Ljubomir Simović

Hasanaginica LICA HASANAGA HASANAGINICA MAJKA HASANAGINA BEG PINTOROVIĆ, brat Hasanaginice MAJKA PINTOROVIĆA EFENDIJA JUSUF, Hasanagin savetnik Hasanagini askeri: SULJO MUSA HUSO AHMED PRVI BAŠTOVAN DRUGI BAŠTOVAN PRVI DEO PRVA SLIKA Vojna bolnica u planini SULJO I ovakvog agu, i šejtana i ovakvu službu! I ovakav život, i zlostavljanje! Ne vredi da poželiš, ako on nije poželeo! Ne vredi da kažeš, ako on nije kazao! HUSO I baš razjurio? SULJO Ma, kao kokoši! A dali smo poslednje pare, poslali u kasabu Ibrahima, kao, on je najveštiji! On, špiclov, pretio, potplaćivao,

obećavao zlatna brda, skupio šta je okupio, bolje nije ni mogo, a i to na jedvite jade. Dve mu usput pobegle. A ovima koje su stigle Hasanaga potprašio pete! HUSO Ama zašto, Alaha ti? SULJO Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO Jesu li bar bile čemu? SULJO A kakve i da nañeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu! Jedna dopola oćelavila, u drugoj ima devedeset oka, najmanje, treća ramlje, četvrta priramljuje, peta bez pola zuba, šesta dlakava ko muškarac, sedmoj se belo navuklo preko oka, osmu babica poslednji put okupala! Daj šta daš! Posle četiri meseca u ovoj pustinji, učinile nam se kao sultanije! A on u njih ko u roj muva! Ostavile su, vala, dimije po trnjacima! HUSO Danas otero, sutra će po njih sam da šalje seize, da zove na kafu i ratluk. Znam ja Hasanagu. SULJO Plaši se da ne znaš. Vikao jutros da mu je ženskinje dovde došlo, da zbog žena ni carevina ne valja, da bi nam bolje bilo da ih nema!

A posle i udatima zabranio da dolaze! HUSO Hasanaga? SULJO Isti Hasanaga! Pocrvenio, zapenio, pa mu od besa i ona glasina došla nekako piskava. Evo ovako se ustobočio, lud, kad ti kažem, pa prosto vrišti: ,,Žensko! Kad pomislim da je sto hvati od mene, nek je hiljadu hvati od mene! HUSO Da hoće da se opkladimo ko će brže bogatiji da sagradi grad! Pa da se ovako podeLimo: njemu najbolji carevi neimari, indžiliri i haznadari, njemu sav kamen, pesak i japija, svi čekići i mistrije i libele, ašovi, budaci, crepovi i krečane, svi nadzornici, dunñeri, crnotravci, zemljomeri, tesari i ciglari, i kamenoresci, sva kola i svi volovi; sve kiridžije, skeledžije, sakadžije, rabadžije, kuvari, i ponajbolja zemlja! Ali nijedno žensko! A meni ništa, samo najgora ledina! Al da mi dadu žene prekoplotke, uzbukvuše, ustarabarke, murdaruše, rospije, orjatke, obliguzije, lezilebovićke, lucprde, poguzjašice, da mi dadu sekadaše, dramoserke, ñuskalice, sprozorkuše, garkizonke, hoćke i nećke, i radodajke, uspijuše, namituše i špice, jezičarke, šmizle, torokuše, pišne i ješne, šaralice i cvećke,

dudlašice, zguzanaguzovićke, nastoguše, uzbačvuše, bogomoljke, vojnikuše i droce, oficirkuše, svañalice, vrtirepke, stiskavice, džakalice i ludajke, zdrpilovićke, prekotezguše, dukatovke, prefriganke, mnogopije, kopiluše i fanfulje, suknjozagrtaljke, ispičuture, usputnjače, snoguše, senabije, utešiteljke, zbrzićke, udavače, profukljače, učkur-majstorice, uspaljenice, i pantalonovićke, i čakširuše! Pa da vidimo: neće on stići ni kamen na kamen, a ja ću i čudo veće od Stambola! Gde žensko zašušti, tu zamiriše i pogača, zamiriše lonac pasulja, zazelene se dudovi, pod dudovima zacrveni se krov! Gde je žensko, tu se nañu i graña i dobri majstori! SULJO Probaj to tako da nakitiš! Ovde se, bre, buñamo četiri meseca, peremo krv, privijamo trave, a iz kakve smo pucnjave dobauljali! Ja sam još nagluv od onoga pušketanja. Pa ova planinčina, četiri meseca, ej! Da zaboraviš kako ljudi, a da naučiš kako buljine govore! Još malo, vala, pa i ja da prolistam! Jedva se dokopasmo pomalo snage, jedva skunatorismo nešto crkavice za nešto žena, a Hasanaga ne dade nam ni čalabrcnuti! HUSO Da ne veruješ roñenim ušima! Pa taj je čuo i kad u sedmoj sobi zašušte dimije! Za to je uvek imao dobar sluh! Sedi u Gacku,

a čuje ñerdan u Trebinju! Valjale su mu i obilne, i sitne, i netaknute, i ovejanke, i turske, i ñaurske, i mletačke, pa i sredovečne, ako su još držeće! I uvek mu je bilo malo! A ovo što kažeš, ovo je velika promena! Šta misliš, da nije na nešto nagazio? Neko mu nešto zamesio i smutio? Nije toliko obrtanje bez ičega. Možda je omañijan? AHMED Biće da ga je u onome boju - a svi bar znamo šta je stanje ratno - neki aramija, neki zdrpilović, na nezgodno mesto ga je mlatno! I tu ga je oštetio znatno! Sad mu to visi ko žuti list na grani! Svakog dana ove se više suši. To mu se sjadilo, obesilo, uraslo, pa ne može da služi čemu služi! SULJO Šta mu je bilo – ja niti znam, nit pitam. Njegova stvar. Kad je on tražio - a, priča se, i po tri-četri za noć - mene nije pitao. Njegov alat, njegova i rabota! Nisam Hasanaginica pa da se žalim ako i meni ne dotekne. Ali, da znaš, ovo ću da mu upamtim! Biće još nekih pazara, Zatrebaće mu i moji groševi! Imaće on i mene zbog čega da pogleda! Mogu ja i iza bukve, I u trnje, A ne uvek u najgušći metež! Može i meni da se zaglavi nož! Može i meni da se konj povredi! Može i da mi pokisne barut! Što da ne može? Kiša je prirodna pojava! Mogu naprosto, da nazebem pred bitku!

Aaa, imam i ja nešto sitnine za kusur! AHMED Nemoj da te čuje bukva, da te čuje kamen, da te čuje žaba, da te čuju slepi miševi, da te čuje paučina! Jer ćeš ti da visiš, i to ceo, ko što agi visi jedan deo! HUSO Moj ti je drugarski savet da manje laješ! SULJO Znam ja šta govorim! HUSO Gurni glavu pod vodu, pa govori! Čuće te ko treba! SULJO Nisam ni ja u ovom mišljenju usamljen! Kad je aga najurio onih osam lepotica, nije zakino samo meni! Nego šezdesetpetorici vojnika! Evo dolaze; raspitaj se šta misle! Svaki zuji kao košnica! Ajde, opipaj bilo askerima! Ljudi su sasvim ozlojeñeni, ne kriju šta misle! HUSO Nisu to askeri, nego Hasanaga! Da se mi sklonimo... Ne mora aga da čuje baš od nas. Ajdemote, do se nije pojavio! (Askeri odlaze. Na scenu ulaze Hasanaga i Jusuf. Ahmed, koga oni koji su na sceni i inače ne primećuju, čak i kad govori, ostaje na svom mestu.) HASANAGA Konja odma da osedlaš! Polako, čućeš zašto!

Povedi i rezervnog, da možeš da ih menjaš. Čim spremiš, pojaši, ko da im repovi gore, tako pojaši! A kad stigneš, pa makar bilo i u najgluvlje doba, nije važno, ima da probudiš Hasanaginicu i da istoj saopštiš da se ja kući vraćam prekosutra, al da me ona kod, kuće ne čeka! JUSUF Nego da izañe preda te? HASANAGA Ili sam ja lud, pa nejasno govorim, ili si ti glup, na ne razumeš? Hoću da se Hasanaginica vrati majci! Je l ti sad jasno? Nikad više ni u senku moje kuće da ne uñe! Razumeš? JUSUF Ma ajde! Ti bi sad hteo da te ja celo veče odvraćam od onog što i ne želiš da učiniš! HASANAGA E, ništa teže, nego da čovek mudar i školovan, kada mu kažeš „popara”, to shvati tako kako i jeste: „popara”! JUSUF Molim te, da se razumemo! Je l ti tvoju ženu stvarno, za svagda, teraš od kuće? Razvodiš se? HASANAGA Jeste! Da mi na oči nikad više ne izañe! JUSUF To je pomalo s neba pa u rebra!

Opasno je činiti nešto bez razloga. HASANAGA Ovde ste me na nosilima doneli, je l tako? Kapalo je iz nosila, kroz platno, koliko sam krvario! Rana do rane, ne znaš kojoj ćeš pre da pritekneš! Je li iko verovo da ću preživeti? Pa te rane vidam ovde evo već četiri meseca, a moja gospa za ta četiri meseca ni jedanput ne nañe da me obiñe! Ne može, gospa, od svoje silne gospoštine! JUSUF Molim te, čekaj da sednem! Noge su mi si presekle! Sedi sad i ti, još malo pa ćemo zajedno da se smejemo! HASANAGA Ako ti se s koca smeje, smejaćeš se! JUSUF Sad još i kolac! Ali o tvome razlogu ne vredi ni da se govori! Što da ti pričam kad znaš! Pa sam si jutros ženama vojnika zabranio da dolaze! Rekao si, i s pravom, da žene unose nered... HASANAGA Rekao sam da ne dolaze odsad, ali su dosad dolazile. Samo ona nije našla za shodno... JUSUF Kako i da ti doñe, kad bi svi rekli, ko što za druge i kažu, da zbog pohote, a ne zbog brige, dolazi? HASANAGA

Baš si mi bistar! Šta može s pohotom samrtnik? SULJO Zato se aga i ljuti što se plaši da ništa ne može! JUSUF Svet priča što priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja! Da Hasanaginica i doñe, pretpostavimo, da s tobom popriča i pred celom vojskom, da sve bude čedno, kako i treba, opet bi o njoj pevali besramne pesme! Nema žene koja je ovamo došla a da nije opevana papreno! A i ti. Ko zna šta bi i tebi ispevali. HASANAGA Meni? Volo bi baš da vidim ko bi stisnuo, ko bi imo tri čiste, da mene turi u skarednu pesmu! Glavu bi mu otkino! AHMED Nije nego! Častio bi ga suvim zlatom! HASANAGA Nego je ohola moja gospoña, neće joj se gospodskoj nozi u logor, meñu kasape i glavoseče, u vojnoj bolnici smrdi, vidi se krv, vojoka neokupana, obrazovanje na vrlo niskom nivou, higijena ravna nuli, istim nožem seku i nokte i hleb! Tu može i da oe povraća! Gde će tu ona svoje begovske nozdrve! Da je zbog nekog, pa i da pokuša, al gde će begovica, pa još Pintorovićka, zamisli, staro gospodsko koleno, stara loza, zbog jednog age, pa nek joj je i muž, iz gospoštine u planinu da potegne! E, pa evo joj sadevo!

Ima odma d ideš, da kažeš da mi se gubi iz kuće! Za svagda! Pa sad nek vidi kolko će je koštati njena gospoština! JUSUF Tu gospoštinu izmišlja tvoja sirotinja. Ali da ti kažem jednu stvar. To što ti govoriš - da je teraš, i tome slično - to si se ti od velike žudnje omutio... HASANAGA Opet tvejs levantinske mudrolije! Vama ove miriše na dinju punu pčela! Žensko ti se dimi u glavi! „Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš! Od ovog što se ovde zbiva odvoj ti to što o tom svetu znaš! Ovo nije Stambol, nego Trebinje! I tamo nije Bagdad, nego je Gacko! Šta on meni kaže! Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio? Bre! Pa da sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog onog deteta, da se barem zbog njega, i zbog Alaha, samilosnom pokaže! Po tome sad sudi i kakva je majka! AHMED Mnogo, bre, viče ovaj aga! A čim neko mnogo viče, znaj da viče da bi nešto prećutao! JUSUF Hasanago! Pa ta žena je samo čuvala svoj stid, Kuranom propisan, i u tom stidu je čuvala tvoje ime! A znaš gde živiš, i znaš kako se ime u ovoj zemlji brzo izgubi!

Hasanaginica se držala običaja... HASANAGA Pa joj do tih običaja stalo više nego do ranjenog muža? Ajde, molim te! Druge su mogle da prekorače i jaruge, i stid, i običaj! I takvu ti ljubav - možeš je džukcu o rep! - koja ustukne pred običajem i zakoiom! JUSUF To ti govoriš ovde u šumi, a ona sedi dole u kasabi. Pitaću te kad siñeš. Lako je sedeti u šumi i smejati se zakonima! HASANAGA Reko li ja tebi da spremaš konje? JUSUF Baš ne možeš da sačekaš da prvo doñeš kući, da s Hasanaginicom porazgovaraš, da se objasniš? Sačekaj barem do jutra, obećavam ti, krenuću ujutru, a stići ću ko da sam još noćas pošao! Šta je tri sata jahanja! HASANAGA Sad si rekao! To! Tri sata jahanja! Eto vidiš! Nije mi kaduna ni toliko mogla! Ona mene konstantno prezire! Još od samog početka, nisam ja. slep! E, pa, sad je i tome kraj! JUSUF Ne možeš da čekaš ni do jutra? To mora baš večeras da se odluči? Hasanago, šta je večeras? Koji je bog večeras? Što ne pogledaš malo i posledice?

HASANAGA Posledice su druga priča, i druga briga JUSUF A dete? Pa još je na sisi... HASANAGA Bila i na to misliti. JUSUF Ko i ti sad? Bogami, ago, ovo je veliki greh! Kako misliš sa ovim pred Alaha? I konj bi ti reko da si ga pitao: previše je aga do Alaha! Da ti je grlo top, pa ne bi moglo preko age dozvati Alaha! HASANAGA Vekao sam da spremiš konje i poñeš. JUSUF Činiš, ago, što ni kuga ne čini, Sedi i razmisli! HASANAGA A sad me čuj, dok ti još govorim jezikom! Znam da si me celih dvanaest godina savetovao, razumevao, i tako dalje! Zato te toliko i trpim. A sad čuj šta ti kažem: Neću da me razumeš! Sad oću da me slušaš! JUSUF Nisu li te reči malo pretvrde? HASANAGA Nisu koliko batina! A mislim da si dovoljno bistar da ti batinu ne treba dvaput pokazati! AHMED Age te mazile, pa se sada čudiš što sa tobom tako strogo postuoaju!

E, moj efendijo! Ko sa agama tikve sadi, age mu se o glavu lupaju! JUSUF U redu, ago, kako ti kažeš; spremiću konje. AHMED Mudar čovek! Brzo naučio da su reči miševi, pa sad govori a mišolovkom u ustima! JUSUF I, kad stignem, da ne gledam koje je doba, da probudim Hasanaginicu, i da joj kažem da se ti kući vraćaš prekosutra, i da te ona kod kuće ne čeka? Tim rečima? HASANAGA Da više neću da je vidim, da mi se gubi, eto tako da kaš! (Hasanaga i Jusuf izlaze na dve razne strane) AHMED Svi se sad pitaju: šta bi Hasanagi? A evo šta je: aga muči muku! Omanjuje u poslednje vreme, pa tera ženu da sakrije bruku! (Zatamnjenje) DRUGA SLIKA Hasanagina kuća HASANAGINICA Šta sad da radam? Zašto da ostavim svoje dete? Zato što je tako rekao Hasanaga? A zbog čega je tako rekao? Da je bar imao razloga, razloga makar kakvog, razloga makar ko oko prsta konca...

Zar samo toliko: Hasanaga je rekao, i to je sve? To je i optužba, i presuda, i zakon? Da je rekao da me ne voli, ne bih ni pitala! A to ti nije rekao? Nije? Sedam godina ne dâ da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže ,,dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo. Izañem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?” A sad traži da mu doñem u planinu, meñu vojnike! Od straha nisam omela, efendijo! Da sam mu došla, reko bi da sam pohotljiva, i ne bi mi prizno da sam došla zbog njega, nego da, kuja, osetim vojnički znoj! Ko da ga čujem šta kaže! Pa zar se ja nisam samo priklonila običajima ove zemlje i vere, a ko te običaje čuva, do Hasanaga? Ko toliko pazi n red i obraz, na stid na smernost i uzdržljivost, ko Hasanaga? Sedeći ovde, ja sam njemu obraz čuvala, onako kako je on tražio da se čuva! Zar zbog toga da mi dete oduzima? Bože moj, kako se sve to okrenulo! Kojim točkom? Ko da se budim na mestu na kome nisam zaspala! Od jutros gledam u prozor i strepim: nisam sigurna da je to stvarno prozor. Možda je i zmija... Držim ruku u krilu, gledam je, i kao da je nikad nisam videla. Strepim šta može moja ruka da mi učini. Da je bar neki bog, nego moj Hasanaga! Da je bar onaj koji je stvarao svet, nego Hasanaga koji voli ovčetinu, Hasanaga koji zviždi kad spava!

Strašno, sad je sve moguće! JUSUF Smiri se, gospo. Hajde, smiri se. Sećaš li se: ,,Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila. Daj da se držimo onoga što nam je jasno. Više i ne možemo. Razumem ja gde te je bacila Hasanagina poruka, vidim do kojih granica! Ti si tamo odakle se vide kuvani oblaci, kazani prepuni zuba, i gde je svaka grdoba moguća! Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat. Kade stigneš kući, odmori se, sedi u baštu, uzmi nešto da vezeš, dugo gledaj u neko drvo. Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla. A dok se ovo zlo nekako ne izmeni a dobro* - a možda bi se dalo izmeniti - sve što vidiš može da bude uteha. Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši. HASANAGINICA Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto? - to mi grmi u glavi, efendijo! Ko da mi glavu raznosi! Zašto? Zašto?

JUSUF I ja se pitam. Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi. Javljali smo o pobedama, a i jesu bile pobede, ali takve, da ih što pre zaboraviš. Mnogo krvi, mnogo mrtvih i ranjenih. Pa su mi usput pale na pamet i razne spletke begovske. Hasanaga o tome ćuti, a ja ga ne pitam. Begovi nerado gledaju toliko vlasti u Hasanaginim rukama. Stalno ga nešto bockaju. Te nemoj ovo, te ne smeš ono, te ovo nije tvoja stvar, te o tome treba mi da kažemo, o onom nisi smeo bez pitanja. Stalno neke trzavice. Očito, hoće da mu ospore vlast. Al što mu je oni više osporavaju, to je on surovije dokazuje. HASANAGINICA Razumem šta hoćeš da kažeš; al zlom se ništa ne dokazuje. Zar se snaga nije dokazala ako se nije zlom dokazala? JUSUF Ja to ne tvrdim, ja samo kažem šta mislim. Aga je postao mnogo nervozan, začas prasne, ne ume da se savlada, ponaša se nepromišljeno... A čini mi se da ima i nekih drugih razloga... HASANAGINICA Nepravda nije izbirljiva; nepravdi sve može da bude razlog... (U sobu, usplahirvio, skoro trčeći, ulazi majka Hasanagina) MAJKA HASANAGINA Evo dolaze!

HASANAGINICA Da nije Hasanaga? Hasanagini glasnici? Da kažu da nije istina? JUSUF Beg Pintorović, Hasanaginice. HASANAGINICA Kako li je stigao tako brzo? MAJKA HASANAGINA Ti misliš brzo, a ja zebem što je toliko zakasnio. Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao. U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu... JUSUF Sad se priberi, Hasanaginice. Ako nesreća ne može da se izbegne, barem prolazi. Što mora da stigne, neka stigne što pre, za kasnije ti ostaje manje zla. Ajde, sad će i najtore proći... HASANAGINICA Kako proći, crnoj meni, kad najgore tek počinje! (Ulazi beg Pintorović) MAJKA HASANAGINA Čuo si, beže, za našu nesreću? BEG PINTOROVIĆ Od koga je, boljem se nisam ni nadao. Jesi li spremna? HASANAGINICA Kako „spremna”? Šta znači „spremna”? Savila, složila haljine, uvila rupce, minñuše, ogrlice,

izbrojala prstenje? Kako za ovo da se spremim... BEG PINTOROVIĆ Ono su njeni sanduci napolju? MAJKA HASANAGINA NJeni. BEG PINTOROVIĆ To će momci da iznesu. Više nama šta da se čeka? Je li gotovo? Idemo? HASANAGINICA A dete? A da se s detetom oprostim? BEG PINTOROVIĆ Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo! MAJKA HASANAGINA Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja! Hoću da te pitam možeš li, da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama. Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati! BEG PINTOROVIĆ A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam? Je li ovo tvoj Hasanaga učinio, ili ja? Šta oš od mene? MAJKA HASANAGINA Ne znam je li grešnik Hasanaga, ali znam da je nesretnik. Možda i grešim, nije ni čuditi se, ali me barem saslušaj. Još sam se jedino tebi od jutros nadala. I Hasanagi se treba smilovati. Ako se pomeo, nije se niodčeg pomeo. NJemu je uvek moralo biti najteže. Hasanaga je gušio pobune, još će se pričati u kolikoj krvi.

HASANAGINICA Znam ja kakve sam rukave prala! MAJKA HASANAGINA Što niko nije morao, on je morao. Krv koju tebi ne bi ni ponudili, on je morao da prima kao počast! HASANAGINICA A krv se vraća... MAJKA HASANAGINA On je počeo odakle je mogao početi. Drugo si ti. Tebi je taj početak otaljo čukunded, il neko bliži, il dalji, al ti je otaljo. Ne ljuti se, ne pričam ovo da te nanjutim... Tebe čuva tvoje ime, od starina, a Hasanagu čuva njegova revnost. A ti znaš šta u njegovom poslu znači biti revnosan! On nije imao dokazano ono što su tebi još pradedovi dokazali. Što je tebi sigurno, njemu nije. On i u snu mora da strepi, da osigurava. Kaži: mogao je da plete užad, ko što je pleo i njegov otac, a ja ću da to da te pripitam: ko je utvrdio krajinu? Da li ti jašeš i kisneš noću po Hercegovini? Ne prekidaj me, beže... Tebi se žuri, a meni treba mnogo vremena. HASANAGINICA Treba vremena i onom detetu, koje ste svi zaboravili... MAJKA HASANAGINA Ko bi od aga čekao sedam godina da mu se rodi prvenac? Ko bi strepeo sedam godina da l će mu žena uopšte roditi?

A Hasanaga je, vidiš, čekao. Nije ti teško da pogodiš zašto. I sad, kada je dočekao radost, vidi šta čini! Znači da je pometen, da ne rasuñuje, da mu je u glavu udarila krv, i da mu treba pomoći. To je ludilo, beže, a u ludilu nema namere! BEG PINTOROVIĆ Mogu da ti kažem, kratko i jasno, da je tvoj Hasanaga potpuno priseban! Sa mnom je vrlo prisebno razgovarao. HASANAGINICA Kad? BEG PINTOROVIĆ Pa jutros! Kad ste mi javili, pitao sam se šta prvo da radim. I pomislio sam da je najbolje da prvo vidim Hasanagu. Razumeš? HASANAGINICA Šta ti je rekao? Jesi li ga pitao zašto? BEG PINTOROVIĆ Vredelo bi mi kolko da pitam konja ka kome sam dojaho, ili kamen za koji sam ga vezao. Nije Hasanaga ostavio mesta za razgovore i pitanja. Zašto? Zato što je tako rekao Hasanaga! Od takvog ZATO ne može se ni praporac! Al ti se ne boj. Razumeš? Ako se ovde ugasilo, nije se na celom svetu ugasilo. Nećemo se ni mi obrtati onako kako Hasanaga duva! HASANAGINICA Zašto si išao kod Hasanage?

BEG PINTOROVIĆ Tražio sam ilmi-haber, eto zašto! MAJKA HASANAGINA Onda je, znači, svršeno! BEG PINTOROVIĆ Rekao sam da te bez ilmi-habera kući ne vodim. I to vrlo energično! Evo pogledaj, ovo je ilmi-haber od Hasanage, napisan pred svedocima; dokaz da nisi oterana, da nema tvoga braka sa Hasanagom, da je poništen, da moš da s udaješ. Evo i potpisa. HASANAGINICA Šta kažeš? Nema moga braka sa Hasanagom, ne postoji? Izbrisai? Ni onih sedam godina ne postoje, ni moje dete ne postoji? Ja, budala, patim i plačem, a ti uredio da ne postoji! I Hasanaga, kažeš, potpisao? I sad je sve u redu, možemo i da pevamo, imamo ilmi-haber? A šta ću s njim? Pokaži mi taj ilmi-haber, Alaha ti! Može li on na ranu da se privije? Mogu li taj ilmi-haber da podojim? Meni dete od sise otržu, znaš li to, moj brate, moj Pintoroviću? Hasanaga mi noćas uzeo dete, a ti bi danas da me udaješ! Kad pre? Te mudrosti vam nema ni u ludilu! Kad sve to može, što ne bi moglo i sunce u džezvu? Vidiš li, efendijo,j ni moje ludilo nije najveće. Izgubila dete, pa izgubila pamet!

A zašto su oni pamet izgubili? Šta sam ja njima? ðule, kojim jedan u drugog pucaju? Ni to, sitna sam ja. Staviš me ovde, staviš onde, premestiš, odmotaš, zamotaš, uzmeš, ostaviš, započneš, pa oparaš, pa prepočneš... Hoćemo li od tebe testiju, ilovačo, ili ćemo ćasu, ilovačo, ili saksiju, ili okarinu, ili lonac? Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA Smiri se. kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta. BEG PINTOROVIĆ Ti, stara, ćuti. A ti poljubi dete, pa da krećemo! MAJKA HASANAGINA Hajde, kćeri. Danas nam nema drugog razgovora do zaludnog... (Jusuf izlazi) Vidiš da ne vredi, pa ne vredi. Vide samo ono što pliva na vrhu vode. (Vraća se Jusuf sa kolevkom) HASANAGINICA Evo moje molitve, sija u kolevci... Poslo mi Alah kolevku punu svetlosti... Jabuko moja... Mojoj dojci toplo u tvojim ustima kao grešniku u milosti Alahovoj... Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim!

Do dve godine ima više od godine! BEG PINTOROVIĆ Naći će mu se dojilja, ne brini. Biće u redu. HASANAGINICA Biće u redu! Čuješ li šta mi kažu - biće u redu! Da te je kučka rodila, pa ne bi bez majčinoga mleka ostalo... Toliko nemoćna, da se nemoći ovoje stidim... u dete ne smem da pogledam od stida... Zar da te živog majka oplakuje... (Klone na kolevku) BEG PINTOROVIĆ. Ama, vidi je, molim te! Šta je sad našla da izvodi? Nemam nameru da vepra čekam u koritu! Nije mene moj pokojni otac nekom vepru za večeru spremo! Diži se odatle, pa d idemo! (Z a t a m nj e nj e) TREĆA SLIKA Logor pred Hasanaginom kućom (Na sceni se vide kuća i prostor ispred nje, na kome je smešten logor Hasanaginih vojnika. Stranom okrenutom publici, kuća nema zida. To omogućava da se prati razgovor koji će se, u drugom delu ove slike, odvijati u Hasanaginoj sobi. U početku, askeri su odvojeni u dve grupe) SULJO (u razgovoru sa Ahmedom) Iznese ona kupus sa ovčetinom. Ja pojdem. Iznese baklavu. Pojdem. Donese ona bademe, pojdem i bademe. Pita oćeš li kafu, kažem oću. Donese ona kafu.

Popijem. O onom još ni reči, samo je gledam. Pogledam je ovako, skroziram je, vidim, vrućina joj. Pogledam je ovako, ona cepti od zime. AHMED I onda? SULJO Diše, ko da je trčala uzbrdo. Ništa ja, ćutim. Ne brzam, idem na sigurno. AHMED Pa već ti je sigurno, nije ti džabe dala toliku hranu! Košta to! A plus je i udovica! Šta ćeš sigurnije? SULJO Ne znaš ti žene. Kad pokažeš da hoćeš, one neće, čak i kad im se iz petnih žila hoće! S njima ti treba do kraja izokola. Ali da vidiš dalje. Tako ti ja, ručo, pa sedim i pušim. Dok će ti ona meni – da ti pokažem sablju. Kaku sablju, pitam ja, kaže: onu u sobi. Ajde da vidim. A osećam kolko je sati. Uvede ti ona mene u sobu... MUSA (u razgovoru sa Husom) Znam samo to, kad aga kine, ti misliš otkrio se preko noći, nazebo, go u ladnu vodu, spavo bez čarapa, uhvatila ga promaja; a nije,

nego kinuo iz neke namere! Pazi šta ti kažem! Ko ne razume o čemu aga kija, iskijaće! HUSO Tražiš dlaku u jajetu. To je bar prosto, i sve je bilo po propisu. Molim lepo. Hasanaga otero ženu, beg Pintorović tražio ilmi-haber, kaže neću da je vodim bez ilmi-habera! Ima čovek i pravo. Hasanaga, opet, sa svoje strane, reko: dobro, uredu, evo ti taj ilmi-haber! Zakiti se! Kad je već neće, što da joj staje na put? Neka se udaje, ako hoće. I to ti je sve! Kvit! Čista posla! Šteta samo onake žene! Ko da se na mesečini sunčala... MUSA Ama baš i nije toliko kvit! Čista posla? Meñ njima nikad nisu čista posla, to ti ja kažem, a ti, ako hoćeš, proveri! I to sa Hasanaginicom kanda je neka politika! HUSO Ti sve prebacuješ na politički teren! Olista bukva - politika! Procveta bagrem - politika! Razboli se krava, crkne - opet politika! Valjda ima još nešto, osim politike? MUSA Pričekaj, pa ćeš videti. Zna se kakva je ovo igra. Tu ti se nikad ne zna šta se zna. Ko nešto ne zna na vreme, teško njemu! Ako se nešto krupnije nije zamutilo izmeñu age i bega, evo glave! Ko zna šta je sve odnela voda dok je i ovo isplivalo na videlo! Pazi šta sam ti kazao.

HUSO Možeš li ti meni da kažeš hoće li stići večera? To ti meni kaži! HUSO Pa eto vidiš, i to je neki znak! Ni hrana ne stiže redovno! Šta to znači? Znači: aga ima neke velike brige! Sve ide u prilog onom kako sam kazao... HUSO Bolje da pitam Sulja. (Prilazi Sulju i Ahmedu) AHMED Ti to bogami, prilično uspešno! Ja probo nešto sa Šemsom, odabašinicom, pisao, slao cveće, a ona ništa, pa ništa! Pravi se važna, majku joj, ko da ima tri sise, a ne dve! HUSO To bi moralo da se prebroji! AHMED Da ne bi ti? Paz da se ne zabrojiš! HUSO Ako je reč o Šemsi, tu bik ti bio oran račundžija! Ako se i zabrojim - ništa, brojaću ponovo, prebrojavaću, ako treba, i celu noć! Slatka je to računica! AHMED Paz da ti ne padne sikira u med, mogla bi da se oglibavi, znaš! HUSO Odlučila Šemsa da se s-skine, i primeni trb-bušne veš-štine! Gol-liti se i s desna, i s-s leva,

na sve strane golotinja s-seva! Al Ahmedu to ništa ne vredi, stisnuo se čovek, ko da štedi! Čujete li, gospe i velmože, naš Ahmed bi hteo, al ne može! ,,Odo ja kući!” - pljunu Šemsa stručno – „a ti, jado, radi svojeručno!” AHMED Nemoj da ja tebi iokažem svojeručno! Nemoj da ja tebi sabijem rogove! Zna se kako treba sa govedima! HUSO Nemoj da ti pokažem na kom sam mestu rogat! AHMED To ti ovome ćaći pokaži, znaš! SULJO Tako ćete još i do noževa, budale! Ajde, pusti čoveka! HUSO On meni da kaže da sam govedo! To je insinuacija! AHMED Šta se mešaš u razgovor? HUSO I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje! Naći ću ti jednu i sa dvanaest, samo je malko glibava, a trebaće ti i para za kukuruz! SULJO Ajde, kad ti kažem! Treba aga da čuje, pa da radi drenovak! HUSO A šta je s večerom? Opet ništa?

SULJO Ako Si gladan, gladi muvu po trbuvu, nek ti muva pitu kuva! HUSO I takvog ti agu! Puška ubija kad je puna, a kazan kad je prazan ubija! I to bolje nego merzer, da znaš! Neka on priPazi, to može i u njegov trbu da opali! (Odlazi na drugi kraj scene) AHMED Ne znam šta da radim sa Šemsom. Il ona, il nijedna! Dotle je došlo! Ne valja meni što mnogo ideališem... SULJO Ma, to ti opet o Šemsi? AHMED O Šemsi... SULJO Možda je načula da si bio grobar, pa ženu strah... Grobar je gadno zanimanje... AHMED Ih, kad je to bilo! Šta ima da me se plaši? (Prilazi Musa) MUSA Ništa ne javljaju za večeru? SULJO Ništa. MUSA E, vala, stvarno ga preteraše!

AHMED Da ti dovršim o Šemsi... SULJO Nemoj, molim te! Ne mogu ni o Šemsi na prazan stomak. Ajde džarni tu vatru. Ako smo gladni ne moramo i da se smrzavamo. Lako je agi gore na minderluku; gori mangal, iza krstâ naslago jastuke, a pred minderlukom žubori nargila! I to posle obilne večere! MUSA Jadno mu je njegovo dobro. Zar ga ne kidiš kako je ufitiljio? Što bi se smejo tako glasno, da nije nazor? Ja ti kažem, da on gadno očajava! SULJO Tako bih i ja voleo da očajavam! Što mene tako neko ne unesreći! Nego ti, Suljo, sedi na panj, pred vatru, spreda goriš, s leña ti ladno, kesa prazna, trbuh prazan, i, što je najgore, krevet prazan! MUSA Šta mu kog vraga zavidiš? Ne bih ja dao moje blago za njegovo! SULJO Koje bre, tvoje blago? Buñavu čizmu pod glavom, konjsko ćebe kojim se pokrivaš, leb udrobljen u kišnicu? MUSA Pametan čovek na većem i ne zavidi. A postoji i blago koje ne može da se broji i meri. SULJO Pogledaj, dina ti, opet upalio prozor!

Možda se setio, pa usto da naredi da se donese večera? A? (Svetlost u logoru se potpuno gasi; istovremeno, pali se u Hasanaginoj sobi, u koju ulaze, razgovarajući, Jusuf i Hasanaga.) JUSUF Kad me pitaš, da ti i kažem. Otvoreno govoreći, stvar se nezgodno razvija. Čuo si da su navalili prosci. HASANAGA Pa šta? To sam i očekivao. JUSUF Ovo može da ima i političke posledice. Plašim se da se beg uvredio, da mu je povreñen ponos, i da bi možda hteo da ti se osveti. Da stavi tačku na tvoju karijeru! HASANAGA Ko? On? Nema on takav kamen u temelju! JUSUF Kakav mu je kamen u temelju, to ti još ne znaš. Znaćeš kad vidiš ko će joj biti muž. Beg sebi traži zeta koji će, prvo, tebi da bude na utuk, i drugo, koji će ga pred sandžakbegom podupreti. Možda čak i pred vezirom! Ne boj se, on Hasanaginici neće birati muža po lepoti, ili po ne znam čemu, nego po tome od kakve će mu biti vajde. Što njemu veća vajda, tebi šteta. Toliko valjda znaš. Ne baviš se ovim poslom od juče. Traži on dobar kamen za svoj temelj. Prosce odbija, čeka veliku zverku. HASANAGA Misliš?

JUSUF Nema tu šta mnogo da se misli. Naoštrio se da te uništi, pa sada traži saveznika. A računaj da, ako te potisne s najviše stepenice, potisnuće te i s one najdonje! To ide po tom redu. HASANAGA Mnogo si ti to nakitio. JUSUF Ništa ja nisam nakitio. Mogo bi nešto krupno da ti prikači. Naći će neku veliku krivicu, iz više razloga: veću je krivicu lakše dokazati, a većom krivicom i optužbom, i većom kaznom, lakše se i narod smiri i ubedi. Tu nema ništa napola i polovično. Ta igra ti je, nadam se, poznata. Zna se šta pali. HASANAGA Imaš ti, brate, veliku fantaziju. Dok je Mlečića i ajduka, i dok sandžakbegu treba skupljati poreze, dok treba čuvati granicu i trgovce... JUSUF Ti si politički stabilan? HASANAGA Nego? Nije svileni dušek za bacanje! Ja po gudurama, s kurtom i demirtom, a oni dotle fildžan, kaficu, ratluk, pa na serdžade pod čempres! Pa do podne gledaj uz Trebišnjicu, a od podne niz Trebišnjicu! A ko to osigurava? JUSUF Pa zbog toga te i ne trpe! To, što si ih zadužio,

to će ti i doći glave! HASANAGA Dok ja nisam uzeo vojsku u ruke, na šta je, kaži, ova krajina ličila? Ni na šta? Razbojništva, pljačke i paljevine, otimačina, silovanje, ubijanje, pobune, siromaština, nisu se okupljali porezi, na sve strane nekakvi elementi, putevi opasni, kreveti puni krvi, nesigurna granica, epidemije, poplave, kurvanje, sifilis, i ne samo sifilis - nego i polne bolesti! A ko je uspeo da zavede red? Pre mene nije bilo ni prirodnih lepota! JUSUF Ništa nije opasno kao uspeh. Pogotovu tamo, gde niko nije uspeo. Kažem ti, ako vratiš Hasanaginicu, od mnogo čega ćeš biti miran i siguran. HASANAGA Šta bi ti teo? Da se presamitim: „Izvinte, pogrešio sam, jeo sam bunike, bio sam lud, oprostite, neću više nikad, sad sam se opametio, evo i potvrde, nabaviću i dobru karakteristiku, oćete li da kleknem, da vam se poklonim, da l biste možda nešto i u gotovu, samo vi kašte šta treba!” Ne dolazi u obzir! JUSUF Predočio sam ti šta bi mogao beg. HASANAGA Za njega ja imam adut u rukavu! Da ga adutiram kako mi padne na pamet! JUSUF A šta misliš, ako on tebi adutira? Ne bi on prezao

ni da mrtvaca iz groba podigne, samo da tebi naudi! HASANAGA E, kad bi on mogo sve ono što oće! JUSUF Nije reč samo o njemu. Reč je o onom koga on traži za zeta. Ko zna s kim ćeš imati posla. HASANAGA Ništa on meni ne može Dosta je da se granica malo uznemiri, pa da se begovi smire... ko bele lale! Sami će oni, izmeñ sebe, da ućutkaju Pintorovića, kad im zatreba! Pa i tog njegovog zeta! Važno je da ja obavljam posao. To je po tom pitanju. A što se tiče Hasanaginice - ona je sama sebi zamesila. Sad nek izvlači konsekvence!- Zna se šta se zašta dobija. Što kažeš, to će i da ti odjekne. JUSUF Nikad se ne zna. Kolko puta misliš da vidiš sve, a ono ispadne da nisi video ništa. Misliš da ove držiš u ovojim rukama, čvrsto i sigurno, a na kraju ispadne da si činio onako kako je hteo neko koga i ne znaš. Čovek veruje da je sav savcit od čelika, a ono ispadne da je taj čelik vosak izmeñu nečijeg palca i kažiprsta. Kola nose i nevidljivi točkovi... Ali daj bože da si ti u pravu... HASANAGA Možeš li ti meni neku činjenicu, nešto kao nož, bakrač, konolac, lonče, da ja to opipam? JUSUF

Ne može se to samo prstima... HASANAGA Kaži ti meni: možeš li, ili ne možeš? JUSUF Ne mogu, Hasanago. HASANAGA E onda ćuti! (Zatamnjenje) ČETVRTA SLIKA Kuća bega Pintorovića MAJKA PINTOROVIĆA Ništa ne jedeš. Na šta ćeš da ličiš? Čovek treba da jede, pre svega. Da znaš, to ti je naopako: dva-tri zrna badema, orah, zrno grožña! I vrapcu treba više! HASANAGINICA Više mi se i ne traži. MAJKA PINTOROVIĆA Kako si spavala? HASANAGINICA Tako, da mi je bilo žao da se probudim. Sanjala, kao dojim onaj ñurñevak, sav miriše na moje mleko. Ceo dan me bole grudi. MAJKA PINTOROVIĆA To je od mleka. Ne valja ti ni to što toliko sanjaš. HASANAGINICA San je meni ovaj razgovor, i ova kuća, a ne ono što sanjam.

MAJKA PINTOROVIĆA Moraćeš da se otrgneš. Ovako nećeš valjati ni sebi, ni bogu, ni ljudima. Treba malo da se pritrpiš. Vreme je najveći lekar. Danas mi izgledaš mirnija. HASANAGINICA U ovo doba dana, svetlost mi izgleda kao neka milost... MAJKA PINTOROVIĆA Dobro je i to. I to je neko poboljšanje. Ali ne valja kad čoveku raspoloženje zavisi od toga da li je vedro ili oblačno.. Šta misliš sutra, kad počnu one kišetine? HASANAGINICA Može i to da smiri. Može i ružno vreme da bude lepo. MAJKA PINTOROVIĆA Jes, lepo, ali za tugu. Lepa ona bljuzgavica, ono blato, onaj mrak, razdani se tek u podne, a odmah počne i da se smrkava? HASANAGINICA Ne razumeš. Ja sam se ovde u Alahu smirila. MAJKA PINTOROVIĆA U Alahu? HASANAGINICA Odjednom mi se odasvud ukazuje. Osećam ga u vodi, u mirisu kadulje, u ukusu badema, u češlju kad se češljam, u maslini, u konju, u crvenom i plavom koncu, kad vezem...

MAJKA PINTOROVIĆA Kažeš u koncu? U češlju? Kakav ti je to Alah? HASANAGINICA. Onaj jedini. Bog muslimana, hrišćana i ptica... MAJKA IINTOROVIĆA Treba tebe od takvog Alaha lečiti, znaš! To si od onog bezbožnika naučila! HASANAGINICA Misliš od Hasanage? Ne znaš ti njegovog boga. NJegov bog ima njegovu bradu, njegov trbuh, njegove žuljeve... Mi smo i u Alahu mnogobošci. Koliko aga i begova, toliko bogova. Pa i ovaki ti abadžija, i berberin, i konjušar, i asker, načinio sebi boga prema sebi. Svak od njih misli da mu je Alah sluga, da Alah nema drugog posla nego da njega opravdava, da njemu daje za pravo. Oni ti kroje Alaha prema sebi, ko da je Alah košulja. MAJKA PINTOROVIĆA Kaži hvala što zidovi nemaju uši! Alah čuje, al on će i da oprosti... HASANAGINICA Zasvetleo mi onda kad se sve oko mene stamnilo. Promenilo se nešto u meni. Ko da sam počela da razumem - i kolenom! Kako da ti to objasnim? Osećam se tako, ko da je i moja koža naučila da misli... Vidim da ne razumeš... MAJKA PINTOROVIĆA Ajde, ne fantaziraj! Nesrećni ljudi katkad veruju

da im nesreća daje pravo na sve. Jeste, jeste. Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu! Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti meñu ljudima! Pa, kao, oni znaju ono što niko živi ne zna! Mogla bi ti da budeš malo skromnija, i da prestaneš da se zanosiš. Bolje da sedneš i da uzmeš Kuran... (Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ Šta vi to o Kuranu? MAJKA PINTOROVIĆA Ništa, malo pričamo. Hoćeš da sedneš? BEG PINTOROVIĆ Aj da sednem. Al baš i nemam puno vremena. Čekam gosta, zato sam i navratio, da vas obavestim. HASANAGINICA Da nećeš opet nekom da me pokazuješ? BEG PINTOROVIĆ Ajde, ajde! Ne moraš mi odma biber u oči! Ovog puta je ozbiljno! Razumeš? Dolazi čovek do koga mi je stalo! Druge sam odbijo jer sam čekao njega. Nije to neki prirepak, nego faktor! Saš tek da vidiš pravu gospoštinu! HASANAGINICA Što jednostavno ne kažeš ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ Sedi da čuješ. Ima da se iznenadiš. Nikad ti ne bi palo na pamet!

HASANAGINICA Ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ Imotski kadija! HASANAGINICA Šta kažeš? BEG PINTOROVIĆ Znao sam da š prebledeti! HASANAGINICA Imotski kadija? On posle sedam godina? MAJKA PINTOROVIĆA Hvala Alahu! Čuješ li, Alah te radosnim znakom opominje! Kad te je prosio Hasanaga, ti si htela za kadiju! Alah zna kada je čemu vreme! HASANAGINICA Htela za kadiju... A ti računao, računao, pa izračunao Hasanagu! Protivila se, plakala, odbijala, molila, nije vredelo! Kadiju si vratio kući, ko dečka! Još si mu se podsmevao za leñima! Odakle si ga danas iskopo? BEG PINTOROVIĆ Iskopo? Šta hoćeš time da kažeš? Kako to misliš: iskopo? Kako se to izražavaš? Kakav ti je to rečnik? Molim te, da se razumemo: em si i sama htela za kadiju, em je pravi kolenović i sojević! Sjajan čovek! On ne mora, ko neki, da viče da bi ta slušali! Neko satima priča, dokazuje, a kadiji dosta da samo pogleda. Sedi kao da senka čempresa

sedi meñ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina. A iz te tišine prsten mu na ruci, kao zvezda! A ima i izgled! Visok, vitak, oči čelično plave... HASANAGINICA To su moje reči! Tako sam ga ja vama opisivala pre sedam godina. BEG PINTOROVIĆ Pre je bilo pre, a sad je sad. MAJKA PINTOROVIĆA Bogami, lepo! Ne znam na šta se žališ! Posle onog age od bukovine, kadija, svila i kadifa... HASANAGINICA Pa i to sam tako govorila, baš tebi, onda, pre sedam godina! Hoćete li sad da ja vama na to odgovaram onako, onim rečima, kako ste vi meni odgovarali? Kad sam rekla da je sav od kadife, kazala si mi da je ženekast, a da je Hasanaga od stanca kamena! Muškarčina! A kad sam tebi govorila to, to za kosu, ruku, glas i pokrete, kazao si mi da je potuljen! NJemu ste se i pred slugama smejali. BEG PINTOROVIĆ Ako počnemo tako da razgovaramo, ne vidim na čemu ćemo završiti. Za sedam godina proñe mnogo vode. Hasanagi ne moš da se vratiš, to ti je valjda poznato. I šta sad? Uzima te čovek koga si sama želela! Bogat, ugledan, pametan. Dobar domaćin. Kadija se zbog tebe nije oženio! To treba da ceniš!

HASANAGINICA Kako baš ništa, ama baš ništa ne razumeš? Pa sam kažeš da proñe mnogo vode za sedam godina... Ja sada imam dete... U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom? Koga ja imam u Imotskom? Kako to čovek vama da objasni? Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje i dalje od onog što hoću da kažem . MAJKA PINTOROVIĆA Zamisli Hasanagu kada čuje! BEG PINTOROVIĆ Ima da uvuče rogove! HASANAGINICA Bože, kao da mrtvima govorim! BEG PINTOROVIĆ Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori! Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi! Sa će malo da opusti krestu kad se slučajno popeo! Ovde mi se popeo! Od njega nije moglo ni da se diše! Aaa, sa ćemo malo drukčije! Sa ćemo i mi da presavijemo stranicu! HASANAGINICA Šta sam to Alahu zgrešila da tebi budem sestra? Pa zar ti ne shvataš kakve gadosti govoriš? Pa ti, brate, ni sebe ne poštuješ! BEG PINTOROVIĆ E, sad je preko jego!

Odsad pazi kad ćeš usta da otvoriš! A bolje ti je da ih ne otvaraš! Odsad da znaš: kad te ko nešto pita, u mom prisustvu, ima da kaš: da, ne, jeste, nije, hvala, izvolte, molim, i više ni reč! Jes razumela? To ti je odsad ceo rečnik! Šta kaže, molim te! Da ja - JA! - ne umem sebe da poštujem! Da ja, molim te lepo, posle svega, ispadnem mojoj sestri i nikogović! Fino, bogami! Zaista lepo vaspitanje! A šta sam za nju učinio! Zapustio svoje roñene poslove... (Zastane, osluškuje, vidno uznemiren.) Evo kadije! Šta ste se ušeprtljale? Došo kadija! MAJKA PINTOROVIĆA Ništa nisam čula. Učinilo ti se; biće da je vetar. BEG PINTOROVIĆ Valjda ja bolje znam! To je kadija. MAJKA PINTOROVIĆA Ni konje, ni alku o kapiju... Valjda smo se zapričali... Odjednom nešto zaladilo... BEG PINTOROVIĆ Idem da ga dočekam i da razgovaram. Da još to preturim ireko glave. A ti da mi se nigde nisi makla! Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem! Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi. Svetlost se gasi, ali tako da nepomične siluete Hasanaginice i majke Pintorovića ostanu vidljive) HASANAGINICA

Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku. Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš nojma šta se dešava, ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava meñu njima na stolu. Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lañe, u džaku. Ti znaš samo toliko, da se to radi u mraku. Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi. Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan. Niko ti neće reći zašto moraš da digneš kosu i nasloniš obraz na panj. Soba se dimi od kafa i od lula. Tvoja glava, il tvoja ruka, šta je sad palo na vagu? Ne znaš, ne vidiš, ne čuješ, sve se to radi u mraku. (Zatamnjenje, zavesa) DRUGI DEO PRVA SLIKA Kuća bega Pintorovića (Sve je kao i u prethodnoj slici. Svetlost koja se pali zatiče Hasanaginicu i majku Pintorovića na istim mestima gde su i u ranijoj slici sedele. Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ

Ode kadija. MAJKA PINTOROVIĆA Ode? Kako to - ode? Opet ga nisam čula. Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju? Ni glas, ni zvekir, ni potkovice na kaldrmi... Bože me prosti, ko da ti je magla bila u gostima... Šta ste toliko do ovo doba, dina ti? BEG PINTOROVIĆ Umoran sam, spava mi se, i kazaću vam ukratko. Ti se, Hasanaginice, udaješ za kadiju iz Imotskog. Svadba će biti za nedelju dana. MAJKA PINTOROVIĆA Ne razumem, kako da ode, a ni na viñenje ne svrati? Ovo je čudna proševina... BEG PINTOROVIĆ Šta ima da je gleda? Neće dugo čekati da je vidi. Rekoh da je svadba za nedelju dana. Biće posla preko glave, treba ujutru ove to odma pokrenuti. Ja ću prvo da s ispavam. Mrtav sam umoran. Ko da mi neko čeze o leña slomio. HASANAGINICA A šta ću sad ja? BEG PINTOROVIĆ Nemo ništa! Ne mogu ništa više da slušam! Nemo, molim te! Ako imaš nešto, sutra ćemo. HASANAGINICA Ko da ti vidim strah u rukama.

BEG PINTOROVIĆ Strah? Kakav strah? Dugo omo pričali, mnogo pušili. Kad mnogo pušim drhte mi ruke. Proći će, samo da prespavam. LJudskom organizmu potreban je san. A i šta me ispituješ? MAJKA PINTOROVIĆA Baš malo, sedam dana! A kud su darovi, pa pozivnice, pa kad će ljudi stići, ako već zorom glasnike ne pošalješ? Treba odmah da se napravi spisak. A gde su jelo i piće, pa mešenje, pa kuvanje, pa nabavke, pa kolko svatova, pa gde će ko da spava, pa haljine za nevestu... Treba o svemu misliti! Lepo da se raspametiš... Što li je ovo jutros ovako ladno? Tebi nije? Ne znam, možda sam postala zimogrožljiva HASANAGINICA Ilovaču iskopaš, pokvasiš, ne pitaš je šta ćeš od nje da mesiš... Počneš jedno, pa se predomisliš, pa drugo, pa se opet predomisliš, pa treće, a ilovača na ove pristaje... BEG PINTOROVIĆ. Tebi je teško biti dobar! Tebi je teško ugoditi! Oću da učinim kako je najbolje... HASANAGINICA Kome najbolje? Tebi ili meni? Jesi li se ti upitao kako ćeš jednog dana onom detetu da pogledaš u lice? Da i razumem što hoćeš da me udaješ, al kako da razumem

zašto toliko žuriš? Da ti ne strepiš da Hasanaga može da se predomisli? Nisi ti meni tražio muža, nego sebi kod sandžakbega potporu! Zato tebi sad valja Imotski kadija. Nemoj da se lažemo, kad znamo! Ti i tvoja politika! Ali kaži mi šta ti misliš da činiš sudnjega dana, kad i zrno gorušičino donesu da bude izmereno? Kad ti brat ne bude brat, ni majka, majka, pa ni kadija prijatelj, kad se svako o svome jadu zabavi? Pusti mene, zamisli se o sebi! Ti si sad sebi nasilje učinio! BEG PINTOROVIĆ. Prvo: nemo ti meni da uzimaš meru! A drugo: misli ti i pričaj kako god oćeš, ali ćeš činiti kako ti se kaže! Dosta mi je svega! Svadba će biti za nedelju dana, to sam ti već saopštio, i s tim je svršeno! Nadam se da sam bio dovoljno jasan! HASANAGINICA Nije baš svršeno. Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ. Hoću da to raščistimo odmah. Hasanaga me otero - to ti se čini dovoljan zaklon, to ti je odrešilo ruke. Hoće li te to pred Alahom zakloniti, da l će ti to sutra pred Alahom ruke vezati - to ćeš ti sam da vidiš. Daješ me bez pitanja, kao životinju. U redu. Ne mogu ništa da učinim. Biće onako kako si ti izmerio, kako si ti

prosudio, kako si ti mislio da je najbolje. Ali jedno ima da bude po mome, inače svadbu rasturaj! BEG PINTOROVIĆ Ti meni da pretiš? Vidiš li ti ovaj štap? HASANAGINICA Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA Pusti je da kaže, neće ti uši odseći! HASANAGINICA Kad poñe ovadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih... BEG PINTOROVIĆ Jes! A ja na to sasvim zaboravio! Baš, bogme, lepo! Može i aga, s prozora, da uživa u pucnjavi i pevanju! HASANAGINICA Kad budemo kraj kuće, hoću da stanemo, da ovratim, da još jednom dete vidim i poljubim! BEG PINTOROVIĆ Ček, ček! Kako ti to, molim te, zamišljaš? Jes ti poludela? Oš da praviš budalu i od mene, i od kadije, i od Hasanage? HASANAGINICA Vidi ga sad! Sad mu je stalo i do Hasanage! Sad se i za njega brineš? Da od Hasanage ne napravim budalu? To li je tvoja briga? Ne tičete me se ni ti, ni aga, ni kadija, hoću da svratim,

da se s detetom oprostim! A posle čini kako si namislio! Ali bez toga ti nema svadbe, veruj mi, to ti kažem na vreme! BEG PINTOROVIĆ Ma, zatvoriću ja tebe... MAJKA PINTOROVIĆA Čekaj, kako ne vidiš... Jado, šta si to namislila? HASANAGINICA Ako ne daš - mogu s prozora u Trebišnjicu! BEG PINTOROVIĆ. Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo! Imaš punu slobodu! Oš da ti otvorim prozor? Meni će beda s vrata! HASANAGINICA Mogu i više od toga! BEG PINTOROVIĆ Na primer, šta? HASANAGINICA Na primer, da pred svetom učinim neku sramotu! Na primer, da se popnem na sofru, pred svatove, da se razgolitim, da pitam kako im izgledam! Mogu da nudim da pipaju, da provere! Pipni, Huseine, pipni, Sulejmane, Sinane, šta se stidiš, zahvati šakom, ohohohooo! ima dosta, ostaće i za kadiju! Pokazaću ti, Mustafa, šta i kako! Vidim ja tebe, Mujo, kako me fiksiraš! U redu, nisam s raskida, al samo ako si pozamašan! Da mi je znati,

ko je bolji: konjušar ili konj? Jesi li čuo? Mogu da psujem sultana, i sultanovu pasju majku, i vezira, - šta mi ko može? Valda ću nešto da izgubim? Dete? Ionako sam sve izgubila! Shvataš li sad? Svašta mogu! Kažem ti samo toliko, kolko da vidiš o čemu se radi! Razumeš li? Ja se više ne plašim ni sramote! BEG PINTOROVIĆ Ona je poludela! Napraviće mi scenu! MAJKA PINTOROVIĆA Sad sve može i sme, teško njoj! Učini kako je kazala, nek vidi dete! Ne znam kako ćeš, ne pitaj me, ali snañi se kako znaš i umeš! BEG PINTOROVIĆ Misliš? Al tu ne vredi samo ja da pristanem! Kako da kam kadiji, kako da privolim Hasanagu? Lude li žene, bože moj! Sad mi je jasno zašto je aga najurio! Vidiš li da je stavila obraz poda se? HASANAGINICA Zinuo bi ti kad bi video šta ove može da učini čovek kada ogugla na sramotu! BEG PINTOROVIĆ Mama, pa šta sad da radim? Kako to da joj uredim? MAJKA PINTOROVIĆA Kako znaš! Preti, moli, ucenjuj, plaćaj, natovaraj, laži, radi šta hoćeš, ali uredi da se oprosti s detetom!

Obraz nam je u njenim rukama... BEG PINTOROVIĆ A koliko ću poniženja da progutam, moš li ti da zamisliš? Kako ću sa tim pred kadiju? Taman sve lepo uredili ko ljudi... A kako Hasanagu - Hasanagu! - da molim? Ja sam to zamišljao savim drugačije! Sad ja njega, posle svega, da molim? Strašno! Sve mi je palo u vodu! MAJKA PINTOROVIĆA Nije, ako urediš da vidi dete. BEG PINTOROVIĆ Pa opet aga da seiri! MAJKA PINTOROVIĆA DŽaba pričaš, to do nje više ne dopire! Poslušaj je, kao da ti se radi o glavi! Ne vredi da objašnjavaš, ona je ko na drugom svetu... BEG PINTOROVIĆ Sve mi je ovim dovedeno u pitanje... (Kratka pauza) MAJKA PINTOROVIĆA A lepoje govorio pokojni otac: „Katkad i ono što čuješ iz ljudskih usta treba da poslušaš ko da si čuo iz oblaka!”. (Zatamnjenje) DRUGA SLIKA Hasanagina kuća HASANAGA Vidi ti, molim te, prepredenluka! Nikog manjeg, nego Imotskog kadiju!

JUSUF Ja sam ti rekao da beg vreba neku veliku zverku. Dobar kamen uglavio u temelj! HASANAGA Nisam ga video... pa ima, bogami, odavno... U stvari, od onda kad smo zajedno prosili Hasanaginicu. Znači, više od sedam godina... Pa da. I vidiš, čeko pa dočeko! JUSUF I šta sad misliš? HASANAGA Odavno se nigde ne pokazuje. Meni se nikad nije sviñao. Uvek fini, umiven, uglañen, a neprijatan kao zlatan zub. Sećam ga se kao previše ćutljivog. Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu. Zamisle se: šta li je time mislio? JUSUF Taj ti neće ići na ruku. Ja sam ti govorio na vreme... HASANAGA Jedva si čeko da me podsetiš! Desilo se da si tačno predskazao, pa sad u sebi proslavljaš što je ovako! Ma nemo da poričeš, počećeš da lažeš! Ko da ja ne znam! Prirodno je da se raduješ! Sećaš se onog zvezdočatca? U Sarajevu, gde li no beše? Svejedno. Kao - udariće kometa na Kurban-bajram, raspolutiće zemljinu loptu, ode planeta u prašinu! Pa kad je prošo Kurban-bajram, a zemlja osvanula zdrava i čitava, ni komete, ni propasti, taj zvezdočatac da se ubije!

Nisam vido nesrećnijeg čoveka! Tako i ti; s tom razlikam, što si ti nešto i pogodio. Slobodno se ti raduj. Al da mi ipak gledamo šta ćemo sad... JUSUF Kadija, kolko ja znam, može da ti bude prilično opasan. To je položaj s velikim uticajem... HASANAGA Ja, ja... Otvorićemo četvore oči i uši. Ti š malo više da se krećeš meñ ljudima. Nikad se ne zna gde se šta može doznati. Odvoj i nešto bistrijih vojnika, da paze i da slušaju. Onog vranca, sa sedlom i ularima, ñuture i kompletno, odvešćeš kao na poklon sandžakbegu. Dodaćeš i ope mletačke sablja. To iz predostrožnosti. Da eventualno predupredimo. I plus pedeset dukata, u gotovu. Ćuti, znam šta oćeš da kažeš. Ne pita se pošto je glava. U ovom nema štednje. Vezir će me i više koštati. Tako ti je to kad se od nečeg napravi politika... Da se preduzmu najhitnije mere... (Ulazi Huso.) HUSO Gospodaru, došao beg! HASANAGA Ima li taj beg neko ime i prezime? HUSO Beg Pintorović, Hasanago! HASANAGA To si mogo u jednom komadu da odvališ! Ček! Šta kaš? Beg Pintorović?

Nije valjda kod mene? HUSO Jeste, ago! HASANAGA Ovo je novi momenat! Efendijo, šta to može da znači? Ovo mi se apsolutno ne dopada! Ko bi rekao... Je li kazo šta oće? HUSO Samo mi je reko da je važno. HASANAGA Šta kaš na ovo? JUSUF Ne razumem. HASANAGA Da ga pustim da uñe? JUSUF Jedino tako možeš nešto da saznaš. HASANAGA Ajde, uvedi ga! Ali ne žuri, malo ga zadržavaj! Izmisli nešto! Kaži: aga prilego, pričekaj d ustane! (Huso izlazi.) HASANAGA Šta savetuješ? JUSUF Sačekaj ga neka kaže šta ima. Onda ćemo vadeti. Ti se drži rezervioano. A ako nešto pita, ili traži, oa odtovorshm ne žuri, nego odgañaj. Da mi prvo porazmislimo.

HASANAGA Šta misliš, da nije možda umešan i kadija? JUSUF Ko bi ga znao! Evo ti ga! HASANAGA E, dugo li ga je zadržo, svinja jedna! Gleda da ga se što pre otarasi! Ti sedi, i ne izlazi! Ako oće u četri oka, nek kaže! (Ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ Selam alejkum, Hasanago! HASANAGA Alejkum selam, beže! Dobrodošao, ako dolaziš dobrom! BEG PINTOROVIĆ Dobrom, Hasanago, ko i uvek! HASANAGA Nisam baš naviko. BEG PINTOROVIĆ Treba štošta izmeñu sebe da uredimo... Da nema neke zabune... HASANAGA Brvo sedi. (Kratka tišina, dok beg zauzme mesto) BEG PINTOROVIĆ Mi odnedavno više nismo rod... HASANAGA Jes, fala bogu. BEG PINTOROVIĆ To sad ne znači

da treba da se gledamo popreko i da se krvimo. Nego da mirno i razborito, ko ljudi... Pa i jedan drugom da izañemo u susret... (Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže. Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.) Na žalost, ovih dana udajem sestru. Valjda si čuo. HASANAGA Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao. BEG PINTOROVIĆ Ne bi ja žurio s tim, al viša sila. Godine prolaze, nije ni ona, je li, u prvoj mladosti. Hteo ne hteo, moram da pravim svadbu. Ko mene pita? A, umal da zaboravim! Doneh ti ove noževe. Vidiš, ovaj sa drškom je od sedefa, ovaj poprskan zlatom... Umetnička izrada, nema greške... pogledaj samo, molim te, ornamentiku! A? To ti je od mene na prezeent! Mali znak pažnje s moje strane. HASANAGA A šta bi sad trebalo s moje strane? BEG PINTOROVIĆ Ma ajde, molim te! Ništa! HASANAGA Baš ništa? BEG PINTOROVIĆ Skoro ništa... HASANAGA „Skoro ništa” - to je već nešto drugo... BEG PINTOROVIĆ Ma, neka sitnica u vezi sa tom svadbom. Ama ne vredi ni da se pomene! Ipak da ti kažem, kad sam već tu. Kazaću ti po redu, ukratko,

Kažem ti, sitnica. Sedi i slušaj. HASANAGA Evo slušam; govori. BEG PINTOROVIĆ Takva i takva stvar! (Duža tišina) HASANAGA Baš tako? BEG PINTOROVIĆ Tako, od reči do reči! HASANAGA Ču li ti ovo, efendijo? Oće da se oprosti s detetom! JUSUF Ne vidim ništa posebno. HASANAGA Nisam znao da je tako bolećiva. BEG PINTOROVIĆ Tako je kako ti kažem. HASANAGA Moram ti priznati da sam iskreno zapanjen. Ona je ovde manifestovala veliku neosetljivost. I kao majka, i kao supruga. A sad odjednom, postala osećajna... Nemo se ljutiti, ali to mi izgleda vrlo čudno. Ne odgovara mi njenom mentalitetu. Ne znam šta da ti kažem. A šta bi na to kadija? Da nije neprilično, mislim lično za njega, da sa svadbom svraća kod ženinog muža? Znaš ti kakav je svet. To može da se protumači. BEG PINTOROVIĆ Kadija pristo.

Sad dolazim od njega. Nemo da se nañeš uvreñen, ali red je da prvo njega pitam; sada je on aktuelan. Kad sam mu reko, nije ni obrvu podigo. Još mi kaže: „Pobogu zar samo zato da potežeš toliki put? Naravno da majka treba s detetom da se oprosti! I tako, evo mene kod tebe. Doneh noževe, pa kao usput da te i za to pripitam. Ne pitaj me kolko su koštali, nije učtivo da ti kažem. Cenu sam izbriso. Važno je prijateljstvo, a ne nekih tričavih dvesta dukata! Jesi vido, Ovaj treći je ukrašen jantarom... vrlo ukusno urañen... Al da se vratim na stvar. Da i to usput rešimo. Kako ti i rekoh, s kadijine je strane u redu; šta sad ti kaš? HASANAGA Čekaj, da ja to malo probistrim. Sedi ti ovde, ovde ti je, evo, rakija, ovde orasi, pričekaj malo. Slobodno se posluži. Raskomoti se. Ja ću za momenat. (Daje znak Jusufu i s njim se odvaja u krajnji ugao scene.) Šta misliš? JUSUF Mislim da pristaneš. HASANAGA Da nije sumnjivo? Ne bi on ovo na prezent zbog signice... Pogledaj, dobri su.

Laže da je dvesta dukata. Al nek je i sto, pa je ope mnogo. Kako ti ocenjuješ situaciju? JUSUF Ovo ti je dobra prilika, istina, možda malo neprijatna, ali, sve u svemu, vrlo pogodna... HASANAGA Prilika dobra, malo neprijatna, vrlo pogodna! Ispade ti ta lopta mnogo ćoškasta! JUSUF Da ti objaonim. Evo u čemu je stvar. Nije loše da pokažeš da nisi prznica, da umeš da se savladaš, da umeš da budeš razborit i plemenit. HASANAGA Šta ja imam njemu da se pokazujem? JUSUF Ko kaže njemu? Ko zna ko je već čuo šta traži Hasanaginica. Sad svi čekaju šta ćeš ti da kažeš. Ima ih koji misle da ćeš odbiti, i koji zbog toga možda već trljaju ruke; misle da si se sam otpisao. Jedva čekaju da ovo odbiješ, da kažu: osoran, tvrd, neosetljiv, sebičan, ne vidi dalje od nosa. Nije taj ni za šta. Izvini, ali tako će kazati, to nije moje mišljenje, ja samo citiram. A ako je pustiš da se oprosti s detetom, kazaće: vidi ti njaga, strpljiv je i mudar, nije zakeralo, ume da diplomatiše, taj je pogodan i za ozbiljnije poslove! HASANAGA Znači, i to se broji?

JUSUF A osim toga, ovo izgleda kao znak pomirenja. To ti zasad ne bi škodilo, dok se sve ovo ne razbistri. Kad beg već smiruje, ni tebi ne ide u račun da talasaš. HASANAGA Znači, kažeš da pristanem? JUSUF Ti vidi. Ja bih pristao. HASANAGA Ali pazi, u ovo svoju glavu ulažeš! JUSUF Da ulog nije malo preveliki? HASANAGA Ne uobražavaj. Nisi toliko glavat. (Hasanaga i Jusuf prilaze begu Pintoroviću.) BEG PINTOROVIĆ Rešiste li? HASANAGA Ti znaš da nisam prznica ni sitničar, nego plemenit čovek, široke ruke. BEG PINTOROVIĆ Tako sam o tebi uvek i mislio. HASANAGA I, eto, rešio sam da dozvolim! Nek doñe, neka se oprosti s detetom! BEG PINTOROVIĆ Baš ti fala! Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF A kad dolaze svatovi? BEG PIITOROVIĆ

Za šes dana. HASANAGA Nešto mnogo brzo? BEG PINTOROVIĆ Znači - dogovoreno? Da ja sad idem., Čeka me stotinu poslova. Za šes dana, evo nas ovde. Na kratko, kolko da Hasanaginica dete pogleda, poljubi, pa mi idemo svojim putem. Ma nemo da se deranžiraš, sam ću ja! HASANAGA Ma ajde, ispratiću te! (Beg izlazi, praćen Hasanagom, Jusuf razgleda noževe, Hasanaga se ubrzo vraća.) Jes vido? Došla maca na vratanca! Ja ti rekoh da beg ne sme na mene. Jes vido kako se uprepodobio? JUSUF Ipak treba da pripaziš. HASANAGA Pogledaj, molim te, kolko je stigo da poloče! Kad pre, pobogu brate! Popio bi i sirće, kad je džabaluk! JUSUF Moraćeš i ti da se pripremiš. Neće ti biti lako kad vidiš Hasanaginicu kako jaše uz tuñe koleno. HASANAGA Da se oprosti s detetom? Ma nije valjda? Nisam ni ja mutav i naivan. To Hasanaginici na pamet nije palo! Mnogo je njoj do deteta! To je omislio beg, niko drugi, to je lično njegova politika. Mora da je vido muke da je natera! A moš li ti da pogodiš što on sve ovo?

Oće da se obezbedi s moje strane! Zna lisac odakle može ladan vetar da podune, pa da mu odnese i čalmu i glavu! A i ti ispade slab prorok! Pade u vodu i tvoje prognoziranje! A ču li šta reče: kadija pristo od prve! Imaćemo posla sa papučićem, videćeš! Onaj konj za sandžakbega, i one sablje i dukati, neka to zasad pričeka! Nije zaoglavu! Da mi je znati kako to oni zamišljaju... Ima veselje da im se preseče... JUSUF Pazi, srešćeš i Hasanaginicu... HASANAGA Ne znam samo kako da se obučem. Šta misliš, da se pojavim u punom sjaju? Misliš da ne ide? Nije zgodno, kašće pravim se važan, a ispašće i da im pridajem veliki značaj. A da izañem u onom u čem se zateknem? Ne valja ni to. Kašće da oću da ih uvredim, da omalovažavam. Nemo da zaboraviš da to rešimo. Ipak treba nekako da se vidi da oni meni na podvorenje dolaze! Treba da budem tako obučen da se vidi da sam ja iznad toga! Razumeš? Biće to lepa slika! (Zatamnjenje) TREĆA SLIKA Kuća Pintorovića. Bašta. HASANAGINICA Znači - sutra. MAJKA PINTOROVIĆA

Ne znam, stvarno, na šta se više žališ. Ajde, zrelo razmisli: zar nije moglo i gore da se završi? Reci po duši. Neću da kažem da tvoj brat nije i svoje račune u sve to upleo. Ruku na srce, jeste. I to prilično. Na kraju krajeva, ne možeš ni da mu zameriš. Kad te je aga vratio, brat ti se našao u teškom položaju. Ne samo u teškom, nego i delikatnom. Okrnjen mu je ugled, kako će onda moći da prosperira? Moro je igrati na neku jaču kartu. A kadija je ko rodna godina! Znaš li ti šta znači: kadija? To nije čovek, nego most koji vodi pravo uvis! Brat ti se pokazo prilično umešan. Od neprilike napravio priliku. I sebi, ali i tebi. Sad je ojačo poziciju... Ne možeš da kažeš da pritom nije mislio i na tebe. To mu se mora priziati. Kadija i aga - ko bog i šeširdžija! I po lepoti, i po ugledu, a bogme i po godinama. HASANAGINICA Sve to izgleda lepo kad se priča. Ali tu ima nešto mutno... Dosad sam osećala samo bol. I zato što gubim dete, i zato što se sa mnom tako postupa. Ali sad osećam strah... MAJKA PINTOROVIĆA Da ti pristavim čaj? Oćeš od lipe? Od šipurka? Od trešnjinih peteljki? Najbolje da ti skuvam od nane Nana smiruje. Ako oćeš, ima i kantariona, i kamilice.

Možda bi malo šerbeta? HASANAGINICA Ni u sobi ne smem sama da ostanem. Stalno kao da ima nekoga. Bogami. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega... Ne znam što to može da znači. A kad se probudim, učini mi se ko da se istog časa neko naglo od mene odmako... Kao da sam u tuñoj vlasti. Ali ne onako kao u aginoj, il begovoj... Nije mi sasvim jasno... MAJKA PINTOROVIĆA Treba da pripaziš na onaj servis za dvanes osoba. Mogo bi da se polupa. Vezove sam ti naslagala_ u onaj sanduk sa monogramom. Da ne zaboravim: ključ ti je u sobi. Na stolu, pored ključa od podruma. HASANAGINICA Kod Hasanage je bilo strašno. Ko da sam mu vojnik, a ne žena. Ni sunca, ni meseca. Uživao je da me muči, da ga se gadim. Namerno nije hteo da se kupa. A ljubomoran, ljubomoran... Nije me, tebi puštao ni kad si bolesna . Kad si mi pred poroñaj poslala Seadu, da mi se nañe, skinuo je do gola, da proveri da nije slučajno muško... A ja pred poroñajem... Pa kako, posle svega toga, da mu doñem u planinu?

Rastrgo bi me na komade! U prvo vreme sam plakala. I znaš li šta me je na kraju smirilo? Počela sam opet da sanjam Kadiju... I mislila sam: dobro, ovo je ovde, ovako mi je suñeno, tako se mora; ali tamo, u dženetu, tamo ću kadiji da budem supruga... MAJKA PINTOROVIĆA Dopada mi se onaj vez. Zeleno na crvenom, to je prilično neobično, i vrlo originalno. A i lišće je ukusno urañeno. Za svilu znaš da je iz Mletaka? Mnogo lep rad. A i materijal je prvoklasan. HASANAGINICA Pa me čeka kraj neke vode u dženetu. U bradi mu se cvet zamrsio. Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo... Stoji u cveću do kolena... Mirisne kao livada, kiša i duvan... Stoji i čeka me, a telo mu i kroz odeću svetli... Ali posle je došlo i dete. Pa sam mislila: kako ću tamo dete da prenesem? Da se sad to i dogodi, da me kadija tamo i čeka, ono bi i tamo ostalo Hasanagi! Ono pripada njemu, a ne kadiji! Vidiš, to je to. Znači - ni ovde, ni u dženetu. Nigde... MAŽA PINTOROVIĆA Sreća što je bilo svile... Inače ne bi stigli da nabavimo. Treba u kući uvek imati rezervu.

HASANAGINICA Ponekad osećam samo gañenje. Gadim se jorgana kojim se pokrivam, ko da se žabom dlakavom pokrivam; gadim se jastuka na koji opuštam glavu; gadim se viljuške, tanjira, gadim se cveća, ptice ne mogu ni da pogledam. Dotaknem hleb, pa ustuknem, ko da sam vranu dotakla! A ti me još pitaš zašto ne jedem. Nekad bih, opet, najslañe umrla! Ali se gadim i toga... MAJKA PINTOROVIĆA Za poslednjih šes dana, ovo mi je prvi put da sednem! Te gledaj ovo, te gledaj ono, te podigni poklopac, pomiriši, te gde sam ono zaturila, te da ovo slučajno ne zaboravim. Jednom rečju - naprosto da se raspametiš! Možeš misliti! HASANAGINICA Aga i beg su od istog blata... Ne vide oni nikoga osim sebe. Nek je samo njima potaman. A da znaš: ko sebi ugaña, sebi čini najveće zlo. NJima je stalo do milosti odabašine, do milosti sandžakbagove, do milosti vezirove! A na Alahu milost zaboravili! Oni ne paze da se o boga ne ogreše, nego da se o vezira ne ogreše! I čemu onda i da se nadaju? Oni ne vide da su veziri od danas do sutra! (Ulaze Prvi i Drugi baštova) PRVI BAŠTOVAN Tamo Smo gotovi, sve je završeno, sad bi smo morali ovde.

HASANAGINICA NJima je stalo samo do imanja A Alah se ne vidi preko prepune trpeze! Šta misliš, mora da postoji i neka druga pravda. Pa ono što ti se ovde nikako ne da, daje ti se na nekom drugom mestu, onako kako zamišljaš... To tako piše u Kuranu... PRVI BAŠTOVAN Mi bismo morali na poso.. Beg naredio da potkrešemo. Pa, kao velim, da vam ne bismo smetali. MAJKA PINTOROVIĆA Čujem, čujem, idemo. Ajde, da ne smetamo ljudima. Ionako zaladilo. Ajde. HASANAGINICA Nesrećnici, ništa ih neće opravdati! MAJKA PINTOROVIĆA Ajde, treba ljudi da rade. (Izlaze) PRVI BAŠTOVAN Jesi li čuo? Kažem ja tebi da je ona poludela. DRUGI BAŠTOVAN Ovde ima posla i za petoricu. Kako je on to mislio? Odakle da počnemo? PRVI BAŠTOVAN Stvarno poludela. Načisto. Nisam slep da da ne vidim. Ajde odavde. Budiboksnama šta sve priča! I sve nepovezano.

DRUGI BAŠTOVAN Daj da ovo potkrešemo. Ući će neko sutra, pa će reći kako je zapušteno. Trebalo bi i lišće pokupiti. PRVI BAŠTOVAN A šta kaže? „Alah se ne vidi preko prepune trpeze”? Nego preko čega se vidi, da je ja pitam! Znaš li ti šta je božja milost za siromaha čoveka? Teleća čorba! Greje trbuh, smiruje živce, pripitomljava! Pristaviti dva litra ladne vode, staviti vezu zeleni, paradajz, jednu baburu, glavicu crnog luka, malo soli i bibera. Dva žumanceta i lonče kisela mleka. A odabrati lepe komade teletine! Pa naseći dva-tri krompira! Sve to dobro promešati, i dobro zapržiti, pa zakiseliti sirćetom! Pa kad sedneš! To se milost, to se objava nebeska puši i miriše iz prepunog tanjira! DRUGI BAŠTOVAN Prihvati de ovu granu! Šta misliš da je sečemo, ili da podupremo? PRVI BAŠTOVAN Šteta je. Daj da probamo da podupremo. Tako. Vidiš da može. Sit sam ja gospodskih briga Daje meni leba, i s lebom! DRUGI BAŠTOVAN Biće dobro ovako, a? Držaće. PRVI BAŠTOVAN Držaće, valjda.

Godinu dana ne uniñe u baštu, a sad bi da sve uredimo odjednom! Besii su oni. A i ova, da prostiš, samo fantazira. Pa kao sve neke duboke misli. Ne možeš ništa da joj uhvatiš, sve zbrda-zdola, nema ni glave nirepa. Drž-de! Treba njoj muškarčina! Neki od zanata, koji neće samo da izvaluta, nego da sredi temeljno i po propisu. Hasanaga nije imo ni kad. Te drž ovde, drž onde, nikako da se čestito prihvati posla. Trebalo mu, vidiš, sedam godina da jedno dete načini. Pa i to na jedvite jade. Zato ona tako i fantaznra. Ženi je lek muškarac. Skoro za sve boleoti, a naročito za duševne. Možeš da proveriš. Mene žensko leči od čega hoćeš. Žensko ti je bolje od apoteke! DRUGI BAŠTOVAN Šta nam je još ostalo? Šimšir? Trebalo bi malo i ruže, ali nemamo kad. Ko da će i kiša. Daj da požurimo barem ovo što možemo. PRVI BAŠTOVAN A džaba i ureñujemo. Kad sutra navale svatovi na oklatinu, džabe jelo, džabe piće, džabe muzika, - pa kad se isponapijaju, izgaziće ko stoka. Navukli mesine i rakištine, ko pred rat, Zato daj da mi to samo na izgled. Ionako će da upropaste. DRUGI BAŠTOVAN

Da dovršimo bar šimšir. Ruže nek ostanu. Ionako ne možemo po mraku. Vidiš kako se stamnilo. Bogme, prokapljuje. PRVI BAŠTOVAN Mislim da je dosta. Da prekinemo. A priča se da kadija ne dolazi na svadbu. Mnogo zauzet! Svatove će da čeka ispred Imotskog. Nisi čuo? Reče mi Mujo konjušar. Svašta! Sve čudo za čudom! Stvarno, evo kiše. Ovo mi liči na veliki pljusak. Pokvariće im veselje. DRUGI BAŠTOVAN Bogami, lepa kiša! Ovo će seljak da blagosilja! (Baštovani odlaze; u baštu, sad već skoro potpuno tamnu, ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ Svi otišli na spavanje... Ne moram više ni s kim da razgovaram, nikog da gledam, da trpim, da nadmudrujem! Ne moram da budem ni brat, ni beg, ni podanik, ni dovitljiv, ni razuman, ni jak! Sve mi je konopce s ruku odrešio mrak! Nema ljudi, samo drveće, osećam u sebi drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam, ko da sam s mesečinom u braku! Sve se oslobodilo, sve se preobrazilo, u mraku! Noćas sam snažan, svemoćan, i slobodan po drugim zakonima! Kako sam samo lep u času kad me niko ne vidi!

Tuñi mi gpogledi menjaju lice, daju mi drugi oblik, trpaju mi drugi jezik u usta! Sutra ću opet ustati kao glupak, koji se upinje da se pokaže pametan, ko slabić koji bi da se pokaže jak! Gde zorom nestaju blaga koja nam donosi mrak? Samo noću mogu od sebe da odahnem! Ovo carstvo noću nije sultanovo, miris cveća je jači od njegove konjice! Noću ni Bagdad nije daleko, ni Indija, ni ljudi iz drugih vremena! Noću nema ni mene, ni Hasanage! Je li Hasanaga Hasanaga i kad spava? Je li Pintorović Pintorovićeva maska? Svako u svom budžaku; svukli smo odela, izuli cipele, dunuli u sveću, legli, izašli u vrt, i odmaramo se od svojih lica, u mraku... (Zatamnjenje) ČETVRTA SLIKA Pred Hasanaginom kućom MUSA Kad jednom počneš da zavidiš, gotovo je. Tome nikad kraja, nikad se nećeš smiriti. Pa i da ono što je najbolje imaš u najvećim količinama, opet nećeš imati sve. Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš. Zavidan ti je čovek kao proklet. Nikad mu ničet dosta, nikad srećan. (Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF Idu li? SULJO Idu. Biće ovde za manje od po sata.

JUSUF Vi znate šta vam je činiti. Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiñu. (Jusuf ulazi u kuću.) SULJO A i ovo će jednog dana biti čudo za pričanje! HUSO Dokls si jahao? SULJO Dokle mi je rečeno. Sve dok ih nisam ugledao AHMED Ima li ih mnogo? SULJO Biće ih preko hiljade! HUSO Znači oko dvesta. AHMED A videste li jutros agu? Svako mu puce izglancano! Pa kubure unakrst, pa noževi unakrst. Čovek delija, nema šta! Prosto nemam reči! Pa mu ove sjakti, rukavom oči da zaklanjaš! MUSA Šta ćeš, doterao se čovek, neobičan zet mu dolazi! SULJO Kolko ja znam, ne bih reko da dolazi. MUSA Pa ti lepo reče da svatovi idu,

i da će stići za manje od pd sata! SULJO Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED To sam se i ja pitao... HUSO Kako to misliš da neće? SULJO Nemam ja šta da mislim, video sam. Uz Hasanaginicu ide zelenko bez konjanika. Istina, bogato okićen, uzde, uzengije, jabuka, ove u srmi, vidi se da je zelenko kadijin, ali kadije nema! Prazno sedlo. MUSA Znam da je kadija otišo u Novi, tako se barem pričalo, pa će svatove sačekati pred Trebinjem. SULJO Sad, kažu, iz Novog otišo u Imotski, kažu nekom hitnjom, pa će, kao, iz Imotskog da izañe u susret svatovima. MUSA Sve mi to liči na neko izmicanje. HUSO Možda ne želi da svraća kod Hasanage? Možda čoveku neprijatno? MUSA To je trebalo Hasanagi da saopštiš. SULJO Što su me pitali to sam i kazao. MUSA

Ko zna šta je kadija s begom smutio, možda je neka zamka, ili intriga... HUSO Politička? Ajde dovrši, Alaha ti, napuni srce! Na licu ti se vidi kolko te svrbi jezik! SULJO Iskreno rečeno, meni se ta svadba bez mladoženje ne sviña. Nešto tu ne miriše kako treba. A i ovo svraćanje je sumnjiva stvar. Sve mi govori da se ja držim što dalje. Naše je da stojimo pred vratima, i da sijamo kolko možemo. Naše je da ostavimo utisak, - ne znam ja kakav; kad nas je aga ovako oblačio, valjda je znao šta hoće. AHMED (za sebe) A što baš ja da saopštim? Ionako mi ne bi verovali, a mogli bi da kažu i da sam lud, i to s punim pravom. A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan! (Glasno:) Šta misliñ, da l će ovo odelo da nam skidaju? HUSO Jok, ostaviće ga tako, na tebi, da takav ideš pred odabašinicu. SULJO Biće bolje da ga pošlju u žito. HUSO A što u žito?

SULJO Može više da koristi. Takav kakav je - za vrane strah i trepet! HUSO Da znaš, da ti stoji ko saliveno! Da te nešto Šemsa vidi ovakvog, da ti ne kažem šta bi u gaće učinila! Treba da sašiješ po ovakvoj mustri! AHMED Je l da da mi lepos? A šta kažeš kad se ovako okrenem? HUSO Ama, ko bog! O leña si još i lepši! MUSA Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Izjaši-de gmalo sokakom... SULJO Niko mi nije naredio... Videćeš i sam kad stignu. MUSA Bogami jesu talambasi! AHMED Znaš da sam mnogo uzbuñen, Pipni mi srce! HUSO Stani tu, uz kapiju, i ćuti! Ko ti je rekao da budeš uzbuñen? Bolje pazi kako držiš tu pušku! Treba da deluješ svečano. MUSA Bogami, evo svatova! Ajde svako na svoje mesto! Brzo! Suljo, po agu! (Suljo utrča u kuću. Na scenu ulaze Hasanaginica i beg Pintorović)

BEG PINTOROVIĆ Momci, zovite Hasanagu! HUSO Sad je baš jedan otišo da mu javi. BEG PINTOROVIĆ Pogle kako u uparañeni! Odma se vidi čovek bez ukusa. HASANAGINICA Znam svako drvo, svaku stepenicu, svaki prozor... BEG PINTOROVIĆ Pušta nas da čekamo... Ako, ako, možemo mi i pričekati... HASANAGIIICA Iza onog sam prozora spavala, sa senkom onog čempresa u postelji. Kolko li mi je puta ta senka bila jedini prijatelj! BEG PINTOROVIĆ Ovo čekanje počinje da me nervira! Okružio se stražom, pa se i okuražio! A da si ga videla kada sam mu saopštio da dolazimo da vidiš dete! Prvo počo da zateže, da odbija, dok ti ja ne spustih deonicu na nož! Kad vide nož, odma je omekšo! A vidi ga sad! Aaa, neće se ovo svršiti na ovome! HASANAGINICA A tamo je bašta. Eno oraha, prelazi mu krošnja preko zida. Pod orahom sedim i vezem, a nogom ljuljam kolevku... Niz vodu cveće... pun potok oblaka... BEG PINTOROVIĆ Nismo došli da prosjačimo, pa da čekamo da nam se smiluje!

Da znaš, osećam se vrlo smešno! A još smo i pokisli... Samo mi još fali da nazebem... HASANAGINICA Kuća, zid, orah, prozori, sve netaknuto, a za mene je kao spaljeno... Bože, da ga samo još jednom vidim! Da mi se oči njime napune, pa da ih sklopim, da ga kapcima svojim pokrijem... (Ulaze Hasanaga, Jusuf i Suljo.) BEG PINTOROVIĆ Načekasmo se, ago! Mi doñosmo po dogovoru! HASANAGA (Jusufu) Pogledaj je, efendijo, Alaha ti! Vidiš li joj nakit? Sve skupoceno! BEG PINTOROVIĆ Kažem, doñosmo po dogovoru! Obećao si da ćeš izneti dete, da se majka oprosti... HASANAGA (Jusufu) Pa vidi minñuše! Zrakasta minñuša ima kružni centralni deo u čijem se središtu nalazi plavi kamen u kružnom ležištu. Oko njega se nižu koncentrisani krugovi emajliranih pločica. Obodom je radijalno učvršćeno jedanaest krakova. na koje su stavljena prvo manja, pa veća zrna bisera. Samo prvi red bisera stavljen je na manje srebrne cevčice, zatim su zrna odvajana nizom granuliranih zrna. BEG PINTOROVIĆ Hasanago, daleko nam je putovati! Ne bismo hteli da te zadržavamo

i da trošimo tvoje dragoceno vreme... HASANAGA (Jusufu) A prsten? Vidi, molim te, prsten! Karika je gotovo ovalna i celom površinom obrañena o rnamentom stilizovane lozice u koju su smeštene rozete! Vrat prstena takoñe ornamentisan, a na glavi prstena nalazi se stilizovana predstava lava u hodu. BEG PINTOROVIĆ Moja sestra bi da se oprosti s detetom! Što ćutiš? Nećeš valjda da prevariš? Iznesi to dete, nemo da si takav, neka ga majka pogleda, makar nadvoje-natrojnj, pa d idemo! HASANAGA (Jusufu) Nakitila se bogato, da mi se pokañe! Da me zablesne, da me zaseni! Nema stida ni pred svetom! Namerno pravi ovako skupu svadbu! A gde joj je mladoženja? Efendijo, ja mladoženju ne vidim... BEG PINTOROVIĆ Kao da govorim zidu. Jes li ogluveo? Hasanago, misliš li iznositi to dete? Kaži nešto! Rekao si da možemo da doñemo! Šta je sad? HASANAGA Niste svi stigli... BEG PINTOROVIĆ Kako to misliš da nismo? Svi smo tu. HASANAGA Mladoženju vam ne vidim.

BEG PINTOROVIĆ Šta će ti sad on? NJega nismo ni ugovorili. Ovde on nema nikanva posla; ama baš nikakva. HASANAGA Ma šta mi kaza? Mladoženja na ovojoj svadbi nema nikakva posla? Čudna stvar... BEG PINTOROVIĆ Ne znam zbog čega otežemo! Šta si sad zapeo? Dosad je moglo da bude gotovo! Nemo, bre, da si takav, iznesi to dete, šta te košta, pa da mi idemo dalje! Svako svojim putem! HASANAGA I ja sam se jednom ženio, i znam ko ide uz nevestu. Znam raspored. Ovde brat, ovde čauš, i tako dalje ovde nevesta, ovde mladoženja. Al ovde, gde je mesto mladoženji, ja vidim konja! Za koga moju ženu udaješ? BEG PINTOROVIĆ Šta pod tim podrazumevaš? Šta tim hoćeš da kažeš? JUSUF (Sulju) Brzo, iznesi dete! Požuri! (Suljo utrčava u kuću.) BEG PINTOROVIĆ Jes li ti pristo da doñemo samo zato da nas ovako vreñaš i li čno omalovažavaš? Tako se nismo dogovorili!

HASANAGA Ja vreñam? Reko si da dolaziš sa svatovima, a umesto mladoženje meni pokazuješ konja! Jesam li ja tebi za oprdnju? Šta ti znači ova kljusina? Čujem hvališ se kako sad sestru udaješ za boljeg! Taj konj, da li to znači da sam ja bio magarac? BEG PINTOROVIĆ Da svojim ušima ie verujem! Kakva ti je to smišljotina? Šta si to namislio? HASANAGA Šta sam ja namislio! Ti si mesto mladoženje doveo konja! Hteo si ti mene da uvrediš dovodeći mi pred kuću ovu kljusinu! Pa zar ne vidiš da si sam sebe nagrdio, i svoju roñenu sestru, bistra glavo! Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini? BEG PINTOROVIĆ. Preko ovog ti neću preći! Da si mi rekao nasamo, pa da ti nekako i progledam kroz prste! Ali ovako, pred svetom! Ovo ti nikad neću oprostiti! Ovo nisam zaslužio od tebe! Ovo je čašu prevršilo! Ovome se nisam nadao! Ovo će daleko da se čuje! Ovo je preko jego! I da znaš! Vidiš li ovu zobnicu? Dobro je pogledaj! Ako u nju ne strpam tvoju glavu, tako ja iz nje zobao! (Ulaze majka Hasanagina i Suljo, noseći kolevku. Razgovor se prekine, tišina, svi su zbunjeni. Kolevku Suljo stavlja na sredinu scene. Hasanaginica je prvo skamenjena,

zatim polako, kao s nevericom, prilazi kolevci.) HASANAGINICA Šta sad da radim? Da ga pomilujem? Da ga gledam? Kako da ga se u jednom jedinom trenu za ceo život namilujem i nagledam? Malo moje, na lavandulu miriše! Prstić na nozi mu miriše! Zumbul beli! Kosica mu na sapun i na cveće miriše, kolevčica mu, ko oblak prepun cveća, miriše... Plače, ñurñevak... Bez tvojih suza majka sirotica, suzama tvojim Stambol ceo da kupi... Vidiš li šta ou od nas učinili? Da se nagnu nad kolevku, da se postide... Mozak će da im se zamrsi kad vide kome su sudili... Ne znaju da je sudija u kolevci... Pa da ne čujem ni kad prvi put kaže „mama”, a majke mu nema, već negde mrtva u pustinji živi... HASANAGA Nije u pustinji, nemo da lažeš, nego u Imotskom, u kadijinom krevetu! HASANAGINICA Da bar mogu da plačem, da od mojih suza reka naraste, da nas ta reka odavde odnese... HASANAGA Ne moraš da se trudiš! Nema suza ako je srce od kamena! HASANAGIIICA Čuješ li šta kaže? Srce od kamena! Vidiš li

kakvim ti kamenom majku kamenuju? Veliki kamen... sklonite ga... Kadija! (Nasloni glavu na kolevku. Prilazi joj majka Hasanagina.) HASANAGA Trudi se da zaplače, al ne ide! Ne može kamen... MAJKA HASANAGINA Hasanago! HASANAGA Ni za mužem, pa evo ni za detetom! Kleči nad kolevkom, kao oće da zaplače! Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! LJudi te gledajju! MAJKA HASANAGINA Hasanago, budalo, ona je mrtva! (Duga tišina.) HASANAGA Efendijo... neka, sam ću... ostavi... Sve što poželim, sve mi postane kazna. Kad je dotaknem, ko da je guja dotakla... Priñem, ona ustukne... Pred tim strahom izgubiš i volju i snagu... Eto zašto je aga stalno ratovo... Besneo na drugim ženama... Sedam me godina pitaju šta je sa decom... Pobesneo sam, napio se ko svinja, zapenjen grunuo u njene odaje, tako je do toga došlo... Tako je meni: kolevka kuću napunila... Prvenac, posle sedam godina... Samovoljnik, silnik, otero ženu... A otero je, da se pred njom ne stidim. (Tišina. Hasanaga naslanja čelo na mrtvu Hasanaginicu. Poljubi je u čelo.) Prvi put da je poljubim, a da ne skloni tlavu... (Uzima Hasanaginicu na ruke i unosi je u kuću. Beg Pintorović kao da bi to hteo da spreči, ali odustaje i, zajedno sa majkom Hasanaginom i Jusufom, ulazi u kuću za Hasanagom. Na sceni ostaju samo askeri.)

SULJO Eto ti sad. MUSA A ja sve vrvme mislio da je neka politika... HUSO Čoveče, onakva žena! Da nije umrla, niko joj ne bi verovo. AHMED To joj je tako zapisano i suñeno još onog časa kada je beg obećo Imotskom kadiji. A možda i pre, pre sedam godina... Ko zna čija je ovo pravda... SULJO Kadija načinio toliki trošak, možeš misliti, a, vidiš, svadba mu propade... AHMED Misliš? Sad tek počinje da se svadbuje. Nemoj da me pitaš gde. MUSA Što ti budala nañe vreme za šalu... AHMED A ko ti kaže da se šalim? Ne zna beg ko mu je sestru isprosio... Da si ti živ i zdrav, Imotski ti je kadija umro još davno, pre sedam godina! Bio sam tada grobar u Imotskom, ja sam ga lično spustio konopcem i zakopo! Kažu, umro od neke ljubavi... (Svi ga gledaju zaprepašćeno. Duga tišina (Zatamnjenje)

ZAVESA