 10659, 10663, 110664, 10665,10666, 10667, 10670, 10671, 10673, 10677, 10678, 10679, 10680, 10682, 10683, 10686,10687, 10688, 10689, 10692, 10697 i 10700 (ukupno 21 komad);

– iz serije 024251, do 024300 nedostaju brojevi: 024258, 024259, 024260, 024262,024264, 024266, 024267, 024269, 023275, 023276, 023278 i 024282 (ukupno 12 komada);

– iz serije 12451 do 12500 nedostaju brojevi: 12472, 12473, 12478, 12479, 12480,12481, 12482, 12483, 12484, 12485, 12486, 12487, 12488, 12489, 12490, 12491, 12492,12493 i 12494 (ukupno 19 komanda);

– iz serije 15651 do 15700 nedostaju brojevi: 15685, 15686, 15687, 15688, 15689,15690, 15691, 15692, 15693, 15694, 14695, 15696, 15697, 15698, 15699 i 15700 (ukup-no 16 komanda);

– iz serije 15601 do 15650 nedostaju brojevi: 15601, 15602, 15603, 15604, 15605,15606, 15607, 15608, 15609, 15610, 15611, 15612, 15613, 15614, 15615, 15622, 15623,15626, 15627, 15628, 15629, 15630, 15637, 15640, 15642, 15643, 15644, 15645, 15646,15647 i 15648 (ukupno 31 komada);

U vezi sa nabavkom paragon blokova utvr|eno je da se poslovo|e prodav-nica ne zadu`uju za paragon blokove (po broju komada i serijskim brojevima)niti da se isti razdu`uju za primqene paragon blokove (na osnovu dokumen-ta u kome bi bili navedeni brojevi paragon blokova po kojima je iskazan pa-zar, a zatim brojevi neiskori{}nih paragon blokova – koji se prila`u uz do-kument kao dokaz da isti nisu zloupotrebqeni). Ovakve dokumente “Nikolas”nije stavio na uvid u postupku ove kontrole.

U vezi napred navedenog napomiwe se i podlva~i da je iz ove prodavnice,u maju mesecu 2001. g. izvr{en napred opisan povra}aj robe i proizvoda u ma-gacin u ukupnoj maloprodajnoj vrednosti od 1.552.206,00 din. a da – u istom pe-riodu nedostaje ukupno 113 komada paragon blokova, i da je, za ukupan pazar od504.418,80 din. – u istom mesecu – izdato ukupno 121 komada paragon blokova.Kontrolom iste dokumentacije za maj mesec 2001. g. a pregledana je zapravo do-kumentacija za celu 2001. g.) – za prodavnicu “Banovo brdo”, utvr|eno je da seu istoj ne nalaze niti “kontrolne”, niti “saldo trake” registar kasa iz ~egase zakqu~uje da su paragon blokovi jedini dokument na odnosu kojih se utvr-

333

dokumentacija jer se ista nalazi u robnom kwigovodstvu – gde je za napred opi-sano na|ena – na primer otpremnica 54/2001 – BB od 12. 5. 2001. g. za 12 mu{kihodela – iz {ifre 7113004 – za koja je cena ko{twa 2.788,00 din. a maloprodaj-na cena sa porezom na promet proizvoda 14.616,00 din. (a bez poreza 12.179,99din.), i za 14 mu{kih odela iz {ifre 7113006 – za koja je cena ko{tawa 2.870,00din. a – a maloprodajna cena sa porezom na promet proizvoda 12.600,00 din. (abez poreza 10.499,99 din.)

U ovom delu, napomiwe se, da u cenovniku gotovih proizvoda, koji je zave-den pod br. 01-1247 – dana 8. 5. 2001. g. – nema proizvoda iz navedenih {ifara7113004 i 7113006 i ako je opisana otpremnica 54 od 12. 5. 2001. g. pa je i za istuva`io navedeni cenovnik, pa se name}e pitawe kako su formirane malopro-dajne cene za opisane artikle ako za wih nema cena u va`e}em cenovniku.

Pravilnikom o ra~unovodstvu – koji je zaveden pod br. 09-51/1 dana 15. 1.1997. g. izme|u ostalog regulisano je evidentirawe nedovr{ene proizvodwe igotovih proizvoda po ceni ko{tawa u pogonskom i finansijskom kwigovod-stvu. Ovim pravilnikom nisu regulisana pitawa odobravawa rasta niti pri-likom fakturisawa gotovih proizvoda kupcima niti pitawa naknadnih odo-bravawa popusta za ve} fakturisanu robu, a koja pitawa nisu regulisana nitinekim drugim aktom “Nikolasa”.

U vezi sa navedenim, na uvid je data odluka o na~inu postupawa u malopro-daji br. 09-15 od 10. 1. 1997. g., kojom je predvi|eno da odluke o na~inu i prome-nama uslova prodaje robe, sezonskih sni`ewa, donosi direktor preduze}a iliodgovorni rukovodilac sektora – ali se ista odluka odnosi samo na sopstve-nu maloprodaju.

3. U vezi povra}aja robe i proizvoda iz prodavnice u magacine, kontrolaje vr{ena po nalogu br. 490 od 31. 5. 2001. g. za prodavnicu “Banovog brdo.” Poovom nalogu za robu sprovedena su storna i to: dugovne, strane, konta prodav-nice 13400 za maloprodajnu vrednost od 21.319,00 din. i potra`ne strane kon-ta 13490 za 3.020,19 i 532.97 din. poreza, konto 13480 za razliku u ceni od 11.174,38din. i konto 13008 za6.591,44 din. nabavne vrednosti. Dokument za ovo kwi`e-we se nalazi u robnom kwigovodstvu i to “prijemnica” sa navedenim podaci-ma, s tim {to je uo~eno da je na dokument za svaku vrstu robe dat podatak o “sta-roj {ifri” i “nova {ifra”.

Po istom nalogu izvr{en je povra}aj proizvoda, ukupne prodajne vredno-sti od 1.530.887,00 din. (stornirano sa dugovne strane konta 91200 – proizvodiu prodavnici), i stornirano sa potra`nih strana konta i to: k-12008 za 332.383,20din. cena ko{tawa, k-91290 za 913.345,69 din. razlike u ceni i k-9127 za 216.876.16+ 38.272,17 din. porez na promet proizvoda. Povra}aj je izvr{en na osnovu “na-loga o vra}enoj robi” (sa podacima o {ifri proizvoda i robe, nazivu, koli-~ini i maloprodajnoj ceni) i “prijemnice” (s podacima o “staroj {ifri”, “no-voj {ifri”, nazivu proizvoda i robe, koli~ini nabavnoj ceni – za proizvode– ceni ko{tawa, s tim {to je uo~eno da je na dokument za svaku vrstu robe datpodatak o “staroj {ifri” i “nova {ifra”.

4. U drugom ponovnom postupku kontrole, za istu prodavnicu, za maj mesec2001. evidentiran je ukupan pazar od 504.418,80 din. od ~ega je gotovinski246.151,80 din. – kog zapravo predstavqa 90% vrednosti robe prodate za gotovnovac na koji je, u maju mesecu, odobravan popust od 10% i koji je ukupno izno-332

2 za kolekciju sezone “jesen – zima”.Prilikom napred opisane kontrole i upore|ivawa primewenih cena i

faktura ispostavqenih preduze}u “Slaveks” br. 306/ARod 2. 4. 2001. g., i fak-ture 176/ARod 12. 3. 2001. g. ispostavqene preduze}u “Veleks V”, na kojima fak-turisana roba nosi nekoliko artikala sa po~etnim brojevima 4 (koji je po~et-ni broj za sezonu “jesen – zima” i 1999. g. i 5 koji je po~etni broj za sezonu “pro-le}e – leto} u 2000. g. a ve}ina artikala ima po~etni broj 6 (koji je po~etnibroj za sezonu “jesen – zima” u 2000. g.). Istom prilikom pregledane su faktu-re od br. 151/AR od 5. 3. 2001. g. do fakture 347/AR od 9. 4. 2001. g. i utvr|eno jeda su, osim “Slaveksu” i “Veleksu v” i jo{ nekolicini preduze}a (“Novitet”– Novi Sad, “Qubi{a Miodragovi}” – Prijepoqe, “Dunav Trgovina” – Bgd.),svim ostalim kupcima, fakturisani “Nikolasovi” proizvodi sa {iframa po-~etnog broja 7 {to je broj za sezonu “prole}e – leto” u 2001. g. (kao npr. “Be-teks”, Nikolas” iz Bawa Luke, i dr.)

I istom kontrolom dokumentacije prodavnice “Banovo brdo” iz 2001. g.,utvr|eno je da je, na primer, po “nalogu o vra}enoj robi” br. 2/2001 od 8. 1. 2001.g. – magacin vra}ena roba i proizvodi u ukupnoj maloprodajnoj vrednosti od1.791.889,00 din., {to je – na dve magacinske prijemnice – obe sa brojem 2 i sadatumom 12. 1. 2002. g. iskazano i to za proizvode – u ukupnoj ceni ko{tawa od235.568,00 din. a za robu – u ukupnoj nabavnoj vrednosti od 51.929,23 din. U “na-logu o vra}enoj robi” proizvodi za po~etni broj {ifre nose brojeve i to: broj2 (koji je po~etni br. za kolekciju sezone “jesen – zima” u 1998. g., zatim broj 5(koji je po~etni broj za kolekciju sezone “prole}e – leto” u 2000. g.) i br. 6 (ko-ji je po~etni broj za kolekciju sezone “jesen – zima” u 2000. g.), dok su za robupo~etni brojevi {ifre 0 i 4 – u istom dokumentu. U navedenim “prijemnica-ma”, za proizvode su date iste {ifre kao i u “nalogu o vra}enoj robi”, dok suza robu dati novi po~etni brojevi 1 i 2. Uo~eno je da su povra}aji proizvodai robe vra}eni u magacine u koli~inama u najve}em broju od 1 do 2 komada, asamo nekoliko artikala do 4 i 6 komada.

U ovom postupku kontrole, izvr{eno je upore|ivawe {ifara vra}enihproizvoda sa {iframa proizvoda koje je “Nikolas” u 2001. g. fakturisao spor-nim preduze}ima, a u 2001. g. su kontrolom obuhva}ena samo preduze}a “Slaveks”i “Veleks V”, i utvr|eno je slede}e;

– po fakturi 306/AR od 2. 4. 2001. g. fakturisani su proizvodi preduze}u“Slaveks” i to:

a) iz {ifre 6 113 001 – mu{ko odelo, po ceni od 1.820,00 din. (bez poreza napromet proizvoda), a po napred opisanoj “povratnici” br. 2 od 12. 1. 2001. g. (ka-da je u magacin vra}en 1 komad) isti je imao cenu o{tawa od 1.715,00 din. i malo-prodajnu cenu od 13.213,00 din. – u “nalogu o vra}enoj robi” br. 2/2001 od 12. 1. 2001.g.

Za ovaj artikal je daqe utvr|eno, da je po “nalogu o nivelaciji” br. 1/2001od 15. 1. 2001. g., u prodavnici “Banovo brdo”, sprovedena nivelacija – i to za7 komada ovih odela, po kojoj je maloprodajna cena od 13.213,00 din. smawena namaloprodajnu cenu od 11.892,00 din. – koja bez poreza na promet proizvoda od2.063,00 din. (zbirna stopa 21% – prera~unata 17,3555%) iznosi 9.828,10 din.(11.892,00 – 2.063,90) – na koju su cenu – i to bez decimala (od 9.828,00 din.) – upostupku kontrole – obra~unate poreske obaveze u tabeli 1.

335

|uju dnevni pazari prodavnice.Ovom kontrolom je daqe utvr|eno da su za pazar iste prodavnice – po~ev

od 14. 9. 2001. g. pa do 31. 12. 2001. g. ispostavqeni paragon blokovi koji uop{tenisu numerisani.

U vezi sa postupawem sa paragon blokovima, poslovo|a prodavnice “Ba-novo brdo” – Miroslav Dobri} je, dana 24. 6. 2002. g., dao pismenu izjavu, u ko-joj navodi da je paragon blokove dobijao od magacionera, da sa istim nikada ni-je bio zadu`ivan, da u prodavnici ima vi{e prodavaca, da su istovremeno u op-ticaju vi{e serija paragon blokova, da se radi u dve smene, da prodavci nisuvodili ra~una o serijama paragon blokova, da se de{ava da prodavac pogre{noupi{e {ifru – pa se takav paragon baca, da su paragon blokovi kori{}eni ionda kada se roba vra}a u proizvodwu radi korekcija – a po wenom povratku uprodavnicu – ovakvi paragoni su bacani, da su paragoni davani i u slu~ajevi-ma kada je roba davana kupcima na probu u toku dana i iste posle bacali.

Navedeno dokazuje da nije mogu}e izvr{iti kontrolu ispravnosti i ta~-nosti prikazanih dnevnih pazara na “zbirnim rekapitulacijama” “Nikolasa”.

6. U vezi primewenih cena i datih popusta kupcima za prodate proizvo-de utvr|eno je slede}e:

– na primer, po fakturi 845 od 7. 11. 2000. g. ispostaqenoj preduze}u “Istarkomerc” izme|u ostalog, fakturisano je i 6 kom. blejzera iz {ifre 6-214 006 poprodajnoj ceni bez poreza na promet od 1.276,00 din., dok je isti proizvod i sa is-tom {ifrom fakturisan po ceni tako|e bez poreza na promet proizvoda, za2.850,00 din. po fakturi br. 769/ARod 24. 10. 2000. g. – ispostavqenoj na “Simpo”– Vrawe; zatim, po fakturi 1016/ARod 5. 12. 2000. g. ispostavqenoj na preduze}e“Aleks kompani”, izme|u ostalog fakturisano je 17 komada mu{kih odela – iz{ifre 5-113-014 – po ceni od 1.790,00 din. – bez poreza na promet proizvoda, dokje isti artikal fakturisan MK Rudnik, po fakturi br. 1075/AR18. 12. 2000. g. poceni od 1.820,00 din.; zatim po fakturi 306/ARod 2. 4. 2001. g. ispostavqenoj pred-uze}u “Slaveks”, roba iz {ifre 6-117-009 mu{ke pantalone, fakturisana je poceni od 1.820,00 din. – dok je isti artikal sa istom {ifrom fakturisan “DupagTrgovini” po ceni od 7.800,00 din., na fakturi 327/ARod 4. 4. 2001. g. – obe fak-ture su bez poreza na promet proizvoda i bez odobrenih rabata.

U postupku ove kontrole, daqe je utvr|eno da “Nikolasovi” proizvodi ima-ju {ifre sa po~etnim brojevim od 1 do 8 (posle ~ega se opet po~iwe sa broje-vima od 1 do 8), i da se parni brojevi (2, 4 i 6) odnose na proizvode na kolekci-je za sezonu “prole}e – leto”, a neparni brojevi za kolekcije za sezonu “jesen –zima”, i da svaka godina ima samo po te dve sezone, a samim tim i samo dva po-~etna broja za {ifre proizvoda u godini, s tim {to, sada – u 2002. g., kolekci-je za sezonu “prole}e – leto” imaju po~etni broj {ifre 1 a da }e kolekcija zasezonu “jesen – zima” dobiti po~etni broj {ifre 2. Prema navedenom, u 2001.mogle su da budu u opticaju {ifre sa po~etnim brojem 7 za kolekciju sezone“prole}e – leto” i broj 8 za kolekciju sezone “jesen – zima”, u 2000. g. mogle suda budu u opticaju {ifre sa po~etnim brojem 5 za kolekciju sezone “prole}e– leto” i broj 6 za kolekciju sezone “jesen – zima”, a u 1999. g. mogle su da buduu opticaju {ifre sa po~etnim brojem 3 za kolekciju sezone “prole}e – leto”i broj 4 za kolekciju sezone “jesen – zima” i u 1998. g. mogle su da budu u opti-caju {ifre sa po~etnim brojem 1 za kolekciju sezone “prole}e – leto” i broj334

vodi i roba u ukupnoj maloprodajnoj vrednosti od 2.840.557,00 din., a u istom me-secu nedostaju paragon blokovi i to: iz serije 012001 do 012050 – nedostaju bro-jevi od 012001 do 012038 i br. 012042, iz serije 011151 do 0111200 – nedostaju bro-jevi, 011163, 011173, 011174, 011175, 011176 i 011178. Istom kontrolom je utvr|e-no da se na paragon blokovima – na kojima je utvr|ivan pazar ove prodavnice ujanuaru 2001. g. nalaze proizvodi ~ije se maloprodajne cene od 2000,00 do najvi-{e 4.000,00 din. i samo u nekoliko slu~ajeva prodati proizvodi imaju cenu odoko 6.000,00 din., s tim {to nema prodaje mu{kih i enskih kaputa – i to ba{u zimskom periodu) – dok su u magacinu – u najve}em broju vra}ani najskupqiproizvodi ~ije se maloprodajne cene kre}u od preko 8.000,00 din. do preko 14.000,00din. (kaputi, jakne, mu{ka odela – i to – u najve}em broju slu~ajeva po jedan ko-mad). [to se robe ti~e, u magacin su vra}ani, sve po jedan primerak: (`enskata{na, mu{ki kai{, enske ~arape, yemper, mu{ka jakna, marama), {to sve na-vedeno dovodi do zakqu~ka o nepostojawu verodostojnih dokaza za ta~nost is-kazanih dnevnih pazara u januaru 2001. g. za prodavnicu “Banovo brdo”.

[to se ti~e datih rabata i naknadnih popusta kupcima gotovih proizvo-da utvr|eno je slede}e: po fakturi br. 495/AR od 8. 5. 2001. g., koja je isposta-vqena “Beteksu” bez poreza na promet proizvoda – na 106.448,00 din., i na ko-joj je upisan dat rabat od 26.2612,00 din. i faktura glasi na 79.836,00 din.(106.448,00 – 26.612,00), u kwigovodstvu je sprovedeno kwi`ewe i to preko kon-ta 2010/61100 za isto fakturisan iznos od 79.836,00 din., i preko konta 63100 /12020 i 98001 / 96001 kwi`en je iznos od 33.297,00 din. cene ko{tawa fakturi-sanih proizvoda, s tim {to navedeni dati rabat od 26.836,00 din. nije posebnoevidentiran; zatim po “izve{taju o kwi`ewu” br. 118/00 od 17. 5. 2001. g. – ponapred navedenoj fakturi br. 495/AR “Ateksu” je naknadno odobren kasa kon-to od 10% u iznosu od 7.983,60 din. koji je iznos – u stornu – kwi`en preko kon-ta 2010 / 61100; a po “izve{taju o kwi`ewu” br. 174/01 od 3. 10. 2001. g. istom kup-cu “Beteks”, naknadno je dato odobrewe “na ime nivelacije”, a na osnovu “Be-teksovih izve{taja od 8. 8. i 21. 8. 2001. g. za iznos od 2.445.594,75 din. a koji jeiznos, tako|e, storniran preko konta 2010 / 61100. Uz navedeni “izve{taj” na-laze se dve “Beteksove” specifikacije od 8. 8. i 21. 8. 2001. g. po kojima je “Be-teks” izvr{io nivelaciju za kupqene proizvode od “Nikolasa”. Za opisane po-pise, rabat i kasa konto, uz naloge za kwi`ewe ne nalazi se niti kakav doku-ment na osnovu koga se zasnivaju dati popusti, a isto – kako je napred navede-no nije regulisano nikakvim normativnim aktom preduze}a.

7. U vezi navoda u fakturama pojedinih spornih preduze}a – koja se poja-vquju kao dobavqa~i kod “Nikolasa”, na kojima stoji da su oni uvoznici fak-turisane robe, a u skladu sa nalogom iz drugostepenog re{ewa, dana 1. 7. 2002.g., od Savezne uprave carina, za preduze}e “Petas”, Jefta komerc”, “Istar ko-merc” i Nirvana kompany, zatra`eni su podaci o wihovim uvozno-izvoznim po-slovima u 1999, 2000, 2001, i 2002. – od koje je dobijen odgovor istog dana da ne-ma podataka da su navedena preduze}a obavqala uvoz-izvoz u navedenim godina-ma.

8. [to se ti~e navoda drugostepenog re{ewa da je trebalo obra~unati po-reske obaveze preduze}u “Alpaka” a ne “Nikolasu”, u postupku kontrole je za-uzet obratni stav tj. da je poreski obaveznik “Nikolas” i to s toga {to:

– “Alpaka” nema magacin, ne poseduje nikakav verodostojan dokument o to-337

Ono {to je najbitnije, i {to potvr|uje nalaz u prvobitnoj kontroli, kaoi u prvom i ovom drugom ponovnom postupku, je ~iwenica da je bez ikakvih osno-va – u opisanom slu~aju, jedno mu{ko odelo – iz prodavnice vra}eno u magacin8. 1. 001. g., da bi u istoj prodavnici bila sprovedena nivelacija za sedam takvihodela dana 15. 1. 2001. g.

b) iz {ifra 6 113 019 – mu{ko odelo po ceni od 1.820,00 din. (bez porezana promet proizvoda), a po napred opisanoj “povratnici” br. 2 od 12. 1. 2001. g.(kada je u magacin vra}en 1 komad) isti je imao cenu ko{tawa od 2.084,00 din.,i maloprodajnu cenu od 14.738,00 din. – u “nalogu o vra}enoj robi” br. 2/2001 od12. 1. 2001. g.

Na ovaj artikal je daqe utvr|eno, da je jo{ jedan komad, vra}en u magaciniz ove prodavnice po povratnici br. 4/2001 od 13. 1. 2001. g. i sa istom malopro-dajnom cenom od 14.738,00 din. i cenom ko{tawa od 2.081,00 din. – da bi za ovajisti artikal, u istoj prodavnici bila sprovedena nivelacija i to za 5 komada,po napred navedenom nalogu od 15. 1. 2001. g., kada je za wega – maloprodajna ce-na od 14.738,00 din. bila smawena na cenu od 13.264,00 din. (koja bez poreza napromet proizvoda iznosi 10.961,98 din. (13.264,00 – 17.3554%), dok su za isti ar-tikal – u postupku kontrole – obra~unate poreske obaveze u tabeli 1, i to nacenu od 8.808,00 din. – koju je dao sam “Nikolas”. Pregledom navedene dokumen-tacije prodavnice “Banovo brdo”, utvr|eno je, da je po “povratnici” br. 7 od 25.1. 2001. g. – u magacin vra}eno svih 5 komada istog artikla (sa maloprodajnomcenom od 13.264,00 din. i cenom ko{tawa od 2.084,00 din.) Pregledom iste do-kumentacije za prodavnicu “Banovo brdo”, do zakqu~no sa 2. 4. 2001. g. – pod ko-jim je datumom izdata navedena faktura 306/AR preduze}u “Slaveks”, utvr|e-no je da za ovaj artikal iz {ifre 6 113 019 nije bilo drugih nivelacija.

U ovom opisnom slu~aju, sli~no slu~aju pod ta~. a), proizvod iz {ifre 6113 019, i to jedan komad – vra}en je u magacin (dana 13. 1. 2001. g.) – da bi posleovog vra}awa bila sprovedena nivelacija za jo{ 6 komada koji su bili u pro-davnici – i to dana 25. 1. 2001. g.

v) iz {ifra 6 113 01 – mu{ko odelo, po ceni od 1.820,00 din. (bez porezana promet proizvoda), a po napred opisanoj “povratnici” br. 2 od 12. 1. 2001.g. (kada je u magacin vra}en 1 komad) isti je imao cenu ko{tawa od 1.733,00 din.,i maloprodajnu cenu od 13.213,00 din. – u “nalog o vra}enoj robi” br. 2/2001 od12. 1. 2001. g.

Jedan komad ovog proizvoda je tak|e vra}en u magacin po navedenoj “povrat-nici” od 13. 1. 2001. g. (maloprodajne vrednosti od 13.213,00 din. i cene ko{ta-wa od 1.733,00 din.), da bi – za isti proizvod – dana 25. 1. 2001. g. bila sprovede-na nivelacija i to za 8 komada) kada je maloprodajna cena smawena na cenu od11.892,00 din. – koja cena bez poreza na promet proizvoda iznosi 9.828,10 din.na koju su cenu – i to bez decimala (od 9.828,00 din.) – u postupku kontrole – ob-ra~unate poreske obaveze u tabeli 1.

I sa drugim proizvodima je sli~na situacija a nije potrebno optere}iva-ti ovu kontrolu navo|ewem istih i sli~nih primera.

Sve navedeno upu}uje na zakqu~ak da su poreske obaveze opravdano obra-~unate u tabeli 1.

Kontrolom iste dokumentacije prodavnice “Banovo brdo” – za 2001. g., utvr-|eno je da su, u januaru 2001. g. – iz ove prodavnice – u magacine vra}eni proiz-336

me gde bi zaprimila materijal koji je “Nikolas” fakturisao, da su iznosi po

fakturama “Nikolasa: – kod “Alpake” kwi`eni direktno na rashode, i da ne-

ma nikakvog traga niti dokumenta {ta je daqe sa istim bilo – {to dokazuje da

se radi o fiktivnim fakturama “Nikolasa” tj. izvr{enoj prodaji fizi~kom

licu – {to je krajwa potro{wa iz ~l. 27 st. ta~. 1 Zakona o akcizama i porezu

na promet.

– za robu koju je “Alpaka” fakturisala “Nikolasu”, “Alpaka” nema niti

jedan dokaz o wenom postojawu i fakturisani iznosi su – kod “Alpake” kwi-

`eni jedino preko konta 2010 / 611, a izlaz robe nije kwi`en jer nije ni mogao

da bude kwi`en jer “Alapaka” nema evidentirane zalihe robe niti na kontu

1300 a ni u pogonskom kwigovodstvu – pa kontima klase 9, zbog ~ega se ovakve

nabavke kod “Nikolasa” smatraju nabavkama od fizi~kog lica u smislu ~l. 27

st. 4 istog zakona.

9. Da su u prvobitnom postupku kontrole, kao i u prvom i drugom ponov-

nom postupku – ispravno obra~unato poreske obaveze u tabelama 1 i 2, dokazu-

je i ~iwenica da je identi~an nalaz – sa istim spornim preduze}ima, potvr|en

drugostepenim re{ewem broj 47-00483/2002 od 22. 4. 2002. g., kao i presudom Vr-

hovnog suda Srbije (U.1032/01 od 18. 7. 2001. g., U.1428/01 od 27. 6. 2001. g.) kojim

su tu`be odbijene, jer tu`ioci nisu imali otpremnice sa sadr`inom propi-

sanom u ~l. 6 Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga kakva je situa-

cija i u svim slu~ajevima prodaje i nabavke robe i proizvoda sa spornim pred-

uze}ima kod “Nikolasa”, a {to je navedeno na strani 24 ovog Zapisnika.

10. Zbog svega navedenog, prvostepeni organ ostaje pri svom nalazu iz pr-

vobitnog, kao i pri nalazu u prvom ponovnom postupku kontrole – koji potvr-

|uju i ~iwenice utvr|ene u ovom drugom ponovnom postupku.

Ovaj zapisnik je sa~iwen u ~etiri primerka od kojih se jedan uru~uje po-

reskom obvezniku, a ostali se zadr`avaju za potrebe ove Uprave.

Primedbe na zapisnik se mogu staviti u roku od tri dana od wegovog pri-

jema a na adresu ove uprave, ul. Sremska br. 6/II.IInnssppeekkttoorr ffiinnaannssiijjsskkee ppoolliicciijjee

DDaarriinnkkaa BBooggddaannoovvii}}

338