( HAUNA FANTASTIKA )

101M6.

S. TYRKLEY

DIVLJI LOVAC ZVEZDA

aROTOBIBUOTEKA

4 X-100 *

Urednik izanja: GRADIMIR PAANOVI

Recenzent: BRATISLAV DURMAN

Izdaje i tampa: Novinska, izdavaka i tam- parska radna organizacija DNEVNIK, OOUR IZDAVAKA DELATftk)ST, Bulevar 23. oktobra 31 Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj iro-ra- una: 65700-603-6350. Direktor NIRO DNEV- NIK: JOVAN SMEDEREVAC, Rukovodiltc OOUR Izdavaka delatnost: ILUA VOJNOVI, Glavni i odgovorni urednik OOUR: TODOR U- RI, Urednik Redakcije knjiga: MILORAD PRE- DOJEVI, Sekretar Redakcije: ZDENKA KARA- BASIL, Tehniki urednik: JULI ARVANITIDIS, Korektori: TOMISLAV VULETIN, NADA IVANIE- VI

Tira: 25.000 primeraka

RUKOPISI SE NE VRAAJU

S. TYRKLEY

DIVLJI LOVAC ZVEZDA1

Zvezde su se najzad umirile i njihov sjajni ples je iileo u kos- mikoj tami Konkvistaor, brod iz podrke Zemaljskog sa- veza, kretao se sve manjom podsvetlosnom brzinom ka svom odreditu, pribliavajui se zvezdi ka kojoj je hitao i koja mu je, oigledno, i predstavljala cilj. Nita nije remetilo uobia- jeni um monih brodskih mo- tora.

U komandnom delu broda, Drav je stajao na svom mestu zapovednika i osmatrao po- sadu. Kao i uvek, sve je teklo be- sprekorno. Ovo je bio trenutak u kome je najvie uivao, to savrenstvo i sklad u naoko ru- tinerskim pokretima i uurba- nosti mnogobrojne posade. Gi- gantska kosmika letilica pred- stavljala je olienje moi i spregu snage maina i umeno- sti ljudi. Svi su do u tanine poz- navali svoj posao i obavljali ga na najbolji mogui nain.

Duboko u sebi, Drav je mrzeo skokov iz hiper-svemira u obi- an svemir, mada to niko nije mogao a proita na njegovom licu. Samo je on znao k

ogovor. Kapetan kruto klimnu glavom. Zatim nastavi:

Operacija podeavanja brzine je u toku, zapovednie. Na brod je u putanji pribliava- nja zvezdanom sistemu. Kori- stimo se velikom inercijom koju smo dobili prilikom skoka. Do planete emo stii itava tri meseca ranije. Zemaljska, sva- kako.

Drav se nasmei. Pouzdani Beka, kao i uvek, odmah je izno- sio najbitnije injenice. Drav je posmatrao svog pomonika. Oduvek se pitao ta se krije u toj glavi, kakve ambicije zaokup- ljaju kapetanov mozak. U njemu je video savrenu ljudsku mainu strogo kontrolisanih pokreta i rei. Ali, sad nije imao vremena da mudruje o svom potinjenom.

Odlino odgovorio je. - U predvienoj operaciji, koja predstavlja na cilj, vreme je bi- tan inilac Svaka uteda moe pozitivno da se odrazi na dalji tok operacija. Nai... hm, put- nici... kako se oseaju?

Lice Beke Jona i dalje je zadr- alo svoju mirnou. Samo je mali, nervozni trzaj levog obraza odao Dravu da ga je pita- nje nezgodno trecnulo. Zapo- vednik je znao da njegov poti- njeni kapetan nikad nije odo- bravao taj deo operacije.

Svi su podvrgnuti procesu dehibernacije. Tela su kom- pletna i ouvana. Na skenerima nema ni traga bilo kakvom ote- enju. Reakcije mozga su nor- malne.

To sam eleo da ujem, Beka ree Drav. - Sada nam vie nita ne stoji na putu. Kom- pletna dehibernacija mora da

bude pod vaim direktnim na- dzorom - zavri. - To je nare- enje.

Kcpetan se kruto nakloni. To je i sam znao, ali pravila su jo uvek postojala, a Drav je bio zapovednik Konkvistadora. Ovaj ga otpusti kratkim pokre- tom i momentalno ukloni iz svo- jih misli. Zagledao se u narasta- jueg crvenog diva na ekra- nima, oseajui kako se blaga, ali konstantna nervoza penje u njegovim ilama, ispunjavajui ga i nadraujui njegovu gra- nitnu mirnou.

Tamo...Tamo se nalazio njihov cilj,

planeta ka kojoj je brod hitao, a koja je takode predstavljala i kamen-temeljac za dalje irenje Zemaljske imperije u ovom aelu svemira.

Drav je znao da su i na samoj Zemlji jo uvek postojali protiv- nici nesmanjene zemaljske ek- spanzije, koji su, u svojoj ograni- enoj umiljenosti, smatrali da je oveku najbolje da zauvek ost- ane na rodnoj planeti. Glu- paci, pomisli gnevno Drav, pro- kleti, ali i uticajni glupaci koji su mnogo puta koili Flotu u ekspedicijama. Time su poje- dine kolonije sticale pogrena shvatanja slobode i poelele konkretnija prava. To je, nesum- njivo, vodilo u anarhiju, pobune, razaranja... Onda je Flota mo- rala da smiruje... i raiava.

Otrgnuo se od takvih misli. Morao je da se koncentrie, da kanalie uzburkale misli, da postane gospodar logikih to- kova u svom mozgu. Stezao je nesvesno pesnice, osmatrajui blistavi svemir koji ih je okrui- vao. Zar je ovo smelo da se napu-

4

U'i* Zut' )o ovo trebalo prepu- Nlitl tuincima? A ovek je oilttvno Npo/.nuo da nije jedina lnt(illontnH vrsta u svemiru. I Imo u namlm svojim poecima, u unhu pralstorije, tako je i niujii nngon za opstankom ruko- vodlo ovekom u njegovom kre- tnnju vasionom. Budi p^vi, tlgnl prvi, osvoji prvi...

Kolonizacije su predstavljale finalni deo. Trebalo je pre- thodno ukrotiti planete, zauz- dati bes domorodaca makar i sllom, uzjahati divlju prirodu i potiniti je sebi. Zatim su mogli da stiu ostali. A Drav i njemu sllni hitali su dalje. Kao i sada, do Titanusa, crvenog dina oko koga se okretao mali sistem od pet planeta. Samo jedna je pred- stavljala ekvivalent Zemlji. Ka njoj je sada plovio Konkvista- dor...

Eufir.Izgledalo je gotovo nemogue

da se jedan takav svet prona- ao, duboko u nedrima Gafak- sljo, ali dokazi prvih misija bili su vie nego ubedljivi. Posma- trano sa take ivotnih uslova, Euflr je od svih naseljenih i ko- lonlzovanih planeta Zemaljske Imperije bio najsliniji planeti maticl, sem u jednom: bilo je mnogo vie mora nego li kopna. Kllma jo bila kao u suptrops- Itorn dolu Zemlje, vazduh manje hoKnt. klsoonikom, ali je gravita- < l|t bllit za etiri odsto manja.

Euflr.,. - promrmlja Drav proklotl Eufir! - Eufir, koji |o projtutao prethodne dve ek-

npinllcljo 1 o kojima nikatl nisu ull nl rol. Kao da nikada nisu nl poNtojalo. Ali, sada je tu bio on, Drav, kojl so odavno zakleo

da e razreiti nastalu misteriju Eufira.

Znali su da je planeta delom nastanjena humanoidnim bi- ima, vrlo slinim Zemljanima, sem pojedinih, ali nebitnih raz- lika u pigmentaciji koe oiju i kose. Ali, Eufirci su bili daleko ispod doljaka sa Zemlje, nala- zili su se u metalnoj eri, kasnom gvozednom dobu. Doljaci su im izgledali kao bogovi, pomisli Drav. Ali, kako su se ti bogovi ponaali? Da se u torhe ne krije zamka? Oseao je da je reenje tu negde, ali mu izmie kao voda kroz rairene prste, zapre- teno u naslage pogreno protu- maenih injenica.

Drav pride kompjuterskom terminalu i izdiktira naredbu:PRIOEITET,SVE PODATKE O PLANETl KODIRANO KAO EUFiR.SVE PODATKE O PRETHODNE DVE EKSPEDICIJE!DRAV, ZAPOVEDNIK.GOTOVO.

Odmakao se i nervozno oeki- vao odgovor. Ekran kompjutera ubrzo zasija i podaci poee da izlaze. Drav je brzo preletao po tampanim simbolima koji su titrali ekranom. Nita to i sam nije znao. Zato je onda oseao da je propustio neto vano? Ponovo prelete po podacima i pokazateljima. Zadrao se kod ekspedicija. Da, sada je bilo do- sta jasnije.

Samo da nije bilo sve vie ko- lebljivaca na samoj zemlji i u vrhovima Imperije, koji nisu vi- deli dalie od sopstvenog nosa. ovek! Covek je bio taj koji je na svojim leima izneo teret osvajanja vasione. ovek i samo ovek.

Androidi su doli kasnije. Ali, ve sada ih je bilo mnogo. Su- vie ak. Prokletstvo, pomisli Drav. On nikada nee imati po- verenja ni u jednog androidai...

Zagledao se u podatke. Izbri- sao je sve o Eufiru, jer ga ti po- daci vie nisu interesovali. Eaz- motrio je detalje prve ekspedi- cije.DVADESET CETIRICLANA. NESTALI NA EUFIRU.To je bila prva ekspedicija. A druga?TRIDESET DVA CLANA. NESTALI NA EUFIRU.

Jednostavno tako. Nestali. Kako? Zato? Sta su radili, ta su oekivali? Jesu li postali bo- govi? Moda se, ipak, tu nalazi reenje? Istorija je jasno govor- ila da su ljudi esto udarali u bogove. Samo to Eufirci nisu ljudi, pomisli Drav. Onda mu mozgom prolete pomisao koju je uzaludno pokuavao da po- tisne u podsvest, da je odbaci kao nemoguu. Nije uspeo.

Prve dve ekspedicije su pro- pale a da Zemlja nikada nije otkrila uzroke. Razmatrane su sve mogue varijante uticaja spolja. A sada je Drav mislio drugaije. ta ako... ali, ne, ne- mogue!

Ipak...Ledeni alac spoznaje dota-

kao je Drava neumitnom sigur- nou. I Drav vie nije bio sigu- ran u ono to se do sada pretpo- stavljalo. Niti e to ikada biti.

Prve dve ekspedicije nisu sai- njavali ljudi.

Svi su bili androidi.

Trei mesec je isticao a da Drav nije iz sebe izbacio sum-

nju koja ga je nagrizala. Eufir, ka kome se Konkvistador kre- tao u usmerenoj putanji od dve- sta hiljada kilometara na sat, narastao je na ekranima sve vie. Nije bilo ostalo vie od dva dana leta do planete.

Drav je iskonski zazirao od androida, ali ih je prihvatao kao neumitnost. injenica da su prve dve ekspedicije bile sastav- ljene od androida ila je na ruku teorijama o ouvanju pot- pune sigurnosti Zemljana. Ali, ali... mi nismo zakazali, pomisli gnevno Drav. Zato se to dogo- dilo dva puta i to kada su u obe ekipe bili samo androidi? Za- to?

Moda se vreme za odgovore pribliavalo. Drugog dana zaka- zao je razgovor sa svojim najbli- im saradnicima. U njegovoj kabini okupili su se kapetan Beka Jon, Zaf Bredli, planetolog, kao i Frenk Kruger, brodski le- kar. Pitali su se zato ih je ovaj pozvao sve odjednom, to se uve- liko razlikovalo od dosadanje prakse. Neto krupno je rukovo- dilo zapovednikovom odlukom, svakako.

Drav upitno pogleda u kape- tana Jona. Ovaj spremno izloi trenutno stanje:

- Posada je kompletna i na svojim mestima, zapovednie. U geostacionarnoj smo putanji nad Eufirom. Nema vidljivih tra- gova masovnijih pokreta ple- mena Eufiraca, kako smo dobili snimljene pozicione podatke od lansiranih sondi. Baza posled- nje ekspedicije nalazi se u ko- liko-toliko ouvanom stanju.

- Dobro - odvrati Drav. - To e omoguiti sadanjoj ekipi

6

da Ima polazni poloaj za dalje napredovanje. Jo neto?

- Oprema je spremna i u lan- sirnim amcima. To je sve.

- Sta vi imate da kaete, Zafe? - okrete se Drav ka pla- netologu.

Visoki, sedi ovek, sa orlovs- kim nosom kojj se sputao go- tovo do same gornje usne, ko- at i krupan, progovorio je si- gurnim baritonom:

- Nita vie ne znamo o sa- moj planeti nego do sada. U at- mosferi nije dolo do bitnijih promena, od poslednjeg naeg susreta sa Eufirom, ali to ostaje kao prilino nepouzdan mome- nat.

- Objasnite to - upade Drav.

- Kao to znate, zapovednie, prve dve ekspedicije su bile kompletno androidske...

- I trea je - nadoveza se Beka Jon.

Zaf Bredli klimnu glavom. - Da, znam. Ali, jo uvek nemamo pouzdanijih pokazatelja da je Eufir glavni krivac za njihovu propast...

- Trenutak! - oglasio se iz- nenada Frenk Kruger, pogle- davi upitno u Drava i nemo za- traivi dozvolu da nastavi.

- Eecite, Frenk ree Drav.- Svako miljenje, ako sadri neto novo i pouzdano, dobro- doloje.

- ao mi je, Zafe, ali morao sam da interveniem. Zapoved- nie - nastavio je, okrenuvi se ka Dravu - mislim da smo ispu- atili injenicu koja, moda, moe da baci novo svetlo naJrve dve neuspele ekspedicije. a sam neposredno zaduen za androide ovde, ali sam u sa-

mom toku celokupne an- droidske industrije na Zemlji. Svi podaci nam datiraju upravo sa Zemlje i...

- U tom smislu sam i ja hteo neto da kaem... pobuni se Zaf Bredli.

Drav intervenisa!- Vi ete kasnije, Zafe. Nasta-

vite, Frenk.Kruger se nakalja. Krhko

telo nije pratilo iv duh koji je grabia stalno napred. Oi su mu sijale dok je govorio, a ruke ne- prestano gestikulirale.

- Eufir je moda izvrio neo- ekivani uticaj na androidske ekipe. To moda govori da bi takode uticao i na ljudske poten- cijale...

Ostali zamrmorie. Drav je pomno pratio Krugerovo izlaga- nje. Njegove potajne sumnje dobijale su konkretnu potvrdu.

- ..stog8, i nita ne riziku- jemo. aljemo androide, jer ljud- ski ivot je suvie dragocen i nezamenljiv. Sada smo naili na problem. Operacija ni satfa ne mora da uspe...

- Uspee! - upade Beka Jon.Drav ga pogleda. Ni traga

sumnje na tom isklesanom licu. Odmerio ih je redom a zatim progovorio:

- Ovoga puta neto je bitno drugaije - ree. - Mi ne smemo da promaimo, mislim na ekipu koja e se spustiti na Eufir, ekipu koju emo mi spu- stiti na planetu. Sve su to an- droidi, takoe, ali ovog puta ima dosta izmena...

Smekao se, uivajui u njiho- vom iznenadenju i neznanju. Utisak je bio potpun.

- Moramo da saznamo jesu li Eufirci suvie brzo uznapredo-

vali, toliko da su mogli da nasrnu na Zemljane, pa makar to bili i androidi. Jer, ako su u stanju da spoznaju o emu je re, to lino smatram nemogu- im, onda predstavljaju veliku opasnost. Ili je re o drugom, o neemu to je otpoeo Bredli a zavrio Kruger. Eufir... Da li atmosfera planete sadri neto u sebi to nije bilo otkriveno, supstancu koja deluje usporeno kroz vreme? Neto to je izma- klo naim analizatorima? Da li je to uticalo i na kraju izvrilo potpunu konfuziju kod an- droida i nateralo ih na samouni- tenje ili neki drugi oblik pre- stanka funkcije?

- Zapovednie... - dis- kretno je upao Kruger. Ako dozvolite, samo jedan poda- tak... Androidima to nikada nije ugraivano. Mislim, ta mo- gunost samounitenja.

Drav nikada nije voleo da ga prekidaju. Presekao je pogle- dom Krugera, koji se zakalja.

- Znam - ree hladno. - Ali, dopustite mi da zavrim...

Kruger se ujede za usnu.- Oprostite - promrmlja.Drav nastavi:- Neto se desilo. ta? Ova

ekipa jednostavno mora to da otkrije! Naredenja sa Zemlje su vrlo precizna i konkretna: Eufir se mora najhitnije pripremiti za kolonizaciju! Nikakvih daljih odlaganja!

Na licima prisutnih itao je smeu oseanja odradoznalo- sti do uznemirenosti.

- A Eufirci? upita Beka.Dravova obrva se neznatno

pomeri nagore.- Eufirci? Ko pita za

Eufirce? To nije na problem...&

Mi moramo da stvorimo si- gurnu i trajnu bazu. Iza nas, oni koji dolaze, pobrinue se za to pitanje. Suvie su, najad, primi- tivni da bismo o njima sada ra- spravljali.

- Svakako, svakako zabrza Beka Jon. - Nisam mis-lio...

Drav odmahnu rukom.- Nevano, Beka. Idemo da-

lje. Predlaem da preemo do nivoa na kome se nalaze hiber- nacione komore, tamo su an- droidi. Ostatak ete uti upravo tamo. I biete uvereni da je to jedino i pravo reenje.

Uurbanost osoblja nita se nije poveala kada se pojavio zapovedriik Drav praen ost- alima. Suvie dobro su znali svoj posao. Ogromna prostorija bila je podeljena u mnotvo kap- sula koje su odravale mini- malni dotok ivota. Nebrojene svetiljke su titrale, sa ekrana se trenutno moglo saznati stanje svakog hibernizovanog. Ead maina nije se uo, sve je obav- ljano u besprekornoj tiini.

Kao metalna grobnica, po- misli Zaf Bredli. Nije voleo ovo mesto, ali androidska tela nisu mogla da podnesu skokove bez opasnosti od trajnih oteenja njihovih organizama. Morali su da ih hibernizuju i tako ouvaju do cilja.

Normalizatori su ve bili u dejstvu, temperatura androids- kih tela se penjalk i uskoro je predstojala kompletna reanima- cija. Zauli su se zvunici koji su pozivali osoblje da pristupi operaciji oivljavanja

Drav povede svoje pratioce u zaklonienu, ali prozirnu kabinu.

- Odavde sve moemo da posmatramo ree . Rekao sam da sledi nastavak, pa, evo ga... Ovi androidi se fiziki po bilo kojoj osobini nimalo ne raz- likuju od ranijih. Nijedan detalj. tavie, svi su verna kopija sva- kog lana posade na Konkvi- stadoru!

Radoznalo je posmatrao zbu- njenost na licima Zafa Bredlija i Beka Jona. Ovaj poslednji ne izdra:

- Ali, to je smeno! Ne mislite li, zapovednie, da...

- Znam ta hoete, Beka! - grubo ga prekide Drav. Poz- nat mi je antagonizam koji je u vama prema svakom androidu, ali tu niste usamljeni. Ni ja ne mislim drugaije. Meutim, sada se mora prei preko poje- dinanih nezadovoljstava. Na Zemlji je prihvaen i odobren upravo ovakav moj plan. Svi androidi, koji budu dole poslati, verna su kopija svih nas! To je jedan momenat...

- Ima ih vie, zar ne? - upade Kruger. Ne prestajete da nas iznenaujete, zapoved- nie. To nije ni meni samom bilo znano.

Dravovo lice sauvalo je oz- biljnost.

- Naredenje je bilo najstroe, tajna se morala sauvati. Da se neto dogodilo brodu, tajna bi ostala u mojoj glavi. Smatrao sam, pri predlaganju plana, da bi potpuna fizika slinost an- droida i ljudi mogla pojaati kompaktnost ekipe na tlu pla- nete.

- To je sve? - upita Bredli.- Ne odgovori Drav. Ne,

to nije sve. sva&i anaroia, koji nosi lik bilo koga od nas - tu je napravio kratku pauzu, prele- tevi oima po prisutnima - svaki android, ponavljam, pose- dovae i izvesne psihike oso- bine identinog ljudskog bia.

Ostali su utali. Drav pritisnu taster na svom runom komuni- katoru i odtampa ifrovano naredenje. Ubrzo zatim u pro- storiju je uao Nil Graus, brod- ski kibernetiar. Onizak i suv, guste i sjajne, crvene kose. Na- mestio je naoari na nosu i upitno pogledao u zapovednika Drava.

- Zvali ste me? - upita, ta- nije proguna.

Drav klimnu glavom.- Znam da ste prezauzeti,

Grause, ali ukratko objasnite ta se podrazumeva pod psihi- kom implantacijom.

Graus duboko uzdahnu i rstima proelja svoju gustu osu. Ovo je ponavljao po ko

zna koji put. Samo, ovoga puta to je bilo jasno nareenje od samog Drava.

- Plan je razraen do u tan- ine i kompjuterski mnogo- struko proveravan. Mogunost greke praktino i ne postoji. Svaki android e nositi fizike i psihike odrednice davaoca. Bie mu kompletno implanti- rana dominantna crta ljudskog bia.

- Kako? - upita Zaf.- Jednostavno. Ako je, pretpo-

stavifno, neto puklo u meusob- nim komunikacijama izmeu prve dve ekipe, nije postojala mogunost bilo ije interven- cije, ili eventualne arbitrae. Androidi su se vladali u okvi- rima sopstvene programirano-

9

sti. Verujemo da je dolo do kon- tradikcije, kratke i brze, ali sa krajnje fatalnim ishodom. Tela androida su nam poznata u naj- sitnijim detaljima, mozak, meu- tim, jo uvek ne. Moda je, usled nepoznatih sastojaka atmos- fere ili tla Eufira, dolo do otka- zivanja najbitnijih funkcija u mozgu androida i cela stvar je pukla.

- Konkretizujte prekide ga hladno Dravov glas.

- Hm, da... - Graus se na- kalja. - Dakle, dok smo svi bili u kratkotrajnom snu pri posled- njem skoku, brodski kompjuter je preuzeo rukovoenje un- apred predvidenom operaci- jom. Preuzeo je ulogu usaivaa izvesnih naih psihikih kom- ponenti u mozgove odabra- nih androida.

- Tako - promrmlja Beka Jon. - Neko je petljao po mom mozgu i...

- Ne bulaznite, Beka! vi- knuo je Drav. - Ovo je vojni zadatak i nareenja se moraju u potpunosti potovati! Graus je imao moje naredenje! A ja sam ih primio na Zemlji! Ne elim nikakvo daljnje prekidanje, jasno?

Lice Beke Jona obli se purpur- nim crvenilom. Samo je dugi oi- ljak bio sablasno bled na Ijubia- stoj pozadini. Uutao je i povu- kao se u stranu.

- Nastavite naredi Drav.- Strah oficira je suvian -

nastavi Graus. - Kompjuter je odabrao samo one psihike de- talje koje smo mi isprogrami- rali iz naih dosijea. To je bilo potrebno radi potpune reljefno- sti. Svaki android ima, to jest poseduje svoju individualnu,

10

androidsku linost. Programi- ran je za odreene zadatke, kao i da reava sve probleme koji pred njim iskrsnu na Eufiru. Nae psihike implantirane komponente su samo ideje vodi- lje.

- Neto kao katalizator? - upita Frenk Kruger. Njega je sve ovo zabavljalo. Nije oseao nikakvu paniku, kao Beka Jon, zato to je kompjuter prebirao po njegovim mislima.

Graus popravi naoari koje su se za milimetar pomerile.

- Pa, i to... vie kao alter ego, kao presudan uticaj u pretpo- stavljenim kriznim situacijama, kao odluna volja. Oni je uosta- lom i imaju, da li me pratite, ali mi, to jest naa implatirana deli- mina psiha, mi emo biti pravi gospodari.

- Da ree Drav. Sada vam je jasno, mislim. Svima - dodao je pogledavi u Beku Jona. Ovaj uvue glavu u ra- mena. Nije mu prijalo malopre- anje prekorevanje zapoved- nika. - Ovim emo u potpuno- sti neutralisati svako iskakanje od plana usled moguih an- droidskih greaka. Oni toga, pretpostavljam Grause, nee ni biti svesni, zar ne?

- Ni u jednom trenutku, zapo- vednie. Sve, pa i pojavu neega to trenutno prkosi njegovoj proceni i usmerava ga na drugo delanje, svaki od njih smatrae pojavom sopstvene vie, kvalitetnije svesti, nove ideje i slino...

Ove rei ostavile su dubok uti- sak na sve sem na Drava On je od poetka bio upoznat sa svim momentima plana.

- Sada ste svi upoznati sa planopn. Ostali e biti kasnije, u toku izvoenja operacije. Vreme je da se nastavi sa kon- kretnim realizovanjem zamisli- ree Drav. - Pridravanje predvienih zadataka obaveza )e za sve. Brod je u neometanoj orbiti, moan i siguran kao i same zvezde oko nas. Mi se mo- emo prepustiti praenju an- droida...

- Mislite li, zapovednie, da u potpunosti moemo da pratimo svog androida? - upita Kru- ger. - Ne postoji li opasnost od iznenadnog iskakanja?

- Ni najmanje - odgovori Drav. - Svi androidi su najo- preznije procenjeni i ispitani. Nae psihiko oko kontrolisae svakog. Imae autonomiju po- kreta, hodae, posmatrae, do- ivljavae i mislie da je sve to njihovo sopstveno delo. Ali, iza njih stajaemo mi sami. To je odgovor, Krugere. I jo neto, na kraju... Pre nego to se svako od nas prihvati osmatranja i praenja.

Drav upitno pogleda Grausa.- Ostalo je da ujemo i pos-

lednju injenicu - ree.Graus proisti grlo.- Da - ree sigurnim gla-

som. - Radi se o tome da su svi androidi doplgengeri. Niko od njih nee to nikada uspeti da sazna.

- Hoe li to ostaviti neke pos- ledice na nau sopstvenu psihu? - javi se kapetan.

Drav odmahnu glavom. Ne- odvratio je. - Takva mogu- nost je iskljuena. Biemo pove- zani psioniki sa androidima, ko|l su istovremeno nosioci du- ple pslhe, autonomne i nae,

dominirajue. Potrudite se da u tom procesu otvorite svoj um to vie, da uronite u androidsku psihu... Da li me dobro pratite?

Prisutni zaklimae glavama. Graus se ubaci:

- Kao to je zapovednik na- pomenuo, doplgengeri su izvrsni kao prijemnici, ali ni- kako ne mogu biti emitori. Nai su kao otvorena knjiga, kao prazne stranice. Moemo u njih da upisujemo to god budemo eleli.

- Ne! - prekide ga Drav. - Nikakva dodatna stimulacija nije dozvoljena! Potrebno je samo kontrolisati i reagovati na nepoznate opasnosti odlu- nim i konkretnim sugestijama. Samo to.

- Razumeli smo, zapovedni- e! - uzviknu brzo Beka Jon. Drav ga pogleda i klimnu zado- voljno glavom.

- U to sam ciguran, Beka. Plan je savren. Svi vi biete pod mojom komandom i tamo doie, na Eufiru. Biemo i dalje kompaktni, kao i ovde na Konkvistadoru. Kao maina, kao jedno bie.

Na Dravovim usnama ocrta se osmeh, ucUao leden i svirep, sraunat da opomene.

- Navikli ste na disciplinu, oputanja ne sme biti. Eufir je sve pre nego li raj. Ipak, obea- vam vam i puno zabave, sve ono ega na brodu nema. A sada, hajdemo. Reanimacija je pri kraju. Brod je u orbiti, obezbe- en i siguran, a mi treba da bu- demo uz sVoje doplgengere. Do kraja ove operacije. A tada...

Drav se prekide i zagleda u zelenkastu kuglu koja se vrtela ispod njih na ekranima letilice.

11

- A tada Eurif vie nee pred- stavljati zagonetku - promrm- lja. - Jednom zauvek.

2.

Udarac protresao je telo, za- tim jo jednom, drugi. Sve po- prima ustaljen hod ritminosti. Shvatam, dok mi misli poinju da krue kroz probueni mozak srce je hvatalo stari ritam.

Budio sam e. Seanja su jonastimina i vrela, ali spletovi odgovora hrle u moj otvoreni um. Ja sam Drav, oko mene je moja hibernizovana posada koja se budi. Vreme je.

Saekao sam jo nekoliko trenutaka, sve dok nisam osetio povratak potpune snage. Poku- ao sam da prizovem u seanje ranije povratke iz hibernizova- nog sna, ali moje pamenje mi to ne dostavlja, kao tamna jama bez dna, nita ne uspevam da dohvatim. Vremena za neko dugako ramiljanje nema, moja kapsula je otvorena i zvuk i boje preplavljuju me. Ustajem.

Pre ili kasnije, svi e se povra- titi, moje buenje je, shvatam, podeeno kao prvo, moja reani- macija i ulazak u svesnost su primarni. Izlazim iz ogromne hibernacione prostorije, sa mnotvom kapsula i preiazim u hodnik. Jedno po jedno ali veoma brzo, seanja se vraaju. Poznato mi je sve, ili gotovo sve.

Komandni most. Tamo je moje mesto, mesto Drava, zapo- vednika broda. Sve je u bespre- kornom redu, samo sijanje ne- pogreivih skenera, releja za vezu, radara za dubinsko osma- tranje, silesije ekrana i svega onoga to ini mehaniku duu

Konkvistadora spremno je za metie. Seo sam u komandnu sto- licu i osetio onaj poznati, oseaj moi i zadovoljstva koju je ta mo donosila. Sve je pod mojim rukama, pripravno na dodir mojih prstiju, glasa.

- Gde smo? - pitam, mada mi je odgovor poznat. Ne i u nje- govoj svoj sloenosti. A detalji su mi neophodni. Brzo prover- avam stanje u hibernacionim kapsulama sve je u redu, ve- ina posade je budna i vraa se na svoje redovne dunosti. Brzo i bespogovorno. Ulaze, kratak naklon, i zauzimanje svojih me- sta.

Odgovor na moje prvo pita- nje zatitrao je na ekranu komp- juterskog terminala. Slova pro- miu, ali ih moj um brzo prih- vat&. Isto blista i na drugim ekranima u komandnoj prosto- riji, svi moji Ijudi se upoznaju sa podacima.SNIM UENA PORUKA. PRIORITET.

Planeta u ijoj je orbiti brod klasifikovana kao Eufir. Zvezda crveni div. MJasifikovana kao/ Titanus. Eufir pogodan za kolonifaciju. KRAJ.

- Zato smo ovde? - otku- cao sam po slovnim znakovima. Znao sam. Ipak, nije tetilo da svi jo jednom spoznaju vanost nae misije. Moda i presudnu za dalje planove Zemlje.NASTAVAK SNIM UENE PORUKE

Ovo je trea misija. Prve dve kodirane kao neuspele. Brod je u automatskom reimu i potpuno bezbedan u orbiti kojom krui.Oprema je spremna. Lansiranje poinje odbrojavanjem na znak zapovednika misije, Drava.KRAJ SN IM U EN E PORUKE.

12

To je bilo dovoljno. Na licima prisutnih video sam samo vrstinu i reenost. To je bila dobra posada. Iskljuio sam ter- minale ostalih i iznova pregle- dao kompletan snimak, name- njen samo meni. Dve ekspedi- cije su se pokazale kao potpuno neuspele. Svi lanovi posade nestali su na planeti i o njima nismo imali ni glasa. ta se do- godilo?To je trebalo da mi otkri- jemo.

Jo jednom sam proverio automatski reim broda a za- tim izdao kratko nareenje:

- Cela ekipa u lansirni od- sek. Ponavljam: cela ekipa u lan- sirni odsek!

Bilo je krajnje vreme da upoz- namo Eufir.

Beka Jon, moj pomonik i desna ruka, sedi iza mene. Glas mu je rezak, govor jednostavno kratak. Lice mu je sada kruto, a oiljak isturen svojim crveni- lom. To znam i da ga ne pogle- dam.

- Da li zaista elite da brod ostane bez ijednog lana po- sade, zapovednie?

Sumnja u glasu. Neko bi to protumaio prevelikom brigom, neko ko ga ne bi poznavao kao ja. Odgovaram-,

Kompjuteri su mnogo pouz- daniji od svakoga od nas. Puta- nja i orbita su izraunate i tu ne postoji mogunost greke, Beka. Uvaavam tvoju brigu, ali ko- nana odluka je samo. moja. Svi smo. potrebni na Eufiru. Zar moram to heprestano di ponav- Ijam?

Intonacija mojih rei je pri- metno omalovaavajua i sa res-

kim prekorom. Beka je iza mene, ali znam da mu je sada lice odraz unutranjih oseanja. Oiljak je sada jo uoljiviji.

- Nisam mislio da...Prekidam ga.- Dunosti'svakog lana po-

sade su vrlo jasno izdiferenci- rane, kapetane.

Kapetane...Takvo oslovljavanje znai da

sam ga spustio stepen nie. On to shvata i u rei mu se uvlai strah. Dugo se pravda. Sluam ga, jer me to trenutno zabavlja. Nae Ietilice klize kroz atmos- feru, sa maksimalnim ublaava- njem prodiranja. Suspenzori su jaki i to ublaava sputanje, energija nam ne predstavlja problem. Analize su pokazale da e sirovog goriva biti dosta na Eufiru.

- Eufir je suvie vaan u tka- nju planova imperije - nasta- vio sam. - Ne sme se dozvoliti da ita ostane neispitano i neob- janjeno. Ponavljanja bi vodila novim grekama, ove gubitku prestia ili zaustavljanju ek- spanzije. Ov*i planeta je samo zrno u velikoj gomili, aii moda bitno.

- Slaem se sa vama, zapo- vednie - glas Zafa Bredlija, planetologa, nastavio se na moje rei. Odobravam mu na- stavak pokretom ruke.

- Eufir je nepoznanica, mada je vrlo detaljno i paljivo istraen. I pored svega, dve mi- sije su pretrpele katastrofalni neuspeh. Ako je u pitanju neto od uticaja same planete, to mo- ramo da ispitamo i klasifiku- jemo. U sv^miru postoji jo mnotvo planeta slinih Eufiru.

- Tano, Zafe - rekoh. -13

Upravo to emo i uiniti.- A populacije? - upitao je

Frenk Kruger.- Ne predstavljaju nikakav

problem. Suvie smo tehnoloki, nauno i kulturno superiorni. Moda e doi i do svojevrsnog oka.

- Sindrom bogova? - uba- cio se Bredli.

- Moe i tako da se predstavi- rekoh. To samo moe da koristi naim krajnjim cilje- vima. Eufir mora da bude spre- man za kolonizaciju.

Dalji razgovor se prekide, jer letilica upade u snanu atmos- fersku turbulenciju.

- Pribliavamo se tlu - ree Nik Storm, koji se nalazio za komandama astrodeta. - Kon- takt za tri manje sedam vre- menskih jedinica. Ukljuujem odbojnike. Sad!

Naa sedita su obezbeena i mi sve to oseamo kao blago drmanje. Snana maina see vazduh a mlaznici su stvarali potrebni potisak, koji je neutra- lisao snano steeno ubrzanje.Udar o tle obavestio nas je da je prizemljenje izvreno.

- Nula-nula - ree Storm. Letiliea bezbedno prizemljila. Ostale dve se pridruuju.

- Okolina? upitah.- Kompjuterski izabrana.

Prostrana istina, oiviena gu- stim umama. Atmosfera po- godna za udisanje, bez vidljivih primsa tetnih naterij*. Nema r**elrovanih Mkretnih a b fr- l A k fcma H A mtk

I m B jW nli.- ldu im o - nardnih od-

seno. - Beka! Fr*uomi zapo-14

vednitvo nad ostalim posa- dama i organizuj brzo ra- spremanje opreme i materijala!

Okrenuo sam se ka Suli, navi- gatoru.

- Koliko smo udaljeni od stare baze?

Odgovor je odmah doao.- Sedamdeset tri zarez osam

terenskih jedinica.Razmiljao sam dok sam otva-

rao izlazna vrata. Iskoih na tle Eufira i duboko udahnuh vaz- duh. Pa, bilo je podnoljivo. Nebo se oblailo, bilo je kasno popodne. Ovaj prostor je pred- stavljao idealno mesto za uzleta- nje i sletanje astrodetova. Raz- daljina od sedamdeset tri zarez osam terenskih jedinica odgova- rala je nameni.

- Astrodetovi ostaju ovde. Sva oprema ide sa -nama do stare baze koju emo preure- diti. Postavite energetske odboj- nike i automatske radare-izvi- dae. Nifa ne sme da ugrozi nau vezu sa matinim brodom! naredio sam.

Postupali su kao dobro ukom- ponovana ekipa. Udarci mog srca govorili su mi da u meni, sem primetnog uzbudenja, postoje i nemir i neizvesnost Pretpostavljao sam da su se i prethodne dve misije prizem- Ijile upravo ovde. Blizina baze govorila je mom miljenju u pri- log. ta je zatim sledilo? ta je prouzrokovalo njihovo unite- nje, propast, neuspeh misije?

Stepo sam i onaatrm> ivice

bofa. ta ipattra koi* m nisu *- fle opaziti na matinoj planeti.

Atmosfera Je verovatno sara- vala 1 izvestan, mada po nas za- nemarljlv, procenat nepoznatogf[asa. koji je izvoio ovakvo pre- amanje svetlosti. Disao sam i osluikivao, dok su moji poti- njeni brzo delali. Sa ovakvom opremom i naoruanjem imali smo vatrenu mo male armije. A svi pokazatelji su govorili da ne postoji civilizacija koja bi nas mogla ugroziti. Ni Eufirci sa svojim gvozdenim kopljima i maevima.

Ali, zato su prethodne dve misije propale?

Nisu nita manje bili naoru- ani ili opremijeni. Pokazatelji su mi govorili da je uigranost ekipe bila na zavidnom nivou. A ipak, propali su u nepoznato.

Odsean korak iza mene na- javljuje Beku Jona. Okreem svoje namrteno lice ka njemu. U oima mu vidim da se boji. Cega? ta je to video na mom licu? ta to lagano izbija iz moje unutranjosti i preplavr Ijuje me? Kad bih i sam to znao...

- Dakle? - upitah.- Sva oprema i oruje je isto-

vareno iz skladinih prostora letilica Vaa dalja naredenja, zapovednie?

Taj ton prilii nekome ko stoji uz mene. Doputam da iskra zadovoljnog osmeha sklizne sa ivice mojih usana Kratak ble- sak Btekinih zenica govori mi da je uOio znak.

- Unitite sve tragove i obez- bedite brodove. Nita, ponav- ljftm, apsolutno nita prirodno i materijalno ne sme ih ugroziti. Ne elim da neka zvejr ili grupa radoznalih divljaka upadne i

oteti nau vezu sa Konkvista- dOrom, jasno?

Kruto klimanje glavom. Beka Jon sve uje, sve shvata

- Sva posada za deset vre- menskih jedinica pod punom spremom! Izvriu smotru. Oprema u sredini grupe, sa dva bona obezbeenja. Razdaljinu do stare baze prevaliemo li- nim sredstvima kretanja Ho- dom, dakle. Dva analizatora napred, dva sa strane, dva po- zadi. Kompletna i neprestana veza. Izvriti!

Lupnuo je petama i klimnuo glavom. Otputam ga brzim kli- manjem i okreem se udalje- nim umama. Senke se izdu- uju, a udni spletovi oblaka jure nebom. Eufir opet na sebi ima doljake sa zvezda. ta je uinio sa prethodnima? Nisam znao, ali zakleo sam se da u to saznati po bilo koju cenu.

Osetio sam silno zadovoljstvo pri toj pomisli. Ja. Drav, uiniu tako. Hteo sam da analiziram iznenadni poticaj zadovoljstva samim sobom, ali me neto od- gurnu od toga. Moj hladni, anali- tini um odiuio je da postoje prea posla Ostali ekaju.

Bili smo tu i ja sam namera- vao da i ostanemo. Sve dok ne saznam ta je Eufir ili Eufirci, uinio prethodnim misijama. A kada to ustanovim imau i mo- gunosti da odmerim zasluenu kaznu. Mada se graniilo sa nemoguim, snano predosea- nje je kolalo mnome.

Ma kako bili primitivni, Eufirci su morali biti umeani u propast ekspedicija. To je uda- ralo u mojoj unutranjosti, u mozgu, teralo moje misli da se

15

uzburkaju. Kazna, da. Onda e bolni bi kazne pasti po njima.

Neto je prostrujalo kroz moju glavu. Da, zadovoljstvo, ushienje, toplo nestrpljenje. Pi- tanje i odgovor.

Kazna, bi, Zemlja.3

No na Eufiru obiluje zvu- cima. Sumske ptice, udaljeni krici zveri koje trae svoj plen, sve to promie mimo nas. Jedan od analizatora, koji je iao na- pred, dolazi do mene.

- Uhvatili smo u snop tra- gaa dva humanoidna bia. Pretpostavljam da su domoroci, odlutali od svog plemena, ili u nonom lovu, zapovednie.

- Jesu li vas opazili?- Nemoguno. Daleko su tri

terenske jedinice, ali se kreu n naem pravcu. Mada delujemo to tie, ipak proizvodimo izve- stan um, kada laserski mlaz raskruje prostor ispred. Ver- ovatno su neto uli.

Razmislio sam za trenutak. Moda nam ti Eufirci mogu dati izvesna obavetenja. Ili je vreme da se suoe sa bogo- vima koji su pristigli.

To je bilo odgovarajue ree- nje. Upravo to!

Bogovi su stigli. Dolo je doba kazne.

- Uhvatite ih - rekoh. - i- ve! elim da imaju neoSteene mozgove kada izvrimo analizi- ranje i ispitivanje. Beka! vi- knuh u svoj mikrofon u lemu.

Beka se stvori kao senka:- Zapovednie?- Zaustaviemo se ovde

pokazao sam rukom oko sebe. Bilo je dosta prostora za sme- taj svih.

- Ovde? Ali, zar neemo u bazu prole misije?

Prokletnik! Ponekad me je tre- nutno izvodio iz takta svojim nepotrebnim pitanjima. Osetio sam veliki bes i iz mene provali:

- Idiote! Zato uvek rasprav- Ija o mojim naredenjima? Mogu to da shvatim kao suprot- stavljanje, razume? Naredio sam zaustavljanje i to znai da emo se ba ovde zaustaviti! Ne elim raspitivanja, suprotstav- ljanja, pitanja. elim bezuslovno pokoravanje mojim nareenji- ma! Imam ovlaenja da kaz- nim svaku neposlunost jo u korenu!

Stajao je i buljio u mene. To lice ispod lema bilo je obliveno crvenilom, znao sam. Usred tame, njegove beonjae su se sja- jile. Da li me je mrzeo, dok je slu- ao moje pretnje i uvrede? Ver- ovatno, ali uz mrnju je iao i strah za sopstvenu kou. Nije sumnjao da mogu da ga estoko kaznim zbog ovakvog naruava- nja discipline.

- Nisam mislio da... - zamu- cao je.

- Dosta! - prekinuo sam ga.- Umukni, Beka! Ovo je Eufir, a ja pred sobom imam samo je- dan cilj: da pronadem uzroke propasti ranijih misija! Uni- tiu svakoga ko mi stane na put! Postaraj se da koristi mo- zak a ne jezik! Ponavljam: ovde emo provesti no! Izvri!

estoko je klimnuo glavom i okrenuo se. Malo kasnije nje- govi krici i urlanje dali su mi do znanja da na drugima iskaljuje svoj bes. Morau kasnije da se ozbiljnije pozabavim Bekom.

Pozvah Krugera:16

- Ovo je posao za vas, Frenk. Analizoator ispred nas uhvatio je u snop tragaa dva divljaka. Naredio sam da ih dopreme ovamo. Ulogoriemo se ovde za ovu no. Nema potrebe da se iscrpljujemo, a i elim odmah da izvrite kompletan medicin- ski pregled uhvaenih.

- Moja oprema je spremna, zapovednie. Biu gotov za neko- liko vremenskih jedinica. ta, u stvari, elite da uinim?

Dopustio sam da zajedljivost oboji moje rei.

- Nisam bio jasan, Frenk? udno. Va kompjuterski dosije govori o visokom koeficijentu inteligencije. Dakle, elim da ih potpuno ispitate. Telo, reakcije, um naroito. Zatim ih kondicio- nirajte drogom i prepustite Bredliju, planetologu. Pored ost- alog, strunjak je i za primi- tivne jezike i semantiku. On e izvui iz njih sve o ustrojstvu nji- hovog plemena.

- Razumem - odvratio je, ponien. Zato sam eleo da ih ' potinjavam i vie nego to je bilo potrebno? Nisam znao, ali to mi je priinjavalo izvesno zadovoljstvo.

- elite li jo neto. zapoved- nie? Otvaranje uma?

- Zavisno od potrebe. Ako Bredliju ide lako, nastaviemo tim putem. U svakom sluaju, neka aparati budu spremni. Droga i mehanika hipnoza po- jaae njihov mistini strah od nas. Prouiemo njihovu kosmo- goniju i zahvatiti i samu sr svih tih primitivnih verovanja.

- Koliko vas pratim, zapoved- nie, planirate i mesto za nas u svemu tome?

Potapah ga po ramenu. Gest dobre volje, ali i opemene.

- Neto slino. Ne znam ta je sa prethodnim ekspedici- jama, Frenk. A one nisu mogle da prou neopaeno na Eufiru. Kako i zato su propale? Moda, moda su pokuali da im se pri- blie na izvesnoj ravnopravnoj distanci.

- Smatrate to kao greku?- Presudnu. Primitivizam ne

moe da ide u korak sa moi. Lake emo upravljati njima ako postanemo neto neshvat- ljivo ili delimino prihvatljivo njihovim umovima. Kao bogovi, na primer. Mono i maglovito, kanjava i nagrauje, a nedodir- ljivo i neopisivo. Nisu nam po- trebni sukobi, ratovi, uznemira- vanja. Eufir pokoren i kolonizo- van!

- Shvatam, zapovednie. Biu spreman.

Pisak u mom lemu oznaa- vao je da analizator trai pri- jem. Otpustih Krugera i uklju- ih prijem

- Sluam - rekoh.- Dva objekta su ulovljena,

zapovednie. ta nareujete?- Dopremite ih odmah

ovamo. Iskljuih vezu i poz- vah Beku Jona. Kao da je samo na to ekao. Stvorio se vrlo brzo, pouen malopreanjim iskustvom.

- Objekti za anaiizu su uhva- eni - rekoh. - Svi ljudi neka se vrate iz izvianja. Na bivak osigurati energetskim prepre- kama.

- Izvreno reagovao je tre- nutno. Svi su u bivaku, osim dva analizatora koji su otili ispred. Oni donose objekte.

17

- Dobro je, Beka rekoh. - Hajdemo, vreme je da se div- ljaci suoe sa svojom neumit- nom sudbinom...

Dva tela su leala na improvi- zovanom, metalnom postolju. Kruger je zavravao analize tela, koje je predao oveku do sebe. Odmah mi je prosledio.

Kao to sam i pretpostavljao- niim, zaista niim nisu mo- gli da nas ugroze. Koeficijent inteligencije bio je vrlo nizak, fizika muskulatura nije bila dorasla naoj, reakcije uspo- rene i podlone nagonima i strahu.

Priao sam mestu analizira- nja. Kruger je oekivao dalja nareenja. 'Pozvah pokretom ruke Beku Jona i Zafa Bredlija.

- Vi, Zafe - rekoh - moete li da analizirate njihov govor i omoguite komunikaciju?

- Na alost ne, zapovednie- odvratio je. - Ne za ovoliko kratko vreme. Mogu samo da izvuem uzorke i kompjuterski, zatim, da se obrade od strane naeg strunjaka.

Opsovah u sebi. To se nije uklapalo u moje planove. Moj glas je bio hladan kao no oko nas.

- ta to ima da znai? Ispa- damo nesposobni kao i oni! Ja elim da se iz njih izvuku poda- ci! Krugeru!

Njegov glas ispod lema je zvuao piskutavo.

- Kakvi podaci, zapoved- nie?

Budale, nesposobne, neinven- tivne budale! Niko da pokae inicijativu, traak razuma! Bes

me je sve vie zaokupljao. Poku- ao sam da iznadem bilo kakvo prihvatljivo reenje.

- AkoTie moemo da komuni- ciramo, moemo li da im usa- dimo u mozgove spoznaju o na- oj moi?

Piskutavi Krugerov glas povi- sio se za jednu oktavu.

- Teorijski da, zapovednie. U njihove mozgove sa naom tehnologijom moemo svata da usadimo, i...

- Ne svata, Krugeru! Mo! Kaznu! Nagradu! To treba za njih da predstavlja otkrovenje!Mi nemamo stotine hiljada vre- menskih jedinica na raspolaga- nju, vreme ne radi za nas, za- pamtite to svi! Zemlja ne moe mnogo da eka! Eufir mora da bude istraen i oien!

Moj prst je pao na dva nepo- kretna, naga tela. utanje i un- ezverene zenice, mrak, zujanje energetskog tita okolo. Nasta- vio sam:

- Hou da oni budu misio- nari, da ire vest o dolasku bo- gova! Reenje stvari i pro- blema zbog kojeg smo na povr- ini ove planete mora da bude tesno u vezi sa ovim uroenici- ma! Posmatrajte ih, gledajte analizu njihovih tela na monito- rima - ta vidite? Zar oni mogu da se suprotstave naoj telesnoj i umnoj nadmoi?

Niko nije pokuao da deman- tuje moje rei. Bio sam uveren da tako i misle.

- Ne, zasigurno ne mogu! Pri- mitivni su, tek su ovladali izves- nim vrstama zastarelog oruja, u gvozdenom su dobu! ta to govori? Zar ma moe da se su- protstavi laserskom bacau, energetskom titu? Zar koplje

18

moe da skine sa neba astro- det?

Mrmljanje u mom lemu go- vorilo mi je da me prate i odo- bravaju. Nastavio sam istim, gnevnim tonom:

- Ne! Samo su mogli da u njima gledaju doljake sa neba, bogove! A ipak, nikoga od pre- thodne dve ekspedicije nema! Ja, Drav, zaklinjem se: to se nama nee dogoditi! Pretvoriu Eufir u plamen, ali saznau ta im se dogodilo!

Okretoh se ka Krugeru.- Odmah ponite sa usaiva-

njem!Kruger zapoe igru prstima

oko svojih aparata. Dva tela na podijumu poskoie od silnog napona koji udari u njih. Na- pregnuto sam posmatrao raz- voj situacije. Ako Kruger uspe, moi emo bar u ovu dvojicu da usadimo dolazak novih bogova, njihovu silnu mo kojoj su pri- sustvovali. Ii e ispred nas kao prethodnica, bie delimino ob- dareni znanjem a mistini strah uinie ostalo. To bi nam u svakom sluaju olakalo celo- kupan posao na Eufiru.

- Bredli! - viknuh u svoj mikrofon. - Moe li neto da iita iz ovih podataka?

- Pa, aparati pretvaraju mo- dane talase u prihvatljive kom- binacije predstava i slikovitih objanjenja. Poneto se moe uzeti kao izvesno.

- Da ujemo to to je izvesno- rekoh. Beka! Svi koji ne strftare ili nisu zaokupljeni ovim problemom naka se odma- raju! Mije potrekoo de se zadravamo u grupi!

Kapetan klimnu glavom i prosledi moje nareenje. Okre-

nuo sam se ka Zafu i oekivao. Ovaj je napregnuto pratio sim- bole koji su iskakali na moni- toru.

- Selo im je dvadesetak te- renskih jedinica udaljeno od stare baze. Smatraju je... pa, nekom vrstom tabua. Zabrana, smrt.

- Zato?- Nemam objanjenja, zapo-

vednie. Krugeru, pojaaj hipno- tiki napon, moda e se tada izvesne pojedinosti iskristali- sati. Ovo je moj prvi susret sa ovakvim nainom razmiljanja, ne mogu da analiziram bre.

- Postoji opasnost da objekti izgube ivotne' funkcije ree Kruger. - Uopte nisu priprem- ljeni za dubinsko prodiranje u njihov um.

- Pa, opijeni su, do vraga! - viknuh. - Bol je iskljuen!

- Telesno da, zapovednie. Ali, um im je otvoren. Pretpo- stavljam da mogu pojmiti ta im radimo. Mislim da oseaju preturanje po mozgovima. Uas- nuti su, reakcije tela su auto- matske, puls je ubrzan i ne mogu da pravovremeno korigu- jem srani pritisak. Mogunost kolapsa prelazi dozvoljenu gra- nicu za osamdeset procenata.

- Ne elim pretpostavke, Kru- geru! Ni bilo kakvo izraavanje milosra prema niim oblici- ma! Nastavite sa pojaavanjem hipnotinog napona!

Glas prve naredbe ubrzao je Krugerove pokrete. Trebalo bi ih podvrgnuti jo eoj isci- plini, to m hi morao u n&jsiioriie vreme da uinim, niaam teo la mi se poaa^a pretvori u krdo pobunjenika.

- Dakle, Zafe?. ..V, - . 19

- Nema nieg o prolosti... Ne mogu da dodirnem niti da otvorim neke zabrane.

- Zabrane? O emu to go- vori, do vraga?

- Postoji jako oseanje tabua u njima. Mislim da o nama misle kao o nekoj vrsti superior- nih bia, demona, ali otpor im je strahovito jak! Trenutak... ovo je neto o njim a... Nomadi su, ratoborni, kreu se sa mesta na mesto, goni ih nepoznata siia. Prohujali su mnogim mestima. Slave svoje bogove...

- Koje?- Simboli su vie nego li

udni... Mislim da su to prihva- tili od jaeg i monijeg plemena. Samo strah, strah i uas...

- Modani pritisak je na rubu, zapovednie - rekao je Kruger. - Dalje insistiranje moe samo da ih usmrti.

- Pojaaj do maksimuma! - naredih vrlo hiadno i vrlo la- gano. Kruger e prvi okusiti moj gnev. Ali kasnije, kasnije. Sada sam oekivao od Bredlija rezultat.

Tela su se tresla, a u oima Eufiraca video se goli uas. Ipak, Bredli je samo vrteo gla- vom.

- Ne, ne... ne uspevam da proniknem, zapovednie...

Pisak iz dva monitora pret- vorio se u slab um. Kruger po- die vizir svog lema.

- Kraj.zapovednieDrav. Nji- hovi uroeniki i primitivni umovi doiveli su snaan udar. Srce i mozak su zaustavili, sve ivotne funkcije.

Neto je puklo u meni, u mozgu mi je zasvetlelo kao pri eksploziji divljakog gneva. Ruka rui je skliznula ka drci20

lasera, a prsti su mi se skupljali i oputali. Ovaj pas se usudio da se izruguje sa mnom?

- Krugeru, - zakripao sam zubima odgovaraete u bazi za ovaj nerazumni propust! I spustite taj vizir na lemu! Beka! Unitite tela i spakujte aparaturu! Bredli, slobodni ste! Hou detaljan izvetaj i analizu snimljenih traka kada stig- nemo u bazu! To je sve!

No je odasvud, jedino san ne dolazi na moje oi. Sedim, raz- miljam. Mnoge misli me optere- uju, kojima ne mogu da proni- knem u sr.

Zato me pojedine stvari to- liko izluduju? Igram se sa svo- jim potinjenima, pretim i za- straujem ih. Postupam nelo- gino i nasilno, smrt urodenika je pre svega moja greka, ali naredio sam produetak ispiti- vanja. Ipak, zato nisam izvu- kao laser i usmrtio Krugera, kada je deo mene oajniki to eleo? Prsti se nisu sklopili oko drke smrti.

Moda je sutranji, prvi dan na Eufiru donosio neke od odgo- vora koji su mi bili potrebni. Ili naputena baza koja je bila pred nama. Progutah pilulu za san i zaklopih oi. Bile su ipak potrebne dve.

4Oslukujem no na Eufiru.

Sam, okruen drveem. Blaster u mojoj ruci je spreman, moj analizator i pokaziva toplote govore mi da nieg opasnog nema u blizini. Sve je mirno oko baze.

Drugi mesec Eufira proticao je. Naili smo na prainu, zabo-

rav, ieznue. Nigde ni znaka nasilja, ruenja, ali otili su i nestali. ta im se dogodilo?

Naredio sam potrage. I moji Ijudi su tragaii.

Naredio sam napad. I mi smo napali. Selo iz kojeg su dospela dva divljaka napadnuto je. Se- am se... No budi seanje...

... Upali smo iznenada i izaz- vali uas. Naa odela, pojaani glasovi. izgled, smrt koja je izle- tala iz naih oruja, sve je to pa- ralisalo Eufirce. Otpor je bio besmislen, ali izazvao je moj bes. Kada su se moji ljudi smi- rili, niko vie nije bio za analizu. Spalili smo sve i dim se visoko podigao.

Ostavio sam taj znak za druge. Bogovi su stigli da kazne. Eufirci e morati da razumeju. Ovakvu pusto nijedno njihovo pleme nije moglo da proizvede.

Tragao sam dalje za njima Nisam objanjavao, postavljao nova verovanja. neto me je go- nilo da sejem uas i strah. Tre- balo je naterati divljake da pro- klinju as kada su nasrnuli na moje prethodnike. Ovo je bio bi, kazna, osveta. Ovo je bila Zemlja...

Moji ljudi su u bazi, zabav- Ijeni svojim razbibrigama. Ni- sam eleo drutvo nikoga, raz- miljam o neemu to je u meni, to me uznemiruje i grize. Lud sam i bolestan.

Moda to vide na meni, u plamu mojih zenica, u kaznama koje im odreujem ili bitkama u koje ih bacam. Traim samo bespogovornu poslunost i izvr- avanje svojih nareenja, nita drugo. Doputam im da ine ta ele u ostalim prilikama.

Ali, to ne umanjuje moje lu- dilo. Kako inae da objasnim oseanje koje me proima, obu- zima, slama? Mozak mi je as prazan, as pun slika, poda- taka... Besnim, urlam, padam u

. zanos, gasim se kao dah vatre na podivljalom vetru...

Gledam u blaster koga steu moji prsti. Silna mo je u njemu, boje munje koje padaju po ne- pokornim Eufircima. ta sam za njih - otelovijenje samog pakla, bog groma i munje, uas, kazna? A sam ne mogu da pro- - nadem izlaz iz stanja u kome se nalazim.

Da li da cev okrenem ka sebi i pritisnem oroz? Da li bi to do- nelo reenje? Ne bi. ujem svoj unutranji glas koji me smiruje, utiava. Potreban si Zemlji, Eufir se mora pokoriti. a, tako je. Vraam blaster u futrolu i okreem se nazad, ka bazi.

Eazgovor se prekida kada stu- pam u centralnu prostoriju u kojoj drimo duge razgovore i pravimo planove za pokrete. Sedam na svoje mesto. Moj po- gled skliznu ka Beki Jonu. Slu- am:

- Sve je spremno. Otkriveno je veliko selo Eufiraca. Pretpo- stavljamo da u njemu mora taiti i svetenstva ili pripadnika kulta za kojim tragamo. Za sada nema nijednog traga prole dve misije.

Polovini uspeh bolji je od neuspeha. Skreem pogled ka Bredliju.

- Moja analiza bie kom- pletna. Zarobljenici e moi da komuniciraju sa nama. Njihov jezik bazira se na sasvim dru- gim osnovama, ali jednom savla- dan nee prestavljati nikakav

91

problem za bilo koga od nas. Tei e dvosmerno, u oba pravca.

- Stanje je poznato rekao sam, saekavi da se pogledi( svih prisutnih sliju u jednu iu/ mene. - Situacija je ista. To naselje je veliko i predstavlja skoro mali grad, posmatrajui to znacima simbola i znaaja koji mu sami Eufirci pridaju. Tu emo izvriti na sledei udar. Zatim idemo dalje, i jo dalje. Nametnuemo sebe kao nove bogove. Analize pokazuju da Eufirci u sebi mogu proizvesti snano mistino podsvesno blo- kiranje, tako da ih smrt esto izvlai od naih ispitivanja. Ili su potpuno kontaminirani sta- rom religijom, ili je potrebno da ih jo detaljnije ispitamo.

- Vatra i bi su jedini jezik koji ti divljaci poznaju! - kate- gorian je Beka Jon. - Njihovi bogovi su bogovi unitenja! Na kult se sporo iri, ali ipak napre- dujemo, zapovednie.

- Istina, Beka Neemo uni- tavati sve, kanjavaemo samo neposlune, ali kazna e biti e- stoka. Traiemo samo da nas priznaju kao nove bogove, uosta- lom to e Bredli da preuzme na sebe! Zemlja e traiti rezultate, a ja rezultata nemam!

- Pa, ipak... - otpoe Kru- ger.

- Pa ipak, ta? Nita, Kru- geru, nita. Jo uvek ne znamo ta se desilo sa prethodnicima! Odbacio sam momenat da su ih Eufirci ubili, ali gde su? Naa pretraivanja idu sporo, Eufir nije mala planeta, a iz vazduha ne pokrivamo ni deset proce- nata. Malo nas je za siste- matsko traganje. Moramo da22

saznajemo od Eufiraca. Prethod- nici su morali da stupe u kon- takt. Tu lei jedini odgovor.

- Dolazi period kia oprezno nabaci Graus, crveno- kosi kibernetiar.

- Odmahnuh rukom.- Kie ili ne, naa misija ne

sme da se zaustavi. Kakvi bismo bili bogovi kad strahujemo od atmosferskih padavina? Glupo- st! Mi smo tu, na Eufiru, i izazi- vamo njihove stare bogove! Eu- imo njihova svetilita, palimo hramove i uspostavljamo svoju vlast i mo! Nita bolje ne uver- ava od neprekidne prisutnosti. Neka strahuju u svojim koli- bama i naseobinama, dolo je vreme bia i kazne!

Vidim kako moj govor nailazi na razumevanje, potvrdu, ushi- enje. Boj i vatra krui u njiho- vim venama, prastari nagon je pokrenut i nita ga ne moe zau- staviti.

Oseam pritisak u glavi koji se pojaava svake vremenske jedinice. Ustajem i izlazim sa kli- canjem koje me prati. Dobili su neto to je oduvek u njima, va- tru koja je vekovima bila zale- ena u grudima i mislima. Sada sam je ja, Drav, ponovo zapalio.

U hodniku oseam da mi glava bui, sve se okree i ja posrem. to pre do svoje sobe, do leaja i mira, sna. Ne sme niko da me spazi ovakvog, tetu- ram, sudaram se sa zidovima, ali prsti mi hvataju dovratak. Upadam i zabravljujem iza sebe. Zatim klizanje i pad u tamu...

5Kia, kia...Padala je danima, nedeljama,

mesecima. Uasni vetar baca

nam je kao snoplje u lice i to moe, estoko da boli. Daleko smo od baze, predaleko ak. Le- imo u blatu i grmlju i nepri- jatna hladnoa prodire ak i kroz naa zatitna odela. Da nije njih i nae opreme, bilo bi teko sve ovo izdrati. Eufir je pokazao svoje opako lice u ovo doba godine. Ali, svi smo mi ve- terani, leimo i ekamo.ekamo moj znak.

A ja oekujem da se neto desi u mojoj glavi to e me gur- nuti napred. Ostali gunaju iza mojih lea, ujem mrmljanje i odjeke njihovih potmulih rei u svom lemu. Znam da zavide onima koji su ostali u bazi, ali ja ih ne sluam. Ludi su i divlji, be- stijalni psi. Ne znaju ta je u meni, i kada bih im rekao samo deo toga... Ne! Ne! Nikada! Nji- hovi umovi, pretpostavljam, to ne bi izdrali. Ne bi mi povero- vali i znam kako bih zavrio. Neki to jedva ekaju, zbilja. Bastrgli bi me rukama, prstima, zubima i noktima...

Ali, ja sam se promenio. Mese- cima je to klijalo u meni, ruilo mi mir i san. Ako sam uopte imao san bez pilula koje sam gutao. To je bio neprekidni pa- kao koji je izgoreo sve dobro u meni.

Okrenuo sam se i pogledom preleteo preko svih njih. Sve su to stari vojnici, koje posm&tram kroz vizir na mom ratnom lemu. Svi izgledaju podjednako u zatitnim odelima, oklopljeni i ubojiti. Mogu da zamislim, samo da zamislim, kakav e uas uskoro da zagospodari umovima i telima ovih nesre- nika, tamo dole, u ovom prokle- tom naselju Eufiraca.

Znam sve to, takav sam i ja u poetku bio.

Sve dok nije nastupila pro- mena.

Bio sam isto tako tvrd i surov kao i oni, imao sam svoj cilj pred sobom i predano sam ga ispunjavao. Jedno ime uvek je odzvanjalo u meni, u nama...

Zemlja!Zemlja!Zemlja!Eufir, planeta koja nas davi i

pokuava da nas zabije u tle, prokleti Eufir, pobio je nae dve ekspedicije, masakrirao nae ljude, odbacio prijateljski pru- enu ruku. Zato smo mi doli.

Nai bacai i blasteri sejali su pusto medu Eufircima, koji su naletali sa svojim smenim gvozdenim sekirama, a zatim padali kao delovi suve trave. Kako se samo Beka Jon smejao pri tome!

Ili smo napred, samo napred i pokoravali ih redom. Padali su niice pred nama, oboavali nas, zaklinjali se u nas... Zahte- vao sam da se odreknu starih bogova, ruio sam njihova sveti- lita, padali su stari hramovi u oganj sa starim bogovima! Mi smo sada predstavljali njihove bogove!

Ali, nigde ni traga, ni najma- njeg traga od prolih misija. Ni rei, nijedne zabeleene poruke, makar najmanjeg nagovetaja. Nieg. Samo sumnja i sve vei bes u meni.

Bacam jo jedan pogled na svoje ljude. Beka Jon podie desni palac, znak da je naselje potpuno opkoijeno i da svi e- kaju samo na moj znak. Klimam i pokazujem golu aku. Jo pet vremenskih jedinica, jo pet

23

zemaljskih minuta, i pir moe da otpone. Izraz tvrde odiuno- sti sija na tim licima i prekriva sve ostalo u njima.

A ja se vraam opet sebi, kao i uvek do sada.

Bio sam dugo sam, sve dok nisam otkrio da to nikako ni- sam. Umalo tada nisam polu- deo, mislio sam da mi se sve pri- injava, svi ti glasovi u glavi, buncao sam, gutao antibiotike i svata pokuavao. Sve dok ni- sam shvatio istinu.

Nije to bio uticaj zvezde Tita- nus, nije to bio upliv Eufira, vaz- duh ili voda, ne, definitivno ne.

To neto je bilo u meni i inilo je jedinstvo sa mojim mislima, sa mojim umom. Po tome sam se potpuno razlikovao od dru- gih - niko od mojih ljudi nije posedovao sline simptome. .

Da li sam poludeo?Budio bih se u noi i izletao iz

baze, lupao glavu o tle i upao kosu. Demon iz mene nije izla- zio, demon koji me je izluivao. Jednom... jednom sam zgrabio blaster i prislonio ga na sleo- poonicu. Nita. Nita se nije dogodilo. Prsti mi nisu sluali vapaje i naredbe mozga. Ja ni- sam bio gospodar svoje volje. Zauvek.

Tada sam poeo da razmi- Ijam, smirio sam se. Moda je to u mojoj glavi, u mislima, zaista zasluivalo da bude sauvano duboko u mom mozgu, iako mi je stvaralo samo nemir> patnju i bol do tada? I zatim je otpoela kristalizacija.

Ja sam Drav.Android.Doplgenger. I iv i mrtav, deo

d'ugog coveKa 1 sam svo), seDe- vid, dvojnik, istovetnik. Drav, konkvistador, Drav osvaja u ine Zemlje.

Dosta s tim! Urlie u mojoj glavi moje pravo ja, ili bar ost- aci onoga to ja smatram da je rroj deo, moja volja. Kako to bedno i slabano zvui. Povuci oroz, uniti ga! Hajde! Hajde!

Cupam blaster i diem ga k elu. ujem li smeh u glavi? Ruka mi drhti, oseam kako mi krvni pritisak raste, vene mi iz- bijaju na povrinu, moja krv kljua a prsti estoko uranjaju u drku oruja. Pucaj, pucaj!

Samo, moja volja bledi za tih nekoliko beznaajnih vremens- kih jedinica, jai Drav preu- zima kontrolu i moje izbezum- ljene oi pronalaze zenice ost- alih oko mene, ruka mi se la- gano ispravlja i cev se uzdie u vlano nebo Eufira. Mlaz jona ike uvis...

Napad!Svi kao jedan iskau sa svojih

mesta i ukljuuju automatski zvune pojaivae na svojim le- movima. Nai glasovi sada su kao rika opora divljih kopolos pasa na Eufiru, kao grmljavina iznenadnog orkana, urlik ve- trova. Pomiljam na strah koji se sada raa i vije se u srcima Eufiraca. No je, zora tek priJazi ivicama naselja, iznenaenje je na naoj strani, jurimo, ju- rimo... i upadamo u iskopani rov!

Granje i svee iskopana zem- Jja propadaju ispod naih nogu i ja urlam u tim sekundama:

- Odbojnici! Obajnici!Mlaz zraka izbija iz velike

kepsule na naim leima i na iznenadni pad pretvara se u

24

iago spuStanje na dno duboke jame prepune otrog kolja i otrovanih gvozdenih vrhova eufirskih kopalja.

Gore! Gore svi! urlam i ukljuujem potisak na maksi- mum. Utisak je straan, pretpo- stavljam, Eufirci su nam, ne e- lei to, sami uinili ogromnu us- lugu. Sve se uskomealo, odboj- nici i potiskivai stvaraju nes- nosnu buku i podiu nas, stvara- jui svuda oblak blata i kie.

Izleemo nagore kao demoni pakla i nai blasteri prave rum meu zbunjenim Eufir- cima. Kroz zapaljene sekunde moj mozak pamti sve ovo kao najpreciznija maina - znak da je jo neko iza svega ovoga, neko ko pomae ovim avoljim Eufircima. Ovo je za njih ipak nepoznata strategija, naroito ako se radi o gnevnim bogo- vima. Moj mozak pamti a ruke i telo delaju drugaije.

Krici strave odbijaju ih od nas, padaju, gore kao buktinje, iseeni irokim mlazevima energije ili progoreni tankim svetlosnim zrakom. Strah, krv i panika su svuda unaokolo. Kao da se samo nebo otvorilo iznad ovog naselja a ispod otkrinula vrata pakla.

Beka Jon mi pritrava i go- vori kratko i odseno-

- Drav! Razbili smo ih na drugoj strani! Svuda oko nase- Ija bio je iskopan rov, ali tvoj povik nas je izvukao. Sada Ko- ter i njegovi razbijaju poslednje depove otpora.

Ve sam uspostavio kontrolu nad sobom, sada sam pravi Drav, moan i eljan boja, krvi, osvete. Ja sam ovek u androids- kom telu, osvaja i pokoritelj.

- Bez nepotrebnih ubijanja- govorim. Hou to vife za- robljenika. To je naresnje, Beka!

- Zato? mumla on i po- gaa irokim snopom zraka jednu grupu u bekstvu. Raspa- daju se kao zrele peurke u vaz- duhu.

Zgrabio sam ga za ruku i pro-drrnao.

- Naa uloga se od ovog tre- nutka menja! Kanjavamo, ali tu smo i da otkrivamo, i vra- amo ih na pravi put, na put! Naa religija mora da se to bre iri!

Smeje se iza vizira i nasu- mice izbacuje zrake, podiui oblak praine. Stegao sam ga jae i prodrmao.

- Budalo! Prokleta budalo! Zar ne shvata ta se desilo no- as?

Sada mu lice poprima izraz krajnje zbunjenosti.

- Ali, nikad nisi branio do sada...

- Do sada! Upravo tako, Beka! Ali, sada sam dao drugo nareenje, razume? Upotreb- ljavaj samo paralizatore i oa- muivae! Onesposobljavaj im kretanje a ne ivot! Hou ih sve ive!

Njegova glupost izgleda nije imala granica.

- Zato? pita. Zato, Drav? Da nisi postao sentimen- talan?

Steem njegovu ruku iznad ake i primeujem kako mu bol izlazi na lice kao kapi rose na listu. Steem i dalje sve dok ne vidim izraz trpljenja i gr u oima. Tek tada ga putam iz svog stiska. Drav je jo uvek naj-

25

jai, Drav je jo uvek neprikos- noveni voa.

- Prenesi nareenje odmah! Svako, ko se usprotivi, snosie najtee posledice! Izvri!

Sada slua bez pogovora, mada znam da se teko odrie svojih bizarnih zadovoljstava. Beka Jon je roeni lovac, pod- sea me na samog mene, ali ipak nije tako dobar.

Urla u svoj zvuni prenosnik i ja znam da svi ostali slede nare- enje. U nekim trenucima Beka postaje razjareni bik i teko onome ko mu se nae na udaru.

Okree se i salutira. Vidim kako moji vojnici sateruju za- robljene Eufirce u veliki hram u sredini naselja. Maem rukom i brzo izdajem potrebna narede- nja. Sve mora da se odvija u redu. Gnev bogova je pao na ovo naselje, ali moraju da shvate da i takav gnev mogu da umilostive, svojim pokornim ponaanjem, na primer. Eufirci jesu zverad, ali zverad koja ra- zume.

- Shvata li okreem se ka Beki i uranjam u njegove zenice - shvata li ta se desilo- noas?

Povlaim ga za sobom i sada koraamo po razbojitu, preko tela Eufiraca, preko spaljenih i razruenih kua i raznih ko- mada odee, nametaja, oruja, i ne mogu a da ne osetim o- veje divljenje prema moi na- eg oruja. Idemo ka centru na- seobine, gde su se sakupili svi moji Ijudi.

- Shvata li sad, Eieka - na- stavljarrt - da su nas Eufirci oekivali?

Njegovo lie je ogledalo never- ice i zbunjenosti.

- Kako? - uspeo je da pro- nuca.

- Saznaemo rekoh. Moramo to da saznamo. Ona klopka nije nimalo sluajno tamo postavljena. Mi znamo da s j Eufirci primitivni i glupi i rezonovali smo na njihov nain. Ispred nas iao je i glas o naim r&zaranjima i moi, zar ne? Upotrebili smo pri planiranju napada i svoje kompjutere u bazi. Graus je na tome proveo nekoliko asova, greke nije moglo biti. Kaem, sve smo pla- nirali, ali prilagoeno njihovom nainu razmiljanja, njihovoj primitivnoj logici. I ta se de- ava, Beka? Oni nisu bili iznena- eni, je li tako?

- Tako je - promumlao je, svlaei svoj lem.

- Ostavi ga na glavi - rekoh mj. - Nije jo vreme da ga ski- ne.

- Do vraga, zato? prosik- tao je. - Izgoreo sam pod njim, uostalom. A vazduh je proi- en kiom, vetar je stao, nema nikakvog otrova, to mi govori lini analizator. Zato bih ga zadrao na glavi?

Bilo je vreme za konkretnu lekciju poslunosti. Udaram ga jednom, samo jednom, kratko i brzo u jabuicu, i on zahripa, svalivi se na kolena. Moji voj- nici to gledaju, ali miruju, niko ne eli da oseti moj divlji gnev na svojoj koi.

- Mora li uvek da mi protiv- rei, Beka? - govorim nad njim. - Mora li, prokletnie?

Hripao je i borio se za vaz- duh, s jednom rukom na tlu. Prsti ostavljaju ruan trag u blatu.

26

Nastavio sam, ne menjajui ton glasa:

- Ne elim da Eufirci vide bilo koga bez lema jo uvek! Ti si bie sa zvezda, bog, kaznitelj! Tvoj izgled posetie ih na sebe same, neko e ve shvatiti da je sve ovo moda predstava. Razu- me li me sada, ti glavati idiote?

Dosta mu je lekcija za danas i Beka je polako ustao. Trljao je povredeno mesto i siguran sam, sada psuje u sebi. U njegovim oima, dok laganim pokretima navlai lem na glavu, vidim odsjaje silne mrnje. Nije mi smetalo, volim kada me moji potinjeni mrze. To mi daje saz- nanje da sam jak, moan i nesa- lomiv.

- Moglo je bez ovoga kae promuklo. - Moglo je.

- Obuzdaj svoj pogani jezik, Beka odgovorih pa e sve biti u redu. JA izdajem narede- nja jo uvek. Eufir i razreenje problema prolih misija pover- eno je meni, zapamti to jednom zauvek. Sada elim da zaroblje- nicima odrim kratak govor. Kasnije elim da ispitam poje- dince, starije i iskusnije ratnike. Hou odgovor na pitanje: KO im je pomogao, i izradio plan odbrane? Ko? Ovo ni u kom slu- aju nije strategija uroenika. Sami nisu mogli da predpo- stave odakle emo mi da se po- javimo. Oekivali su nas na naj- nemogunijem mestu, a to je nas iznenadilo! I umalo nije omelo izvrenje naeg plana! Eufirci vie nisu sami a ja elim da znam ko stoji iza svega! Na izvrenje!

Pokornost je preovladala u Beka Jonu i on klimnu glavom.

Razmiljao je neko vreme.-Naj- zad ree:

Mislim... mislim da si u pravu, Drav. Ja ... zaleteo sam se...

To su govorila njegova usta a oi su odavale drugo. Oi su jele, mrzele, grizle.

Okrenuo se i uputio ka zarob- Ijenicima. Ostali moji vojnici su klimali glavama. Saznanje po- lako ulazi u njih i to je dobro. U naoj misiji nee biti greaka.

Ovo se suvie oteglo re- koh. - Dovedite sve zarobljene ratnike! Poimo!

Posmatrao sam domoroce koje su moji vojnici izvodili iz hrama. Ponekog bi dodirnuli svojim naponskim rukavicama i Eufirac bi s krikom pao. Ni- sam to branio pamtie kas- nije da svaki dodir bogova pali i pee, nanosei veliki bol. O nama e se iriti legende, pu- stie koren u sve njihove bu- due mitove, kruie meu njima kad god pogledaju na zvezde.

Prepustio sam dalje voenje ispitivanja Frenku Krugeru. Jed- nom po jednom brzo je ubrizga- vao kolpa-drogu. Jednostavno bi prislonio intramuskularni ubrzigiva i nastavljao sa slede- im. Ubrzo su svi ratnici bili pod uticajem droge. Strah od gnevnih bogova i demona ubzra- vao je irenje kolpa-droge po krvi.

Eufirci su bili nieg rasta i zagasito mrke boje koe. Dla- novi su im bili zelenkasti, oi raznoraznih boja. Svi unutra- nji delovi koe, koji su bili ma-

27

nje izloefii suncu, imali su istu zelenkastu nijansu.

- Kao da su voda i more na Eufiru uticali na takvu mesti- minu pigmentaciju - objanja- vao je otegnutim glasom Kru- ger. - Zato e se, uostalom, po- brinuti dalje analize.

Pored mene su stajali Beka Jon, Erenk Kruger, Graus i Zaf Bredli.

- Prvog - naredih. Jedan od petnaest mojih vojnika zgrabi jednog drogiranog Eufirca. Po- gledah Bredlija.

- Kako je sa njihovim jezi- kom? Je li taj posao ve jednom zavren? Predugo ekam, Bredli.

Moj glas je pun ljutine i jetko- sti. Bredli ne eka due, ve se okrete Grausu, tako da ovaj preuze re.

- Posao je gotov, zapoved- nie Drav. Njihov jezik, kako su sve nae kompjuteske analize pokazale, bazira se vie na zna- kovima i simbolima. Pojedina re moe imati vie znaenja, zavisno od situacije, raspoloe- nja ili unutranjeg stanja lino- sti. Od ranije zarobljenih prime- raka, izvadeni su kompjuterski uzorci sa traka. Napravljen je kratak, ali efikasan renik. Nah- ranili smo njime kompjutere u bazi i izradili dodatne kompo- nente u naim linim translato- rima.

- Dobar posao rekoh. Da li to znai da svaki na trans- lator moe automtaski da pre- vodi govor Eufiraca?

- Svakako umea se Bredli. - Izvrene su dodatne modulacije. Divljaci nas mogu u potpunosti razumeti. Bie pot- puno svesni svake nae izgovor-

ene rei koje njima namenimo i znaenje e neki put da im bude i zlokobnije nego to oekuju. Namerno smo iskristalisali stroe komponente i simbole. Tree se od straha kada bu- dete viknuli, zapovednie.

Ovo izazva provalu smeha kod ostalih, mada ja nisam vi- deo nita veselo u tome. Bacio sam pogled ka Grausu i smeha nestade istom brzinom kojom je i nastao.

- Obezbeenje? - upitah brzo Beku.

- Senzori su postavljeni oko naselja - odgovorio je saluti- ravi. - Pratimo sva kretanja na deset terenskih jedinica, sa sondama u vazduhu. Sve je mirno.

Klimnuh. Nikad ne zaborav- ljam opreznost. Oni koji su po- duavali Eufirce nisu ludi, i ja ih ne potcenjujem. Ovo je sada prelo u borbu bez milosti.

- Uzmi prvog postupak - rekoh Zafu. elim da ga u- jem. Prirediemo kolektivnu seansu sa svima. Sve ranije nau- eno mora da se zaboravi. U mozgove mora da im se usadi svest o nama kao o bogovima, i bezuslovna pokornost. Ponite!

- Klekni! - naredio je sna- nim glasom Bredli, na jeziku ovog plemena. - Klekni pred bogovima i odaj im zasluenu ast!

Zarobljenik se bacio pred nae noge. Drhtao je celim te- lom i izvijao se u mistinom transu. Iz grla mu je izlazilo cvi- ljenje i kratki odlomci rei.

- Zato si napao mone bo- gove sa zvezda?

- Fta silti.. .nomo ksde,.. Stara sila je naredila, stari bo-

28

govi su zapretili smru... vatra seiu, zaborav i pakao za rat- nike... htu... htu...

Mucao je i tresao se, ne usuu- jui se da podigne pogled ka sjajnim oklopima koji su boli njegove zenice. Govor mu se nastavljao, molio je, preklinjao, davao najrazliitije, esto i malo razumljive zakletve.

- Zadrali su dosta prasta- rog... umea se tiho Bredli. - Bogovi su im raznorazni. Nji- hova teogonija je mnotvo, u stvarl. Prethodntci su ih poti- nill sebi, onl su ih i gurnuli na nas...

- To i Ja vldim - rekoh. - Dovoljno smo saznali od njega. Sada svi neka sluaju. Bi je pao po njihovim leima, na vreli bi kazne. Sada dolazi milost, zemaljska milost za Eufir.

- Bedni robovi mraka! - zaurlao sam na jeziku divljih Eufiraca. - Vi koji nosite ma o bedru i lomno koplje u desnici! Vi ste sluili slabim demonima pakla, prevareni od njih nasr- nuli ste na nosioce moi. To je vtarala... ludost, bezumlje!

Popadali su po tlu i udarali dlanovima o zemlju, pokrivajui lica blatom. in pokajanja, razu- meo sam. Nastavih:

- Stigli smo sa zvezda, doli da kaznimo, ali i oprostimo! Stari demoni su mrtvi, naa mo je beskrajna! Uzdignuemo vae pleme na put slave i snage!

Okrenuh se ka Zafu Bredliju i Beka Jonu. Moja uloga je bila zavrena, za sada.

- Govorite im jo malo, sve dok stari simboli ne izblede iz njihovih umova. Na kraju odabe- rite deset Eufirki koje emo po- vesti u bazu, da slue bogovima.

Biu u hramu do tada.Nisam imao potrebe da pri-

sustvujem daljoj obradi zaroblje- nika. Droga i sugestija, zajedno sa mistinim strahom, uinie svoje i sve njihove ranije doiv- ljeno i naueno pae u vodu. Novi bogovi e zasijati na njiho- vom nebu. Tako je i trebalo da bude. Po elji velike Zemlje.

Buktinje su osvetljavale dvor- anu tako jasno da nisam imao potrebe za svojim infracrvenim senzorima na lemu. Iskljuio sam ih, ali ne i pojaiva zvu- kova. Hodam kroz hram, la- gano, korak po korak, dok mi u uima odzvanja jedan poznati zvuk disanje!

Jo neko je ostao u hramu, a da ga niko od vojnika nije pri- metio, ni opazio. To je, gotovo, bilo nemogue, ili...

Ili je taj nepoznati bio, do ovog trenutka, sakriven na taj- notivom mestu, van oiju ili sen- zora mojih Ijudi. Sada, privuen tiinom i mojim ulaskom, nalazi se u tami i vreba. Bio sam sigu- ran da vreba na mene, zvuk di- sanja nije bio ustraen i ispreki- an, bio je priguen i ravno- meran. Vrebanje znai opas- nost, skrivene namere, najee napad. Smrt je bila logjna pos- ledica svega toga.

Pojaao sam Jo vie. Ravno- merno udaranje bila uverilo me je da nepoznati Eufirac eka na mene u mraku. Da li je imao oruje? Nasmejao sam se u sebi. Ja, Drav, monik sa zvezda, novo otkrovenje i bog za sve one divljake napolju, upravo sam eleo da me napadne ne- im to bi predstavljalo njihovo

29

snano oruje. To bi bila jo jedna manifestacija moi mojih linih boanskih sila.

Moda mi se reenje nudilo na dlanu. Trebalo je to iskori- stiti. Prolazio sam lagano iz- meu zapaljenih vatri, osea- jui opor i teak miris pomea- nih smola, i trava. Ritualno oruje, moda plen iz davnih bi- taka, freske naslikanih borbi i likovi ljudi i ivotinja... Prolost plemena na zidovima. Kretao sam se bono od izvora zvuka, ali se i Eufirac pomerao kroz senku. Mogao sam da ukljuim senzore, ali ne...

Ja sam i ovek u meni, a taj Drav eli uzbuenje, neto oe- kujem, sluam, razmiljam. Pri- lazim lagano oltaru, vrlo la- gano, pravim se da osmatram, prouavam, odajem ponaanje i kretanje nekog ko smatra da je apsolutno bezbedan, nezaintere- sovan sam za sve ostalo, to nije u ii mojih zenica. Novi bog ne treba da pridaje mnogo panje starim i sruenim.

Oltar je prostran, ukraen ornamentima. Posmatram ritu- alno koplje, na ijem vrhu vidim tragove krvi. Disanje je sve glas- nije, oseam i ujem tihe i oprezne korake kako mi se pri- bliavaju s lea. Brojim ih, tano proraunavam momenat kada e se nepoznati otkriti i brzo udariti... Sada!

Moja brzina je nedostina i u oima nepoznatog napadaa to je samo blesak i udar groma. a ne moja otvorena aka koja fcvate njegov zglavak. Paraliza apaiaeve ake je potpuna i trenutna. Dugo i tanko seivo ispade iz ruke na kameni pod hrama. Telo mu se grilo, dok je

drugom rukom pokuavao da me udari po lemu. Druga aka mi se stee oko njegove leve ruke i tren kasnije pala mu je beivotno kraj tela.

Tek tada sam ga podrobnije zagledao. Bio je umotan u neto svilasto i tamno, to nije oda- valo oblik njegovog tela. Na licu mu je bila iskeena, groteskna maska koja je sijala. Disanje je bilo prepuno bola, ali zaudo nije odavao mnogo glasa iz sebe. Nasmejao sam se, a to je u njegovim uima odjekivalo kao grmljavina. Protresao sam ru- kom kojom sam ga drao, a nje- govo sitno telo treslo se i igralo kao otkinuta grana. Mogao sam da ga sprim zvog ovakve jedne drskosti, da ga razbijem o zi- dove, dezintegriem na oltaru, mogao sam bilo ta... Drav, o- vek u meni, odluivao je i birao.

Onda sam zauo tanan uzdah koji je zaustavio moju ruku to se pruila ka blasteru. Zvualo je poznato, da, iz ponora sea- nja neto se dizalo gore... ni- sam znao, ali blaster je ostao u futroli.

Ratnici nikada nisu isputali takve zvuke. Zgrabio sam zlatnu masku na njegovom licu i naglo je strgnuo.

Ja, Drav android, nikada ne bih u ovoj situaciji ni trepnuo, niti bi iznenaujui prizor mo- gao da me pokoleba i zaustavi. Kaem to, a znam da sada mo- jim pokretima rukovodi Drav ovek. Ja sam samo doplgenger, programiran da sluia. Moja vo- lja bledi i topi ae, a . ..

... A Drav ta m k stoji iznma- den i zadivljen.

Duga, plamena i skoro na- randasta griva prosula se niz

30

sad ve otkrivena lea. I Drav ovek ve ima u mozgu sve: sve njene pokrete, izraze lica, sta- vove, mimiku i prelamanje tela, on vidi, on shvata, on nalazi u neznancu enu, i samo enu...

ena!U kretnji njenih usana naila-

zim na niz prokletstava, u uvija- nju njenog nagog tela itam oti- manje i strah. Uivam u tom strahu i tom prkosu, nalazim da je njena divljina novi i neotkri- veni momenat u Eufircima. ena! O, zvezde!

Sitna je. Lepa. Vatrena. I Eufirka, svakako. U to nije mo- glo biti sumnje. Primeujem da se ne otima vie, da poputa. Shvatam i iskljuujem paraliza- tor u rukavici. Sada vie ne osea bol. Oi joj se sklapaju i brzo otvaraju, neka borba se vodi u njoj, zatvara ponovo oi i pada pred moje noge.

Tek sada je prava spoznaja njenog ina ula u njen mozak. Da li je bila drogirana, u transu, zaarana? Uvidela je mo no- vog uljeza, shvatila da mogu da razorim sve oko sebe.

Kalhun!Viknuo sam i jedan od petnae-

storice vojnika, koji je za mene najodgovorniji, ulete u hram. Najmairje je divalj i veran mi je do smrti. Cudno za androida, ali ne i za mene. U njenim uima to je grmljavina i trgla se iz svoje letargije. Refleksno grabi svoju odedu, a ja joj kratkim pokre- tom nareujem da se obue. Dodajem i pretei izraz:

- Vaka! Vaka tus! Bre! Bre robinjo!

Navukla je svoju zlatnu masku i unula kraj mojih nogu. U tom trenutku Kalhun je dospeo do mene.

- Ovamo? - rekoh. Kalhun na licu ima izraz iz koga itam da je u stanju da izvri sve to mu naredim. Veran vojnik, voj- nik za nagradu.

- Poveravam ti ovog zaroblje- nika - ree Drav ovek iz mene. - Ti si mi lino odgo- voran za njega.

Kalhun klimnu. Nikada ne raspravlja o naredenjima, i u tome se pozitivno razlikuje od Beke Jona.

- Idi! - naredih.Kalhun se sae i grubo zgrabi

umotanu priliku.- Hi va, shu! Va! Hajde, po-

Iazi zmijo! Polazi! - naredio je gromoglasno, vukui je i gura- jui, kao da je predosetio ko moe da se krije u tim ponja- vama, sakriven iza zlatne maske.

Okrenuo sam se da podem za njim, ali mi je iznenada neto privuklo pogled. U samom uglu, u polutami, stajao je polusakri- ven kip. Tek iz ovog ugla posma- tranja mogao sam da ga prime- tim. Da nije bilo odsjaja vatre sa njegovog oklopa, nikada ga ne bih primetio. Sada vie nije bilo ni najmanje sumnje.

Kip je bio savrena kopija mene samoga.

Tanije, androida.6

Napolju su me ekali, ali ja sam stajao i posmatrao kip koji je bio oko,.dve moje visine, bri- Ijivo isklesan u mermeru, izgla- an i ispoliran. Svi karakteri-

31

stini detalji bili su verni, sve je odisalo preciznou izrade.

Koliko je prolo vremenskih jedinica? Ali, neka ekaju. Sve je moralo da seaka pred ovim saznanjem! Kip, koji je predstav- ljao boanstvo-zatitnika nase- lja, bio je tu, kip i reenje za sva moja pitanja.

Napregao sam oi da razaz- nam znakc^e i simbole na zidu iza kipa. Govorili su...

... Nebesa otvorie vrata i sjajne zvezde dospee do nas. Njiftova mo je nepresuna, kao reka koja se neprestano obnav- lja. Mudri su, snani. Zatitie nas od demona tame, darovati nam napredak i uzvisiti nas izmeu ostalih. Mi smo pleme koje je predodreeno za vla- dare...

... Ko se odupre, doivee sopstvenu smrt mnogo puta...

Lukavo, pomislih. Sigurno su baratali uspavljivanjem, na- roito pojaanom drogom. Stva- rali su halucinacije kod uroe- nika, zatupljivali ih i prividno ubijali. Zatim bi ih budili i sve iznova inili. Posle dosta seansi vraali bi ih u svesno stanje i bacali nazad. Kanjeni je mo- gao da pria o svom grehu i biu bogova, sopstvenom mno- gostrukom umiranju i svemu to je pamtio iz vrelog ili hlad- nog pakla. .

Nije bilo rdavo. Konstantni upliv na tvrdu psihu Eufiraca, Iaviranje i podrivanje starih re- ligija, nametanje sopstvene vo- lje. Prikaz moi novih boan- stava. Da li su im oni darovali brzi prelazak u gvozdeno doba? Jesu li ih time nagraivali, jesu li vrili selekciju plemena, ubr- zavali, koili, pleli svoje mree

razvoja? Verovatno, bilo je tako fogino.

Zato smo mi tako sporo na- predovali. Morali smo iznova ca razaramo, da prikazujemo snaniju mo od prethodnih. Eufirci su delom sve to ve jed- r.om videli. Moda ne sve, jer mi smo imali dosta poboljavanja ra opremi, a i u oruju. Ali, os- nova je bila zajednika. Imali su toliko vremena da im usade u svest mnoge stvari, naroito odbojnost prema novim (kako sa nas nazivali: demoni? udovi- :a? davoli?) silama mraka, moda i generacijski posao. Nastavio sam da razabiram po simbolima.

... Jeres e se iskoreniti... Je- dina prava vera je ova, jedini bogovi ovi...

Kao to sam i pretpostavljao. Ukljuih mikrofon u svom lemu i pozvah:

- Bredli kod zapovednika Drava u hram! Odmah!

Nije prolo mnogo vremens- kih jedinica, tanije est, a Zaf Bredli se stvorio u hramu, pra- en Bekom Jonom. Nisam ga pozvao, i to je predstavljalo jo jedno krenje discipline, ali ni- sam eleo novo raspravljanje. Uostalom, Beka je mogao i da poslui.

- Pogledajte ovo - rekoh.gle- dajui u obojicu.

Beka se ukruti:- Oprostite, zapovednie, ali

refleksno sam pomislio na novu opasnost, pogotovo kada je Kal- hun izveo zarobljenika...

- U redu je, Beka. To je bila normalna reakcija. A sada obra- tite panju na ovaj kip i na sim- bole iza. Mislim da je tu odgo-

32

vor na mnoga pitanja koja su nas muila.

Bredli je vrteo glavom u ne- verici.

- Tako... promrmljao je.- Prosto neverovatno... ali ovi avoli su zaista imali podrku. Zato su bili tako ilavi.

- Tano, Zafe - rekoh. - Odmah sam posumnjao, naro- ito kada su nas doekali izne- nadenjem. Bili su... pa, imuni na nas. ta je to moglo da znai? Jedino da im je neko ve servirao sve o nama. Unapred smo bili igosani kao zli demoni koji upravo iz pakla juriaju na njih. Potreba odbrane njihove pravoverne religije i dobrih bo- gova, i ta ti ja znam jo...

- Za to su bile potrebne gene- racije.

- Vreme je ilo njima u ko- rist, rie nama.

- ta mislite da preduzmete?Zamislio sam se. Problem nije

bio ni najmanje jednostavan. Sada se situacija umnogome promenila. Bekao sam im to.

- To znai da ni ubudue Eufirci nee biti vie sami - promrmljao je Beka.

- Tano odvratih. Mi stvarno donosimo pakao, vatru, razaranje. Time indirektno podravamo usaeno u njima. Ovakvim nastupanjem izgubi- emo dosta vremena, a na to ni- sam raunao, do vraga!

Bes se skupljao u meni, ali i- njenice su bile neumitne. Eufirci su imali snanog zatit- nika, moda i saveznika. Zbog ega? Odgovor mi je nepre- stano izmicao.

- Ali, krenuli smo. Sada vie nema povratka - nastavio sam. - Usecaemo svoj vatreni

put kroz celu planetu, sve dok ne iskorenimo otpor. Ovo je za- vera i protiv same Zemlje, ne zaboravite. A mi smo njena pro- duena ruka i njena pesnica gneva. Eufir je ve zacrtan u sve zvezdane karte, ovaj kvadrant svemira predvien je za dalju kolonizaciju i ekspanziju, i Eufir u svemu tome odre- enu ulogu. Vanu, alff^

- Unitiemo jeres prozbo- rio je Beka Jon. Njega je lako zahvatao plamen uverenja iz mojih rei. Takav mi je jedino i bio potreban, veran do smrti i bespogovorno odan. Samo kada nije postavljao glupa pitanja i protivreio mi. Moda je i to bio deo igre u njemu samome?

- Sta je uraeno napolju? - upitao sam Bredlija.

Sve to je bilo nareeno. Seansa je bila snana i fra- pantna za njihove predstave. Ekipa je naim oruima ve sa- inila nekoliko kipova-kopija, koji predstavljaju novodole bogove, nas u stvari. Ustrojstvo njihove religije se ne menja, ali oboavae i sluae prave veli- ine.

Je li promena imala posle- dice? upitah.

- Delimino. Njihovoj psihi je malo tee da prihvata tako nagle preokrete, ali generacij- ski su delimino i pripremani na ovako neto. Samo to mi nismo zli, ve spasioci. Ruenje i ubijanje doiveli su kao pra- vednu kaznu. Svetenici e se starati za pokornost drugih.

Vreme je za povratak u bazu nastavio sam. Sada vie nemamo ta da traimo ovde. Njihovo naselje je pod na- ,om kontrolom. Kolika je terito-

X 100

rija koju uspevamo da kontroli- emo?

Moj pogled je uperen u Beku. Imao je spreman odgovor.

Hiijau dvesta manje tri terenske jedinice, posmatrajui iz perspektive tla. To se umno- ava sa osam, ako raunamo patroliranje i nadgledanje iz vazduha*. pomou naih astro- detova. Velika teritorija, Drav.

Ali, iiedovoljna. Ono to e me zadovoljiti jeste Eufir, ceo Eufir. Ni traga buntu ili neprih- vatanju. Eufirci moraju biti pod potpunom kontrolom. To je prvi preduslov za slanje pozitivnog izvetaja na Zemlju.

Luda planeta prokomen- tarisa Bredli. Atmosferske prilike oteavaju lokacije naseo- bina, pokrete grupacija. Pra- ume su ogromne i time se izvi- anje iz vazduha znatno uma- njuj

ali preostali ire jeres, pitanje je koliko im treba da izvre inva- ziju... Trenutak je za iznenae- nje i zavrni udarac, pre nego 6to oni uzmu inicijativu u svoje ruke!

Samo napred, ljudi, samo na- pred. Rekao sam, pomislio ljudi? To se ve uvuklo u mene, a i oni sami mnogo me podse- aju na Ijude, ovako zapenuani i razjareni. Puni su elje za obra- unom, krvlju, razaranjem... zveri.

Razmiljam, moda predugo, ali dajem odgovor:

- Moda.Nedovoljno za njih. Gunaju,

psuju, negoduju. To samo poja- ava napon njihove mrnje prema Eufircima. Dobri vojnici.

Napolju besni magnetska oluja i predoseam da to ima nekakvog uticaja na smanjeno dejstvo oveka Drava, koji je u meni. Da li je tako? A ako je samo prikriven, ako me vreba, ako je sve ovo samo njegov hir, ako... utim i ekam.

Frenk Kruger ustaje i nestrp- ljivo eta po prostoriji. To ne na- likuje na njega. Pretpostavljam da ga je uhvatila kolektivna hi- sterija.

- Vreme je, Drave - kae. Otpadnici su ih najverovatnije veoma dobro pripremili. Si- gurno je da su sve svoje znanje upotrebili da bi ih maksimalno spremili za nas. Nai prethod- nici su, oigledno, potpali pod pakleni uticaj Eufira i poludeli. Treba ih spaliti, razoriti, razve- jati na vetru!

Kakve rei, kakve rei! Smi- reni Frenk je sada demon koji besni. Vreme je da reagujem. Pre nego to sam zaustio, Beka

Jon se oglaava sa druge strane:

- Drav suvie vremena pro- vodi sa tom eufirskom zmijom. Imamo pravo svi to da znamo, jedan smo tim. Drav zapoveda, ali interesi Zemlje su ispred sva- kog pojedinca. Ona mu je zatro- vala mozak svojim telom, ko zna ta ini sa njim... Mag je, ume da mozak potini svojoj vo- lji... Baci je na vetar neka joj ogloe kosti, neka je prah zabo- rava pokrije! Vodi nas na Mal!

Beka, verni, dobri Beka sa jezi- kom otrovnice! Ipak, sada u im saoptiti svoju odluku. Moda e ih razoarati,, ali to je jedino ispravno reenje, i...

Udar!Oseam kako se moja volja

savija pred neim zastraujue jaim, kako mi smiljene rei nestaju u ponorima uma a jeik postaje iznenada odebljao i u nemogunosti sam da prevalim ita preko usana. Na mom licu nastaje udna promena: kao neki veliki trzaj, koji mi krivi usne i crte lica do neprepozna- vanja i zaustavlja svu mimiku. Saginjem krajnjim naporom glavu da ostali ne bi primetili ta se deava samnom. Grevi, bol, bol koji mi preplavljuje mo- zak, jo jedna vatrena kazna za moju zamiljenu jeres. Nisam uspeo, nisam uspeo! Jo jednom je tuda, snana volja, pokazala svoju superiornost.

Vie nisam Drav android, opet sam doplgenger, sa domi- nantnom voljom Drava oveka. Govorim:

U pravu ste. Ostrvo Mal nam je kost u grlu. Tu je i naj- vea baza pobunjenika i preo- stali njihovi bogovi sa njima.

35

Samo mi znamo ko su oni i ta su - otpadnici sa Zemlje koji zasluuju samo jednu kaznu - smrt!

Njihova lica ve se smeju, nji- hove oi govore da su eljni borbe, njihove ruke su u vaz- duhu, pesnice udaraju buno o sto a grla uzvikuju poklie i za- klinjanja.

- Vodi nas! Vodi nas!Prekidam ih pokretom ruke.- Ostalo je jo jedno. Pre

nego to napadnemo to gnezdo jeresi i spalimo ga svojom bo- anskom vatrom, moramo da mislimo na ono to se nalazi izmeu. Ostaje da osvojimo pos- lednje selo Eufiraca, jer pred- stavlja sponu sa Malom i kop- nom. To e. uostalom, biti lak zadatak, veba za sve. Polazimo sutra, i to rano, sa dva astro- deta - zavrih.

Zaurlali su. Krv, borba, pla- men!

Zaurlah nad svima:- Sada, oni koji se slau sa

mnom, Dravom, neka podignu pesnicu!

Urlik i sve pesnice u vazduhu. Jednoglasni smo kao i uvek. Za mo, za osvajanje, za Zemlju!

*

Sluam njihove pesme, raska- lani vrisak Eufirki dok slave sa svojim boanstvima koja su tako bliska njihovim bivim rat- nicima. Izlazim, pun i zasien, oseajui pritisak u glavi. Dalje, da niko ne bude svedok pro- mene i moje nemoi. Kakva kazna eka mene to pokuah jo jednom i ne uspeh?

Bol. Da li je to nagrada ili kazna? Saiveo sam se sa njim, otkako upoznah porazno sazna-

nje o sopstvenom duajitetu. Post- oji samo jedno mesto gde nala- zim odmor, mir.

Soba, prostorija koju zauzi- mam u ovoj bazi. Tamo je ona. Moja uteha.

Onira.Jezivi smeh odjekuje u mojoj

glavi, tresem se i ruke same kreu ka mom grlu. ujem, razli- kujem glas, dok mi grake znoja izbijaju po celom telu.

... Zar misli da si gospodar svoje volje? Shvatie upravo sada ta si...

Ne! Krik, ali ipak moja glava se sudara sa zidom, jo jednom. Padam, ustajem, pokuavam da svom nemonom telu izdam naredbe, ali kako kada ve slua ono to dolazi iz duboke podsvesti, kada Drav ovek kida moje slabane pokuaje da se oduprem?

Ne! Ne! Zaustavljam disanje, bol i treperenje pred oima, pov- ratak udisaja, kazna istie. Mo- ram da shvatim, moram da pre- kinem borbu. Jer, sa kim se bo- rim? Sa sopstvenim telom, sa neim to je u meni. Nemam mogunosti ni da se unitim.

Ustajem sa poda. Delovi bu- nog razgovora, srrieha dopiru do mene. Neko je mogao da izade i da me vidi. Moram do svoje sobe.

U mojoj sobi je mrak, isprese- can samo vatrom koja gori na ognjitu. To je elela Onira, moja robinja, Eufirka. Govorila mi je da je to podsea i vezuje za njenu sopstvenu prolost i njeno bive selo. Baza je obezbe- dena minijaturnom atomskom centralom koja nam daje svu potrebnu energiju, toplotu i svet- lost, ali nisam eleo da joj uskra-

36

ujem takvu sitnicu. Bogovi su, rajzad, milostivi.

Drag bog, izmoden i izmrcva- ren, zatvara za sobom vrata.

Svalio sam se na leaj i dopu- stio joj da me raskopa. Svaki put kada bi se to deavalo, ose- tlo bih da me naputa elja za bilo im. Posmatrale su me njene krupne oi, nikada nisam mogao da objasnim odredeni smisao u njenim pogledima, koji su u najveoj meri bili puni straha.

Uznemirena je, kao i njen glas:

-