Ljubav i Polnost 2

03 Друго поглавље

Друго поглавље

Света Тајна Брака:

Православно Богослужење

Увод

Људи тврде да је брак институција , данас су многе институције непоуздане или су чакнестале. Јасно је да брак, као грађанска и социјална институција, има својихпроблема-укључују ћи ту уговоре, имовину, прописе и легализацију . Даље, сви смо мисвесни стварних последица брачних сломова. Ово, међутим немора увек да укључује проблем самог брака, већ радије очекивања које људи мисле даимају о браку. Људи траже потпуно лично и међусобно испуњење, видећи у бракумагично решење за проблеме међу собом . Није чудо што се многи бракови распадају: једноставно не могу да поднесу одговорностоваквихнереалних очекивања .

Наредне странице не намеравају да испитују безбројне аспекте брака, већ једноставнода истраже светотајинску димензију са посебним освртом на Правосалвно Богослужење

1 / 29


. Хришћанска димензија брака, као што смо заључили, наше мане а не наша снага, дајупосебну снагу за наше спасење. У Цркви је исцељен онај који сазнаје да јевољен без обзира на његове слабости. Ово је полазна тачка нашесопствене воље да живимо и снаге да волимо. У браку, муж и жена се неволеако сусавршени или што су слични једно другом.Боље је да својом безусловном љубављу која прашта омогућеједнодругом да узрастају ка савршенству .

Љубав је ватрени део живота, обухвата радост и тугу, укључује обоје - оданост игубитак . У љубави је све: савршенство Бога (1Јова . 4 . 8) и савршенство живота (Јов .10 . 10). Према томе на брак се не може гледати као на институцију за преживљавање,већ као на школу живота .

Љубав и света тајна брака

Љубав је дар са висине; то је "Сам Бог" (1Јов . 4 . 8, 16) . Зато ђакон на венчањњу уводибрачнике у молитву да "се на њих пошаље савршена љубав" .Нажалост, љубав се често погрешно разуме као

2 / 29


осећање љубазности или као дело доброте, и заборавља се да је стање љубави у стварибожанског порекла . Са Богом на почетку и на крају, димензија љубави у човековомживоту садржи различите елементе као ерос (узлазна, љубавусхићена), каритас (саосећајност, или симпатија), и агапа (љубав као милост и само-жртвеност досамогакраја) . Снага љубави, ,јетада печат Божијег лика у нама (1Јов . 3 . 1), печат дара Свете Тројице. Када се двеособе волеи сједињене су браком, оне стварно подражавају Бога . 1 Овакава врста љубави никада не може да се посматра психолошки, социолошки, медицински, економски или законски . Таква“љубав је јача од смрти ... жар је њезин као жар огњен, пламен Божији”. (Песм . 8 . 6) .

Брак је, према Православном схватању, света тајна јер кроз њу Бог директно откриваЦарств о Небеско у две посебне личности. У сваком тернутку нашега живота, тајнаспасења постаје стварно искуство кроз различите тајне , када улазимо у Цркву(Крштење),узрастамио у ДухСветом (Миропомазање), примамо свештеничкуслужбу (Свештенство), или се исцељујемо (Јелеосвећење) . У сваком случају, нови живот улази у особу каостварно присуство и дар,а не као обавеза или магија .

Друга особа у браку, супружник, је живоносна личност откривена у Христу . Због тогакажемо да волети другог значи волети себе, волети "своје тело "(Eфесцима 5 . 28-29и Лука 10 . 27), јер друга особа је једна истинска личност, пуноћа иоткривење једне божанске димензије нечије природе. На овај начин, брак је у тесноповезан са слободом . Многи људи повезују бракса губитком слободе, али у ствари то је континуирани расткоји укључује обећање и испуњење . Слобода је нешто што се задобија и учи , и за многељуде брак је једнатаква радионица и школа .

3 / 29


Ту смо ми створени по лику и обличју Божијем (Постање 1 . 26), то се види не само измогућности која нам је дата пре пада, већ изнад свега у чињеници данам Бог поверавајош један људски живот, супружника, према коме ми имамо највећу одговорност. Ово сејасно види у трећој молитви венчања, у којој свештеник симболично сједињује рукебрачника:

Велики Требник, Призрен 1993

Боже свети, који си од праха земног створио човека, и од ребра његовог саздао жену, идао му помоћика према њему, јер је тако било угодно твоме величанству да човек небуде сам на земљи ;Ти сам и сада Господару, пружи руку своју из светог обитавалиштатвог, и сједини овог слугу (име) и ову слушкињу твоју (име), јер Ти сједињујеш жену самужем:здружи их у једносушности, венчај их у једно тело, даруј им пород, уживање удоброј деци. Јер је твоја моћ, и твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и СаветогаДуха . Амин .

Постоји изрека, љубав је слепа: али би било много исправније да се каже да искренаљубав некада није у могућности да види и прихвати другу особу онакву каква је оназаита . Зато је брак одраз завета између Бога иљудског рода: један супружник је залогвере и пут ка сједињењу са Самим Богом. ЗасветеОце Цркве, брак треба да потврди епископ ;то је као што ћемо видети , црквени догађај који води ка Светом Причешћу, јер "где је двоје или троје .

4 / 29


.

. тамо је и Христос"(Матеј 18 . 20) . Христос је вечнизалог увек сједињен са супружницима исваким љиховим делом.Намаизгледа да се две особе у току службе венчавају, али уствари сједињују се три особе.Песма "Исаије ликуј"која означава крај Службе, усхићење и Христово заробљавање супружника:

Глас 5 : Исаија ликуј, Дјева у утроби заче, и роди сина Емануила, Бога и човека, Исток јеу Њему, Њега величајући, Дјеву прослављамо .

Овде сусрећемо заклетву:"Венчавам" која означава да "Ја припадам заувек Христу. И јаприпадам Њему у свему и кроз све; и у радости и у тузи. Ако нисте патили :нисте ни волели:цако нисте живели у мраку, нисте се надали свим срцем да ће доћи светлост дана. У животу, чак и сенка оначава присуство. Овај позитиван смисао мучеништва је овенчан сакрунама, као стално подсећање на маученике, као Св.Прокопије који је био у браку иживео у време мученика .

Ограничено је говорити о браку као људској институцији, без обзира на израженурелигиозност.2 Брак у сваком делу људског живота, усмерен на службуспасења и на прослављање Бога(Ефесцима 5). Зато се на брак

5 / 29


не може другачије гледати него на тајну, упоредо и са тајном љубави и заједнице тј.евхаристије . То је озбиљно, трајно и верно посвећење две особе, слободне и једнакепред Богом, за њихово савршенство ка Христу и Његовој невести Цркви . Пошто јеЦрква предукус и залог у садашњем учешћу у Царству које ће доћи, исто тако и брак открива вечну радостбожанске заједнице. Тајна љубави за хришћанина је , не само стање већ степен развојаживота у Христу;то није знак уређење (apokatastasis) већ суштински пут спасења .

Брак, какав већ постоји, сигурно мора да буде више од друштвене или чак увеле,црквене институције која се брине за добробит породица; њиховог опстанка и напредкау палом свету. "Нуклеарне" или "брачне'' породице постале су основне јединице породичнеорганизације у многим друштвима у савременом свету. Оне су кључ друштвеног,политичког, и економског јединства, поздрављају их на међународним слављима ипоштују у религиозним круговиам(Постање 20.12 и Ефесцима 6.1). Ово је добро, али видели смо опасна искшушењакоја носи ексклузивзам и индивидуализам. Зато су Црквени Оци препознали овакав концептпородице али од њега нису правили идоле. Свака идолатријаи изолација породицесемораизбегавати. За "Хришћане живот је животу лику Божијем у три личности-живот у заједници са другим.Чак и за оне из"новијих"породица. Хришћанска породица није језгро већ ћелија која садржи Тело Христово. Онаје отворена за могућност заједничарења унутарзајднице светих .

6 / 29


Зато су хришћански супружници могу да оснују домаћу цркву, цркву у дому(kat`oikon ekklisia), очекујући Царство Божије. Ово је сведочење које указује на брачне парове из Старогзавета који се помињу у молитвама на почетку свете тајне бракакао допринос тајни Отеловљења .

Благослови их, Господе Боже наш, наш као што си благословио Аврама и Сару .

Благослови их , Господе Боже наш као што си благословио Исака и Ревеку .

Благослови их , Господе Боже наш, Боже наш као што си благословио Јакова и свепатријархе .

Благослови их , Господе Боже наш, наш као што си благословио Јосифа и Асенету

Благослови их , Господе Боже наш, наш као што си благословио, Мојсија и Сепфору

Благослови их , Господе Боже наш, наш као што си благословио Јоакима и Ану .

Благослови их , Господе Боже наш, наш као што си благословио Захарија и Јелисавету.

7 / 29


Ово означава обећање пред целом Црквеном заједницом која обезбеђује оквир за новипочетак, раст, и пуноћу брака. Тајна брака је тада сведок часне воље брачног пара да сесједини са читавим Телом Христовим, као и Божије обећање и сведочење Цркве за овузаједницу .

Питања везана за брак

Овде морамо направити кратак осврт на неке посебна питања везана за брак уразличитим хришћанским конфесијама и другим религијама, трагедијом развода, и питањимаза и против брака. Овде немамо намеру дадобијемо одговор, већ радије да понудимо неки од начина за решењекако биове теме имале значај за читаву заједницу. Увек је лакшеда се кривца пребаци на одређену особу која не следи традиционалне норме и очекивања . Међутим милостивије је и конструктивније да се преузме одговорност за заједницу за одређене проблеме и притиске са којима се сусрећу брачни парови .

То је начин на који ми морамо да уважавамо бракове између хришћана различитих конфесијамаи бракове у различитим религијама.

8 / 29


Заиста је жалосно да се варијетети и шизме у хришћанству , предрасуде и разлике у различитим религијама, задају ударце и изазивају разарања, дубоко утичући на брак и породицу. Праве и видљиве промене у условиманашег друштвамењају контекст брака . Ове промене морају бити узете у обзиру богословским и пастирским активностима за разумевање бракамеђу Православним Хришћанима.Такозвани "мешовити бракови"-један несрећни термин који је у прошлост коришћен да опише брак измеђуне-Православног и или не-хришћанског супружника- растућијефеномен у Православном свету и на њега се мора озбиљније гледати, ако не као и на позитиван фактор у мисији Цркве. Статистички податци указују на то да је нарочито уГрчкој Православној Цркви дошло до повећаног броја склопљених бракова сасуприжницима из других религија или других хришћанскихконфесија. На овакве бракове не требамо да гледамо као на проблем већ као на привилегију на којој треба радити.

Намера Цркве није да осуди или чак да забрани овакве бракове, означавајући их као олакшицу обраћенима . Црква, радијетреба да их пригрли и потражи , у намери да олакша обраћење. Захтеви који сепостављају пред ове паровеподједнако су озбиљниудуховном, црквеном, друштвеном и практичном смислу били они Православни или не .4Постоји п

9 / 29


отреба за реформом не самоубрачној служби или канонима, већиу разумевању овог савременог проблема, као и пастирској бризи. У коначној одлуцибрачног пара, морамо се подсетити да решења базиранaна доктринарном релативизму и равнодушности, воде ка обесвећењу брака и породице, стварајући тако само више проблема, веће проблеме. Бракови између хришћана различитих конфесија су у истовремено трагични резултатразједињености међу црквама али и позитивне могућности за обавезу ка јединству и расту у заједници .

Развод не носи исти заплет и страх као што је то некада било то не преставља увекрезултат нашег ослобођења од моралних структура прошлости већ можда неоспоранпример опасности савременог секуларизма . Мешање државе може често да изазовеплуралистичке стандарде који су нижи и чак супротни од Хришћанској мисли, чинећи тајну љубави

и брака секундарном према друштвеним, психолошким, финансијским, и утилитарнојсврси брака . Ипак, развод је реалност са којом се морамо суочити са милошћу, и тај сепроблем не смеизбегавати у црквеним дискусијама . Друштво као целина плаћа цену када дође до сломапородице и то води ка насиљу и деликвенцји, зато Црква делиодговорност за сломове бракаутолико више ако постоје слични сломовиу потпорним системима:Црква је дужна да обезбеди подршку кроз молитву, заједницу, и помоћ . Сви смо миодоворни за пад брака-"јер тајна је ово велика"и укључује "Христа и Цркву."(Ефесцима 5 . 32) Ово јеразлог за другу молитву у Светој тајни брака, где се моли Господ:

10 / 29


сећајући се свадбе која је присутна у овој радости .

Када се брачна заједница упореди са нераздвојном заједницом између Христа и Цркве .(Ефесциам 5 . 32), то не указује да људи који су срећни у браку морају да буду блискиХристу. Мисли се радије,дафизичка љубав може да постане права љубав кадаживи у Христу, када се идентификује са његовом смрћу и васкрсењем . У овојдијалектици смрти васкрсење може исто тако да пошује и аскетски аспект брака и љубави . О аскетизму се већ говорило у реалцији везаној за монашки статус. Овде, ћеаскетизамбити испитан у односу на брак .

Кроз молитве се непрекидно понавља о честитости у браку за време службе. Ово јеодоварајуће када и брак и девственост имају исти извор и циљ, наиме, заједницу саХристом Међутим , честитостсе разуме каoсаставни део људске личности и никада се не редукује на физичке аспекте. Службавенчања не показује одбојност према полности, нема трагова презира или сумље .Радије се захтева чудо преображења ероса . "Чулно" или "телесно" није "грех тела" већгрех почињен против тела, против светиње Отеловљења .

Аскетски аспект брака даље се види у молитви где се Архангел Михаило умољава даприпреми брачну постељу . Само Црква која верује у светост и јединство

11 / 29


тела и свeта,може да замисли анђела да припрема брачну постељуза пар, и још дамоли да брачна постеља остане неукаљана . Још једном је читава заједница одговорназа очување и чистоту брака . Сви ми смо, свако од нас, одговорни за узајамно поверње између брачника и бивамо погођени његовим нестанком. Видљиви израз љубавиизмеђу брачникајејезик којим се они обавезујуна међусобну искреност и верност. Љубав је акт вере иверности, исто као што је и вера акт љубави . и затоје инсистирање на верности у хришћанском моралузнак осетљивости брачнезаједнице .И као што јесасваким језикомслучај, увек имате могућност да лажете; изазовје у најмању руку бити искрен. И тако је верност показатељ степенаистинитости према другима, себи самом и самим тим Богу.

12 / 29


Брак и Евхаристија

Брак је једно црквено славње , а не приватна ствар . То је друштвена догађај , и нијепитање поједин аца . Зато се на почетку веридбе и свете тајневенчања , ђакон моли ''за спасење свих", "за мир целога света", "за клир и верни народ”.

Јасно је да је служба првобитно била део Божанске Литургије . У ствари, прави смисаобрака, његова светост, и не може се потпуно оценити ван евхаристијског контекста .Првобитн и смисао слављења свете тајне брака уоквиру божанске Литургије биоје препознавање да је Евхаристија стварно и опипљиво откривење Царства . Свеће коједрже парови даље симболизују ово Царство које ће доћи у облику "ватренихјезика"(Дела 2 . 2)на педесетницу, исто тако су можда препознатљивијикао светлост Христова која је имала централну улогу у Пасхалним обредима иницијацијеу раној Цркви . Још је и сам брачни пар жива тваркоји се приноси Богу, као хлеб и вино на Евхаристији, у очекивању Његовог величанственог ирадосног преображења . Чудо брака је стварање"нове твари",не креације exnihiloвећ оно што произилази из постојећег стања брачника . Приносисе Богу оно

13 / 29


што се има и оно што јесте, а Бог ће претворити постојећу воду у вино (видети Јован 2 .1-11) .

Резултат ове "нове твари" је пут у вечност, који се симболично представља кретањем укруг доксе пева'Исаије ликуј" . Ова песмасимболизује црквувођенуХристом, који је опет представљенКњигом Јеванђеља коју држи свештеник . Христос води брачни пар у њихов нови животкао микрокосмос Цркве и творевине .

У раној Цркви, епископ је имао значајну слободу у прилагођавању различитих молитвикој е суонда укључиванеу Божанствену Литургију . У осмом и деветом веку, број оваквих молитви је порастао и ритуал се проширио.Чак и тада брак је био део Евхаристије а не одвојен од ње . Свештеник није биосамо заступникХристов који је "спајао"брачни пар већонај који их је уводио у нови живот, изнадсвих законски стега.

14 / 29


У прослављању брака можемо наћи четири основна елемента који се налазе у тајнамаКр

штењаи Евхаристје. Најпре, постоји приношењегде брачни парприноси себе једно другом , а заједно Цркви . Друго постоји анаманеза сећање на свете парове од Аврама и Саре до Јоакима и Ане, који су припремили пут задолазак Бородице Марије и отеловљеље Христово . Треће, каад свештенк стави круне на главе младе и младожење он вршиепиклезукао призив или као (серијупризива)Светог Духа на брачни пар . Ово се наставља радосним изразом певања и кретањаоко стола ,доксвештеник држи Јеванђеље, које представља Христово присуство, тачније реченоизображава Христа на земљи . Коначно служба достиже свој врхунац усветом причешћу .

До краја петнаестог века , Света тајна брака укључивала је причешћивање саЛитургије Пређеосвећених дарова. Као на Божанственој Литургији венчање почиње савозгласом:’‘Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа’‘.И као што се молитва Господња чита на Светој Литургији пре приступања светомпричешћу , тако се на венчању изговара пре него младенци узмо вино из чаше . Заистаможемовидети

15 / 29


невероватне паралеле између Литургије прећеосвећених дарова какву је сада знамо , или чак и саме Евхаристије, и службе венчања . Ове сличности су сигурно остатак праксе ране Цркведа поздрави пар као једном венчан да по први пут прими Причешће као “једно тело” радијенего две индивидуе . Туу ствари , не постоји моменат за време службегде Црква сједињује двоје у брак, већ се само стално упућивање напризнавање овога брака од стране Цркве . То је једноставна молитва Богу у форми подстицаја:”ОГосподе, Боже наш, чашћу и славом венчај их” . Ово је Педесетница брака , која се можеупоредити са старом евхаристијском молитвом која је пронађена у касном првом илираном другом веку као текст, Дидахи Дванаест Апостола:

Изнад свега благодаримо Ти зато што си Ти свемоћан ;Нека Ти је слава заувек . сетисе, Господе, Твоје Цркве, и сачувај је од зла и створи је савршену у Твојој љубави:исабери их заједно са четири ветра-посвети Цркву у Твој еЦарство, које си Типрипремио ;јер је Твоја сила и слава у век века.

16 / 29


Следећа фаза била је одвајање свете тајне брака од Евхаристије, и догаћаји који сублиско подударају са Едиктом Лава Мудрог (893) који захтева да се легални браковиморају склапати у цркви . Касније у тринаестом веку ритуали су добили нове структуре,по којима се после Причешћа брачном пару такође давала да се пије “ заједничкачаша” три пута . У ствари ово троструко понављање централних гестова је непрестано понављање симболизма Свете Тројице (прстенови се мењају три пута, крунамасе прави крста три пута, пар пије три пута, и креће се око столакоји представља олтар три пута ). Одвајање брачног ритуала од Евхаристије значи да се нагласакпомериоса аспектасвете тајне према законској и друштвенојдимензији.

Жеља већине да се венчају захтевала је и оцрковљење исте , и тако је Црква принуђенада

постане “дискриминантнија” према својим светим тајнама,нарочито Евхаристији . За време прилагођавања Цркве друштву, профанацијаЕвхаристије је избегнута уклањањем свете тајне брака из њеног обреда .

Постојао је известан компромис са државом која је захтевала да Црква прихвати онезаконе која је Држава донела . Постепено Црквени обред-оригинално се нијепоистовећивао са мистичним јединством браног пара који је био изражен у СветомПричешћу-пост ао је једина законска форма уласка у брак . Надаље , са закључивањембрачних уговора после дванаестог века, било да је неко ушао у брак на грађански начинили кроз “веридбу” у Цркви, заједница је самтрана нераздвојивом . Тако, Валсамоновебелешке на коментаре Василијевих канона 26 и 88 да је, у Василијево врем

17 / 29


ебрак био валидан заједничком сагласношћу и Светим Причешћем, показују да јеу његово, Валсамоново време (дванаести век)актуелни обред крунисања(венчања)и прићешча био је једини прихватљив начин .

Пошто брак укључује палу и огреховљену људску природу, природно се јавила потребаза законским правилима и формалним уговорима да би се заштитила сама институциј а .Морамо се, међутим, стално сећати да је то формални више “канонска” страна која се никада не исцрпљује сама по себи Спољашњаструктура самапо себи треба да сачува идеал,и очувау светујединственостмистичнезаједнице измеђуХриста и Његове Цркве. За Хришћанство вераније само апстрактна истина о Богу, већ веома конкретна истина о човечанству.Овако гледајући, брак је радосно искуство, али изнад свегаи света одговорност .

18 / 29


Служба Брака

Теологија брака , онако како је изражена у Писму и Светом Предању, у својој суштинисадржај је литургијског живота у Цркви радије него да је законска формула која јенастала под утицајем државе .

Истина је да је Света Тајна брака која у ствари укључује две службе-Веридбу иВенчање-садржи у себи прецизно и концизно Православно учење које се односи набрак, и које је преночено ка намагодинама, кроз Предањецркве . Развој овг обреда природно је растао, али у данашњој служби чују се многемолитве и псалми који су се говорили и у раној Цркви .

Црква је узела читав живот и трансформисала га у давање . Тако је сваки аспект и деољудске природе- укључујући и полност –искупљен и крштен. Ова понуда и откуп је последња сврха брака , припрема за остварење ЦарстваНебеског . Према речима које се доводе у везу са Христом у недавно откривеномапокрифном Томином Еванђељу, царство је отворено за оба пола када њиховазаједница постане савршена. Према другом, незаписане Христове речи"Царство ће доћиу тренутку када двоје постане једно."У причи Постања, која се односивише пута на службу брака, говори се о стварању жене као ''помоћника'', "помоћнице", "друга". Жена је одговор на човекову потребу, као што је човек на женину, да живи да

19 / 29


је способан да живи са другом особом у потпуној и међусобној заједници и узајамности.Самоћа се не може више сматрати људском категоријом, "није добро да је човексам"(Постање 2. 18).Мада је остатак животињског царства створен са дав различита пола, у случајучовека-према другом процесу стварања-елементи зајенице и комплементарности сунаглашени у одвојеном стварању двоје, чак иако нам је речено да је жена створена одчовека. Откривене су две димензије заједнице:ми стојимо "раме уз раме " са својим супружником (Постање 2-21-3), а само у заједнициможемо видети "лицем у лице"Господа (Коринћанима 13. 12). Овако разумемо и литургијскумолитву:"сами себе и сав живот свој Христу Богу предајмо".

Савез између Бога и Његовог изабраног народа виђен је пророчки и символички као знак љубави међу људима и духовна димнзија брака. Библијски савез није ни уговор ни закон. Садржи интимну и личнувезу у контексту заједнице иузајамности. У Јудаизму продужетак људског рода је од примарне важност, док је у Римском свету основни принцип био пристанакили уговор. Ово није заступљено у Новом Завету, већ апостол Павле ставља брак на један другачији ниво:"Тајна је ово велика, а јаговорим о Христу и о цркви. "

(Ефесцима 5. 32). Оно што је новина за хришћански пар је могућноста да пробразењихову заједницу у ново савршенство , Царство Божије.

Вереничко прстење је за многе људе симбол, који обично представља снагу и ауторитет.У Хришћанству су они знак само-жртве и узајамане обавезе, не у смисли пасивногсубјекта премадругом, већ радије као

20 / 29


позитивно прихватање друге особе. Сиријци и Арамејци имају другачији обичај којипредставља истину:они измењају крстове које су добили на крштењу као знак да прихватају ''крст" другеособе. Заиста, док у обреду код Сиријаца и Армејаца, крстови долазе од самих парова, уВизантијском и Коптскомобреду прстење даје свештениккао представник Цркве, и заступник Божији ;прстенови симболизују Божију личнуобавезу да заштити и чува своје слуге. Питање "покорности" је "покоравање Христу",премаАпостолу (Ефесцима 5-22-33). То је племенито препознавање лика Божијег у другојличности , и поштовање првенства те особе. страх у овом случајуније алузија на људски терор већ пре страхопоштовање пред божанским присуством које се прикрива у другој особи, било мужу или жени.

Још једна карактеристика којА се пројављује на служби између вереника је да је Бог тајкоји води животе мушкарца и жене; Песма. "Исаије ликуј",која се пева доксвештеник води младенцеокостола је слика Божијег руковођења,божанскогпута, "јер је Господ сјединио човека и жену" (Приче Соломонове 19. 14). Пошто брак нијеприватана ствар већ догађај заједнице, зато он не укључује само људе већ и Самог Бога.Бог је лично укључен у свакиаспект људског живота. Љубав вереничког пара иде директно ка циљу личне заједницеи заједнице са Богом.

У ствари, вереничка служба, састоји се од стављања прстенова као печата божанскогобећања. Завршна молитва на овој служби садржи примере из Светог Писма на примерЈосифов прстен у Египту,Данилова слава у Вавилону,прави Тамарин идентитет,Очевдар прстен Блудном сину у причи Новогазавета.У току веридбе читава људска историја

21 / 29


поново се проживљава. На почеткуслужбе венчања ми слушамо о Обећаној Земљи, новом Јерусалиму, “Благословеном Царству Оца и Сина и светога Духа.” Молитве у току венчања пружају кратак али изненађујуће згуснут теолшки приказцелокупне људске историје, почевши одстварања света,човека и жене,пада,откривање Божијег промисла током векова,патријараха,пророка,свих племена Израиљских,и коначно БогородицеМаријеи ОтеловљењаСина Божијег.То су геенолошки главне црте које усмеравају и наглашавају сврху људскогживота,којаје крунисана ЦарствомБожијим и Божијим присуством међу нама.Постоји трајни скок од историјског до есхатолошког,од пале творевине до НовогЈерусалима.Друга молитва на брачној служби моли за очување пара:"Ноје у барци;Јов у утроби кита,и три малдића у ужареној пећи".Ова три догађаја из старог заветасимболизуји три фундаменталне истине вере:Цркву,Васкрсење,и Свету Тројицу.

22 / 29


Према аутору четвртог јеванђеља,прво чудо које је начинио Исус било је за времесвадбе у Кани (Јован 2.1-11).Ту у Кани Христос је потврдио оно што је основано у Едену.То је предвиђање догађаја на Голготи када је "Него један од војника прободе му ребракопљем ; и одмах изиђе крв и вода." (Јован 19.34).Овде сигурно постоји тесна иунутрашња веза између стварања, распећа, Крштења, Евхаристије, ибрака. Жена је створена од ребра човека,Бог је реако да ће "двоје бити једно тело".Кадаје наш Господ распет на Крст,био је прободен копљеми из ранатекли су крв и вода.У води крштења,ми духовно умиремо за нашу палу природуи васкрсавамо за нови живот у Христу.У Евхаристији,ми приносимо хлеб и винои примамо божанско Причешће кроз Тело и Крв Христову. Први чудесан знак нашег Господа било је претварање воде у вино на прославибрачне заједнице.Ово јепоново повезано са "преусмеравањем" полне љубави на њен божански извор.То одсликава само присуство Бога у тајни љубави и брака.За црквене Оце,Христос је јединии јединствени вереник на сваком венчању,јер "брак је тајанствена икона Цркве''.Ово је још један разлог зашто се ова тајнамора обавити у цркви пред епископом или свештеником,а не на неком светском меступрема слободном избору.То никада није приватана ствар већ увек догађај читавеЦрквене заједнице.

' Служба се завршава са "Исаије ликуј".Три пута свештеник води пар око стола носећикрст што симболизује олтар.Сам овај догађај се одвија на тачно исти начин и са истим песмамакоје се певају крећући се

23 / 29


око олтара за времеувођења у Свету тајнуСвештенства.Овде се такође помињу пророк Исаија и свети мученици:(а)Исаија као пророк Хрстовог рођења на земљи,Емануила,с нама је Бог.Брачни пар сеназива малом Црквом,живом ћелијом која садржи Тело Христово овде на земљи ; (б)такође мученици "који сте славно страдали и венце добили" стално подсећају на потребуда се одричемо егоизма.Мучеништво брака није само знак "тешкоћа" које требају заједно да се поднесу;миобично сами ставрамо пустош и тешкоће.радије,то је симбол Крста и аскетске борбе дасе стално умире за другога."Подари и Господе"-моли се свештеник,"радост са којом сиблагословио Јелену када је нашла Свети Крст.''Крст и љубав"љубав ка смрти-повлачи сестално.

Свештеник носи Еванђеље,из разлога што брак није само путовање већ води ка вечнојоси Царастав Божијег.Света тајна,међутим,не укида личну слободубрачног пара . Они су ти који морајуда ставе Христоса у центар и да га обухавате у свом животу,што је најчешће испуњено радошћу.Садистички поглед који се пројављује у Хришћанству идентификујућисе са болом и жртвом,стран је учењу Цркве која прихвата обоје и радост и тугу брачног пара,и моли се за њихову срећу и задовољство у животу-животукоји је дат човечанству на радост.Последња молитва свете тајне моли да :

24 / 29


Отац,Син и Свети Дух,свесвета,и јединосушна,и животворна Тројица,једно Божанство и Царство:нека вас благослови,и нека вам подари дуг живот,добар пород,напредак у животу ивери;и нека вас обаспе свим земаљски добрима:и нека вас удостоји обећаних благанаслађивања,молитвама свете Богородице и свих Светих.Амин.

Закључак

Не изненађује да се данас сумња у брак и да се он критикује.Ово је друштвоматерјализма и индивидуализма,и природно је да брак губи своје значење.Уствари,изненађује да брак још увек тако високо стоји.И није питање само пред-брачнихсаветовалишта,да саветују парове,или чак истражује периоде бракa.Мора доћи до радикалних промена у нашем данашњем начину живота који данас,нажалост,потпуну предност дајеиндивидуализму.Питања која се упућују цркви и која се тичу "полних односа пре брака"супогрешно постављена.Морамо да престанемо да мислимо у терминима који су прописанизаконом.Црква је првенствено заједница људи,заједница смртног и бесмртног,Бога и човечанства.Брак даје могућност живота у Цркви,односно даживимо у личној вези кроз коју се открива вечност . Ван Цркве свака заједницаподложна је смрти.Само у Цркви двоје људи могу да учествују у живоносној Христовојсмрти,преображавајући само преживљавање у аутентичан живот.Овде није у питањуапстрактни идеализам,за

25 / 29


свету тајну то је стварна реалност и искуство у којем учествују Бог и човек.Ова кооперација(синергија) подвлачи значај велике "тајне"брака.

Живот је путовање-тешко и сложено путовање.И брак је један начин путовања-заистарадостан и није га једноставно поднети-овај пут кроз дељење.Ипак циљ путовањалежи напред; значај тајнележи у Царству.То је Царство коме се искрено надамо и које је наш прави дом.

Литература:

1 Јован Златоуст, Омилије XXVI,2-3 на Прву Коринћанима PG 61.215, посланицаКолошанима I,2,PG 62.387.Референце за Свету Тајну брака узете су од Н.М.Вапорис,из Православног Молитвеника(Бруклин,1977),са мањим модификацијама.За додатно понирање у светотајинску димензију љубави и брака,посебно у односу на друге Тајне,видетидопринос А.Каливаса у ед.Ф.Литсас, Друштво Грчке Православне цркве (NewYork1984) стр.277-83.

2 Р.Г.Стефанопулос,"Брак и Породица у Екуменској перспективи,"уСв.ВладимирТеолошкомЧетворогодишњаку 25(1981) стр.26.

3 Сестра Магдалена, Деца у православној Цркви данас:Православна Перспектива (Crestwood,1991)стр.14.

26 / 29


4 Значајним радом у овој области допринела је Православна и Римокатоличка Црква убилатералним теолошким Дискусијама,могу се наћи код Е.Ј.Килмартина,у правцууједињења ( New York,1979).Видети исто Л.Ј.Патсавос,"Канонскиодговор и на питања која сувезана за браковемеђу различитим хришћанским конфесијама и различитим религијама - у ГрчкојТеолошкој Ревији 40:3-4 (1995),стр.287-298.Читав овај чланак у часопису представаљаваријетете Правосалвне перспективе за "мешовите бракове".

5 За одличну интерпретацију везе између верности и полности;видети W.Berry,Стојећина земљи:Изабрани Есеји (Ipswich,1991).

6 Референце најраније у Кодексу 958 Планина Синај (из десетог века) ВидетиМајендорф, Брак,стр 18-24.ТакођеК.Стивенсон,Благослов венчања:студије хришћанских свадбених обреда (Оксфорд,1983) стр.95-121;и М.Серле,Документи заЛитургију брака(Colegville,1992).

7 Свети Теодор Студит, Писма Симеону 22,PG99,973 CD. Ово писмо је случајнопронађено у четрнаестом веку са Еухологијом:монументални чланциЕвхологион Цркве у Константинопољу од М..Аранза у Оријенталној ХришћанскојПериодици 48 (1982)-59 (1953).

8 Ј..Мајендорф,"Брак и Евхаристија" у Православној Поруци 49-50 (Парис,1970) Бог јеЖивот (О.Клемент,Париз,1979) стр.352.

27 / 29


9 Десето поглавље у едицији Х.Бенсона, Рани Хришћански Оци (Оксфорд,1978) стр.51(модификовано) иП.Евдокимов, Света Тајна Љубави(Crestwood,1985) стр.151.Строго говорећи,не постоји само једна епиклеза у свакој тајни,већ радијеепиклеза у свакој молитви,исто тако неке Пнеуматолошке референце могу бити јаснијенего друге.Овде епиклеза у Брачној Службиима корене и у дугим молитвама:"буди присутан овде,Господе,Својим невидљивимприсуством",”пошаљи Твоју небеску милост на ове твоје слуге","пружи руку Твоју изсветог обиталишта Твог." Ја сам дубоко захвалан др.Ј. Клентосу на овом разјашњењу,као и за његове критичарске коментаре на ово поглавље.

10 С.Рунсиман,Византијска Цивилаизација (Кембриџ,1955) стр.63.

11 98 канон Трулског Концила

12 Логион у едицији А.Гулијамонта, Апокрифне Књиге. Томино коптскоЈеванђеље(Лајден,1959) стр.57

13 Климент Римски, Друго писмо Коринћанима 12,2,PG1.345B.Видети исто КлиментАлександријски Стромате(Берлин,1960,стр.201-7).

14 Т.Занес, "Ово је Тајна велика" о Еросу у Браку (Атина,1972)стр.15.

15 Августин, Коментари на Јованово Еванђеље IX,2.Видети Никејске и ПосленикејскеОце,вол.7 ( Grand Rapids,1956)стр.63

16 Јован Златоуст, Омилије XII Колошанима IV,5,PG62:387. За један просветљујући есеј

28 / 29


о теологији брака,видети.Т.Стилијанополус, Блага вест Христова (Бруклин,1991)стр.99-138, која итражује службу, и истражује важне теме са посебним освртом на брак.

17 П.Нелас, Обожење у Христу (Crestwood,1985)стр.47

29 / 29

Documents

Ljubav i Polnost 2