Derom Dejvid Selinder

LOVAC U ITU

Naslov originala: J.D. Selinger The catcher in the rye

Preveo Flavio Rigonat mojoj majci

1

Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ete prvo hteti da saznate gde sam roen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, ta su moji radili u ivotu pre nego to su me dobili i jo masu takvih gluposti a la David Koperfild, ali nisam ba raspoloen da se uputam u te stvari. Kao prvo, sve mi je to dosadno, a drugo, moji bi se momentalno oduzeli kad bih ispriao neto linije o njima. Prilino su osetljivi u tom pogledu, pogotovo otac. Dobri su i sve - ne kaem - ali stravino su osetljivi. Uostalom, neu sad da vam priam itavu svoju autobiografiju ili neto. Ispriau vam samo ono ludilo kroz koje sam proao oko Boia, pre nego to sam ozbiljno propao i morao da preem ovamo da se malo oporavim. Mislim, to je ono to sam priao D. B.-u, a on mi je brat i sve. ivi u Holivudu. Nije daleko od ove rupe, pa mi skoro svakog 1

vikenda dolazi u posetu. Vozie me kad izaem, moda sledeeg meseca. Nedavno je uzeo 'jaguara'. To je onaj mali engleski bolid to ide trista na sat. Kotao ga jedno etiri hiljadarke. Sada je pun para, za promenu. Nekad nije bio. Bio je samo obian pisac, dok je sedeo kod kue. Napisao je onu fenomenalnu knjigu pria Tajna zlatna ribica, ako sluajno niste uli za njega. Najbolja pria u njoj je ba "Tajna zlatna ribica": o nekom klincu koji ne da nikome da vidi njegovu zlatnu ribicu jer ju je kupio za svoj novac. Stvarno me oborila. Sad je tamo u Holivudu, D. B., prodao se. Ako ita mrzim u ivotu, to su filmovi. Bolje da ih ne pominjete. Poeo bih od onog dana kada sam napustio Pensi Prep. To je kola u Ederstaunu, u Pensilvaniji. Verovatno ste uli za nju. Videli ste bar reklame ili neto. Reklamiraju je u mali milion asopisa, uz obaveznu sliku nekog dase na konju koji preskae neku ogradu. Kao da se u Pensiju po ceo boji dan samo igra polo. Ja nikad nisam video nekog konja ak ni blizu tog mesta. A ispod slike tipa na konju uvek pie: "Jo od 1888. oblikujemo deake u briljantne, otroumne mlade ljude." Prie za malu decu. Teko da oni ikog oblikuju vie nego u ma kojoj drugoj koli. Nisam upoznao nikoga u Pensiju ko bi mogao da se pohvali kako je briljantan, otrouman ili neto. Moda dvojicu, a i to je pitanje. Verovatno su bili takvi i kad su dospeli u Pensi. Sve u svemu, bila je subota, dan ragbi mea protiv Sakson Hola. Od toga se pravio itav cirkus u Pensiju. To je bio poslednji me u godini, i oekivalo se da izvri samoubistvo ili neto ako stari Pensi ne pobedi. Seam se da sam oko tri popodne stajao ak na vrhu brda Tomsen, kod onog idiotskog topa to je harao u Ratu za nezavisnost i svuda. Odatle se video itav teren po kome su jurcale obe ekipe, cepajui se na sve strane. Tribine nisu bile tako vidljive, ali lepo se ulo kako navijaju, buno i svi uglas za Pensi - u sutini se itava kola osim mene skupila tamo - a piskavo i jadno za Sakson Hol, jer su gosti retko dovlaili svoje ljude. Na ragbi-meevima nikada nije bilo mnogo devojaka. Samo su maturanti mogli da ih dovode. Jeziva kola, kako god okrene. Volim mesta gde bar moe da vidi poneku devojku s vremena na vreme, pa makar se one samo eale po rukama, ili izduvavale noseve, ili se samo kikotale, bilo ta. Selma Tarmer, kerka direktora kole, pojavljivala se dosta esto na tribinama, mada nije ba bila neka za kojom bi se ovek pomamio. Ipak, nije bila loa. Sedeo sam jednom pored nje u autobusu iz Ederstauna, pa smo kao odvojili neki razgovor. Dopala mi se. Imala je veliki nos i nokte izgriene do krvi, i nosila one sulude lane grudi to tre na sve strane, ali budila je neku simpatiju. Dopalo mi se to ne gui oveka priama o tome kakva je sila njen otac. Verovatno je znala koliko je taj kreten dvolian. Stajao sam gore na vrhu brda Tomsen umesto dole na tribinama zato to sam tek stigao iz Njujorka, sa maevalakom ekipom. Bio sam im kao neki menader. Jaka stvar. Otili smo tog jutra u Njujork, na maevalaki dvoboj sa kolom MekBerni. Ali nije dolo do dvoboja. Ostavio sam maeve i opremu i sve ostalo u prokletom metrou. Nisam ba sve ja bio kriv. Morao sam svaki as da ustajem i gledam u onu 2

mapu, da bismo znali gde da siemo. I tako smo se vratili u Pensi oko pola tri, umesto za veeru. itava ekipa bojkotovala me itavim putem natrag u vozu. Komino je bilo, u neku ruku. Drugi razlog to nisam dole na utakmici bio je to sam poao da se oprostim sa starim Spenserom, mojim profesorom istorije. Imao je kao grip, pa sam neto mislio da ga verovatno ne bih ni video do boinog raspusta. Napisao mi je poruku kako eli da me vidi pre nego to odem kui. Znao je da se ne vraam u Pensi. To sam zaboravio da vam kaem. Izbacili su me. Nije ni trebalo da se vratim posle raspusta, jer sam pao iz etiri predmeta, a nisam ba grejao stolicu ili neto. Stalno su me opominjali da zagrejem stolicu - posebno oko tromeseja, kad su moji bili na razgovoru sa starim Tarmerom - ali nita od mene. I tako sam dobio nogu. Nisam bio ni prvi ni poslednji koga su utnuli odatle. Pensi se prilino visoko kotira kao obrazovna ustanova. Najozbiljnije. Sve u svemu, bio je decembar i hladno kao na vetijoj sisi, pogotovo na vrhu tog prokletog brda. Imao sam samo mantil, bez rukavica ili neega. Nedelju dana pre toga, neko mi je ukrao kaput od kamilhara direktno iz sobe, sve sa krznenim rukavicama u depu. Pensi je bio pun lopova. Dobar deo uenika bio je iz onih veoma bogatih porodica, ali je Pensi svejedno bio pun lopova. to je kola skuplja, to je vie lopova u njoj - najozbiljnije. Sve u svemu, stajao sam i dalje kod tog idiotskog topa, gledao dole na teren i smrzavao dupe. Ali nisam ba mnogo pratio igru. Nacrtao sam se tu zato to sam u sutini pokuavao da osetim kako se opratam i sve. Mislim, naputao sam ve razne kole i mesta, a da uopte nisam znao da ih naputam. Mrzim to. Nije bitno da li je rastanak tuan ili ruan, ali kad naputam neko mesto, volim da znam da ga naputam. Ako ne zna, jo ti je gore. Imao sam sree. Odjednom mi je palo na pamet neto to me uinilo svesnim da odlazim bestraga odatle. Sluajno sam se setio kako smo, negde u oktobru, Robert Tiener, Pol Kembel i ja pikali loptu ispred kole. Dobri su bili njih dvojica, posebno Tiener. Bilo je pred veeru i ve dosta mrano napolju, a mi smo svejedno pikali dalje. Postajalo je sve mranije i mranije, jedva smo i videli loptu, ali nije nam se prestajalo. Na kraju smo morali. Profesor biologije, g. Zambezi, promolio je glavu kroz neki prozor na koli i rekao nam da se pokupimo u sobe i spremimo za veeru. Eto, ako se setim tako neeg, mogu da se oprostim kad god mi zatreba - bar u veini sluajeva. im sam se oprostio, okrenuo sam se i poeo da trim niz drugu stranu brda, prema kui starog Spensera. On nije iveo u krugu kole. iveo je na Aveniji Entoni Vejna. Trao sam itavim puteni do glavne kapije, a onda zastao na sekund, da udahnem malo. esto gubim dah, moram da priznam. Kao prvo, teak sam pua - mislim, bio sam. Naterali su me da prestanem. A drugo -porastao sam esnaest santimetara u toku 3

prole godine. I to je razlog to sam u sutini dobio TBC i dospeo ovamo na sve te proklete preglede i ostalo. Inae sam prilino zdrav. Sve u svemu, im sam povratio dah, pretrao sam preko autoputa 204. Bio je gadno zaleen i malo je falilo da tresnem. Pojma nemam zato sam trao - tako mi dolo, valjda. Kad sam pretrao autoput, osetio sam nekako kao da nestajem. Bilo je neko suludo popodne, bez sunca ili neega, i oseao si kao da nestaje kad god pree preko nekog puta. Ljudi moji, kako sam legao na zvono kad sam stigao do kue starog Spensera. Stvarno sam se sledio. Ui su me bolele i jedva sam mrdao prstima. "Hajde, hajde", gotovo sam viknuo, "otvorite vrata." Najzad ih je stara ga Spenser i otvorila. Nisu imali enu ili nekoga, i uvek su sami otvarali vrata. Nisu ba imali para. "Holdene!" rekla je ga Spenser. "Ba mi je drago to te vidim! Ui, duo! Mora da si se iv smrznuo." Mislim da joj je zaista bilo drago to me vidi. Volela me. Bar mi se tako inilo. Ljudi moji, bukvalno sam utrao unutra. "Kako ste, gospoo Spenser?" rekoh. "Kako je gospodin Spenser?" "Daj mi tvoj mantil, duo", rekla je. Nije me ula kad sam pitao za g. Spensera. Bila je malo nagluva. Okaila mi je mantil u plakar, a ja sam kao zagladio kosu. Obino sam kratko oian pa nikad ne moram da se neto eljam. "Kako ste inae, gospoo Spenser?" ponovio sam, ali glasnije, da bi me ula. "Dobro sam, sasvim dobro, Holdene." Zatvorila je plakar. "A kako si mi ti?" Po nainu na koji je pitala odmah sam znao da joj je stari Spenser rekao da sam izbaen. "Dobro", rekoh. "Kako je gospodin Spenser? Je l' prebrodio taj grip?" "Prebrodio? Holdene, on se ponaa kao pravi - ni sama ne znam ta... Eno ga u svojoj sobi, duo. Slobodno ui."

2

4

Njih dvoje su imali svako svoju sobu i ostalo. Bili su bar po sedamdeset godina stari, ako ne i vie. Oduevljavali su se, ipak, mnogim stvarima - na neki nemogu nain, naravno. Znam da runo zvui kad se kae tako neto, ali ne mislim nita loe. Samo hou da kaem kako sam esto razmiljao o starom Spenseru, a kad ovek previe mozga o njemu, pone da se pita zbog ega on uopte ivi. Mislim, bio je ve sav pregaen i jezivo se drao, a u razredu, kad god bi pred tablom ispustio kredu, uvek bi neko iz prve klupe morao da ustane i pokupi je za njega. Po meni, to je zbilja uasno. Ali ako misli o njemu taman koliko treba, a ne previe, ispalo bi da mu ne ide ba tako loe. Na primer, kad smo neki uenici i ja doli jedne nedelje na vruu okoladu, pokazao nam je neko prastaro izlizano navaho-ebe koje su on i ga Spenser kupili od nekog Indijanca u Jeloustonu. Lepo se videlo da je ta kupovina bila itav doivljaj za njega. Na to sam mislio. Uzmite tako nekog fosila kao to je stari Spenser i videete kako se raduje kao malo dete zato to je kupio ebe. Vrata njegove sobe bila su otvorena, ali svejedno sam kao kucao, tek toliko da budem utiv i sve. Mogao sam i da ga vidim. Sedeo je u velikoj konoj fotelji, sav umotan u to ebe koje sam pomenuo. Pogledao je prema meni kad sam kucnuo. "Ko je to?" viknuo je. "Kolfild? Ui, mladiu." Uvek je vikao, osim u razredu. To je ponekad moglo i da nervira. im sam kroio u sobu, zaalio sam to sam doao. itao je Atlantik mantli, na sve strane vukle su se tablete i lekovi, i sve je vonjalo na Viksove kapi za nos. Deprimiralo me, moram da priznam. Ne ludujem ba za bolesnim ljudima. Posebno je deprimiralo to je stari Spenser bio u nekom alosnom olinjalom bade-mantilu, u kome se verovatno i rodio. Ne uivam ba da gledam stare ljude u pidamama i bademantilima. Uvek se vide njihove koate stare grudi. I njihove noge. Noge starih ljudi, na plaama ili negde, uvek izgledaju tako bele i osave. "Dobar dan", rekoh. "Dobio sam vau poruku. Mnogo vam hvala." Napisao mi je tu poruku, pozivajui me da svratim i pozdravim se pre raspusta, poto se neu vratiti. "Niste morali sve to. Ionako bih doao da se pozdravim." "Sedi tamo, mladiu", rekao je stari Spenser. Mislio je na krevet. Seo sam. "Kako va grip, gospodine?" "E moj mladiu, da mi je i malo bolje, ve bih zvao lekara", rekao je stari Spenser. To ga je dotuklo. Poeo je da se cereka kao lud. Na kraju se pribrao i rekao: "Zato nisi na utakmici? Mislio sam da je danas taj veliki me." "Jeste. Bio sam. U stvari, malopre sam stigao iz Njujorka s maevalakom ekipom." Ljudi moji, taj njegov krevet bio je tvrd kao stena. Odjednom se strano uozbiljio. Oekivao sam to. "Znai, naputa nas, a?" rekao je. 5

"Da, gospodine. Bie da je tako." Poeo je sa onim svojim klimanjem. U ivotu niste videli oveka koji toliko klima glavom kao stari Spenser. Nikad se nije znalo da li tako klima zato to kao razmilja, ili samo zato to je stara dobriina koja ne razlikuje dupe od lakta. "ta ti je rekao doktor Tarmer, mladiu? ujem da ste se poteno ispriali." "Da, jesmo. Itekako. Mislim da sam ostao jedno dva sata u njegovom kabinetu." "I ta ti je rekao?" "Pa... ovaj, da je ivot kao neka igra. I kako ga treba igrati potujui pravila. Ljubazan je bio. Mislim, nije skakao do plafona ili neto. Samo je ponavljao da je ivot kao neka igra i sve. Znate ve." "ivot i jeste igra, mladiu. ivot jeste igra koju igra potujui pravila." "Da, gospodine. Znam. Znam da je tako." Igra, ma nemoj. I to mi je neka igra. Ako se nae na onoj strani gde su sve sami grofovi, onda je igra, u redu - to priznajem. Ali ako se nae na dragoj strani, gde nema nikakvih grofova, kakva je to igra? Nikakva. Nema igre. "Da li je doktor Tarmer pisao tvojima?" upitao je stari Spenser. "Rekao je da e im pisati u ponedeljak." "A ti, jesi li im se javio?" "Ne, gospodine, nisam im se javio, jer u ih verovatno videti u sredu uvee kad stignem kui." "I ta misli, kako e da prime novost?" "Pa... prilino e da ih iznervira", rekoh. "Hoe, sigurno. Ovo je valjda etvrta kola koju sam promenio." Odmahnuo sam glavom. esto odmahujem glavom. "Ljudi moji!" rekoh. I to 'ljudi moji' esto ponavljam. Delimino zato to mi je renik mizeran, a i zato to se ponekad ponaam kao da sam mlai nego to jesam. Tada sam imao esnaest, sada mi je sedamnaest, a ponekad se ponaam kao da mi je, recimo, trinaest. To je suta ironija, jer sam visok 189, a imam i sedu kosu. Ozbiljno. Na jednoj strani glave - desnoj - imam na milione sedih. Imao sam ih jo kao dete. Svejedno se ponekad i dalje ponaam kao da mi je samo dvanaest godina. Svi to kau, pogotovo otac. Ima tu istine, ne kaem, ali nije ba sasvim istina. Ljudi uvek 6

misle da je neto sasvim istina. Ba me briga, uostalom, samo me ponekad nervira kad mi govore kako bi trebalo da se uozbiljim. Ponekad se ponaam kao da sam mnogo stariji - zaista - ali ljudi to nikad ne primete. Ljudi nikad nita ne primete. Stari Spenser je ponovo poeo da klima glavom. Poeo je i da aka nos. Izvodio je to kao da ga samo gnjei, ali je u sutini gurao dobri stari palac duboko u nozdrvu. Verovatno je mislio da nema nita loe u tme, jer sam samo ja u sobi. Meni nije smetalo, mada ume da bude neprijatno gledati nekog kako aka nos. Onda je progovorio: "Imao sam ast da upoznam tvoju majku i oca kad su pre par nedelja doli da popriaju sa doktor-Tarmerom. Sjajni ljudi." "Da, jesu. Ba su dobri." Sjajni. Eto rei koju stvarno mrzim. Lana je. Mogao bih da povratim kad god je ujem. Odjednom je stari Spenser ivnuo kao da ima neto osobito prijatno, neto vrlo lucidno da mi saopti. Pridigao se na fotelji i malo se promekoljio. Lana uzbuna, u sutini. Samo je uzeo Atlantik mantli s krila i pokuao da ga baci pored mene, na krevet. Promaio je. Krevet je bio jedno pet santimetara od njega, pa ipak je promaio. Ustao sam, podigao novine i stavio ih na krevet. Onda mi je dolo da odem bestraga iz te sobe. Osetio sam da mi sprema jezivu pridiku. Samo po sebi, to ne bi bilo tako strano, ali nisam bio raspoloen za pridike dok udiem vonj Viksovih kapi za nos i gledam starog Spensera u pidami i bade-mantilu. Stvarno mi nije bilo do toga. Naravno, poelo je. "ta je to s tobom, mladiu?" rekao je stari Spenser. Rekao je to prilino otro, bar za njega. "Koliko si imao predmeta u ovom polugoditu?" "Pet, gospodine." "Pet. A koliko ima slabih?" "etiri." Mrdnuo sam dupe na krevetu. Najtvri krevet na koji sam ikad seo. "Proao sam iz engleskog jer sam onog Beovulfa i Lorda Randala radio jo u koli u Hutonu. Mislim, uopte nisam morao da uim, samo sam pisao sastave ponekad." Nije me ak ni sluao. Teko da je ikad sluao kad mu neto govori. "Oborio sam te iz istorije samo zato to apsolutno nita nisi znao." "Znam, gospodine. Zaista je tako. Niste imali nikakvog izbora." 7

"Apsolutno nita", ponovio je. To me stvarno izluuje. Kad neko dvaput ponavlja jedno isto, iako si mu odmah priznao da je u pravu. Onda je ponovio i trei put. "Ali apsolutno nita. Sumnjam da si i jednom otvorio udbenik u toku itavog polugodita. Jesi li? Priznaj, mladiu." "Pa... prelistao sam ga nekoliko puta", rekoh. Nisam hteo da ga povredim. Bio je lud za istorijom. "Prelistao, a?" rekao je - vrlo sarkastino. "Tvoj... pismeni je tu na komodi. Prvi na gomili. Donesi ga, molim te." To je bilo vrlo kvarno s njegove strane, ali ustao sam i doneo mu ga - nisam mogao da ga eskiviram ili neto. Onda sam ponovo seo na njegov betonski krevet. Ljudi moji, pojma nemate koliko mi je bilo krivo to sam svratio da se pozdravim s njim. Poeo je da barata mojim pismenim kao da je neko govno, ta li. "Uili smo Egipane od etvrtog novembra do drugog decembra", rekao je. "Od svih ispitnih tema sam si izabrao da pie ba o njima. Da ti proitam ta si imao da kae?" "Ne, gospodine. Bolje nemojte." Svejedno je poeo da ita. Teko je spreiti profesora kad hoe da uradi neto. On to jednostavno uradi. "Egipani su bili drevno kavkaske pleme koje je ivelo u jednoj od severnih oblasti Afrike. Ova je, kao to znamo, najvei kontinent na istonoj hemisferi." Morao sam da sedim i sluam to lupetanje. Ba je ispao kvaran. "Egipani su iz vie razloga izuzetno zanimljivi. Moderna nauka jo uvek pokuava da otkrije koje su tajne sastojke koristili Egipani kada su umotavali mrtvace tako da im lica ne istrunu tokom bezbrojnih vekova. Ova zanimljiva zagonetka i dalje predstavlja izazov za modernu nauku dvadesetog veka." Prestao je da ita i spustio papir. Poinjao sam gotovo da ga mrzim. "Tvoj esej, da ga tako nazovemo, tu se zavrava", rekao je nekim vrlo sarkastinim glasom. Nikada ne biste pomislili da tako star ovek moe da bude toliko sarkastian. "Osim toga, ostavio si mi i malu poruku na dnu stranice." "Znam, znam", bre-bolje rekoh da bih ga nekako zadrao pre nego to pone da i to ita naglas. Ali ko bi njega zadrao. Ba se napalio. "Dragi gospodine Spenser" (glasno je itao). "To je sve to znam o Egipanima. Izgleda da nisam u stanju da se istinski zainteresujem za njih, iako su vaa predavanja 8

veoma zanimljiva. to se mene tie, slobodno me oborite jer ionako padam iz svih predmeta osim engleskog. S potovanjem, va Holden Kolfild." Spustio je moj prokleti papir i pogledao me kao da me razbio u ping-pongu ili neemu. Mislim da nikad neu moi da mu oprostim to mi je naglas itao to sranje. Ja to ne bih naglas itao njemu, da je on pisao - ne bih, ozbiljno. Pre svega, dopisao sam tu idiotsku poruku samo zato da mu ne bi teko palo to mora da me obori. "Zamera li moda to sam te oborio, mladiu?" rekao je. "Ne, gospodine! Ni u kom sluaju", rekoh. Molio sam boga da prestane ve jednom da me svaki as zove 'mladiu'. Pokuao je da baci moj pismeni na krevet kad je najzad zavrio s njim. Naravno, opet je promaio. Morao sam ponovo da ustanem, pokupim papir i spustim ga na Atlantik mantil. Stvarno je dosadno raditi to svaka dva minuta. "ta bi ti uinio da si na mom mestu?" rekao je. "Iskreno mi kai, mladiu." Eto, lepo se videlo da mu je ba neprijatno to me oborio. Zato sam poeo malo da ga foliram. Rekao sam mu da sam totalni kreten i sve to ide uz to. Rekao sam da bih identino postupio da sam na njegovom mestu, i kako veina ljudi ne zna koliko je teko biti profesor. I tako dalje. Klasine vake. Smeno je, meutim, to sam u stvari mislio na neto drugo dok sam tako tupio. Ja sam inae iz Njujorka i neto sam mislio na ono jezerce u Central-parku, na junoj strani. Pitao sam se da li e biti zaleeno kada stignem kui i, ako bude, kuda odlaze patke. Pitao sam se kuda odu patke kad se celo jezerce zamrzne i prekrije ga led. Moda doe neki tip s kamionom i odnese ih u Zooloki vrt ili negde. Ili one moda samo odlete. Srean sam ja, u sutini. Mogu da foliram starog Spensera i da istovremeno mislim na te patke. Smeno je to. ovek ne mora ba da napree mozak kad razgovara sa profesorom. Iznenada, prekinuo me usred tirade. Veito je prekidao oveka. "Kako se osea povodom svega toga, mladiu? Ba me zanima da ujem. Ba me zanima." "Mislite na izbacivanje iz Pensija i ostalo?" rekoh. Poeleo sam da pokrije te koate stare grudi. Nije ba bio neki aroban prizor. "Ako se ne varam, ini mi se da si imao nekih potekoa i u drugim kolama. U Hutonu i Elkton Hilsu." To je rekao ne samo sarkastino, ve i nekako zlobno. 9

"Nisam imao posebnih tekoa u Elkton Hilsu", rekoh. "Nisam ba izbaen. Samo sam odustao, tako neto." "Zato, ako smem da pitam?" "Zato? Pa... ovaj, duga je to pria, gospodine. Mislim, dosta je komplikovano." Uopte nisam bio raspoloen da ba njemu objanjavam itavu stvar. Ionako ne bi razumeo. To uopte nije bio njegov teren. Jedan od glavnih razloga to sam napustio Elkton Hils je to sam tamo bio okruen sve samim licemerima. Samo to nisu upadali kroz prozor. Na primer, tu je bio taj direktor, g. Has, najdvoliniji skot koga sam ikad video u ivotu. Deset puta gori od starog Tarmera. Nedeljom, na primer, stari Has bi zaredao naokolo, rukujui se sa roditeljima koji su stizali u posetu. Sav se topio od ljubaznosti. Osim kad bi neki uenik imao neke male, stare roditelje kominog izgleda. Trebalo je videti kako se ponaao prema roditeljima uenika s kojim sam delio sobu. Ako je, recimo, neija majka bila onako debela ili priprostog izgleda ili neto, a neiji otac jedan od onih to nose odela sa ogromnim ramenima i one kulovske crno-bele cipele, stari Has bi se samo rukovao s njima, uputivi im svoj ljigavi osmeh, da bi odmah odvojio razgovor od jedno pola sata s roditeljima nekog drugog. Ne podnosim takve stvari. Izluuju me. Toliko me deprimiraju da bukvalno poludim. Mrzeo sam taj prokleti Elkton Hils. Stari Spenser me neto pitao, ali nisam ga uo. Mislio sam na starog Hasa. "Molim, gospodine?" rekoh. "Da li ti je zbog iega krivo to odlazi iz Pensija?" "Pa... jeste pomalo, naravno... Ali ne ba preterano. Za sad, mislim. Bie da me jo uvek nije istinski pogodilo. Treba dosta vremena da me neto pogodi. Sada mislim samo na odlazak kui u sredu. Ja sam moron." "Zar nimalo ne brine za svoju budunost, mladiu?" "Ma brinem pomalo za budunost, naravno. Naravno da brinem." Razmiljao sam malo o tome. "Ali ne ba preterano, mislim. Ne ba preterano." "Zabrinue se ti", rekao je stari Spenser. "Itekako, mladiu. Ali bie prekasno." Nije me ba oduevilo to tako govori. Bilo je kao da sam ve mrtav ili neto. Depresivno je zvualo. "Verovatno", rekoh. "Voleo bih da ulijem malo razuma u tu tvoju glavu, mladiu. Pokuavam da ti pomognem. Pokuavam da ti pomognem, ako ikako mogu." 10

Stvarno se trudio. Lepo se videlo. Ali bili smo na totalno razliitim talasnim duinama. "Znam, gospodine", rekoh. "Mnogo vam hvala. Ozbiljno. Zaista cenim sve to. Najozbiljnije." Onda sam ustao s kreveta. Ljudi moji, ne bih izdrao jo deset minuta ni da mi se radilo o ivotu. "Stvar je u tome to bih sad morao da krenem. Imam masu neke opreme u fiskulturnoj sali koju bih morao da ponesem kui. Stvarno bih morao." Pogledao je navie u mene i ponovo poeo da klima glavom, s onim stravino ozbiljnim izrazom na licu. Odjednom mi ga je bilo uasno ao. Ali jednostavno nisam vie mogao da ostanem, toliko smo bili daleki jedan drugom, i to njegovo stalno promaivanje kreveta kad baci neto, i taj alosni stari bade-mantil koji mu je otkrivao grudi, i taj gripozni vonj Viksovih kapi za nos na sve strane. "Ne brinite za mene, gospodine", rekoh. "Ozbiljno. Sve e biti u redu. Sada samo prolazim kroz neku fazu. Svako prolazi kroz neke faze ili neto, zar ne?" "Ne znam, mladiu, ne znam." Mrzim kad neko tako odgovara. "Sigurno. Svakom se to dogaa", rekoh. "Najozbiljnije. Molim vas, ne brinite za mene." ak sam mu kao spustio ruku na rame. "Zar nee olju vrue okolade pre nego to krene? Gospoa Spenser bi bila... " "Nije da neu, ozbiljno, ali stvar je u tome to sad moram da krenem. Moram pravo u fiskulturnu salu. Svejedno vam hvala. Mnogo vam hvala, gospodine." Onda smo se rukovali. Uz ostale gluposti. To me ipak gadno rastuilo. "Javiu vam se, gospodine. Reite se tog gripa, to pre." "Zbogom, mladiu." Kad sam zatvorio vrata i poao ka dnevnoj sobi, neto mi je doviknuo, ali nisam ga dobro uo. Ubeen sam da je viknuo "Sreno!" Nadam se da nije. Sve bih dao da nije. Ja nikada ne bih nekome doviknuo "Sreno!" To uasno zvui, kad malo bolje razmisli.

3

11

Ja sam najgori laov na svetu. Jezivo neto. ak i kad idem da kupim novine, a neko pita kuda u, u stanju sam da kaem kako idem u operu. Strava. Kad sam rekao starom Spenseru da moram u fiskulturnu salu da bih pokupio opremu i ostalo, bila je to ordinarna la. Nikad u ivotu nisam drao neku prokletu opremu u sali. U Pensiju sam bio smeten u Osenburgerovom krilu nove zgrade. Tu su bili samo juniori i seniori. Ja sam bio junior. Uenik sa kojim sam delio sobu bio je senior. Na deo zgrade dobio je ime po tom Osenburgeru koji je nekada iao u Pensi. Namlatio je silne pare kao pogrebnik, kad je izaao iz Pensija. ta je uradio - osnovao je lanac pogrebnih zavoda po itavoj zemlji, preko kojih ovek moe da sahrani lanove svoje porodice za jedno pet dolara po komadu. Trebalo je videti starog Osenburgera. Verovatno ih je samo trpao u dakove i bacao u prvu reku. Sve u svemu, poklonio je Pensiju gomilu para, pa su naem delu zgrade dali njegovo ime. Kada je igran prvi ragbi-me u sezoni, on je stigao u svom monstruoznom 'kadilaku' pa smo svi morali da ustanemo na tribinama i imitiramo lokomotivu - to je kao neki pozdrav. Sledeeg jutra je u kapeli odrao govor koji je trajao jedno deset sati. Poeo je s pedesetak bajatih viceva, tek da nam pokae kako je on neki normalan tip. Jaka stvar. Onda nam je rekao kako se nikad nije stideo, kad se nae u nekoj nevolji ili negde, da klekne na kolena i pomoli se Bogu. Rekao nam je kako bi uvek trebalo da se molimo Bogu - da razgovaramo s njim i sve - gde god se nalazili. Rekao je kako bi trebalo da mislimo o Isusu kao da nam je drugar. Izjavio je da on neprestano razgovara sa Isusom. ak i kad vozi auto. To me dotuklo. Lepo sam mogao da vidim tog debelog dvolinog skota kako ubacuje u prvu i moli Isusa da mu poalje to vie leeva. Jedino to je vredelo u itavom govoru bilo je ba na sredini. Hvalio nam se kakav je on sjajan momak bio, kakva lafina i sve, kada je lik koji je sedeo u redu ispred mene, Edgar Marala, iznenada odvalio taj gromoglasni prde. Prilino sirova fora, usred kapele i svega, ali komino je ispalo. Dobri stari Marala. Malo je falilo da razvali krov. Teko da se iko glasno smejao, a stari Osenburger pravio se da nita nije uo, ali je stari Tarmer, na direktor, sedeo odmah do njega na podijumu i lepo se videlo da je on uo. Ljudi moji, kako je pobesneo. Nita nije rekao, ali zato nas je predvee poslao u salu za prinudno uenje, a onda doao i odrao nam govor. Rekao je kako uenik koji je izazvao nered u kapeli nije dostojan da pohaa Pensi. Pokuali smo da ubedimo starog Maralu da grune jo jednom, ba usred tirade starog Tarmera, ali nije bio adekvatno raspoloen. Sve u svemu, eto gde sam bio smeten u Pensiju. U memorijalnom krilu starog Osenburgera, u novoj zgradi. Lepo je bilo vratiti se u sobu posle starog Spensera, jer su svi jo bili na utakmici, a u sobi je, za promenu, bilo ukljueno grejanje. Ba je prijalo. Skinuo sam mantil i kravatu i otkopao kragnu, a onda stavio kapu koju sam tog jutra kupio u Njujorku. To je bila neka crvena lovaka kapa, od onih sa maksimalno dugakim titnikom. Video sam je u izlogu neke sportske radnje kad smo izali iz podzemne, ba kad sam primetio da sam izgubio sve one proklete maeve. Kotala me samo dolar. Nosio sam je sa titnikom okrenutim naopako, ka potiljku - prilino kulovski, priznajem, ali tako mi se svialo. Dobro mi je stajala naopake. Onda sam uzeo knjigu koju sam tada 12

itao i zaseo u fotelju. U svakoj sobi bile su po dve fotelje. Jedna je bila moja, a drugu je koristio uenik s kojim sam delio sobu, Vard Stredleter. Nasloni su im bili u alosnom stanju, jer je svako uvek sedao na njih, ali bile su to ipak prilino udobne fotelje. Knjigu koju sam itao uzeo sam iz biblioteke, ali grekom. Tek kad sam se vratio u sobu primetio sam da su mi dali pogrenu knjigu. Dali su mi Iz Afrike, od Isaka Dinesena. Mislio sam da je neto dosadno, ali nije. Ba dobra knjiga. Prilino sam nepismen, ali dosta itam. Moj najomiljeniji pisac je moj brat D. B., a sledei na listi je Ring Lardner. Brat mi je poklonio jednu knjigu Ringa Lardnera za roendan, pre mog odlaska u Pensi. U njoj su bile neke smene, sulude komedije, a bila je i jedna pria o saobraajcu koji se zaljubi u neku jako zgodnu devojku koja uvek prebrzo vozi. Ali taj saobraajac je oenjen, pa ne moe da se vena s njom ili neto. Onda devojka gine zato to je opet prebrzo vozila. Ta me pria bukvalno oborila. Ja inae najvie volim knjige koje te bar povremeno zasmeju ili neto. itam dosta klasika, kao Povratak u zaviaj i sve, i volim ih, a itam i dosta ratnih knjiga, detektivskih romana i slino, ali nisam ba zaluen za sve to. Ono to me stvarno obara je knjiga posle koje poeli da ti je njen pisac najbolji prijatelj i da moe da ga okrene telefonom kad god ti doe. To se ne deava ba esto. Ne bih imao nita protiv da okrenem malo tog Isaka Dinesena. I Ringa Lardnera, ali D. B. mi je rekao da je on umro. Uzmimo, na primer, knjigu Ljudski okovi, od Somerseta Moma. itao sam je prolog leta. To je prilino dobra knjiga i sve, ali ne oseam nikakvu elju da okrenem Somerseta Moma. Pre bih okrenuo starog Tomasa Hardija. Svia mi se ona njegova Justasja Vaj. Sve u svemu, stavio sam novu kapu, seo u fotelju i poeo da itam tu knjigu, Iz Afrike. Ve sam je bio proitao, ali hteo sam ponovo da proitam neke delove. Meutim, proitao sam samo dve-tri stranice kad sam uo kako neko prolazi kroz zavese oko tua. Nisam ni morao da gledam, odmah sam znao ko je. Bio je to Robert Ekli, lik iz susedne sobe. Izmeu svake dve sobe u naem krilu bio je zajedniki tu, a stari Ekli je upadao u moju sobu osamdeset pet puta dnevno. Verovatno je bio jedini u itavoj zgradi, osim mene, koji nije dole na utakmici. Teko da je ikada ikud odlazio. Vrlo udan lik. Bio je senior i ve je pune etiri godine sedeo u Pensiju, ali niko ga nikad nije zvao drukije nego 'Ekli'. ak ga ni njegov sobni drug nikad nije zvao 'Bob' ili bar 'Ek'. Ako se ikad bude oenio, i ena e ga verovatno zvati 'Ekli'. Bio je jedan od onih vrlo visokih tipova - imao je oko 193 - sputenih ramena i kvarnih zuba. Nikada ga nisam video da pere zube. Uvek su gadno izgledali, kao obrasli abokreinom, i mogla je skoro muka da ti pripadne kad ga vidi u sali za ruavanje, ustiju punih pirea i graka ili neeg. Osim toga, bio je pun bubuljica. Ne samo po elu ili bradi, kao kod veine, ve po itavom licu. Povrh svega, bio je i prilino zloban tip. Nisam ba ludovao za njim, moram da priznam.

13

Oseao sam kako stoji na ivici tu-kade, iza moje fotelje, i proverava da li je Stredleter tu. Mrzeo je Stredletera, i nikada nije ulazio u sobu kad je Stredleter tu. Gotovo svakoga je mrzeo, u sutini. Siao je sa ivice tu-kade i uetao u sobu. "Zdravo", rekao je. Uvek bi to izgovorio kao da mu je strahovito dosadno ili kao da je uasno umoran. Nije hteo da pomisli kako ti on dolazi u posetu ili neto. Hteo je da pomisli kako je, boe moj, grekom uetao u sobu. "Zdravo", rekao sam, ali nisam odvojio pogled s knjige. Kod lika kao to je Ekli, ako samo odvoji pogled s knjige, gotov si. Gotov si kako god okrene, ali ne tako brzo ako ne gleda u njegovom pravcu. Poeo je da se muva po sobi, vrlo usporeno kao i uvek, uzimajui usput razne stvari sa stola i komode. Uvek je uzimao tue stvari i razgledao ih. Ljudi moji, ponekad me ba nervirao. "Kakvo je bilo maevanje?" rekao je. Samo je hteo da me prekine u itanju. Uopte ga nije zanimalo maevanje. "Jesmo li pobedili, a?" "Niko nije pobedio", rekoh. Naravno, nisam pogledao prema njemu. "ta?" rekao je. Veito je terao oveka da mu sve dvaput kae. "Niko nije pobedio", rekoh. Kriom sam pogledao u stranu da vidim ta to petlja oko moje komode. Gledao je sliku jedne devojke s kojom sam izlazio u Njujorku, Sali Hejs. Mora da je uzimao i razgledao tu prokletu sliku bar pet hiljada puta od kad sam je dobio. I uvek bi je, kad zavri s gledanjem, vratio na pogreno mesto. Namerno je to radio. Lepo se videlo. "Niko nije pobedio?" rekao je. "Kako to?" "Ostavio sam proklete maeve i opremu u podzemnoj." I dalje nisam gledao u njega. "U podzemnoj! Isusel Izgubio si ih, misli?" "Uli smo u pogrean voz. Stalno sam morao da ustajem i gledam u onu idiotsku mapu." Priao je i nacrtao mi se ba ispred svetla. "Ej", rekoh. "Ve dvadeseti put itam istu reenicu otkako si uao." Svako drugi osim Eklija shvatio bi prokletu poruku. Ali ne i on. "Misli da e te naterati da ih plati, a?" rekao je. "Ne znam i ne zanima me. to ne bi malo seo ili neto, Ekli-sinko? Stoji mi na prokletom svetlu." Nije voleo kad mu kae 'Ekli-sinko'. Uvek mi je govorio da sam glupi klinac, jer ja imam esnaest a on osamnaest godina. Izluivalo ga kad mu kaem 'Ekli-sinko'. 14

I dalje je stajao na istom mestu. Bio je ba onaj tip oveka koji nee da se skloni sa svetla kad trai da se skloni. On to na kraju i uini, ali mu treba mnogo vie vremena kad to trai od njega. "ta, kog avola, radi?" rekao je. "itam knjigu." Munuo je knjigu prema meni, da bi video naslov. "Valja li neto?" rekao je. "Ova reenica koju itam je fenomenalna." Umem da budem prilino sarkastian kad sam raspoloen za to. Ali on nije shvatio. Opet je poeo da se muva po sobi, uzimajui razne moje stvari, a i Stredleterove. Na kraju sam spustio knjigu na pod. Teko je bilo proitati neto pored tipa kao to je Ekli. Bilo je u stvari nemogue. Duboko sam se zavalio u fotelju i posmatrao starog Eklija kako se bakari kao u svojoj kui. Bio sam neto kao umoran od putovanja u Njujork i ostalog, pa sam poeo da zevam. Onda sam krenuo malo da se glupiram. Ponekad se tako glupiram do besvesti, samo da se spasem dosade. ta sam uradio - okrenuo sam titnik one lovake kape napred i nabio ga skroz preko oiju. Tako nita ivo nisam mogao da vidim. "Mislim da sam oslepeo", rekao sam nekim krajnje promuklim glasom. "Majice draga, tako je mrano ovde." "Ti si lud. Stvarno si lud", ree Ekli. "Majice draga, prui mi ruku. Zato nee da mi prui ruku?" "Isuse, odrasti ve jednom." Poeo sam da pipam oko sebe kao slepac, ali nisam ustao ili neto. Samo sam govorio: "Majice draga, zato nee da mi prui ruku?" Uivam ponekad u takvim stvarima. Osim toga, znao sam da to izluuje starog Eklija. On bi uvek probudio starog sadistu u meni. Prilino sam esto bio sadista prema njemu. Na kraju sam ipak prestao. Okrenuo sam titnik nazad i opustio se. "ije je ovo?" rekao je Ekli. Podigao je Stredleterov banda za koleno da mi ga pokae. Taj Ekli je uzimao to god mu padne pod ruku. Uzeo bi ak i neije gae ili neto. Rekao sam mu da je Stredleterov, pa ga je bacio na njegov krevet. Uzeo ga je sa Stredleterove komode da bi ga bacio na njegov krevet. Onda je priao i seo na naslon Stredleterove fotelje. On nikada nije sedao u fotelju, iskljuivo na naslon. "Gde si, kog avola, pokupio tu kapu?" rekao je. "U Njujorku." 15

"Poto?" "Dolar." "Opljakali su te." Onda je poeo da krajem ibice isti proklete nokte. Veito je istio nokte. To je bilo komino, u neku ruku. Zubi su mu uvek bili kao obrasli abokreinom, a ui odvratno prljave, ali je on veito istio nokte. Valjda je mislio da je zato nevieno ist i uredan lik. Ponovo se zagledao u moju kapu dok je istio nokte. "U mom kraju nosili smo takve kape za ubijanje jelena, ovee", rekao je. "To je kapa za ubijanje jelena." "Kad bi se zezali", rekoh. Skinuo sam je i pogledao. kiljio sam na jedno oko, kao da nianim u nju. "Ovo je kapa za ubijanje ljudi", rekoh. "Ja u ovoj kapi pucam na ljude." "Znaju li tvoji da si izbaen?" "Ne." "Gde je, kog avola, taj Stredleter, a?" "Dole je na utakmici. Poveo je neku ribu." Zevnuo sam. Razbijao sam se od zevanja. U sobi je bilo pakleno vrue. Samo ti se spavalo. U Pensiju se ovek ili smrzavao do smrti ili je umirao od vruine. "uveni Stredleter", ree Ekli. "Ej. Daj mi askom makazice, hoe? Jesu li ti pri ruci?" "Ne, ve sam ih spakovao. Skroz su tamo gore, u plakaru." "Izvadi ih askom, hoe?" ree Ekli. "Samo da odseem ovu zanokticu." Uopte ga nije brinulo da li si neto spakovao i ostavio skroz gore u plakaru. Ipak sam mu ih dao. Zamalo da poginem usput. U trenutku kad sam otvorio plakar, Stredleterov teniski reket - u drvenoj kutiji i sve - pao mi je pravo na glavu. Ba je puklo i gadno me zabolelo. Stari Ekli samo to nije pao mrtav. Poeo je da se smeje kao lud, nekim visokim falsetom. Cerekao se itavo vreme dok sam skidao kofer i vadio makazice za njega. Na tako neku stvar - kad oveku padne stena na glavu ili neto - Ekliju bi i gae spale od smeha. "Ima nevien smisao za humor, Ekli sinko", rekoh. "Jesi li svestan toga?" Pruio sam mu makazice. "Daj da ti budem menader. Ubaciu te na prokleti radio." Seo sam opet u fotelju, a on poeo da see svoje ogromne ronate nokte. 16

"Zato ne upotrebi sto ili neto?" rekoh mu. "Seci ih nad stolom, hoe? Nisam ba raspoloen da noas gazim bos po tvojim kretenskim noktima." On je svejedno nastavio da ih see na pod. Kakvi bizgovski maniri. Najozbiljnije. "Ko je ta Stredleterova riba?" rekao je. Veito je vodio statistiku s kim Stredleter izlazi, iako ga je toliko mrzeo. "Ne znam. Zato?" "Onako. ovee, ba ne podnosim tog kretena. Nikad nisam podnosio tog kretena." "On luduje za tobom. Izjavio je da si pravi pravcati princ", rekoh. Prilino esto govorim ljudima da su prinevi. To me kao spaava od dosade, ta li. "Uvek se dri nekako superiorno", ree Ekli. "Ba ne podnosim tog kretena. ovek bi pomislio da je..." "Ej, da li bi hteo da see nokte nad stolom?" rekoh. "Ve pedeset puta sam ti..." "Uvek se dri nekako prokleto superiorno", ree Ekli. "Ne verujem da taj kreten ima mozga u glavi. On samo misli da ga ima. Misli da je neki naj..." "Ekli! Hoe li, molim te, da see proklete nokte nad stolom? Pedeset puta sam ti rekao." Poeo je da see nokte iznad stola, za promenu. Jedini nain da ga natera da uradi neto bio je da drekne na njega. Posmatrao sam ga neko vreme. Onda sam mu rekao: "Besan si na Stredletera zato to je rekao ono o pranju tvojih zuba. Ali nije hteo da te uvredi. Moda to nije rekao kako treba ili neto, ali nije mislio nita uvredljivo. Mislio je samo kako bi ti bolje izgledao i bolje se oseao kad bi recimo oprao zube ponekad." "Perem ja zube. Mani se ti toga." "Ne, ne pere. Lepo sam video da ne pere", rekoh. Ali nisam to rekao zlobno. Bilo mi ga je nekako ao. Mislim, nije ba prijamo kad ti neko kae da ne pere zube. "Stredleter je u pravu. Nije on tako lo", rekoh. "Ti ga ne poznaje, u tome je problem." "Svejedno mislim da je kreten. Umiljeni kreten, to je on."

17

"Jeste umiljen, ali ume da bude velikoduan u nekim stvarima. Najozbiljnije", rekoh. "Vidi. Uzmimo, na primer, da Stredleter nosi kravatu ili neto to se tebi svia. Recimo da ima kravatu koja se tebi uasno svia - dajem ti samo primer, razume? Zna li ta bi on uradio? Verovatno bi je skinuo i dao ti je. Ozbiljno bi to uradio. Ili zna ta bi uradio? Ostavio bi je na tvom krevetu ili negde. Ali dao bi ti prokletu kravatu. Veina drugih verovatno bi samo..." "Pa ta", ree Ekli. "Da ja imam njegove pare, i ja bih." "Ne, ne bi." Odmahnuo sam glavom. "Ne, ne bi, Ekli-sinko. Da ti ima njegove pare, bio bi jedan od najveih..." "Ne zovi me 'Ekli-sinko'. Mogu prokleti otac da ti budem." "Ne, ne moe." Ljudi moji, ba je bio naporan ponekad. Nikad ne bi propustio priliku da te obavesti kako ti ima esnaest a on osamnaest godina. "Kao prvo, ne bih te primio u svoju porodicu", rekoh. "Dobro, samo prestani da me zove..." Najednom su se otvorila vrata i upao je stari Stredleter, u velikoj urbi. Uvek je bio u nekoj urbi. Sve je bilo uasno vano. Priao mi je i prilepio mi dva nazovi aljiva amara - to stvarno moe da iznervira ponekad. "Sluaj", rekao je. "Izlazi li negde posebno veeras?" "Ne znam. Moda. ta se, kog avola, deava napolju - pada sneg?" Imao je snega po itavom kaputu. "Aha. Sluaj. Ako nigde posebno ne izlazi veeras, da li bi mi pozajmio onaj tvoj karirani sako?" "Ko je pobedio?" upitah. "Tek je poluvreme. Mi odlazimo", ree Stredleter. "Bez zezanja, hoe li da nosi taj sako veeras ili nee? Prosuo sam neko sranje po mom sivom flanelskom." "Ne, ali neu da ga razvue tim tvojim ramenima", rekoh. Bili smo otprilike iste visine, ali je on bio dvaput tei od mene, onako kao razbacan u ramenima. "Neu da ga razvuem." Priao je plakaru, u velikoj urbi. "Kako si, Ekli?" rekao je Ekliju. Ako nita drugo, bio je prilino ljubazan tip, Stredleter. Bila je to delimino lana ljubaznost, ali bar je uvek pozdravljao Eklija i sve.

18

Ekli je samo neto promumlao kad mu je Stredleter rekao "Kako si?" Nije hteo da mu odgovori, ali nije imao petlje da nita ne promumla. Onda mi je rekao: "Idem ja sad. Vidimo se." "Vai", rekoh. Ne moe se rei da je ikad slomio neije srce odlaskom u svoju sobu. Stredleter je poeo da skida kaput, kravatu i ostalo. "Mislim da bih mogao da se obrijem na brzinu", rekao je. Imao je prilino jaku bradu, nema ta. "Gde ti je riba?" upitah. "eka me u aneksu." Onda je izaao iz sobe, s toaletnim priborom i pekirom ispod mike. Onako bez koulje ili neega. Veito je etao naokolo pokazujui svoj goli torzo, jer je mislio da je bogovski graen. I jeste, moram da priznam.

4

Nisam imao nekog naroitog posla, pa sam siao do kupatila i pravio mu drutvo dok se brijao. Bili smo jedini u kupatilu, jer su svi jo bili na utakmici. Unutra je bilo pakleno vrue, a prozori potpuno zamagljeni. Tu je bilo desetak lavaboa, du itavog zida. Stredleter je stao ispred jednog u sredini. Seo sam na susedni lavabo i poeo da otvaram i zatvaram hladnu vodu - to mi je kao neka glupa navika, ta li. Stredleter je zvidao "Pesmu Indije" dok se brijao. Zvidao je vrlo prodorno, tako da nikad u sutini nije pogaao melodiju, a uvek je birao neku pesmu koja je teka za zvidanje, ak i za onog ko odlino zvidi, kao tu "Pesmu Indije" ili "Pokolj na Desetoj aveniji". Ba je umeo da upropasti pesmu. Seate se kad sam pomenuo da je Ekli vrlo aljkav tip? Eto, i Stredleter je bio takav, ali na drugi nain. Stredleter je bio vie potajno aljkav. Uvek je dobro izgledao, ali trebalo je, recimo, videti njegov brija. Bio je sav zarao i pun sapunice, dlaka i drugih gadosti. Nikad ga nije prao ili neto. Uvek je dobro izgledao kad bi okonao doterivanje, ali je svejedno bio aljkav, to ja najbolje znam. Doterivao se da dobro izgleda zato to je bio ludo zaljubljen u sebe. Smatrao je da je najzgodniji tip na zapadnoj hemisferi. On jeste bio zgodan tip - priznajem. Ali bio je u sutini od onih lepotana za koje vai roditelji, kad vide njihovu sliku u kolskom almanahu, odmah pitaju: "Ko je ovaj mladi?" Mislim, bio je tip lepotana kakav se via u almanahu. U Pensiju je bilo mnogo likova koji su po meni mnogo bolje izgledali od Stredletera, ali 19

oni ne bi lepo izgledali da im vidi slike u almanahu. Izgledali bi kao da imaju velike noseve ili klempave ui. esto sam se u t uverio. Sve u svemu, sedeo sam na lavabou pored kojeg se Stredleter brijao i otvarao sam kao vodu i zatvarao je. Jo sam imao onu crvenu lovaku kapu na glavi, sa titnikom naopako i sve. Ba sam se zaludeo za nju. "Ej", ree Stredleter. "Hoe li da mi uini jednu veliku uslugu?" "ta?" rekoh. Nisam bio posebno oduevljen. Uvek je traio da mu uini neku veliku uslugu. Uzmimo tako nekog lepotana, ili tipa koji misli da je glavni dasa - takvi e uvek traiti da im uini neku veliku uslugu. Samo zato to oni luduju za sobom, misle da si i ti lud za njima i da jedva eka da im uini uslugu. Komino je to, u neku ruku. "Izlazi li veeras?" rekao je. "Moda. Moda i neu. Ne znam. Zato?" "Treba da proitam oko sto stranica istorije za ponedeljak", rekao je. "Kako bi bilo da mi napie sastav iz engleskog? Moram da ga predam u ponedeljak, zato te i pitam. ta kae, a?" To je stvarno bila ironija. Najozbiljnije. "Ja sam taj koga izbacuju iz proklete kole, a ti od mene trai da ti napiem prokleti sastav", rekoh. "Aha, znam. Ali problem je to moram da ga predam u ponedeljak. Budi drug. Budi drugarina. Vai?" Nisam mu odmah odgovorio. Neke skotove kao to je Stredleter treba ponekad drati u neizvesnosti. "O emu?" rekoh. "O bilo emu. Bilo kakav opis. Soba. Ili kua. Ili neto gde si nekad iveo - zna ve. Samo da je neki ei opis." Zevnuo je iz sve snage dok je to govorio. Muka mi pripadne od takvih stvari. Mislim, kad neko zeva ba kad trai da mu uini neku prokletu uslugu. "Nemoj samo previe dobro da ga napie", rekao je. "Onaj kreten Hercel misli da si genije za engleski, a dobro zna da smo u istoj sobi. Zato bolje da ne stavi sve zareze i ostalo tamo gde bi trebalo." 20

To je jo neto od ega mi se obavezno smui. Mislim, kad dobro pie sastave, a neko pone da ti pria o zarezima. Stredleter je uvek radio takve stvari. Hteo je da pomisli kako je jedini razlog to on pie bezvezne sastave to to stavlja sve zareze na pogrena mesta. U tome je pomalo liio na Eklija. Sedeo sam jednom pored Eklija na koarkakoj utakmici. Imali smo suludog tipa u ekipi, Hauvija Kojla, koji je znao da ubaci s pola terena, bez da pipne tablu ili neto. Ekli je stalno ponavljao, u toku itavog prokletog mea, da je Kojl savreno graen za koarku. Ljudi moji, kako mrzim takve stvari. Na kraju mi je dosadilo da sedim na tom lavabou, pa sam se odmakao dva-tri koraka i poeo da stepujem, tek onako, iz zezanja. Ne znam u stvari da stepujem ili neto, ali u kupatilu je bio kameni pod, idealan za stepovanje. Poeo sam da imitiram nekoga sa filma. Iz nekog mjuzikla. Muka mi je od filmova, ali volim da imitiram te stvari. Stredleter me posmatrao u ogledalu dok se brijao. Dajte mi samo publiku. ivi sam egzibicionista. "Ko sam ja? Ja sam mali guvernerov sin", rekoh. Odlepio sam. Stepovao sam po itavom kupatilu. "Tata mi brani da stepujem. Tera me u Oksford. Ali nema anse, step mi je u krvi." Stari Stredleter se smejao. Nije imao lo smisao za humor. "Veeras je premijera Zigfeldovih ludorija." Gubio sam dah. Teko da ga uopte imam. "Zvezda programa ne moe da nastupi. Pijan je kao mazga. Ko e ga zameniti? Ja, eto ko. Prokleti mali guvernerov sin." "Gde si nabacio tu kapu?" ree Stredleter. Mislio je na moju lovaku kapu. Tek tada je primetio. Prestao sam da se glupiram, ionako sam ve izgubio dah. Skinuo sam kapu i pogledao je, jedno devedeseti put. "Uzeo sam je jutros u Njujorku. Za dolar. Svia ti se?" Klimnuo je glavom. "Mona je." Samo mi je laskao, u sutini, jer je odmah dodao: "Sluaj, hoe li da mi napie taj sastav? Moram da znam." "Ako stignem - hou, ako ne stignem - neu", rekoh. Priao sam i ponovo seo na lavabo pored njega. "S kojom izlazi? S Ficderaldovom?" "Ni u ludilu! Otkaio sam tu prasicu, rekao sam ti ve." "Je l'? Daj je onda meni. Bez zezanja. Ona je moj tip." "Uzmi je... ali matora je za tebe." Iznenada - bez ikakvog razloga u sutini, osim to sam bio nekako raspoloen za glupiranje - dolo mi je da skoim s lavaboa i doepam Stredletera u polunelson. To 21

je rvaki zahvat, ukoliko niste znali, kad nekome stegne kragnu i davi ga do smrti, ako ti je ba stalo. I skoio sam. Bacio sam se na njega kao prokleti panter. "Prekini, Holdene", rekao je Stredleter. Njemu nije bilo do zezanja. Brijao se i sve. "ta hoe - da otfikarim prokletu glavu ili neto?" Ali nisam ga pustio. Poteno sam primenio taj polunelson na njemu. "Oslobodi se iz moje mengele", rekoh. "Isuse Hriste!" Spustio je brija, naglo trgnuo rukama i nekako razbio moj zahvat. On je veoma snaan tip. Ja sam veoma slab tip. "A sad dosta tih gluposti!" rekao je. Nastavio je da se brije, sve ispoetka. Uvek se dvaput brijao, da bi arobno izgledao. Tim govnjivim brijaem. "S kojom ima sudar ako nije Ficderaldova?" upitah. Ponovo sam seo na lavabo pored njega. "Sa onom malom Filis Smit?" "Ne. Trebalo je, ali propali su nam neki dogovori. Sad sam odvojio cimerku Bad Touve devojke... Ej, zaboravio sam da ti kaem. Ona te zna." "Ko to?" rekoh. "Moja riba." "Je l'?" rekoh. "Kako se zove?" Ba me zainteresovalo. "Samo da se setim... Aha. Din Galager." Ljudi moji, samo to nisam pao mrtav kad sam ga uo. "Dejn Galager", rekoh. ak sam se digao s lavaboa kad sam ga uo. Samo to nisam pao mrtav, kunem se. "Naravno da je znam. U sutini, iveli smo vrata do vrata pretprolog leta. Imala je tog ogromnog pin-dobermana. Tako sam je i upoznao. Njen ker je stalno zalazio u nae..." "Stoji mi na svetlu, Holdene", rekao je Stredleter. "Mora li ba tu da stoji?" Ljudi moji, kako sam se uzbudio. Bez zezanja. "Gde je ona?" upitah. "Trebalo bi da siem i pozdravim je ili neto. Gde je? U aneksu?" "Aha." 22

"Kako to da me spomenula? Gde ide, u B. M.? Govorila je da e moda tamo. Govorila je i da e moda u ipli. Kako to da me spomenula?" Ba sam se uzbudio. Najozbiljnije. "Isuse, otkud bih ja znao? Dii se, hoe li? Sedi mi na pekiru", rekao je Stredleter. Sedeo sam na njegovom idiotskom pekiru. "Dejn Galager", rekoh. Nikako da doem sebi. "Isuse Hriste." Stari Stredleter je mazao kosu briljantinom. Mojim briljantinom. "Ona je igraica", rekoh. "Balet i ostalo. Vebala je po dva sata svakog dana, po najgoroj vruini i svemu. Bojala se samo da joj to ne pokvari noge - da postanu onako miiave, zna. Stalno sam s njom igrao ekers." "ta si stalno igrao s njom?" "ekers." "ekers, Isuse!" "Aha. Ona nikad nije pomerala svoje kraljeve. ta je radila - kad god dobije kralja, nije ga pomerala. Samo bi ga ostavila u zadnjem redu. Sve svoje kraljeve postrojila bi u zadnjem redu. Nikad nije igrala s njima. Jednostavno joj se svialo kako izgledaju kad su svi zajedno u zadnjem redu." Stredleter je utao. Mnoge ljude uopte ne interesuju takve stvari. "Njena majka je bila u istom klubu kao i mi", rekoh. "Ponekad sam igraima nosio pribor za golf, da zaradim neto. Nosio sam i njenoj majci nekoliko puta. Trebalo joj je oko sto sedamdeset udaraca za devet rupa." Stredleter jedva da je sluao. eljao je svoje arobne uvojke. "Trebalo bi da siem, bar da je pozdravim", rekoh. "Pa to ne ode?" "Evo sad u, za minut." Ponovo je poeo da pravi razdeljak. Trebalo mu je jedno sat vremena da se oelja. "Njeni su se razveli. Majka joj se preudala za nekog alkosa", rekoh. "Za nekog mravog tipa sa dlakavim nogama. Seam ga se. Stalno je etao u gaama. Dejn mi 23

je rekla da je on navodno neki dramski pisac ili neto, ali sve to sam ja video bilo je kako loe i slua svaku prokletu emisiju krimi-drama na radiju. I kako jurca go-golcat po prokletoj kui. Onako pred Dejn i sve." "Je l'?" ree Stredleter. To ga je ve zainteresovalo. Kako alkos jurca go-golcat po kui, i to pred Dejn. Stredleter je bio krajnje seksualno nastrojen skot. "Imala je bezvezno detinjstvo, najozbiljnije." To ga ve nije interesovalo. Interesovao ga je samo neki ei seks ili neto. "Dejn Galager. Isuse." Nikako mi nije izlazila iz glave. Ba nikako. "Trebalo bi da siem, bar da je pozdravim." "Zato, kog avola, ne ode, umesto to to stalno ponavlja?" ree Stredleter. Priao sam prozoru, ali nita se nije videlo kroz njega jer je bio sav zamagljen od pare u kupatilu. "Nisam trenutno raspoloen", rekoh. I nisam bio. Treba biti posebno raspoloen za takve stvari. "Mislio sam da je otila u ipli. Ubeen sam bio da je otila u ipli." Hodao sam malo po kupatilu. Nisam imao ta drugo da radim. "Je l' joj se dopala utakmica?" "Aha, mislim. Ne znam." "Je l' ti rekla da smo stalno igrali ekers ili neto?" "Ne znam. Isuse, tek sam je upoznao", ree Stredleter. Konano je oeljao svoju arobnu kosu. Sklanjao je svoj govnjivi toaletni pribor. "Sluaj. Pozdravi je od mene, hoe?" "Vai", ree Stredleter, ali znao sam da verovatno nee. Uzmite tako nekog tipa kao to je Stredleter, takvi nikad ne prenose vae pozdrave drugima. Vratio se u sobu, a ja ostao jo malo u kupatilu, razmiljajui o staroj Dejn. Onda sam se i ja vratio u sobu. Stredleter je vezivao kravatu pred ogledalom kad sam uao. Provodio je pola ivota pred ogledalom, ako ne i vie. Seo sam u fotelju i malo ga kao posmatrao. "Ej", rekoh. "Nemoj da joj kae da su me izbacili." 24

"Vai." To je bila dobra stvar kod Stredletera. Nisi morao da mu objanjava svaku prokletu sitnicu, kao Ekliju. Uglavnom, mislim, zato to nije bio preterano zainteresovan. Ba zato. S Eklijem je bilo drukije. Taj skot je svuda zabadao nos. Obukao je moj karirani sako. "Isuse, potrudi se da ga ne razvue preko itave sobe", rekoh. Obukao sam ga moda dvaput pre toga. "Ne brini. Gde su, kog avola, moje cigarete?" "Na stolu." Nikad nije znao gde je ta ostavio. "Ispod tvog ala." Gurnuo ih je u dep sakoa - u dep mog sakoa. Najednom sam okrenuo titnik one lovake kape napred, za promenu. Najednom je poela da me hvata kao neka nervoza. Ja sam prilino nervozan tip. "Sluaj, gde e da je vodi?" upitah ga. "Zna li gde e?" "Ne znam. U Njujork, ako stignemo. Uzela je izlaz samo do pola deset, Isuse." Nije mi se dopao nain na koji je to izgovorio, pa mu rekoh: "Verovatno nije znala koliko si neodoljiv i armantan. Da je znala, verovatno bi uzela izlaz do pola deset ujutru." "iva istina", ree Stredleter. Teko je bilo uzdrmati ga. Bio je suvie umiljen. "Nego, pustimo sad zezanje. Uradi mi taj sastav", rekao je. Obukao je kaput i bio spreman da krene. "Ne mora neto da se polomi oko toga, samo neka bude ee opisno. Vai?" Nisam mu odgovorio. Nije mi bilo do toga. Samo sam rekao: "Pitaj je da li jo dri sve kraljeve u zadnjem redu." "Vai", rekao je Stredleter, ali znao sam da nee. "Uivaj." Izleteo je iz sobe, tresnuvi vratima. Ostao sam da sedim jo nekih pola sata poto je otiao. Mislim, samo sam sedeo u fotelji, nita nisam radio. Stalno sam mislio na Dejn i kako Stredleter ima sudar sa njom i sve. Takva me nervoza spopala od toga da sam gotovo poludeo. Rekao sam vam ve koliko je taj skot Stredleter bio opsednut seksom.

25

Iznenada, Ekli je opet upao u sobu, kroz proklete zavese oko tua, naravno. Prvi put u mom idiotskom ivotu bilo mi je istinski drago to ga vidim. Skrenuo mi je misli na drugu stranu. Muvao se po sobi sve negde do veere, priajui o svim tipovima koje ne podnosi u Pensiju, cedei usput ogromnu bubuljicu na bradi. Nije se ak ni posluio maramicom. U svakom sluaju, nikad ga nisam video da je upotrebljava.

5

U Pensiju smo subotom uvee uvek dobijali isto jelo. To je kao trebalo da bude posebna ast, jer su nam davali biftek. Kladio bih se u hiljadu dolara da su to radili samo zato to mnogi roditelji dolaze nedeljom u posetu, pa je stari Tarmer verovatno zamiljao da e svaka majka pitati svog zlatnog sinia ta je prethodnog dana veerao, a onda e on rei: "Biftek". Kakva prevara. Trebalo je videti te bifteke. Neto malo, tvrdo i suvo, jedva je moglo da se see. Uz te bifteke smo uvek dobijali neki zgrudvani pire od krompira, a za dezert 'Braon Beti', neki kola od jabuka koji niko nije jeo, osim moda onih klinaca iz niih razreda to nisu ni znali za bolje - i likova kao to je Ekli, koji sve jedu. Lepo je bilo, ipak, kad smo izali iz sale za ruavanje. Napadalo je bar deset santimetara snega i vejalo je kao ludo. Bilo je nevieno lepo i svi smo poeli da se grudvamo i jurcamo na sve strane. Vrlo detinjasto, ali svi su istinski uivali u tome. Nisam izlazio s nekom devojkom ili negde, pa smo ja i taj moj drugar, Mel Brosar, lan rvake ekipe, reili da odemo autobusom do Ederstauna i tamo uzmemo po hamburger i moda odgledamo neki glupi film. Ni ja ni on nismo bili raspoloeni da zaglavimo itavu no u sobi. Pitao sam Mela ima li neto protiv da i Ekli poe sa nama. Pitao sam to zato to Ekli nikad nita nije radio subotom uvee, samo je sedeo u sobi i cedio bubuljice ili neto. Mel je rekao da nema nita protiv, ali nije bio oduevljen tom idejom. Nije ba oboavao Eklija. Sve u svemu, obojica smo otili gore u sobe da se spremimo i sve i, dok sam obuvao kaljae i ostalo, doviknuo sam Ekliju hoe li u bioskop. Lepo je mogao da me uje kroz one zavese oko tua, ali nije odmah odgovorio. Takvi tipovi mrze da vam odmah odgovore. Najzad se pojavio, kroz proklete zavese, stao na ivicu tu-kade i pitao ko sve ide osim mene. Uvek je morao da zna ko sve ide. Kunem se, kad bi taj tip doiveo negde brodolom, a ti ga spase prokletim amcem, obavezno bi pitao ko vesla u amcu pre nego to bi uao. Rekao sam mu da ide i Mel Brosar. 26

"Taj kreten..." rekao je. "U redu. Priekaj malo." Bilo je kao da ti ini ne znam kakvu uslugu. Trebalo mu je jedno pet sati da se spremi. Dok sam ga ekao, otvorio sam prozor i napravio grudvu. Sneg je bio odlian za grudve. Ali nisam je bacio na neto. Krenuo sam bio da je bacim. Na auto koji je bio parkiran s druge strane ulice. Ali predomislio sam se. Automobil je izgledao tako lep i beo. Onda sam krenuo da je bacim na hidrant, ali i on je izgledao previe lep i beo. Na kraju je uopte nisam bacio. Samo sam zatvorio prozor i etao s grudvom po sobi, stiskajui je da bude to tvra. Malo kasnije, jo sam je imao kad smo ja, Brosar i Ekli uli u autobus. Voza je otvorio vrata i naterao me da je bacim. Rekao sam mu da neu nikoga da gaam, ali nije mi verovao. Ljudi nikad ne veruju kad im neto kaete. Brosar i Ekli su ve gledali film koji se davao pa smo samo uzeli hamburgere i malo igrali flipere, a onda se vratili autobusom u Pensi. Nije mi bilo preterano ao to nisam gledao film. To je izgleda bila neka komedija, s Keri Grantom i ostalim fazonima. Osim toga, bio sam ve jednom u bioskopu s Eklijem i Brosarom. Obojica su se smejali kao hijene stvarima koje nisu bile ak ni smene. Nije mi prijalo ni da sedim u bioskopu pored njih. Bilo je tek petnaest do devet kad smo se vratili u Pensi. Stari Brosar je bio zaluen za brid pa je otiao da iskopa neko drutvo za partiju. Ekli se usidrio u mojoj sobi, tek onako, za promenu. Samo, umesto da sedne na naslon Stredleterove fotelje, legao je ovog puta na moj krevet, s licem nasred mog jastuka i svega. Poeo je da govori onim monotonim glasom, cedei usput sve one bubuljice. Uputio sam bar hiljadu aluzija da ga se otarasim, ali nita nije vredelo. Samo je i dalje tupio tim stravino monotonim glasom, sve o istoj ribi s kojom je kao imao seksualni odnos prethodnog leta. Priao mi je ve milion puta o tome, i svaki put je bilo drukije. as joj ga davao u 'bjuiku' nekog roaka, as ga je primala ispod nekog nadvonjaka. Sve su to bile obine gluposti, naravno. Ako je iko bio nevin, to je bio on. Sumnjam ak da je ikad pipnuo neku devojku. Sve u svemu, na kraju sam morao da budem otvoren i kaem mu kako treba da napiem sastav za Stredletera i da je poeljno da se izgubi ve jednom iz sobe kako bih mogao da se koncentriem. Najzad je to i uradio, ali mu je, po obiaju, trebalo dosta vremena za to. Kad je otiao, obukao sam pidamu i bade-mantil, stavio onu lovaku kapu na glavu i poeo da piem sastav. Problem je bio to nisam mogao da se setim neke sobe ili kue ili neega to bih opisao na nain kako je to Stredleter traio. Nisam ba lud za opisivanjem nekih kua ili soba. I tako, napisao sam neto o rukavici za bezbol moga brata Elija. Bila je vrlo zgodna za opisivanje. Najozbiljnije. Moj brat Eli imao je tu bezbol rukavicu za levu ruku. Bio je levak. Ta rukavica je bila zgodna za opisivanje zato to su svuda po njoj po prstima i svuda preko nje - bile ispisane pesme. I to zelenim mastilom. Ispisao ih je po njoj da bi imao neto za itanje kad je u polju, dok jo niko ne tue loptu. Sada 27

je mrtav. Dobio je leukemiju i umro kad smo iveli u Mejnu, 18. jula 1946. Sigurno bi vam se dopao. Bio je dve godine mlai od mene, ali bar pedeset puta inteligentniji. Bio je stravino pametan. Njegovi nastavnici su uvek pisali majci pisma o tome kakvo je zadovoljstvo imati u razredu deaka kao to je Eli. A to nisu bile prazne prie. Tako su i mislili. Ali stvar nije samo u tome to je bio najpametniji u porodici. Bio je i najbolji, po mnogo emu. Nikada se nije ni na koga ljutio ili neto. Kau da se riokosi ljudi vrlo lako naljute, ali kod Elija to nije bio sluaj, iako je imao upadljivo crvenu kosu. Rei u vam kakvu je crvenu kosu imao. Poeo sam da igram golf ve u desetoj godini. Seam se, jednog leta kad mi je bilo oko dvanaest, ba kad sam lansirao lopticu i sve, najednom sam kao osetio da u, ako se okrenem, videti Elija. Osvrnuo sam se i, naravno, sedeo je na svom biciklu iza ograde - oko itavog terena bila je ograda - sedeo je tamo, jedno sto metara iza mene, gledajui me kako igram. Takvu je crvenu kosu imao. Ljudi moji, stvarno je bio dobar klinac. Ponekad bi se toliko zasmejao neemu to bi mu palo na pamet za stolom, usred veere, da je gotovo padao sa stolice. Bilo mi je samo trinaest godina, i hteli su da me vode kod psihologa jer sam porazbijao sve prozore na garai. Ne krivim ih. Ozbiljno. Te noi kada je umro, spavao sam u garai i pesnicom polupao sve proklete prozore na njoj, tek tako. Pokuao sam ak da polupam i prozore na 'karavanu' koji smo imali tog leta, ali mi je aka ve bila slomljena i sve, pa nisam mogao. Bilo je veoma glupo uraditi tako neto, priznajem, ali jedva da sam uopte znao ta radim, a vi niste poznavali Elija. aka me i sada ponekad boli, kad pada kia ili neto, i ne mogu vie da stegnem pesnicu - onako vrsto, mislim - ali nisam preterano zabrinut zbog toga. Ionako ne nameravam da budem neki prokleti hirurg ili violinista ili ne znam ta. Sve u svemu, o tome sam napisao Stredleterov sastav. O Elijevoj rukavici za bezbol. Sluajno sam je imao tu, u koferu, pa sam je izvadio i prepisao pesme koje su bile ispisane po njoj. Sve to je trebalo da uradim bilo je da promenim Elijevo ime, tako da niko ne zna da je on bio moj brat a ne Stredleterov. Nisam bio preterano oduevljen to to radim, ali nisam mogao da se setim niega tako zgodnog za opisivanje. Osim toga, nekako mi se dopalo da piem o tome. Trebalo mi je oko sat vremena, jer sam morao da upotrebim izakanu Stredleterovu mainu koja mi je svaki as zapinjala. Nisam upotrebio moju zato to sam je pozajmio jednom ueniku iz druge sobe. Bilo je oko pola jedanaest, mislim, kada sam zavrio. Nisam bio neto umoran pa sam malo gledao kroz prozor. Napolju nije vie padao sneg, ali se odnekud povremeno uo zvuk automobila koji je neko uzalud pokuavao da pokrene. ulo se i kako stari Ekli hre u svojoj sobi. Lepo se ulo kroz one zavese oko tua. Imao je probleme sa sinusima pa je teko disao u snu. Taj lik je imao sve ivo. Bolesne sinuse, bubuljice, kvarne zube, zadah iz usta, kvrgave nokte. ovek je morao pomalo i da ali tog suludog skota.

28

6

Neke stvari se teko pamte. Razmiljam sad o Stredleterovom povratku posle izlaska sa Dejn. Mislim, ne mogu tano da se setim ta sam radio kad sam uo njegove idiotske korake u hodniku. Verovatno sam i dalje gledao kroz prozor, ali ne mogu da se setim, kunem se. Bio sam stravino zabrinut, eto zato. Kada istinski brinem zbog neega, nije mi do zezanja. Moram ak i u klozet da odem kad sam zabrinut zbog neega. Ali ne idem. Suvie sam zabrinut da bih odlazio. Neu da prekidam svoju brigu odlaenjem. I vi biste bili zabrinuti da ste znali Stredletera. Izaao sam nekoliko puta zajedno sa tim skotom na sudar s devojkama i znam o emu govorim. Bio je beskrupulozan. Najozbiljnije. Sve u svemu, hodnik je bio poploan linoleumom i lepo sam uo njegove glupe korake usmerene ka sobi. Ne seam se ak ni gde sam sedeo kad je uao - kraj prozora, ili moda u fotelji. Kunem se, ne mogu da se setim. Uao je kukajui kako je hladno napolju. Onda je rekao: "Gde su, doavola, ostali? Ovde je kao u mrtvanici." Nisam se ak ni potrudio da mu odgovorim. Ako je bio toliko glup da ne shvati da je subota vee i da su svi napolju, ili spavaju, ili su otili kuama za vikend, nisam hteo da se polomim objanjavajui mu. Poeo je da se svlai. Nije ni pomenuo Dejn. Ni jednom rei. Nisam ni ja. Samo sam ga posmatrao. Sve to je rekao bilo je hvala to sam mu pozajmio moj karirani sako. Okaio ga je na vealicu i ostavio u plakar. A onda, dok je razvezivao kravatu, upitao me da li sam napisao taj prokleti sastav za njega. Rekao sam mu da je tamo na njegovom prokletom krevetu. Priao je i itao ga, otkopavajui koulju. Stajao je tako i neto se kao tapao po golim grudima i stomaku, s nekim osobito glupim izrazom na licu. Veito se tapao po stomaku ili grudima. Bio je ludo zaljubljen u sebe. Najednom je rekao: "Isuse. Ovo je o prokletoj rukavici za bezbol." "Pa ta?" rekao sam. Mrtav hladan. "Kako to misli pa ta? Rekao sam ti da mora da bude o prokletoj sobi ili kui ili neemu." "Rekao si da treba da bude opisno. Kakva je sad razlika ako je o rukavici za bezbol?" 29

"Doavola." Bio je uasno ljut. Stvarno je pobesneo. "Ti sve uvek radi naopako." Pogledao me. "Nije udo to te izbacuju zauvek odavde", rekao je. "Nisi u stanju da uradi ni jednu jedinu stvar kako valja. Ozbiljno ti kaem. Ni jednu jedinu stvar." Stredleter me i dalje aketao u rame. Uzeo je bio etkicu za zube, pa je premostio u usta. "ta ste radili?" upitah. "Jesi li joj ga strpao u tim prokletim Benkijevim kolima?" Glas mi je toliko drhtao da je ve bilo odvratno. "Kakvi su to izrazi? Hoe li da ti isperem usta sapunom?" "Jesi li?" "To je profesionalna tajna, deko." Onog to je usledilo ne seam se ba dobro. Znam samo da sam se digao s kreveta, kao da sam krenuo dole u kupatilo ili negde, a onda sam pokuao da ga tresnem, svom snagom, pravo u onu etkicu u njegovim ustima, tako da mu razvali prokleto grlo. Ali, promaio sam. Nisam je ni zakaio. Uspeo sam samo da ga kresnem po glavi, sa strane ili negde. Verovatno ga je malo i zabolelo, mada ne koliko sam ja eleo. Verovatno bi ga gadno zabolelo, ali uradio sam to desnom rukom, a ne mogu ba da stegnem pesnicu tom rukom. Zbog one povrede o kojoj sam vam priao. Sve u svemu, seam se da sam posle toga leao na prokletom podu, a on mi je sedeo na grudima, sav crven u licu. U stvari, navalio se prokletim kolenima na moje grudi, a bio je teak itavu tonu. epao me i za zglavke na rukama, tako da nisam mogao ponovo da ga mlatnem. Ubio bih ga, kunem se. "Koji ti je avo?" ponavljao je, a njegovo glupo lice postajalo je sve crvenije i crvenije. "Skloni ta odvratna kolena s mojih grudi", govorio sam. Gotovo sam urlao. "Skloni se kad ti govorim, degenu odvratni." Ali nije se sklonio. Samo me i dalje drao za ruke, a ja mu govorio da je kreten i sve, jedno deset sati. Ne mogu vie da se setim ta sam mu sve govorio. Rekao sam mu kako misli da moe da ga strpa svakom ko mu padne na pamet. Rekao sam mu da ga ak i ne zanima da li devojka dri sve svoje kraljeve u zadnjem redu ili ne, i da ga to ne zanima zato to je prokleti degenerisani moron. Mrzeo je kad mu se kae da je moron. Svi moroni mrze kad im se kae da su moroni. "Umukni ve jednom, Holdene", rekao je, onako velikog glupog crvenog lica. "Umukni ve jednom." "Ne zna ak ni da li se ona zove Dejn ili Din, moronu moronski!" 30

"Umukni ve jednom, Holdene - opominjem te", rekao je. Ba sam ga izludeo. "Raspaliu te ako ne umukne." "Sklanjaj ta odvratna moronska kolena s mojih grudi." "Hoe li da umukne ako te pustim?" Nisam se potrudio da mu odgovorim. Ponovio je pitanje: "Holdene, hoe li da umukne ako te pustim?" "Da." Digao se s mene, pa sam i ja ustao. Grudi su me gadno bolele od njegovih odvratnih kolena. "Ti si odvratni glupi degenerisani moron", rekao sam. To ga je stvarno razbesnelo. Pripretio mi je svojim velikim glupim prstom ispred lica. "Holdene, opominjem te. Poslednji put. Ako ne umukne ve jednom, stvarno u..." "Zato bih?" rekoh - bukvalno sam vikao. "U tome i jeste problem sa svim moronima kao to si ti. Nikada neete da raspravite stvari. Po tome se i vidi ko je moron. Oni nikada nee da rasprave stvari na inteligen..." Onda me stvarno raspalio, i samo znam da sam se ponovo naao na podu. Ne seam se da li me nokautirao, ali mislim da nije. Prilino je teko nokautirati nekog, osim u prokletim filmovima. Ali nos mi je krvario na sve strane. Kad sam pogledao navie, stari Stredleter je bukvalno stajao na meni. Pod rukom je imao svoj prokleti toaletni pribor. "Zato, doavola, ne umukne kad ti govorim?" rekao je. Prilino je nervozno delovao. Verovatno se prepao da mi je pukla lobanja ili neto kad sam tresnuo na pod. teta to nije. "Sam si, doavola, traio", rekao je. Ljudi moji, ba je zabrinuto izgledao. Nisam se trudio da ustanem. Samo sam leao neko vreme na podu i govorio mu da je degenerisani moron. Toliko sam bio besan da sam bukvalno urlao. "Sluaj. Idi operi lice", rekao je Stredleter. "uje li me?" Rekao sam mu neka opere on svoje moronsko lice - to je bilo prilino detinjasto, ali bio sam uasno besan. Rekao sam mu da ga strpa usput gi mit, kada poe u kupatilo. Ga mit je bila ena naeg domara. Imala je oko ezdeset pet godina. Ostao sam na podu sve dok nisam uo kako Stredleter zatvara vrata i odlazi hodnikom prema kupatilu. Zatim sam ustao. Nigde nisam mogao da naem onu prokletu lovaku kapu. Najzad sam je naao. Bila je pod krevetom. Stavio sam je na glavu i okrenuo dobri stari titnik naopako, kako se meni svia, a onda priao ogledalu da pogledam svoje idiotsko lice. Toliko krvi nikada jo niste videli u ivotu. 31

Sva su mi usta bila krvava, brada, pa ak i pidama i bade-mantil. To me delimino uplailo, a delimino me fasciniralo. Sva ta krv i ostalo - izgledalo je kao da sam neki surov tip. Samo sam se moda dvaput tukao u ivotu i oba puta dobio sam batine. Nisam ba neki surov tip. Ja sam pacifista, ako ba hoete da znate. Neto mi je govorilo da je stari Ekli verovatno uo itavu frku i da je budan. I tako sam proao kroz zavese od tua u njegovu sobu, tek da vidim ta kog avola radi. Gotovo nikada nisam odlazio u njegovu sobu. Unutra se uvek oseao neki udan zadah, jer je bio tako aljkav u svojim linim navikama.

7

Kroz zavese oko tua dopiralo je neto malo svetlosti iz nae sobe i mogao sam da ga vidim kako lei na krevetu. Ubeen sam bio da je sasvim budan. "Ekli?" rekoh. "Jesi li budan?" "Aha." Bilo je prilino mrano. Stao sam na neiju cipelu i zamalo poljubio patos. Ekli se kao pridigao na krevetu i podboio se rukom. Lice mu je bilo debelo premazano nekim belilom, zbog bubuljica. Sablasno je izgledao u mraku. "ta kog avola radi, a?" rekoh. "Kako to misli, ta kog avola radim? Pokuavao sam da zaspim kad ste vas dvojica krenuli da galamite. Zbog kog ste se avola tukli, a?" "Gde je svetlo?" Nisam mogao da naem svetlo. Klizio sam rukom preko itavog zida. "ta e ti svetlo?... Tu ti je pored ruke." Najzad sam naao prekida. Ekli je podigao ruku da mu svetlost ne bije u oi. "Isuse!" rekao je. "ta ti se, kog avola, desilo! Mislio je na svu onu krv i ostalo. "Zakaio sam se malo sa Stredleterom", rekoh. Onda sam seo na pod. Nikada nisu imali neke stolice u sobi. Pojma nemam ta su, kog avola, uradili sa stolicama. "Sluaj", rekoh, "jesi li raspoloen za partiju kanaste?" Bio je zaluen za kanastu. 32

"Isuse, pa ti jo uvek krvari. Bolje stavi neto na to." "Prestae. Sluaj. Hoe li da odigramo jednu kanastu ili nee?" "Kanastu, Isuse. Zna li ti uopte koliko je sati?" "Nije kasno. Tek je moda oko jedanaest, pola dvanaest." "Tek!" ree Ekli. "Sluaj. Moram rano da ustanem za jutarnju misu, ovee. Vas dvojica krenete da se derete i mlatite usred... Nego, zbog kog ste se avola potukli?" "Duga je to pria. Neu da te zamaram, Ekli. Za tvoje dobro", rekoh. Nikada nisam razgovarao o linim stvarima s njim. Pre svega, bio je ak i gluplji od Stredletera. Stredleter je bio pravi pravcati genije za Eklija. "Ej", rekoh, "mogu li da spavam u Ilajevom krevetu noas? On se ne vraa do sutra uvee, zar ne?" Dobro sam znao da se ne vraa. Haj je gotovo svakog vikenda odlazio kui. "Otkud ja znam kada se on vraa?" ree Ekli. Ljudi moji, ba me nervirao. "Kako to misli - otkud ti zna kad se on vraa? Nikad se ne vraa do nedelje uvee, zar ne?" "Jeste, ali ovee, ne mogu ja da putam svakog kome to padne na pamet da spava u njegovom prokletom krevetu." To me oborilo. Pridigao sam se s mesta gde sam sedeo na podu i potapao ga po ramenu. "Pravi si princ, Ekli-sinko", rekoh. "Zar nisi znao?" "Ne, ozbiljno - ne mogu ja da putam svakoga da spava..." "Pravi si pravcati princ. Ti si dentlmen i kolovan ovek, sinko", rekoh. Stvarno je i bio. "Da nema sluajno neku cigaretu? Kai 'nemam', da ne padnem mrtav." "Pa i nemam, ako te zanima. Sluaj, zbog kog ste se avola potukli?" Nisam mu odgovorio. Samo sam ustao, otiao do prozora i pogledao napolje. Odjednom sam se osetio tako usamljen. Gotovo sam poeleo da me nema. "Zbog kog ste se avola potukli, a?" rekao je Ekli, jedno pedeseti put. Stvarno je postao dosadan. "Zbog tebe", rekoh. 33

"Zbog mene, ovee." "Aha. Branio sam tvoju prokletu ast. Stredleter je rekao da si lo karakter. Nisam mogao da ignoriem takve izjave." To ga je uzbudilo. "To je rekao? Bez zezanja? Stvarno je to rekao?" Rekao sam mu da se samo alim, a onda sam priao i legao na Ilajev krevet. Ljudi moji, kako sam se bedno oseao. Oseao sam se tako prokleto usamljen. "Ova soba smrdi", rekoh. "ak dovde se oseaju tvoje arape. Zar ih nikada ne nosi na pranje?" "Ako ti se ne svia, zna ve ta moe da uradi", rekao je Ekli. Izuzetno duhovit lik, zaista. "Kako bi bilo da ugasi prokleto svetlo?" Ali nisam ga odmah ugasio. Samo sam i dalje leao na tom Ilajevom krevetu i mislio na Dejn i sve. Pomisao na nju i Stredletera parkirane negde u tim debelguzim Ed Benkijevim kolima totalno me izluivala. Svaki put kad pomislim na to, dolazilo mi je da skoim kroz prozor. Stvar je u tome to vi ne znate ko je Stredleter. Ja sam znao. U Pensiju su svi samo priali kako stalno imaju seksualne odnose sa devojkama - kao Ekli, na primer - ali stari Stredleter je to stvarno i radio. Lino sam poznavao bar dve devojke koje je on sredio. iva istina. "Priaj mi malo o svom fascinantnom ivotu, Ekli-sinko", rekoh. "Kako bi bilo da ugasi prokleto svetlo? Moram da ustanem za jutarnju misu." Ustao sam i ugasio ga, ako je to bilo ono to e ga usreiti. Onda sam ponovo, legao na Ilajev krevet. "ta e da radi - da spava u Ilajevom krevetu?" ree Ekli. Ljudi moji, stvarno je bio nevieno gostoljubiv. "Moda. A moda i neu. Ne sekiraj se zbog toga." "Ne sekiram se. Samo, stvarno ne bih voleo da se Ilaj iznenada pojavi i nae nekog..." "Opusti se. Neu da spavam ovde. Neu da zloupotrebim tvoje prokleto gostoprimstvo." Nekoliko minuta kasnije, hrkao je kao lud. Svejedno sam ostao da leim u mraku, pokuavajui da ne mislim na Dejn i Stredletera u tim prokletim Ed Benkijevim 34

kolima. Ali to je bilo gotovo nemogue. Problem je bio u tome to sam znao Stredleterovu tehniku. To je samo pogoravalo itavu stvar. Jednom smo izali zajedno, ba u Ed Benkijevim kolima, i Stredleter je bio pozadi, sa svojom devojkom, a ja napred sa mojom. Kakvu je tehniku taj tip imao! ta je radio - poeo je da sluuje svoju devojku tim vrlo tihim, iskrenim glasom - kao da nije samo vrlo zgodan tip, ve i vrlo fin, iskren mladi. Samo to nisam povratio sluajui ga. Njegova devojka je stalno ponavljala: "Nemoj - molim te. Molim te, nemoj. Molim te." Ali stari Stredleter je samo nastavio da je sluuje tim glasom a la Abraham Linkoln, kao iskrenim i sve, i na kraju je na zadnjem seditu zavladala stravina tiina. Ba je bilo neprijatno. Ne verujem da je te veeri do kraja izveo stvar sa tom devojkom, ali bio je prokleto blizu. Prokleto blizu. Dok sam tako leao i trudio se da ne mislim, uo sam kako se Stredleter vraa iz kupatila i ulazi u nau sobu. Lepo se ulo kako sklanja svoj odvratni toaletni pribor i sve, i kako otvara prozor. Bio je lud za sveim vazduhom. Zatim je, neto kasnije, ugasio svetlo. Nije ak ni pogledao naokolo da vidi gde sam. ak je i napolju na ulici bilo depresivno. Nisu se vie uli ak ni automobili. Poeo sam da se oseam tako bedno i usamljeno da sam ak poeleo da probudim Eklija. "Ej, Ekli", rekoh, kao nekim apatom, da me Stredleter ne uje kroz one zavese oko tua. Ali Ekli me nije uo. "Ej, Ekli!" I dalje me nije uo. Spavao je kao top. "Ej, Ekli!" To je ve uo, nema dileme. "ta je tebi, ovee?" rekao je. "Isuse, spavao sam." "Sluaj. ta je potrebno za stupanje u manastir?" upitao sam. Poigravao sam se kao idejom da odem u neki. "Mora li da bude katolik i ostalo?" "Naravno da mora da bude katolik. Kretenu, zar si me probudio samo da bi me pitao glupa pita..." "Ma samo ti spavaj. Ionako neu u manastir. Kakve sam sree, verovatno bih zaglavio u nekom sa sve pogrenim monasima. Sve samim glupim skotovima. Ili samo skotovima." 35

Kad sam to rekao, Ekli je najednom seo u krevetu. "Sluaj", kazao je. "Uopte me ne zanima ta govori o meni ili neemu, ali ako misli da pravi sprdnju od moje proklete religije, Isuse..." "Opusti se", rekoh. "Niko ne pravi sprdnju od tvoje proklete religije." Ustao sam sa Ilajevog kreveta i poao ka vratima. Nije mi se vie ostajalo u toj idiotskoj atmosferi. Usput sam, ipak, zastao, dohvatio Eklijevu ruku i onako se teatralno rukovao s njim. Povukao je svoju ruku. "ta ti sad to znai?". "Nita. Samo sam hteo da ti zahvalim to si takav nevieni princ, eto", rekao sam to onim kao vrlo iskrenim glasom. "Laf si ti, Ekli-sinko, jesi li svestan toga?" "Budalo. Jednog dana neko e poteno da te odalami po..." Nisam se ni potrudio da ga sasluam. Zalupio sam prokleta vrata i izaao na hodnik. Svi su spavali, ili bili napolju, ili kod svojih kua za vikend, i u hodniku je bilo krajnje tiho i depresivno. Pred vratima Hofmana i Levija bila je prazna kutija 'kolinos'-paste za zube, pa sam je utirao mojom krznenom papuom dok sam iao ka stepenicama. ta sam smislio - smislio sam da odem dole i vidim ta radi stari Mel Drosar. Ali iznenada sam se predomislio. Iznenada, reio sam ta da uradim - da odem bestraga iz Pensija, jo iste noi i sve. Mislim, da ne ekam do srede ili neto. Jednostavno mi se nije vie ostajalo tu. Oseao sam se previe tuno i usamljeno. I zato, ta sam reio - reio sam da uzmem sobu u nekom hotelu u Njujorku - u nekom vrlo jeftinom hotelu i sve - i lepo se opustim do srede, a onda se u sredu vratim kui, odmoran i lepo raspoloen. Pretpostavljao sam da moji, pre moda utorka ili srede, verovatno nee dobiti pismo starog Tarmera u kojem ih obavetava da su me izbacili. Nisam hteo da odem kui ili neto pre nego to dobiju to pismo i temeljno ga svare. Nisam hteo da se naem tamo ba kad ga budu dobili. Moju majku lako spopadne histerija. U sutini, uopte nije loa kad neto temeljno svari. Osim toga, trebao mi je kao neki odmor, ta li. ivci su mi otkazali. Najozbiljnije. Sve u svemu, eto ta sam reio da uradim. I tako, vratio sam se u sobu i upalio svetlo da se spakujem i sve. Dosta stvari sam ve ranije spakovao. Stredleter se nije ak ni probudio. Zapalio sam cigaretu i obukao se, a onda popakovao stvari u one moje 'gledston'-kofere. Za to mi je trebalo oko dva minuta. Stravino brzo pakujem. Neto me je malo izdeprimiralo pri tom pakovanju. Morao sam da spakujem i te nove novcate klizaljke koje mi je majka bukvalno tek poslala. To me stvarno izdeprimiralo. Lepo sam mogao da je vidim kako odlazi kod 'Spoldinga' i postavlja prodavcu mali milion nemoguih pitanja - a mene ovde ponovo izbacuju. To me prilino rastuilo. Kupila mi je pogrenu vrstu klizaljki - hteo sam trkake, a ona je kupila one za hokej 36

- ali svejedno me rastuilo. Kad god mi neko neto pokloni, to se skoro uvek zavri tako to me rastui. Kad sam sve spakovao, onda sam kao prebrojao novac. Ne seam se tano koliko sam imao, ali bio sam pun para. Baba mi je nedelju dana pre toga poslala itav tos novanica. Imam tu babu koja je prilino galantna s novcem. Nije joj vie sve na broju - matora je kao Biblija - i stalno mi alje novac za roendan, bar etiri puta godinje. Sve u svemu, iako sam bio pun para, smislio sam da bi mi jo neka kinta uvek dobro dola. Nikad se ne zna. ta sam uradio - proao sam hodnikom i probudio Frederika Vudrafa, uenika kome sam pozajmio pisau mainu. Pitao sam ga koliko bi dao za nju. Bio je prilino imuan lik. Rekao je da ne zna. Rekao je da mu nije posebno stalo da je kupi. Na kraju je ipak kupio. Kotala je oko devedeset dolara, a on je za nju dao samo dvadeset. Bio je ljut to sam ga probudio. Kad sam bio potpuno spreman da krenem, kad sam uzeo ta dva kofera i sve, zastao sam pored stepenita i bacio poslednji pogled niz prokleti hodnik. Neto sam kao plakao. Ne znam zato. Stavio sam onu crvenu lovaku kapu i okrenuo titnik nazad, onako kako ja volim, a onda sam dreknuo iz sve snage: "Knjavajte, moroni!" Kladim se da sam probudio sve ivo na itavom spratu. Zatim sam se sjurio napolje. Neki kreten je pobacao ljuske od kikirikija po stepenitu, i malo je falilo da skrim svoj suludi vrat.

8

Bilo je suvie kasno da zovem taksi ili neto, pa sam otpeaio sve do stanice. Nije bilo mnogo daleko, ali je bilo uasno hladno, teko se hodalo kroz sneg, a moji 'gledstoni' me do besvesti tukli po nogama. Ipak, uivao sam nekako u sveem vazduhu i svemu. Jedini je problem bio to me od hladnoe boleo nos i ono mesto ispod gornje usne gde me stari Stredleter mlatnuo. Spljotio mi je usnu o zube, pa je prilino bolelo. Ipak, bar su mi ui bile prijatno tople. Ta kapa koju sam kupio imala je iznutra klapne za ui, pa sam ih spustio - bilo mi je sasvim svejedno kako izgledam. Ionako nije bilo nikog u blizini. Svi su ve polgali. Ba sam imao sree kad sam stigao na stanicu, jer je trebalo ekati samo desetak minuta na voz. Dok sam ekao, uzeo sam aku snega i oprao lice. Bilo je jo dosta krvi po njemu.

37

Ja volim da putujem vozom, osobito nou kad su svetla upaljena i prozori tako crni, a kroz vagon prolazi neki od onih tipova to prodaju kafu, sendvie i asopise. Obino kupim sendvi sa unkom i jedno etiri asopisa. Kad putujem vozom nou, u stanju sam ak da proitam neku od onih glupih pria iz asopisa, a da usput ne povratim. Znate ve. Jednu od onih pria s masom lanih, nemoguih likova isturene donje vilice, koji se obavezno zovu Dejvid, i masom nemoguih devojaka koje se zovu Linda ili Mara, koje tim Dejvidima veito pripaljuju neke proklete lule. Obino sam u stanju da proitam neku od tih bezveznih pria kad putujem vozom nou. Ali ovog puta je bilo drukije. Jednostavno nisam bio raspoloen za to. Samo sam kao sedeo i nita nisam radio. Osim to sam skinuo onu lovaku kapu i nabio je u dep. Odjednom, u Trentonu je ula neka dama i sela pored mene. U sutini je itav vagon bio prazan, jer je bilo prilino kasno i sve, ali ona je sela ba pored mene, umesto na neko prazno mesto, zato to je imala taj veliki kofer, a ja sam sedeo odmah kod ulaza u vagon. Smestila je kofer nasred prolaza, da kondukter i svi ostali mogu komotno da se sapliu o njega. Na sebi je imala neke orhideje, kao da je bila na nekom sveanom koktelu ili negde. Imala je jedno etrdeset ili etrdeset pet godina, mislim, ali odlino je izgledala. ene me bukvalno obaraju. Najozbiljnije. Ne mislim da sam seksualno opsednut ili neto - mada sam prilino napaljiv. Jednostavno ih volim, to je sve. Veito ostavljaju svoje kofere nasred prolaza. Sve u svemu, sedeli smo tako, i onda mi je najednom rekla: "Oprostite, nije li to nalepnica kole u Pensiju?" Gledala je u moje kofere, gore na pregradi. "Jeste", rekoh. Bila je u pravu. Imao sam prokletu nalepnicu Pensija na jednom od onih 'gledstona'. "O, vi idete u Pensi?" rekla je. Imala je lep glas. Lep glas za telefon, u sutini. Trebalo je da uvek nosi telefon sa sobom. "Da, idem", rekoh. "O, pa to je divno! Onda moda poznajete mog sina. Ernest Morou? On ide u Pensi." "Da, znam ga. Ide u moj razred." Njen sin je bio nesumnjivo najvei kreten koji se ikad pojavio u Pensiju, u itavoj idiotskoj istoriji kole. Veito je, posle tuiranja, iao po hodniku i ibao ljude mokrim pekirom po dupetu. Eto kakav je to bio lik.

38

"O, ba mi je drago!" rekla je. Ali nimalo isfolirano. Samo je bila ljubazna i sve. "Morau da kaem Ernestu da smo se upoznali", rekla je. "Smem li da vas pitam kako se zovete, duo?" "Rudolf mit", rekao sam. Nisam ba bio raspoloen da joj priam itavu svoju biografiju. Rudolf mit je bio na domar. "Kako vam se svia Pensi?" upitala me. "Pensi? Nije tako lo. Nije raj ili neto, ali dobar je kao i veina kola. Neki od profesora prilino savesno rade svoj posao." "Ernest jednostavno oboava Pensi." "To znam", rekoh. Onda sam poeo malo da je loim. "On se izvanredno prilagoava svemu. Ozbiljno. Hou da kaem, on stvarno zna kako da se prilagodi." "Mislite?" rekla je. Delovala je strahovito zainteresovano. "Ernest? Naravno", rekoh. Posmatrao sam je kako skida rukavice. Ljudi moji, ba je ljatila kamenjem. "Maloas sam slomila nokat, kad sam izlazila iz taksija", rekla je. Pogledala me i neto se kao nasmeila. Imala je nevieno lep osmeh. Najozbiljnije. Veina ljudi teko da se uopte osmehuje, ili samo bezvezno. "Ernestov otac i ja ponekad brinemo zbog njega", rekla je. "Ponekad nam se ini da nije previe drueljubiv." "Kako to mislite?" "Tako. On je vrlo osetljiv deak. Nikada nije bio previe drueljubiv kad su drugi deaci u pitanju. Moda malo ozbiljnije gleda na stvari nego to bi trebalo u njegovom uzrastu." Osetljiv. To me stvarno dotuklo. Taj Morou je bio otprilike osetljiv kao klozetska daska. Paljivo sam je pogledao. Uopte mi nije izgledala glupa. Izgledala je kao da bi mogla da bude prilino svesna kakvog je skota rodila. Ali nikad se ne zna - kad je neija majka u pitanju, mislim. Sve su majke pomalo neuraunljive. injenica je, ipak, da mi se zaista sviala. Bila je sasvim kako treba. "Jeste li moda za cigaretu?" upitao sam je. Pogledala je naokolo. "Ne verujem da je ovo vagon za puae, Rudolfe", rekla je. Rudolfe. To me oborilo. 39

"Nije bitno. Moemo da puimo sve dok ne ponu da galame na nas", rekoh. Uzela je cigaretu od mene, pa sam joj pripalio. Lepo je izgledala dok je puila. Uvlaila je dim i sve, ali ne onako pohlepno kao veina ena njenih godina. Bila je veoma armantna. Bila je i vrlo seksepilna, ako ba hoete da znate. Nekako me udno gledala. "Moda se varam, ali ini mi se da vam krvari iz nosa, duo", rekla je. Klimnuo sam i izvadio maramicu. "Pogodila me grudva", rekoh. "Jedna od onih ledenjaa." Moda bih joj i rekao ta se stvarno desilo, ali suvie bi potrajalo. Ba mi se sviala. Bilo mi je ve pomalo krivo to sam joj rekao da se zovem Rudolf mit. "Dobri stari Erni", rekoh. "On je jedan od najpopularnijih uenika u Pensiju. Niste znali?" "Ne, nisam." Klimnuo sam. "Svima je zaista trebalo poprilino dugo da ga stvarno upoznaju. udan je on. Poseban, po mnogo emu - shvatate ta hou da kaem? Kao, recimo, kad sam ga prvi put video. Kad sam ga prvi put video, mislio sam da je neki snob. Tako mi se uinilo. Ali nije. On je samo vrlo originalan kao linost, tako da vam treba malo vie vremena da ga upoznate." Stara ga Morou nita nije rekla, ali ljudi moji, da ste je samo videli. Zalepio sam je za to sedite. Uzmite tako neiju majku - sve to ele da uju je kakav je dasa njihov sin. Onda sam stvarno poeo da je sluujem. "Da li vam je priao o izborima?" upitao sam je. "O razrednim izborima?" Odmahnula je glavom. Bukvalno sam je doveo u trans. Najozbiljnije. "Eto, najvei deo nas bio je za to da Erni postane predsednik razreda. Mislim, to je bila jednoglasna odluka. Hou da kaem, on je bio jedini koji bi istinski mogao da se snae u tome", rekoh. Ljudi moji, kako sam je loio. "Ali izabran je taj drugi uenik Hari Fenser. A razlog to je izabran, prost i oigledan razlog, bilo je ba to to nam Erni nije dozvolio da ga kandidujemo. Sve zato to je tako uasno stidljiv i skroman. Odbio je... Ljudi moji, kako je on stidljiv. Trebalo bi da utiete na njega da to nekako prevazie." Pogledao sam je. "Zar vam nije priao o tome?" 40

"Ne, nije." Klimnuo sam. "Takav je Erni. Ne bi on rekao. To mu je jedina mana - preterano je stidljiv i skroman. Stvarno bi trebalo da utiete na njega da se opusti ponekad!" Ba u tom trenutku je naiao kondukter da vidi njenu kartu, pa mi je pruio priliku da prestanem sa lupetanjem. Drago mi je, ipak, to sam je malo loio. Uzmite tako nekog kao to je Morou, koji veito iba ljude pekirom po dupetu - ozbiljno se trudei da nekome zaista nanese bol - takvi ne ostaju pacovi samo dok su deca. Takvi ostaju pacovi itavog ivota. Ali kladio bih se da je, posle moje tirade, ga Morou poela da misli o njemu kao vrlo stidljivom i skromnom liku koji nam nije dozvolio da ga izaberemo za predsednika. Sasvim mogue. Nikad se ne zna. Majke nisu preterano promuurne na tom planu. "Jeste li moda za po jedan koktel?" upitao sam je. Bio sam ba raspoloen za to. "Mogli bismo da odemo do vagon-restorana. Hoete li?" "Duo, zar je vama dozvoljeno da naruujete pie?" upitala me. Ali nije to rekla pokroviteljski. Bila je previe armantna za tako neto. "Pa nije, u sutini, ali obino mi uspeva da ga dobijem zbog moje visine", rekoh. "A imam i dosta sedih." Okrenuo sam glavu i pokazao joj moju sedu kosu. Bila je apsolutno fascinirana. "Hajde, pridruite mi se, ta fali?" rekoh. Ba bih uivao u drutvu s njom. "Mislim da ipak ne bi trebalo. Mnogo vam hvala na pozivu, duo", rekla je. "Uostalom, vagon-restoran je najverovamije zatvoren. Ve je prilino kasno, znate." Bila je u pravu. Totalno sam zaboravio koliko je sati. Onda me pogledala i upitala me ba ono ega sam se plaio. "Ernest mi je pisao da dolazi kui u sredu, da boini praznici poinju u sredu", rekla je. "Nadam se da vas nisu iznenada pozvali kui zbog neke bolesti u porodici." Stvarno je izgledala zabrinuto. Ne moe se rei da je bila samo nezdravo radoznala ili neto, lepo se videlo. "Ne, kod kue su svi dobro", rekoh. "Radi se o meni. Moram na neku operaciju." "Oh! Ba mi je ao", rekla je. I jeste joj bilo ao. Odmah sam se pokajao to sam to rekao, ali ve je bilo gotovo. "Nije nita ozbiljno. Imam samo neki mali tumori na mozgu." "O, ne!" prekrila je akom usta i sve. 41

"Ma bie sve u redu, ne brinite! Sasvim je negde spolja. I sasvim je mali. Mogu za dva minuta da ga izvade." Onda sam poeo da itam neki red vonje koji mi je bio u depu. Samo da bih prestao da laem. Kad jednom ponem, u stanju sam da teram satima, ako sam raspoloen. Najozbiljnije. Satima. Nismo preterano razgovarali posle toga. Ona je poela da ita taj Vog koji je nosila, a ja sam neko vreme gledao kroz prozor. Izala je u Njuarku. Poelela mi je mnogo sree s operacijom i sve. I dalje me zvala Rudolf. Onda me je pozvala da na leto posetim Ernija u Glosteru, Masausets. Rekla je da im je kua na samoj obali, da imaju teniski teren i sve, ali samo sam joj zahvalio i rekao da idem sa babom u Junu Ameriku. to je stvarno bila ordinarna la, jer moja baba teko da ikad izlazi iz kue, osim to moda ode na neki prokleti matine ili negde. Ali ne bih posetio tog kretena Moroua ni za sva blaga ovog sveta, ak ni u najcrnjoj depresiji.

9

Kad sam izaao na stanici Pensilvanija, otiao sam pravo u telefonsku govornicu. Dolo mi je bilo da se javim nekom. Ostavio sam kofere ispred govornice, tako da mogu da ih vidim, ali kad sam se naao unutra, nisam mogao da smislim kome da se javim. Moj brat D. B. bio je u Holivudu. Moja mala sestra Feba ide na spavanje oko devet - nisam ni nju mogao da okrenem. Ona se ne bi bunila kad bih je probudio, ali problem je bio to ne bi ona bila ta koja bi se javila. Bili bi to moji roditelji. Tako je i to otpalo. Onda sam pomislio da okrenem majku Dejn Galager i saznam kada Dejn dolazi za raspust, ali nisam bio neto raspoloen za to. Osim toga, bilo je ve prilino kasno za telefoniranje. Onda mi je palo na pamet da okrenem jednu devojku s kojom sam