likovno kreativni 2

2

PRIRU^NIK ZA UÎTEQE – LIKOVNA KULTURA ZA DRUGI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Jednom je jedan mali de~ak oti{ao u {kolu.Bio je on ba{ mali de~ak.A to je bila prili~no velika {kola.Ali, kada je mali de~akOtkrio da moè da u|e u svoju u~ionicuPravo iz dvori{ta,Bio je sre}an.I {kola mu vi{e nije izgledalaToliko velika.

Jednoga jutra,Kada je do{ao u {kolu,U~iteqica re~e:„Danas }emo crtati“.„Divno!“, pomislio je mali de~ak.Voleo je da crta.Mogao je sve da nacrta:Lavove i tigrove,Pili}e i krave,Vozove i ~amce I izvadio je bojiceI po~eo da crta.

Ali, u~iteqica je rekla:„Sa~ekajte! Jo{ nije vreme da po~nete!“I ~ekala je dok svi ne budu bili spremni.„Sada }emo“, rekla je u~iteqica,„Da crtamo cve}e.“„Divno!“, pomislio je mali de~ak.Voleo je da crta cve}eRuì~astim, naranxastim i plavim bojama.

Ali u~iteqica je rekla:„êkajte! Pokaza}u vam kako“.I nacrtala je cvet na tabli.Bio je crven sa zelenom dr{kom.„Evo!“, rekla je u~iteqica.„Sada moète da po~nete.“

Mali de~ak je gledao u~iteqi~in cvet.Onda je pogledao svoj cvet.Vi{e mu se svi|ao sopstveni cvet.Ali, to nije rekao,Samo je okrenuo listI nacrtao cvet kao {to je bio u~iteqi~in.Bio je crven sa zelenom dr{kom.Jednoga dana,Kada je mali de~ak,Potpuno sam,Otvorio dvori{na vrata,U~iteqica je rekla:„Danas }emo praviti ne{to od gline“.„Divno!“, pomislio je mali de~ak.Voleo je glinu.

Umeo je da pravi sva{ta od gline:Zmije i Sne{ka Beli}aSlonove i mi{eve,Automobile i kamione.I po~eo je da gwe~i Svoj grumen gline.Ali, u~iteqica je rekla:„Sa~ekajte! Jo{ nije vreme za po~etak!“I sa~ekala je dok svi ne budu bili spremni.„Sada }emo“, rekla je u~iteqica,„Da pravimo ~iniju.“„Divno!“, pomislio je mali de~ak.Voleo je da pravi ~inije.I po~eo je da pravi ~inije Svih oblika i veli~ina.

Ali u~iteqica je rekla:„êkajte! Pokaza}u vam kako se to radi“.I pokazala je svima kako da napraveJednu duboku ~iniju.„Evo!“, rekla je u~iteqica, „Sada moète da po~nete.“

Helen E. Bakli MALI DEÂK

3


Mali de~ak je gledao u~iteqi~inu ~inijuA onda je pogledao svoju.Ta mu se vi{e dopadala,Ali to nije rekao.Ponovo je zamesio veliku loptu od svoje glineI napravio ~iniju istu kao u~iteqi~inu.To je bila duboka ~inija.

Vrlo brzoMali de~ak je nau~io da ~eka,I da gleda,I da pravi ba{ isto kao u~iteqica.A onda, ubrzo zatim,Vi{e nije znao sam da pravi stvari.

Tada se dogodiloDa se mali de~ak sa svojom porodicomPreselio u neki drugi grad.I mali de~akMorao je da ide u drugu {kolu.

Ta {kola bila je jo{ ve}aNego ona tamo,I nisu postojala dvori{na vrata koja su vodilaPravo do wegove u~ionice.Morao je da se pewe uz nekoliko stepenikaI da ide dugim hodnikomDa bi stigao do svoje u~ionice.

I ba{ prvog danaKad je tu stigao, u~iteqica je rekla:„Danas }emo da crtamo“.

„Divno!“, pomislio je mali de~akI ~ekao da mu u~iteqica Kaè {ta da radi.Ali, u~iteqica nije ni{ta rekla.Samo se {etala u~ionicom.

Kada je stigla do malog de~aka,Upitala je: „Zar ne èli{ da nacrta{ neku sliku?“„@elim“, odgovorio je mali de~ak. „[ta da crtam?“„Ne znam dok ne nacrta{“, rekla je u~iteqica.„Kako }u to da nacrtam?“, zapitao je mali de~ak.„Kako god èli{“, rekla je u~iteqica.„A kojom bojom?“, pitao je mali de~ak.„Bilo kojom“, rekla je u~iteqica.„Ako svi crtaju istoI koriste iste boje,Kako bih znala ko je koji crte` nacrtaoI ~iji je koji?“„Ne znam“, rekao je mali de~ak.I po~eo je da crta ruì~asto, naranxasto i plavo cve}e.

Voleo je svoju novu {koluIako nije imala dvori{na vrataKoja su vodila do wegove u~ionice!

Prevela Zlata Babi}

4


CIQ I ZADACI

Ciq vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podsti~e i razvijau~enikovo stvarala~ko mišqewe i delovawe u skladu sa demokratskim opredeqewemdruštva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci: – nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost u~enika za opaàwe oblika,

veli~ina, svetlina, boja, poloàja oblika u prirodi; – da razvija pam}ewe, povezivawe opaènih informacija, što ~ini osnovu za uvo|ewe

u vizuelno mišqewe;– stvarawe uslova za razumevawe prirodnih zakonitosti i društvenih pojava;– stvarati uslove da u~enici na svakom ~asu u procesu realizacije sadràja koriste

tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izraàvawa;– razvijawe sposobnosti za prepoznavawe tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;– razvijati u~enikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati

u samostalnom izraàvawu koriš}ewem primerenih tehnika i sredstava;– razvijati qubav prema vrednostima izraènim u delima svih oblika umetnosti;– da stvara interesovawe i potrebu za pose}ivawe izlo`bi, galerija, muzeja i ~uvawe

kulturnih dobara;– da osetqivost za likovne i vizuelne vrednosti koju sti~u u nastavi primewuju u radu

i ìvotu;– razvijati senzibilitet za lepo pisawe;– razvijati motori~ke sposobnosti u~enika.

Operativni zadaci

U~enici treba da:– shvate likovno-vizuelni rad kao izraz individualnog ose}awa, doìvqaja

i stvarala~ke imaginacije;– opaàju, se}aju se, objašwavaju i rekonstruišu pojave ili situacije;– steknu iskustva o: oplemewivawu ìvotnog i radnog prostora, kontrastu oblika,

karakteru oblika, koriš}ewu materijala za rad, vizuelnim znakovima, opaàwima oblika u kretawu, komponovawu, rekomponovawu, dejstvu svetlosti na karakter oblika;

– razviju naviku lepog pisawa;

– razviju osetqivost za lepo pisawe (}irili~ka i latini~ka paleografija).

5


SADR@AJI PROGRAMAro{ireni medijumi) Dorada i preoblikovawe zapo~etih oblika.

KRETAWE OBLIKA U PROSTORU Kretawe više oblika u prostoru, kretawe jednog oblika u prostoru.Pojmovi: kretawe, prostor.

DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (SVETLOST) Prirodna i vešta~ka svetlost, silueta, senka (sopstvena i ba~ena), figura i pozadina, svetlo i senka u figuri.Pojmovi: svetlost, silueta.

AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR Izrada maski, kostima i scene.Pojmovi: ambijent, scena.

LEPO PISAWE SA KALIGRAFIJOM Pisawe latini~kih slova uporedo sa }irili~kim slovima.Pisawe latini~kih i }irili~kih slova u skladu sa kaligrafskim principima.Pojmovi: latinica i }irilica.

KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPA@AWE OBLIKA)Prirodni i vešta~ki oblici, slagawe – razlagawe, razlagawe – slagawe, jednobojan –višebojan, obra|en – neobra|en, prav – kriv, jednostavan – sloèn, ispup~en – udubqen.Pojmovi: kontrast.

RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA Pe~at, grb, simboli, slovni i notni znaci.Pojmovi: heraldika.

JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUA@) Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta.Pojmovi: klua`, jednobojan.

ZAMIŠQAWA Verbalni opis, tekst, fotografija…Pojmovi: fotografija.

PREOBLIKOVAWE MATERIJALA ILI PREDMETA WIHOVIM SPAJAWEM (VEZIVAWE)Preoblikovawe materijala ili predmeta wihovim spajawem. Pojmovi: vezivawe.

Orijentacioni izbor likovnih dela i spomenika kulture prema sadràjima programa.

6


NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA

Program likovne kulture daje svakom na -stavniku slobodu, mogu}nosti da ispoqi

kreativnost, da pronalazi odgovaraju}e ob -li ke, metode i sredstva za realizaciju. Upu t st -vo }e mu pomo}i u procesu stva ra wa sop -stve nih ideja, nikako, dakle, šab lo na, od no -sno o~ekuje se da i sam nastavnik bude kre -ativan u svom radu. To zna~i da je po tr e b noda za svaki zadatak i sam nastavnik na ~inivizuelnu pripremu (likovni rad) kako biuo~io karakter zadatka i na~ine rada u re -alizaciji takvog zadatka, što }e biti ne kavrsta opomene ili samokontrole u procesupostavqawa zahteva upu}enog u~enicima.Naj va`nije je izvršiti identifikaciju sa -dr ̀ aja, polaze}i od opaàwa okoline (pri -rode i vešta~kog ~ovekovog okruèwa – ob -jek ti koje je ~ovek na~inio). Najboqe je u~e -we od prirode, posmatrawe, opaàwe iuo~avawe neponovqivosti prirode, iz ~ega}e proiza}i i potreba za o~uvawem pri ro -de, a potom simboli~an izraz karakteristi ~ -nih elemenata koji }e ozna~iti i priroduu~enika. To }e biti prilika da se odredipo jam u sadràju dva do tri podpojma i ne -ko liko informacija što }e imati obrazo -vno zna~ewe. Treba voditi ra~una da zahtevbude sveden i prilago|en uzrasnim mogu } -nostima u~enika (wegovim psihofizi~kimkarakteristikama), ~ime }e biti zadovoqenelementarni zahtev da za predvi|eno vremeod jednog, do dva ~asa, u~enik završi svojrad. Neprimereno je da u~enik završavasvo je radove kod ku}e, da bi ga potom nast av -nik naknadno ocenio. U~enik treba da znakakav mu je zadatak postavqen, sam treba dapronalazi rešewa zadatka, po logici ne po -srednog estetskog doìvqaja. Pored vizu el -ne pripreme nastavnik treba da ima i pi -smenu pripremu (pisanu) koja se oslawa naglobalno i operativno planirawe za svakugodinu posebno i za svaki ~as ponaosob.Nastavnik treba da pri|e rešavawu zadatkasamostalno. Ukoliko se desi da trenutnonema neku svoju ideju, ova kratka obra zlo -è wa celina programa treba da mu posluè

kao motivacija za pronalaèwe svojihideja. Nije preporu~qivo da nastavnik nuditeme u~enicima. Nastavnik treba da vodirazgovor sa u~enicima kako bi svaki u~enikpre po~etka rada došao do svoje ideje, a naosnovu ponu|enog likovnog sadràja.

Prilikom planirawa treba voditi r a ~u -na da se predvidi oko 60% obrade novoggradiva prema 40% ve`bawa. Pod pojmomobrade novog gradiva podrazumeva se prvirad predvi|enog sadràja u nekoj od pred-vi|enih tehnika i koriš}ewa materijala.Ve`bawem su predvi|eni isti sadràji(ali realizovani u drugim tehnikama i dru -gim materijalima u odnosu na prvi rad).Svaki nastavnik bi trebalo da sa~ini potim principima godišwi plan rada iz koga}e kasnije sa~initi operativne planoverada za svaki mesec posebno. U procesu iz -ra de godišwih i operativnih planova rada,nastavnik treba da vodi ra~una o identi-fikaciji sadràja, a najboqe bi bilo kadabi i sam nacrtao, naslikao i izvajao nekiod predvi|enih nastavnih jedinica – sad r -à ja programa, kako bi mu bile jasne pred-stave koliko je vremena potrebno za izradujednog takvog rada. Isto je tako bitno da ut -vr di nivo zahteva za u~enike, jer ukolikonastavnik nije u mogu}nosti da realizuje ta -kav zadatak, neprimereno je da tako neštotraì i od u~enika. U procesu motivisawau~enika za rad, nastavnik }e voditi razgo -vor o predvi|enim sadràjima (likovni sa -dràji), ~ime }e stvoriti uslove, a os la -waju}i se na znawa u~enika ste~ena u drugimoblastima, da svaki u~enik prona|e svojutemu za rad. Nastavnik nikad ne treba da ka -è koju }e temu u~enici crtati, slikati ilivajati! U~enik sam treba da do|e do svo jeteme, to naglašavamo prema planiranom sa -dr ̀ aju, kako se ne bi desilo da na svakom~a su nastavnik kaè „Danas }ete crtati ilislikati slobodnu temu”. U~enik treba da iz -vrši izbor teme na osnovu dobro vo|enograzgovora o opaàwu prirode i ~ovekovihtvo revina koje ~ine wegovo okruèwe. Do -

7


bro bi bilo kada se u~enici ne bi dràlistandardizovanih blokova za crtawe. Dobrobi bilo kada bi mogli i sami da izvršeizbor oblika i boje papira ili neke drugepodloge za crtawe i slikawe. To su naj~eš}evrlo jeftini papiri, kao što je natron pa -pir, pak papir, ~ak i novinska hartija moèda posluì kao podloga za slikawe. Trebavrlo ~esto mewati format papira, ili pod-loge na kojoj se nešto radi, da li je to pod-loga za kola`, dekola` ili asambla`. Takvepodloge mogu i da se prepariraju sa raz bla -ènim brašnom i vodom, ili razblaènimlepkom za drvo, ili mo`da nekim drugimmaterijalom sa nekim drugim vezivom, štomoè i sam nastavnik da u~ini. Na taj na ~in}e po~eti neka vrsta istraìva~kog rada uovoj oblasti. To }e ujedno biti prilika dana stavnik uo~ava da li su neki u~eniciušli u manir koriste}i odre|eni materi-jal za rad. Ako se to desi kod nekih u~enika,a dešava se da postaju „vešti”, treba muponuditi da radi sa drugim materijalom,koji }e mu pruìti „otpor”, a on }e se tru-diti da reši problem te }e samim tim bitidoveden u situaciju da ulaù}i „napor” bu -de i kreativan.

Za nastavnika bi bilo povoqno da svakegodine sa~iwava novi godišwi i operati v -ne planove rada, ~ime }e dokazati i svoju kre-ativnost u stvarawu uslova za u~eni~kukreativnost, jer svake godine sa~iwava pla -nove na osnovu prošlogodišweg iskustva,što }e wegovu praksu kontinuirano una pre -|ivati.

Priprema za ~asPostoje dve vrste pripreme u nastavi li kov nekulture. Prva priprema je vizuelna ili li -kovna priprema. Za svaku nastavnu je di ni cu(svaki ~as obrade novog gradiva), na stavniktreba da uradi likovni rad na ni vou zahte-va programa i pretpostavqenih za h teva pre -ma u~enicima, u skladu sa obrazovnim stan -dardima i uzrasnim mogu} no stima u~e ni ka.Kao što nastavnik treba da bude pri prem -qen za druge oblasti (zna ma tematiku), takotreba da bude pripremqen i za nastavu li -kovne kulture, jer je nepri me reno da nastav -nik od u~enika traì nešto što ni sam ne

moè da uradi. Deca na tom uzrastu, po svo-joj prirodi imaju potrebu za imitacijom, anastavnik treba da zna da wihove psi-hofizi~ke i motori~ke sposobnosti nisu natom nivou, da bi ih podsticao na imitaciju(mimezis). To zna~i da im ne}e nuditi teh -ni ke i materijale neprimerene wihovimmo gu}nostima i vremenu koje imaju na ra -spolagawu. Na taj na~in }e stvoriti usloveda kod u~enika gradi iskustvo na iskustvo,po principu o~ekivawa neo~ekivanog. U ovojoblasti treba predvideti oko 50% znawa ioko 50% ose}aja, vode}i ra~una o neposred-nom estetskom doìvqaju u~enika u procesurada i u procesu gledawa umetni~kih delakoja odgovaraju planiranoj celini progra-ma. Isto tako, na kraju svakog ~asa treba iz -loìti sve u~eni~ke radove na flanelogra-fu. Voditi razgovor o uspešnosti rada ucelini, kada }e se uo~iti razlike u li kov -nom izrazu kod u~enika. Neki u~enici ne}ebiti uspešni u jednom radu, ali }e bitiuspešniji u nekom drugom radu, što zna~ida bi do kraja školske godine svi u~enicitrebalo da budu uspešni zavisno od wihoveindividualnosti. Nastavnik bi trebalo dazabeleì uspešnost wihovog rada u svojojsvesci koju interno vodi, a ocene treba dadaje na kraju završene celine programa. Nakraju i sam nastavnik }e osetiti smisaosvog likovnog rada koga je na po~etku ~asasa ~inio za po~etak ovog ~asa, a u skladu saplaniranim sadràjem.

Pismena pripremaPismenom pripremom }emo predvideti os -nov ne vrednosti nekog predvi|enog sa dr ̀ a -ja. Na primer, kretawe oblika u prostoru. Tu}emo se odrediti prema jednom pojmu. Uovom slu~aju to moè da bude kretawe. To bibio osnovni pojam o kome }emo voditi raz-govor sa u~enicima opaàju}i prirodu, naprimer, kretawe liš}a na drve}u, kretaweu~enika na ~asovima fizi~kog vaspitawa, isli~no. Podpojmovi }e tada biti oblici iprostor. To zna~i da su oni (podpojmovi) ufun kciji shvatawa osnovnog pojma. U~e ni -cima tog uzrasta treba ponuditi onolikoinformacija, koliko ih to ne}e opteretiti,što zna~i oko 5 do 10 informacija. In for -

8


macija moè da bude re~, re~enica, nekima li kontekst. Iz toga izvla~imo ciq. Ciqtre ba da ima obrazovno zna~ewe, koje ukqu -~uje i neposredni estetski doìvqaj. Iz ci -qa proizlaze zadaci esteti~kog karaktera, uovom slu~aju oslonci mogu da se traè u ki -ne ti~koj umetnosti, zatim, zadaci obrazov -nog karaktera, što zna~i oslawamo se na do -stupne informacije vezane za kretawe kojeu~enici spoznaju kroz druge oblasti, ali ioblast moderne umetnosti. Kada govorimo ovaspitnim zadacima, tu pre svega mi slimona socijalizaciju i emancipaciju u~enika.Stvara}emo uslove za oblikovawe kolektivapo li~nim, kreativnim mogu} no stima u~e -ni ka pojedina~no. Kolektiv treba da budegru pa kreativnih pojedinaca, ~ime èlimoda izbegnemo formirawe kolektiva po ob -rascu nastavnika. Osveš}ivawem u~e ni ka osadràjima koje savladava, ne opte re}uju}iga kroz igru, stvaramo uslove i za wegovuemancipaciju. Planirawem treba da pred-vidimo i prakti~ne zadatke, u situaciji ka -da treba da u~enike nau~imo da prakti~noko riste sredstva i tehnike, kako bi štouspe š nije realizovao svoje ideje. U pro cesuplanirawa treba da brinemo o ko relacijisa drugim nastavnim oblastima, što zna~ida se oslawamo na wihova znawa iz drugihoblasti, što }e olakšati kre a tiv ni pristupi u likovnom radu. Ne treba da zapostavimoi korelaciju sadràja likovne kulture uver tikali. Tu mislimo na osla wa we u~enikana prethodna iskustva iz ove ob la sti sa pr e -t postavkom rada na narednim ~a sovima. Iztoga }e proiza}i saznawe da vo dimo ra~unada ne opteretimo u~enike za h te vima na jed-nom ~asu. Re~ju, treba smawivati zahteveusme rene prema u~enicima, kako bi razvi-jali svoja saznawa u toku cele godine.

Za sve to vreme treba razmišqati i o di -dak ti~kim principima, odnosno prilago |a -vawu zahteva uzrasnim mogu}nostima u~e -nika, nastavnom vremenu koje je na raspola-gawu, ali isto tako i o minimalnim sred-stvima sa kojim u~enici treba da realizujuzadatak (nastavnik }e to sam najboqe uo~itiu toku svog rada na vizuelnoj pripremi). To mo-èmo tuma~iti i na druga~iji na~in u ovojoblasti, kada treba da na~inimo kompozi-

ciju ~asa, jer sve celine programa su raz -li~itog karaktera, pa je potreban i dru ga -~iji redosled zahteva u toku jednog ~asa. Akoje kretawe oblika u prostoru po stav qe nizahtev, onda sve vreme treba da pratimo ida u~estvujemo u svim fazama rada zajednosa u~enicima, kako bismo pomogli u teh ni ~ -kom smislu uspešnu realizaciju za da tka.Kako smo u~enicima ve} na prethodnom ~a susaopštili koje materijale treba da donesu,uputi}emo ih u na~ine ko riš }e wa tog ma -terijala po etapama. Da li je to, ka ko je to uovom uputstvu navedeno, kon struk cija nekogstarog kišobrana, na kome }e se ka ~iti nekioblici, ili su to štapi}i, u~e niku trebapomo}i da se to u odre|enom pro storu po -stavi. Zatim, u nekoj slede}oj fa zi treba impokazati kako da koriste ka nap, kako dadolaze do svojih originalnih re šewa zasa~iwavawe oblika, kako im po mo }i datakve oblike, po svom naho|ewu po stavqaju uodre|eni prostor. A isto tako je korisno da,kada završe takav rad, u~enici na nekompapiri}u pišu o ~emu razmišqaju dok gle -daju svoj završen rad, što je prilika da po -red obrazovnog zna ~ewa (misli mo na objek-te fizi~kog karaktera), uo~imo i, even tu -alni, wihov ne posredni estetski doìvqaj.U ovom slu~aju to }e biti kombinovana teh -nik a, a uz to ako je crtao ili sli kao oblikekoje je sa~iwavao na istom ~asu, ima}emoviše tehnika. Na taj na~in ra ci o na lizujemovreme i ne izdvajamo posebno cr ta~ke,slikarske ili va jar ske tehnike, ali trebanastojati da do kraja školske go dine sviu~enici pro|u kroz sve likovne tehnikekoriste}i sve predvi|ene materijale. Izovo ga se vidi da je mogu}e predvideti ifro n talni i grupni rad u~e ni ka, ali nesme ta da se planira rad u pa ro vima, kao iindividualni rad u~enika. Nastavnik }esam uo~iti, prema preferencijama u~enika,a i wegovom pedagoškom od nosu prema u~e -ni cima, kako }e formirati grupe i kojim }eu~enicima omogu}iti individualni rad.Me tode rada bi}e u skladu sa karakteromzadatka i nastav ni kovom kreativnoš}u,što zna~i da nastav nik treba da bude kre -ativan u stvarawu us lo va za te aktivnostiu~enika.

9


Tok ~asa: Uvodni deo ~asa moè da trajeod 8 do 15 minuta, zavisno od prip rem qe no -sti u~enika. Da bismo ostvarili planiranisadràj, misli se na znawa koja su u~enicistek li i u drugim oblastima. Ra zume se, ta -kav zadatak rešava}e iz aspekta likovne ku -l ture. Glavni deo ~asa pod ra zumeva stru~ -nost nastavnika, odnosno we go vu sposobnostda napiše neku vrstu ma log eseja o pred vi -|e nom zadatku, kroz koji }e provu}i svefaze rada sa u~enicima, kao i svoje eventu-alne intervencije u individualnom radu sagrupama ili pojedincima. To }e ujedno bitiprilika, da za u~e nike koji pokazuju po ja -~ano interesovawe za oblast likovne kultu -re, po ja ~ava za h te ve, a kada je re~ o u~e ni ci -ma ko ji su mawe zainteresovani za re še wetog za datka, da pronalaze odgovaraju}ena~ine za motivacione sadràje, kako bi ioni bili uk qu~eni u rešavawe postavqenogzadatka. Iz ovog proizlazi da je planiranisadràj namewen ukupnoj u~eni~koj popula -ciji. Oba vezno treba predvideti desetakmi nuta pri kraju ~asa, za razgovor o us peš -nosti rada.

Obrazovni standardiU ovoj oblasti su predvi|ene ~etiri dimen-zije obrazovnih standarda. Prva dimenzijaje opaàwe. Na primer opaàwe kretawaoblika u prostoru. Druga dimenzija je pri-mawe, što zna~i, treba opredmetiti opaàjkretawa, jer nam se vrlo ~esto dešava daprolazimo godinama pored neke zgrade, iako bi nas neko pitao kako izgleda fasadatakve zgrade, teško bismo mogli opisatipomenutu fasadu. Zato je potrebno da vodi-mo razgovor o karakteristikama opaènihvrednosti, da bismo to upamtili. Tre}a di -menzija je razumevawe opaène i primqenevizuelne informacije. Da bismo razumelinešto što smo opaàli i primili kao in -

for maciju, obi~no se vodi razgovor o stru k-turirawu karaktera takve informacije.êtvrta dimenzija je postupawe prema opa -è noj i primqenoj informaciji, a uz sve tosmo je i razumeli, onda postupawe moè dabude u formi re~i, re~enica, pisanog kon-teksta, a u našoj oblasti je va`no da takoshva}en na individualan na~in, u~enicipo stupaju preko medijuma i primerenih ma -t e rijala. Govore}i o opaàjima, mislimo nasve opaàje koji se mogu opisati, ili li kov -nim – vizuelnim jezikom izraziti. Tako }e -mo do}i u situaciju da koreliramo opaàje(auditivne, vizuelne, taktilne...). Prilikomocewivawa, treba da imamo u vidu obrazov -ne standarde, ali i znawe protkano ose }a -jima ili ose}aje oboga}ene znawem pretpo -stavqene neposrednim estetskim doìv qa -jem u~enika. Uvek treba imati na umu po stav -qeni ciq i zadatke. U kojoj meri je realizo-van ciq i kako su ostvareni zadaci, tim prešto sebe uvek treba da preispitujemo kakobi u~enik, ako nije bio uspešan u nekoj teh -nici, rešio postavqeni problem, kako bi garešio u nekoj drugoj tehnici sa drugim ma -terijalima. Na tome treba da insistiramo iu procesima ve`bawa, jer se u praksi takvesituacije vrlo ~esto dešavaju, da u~enik bu -de uspešniji u nekoj drugoj tehnici. Pri li -kom ocewivawa, treba se osloboditi na gra -|ivawa u~enika za mimeti~ka rešavawa(imi tacije, kopirawa, oponašawa prirodei ~ovekovih tvorevina), to zbog toga što jeve} re~eno da u~enici osnovnoškolskog uz -ra sta ne mogu rešavati takve zahteve. Akou~enici po svojoj prirodi imaju potrebu daimitiraju, to im ne treba sporiti, ali mi odwih nemamo pravo da traìmo imitaciju.Ukoliko smo uo~ili da je on ušao u manir,pa je samim tim postao i vešt u kopirawusamog sebe, treba ga podsticati na~inomocewivawa da se oslobodi manira.

10


Na prvim ~asovima likovne kulture od u~enika treba traìti da crtaju i slikaju razli -~itim materijalima, kako bi nastavnik uo~io situaciju, odnosno sa kojom vrstom

iskustva deca dolaze u osnovnu školu. Neka deca su u vrti}ima ve} prihvatila pojedinesheme i šablone koje su stekli kao naviku kroz likovne aktivnosti. Neka deca su u svojimporodicama samostalno crtala èle}i u svojoj prirodi da komuniciraju sa svojom sredi-nom. I u jednoj i u drugoj situaciji, dobijali su pohvale za svoje crteè, na osnovu „kri-terijuma” koji su rezultat socio-kulturnog miqea iz kog deca dolaze. Nastavnik bi treba-lo da ima obimniju svesku u koju }e upisati imena u~enika, a uz wihova imena i svojaopaàwa o karakteristikama i navikama u~enika da crtaju istim materijalima (floma -steri, olovke u boji, grafitne olovke), shematski prikaz predmeta i objekata wegove oko-line, što proizlazi iz likovnih tipova dece. Prve intervencije nastavnika na tim ~asovi-ma bi}e da insistira kod u~enika, koji su navikli da crtaju istim materijalom, da mewajumaterijal kojim }e crtati i slikati, kako bismo ih oslobodili ste~enih navika. U svescito sve treba da bude zabeleèno, a bilo bi dobro kada bi nastavnik imao svesku ili sveske,da prati razvojnu liniju u~enika sve do 4. razreda. Time }e ujedno imati uvid u uspešnostsvog rada. To }e mu dati istovremeno i priliku da izvrši intervencije u na~inima svograda, re~ju, to mu je prilika i za li~no usavršavawe. Treba napomenuti da u toku ~etvoro-godišweg rada poèqno je da nastavnik šaqe u~eni~ke radove na kolektivne konkurse, štoje još jedna prilika za wihovo vrednovawe.

Preporuke za ostvarivawe programa u drugom razredu

I. Kretawe oblika u prostoru

(6 ~asova – 4 + 2)Kretawe više oblika u prostoru, kretawejednog oblika u prostoru.Pojmovi: kretawe, prostor.

1. U ovoj celini programa imamo tri po j -ma: kretawe, oblik i prostor. Ni o jednompoj mu ne treba u~enicima saopštavati in -for macije u smislu teorije forme imaju}iu vidu uzrasne mogu}nosti u~enika, a poseb-no wihovu percepciju. Izvu}i }emo pojamkre tawa. U tom slu~aju }e pojam oblika i po -jam prostora imati karakter podpojmova.Ka ko su deca po svojoj prirodi sve vreme upo kretu, uvereni smo da im je mogu}e obja š -wavati ne samo wihovo kretawe, ve} i kre -tawe oblika u prirodi. Na primer, opa ̀ a -we kretawa liš}a na drve}u (breza, platan,šqiva, hrast i sve što ~ini wihovo okru ̀ e -we u prirodi). Kao suprotnost kretawu, tre -ba ih navoditi da opaàju stati~ne oblike uprirodi, na primer ku}u, školu, autobuskusta nicu… A kad pomenemo autobusku stani -cu, treba imati u vidu i autobuse koji sekre }u i razne druge predmete koje je ~ovek

sa~inio, a koji se tako|e kre}u. Ukoliko suto sadràji, ostaje pitawe šta je to šta }eu~enici raditi na ~asu. Ako bismo im reklida crtaju list breze, platana ili nekog dru-gog drveta, wihov crte` }e biti stati~an.Prema tome, šta je to što oni mogu da ~inena ~asu? Naveš}emo neke primere. Ako bi -smo povezali, u smislu korelacije ovaj za -da tak sa sadràjima matematike, mogli bi -smo u~enicima da kaèmo da nacrtaju na pa -pirima neke od geometrijskih modela kojeu~e (trougao, kvadrat, krug, pravougaonik…).Po što nacrtaju geometrijske modele, trebada ih iseku, da ih naniù na kanap, pa kadasve to oka~e na neki poloèni štap u pro -storu, desi}e se neko kretawe. Kretawe jeuslov qeno strujawem vazduha, sli~no kaošto se kre}e liš}e na drve}u, ali kretawemo ̀ e da bude uslovqeno i raspredawemkanapa ili konca. Ako bismo u~enike po de -li li u grupe, jedna grupa moè da rešavaza datak sa geometrijskim modelima, drugagrupa moè da rešava zadatak sa slobodnoiscepanim oblicima na sli~an na~in. Tre -}a grupa moè da koristi štapi}e raz li -

PREPORUKE ZA OSTVARIVAWE PROGRAMA

11


~itih veli~ina (od 10 do 70 cm) ukoliko bise u prostoru postavio duì štapi} (do 1 m),na ~ijem kraju bi bio vezan kanap, potom nasredinu novog štapi}a od 50 cm, na ~i jimkrajevima se tako|e mogu vezivati mawišta pi}i, ujedno tragaju}i za ravnoteòm,pa na krajevima tih štapi}a vezivati jošma we štapi}e, vode}i ra~una o ravnoteì,~ime se dobija neka vrsta „grozda” od ve}egbroja štapi}a koji }e se kretati u prostoru.Na taj na~in se dobija i fizi~ka i vizuelnaravnoteà i kretawe oblika u prostoru. Upro cesu rada sa u~enicima, moè se govo ri -ti i o jedna~inama u matematici. O rav no -teì leve i desne strane kompozicije. Iz to -ga mogu proiza}i mnoge pri~e koje }e kre a -ti van nastavnik da osmišqava u procesura da sa u~enicima.

2. Kombinovana tehnika, crta~ke i sli -kar ske tehnike.

3. Papir, makaze, drveni štapi}i, lepak,ka nap, konac, konstrukcija starih kišobra na.

II. Dejstvo svetlosti na karakter oblika

(svetlost) (4 ~asa – 2 + 2)Prirodna i vešta~ka svetlost, silueta, sen -ka (sopstvena i ba~ena), figura i pozadina,svetlo i senka u figuri.Pojmovi: svetlost, silueta.

1. U ciqu kontinuiteta saznawe o pojmusvetlosti treba nastaviti sa igrama svetla isenke oslawaju}i se na sadràje koje su u~e -nici u~ili u prvom razredu. To je u~i we nozbog obiqa mogu}nosti kreativnog tragawa iu~enika i nastavnika s jedne strane, a s dru ge,utemeqivawa znawa o zna~aju svetlosti u pri -rodi kao jednog od zna~ajnih us lo va ì vota.

2. Kombinovana tehnika, crta~ke tehnike,slikarske i vajarske tehnike.

3. Za ovakav rad, pored pomenutih sa dr -àja i tehnika, i sam nastavnik }e uo~itišta mu je potrebno od materijala za rea li -za ciju osnovnog sadràja. Pored ve} po me -nutih materijala, za tehnike izraàvawamo gu se koristiti i odgovaraju}a di dak ti~ -ka sredstva (pomenuti grafoskop, reprod u k -cije umetni~kih dela ili fotokopije nekihobjekata).

III. Ambijent – scenski prostor

(6 ~asova – 4 + 2)Izrada maski, kostima i scene.Pojmovi: ambijent, scena.

1. Smisao uvo|ewa ove celine u sadràjepro grama likovne kulture jeste da se sa u~e -nicima vode razgovori o opaàwu i prepo -znavawu karakteristika raznih ambijenata.Po ~emu prepoznajemo ambijent u~ionice,auto buske stanice, ulice, porodi~ne ku}e,muzeja, nastavnik }e u svojoj sredini na}ijoš mnogo primera. Razgovor treba voditita ko da u~enici saopšte što više svojihopa ̀ awa. Samim tim, doprinosi se va qa nomsticawu uvida u u~enikovo iskustvo. Iz toga}e proiza}i i planovi nastavnika za izvo -|ewe rekreativne nastave, ali i ne po sred nograda u~enika u raznim tehnikama. Bitan je iaspekt sa koga }e nastavnik pri}i re šavawuovakvog zadatka. Jedan aspekt moè da budescenski prostor. I u u~ionici moè da sena~ini scena nekog ambijenta, i to onogambijenta za koji se u~enici opredele u raz-govoru sa nastavnikom. Kako je re~ o ce liniprograma koja nudi povezivawe sa dràja sakwièvnoš}u, fizi~kim vaspi tawem, svetomoko nas, drugim re~ima, svi sadràji koji sesavladavaju na ovom uzra stu mogu da budu uve-deni u realizaciju ova kvog zadatka.

2. Crta~ke, slikarske, vajarske, kombino-vane tehnike.

3. Meke olovke, tempera boje, glina, pla -stelin, papir, karton, razni drugi mate ri -ja li, zavisno od scenarija koji }e sa~initina stavnik.

IV. Lepo pisawe sa kaligrafijom

(16 ~asova – 10 + 6)Pisawe latini~kih slova, uporedo sau~ewem latinice na ~asovima materwegjezika. Pisawe }irili~kih slova.Pojmovi: }irilica, latinica.

1. Povla~ewe uskih, krivih linija, po v la -~ewe širokih, pravih i krivih linija.Pisawe }irili~kih i latini~kih slova. Po -vezivawe slova u re~i.

2. Povla~ewe uskih, kosih, pravih i po -lo ̀ enih linija; povla~ewe širokih, kosih,

12


pravih i poloènih linija; povla~ewe ot -vo renih i zatvorenih linija; pisawe slo vauporedo sa u~ewem abecede.

3. Materijali – lepo zaoštrene stola r skeolovke (pqosnate); obi~ne grafitne olov kesa oznakom „B” pqosnato zaoštrene; šta pi -}i od sladoleda tako|e pqosnato za o š -treni; voštani pastel, tako|e pqosnatozaoštren, metalno pero i tuš ili penkalo.

V. Kontrast (12 ~asova – 8 + 4)Prirodni i vešta~ki oblici, slagawe – razlagawe, razlagawe – slagawe, jednobojan – višebojan, obra|en – neobra -|en, prav – kriv, jednostavan – sloèn,ispup~en – udubqen.Pojmovi: kontrast.

1. Svugde u našoj okolini moèmo uo~itikontrast. Na primer, prirodni i vešta~kioblici. No}, dan, jednobojan, višebojan, ob -ra |en, neobra|en, prav, kriv, svetlo, sen kai sl. Sve to mogu biti povodi za likovno iz -ra ̀ avawe u svim tehnikama. To treba da uz -memo kao likovni sadràj, a imaju}i u vi duvelike mogu}nosti za izbor tema, motivaci -one sadràje, sam nastavnik moè da pro na -lazi, po jednostavnoj logici – koliko je na -stavnika, toliko moè biti i na~ina za mo -tivaciju, a koliko je u~enika, toliko mo ̀ eda bude i tema za realizaciju ovog zadatka.


3. Meke olovke, tempera boje, glina, i svimaterijali koji se u odre|enom trenutkumogu koristiti za realizaciju neke u~e ni -kove ideje.

VI. Individualno koriš}ewe razli~itih

materijala za rad (pakovawe)

(6 ~asova – 4 + 2)Oblikovawe neobi~nih objekata.Pojmovi: pakovawe.

1. I u mnogim dosadašwim zadacima uvo -dimo u~enike u opaàwe prirode. U tompro cesu, ne zapostavqamo wihove individu -al nosti i posebnosti u procesu opaàwa i

tuma~ewa prirode. Nastavnik nikad ne}ein sistirati da u~enik kopira prirodu, ve}}e voditi ra~una da on na svoj simboli~anna~in saopštava detaqe prirode, po logicida od prirode uzme onoliko koliko on sma-tra da treba da uzme (ne sve), pa da u svomradu, kao prirodno bi}e, dodaje opet po svo-joj voqi šta proceni da je potrebno dodati.Tako bi trebalo da izgleda jedan individu-alni kreativni rad u~enika. U ovom zadatkumoèmo i sebe preispitivati – koliko smouveli u~enike u konvencije odraslih, ima -ju}i u vidu agresivnost spoqnog sveta, štobi trebalo da u~inimo na vrlo jednostavanna~in. A to zna~i da ve} neke ustaqene kon-vencionalne vrednosti prekrivamo kakobi smo došli do novog psihi~kog izazovakod u~enika. Poznata je detetova, ili ~o ve -kova, radoznalost ili neizvesnost u posma-trawu zapakovanog oblika (uredno – neured-no). Obi~na prazna kutija, koja je zapako-vana na ustaqen, konvencionalan na~in,iza ziva radoznalost i potrebu za raspaki-vawem. Mo`da ne treba ni pomiwati kolikološe skupocene igra~ke poklowene detetu,ubrzo budu uništene. Zbog ~ega?

2. Crta~ke, slikarske, vajarske i kombi-novane tehnike.

3. Potrošni materijal prilago|en uzra -stu u~enika. Kanap, vosak, meke olovke, tem-pera boje, glina.

VII. Znaci i simboli (4 ~asa – 2 + 2)Pe~at, grb, simboli, slovni i notni znaci.Pojmovi: heraldika.

1. Imaju}i u vidu zna~aj heraldike iuop šte zna~aj simbola i znakova u savre-menoj socio-kulturnoj sredini, a posebnokada je re~ o ra~unarima, ode}i i obu}i(„markirana obu}a i ode}a”), postavqa sepitawe kako dovoditi do svesti u~enicimakriterijume vezane za reklamu i opštepri sustvo znakovnosti u našem okruèwu.Ra zume se da je problem vrlo sloèn, aliovo moè da bude jedan mali doprinos raz-govoru sa u~enicima o tim nama nametnu-tim vrednostima. I sami oni nešto mogu dau~ine, s tim što }e nastavnik voditi ra -

13


~una o meri, sredstvima i psihofizi~kimmogu}nostima u~enika. Praksa je pokazalada je pogrešno na po~etku ~asa pokazivatiznake bilo koje vrste, jer u~enici imajuvizuelno pam}ewe kad èle da imitirajuve} vi|ene znake. Za nastavnika ostaje ve -liki problem, da pored nu|ewa kriteriju-ma o znacima i simbolima, od u~enika do -bi je neka wihova idejna rešewa. Problemje i literature, na koju bi se mogli osloni-ti za tuma~ewe pomenutih vrednosti, pogo-tovu kad se ima u vidu brzo napredovawespoqne kulture, koja nije svojstvena men-talitetu naših qudi. Ponudi}emo jedan odna~ina za u~enikovo kreativno stvarawe,kada moè prvo da na svom papiru naslikanekoliko mrqa, pa tek onda, u nekoj od na -red nih faza, da traìmo povezivawe tihmr qa u neki wegov znak, kada on moè ima -ti svoje tuma~ewe ne~ega, samo wemu sv oj -stvenog. Ne moraju to samo da budu mrqe, tomogu biti ta~ke, linije i neki drugi obli-ci, od bilo kog materijala, od kojih semoè po}i u svet promišqawa sa oznakomsamosvojne u~enikove kreativnosti.

2. Crtawe, slikawe, vajawe, kombinovanetehnike.

3. Meke olovke, tempera boje, stare fo -tografije, kolaì, hartija, kartoni.

VIII. Jednobojna kompozicija upotrebnih

predmeta (klua`) (6 ~asova – 4 + 2)Pojmovi: klua`, jednobojan.

1. Ovaj zadatak treba da posluì za oslo-ba|awe u~enika od konvencija, koje su ve}ute meqene u našem okruèwu, i koje kaotak ve mogu biti faktor koji remeti kre -ativno ìvqewe mladih. Treba, na primerpo}i od toga da su u dizajnu ambalaè de -finisani standardi na nivou me|unarodneorganizacije ICOGRADA, kojom bojom seozna ~ava elektroprivreda, kozmetika i sl.Ako se tome doda i pismo koje je u funkcijioblikovawa ambalaè, a da i ne govorimo oikonografiji, onda se javqa potreba i zasuprotstavqawem takvim vrednostima, dabismo sa~uvali ne samo izvornost mladihgeneracija, nego i podsticali kreativnost, a

prvi uslov za to je osloba|awe od nametnu-tih nam savremenih ikonografskih tu ma -~ewa. Na primer, jedan od na~ina koji krhkodeluje, ali je ipak zna~ajan, jer omogu}uje dai u~enici nešto u~ine, jeste zadatak da pri -kupe otpadnu ambalaù, da po svojoj voqina~ine kompoziciju lepqewem na neku kar-tonsku podlogu i kada sve to završe, da bi -smo se oslobodili sugerirawa do sa dašwefunkcije tih predmeta, takva kompozicijatreba da bude premazana belom bojom. Jošjedan od na~ina jeste da se preko tako orga-nizovane kompozicije postavi ga za, prekoko je se tako|e, pre|e belim akri likom. Po -sle sušewa, dobijaju se novi oblici, novesvetlinske vrednosti, koje daju nove šanseza daqa dogra|ivawa crtawa ili sli kawaprema u~enikovoj èqi. Obliku smo prome-nili zna~ewe. Ovo što je pred lo ̀ e no nijejedino rešewe. Nastavnik }e na}i mo`da iboqa.

2. Kombinovane tehnike, slikarske, cr -ta~ ke i vajarske tehnike.

3. Sitna ambalaà, kartoni, razni pa pi -ri, tempera boje, olovke, akrilna belaboja…

IX. Zamišqawa (6 ~asova – 4 + 2)Verbalni opis, tekst, fotografija…Pojmovi: fotografija.

1. U ovom zadatku treba tragati za asoci-jacijama u~enika. Jedna re~ moè da bude po -vod. U~iteq moè pitati u~enika: „O ~emurazmišqaš kada kaèmo drvo?” Svaki u~e -nik }e imati svoju pri~u o tom pojmu. Ili, naprimer, ako na|emo neku staru fo togra fiju,moèmo pitati: „O ~emu razmišqaš dok gle -daš u ovu fotografiju? Moèš li nam ne -što re}i o woj?” Ako pro~itamo neki tekst,primeren uzrasnim mogu}nostima u~enika,koji, tako|e, moè da bude povod za razgovor,i pojedina~na tuma~ewa i rešewa u~enika ulikovnom radu, ve} smo nešto uspeli. Šta jeto što smo uspeli? Uspeli smo, prvo u raz li -~itostima tema, a za dr ̀ a }emo i daqe našzahtev, da pored tragawa za dobrim procesi-ma rada, imamo i pri me re ne rezultate u svimlikovnim tehnikama. Na stavnik }e zahvaqu-

14


Ciq i zadaci, Sadràj programa, Na~in ostvarivawa programa,

Preporuke za ostvarivawe programa – preuzeto iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovawa i vaspitawa, Slu`beni glasnik – Prosvetni glasnik Republike Srbije br. 10/2004

ju}i svojoj inventivnosti, prona}i prave na -~i ne motivisa wa u~enika za ovu vrstu slo-bodnijeg rada, ali ne slobodnih tema, kad }eponavqati ne ka svoja prethodna iskustva uvidu shema i šablona.


3. Meke olovke, papiri razli~itih obli-ka i boja, tempera boje, glina, plastelin idrugi materijali ukoliko se desi da u~e -nici imaju potrebu za wim.

X. Preoblikovawe materijala ili predmeta

wihovim spajawem (vezivawe)

(6 ~asova – 4 + 2)Pojmovi: vezivawe.

1. Kako je re~ o pojmu vezivawa koji jeizu zetno zna~ajan u ìvotu ~oveka, wegovomdelovawu, me|uqudskim odnosima. Poredve} pomenutog vezivawa u materijalnomsmislu, moèmo govoriti i o duhovnoj vezi~ovek-Bog, ~ovek prema ~oveku, qubavnoj ve -zi. Mislimo, dakle, na sve ono što ~oveka~i ni ~ovekom u antropološkom, psiho lo-

š kom i sociološkom smislu. I u drugom ra -z redu je predvi|eno nekoliko sadràja togkaraktera, koji treba da se oslone na sli~nesadràje iz prvog razreda. Pojam spa jaweili vezivawe vrlo je sadràjan iz aspektatragawa za svim oblicima vezivawa koje~ovek koristi u neposrednoj okolini. Za ko p-~avawe kao vezivawe, što je simbol manu-fakture, rajferšlus, kao vezivawe, što jesim bol industrije, zidawe kao vezivawe, le -p qewe kao vezivawe, zakivawe kao vezivawe,va rewe kao vezivawe, tkawe kao vezivawe, ši-vewe kao vezivawe… Sve šta ~ovek ~ini,ima karakter vezivawa. U prirodi je to ra -š }ewe, na primer list na grani nije vezan,on je izrastao itd. Bitno je navoditi u~e -nike da opaàju takve vrednosti u ne po -srednoj okolini, a ono šta treba da u~ine,ne}emo traìti mimezis, jer im to ne do -zvo qavaju wihove psihofizi~ke mo gu} -nosti, ve} }emo na~initi nešto suprotno,na primer, prošnirati dva oblika sveègline, vezivati glinu sargijom, kanapom ito me sli~no.

2. Vajarske i kombinovane tehnike. 3. Glina, kanap, tkanina, meka ìca,

štapi}i obra|eni i neobra|eni, i sl.

Da bi svi u~enici radili pod istimuslovima, potrebno je na po~etku {kolskegodine kupiti iste materijale i pribore zasve u~enike. Nekvalitetni materijali ipribor mogu negativno i destimulativnouticati na u~enikov odnos prema radu iuskratiti radost stvarawa.

Materijal koji se kupuje

za zajedni~ku upotrebu

OlovkaTreba koristiti meke olovke sa oznakom Bili polumeke – HB. Izbegavati tvrdeolovke sa oznakom H.

PapiriOlovka – blago hrapav papir.

Tempere – akvarel-papir (debela hrapavahartija), novinska hartija ili natron-

-papir. Ako se slika na novinskoj hartiji i natron-papiru, prvo ih treba premazatipolikolorom. Podlogu premazivati molerskom ~etkom u dva smera (po horizontali i vertikali).

Pastel, krede u boji, vo{tane boje – tonirani pastel-papir ili natron-papir, po kojem se crta ugqenom.

Za slikaweFlah-~etkice za slikawe temperom, naj-mawe tri razli~ite veli~ine (broj 2, 4 i 8), tako da u~enici imaju ~etkicerazli~itih debqina, za slikawe detaqa i za slikawe ve}ih povr{ina. Najkvalitetnije ~etke napravqene su oddlake kune, veverice ili od gove|e dlake.Da bi ~etkice trajale duè, trebalo bi ihobavezno oprati sapunom po zavr{etkuslikawa.

NABAVKA MATERIJALA I PRIBORA

15


NAPOMENA

Ako za to postoji mogu}nost, u~enici treba da ostavqaju uxbenike iz likovne kulture u {koli.

16


PREGLED GODI[WEG PLANA

U POKRETU (KRETAWE OBLIKA U PROSTORU)Teme ~asova 1–2. ~as Na putu od ku}e do {kole; Kako se ko kre}e?; Leptir; Avion; Brod; @aba, obrada, ve`bawe3–4. ~as Snaga prirode; Ukras za sobu, obrada, ve`bawe5–6. ~as Vetrewa~a, ve`bawe

Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Broj ~asova: 6

SVETLOST I SENKA (DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA)Teme ~asova 1–2. ~as Svetlost; Senka; Senka moje igra~ke, obrada, ve`bawe3–4. ~as [ta je silueta; Ukrasi svoju siluetu, obrada, ve`bawe


Broj ~asova: 4

OTKRIVAM RAZLIKE (KONTRAST)Teme ~asova 1–2. ~as Kontrast; Prirodni i ve{ta~ki oblici; Kuhiwica, obrada, ve`bawe 3–4. ~as Slagawe – razlagawe; Kocka, kocka, kockica…; Kola`; Slagalica, obrada,ve`bawe5–6. ~as Jednobojno – vi{ebojno; Moje rukavice, obrada, ve`bawe7–8. ~as Obra|eno – neobra|eno; Zoo-vrt, obrada, ve`bawe9–10. ~as Pravo – krivo; Kula, obrada, ve`bawe11–12. ~as Ispup~eno – udubqeno; Reqef, obrada, ve`bawe


Broj ~asova: 12

17


ÊMU SLU@E ZNACI (ZNACI I SIMBOLI) Teme ~asova 1–2. ~as Znaci; Saobra}ajni znaci, obrada3–4. ~as Zastava; Grb; Zastava mog odeqewa, obrada, ve`bawe


Broj ~asova: 4

RAZNOLIKI AMBIJENTI (AMBIJENTI – SCENSKI PROSTOR)Teme ~asova 1–2. ~as Razli~iti ambijenti; Ku}a od papira; U pozori{tu…; Obuci Crvenkapu i lovca, obrada3–4. ~as Novogodi{wa predstava i maskenbal; Maske; Novogodi{we maske; Novogodi{we

kape, ve`bawe5–6. ~as Novogodi{we ~arolije; Novogodi{wi ukrasi; Novogodi{wa ùrka, ve`bawe


Broj ~asova: 6

PAKETI]I I ZAVE@QAJI

[INDIVIDUALNO KORI[]EWE RAZLIÎTIH MATERIJALA ZA RAD (PAKOVAWE)]Teme ~asova 1–2. ~as Pokloni; Kutija za poklon, obrada, ve`bawe3–4. ~as Krpice i ~vori}i; Neobi~ni zave`qaji, obrada, ve`bawe5–6. ~as Novi prizori; Tajanstveni predmeti, obrada, ve`bawe


Broj ~asova: 6

IGRA^KE I UKRASI (JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA)Teme ~asova: 1–2. ~as Novi oblici; Sne`ni reqef, obrada, ve`bawe3–4. ~as Slikam ti pri~u, ve`bawe 5–6. ~as Igra~ke, ve`bawe


Broj ~asova: 6

SVET IZ MOJE MA[TE (ZAMI[QAWA)Teme ~asova 1–2. ~as Na krilima ma{te; Daleki predeli, obrada, ve`bawe3–4. ~as Pohod na Mesec; Slika s Meseca, ve`bawe5–6. ~as Bio jednom jedan zmaj…; Moj zmaj


Broj ~asova: 6

18


U ovom priru~niku su nakon svake nastavne jedinice dati predlozi korelacija sa ostalim nastavnim predmetima – Svetom oko nas, srpskim jezikom, muzi~kom kulturom, matematikom itd.

Najbrojnije su korelacije sa srpskim jezikom, muzi~kom kulturom i Svetom oko nas.

Funkcionalne korelacije, koje }e ~asove likovne kulture u~initi kreativnim i korisnim, mogu se uspe{no ostvariti u skladu s programom za drugi razred osnovne {kole za pojedine predmete, na osnovu postoje}ih uxbenika, kompakt diskova (kompakt disk uz muzi~kukulturu za drugi razred, kompakt disk s popularnim de~jim i narodnim pesmama), razli~itihfotografija, kataloga i kwiga, slikovnica i ~asopisa koji su pogodni za fragmentarnu upotrebuu nastavi (enciklopedije, monografije o pojedinim umetnicima i sl.) i pomo}u organizovawa~asova u prirodi (u parku, {kolskom dvori{tu, na livadi, proplanku), odlazaka u galeriju, muzej,pozori{te (u mestu u kojem se nalazi {kola ili u najblièm gradu).

NAPOMENA

IAKO SU U OVOM PRIRU^NIKU DATI PREDLOZI ZA REALIZACIJU SVIH NASTAVNIH JEDINICA, UÎTEQI NISU U OBAVEZI DA IH SE PRIDR@AVAJU BEZ IKAKVIH ODSTUPAWA. AUTOR JE IMAO NA UMU DA BI PREDLO@ENI OBRASCI NASTAVNIH ÂSOVA MOGLI DA POMOGNU UÎTEQIMA I DA IH PODSTAKNU NA IZNALA@EWE NOVIH KREATIVNIH RE[EWA.

QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA [PREOBLIKOVAWE MATERI-JALA ILI PREDMETA WIHOVIM SPAJAWEM (VEZIVAWE)]Teme ~asova 1–2. ~as [ta se ~ime spaja?; Kutija za uspomene, obrada, ve`bawe3–4. ~as Nek svud qubav sja; Porodica Varja~i}, obrada, ve`bawe5–6. ~as Drugarstvo; Moj drug i ja, obrada, ve`bawe


Broj ~asova: 6

PI[IMO LEPO (LEPO PISAWE SA KALIGRAFIJOM)Teme ~asova 1–2. ~as Kako se nekada pisalo…; Kaligrafija; Moj potpis, obrada[t

3–4. ~as Moj spomenar, ve`bawea s

5–6. ~as Razglednica iz mog mesta, ve`bawea

7–8. ~as Pozivnica za moj ro|endan, ve`baweae

9–10. ~as Plakat s potpisima, ve`bawea ~

11–12. ~as Inicijali; Moji inicijali, ve`baweaime spaja; Kutija za uspomene, a, 13–14. ~as Ekslibris; Moj ekslibris, ve`bawe15–16. ~as Privezak, ve`bawee


Broj ~asova: 16

19


U POKRETU (Kretawe oblika u prostoru)

Na ovaj ~as u~enici donose: drvene bojice, tawe papire u boji, papire iz velike sveske.

1–2. ~as Na putu od ku}e do {kole; Kako se ko kre}e?; Leptir; Avion; Brod; @aba

Uvodni deo ~asa

U~enici na ~asovima treba da uo~e kretawe oblika u prostoru po{to svakog dana putuju od ku}e do {kole na razli~ite na~ine (pe{ke, kolima, autobusom…). Razgovorom o ovoj temi u~iteq }e u~enicima pribliìti pojam kretawe.Na str. 8 u uxbeniku nalaze se motivaciona pitawa na koja u~enici treba da odgovore: [ta sve moè{ da vidi{ na putu od ku}e do {kole?

Kako izgleda okolina tvoje {kole? [ta ti se u woj najvi{e dopada?

Kojim prevoznim sredstvima putuje{ do {kole, u drugi grad, na more?

U~enici treba da uo~e u svojoj okolini oblike koji se kre}u i oblike koji se ne kre}u(ku}e, klupe, saobra}ajne znake…).U~enici nakon razgovora re{avaju zadatak na str. 8 u uxbeniku. Zadatak u~enika jeste da crvenom bojicom na crteù sve ono {to moè da se kre}e oboje i da kaù {ta na slici nisu obojili i za{to. Nakon re{avawa zadatka na str. 8 u uxbeniku u~enici sa u~iteqem igraju igru Leti, leti. Opis igre nalazi se na str. 9 u uxbeniku. Na kraju igre u~enici imenuju predmete koji su nacrtani na tabli, a koji ne lete. U~iteq obja{wava u~enicima da se oblici kre}u na razli~ite na~ine, a da je jedan na~in kretawa letewe. U~iteq }e zatim da pro{eta s jednog kraja u~ionice na drugi i da u~enicima postavi slede}e pitawe: Kako nazivamo ovo kretawe?

U~enici treba da odgovore da je to hodawe, a zatim da navedu {ta sve rade (na koji sena~in kre}u) na ~asovima fizi~kog vaspitawa. Nakon tog razgovora u~enici re{avajuzadatak na str. 9 u uxbeniku. Zadatak u~enika jeste da ispod svakog crteà napi{u {ta ko radi, a zatim da oboje crteè onako kako èle.

Glavni deo ~asa

U~enici biraju ìvotiwu ili prevozno sredstvo koje }e da prave od papira. Uputstva se nalaze na str. 10, 11, 12, 13, 14, 15 u uxbeniku. Za pravqewe aviona i brodapotreban je papir pravougaonog oblika. U~enici mogu upotrebiti papir iz velike sveske ili kancelarijski papir (formata A4).

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici opisuju ìvotiwu ili prevozno sredstvo koje su napraviliod papira: (izgled, na~in kretawa).

Korelacija: Svet oko nas, matematika, fizi~ko vaspitawe

U~enici na slede}i ~as donose: meku grafitnu olovku, papire u boji, providne folije u boji (prilog uz uxbenik), makaze, kanap ili vunicu, drveni {tap ili ve{alicu za garderobu.

20



3–4. ~as Snaga prirode; Ukras za sobu

Uvodni deo ~asa

Na ovom ~asu u~enici treba da uo~e kretawe koje je izazvano strujawem vazduha. U~iteq }e nakratko istovremeno otvoriti prozor i vrata u~ionice i na taj na~in izazvati strujawe vazduha. Ispred otvorenog prozora drà}e papir ili komad vunicekoji }e se tom prilikom pokrenuti. U~iteq }e zatim objasniti u~enicima da strujawevazduha izaziva pomerawe li{}a, drve}a, predmeta i traì}e od wih da opi{u {ta sede{ava u okolini kada duva vetar. Nakon tog razgovora u~enici crtaju drvo na vetru.U~enici zatim treba da na str. 16 u uxbeniku uo~e razliku izme|u dve slike na kojima jeprikazano more. Na prvoj slici predstavqeno je kretawe mora pod uticajem sna`nogvetra, a na drugoj je more mirno. Nakon tog razgovora u~enici re{avaju zagonetku na str. 16. Re{ewe zagonetke je vetar.

Glavni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na uxbenik, str. 17, gde su prikazani radovi umetnikaAleksandra Koldera, koji je pravio skulpture od predmeta razli~itih oblika i ka~io ihna ìce. U~iteq treba da objasni u~enicima da je taj umetnik imao na umu strujawe vazduha koje }e pokrenuti wegove skulpture. Zatim }e objasniti u~enicima da }e na ovom~asu praviti ukrase za u~ionicu ili za svoje sobe i da }e se ti ukrasi pokrenuti kada sepostave na mesto na kojem postoji strujawe vazduha. U~enici reù od papira i providnefolije razli~ite geometrijske ili neke druge oblike, a zatim na drveni {tap ilive{alicu vezuju kanap ili vunicu o ~iji }e dowi kraj vezivati oblike. U~iteq bi trebalo da podseti u~enike na to da povedu ra~una o ravnoteì i da na obe strane {tapa ili ve{alice ravnomerno rasporede elemente, u istom broju i na istoj visini.

Zavr{ni deo ~asa

U~iteq postavqa najuspelije radove na neko mesto u u~ionici na kojem postoji strujawevazduha, a zatim sa u~enicima posmatra ono {to se de{ava sa ukrasima.

Korelacija: Svet oko nas

U~enici na slede}i ~as donose: providne folije u boji (prilog uz uxbenik), papir u boji,lewir, grafitnu olovku, makaze, mawi drveni {tap, rajsnadle.

21



5– 6. ~as Vetrewa~a; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Na ovim ~asovima u~enici obnavqaju i utvr|uju ste~ena znawa o kretawu.

U~iteq podse}a u~enike na razgovor o strujawu vazduha (vetru) s prethodnog ~asa. Obja{wava im da su qudi iskoristili tu prirodnu pojavu i da su izumeli razli~itekorisne naprave koje rade pomo}u snage vetra: vetrewa~e, jedrewake, kao i igra~ke,poput zmaja, za ~ije se pokretawe tako|e koristi snaga vetra. U~iteq moè pitatiu~enike da li su nekada pu{tali zmaja i {ta je bilo potrebno da bi on poleteo.Tako|e moè pomenuti razne sportove: paraglajding, jedrewe i druge. Fotografije na kojima su prikazani detaqi u vezi s tim sportovima nalaze se na str. 22 i 23 u Priru~niku. U~iteq zatim upu}uje u~enike na str. 18 u uxbeniku, gde je prikazana vetrewa~a i gde je obja{weno ~emu vetrewa~e sluè. U~enici treba da opi{u vetrewa~ukoja je prikazana. Na str. 18 u uxbeniku predstavqen je i vetrokaz. U~iteq upu}ujeu~enike na tu stranu uxbenika i obja{wava im da vetrokaz pokazuje pravac duvawavetra i da danas na nekim ku}ama moèmo videti vetrokaze koji imaju funkcijuukrasa.

Glavni deo ~asa

Prate}i uputstvo koje se nalazi na str. 19 u uxbeniku, u~enici prave vetrewa~u. U~iteq nadgleda rad u~enika i pomaè im ukoliko je to potrebno. Napravqene vetrewa~e u~enici nose u {kolsko dvori{te i pokre}u ih sluè}i se snagom vetra.U~enici drè svoje vetrewa~e u visini glave. U~iteq predlaè u~enicima da najprepolako hodaju, a zatim sve brè, i da na kraju potr~e. Oni sve vreme drè vetrewa~e.U~enici treba da uo~e na~in na koji se vetrewa~a pokretala kada su hodali polako, a kako s pokretala kada su tr~ali. U~enici ovaj zadatak mogu da rade i u parovima, tako{to }e jedan u~enik da stoji, a drugi da se kre}e ka wemu drè}i vetrewa~u u ruci. Na taj na~in u~enici uo~avaju na koji se na~in pokre}e vetrewa~a.

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici re{avaju Umetni~ki kviz (str. 20). Tako }e kroz igru obnoviti i utvrditi ste~ena znawa. Nakon re{avawa u~enici razgovaraju sa u~iteqemo stvarala~kim zadacima na kojima su radili na prethodnim ~asovima, o tome koji im jezadatak bio najinteresantniji i zbog ~ega.


U~iteq na slede}i ~as donosi: lampu, loptu, pozornicu za pozori{te senki koju su u~enici napravili tokom prethodne godine na ~asovima likovne kulture.U~enici na slede}i ~as donose: meku grafitnu olovku, list iz bloka, drvene bojice,igra~ku.

22


jedrilice

zmaj

zmaj

23


paraglajder

paraglajder

24


SVETLOST I SENKA (Dejstvo svetlosti na karakter oblika)

1–2. ~as Svetlost; Senka; Senka moje igra~ke

Uvodni deo ~asa

Na po~etku ~asa u~iteq ~ita pesmu sa str. 22 u uxbeniku, a zatim u~enici u uxbenikucrtaju luster ili lampu iz svoje sobe. U~iteq postavqa slede}a pitawa: Koje je doba dana

opisano u pesmi? Kada ne moramo da palimo svetla da bismo videli oblike oko sebe?

U~iteq zatim obja{wava u~enicima da oblike oko sebe vidimo onda kada postoji izvorsvetlosti i da postoje prirodni i ve{ta~ki izvori svetlosti. (Na str. 22 u uxbenikunalaze se slike na kojima su prikazani razli~iti izvori svetlosti.) U~iteq postavqau~enicima slede}a pitawa: Kada se pojavquju Sunce, Mesec, zvezde i muwe? Koje ve{ta~ke

izvore svetlosti koristimo u ku}ama/stanovima?

U~enici zatim re{avaju zagonetke na str. 22 u uxbeniku. Re{ewa: zvezde, Sunce.

Na str. 23 u uxbeniku opisana je igra Stigni moju senku. U~enici u {kolskom dvori{tu igraju tu igru u parovima. U toku igre u~enici treba da uo~e da se wihove senke kre}uonda kada se i oni kre}u. U~iteq zatim obja{wava u~enicima da senka uvek nastaje nasuprotnoj strani od izvora svetlosti, odnosno da senka nekog predmeta nastaje kada svetlost padne na taj predmet. Predmet predstavqa prepreku za svetlost.

Glavni deo ~asa

U~enici u u~ionici i uz u~iteqevu pomo} izvode eksperiment. U~iteq }e zamra~iti u~ionicu, a zatim }e lampom osvetliti loptu sa svih strana, kao {to je prikazano naslici (str. 23 u uxbeniku). U~enici treba da uo~e sopstvenu i ba~enu senku lopte. Senka koja se pojavquje na lopti naziva se sopstvenom senkom lopte, a senka koju loptabaca na povr{inu naziva se ba~ena senka. U~iteq zatim postavqa pitawe u~enicima: Koju ste senku jurili u igri Stigni moju senku, ba~enu ili sopstvenu? U~enici treba da na listu iz bloka nacrtaju loptu i senke koje su uo~ili na woj i da potom re{e zadatak na str. 23 u uxbeniku. U~iteq na ~as donosi pozornicu za pozori{te senki koju su u~enici napravili tokomprethodne {kolske godine. Pozornicu }e iskoristiti za igru Koja igra~ka pravi ovu

senku? Opis igre nalazi se na str. 24 u uxbeniku. Nakon igre u~enici crtaju senkuigra~ke koju su doneli na ~as, a potom je boje omiqenom bojom i ukra{avaju pozadinucrtaju}i razli~ite {are.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici ponovo igraju igre Koja igra~ka pravi ovu senku? i Stigni moju senku.


U~iteq na slede}i ~as donosi: projektor ili grafoskop.U~enici na slede}i ~as donose: vo{tane boje, selotejp, hamer (70 × 100 cm).

25


SVETLOST I SENKA (Dejstvo svetlosti na karakter oblika)

3–4. ~as [ta je silueta; Ukrasi svoju siluetu; Umetni~ki kviz, estetska analiza

i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

U~iteq obja{wava u~enicima {ta je to silueta. U~enici zatim re{avaju zadatak koji senalazi na str. 25 u uxbeniku. Zadatak u~enika jeste da poveù predmet i wegovu siluetu.

Glavni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak u~enika jeste da ukrase svoju siluetu. Taj zadatak u~enici rade u parovima i ukra{avaju svoju opcrtanu senku.

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici re{avaju Umetni~ki kviz (str. 26). U~enici }e kroz igru obnoviti i utvrditi ste~ena znawa. Nakon re{avawa Umetni~kog kviza, uz u~iteqevupomo}, u~enici prave izlo`bu.


U~enici na slede}i ~as donose: plastelin, mu{emu ili stare novine, kecequ.

26


OTKRIVAM RAZLIKE (Kontrast)

1–2. ~as Kontrast; Prirodni i ve{ta~ki oblici; Kuhiwica

Uvodni deo ~asa

U~iteq na po~etku ~asa obja{wava u~enicima {ta je to kontrast. Obja{wava im i darazli~ite kontraste moèmo uo~iti u svojoj okolini, me|u oblicima koje je stvorilapriroda i oblicima koje je stvorio ~ovek, da oblici mogu biti jednobojni ilivi{ebojni, obra|eni i neobra|eni, pravi i krivi, ispup~eni i udubqeni.

Motivaciona pitawa:Opi{i park u kojem se igra{. Koje je oblike stvorila priroda, a koje ~ovek? Opi{i {kolsko

dvori{te. Koje je oblike u {kolskom dvori{tu stvorio ~ovek?

U~iteq zatim obja{wava u~enicima da oblike koje je stvorila priroda nazivamo prirodnim, a oblike koje je stvorio ~ovek ve{ta~kim oblicima. U~iteq zatim upu}ujeu~enike na str. 28 u uxbeniku. Zadatak u~enika jeste da na ozna~ena mesta zalepe nalepnice sa strane A1. Na nalepnicama su predstavqeni prirodni i ve{ta~ki oblici.U~enici na predvi|ena mesta lepe samo oblike koje je stvorila priroda, a zatim i oblike koje je stvorio ~ovek.

Glavni deo ~asa

U~enici od plastelina prave oblike koje je stvorila priroda i oblike koje je stvorio~ovek. Na str. 29 u uxbeniku ponu|en je stvarala~ki zadatak Kuhiwica.

Motivaciona pitawa: Koje je tvoje omiqeno vo}e? Koje povr}e najvi{e voli{ da jede{?

Kako izgledaju posude u kojima se priprema hrana?

[ta je od toga stvorila priroda, a {ta ~ovek?

Nakon uo~avawa razlika izme|u navedenih oblika, u~enici po~iwu s radom.U~iteq prati rad u~enika. Va`no je da svaki u~enik oblikuje obe grupe oblika (i prirodne i ve{ta~ke).

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici treba da kaù koje su vo}e, povr}e i predmete iz doma}instva oblikovali, a zatim da navedu koje je od tih oblika stvorila priroda, a koje je napravio ~ovek.


U~enici na slede}i ~as donose: lepak za papir, makaze, kockice, slagalice.

27



3–4. ~as Slagawe – razlagawe; Kocka, kocka, kockica…; Kola`; Slagalica

Uvodni deo ~asa

Na po~etku ~asa u~iteq obja{wava u~enicima da nas okruùju oblici koji su organizovani i sloèni po nekom redu. Ku}e i zgrade raspore|ene su tako da ~ine ulicu, a skup ulica ~ini naseqeno mesto. Po parkovima su raspore|eni staze, klupe i igrali{ta za decu koja je napravio ~ovek. Predmeti u u~ionici raspore|eni su tako da ~ine celinu. Tabla je postavqena tako da svi u~enici mogu da prate ono {to u~iteqzapisuje. Katedra za u~iteqa postavqena je tako da on moè da vidi sve u~enike, ali i oni wega. U na{im ku}ama/stanovima name{taj je raspore|en (sloèn) premapotrebama uku}ana i prema funkciji (u kuhiwi se nalaze predmeti za ~uvawe i spremawe hrane). Ku}e i zgrade grade se tako {to radnici slaù cigle i prave zidove. U~iteq zatim podse}a u~enike na bajku Tri praseta. Od ~ega su prasi}i iz bajke

napravili svoje ku}e? [ta se dogodilo s wihovim ku}ama?

U~iteq upu}uje u~enike na str. 30 u uxbeniku. U~enici treba da sloè zid jedne ku}ekoriste}i cigle sa str. 119 u uxbeniku. U~iteq obja{wava u~enicima da je rezawe cigala sa str. 119 proces koji nazivamo razlagawem. Rezawem cigala razlaèmo celinu koja postoji, a zatim ponovnim slagawem i raspore|ivawem cigala stvaramo novu celinu,to jest zid. I kada slaèmo kockice ili kad razlaèmo predmet napravqen od wih,tako|e se obavqa proces slagawa i razlagawa. Taj proces odvija se i kada stvaramo nekoumetni~ko delo: dodava}emo i oduzimati linije, oblike, boje sve dok ne budemo bilizadovoqni likovnom celinom. U~enici }e zatim u parovima (po dvoje u klupi) slagatikockice.

Glavni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 31 u uxbeniku, na kojoj se nalazi stvarala~ki zadatak Kola`. U~iteq obja{wava u~enicima {ta je to kola` i upu}uje ih na primer u uxbeniku.U~iteq napomiwe u~enicima da izrezane oblike ne treba da lepe sve dok ih ne sloèonako kako èle. Podse}a ih na to da je proces stvarawa vezan za slagawe i razlagawe i da od izrezanih oblika treba da prave razli~ite kombinacije, da dodaju i oduzimajusve dok ne budu bili zadovoqni oblikom koji su sloìli.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici slaù slagalicu. Taj zadatak rade u parovima. Na kraju ~asa u~enici treba da kaù koji im se zadatak najvi{e dopao i za{to. U~enici treba da navedu i {ta su napravili u tehnici kolaà.

Korelacija: Svet oko nas, matematika

U~enici na slede}i ~as donose: drvene bojice, list iz bloka, meku grafitnu olovku,drvene ili vo{tane bojice, makaze.U~iteq na slede}i ~as donosi: kanap i {tipaqke.

28



5–6. ~as Jednobojno – vi{ebojno; Moje rukavice

Uvodni deo ~asa

U~iteq na ~as donosi dve marame ili neke druge tkanine. Jedna marama treba da bude jednobojna, a druga vi{ebojna. Maramu ili tkaninu koju je doneo na ~asu~iteq pokazuje u~enicima.Motivaciono pitawe: Po ~emu se razlikuju marame ili tkanine?

U~iteq zatim obja{wava u~enicima da }e na ovom ~asu obra|ivati kontrast (jednobojno i vi{ebojno) i postavqa im slede}a pitawa: Koji su oblici/predmeti

u u~ionici jednobojni, a koji vi{ebojni? Kojih je boja tvoja ode}a?

Koliko u~enika na sebi ima jednobojnu ode}u? Kakva je ode}a klovna?

Kakva je ode}a oxa~ara? Ko sve nosi jednobojne uniforme?

U~enici nakon tog razgovora treba da na str. 32 u uxbeniku nacrtaju klovna i oxa~ara, a zatim da kaù po ~emu se wihova ode}a razlikuje.U~enici zatim na str. 32 u uxbeniku re{avaju stvarala~ki zadatak (boje }ilim). Trebalo bi da }ilim oboje tako da se jednobojna poqa ne nalaze jedna pored drugih.

Glavni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak za u~enike jeste da nacrtaju po jednu jednobojnu i jednu vi{ebojnurukavicu. Uputstvo za rad nalazi se u uxbeniku na str. 33. U~iteq nadgleda rad u~enika i podsti~e ih na ma{tovita re{ewa.

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~iteq sa u~enicima pravi izlo`bu napravqenih rukavica. U~iteq sau~enicima ka~i nacrtane rukavice {tipaqkama na kanap. Naizmeni~no re|aju jednobojnei vi{ebojne rukavice. U~iteq ukazuje u~enicima na to da se takvim raspore|ivawemrukavica jo{ vi{e isti~e wihova lepota. Kada bi se sve vi{ebojne rukavice pore|ale jedna do druge, ne bi postojao kontrast, pa bi posebno opaàwe svake {arene rukavicebilo oteàno. U~iteq moè pore|ati nekoliko vi{ebojnih rukavica jednu do druge kakobi u~enici uvideli zna~aj kontrasta.


U~enici na slede}i ~as donose: glinu ili DAS masu, stare novine ili mu{emu, kecequ i plasti~ni no`.

29



7–8. ~as Obra|eno – neobra|eno; Zoo-vrt

Uvodni deo ~asa

ôvek mewa oblik i izgled razli~itih materijala, obra|uje ih i na taj na~in pravirazli~ite korisne predmete, gra|evine, ali i umetni~ka dela. Oblike delimo naobra|ene i neobra|ene. ôvek gradi zgrade, pravi ulice, parkove i na taj na~in mewa prvobitni izgled okoline. Od drveta ~ovek izra|uje name{taj, predmete koje koristi u doma}instvu, ukrase, nakit i umetni~ka dela. Na str. 34 u uxbeniku nalaze sefotografije iz stolarske radionice, na kojima u~enici mogu da vide alatke i na~in na koji se drvo obra|uje. U~enici treba da odgovore na pitawe iz uxbenika – Kako se naziva zanatlija koji obra|uje drvo i od wega izra|uje razne predmete

i name{taj? U~enici treba da napi{u nazive predmeta koji se nalaze u u~ionici, a koji su napravqeni od drveta (orman, stolice, vrata, prozori…), i da opi{u kako izgleda drvo u prirodi. Na str. 34 u uxbeniku nalazi se fotografija komada gline i fotografija vajara koji u ateqeu oblikuje portret od gline. U~iteq }e kazatiu~enicima da obrate pa`wu na te dve fotografije – na wima se jasno vidi kako izgleda materijal (glina) kada je neobra|en, a kako kada je obra|en. U~iteq }enapomenuti u~enicima da je umetnik izmenio prvobitni oblik gline pomo}u alatki i svojih ruku i da je glini dao nov oblik.

Glavni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak za u~enike jeste da od gline ili DAS mase naprave doma}u ili divqu ìvotiwu. U~iteq iz {kolske biblioteke donosi na ~as kwige sa slikamaìvotiwa. U~enici posmatraju slike ìvotiwa. U~iteq ih podsti~e na opaàwe glavnihkarakteristika pojedinih ìvotiwa (oblik, veli~ina…). Ta opaàwa pomo}i }eu~enicima da uspe{no likovno predstave ìvotiwu koju su odabrali. U toku ~asa u~iteqobilazi u~enike i razgovara s wima o ìvotiwama koje prave (gde ìve te ìvotiwe,~ime se hrane i sl.).

Zavr{ni deo ~asa

U~enici obja{wavaju u~itequ na koji su na~in izmenili prvobitni oblik materijala i oblikovali ìvotiwu. U~enici i u~iteq upore|uju ostatke neobra|ene gline ili DAS mase sa ìvotiwama koje su oblikovali.


U~enici na slede}i ~as donose: meku grafitnu olovku i list iz bloka.

30



9–10. ~as Pravo – krivo; Kula

Uvodni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 36 u uxbeniku. U~enici posmatraju reprodukciju slikePola Sezana i odgovaraju na pitawe iz uxbenika: Kakve je linije umetnik povla~io da bi

prikazao ku}e, a kakve da bi prikazao planine?

U~iteq zatim obja{wava u~enicima da smo okruèni oblicima koje moèmo predstavitipomo}u krivih i pravih linija. U~iteq na tabli crta listopadno drvo. Kro{wu tog drveta u~iteq crta povla~e}i krive linije, a stablo povla~e}i dve prave linije. Kakvim je linijama nacrtana kro{wa drveta, a kakvim stablo?

Koji su predmeti u u~ionici sastavqeni od pravih linija?

Koje oblike u {kolskom dvori{tu moèmo prikazati krivim linijama?

U~enici zatim crtaju ku}u ili zgradu u kojoj ìve, a potom bi trebalo da kaù kakve su linije povla~ili crtaju}i.U~enici zatim re{avaju zadatak na str. 37 u uxbeniku.

Glavni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak u~enika na ovom ~asu jeste da nacrtaju kulu povla~e}i prave i krive linije. Razgovorom o Ajfelovoj kuli u~iteq }e motivisati u~enike da zadatakre{e uspe{no. U~enici posmatraju fotografije Ajfelove kule i uo~avaju na woj prave i krive linije. U~iteq prati rad u~enika i podsti~e ih na ma{tovita re{ewa.

Zavr{ni deo ~asa

Izlo`ba radova u~enika. U~enici treba da navedu na koje bi mesto postavili svoju kulu,za{to bi je tu postavili i kako bi je nazvali.


U~enici na slede}i ~as donose: poklopac od jogurta, nezao{trenu grafitnu olovku, stare novine.

31



11–12. ~as Ispup~eno – udubqeno; Reqef; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Na ovom ~asu u~enici treba da uo~e kontrast ispup~eno – udubqeno. U~iteq moè doneti na ~as predmete koji su ispup~eni i udubqeni ({koqke, ~inije i sl.). Te predmete u~enici treba da opipaju i da uo~e wihove karakteristike.U~iteq }e zatim uputiti u~enike na str. 38 u uxbeniku, na kojoj se nalaze fotografije{koqke i korwa~e. Zadatak u~enika jeste da prepoznaju ispup~ene i udubqene delove na {koqci i korwa~i. U~enici zatim dodiruju svoja lica prstima i uo~avaju {ta je nawihovim licima ispup~eno, a {ta udubqeno. Nakon toga u~enici re{avaju zadatak na str. 38 u uxbeniku. Ako u {koli postoji skulptura ili bista (portret), u~iteq moè i na tom primeru pokazati u~enicima ispup~ene i udubqene delove.

Glavni deo ~asa

Na str. 39 u uxbeniku nalazi se stvarala~ki zadatak Reqef. U~enici od poklopca za jogurt prave reqef. Proces rada opisan je u uxbeniku. U~iteq }e objasniti u~enicima {ta je reqef, a zatim }e ih uputiti na primere u uxbeniku.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici treba da opi{u reqef koji su napravili i da kaù s koje je strane on udubqen, a s koje ispup~en (udubqena je ona strana na kojoj se nalazi natpis). U~enici na kraju ~asa re{avaju Umetni~ki kviz i razgovaraju o stvarala~kim zadacima, o tome koji im se najvi{e dopao i za{to.


U~iteq na slede}i ~as donosi stare novine.U~enici na slede}i ~as donose: meku grafitnu olovku.

32


ÊMU SLU@E ZNACI (Znaci i simboli)

1–2. ~as Znaci; Saobra}ajni znaci

Uvodni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 42 u uxbeniku, na prvi zadatak. U~enici treba da na toj strani uxbenika napi{u svoje ime i da zatim kaù od koliko se glasova sastoji wihovo ime i da li se neki od wih ponavqaju. U~iteq zatim podse}a u~enike na to da u na{oj azbuci za svaki glas postoji posebno slovo i da su slova znaci pomo}ukojih zapisujemo glasove. U~iteq obja{wava u~enicima da i u matematici koristimoznake za razli~ite ra~unske operacije. U~iteq obja{wava u~enicima da se znaci koji su simboli razli~itih udruèwa i ustanova uglavnom sastoje od jednostavnog crteà i da ih na osnovu tih crteà prepoznajemo i razlikujemo od drugih sli~nih udruèwa. Na str. 42 u uxbeniku nalaze se primeri znakova razli~itih ustanova, de~jih i humanitarnih organizacija, biblioteke… U~iteq upu}uje u~enike na tu stranu u uxbeniku i obja{wava im da je znak crte` koji ta~no, precizno i jasno prenosi neku poruku. U~iteq zatim deli u~enicima stare novine ili ~asopise, u kojima oni treba da prona|u znakerazli~itih ustanova i da ih zalepe na predvi|en prostor na str. 42. u uxbeniku. U~enici treba da opi{u znak koji su izrezali i zalepili.

Glavni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 43 u uxbeniku i postavqa im slede}a pitawa: êmu sluè saobra}ajni znaci? [ta nam poru~uju saobra}ajni znaci

koji su ovde prikazani? êmu sluì semafor? [ta ozna~ava svaka boja na wemu?

Kako je obeleèno mesto na kojem moèmo da pre|emo ulicu?

Kojih se pravila pridràva{ kada prelazi{ ulicu?

U~iteq podse}a u~enike na to da nas saobra}ajni znaci upu}uju na bezbedno i pravilnokretawe u saobra}aju, a zatim pu{ta pesmu A. Kora}a Kako se prelazi ulica (CD uzMuzi~ku kulturu 1, Kreativni centar). Nakon slu{awa pesme u~enici sa u~iteqem izlazeu okolinu {kole, u {etwu. Ciq {etwe jeste opaàwe i uo~avawe saobra}ajnih znakova,tako|e i znakova koji su istaknuti na reklamama, prodavnicama i sl. U toku {etweu~iteq treba da skrene pa`wu u~enicima na te znake, ali tako|e treba da podsti~eu~enike na to da i sami opaàju. Po povratku u u~ionicu u~enici po se}awu crtaju nekeod znakova koje su videli u {etwi.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici treba da opi{u znak koji su nacrtali u uxbeniku. Bira se najinteresantniji znak koji su u~enici prona{li u novinama i zalepili u uxbenik. U~enici treba da obrazloè za{to im se taj znak najvi{e dopada i {ta on ozna~ava.

Korelacija: Svet oko nas, matematika, muzi~ka kultura, srpski jezik

U~enici na slede}i ~as donose: list iz bloka, kola`-papir, drvene i vo{tane bojice,vunicu, makaze.

33


ÊMU SLU@E ZNACI (Znaci i simboli)

3–4. ~as Zastava; Grb; Zastava mog odeqewa; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Na po~etku ~asa u~iteq podse}a u~enike na razgovor o znacima koji su vodili na prethodnom ~asu i upu}uje ih na str. 44 u uxbeniku, na kojoj se nalaze razli~iti primerizastava i grbova. U~iteq obja{wava u~enicima da svaka dràva ima svoju zastavu i svoj grbi da su zastava i grb najva`niji simboli dràve. Zastave su gotovo uvek pravougaonog oblika, jednobojne ili vi{ebojne. Na wima se mogu nalaziti i ukrasni znaci. Na str. 44 u uxbeniku prikazane su zastave Kanade, Francuske i Kenije. U~enici treba daodaberu i opi{u zastavu koja im se najvi{e dopada i da obrazloè svoj izbor. U~iteqobja{wava u~enicima da pojedine pokrajine, gradovi, vojne jedinice, organizacije, društvai ustanove tako|e mogu imati svoje zastave. U~iteq zatim obja{wava u~enicima pojam grba.Grb je nastao u sredwem veku da bi se ratnici (vitezovi) u borbi me|usobno razlikovali.Oni su grbove nosili na svojim {titovima i zbog toga je oblik {tita osnovni oblik svakoggrba. Unutar grba obi~no su predstavqeni ìvotiwa, biqka, tvr|ava ili neki predmet, a boje su ~iste i jasno odvojene da bi se na velikoj udaqenosti boqe uo~avale. Vitez je smeoda nosi samo jedan grb, koji je nakon wegove smrti nasle|ivao najstariji sin. Na vite{kimturnirima, koji su organizovani da bi se vitezovi uve`bavali za rat, prire|ivane su i smotre zastava, grbova i oklopa. U~iteq moè ispri~ati u~enicima pri~e o kraqu Artutuili svetom \or|u i tako im do~arati vreme vitezova. Ako postoji mogu}nost, u~iteq moè da pusti u~enicima deo filma Robin Hud sa scenama turnira. U~iteq zatim obja{wavau~enicima da su grbovi s vremenom postali i simboli gradova, pokrajina, ustanova i sl. i da se nauka koja se bavi prou~avawem grbova naziva heraldika. U~iteq upu}uje u~enike na str. 45 u uxbeniku, na kojoj se nalaze grbovi dve plemi}ke porodice i grbovigradova Beograda i Var{ave. U~enici treba da opi{u te grbove. U~iteq zatim obja{wava {ta ozna~ava svaki crte` na grbovima grada Beograda i Var{ave. Obja{wewe se nalazi na str. 45 u uxbeniku. U~enici treba da prona|u grb svoga grada i da ga zalepe na predvi|enomesto na str. 45 u uxbeniku ili da ga nacrtaju. Na Internetu u~iteq mo`da moè prona}i grb grada u kojem se nalazi {kola. [Potrebno je da ode na sajt www.google.com i da u predvi|enom prostoru napi{e ime grada i re~ grb (npr. ruma grb)]. U~iteq upu}uje u~enike na str. 46 u uxbeniku i obja{wava im da grbove imaju i sportskiklubovi. U~enici treba da na osnovu grba prepoznaju o kom fudbalskom klubu je re~ i danaziv kluba upi{u ispod svakog grba, pa da zatim smisle i nacrtaju grb svog odeqenskog tima.

Glavni deo ~asa

U~enici prave zastavu svog odeqewa. Uputstvo za rad nalazi se na str. 47 u uxbeniku. U~iteq upu}uje u~enike na razli~ite primere zastava i grbova. Obja{wava im da treba da koriste ~iste boje i jednostavan crte` kako bi wihova zastava mogla da se vidi s velike udaqenosti. U~iteq nadgleda rad u~enika.

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici prave izlo`bu. Na zid u~ionice ka~e zastave koje su napravili. Sa u~iteqem biraju najuspe{nije napravqene zastave, a zatim progla{avaju zvani~nu zastavu odeqewa. U~enici zatim re{avaju Umetni~ki kviz koji se nalazi na str. 48 u uxbeniku.Korelacija: Svet oko nas, matematika U~enici na slede}i ~as donose: dva lista iz bloka ili velike sveske, drvene bojice, mekugrafitnu olovku, lepak za papir, makaze.

34


RAZNOLIKI AMBIJENTI (Ambijenti – scenski prostor)

1–2. ~as Razli~iti ambijenti; Ku}a od papira; U pozori{tu…; Obuci Crvenkapu i lovca

Uvodni deo ~asa

Na po~etku ~asa u~iteq obja{wava u~enicima pojam ambijent. U~enici zatim re{avajuzadatak na str. 50 u uxbeniku. Zadatak u~enika jeste da ispod svake slike napi{u o kojem je ambijentu re~ i da zalepe odgovaraju}e nalepnice sa str. A2. Nakon re{avawa zadatka u~enici treba da kaù po ~emu su karakteristi~ni ti ambijenti i {ta ~ovek radi u wima. Motivaciona pitawa: Po ~emu je karakteristi~an ambijent u~ionice? Kako izgleda sala za fizi~ko vaspitawe?

Kako izgleda {kolsko dvori{te? Kako izgledaju autobuska ili èlezni~ka stanica?

Opi{i ambijent ulice u kojoj se nalazi tvoja ku}a. Opi{i svoju ku}u/stan.

Koje prostorije postoje u tvojoj ku}i/stanu? [ta je karakteristi~no za svaku prostoriju?

[ta radi{ u wima?

Nakon ovog razgovora u~iteq upu}uje u~enike na str. 51 u uxbeniku, na kojoj se nalazistvarala~ki zadatak Ku}a od papira. U~enici na osnovu uputstva prave ku}u od papira,koju }e zatim da oboje i da na woj nacrtaju prozore i vrata. Potom treba da opi{u ku}ukoju su napravili i da kaù koje su prostorije nacrtali.

Glavni deo ~asa

Motivaciona pitawa:Po ~emu je karakteristi~an ambijent u kojem se odigravaju predstave? Koju si pozori{nu

predstavu gledao? Kako su izgledali glumci u predstavi koju si gledao? Kako je izgledala

pozornica?

Nakon razgovora u~iteq obja{wava u~enicima da se za svaku predstavu pozornicaure|uje na druga~iji na~in i da taj likovno osmi{qeni prostor u kojem se odigravapredstava nazivamo scenografija. Na str. 52 u uxbeniku nalazi se zadatak koji u~enicitreba da urade. Zadatak u~enika jeste da naprave scenografiju za pozori{nu predstavuCrvenkapa koriste}i odgovaraju}e nalepnice sa str. A3 u uxbeniku. U~iteq pre re{avawazadatka treba da pro~ita u~enicima bajku Crvenkapa.

Motivaciona pitawa:Kakav je ambijent opisan na po~etku bajke? ({uma) [ta je karakteristi~no za {umu?

Gde ìvi baka? (u ku}i). Ovaj razgovor pomo}i }e u~enicima da odaberu odgovaraju}enalepnice sa str. A3 u uxbeniku.Nakon pravqewa scenografije za bajku u~enici treba da naprave odelo za Crvenkapu i lovca. Uputstvo za taj zadatak nalazi se na str. 53 u uxbeniku. Motivaciona pitawa:Kako je obu~ena Crvenkapa? Kako je ona dobila ime? Kako izgleda lova~ko odelo? Koje je boje?

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici re|aju svoje ku}e od papira i tako prave grad. Razgovaraju o tome{ta se sve nalazi u naseqenom mestu (autobuska stanica, pozori{te, muzej, {kola, trg…),kako izgledaju ulice, parkovi itd.

Korelacija: Svet oko nas, srpski jezik

U~enici na slede}i ~as donose: hamer, meku grafitnu olovku, papire u boji, krep-papireu boji, ukrasne trake, srebrni papir od ~okolade, flomastere, makaze, lepak za papir,gumicu.

35



3–4. ~as Novogodi{wa predstava i maskenbal; Maske; Novogodi{we maske;

Novogodi{we kape

Uvodni deo ~asa

Na ovom ~asu u~enici prave novogodi{we maske ili kape.

U~iteq upu}uje u~enike na str. 54 u uxbeniku, na kojoj se nalaze primeri maski koje su se nekada pravile i koristile povodom razli~itih praznika i sve~anosti, a koje se nalaze u zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu. U~iteq obja{wava u~enicima da se danas maske koriste u pozori{tu, na karnevalima i maskenbalima i upu}ujeih na primere u uxbeniku koji prikazuju maske s karnevala u Veneciji.

Glavni deo ~asa

U~enici biraju da li }e praviti novogodi{we kape ili maske. Primeri i uputstva zapravqewe maski nalaze se na str. 55, a za kape na str. 56 i 57 u uxbeniku.U~iteq u toku ~asa nadgleda rad u~enika i pomaè im u radu.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici isprobavaju svoje novogodi{we maske i kape i progla{avaju najma{tovitiju i najinteresantniju masku i kapu.

Korelacija: Svet oko nas, muzi~ka kultura

U~iteq na slede}i ~as donosi: sprej koji je imitacija snega.U~enici na slede}i ~as donose: debqe papire razli~itih boja, srebrni papir od ~okolade, lepak za papir, plastiku i tkaninu, flomastere, kola`-papir, vunicu, makaze, plavi i zeleni krep-papir, rajsnadle, selotejp.

36



5–6. ~as Novogodi{we ~arolije; Novogodi{wi ukrasi; Novogodi{wa ùrka; Umetni~ki kviz,

estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Na ovom ~asu u~enici ure|uju ambijent u~ionice, mewaju ga prave}i ukrase i delovescenografije za novogodi{wu ùrku i maskenbal.Motivaciona pitawa:Kako ukra{ava{ svoju ku}u/stan pred Novu godinu? Kako izgleda novogodi{wi ukras

na tvojoj jelki koji ti se najvi{e dopada? Kojih su boja i kakvih oblika novogodi{wi

ukrasi?

Glavni deo ~asa

U~enici najpre prave novogodi{we ukrase za u~ionicu. Uputstvo za pravqewe ukrasanalazi se na str. 58 u uxbeniku. U~enici zatim, u dogovoru sa u~iteqem, odlu~uju o tome koji }e zid ukrasiti prozorom i jelkom od krep-papira. Uputstvo za pravqewe prozora i jelke nalazi se na str. 59 u uxbeniku.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici ukra{avaju u~ionicu ukrasima koje su napravili na po~etku ~asa. Prozore ukra{avaju crteìma koje crtaju sprejom koji je u~iteq doneo na ~as.Kada u~enici zavr{e sa ukra{avawem u~ionice, treba da kaù na koji su na~in izmenili ambijent u~ionice. Na kraju ~asa u~enici re{avaju Umetni~ki kviz na str. 60 u uxbeniku, a zatim se dogovaraju sa u~iteqem o tome kada }e biti odràni novogodi{wa ùrka i maskenbal.


U~enici na slede}i ~as donose: kutiju za cipele, pakpapir, kola`-papir, meku grafitnu olovku, drvene i vo{tane bojice, flomastere, selotejp, makaze.

PAKETI]I I ZAVE@QAJI [Individualno kori{}ewe razli~itih materijala za rad – (pakovawe)]

1–2. ~as Pokloni; Kutija za poklon

Uvodni deo ~asa

Motivaciona pitawa:U kojim prilikama daje{ i prima{ poklone? Za{to nekom ne{to poklawa{?

Na koji na~in to ~ini{?

Nakon ovog razgovora u~iteq sa u~enicima ~ita pesmu Dejana Aleksi}a Darivawe,

koja se nalazi na str. 62 u uxbeniku. Na osnovu sadrìne te pesme u~enici treba da shvate da nije toliko va`no {ta dobijamo ili darujemo, ve} da su va`ne pa`wa i qubav koju iskazujemo darivawem. Lepo upakovan poklon, koji smo sami ukrasili,dokaz je na{e pa`we prema prijatequ kome ne{to poklawamo.

Glavni deo ~asa

Na str. 63 u uxbeniku nalazi se stvarala~ki zadatak namewen u~enicima (Kutija

za poklon). Dato je nekoliko ideja za pakovawe poklona. One treba da podstaknu u~enike na nova ma{tovita re{ewa.

Zavr{ni deo ~asa

Izlo`ba ukra{enih kutija za poklon. Izdvajawe najma{tovitijih re{ewa.


U~enici na slede}i ~as donose: igra~ku, mawu kutiju, marame i tkanine kvadratnog oblika.

37


38



3–4. ~as Krpice i ~vori}i; Neobi~ni zave`qaji

Uvodni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 64 u uxbeniku, na kojoj su dati primeri poklona upakovanih u tkaninu. U~iteq obja{wava u~enicima da Japanci na taj na~in uvijaju poklone, ali da tako pakuju i ode}u, posteqinu, predmete i sl.

Glavni deo ~asa

Na str. 64 i 65 u uxbeniku nalaze se uputstva za pakovawe poklona. U~enici }e da pakuju predmete koje su doneli na na~in na koji to rade Japanci. U~iteq im obja{wava da tako mogu da pakuju i poklone za svoje drugare. Kada uve`bajupakovawe na osnovu ponu|enih primera, u~enici }e i sami da smisle nov na~in uvijawa poklona u tkaninu.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici sa u~iteqem organizuju izlo`bu paketi}a i zave`qaja. U~enici }e re}i koji imse na~in pakovawa najvi{e dopada i za{to. Oni koji budu smislili nov na~in pakovawapokaza}e postupak drugim u~enicima.


U~enici na slede}i ~as donose: nekoliko mawih igra~aka, tkanine, vunicu ili konopac.

39



5–6. ~as Novi prizori; Tajanstveni predmeti; Umetni~ki kviz, estetska analiza

i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 66 u uxbeniku, na kojoj se nalaze fotografije radova umetnika Krista Java~eva. U~iteq obja{wava u~enicima da je taj umetnik prekrivao tkaninama i drugim materijalima zgrade i pejzaè. Na taj na~in èleo je da u~ini zgrade i pejzaè interesantnim i neobi~nim. U~enici posmatraju radove tog umetnika i odgovaraju na pitawa iz uxbenika.

Glavni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 67 u uxbeniku i obja{wava im da je umetnik KristoJava~ev na taj na~in umotavao i predmete koji se svakodnevno upotrebqavaju. U~enicitreba da otkriju koji se predmet skriva ispod tkanine i da upi{u odgovor na predvi|enomesto (motocikl). Stvarala~ki zadatak za u~enike jeste da igra~ke koje su doneli na ~as upakuju u tkaninu onako kako je to radio umetnik K. Java~ev.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici prave izlo`bu svojih radova i poga|aju {ta se skriva ispod tkanina u koje je svako od wih umotao razli~ite predmete.U~enici zatim re{avaju Umetni~ki kviz na str. 68 u uxbeniku.


U~iteq na slede}i ~as donosi: lepenke (70 × 100 cm), beli akrilik, ~etku sredweveli~ine. U~enici na slede}i ~as donose: kutije razli~itih veli~ina, vaqke od toalet-papira, lepak.

40


IGRA^KE I UKRASI (Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta)

1–2. ~as Novi oblici; Sne`ni reqef

Uvodni deo ~asa

U~enici od kartonske ambalaè prave nove oblike (ukrasne predmete, igra~ke).

Glavni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak za u~enike jeste da naprave Sne`ni reqef. Uputstvo za rad nalazi se na str. 70 u uxbeniku. Taj zadatak u~enici rade u grupi (po ~etiri u~enika). U~enici po lepenki raspore|uju prikupqenu ambalaù. U~iteq treba da podsti~e u~enike na toda prave razli~ite kombinacije, da slaù prikupqene kutije sve dok ne naprave celinu kojom su zadovoqni. Kada rasporede kutije onako kako èle, u~enici ih lepe za lepenku. Uz u~iteqevu pomo}, ambalaù i lepenku boje belim akrilikom. Na taj na~in gubi se prvobitna funkcija tih predmeta. U toku ~asa u~iteq nadgleda rad u~enika i pomaè im.Ukoliko smatra da je to potrebno, u~iteq moè objasniti u~enicima pojam kluaà. (Klua` je plitak ili dubok reqef napravqen od razli~itih materijala obojenihistom bojom.)

Zavr{ni deo ~asa

Svaka grupa u~enika bira svog predstavnika – on }e da kaè od kojih je kutija napravqen Sne`ni reqef. Zatim u~enici sa u~iteqem biraju najma{tovitiji i najuspeliji rad.


U~iteq na slede}i ~as donosi: ve}e kutije, molersku samolepqivu papirnu traku, beli akrilik, ~etku za farbawe sredwe veli~ine.U~enici na slede}i ~as donose: tempere, ~etkice, mu{emu ili stare novine, kecequ, teglu za vodu i krpicu.

41



3–4. ~as Slikam ti pri~u

Uvodni deo ~asa

U~enici od kutija iz prodavnice prave {arene kocke kojima }e ukrasiti u~ionicu.

Glavni deo ~asa

Na str. 71 u uxbeniku nalazi se stvarala~ki zadatak za u~enike Slikam ti pri~u.

U~enici rade u grupama (po ~etiri u~enika). Wihov zadatak jeste da smisle i ilustrujupri~u. Pre nego {to po~nu s radom, u~enici treba da se dogovore koji }e deo pri~eilustrovati svako od wih. Uz u~iteqevu pomo}, kutiju boje belom akrilnom bojom, a potom svaki u~enik treba da islika jednu bo~nu stranu kutije. U~iteq prati radu~enika i podsti~e ih na ma{tovita re{ewa.

Zavr{ni deo ~asa

U zavr{nom delu ~asa u~enici, uz u~iteqevu pomo}, prave izlo`bu kutija. Trebalo bi dasvaka kutija bude izloèna na klupi da bi u~enici mogli da ih razgledaju sa svih strana.Predstavnik svake grupe treba da ispri~a ostalim u~enicima pri~u koju je grupa smislila. U~iteq i u~enici zajedno biraju najma{tovitije islikane kutije.


U~iteq na slede}i ~as donosi: beli akrilik i ~etku za farbawe sredwe veli~ine.U~enici na slede}i ~as donose: kutije razli~itih veli~ina, vaqke od toalet-papira i kuhiwskih ubrusa, kartonske kutije za jaja, federe iz hemijskih olovaka, lepak za papir, plastiku, drvo, tkaninu, zatim tempere, ~etkice, mu{emu ili stare novine,kecequ, teglu za vodu i krpicu.

42



5–6. ~as Igra~ke; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Na str. 72,73,74 i 75 u uxbeniku nalazi se stvarala~ki zadatak za u~enike Igra~ke.

Zadatak u~enika jeste da od prikupqenih kutija razli~itih veli~ina, vaqaka od toalet-papira i sli~nog naprave nove igra~ke. Ideje za pravqewe nekih igra~aka nalaze se na navedenim stranama.

Glavni deo ~asa

Razgovorom o omiqenim igra~kama u~iteq }e podsta}i u~enike na ma{tovita re{ewa.Podstica}e u~enike na to da kutije slaù na razli~ite na~ine, da se igraju kutijama i tragaju za neobi~nim oblikom nove igra~ke. Tek kada budu bili zadovoqni re{ewem,u~enici }e lepkom spojiti delove ambalaè. Kada spoje delove ambalaè, oboji}eigra~ku, uz u~iteqevu pomo}, belim akrilikom, a potom }e je temperama islikati onako kako èle.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici treba da kaù od ~ega su napravili igra~ku i {ta ona predstavqa. Zatim sa u~iteqem biraju najma{tovitija re{ewa i re{avaju Umetni~ki kviz

na str. 76 u uxbeniku. Do kraja ~asa igraju se u parovima napravqenim igra~kama.


U~enici na slede}i ~as donose: drvene bojice, list iz bloka, kola`-papir, lepak za papir, makaze.

43


SVET IZ MOJE MA[TE (Zami{qawa)

1–2. ~as Na krilima ma{te; Daleki predeli

Uvodni deo ~asa

Na slede}im ~asovima zadatak u~iteqa jeste da putem reprodukcija i pri~a podstakneu~enike na ma{tawe. U~enici treba da ma{taju, zami{qaju i potom stvaraju.

U~iteq upu}uje u~enike na str. 78 u uxbeniku, gde se nalaze reprodukcije slika AnrijaRusoa. Koje je ìvotiwe naslikao slikar? Kakvo je biqe i rastiwe naslikao? U~enicitreba da opi{u slike. U~iteq zatim obja{wava u~enicima da je taj slikar slikaoegzoti~ne i neobi~ne predele koje nikada nije posetio. Odlazio je u botani~ku ba{tu i zoolo{ki vrt u Parizu i crtao neobi~ne biqke i divqe ìvotiwe. Crtaju}i ih, on je ma{tao i zami{qao da je zaista posetio takva mesta. Razgovor treba da pomogneu~enicima da shvate da je za stvarawe potrebna ma{ta.

Glavni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 79 u uxbeniku i obja{wava im da oni treba da zamisle da brodom koji je prikazan na toj strani kre}u na daleko putovawe. U~enici }e prvo danacrtaju svog druga ili drugaricu i sebe na brodu, a potom }e obojiti brod drvenimbojicama. U~enici mogu dati i naziv svom brodu. U~iteq moè pokazati u~enicima i kwige iz {kolske biblioteke u kojima se nalaze slike divqih ìvotiwa i dalekih predela i tako dodatno motivisati u~enike za rad.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici treba da kaù koju su daleku zemqu posetili, {ta su tamo videli, doìveli i da opi{u svoj rad.

Korelacija: Svet oko nas, srpski jezik

U~enici na slede}i ~as donose: list iz bloka, meku grafitnu olovku, tempere, flah-~etkice (pqosnate) br. 2, 4, 8, 10, posudu za vodu, paletu, krpicu, kecequ, mu{emuili stare novine.

44



3–4. ~as Pohod na Mesec; Slika sa Meseca

Uvodni deo ~asa

Na ovom ~asu u~enici zami{qaju da su otputovali na Mesec. U~iteq upu}uje u~enike na str. 80 u uxbeniku, na kojoj se nalaze slike Meseca i odelaastronauta. U~iteq }e objasniti u~enicima da je za boravak na Mesecu potrebno specijalno odelo koje je prikazano na slici. Ako u {kolskoj biblioteci postoje kwige o Mesecu, u~iteq ih moè doneti na ~as i pokazati u~enicima.

Glavni deo ~asa

Motivaciona pitawa:Zamislite da ste u raketi i da ste se pribliìli Mesecu. Kako Mesec izgleda izbliza?

Kojih je boja predeo koji posmatrate? Zamislite da ste iza{li iz rakete.

Kakva je povr{ina Meseca? Da li ne{to raste na Mesecu?

U~enici slikaju ono {to zami{qaju da su videli na Mesecu. U~iteq nadgleda radu~enika i podse}a ih na to da prvo treba da islikaju velike povr{ine (pozadinu), a tek onda da rade detaqe, kao i na to da treba da koriste malo vode.

Zavr{ni deo ~asa

U~iteq sa u~enicima organizuje izlo`bu. U~enici razgovaraju o svojim doìvqajima sa zami{qenog putovawa na Mesec.


U~enici na slede}i ~as donose: list iz bloka, drvene bojice, tempere, flah-~etkice(pqosnate) br. 2, 4, 8, 10, posudu za vodu, paletu, krpicu, kecequ, mu{emu ili starenovine, DAS masu.

45



5–6. ~as Bio jednom jedan zmaj…; Moj zmaj; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Motivaciona pitawa:Sigurno si ~itao bajke ili gledao filmove u kojima je jedan od likova bio zmaj.

Kako izgledaju zmajevi iz bajki ili filmova? Kako se pona{aju?

U~iteq upu}uje u~enike na str. 82 u uxbeniku, na kojoj se nalaze primeri iz istorijeumetnosti. U~iteq obja{wava u~enicima da neki umetnici zami{qaju zmajeve onakokako je prikazano na reprodukcijama u uxbeniku. U~enici treba da izaberu najzanimqiviju reprodukciju zmaja iz uxbenika, da je opi{u i da obrazloè svojizbor. Na str. 83 u uxbeniku nalaze se predstave zmajeva koje su delo ilustratoraDu{ana Pavli}a i Dobrosava Boba @ivkovi}a. U~iteq obja{wava u~enicima da svakiumetnik druga~ije zami{qa i crta zmaja. U bajkama se zmajevi opisuju kao krilata bi}a,s jednom glavom ili vi{e wih; oni bquju vatru, ìve u pe}inama, jezerima… U~iteq moè pro~itati neku od bajki u kojima se pomiwu zmajevi (ârdak ni na nebu

ni na zemqi, Stoj{a i Mladen…).

Glavni deo ~asa

U~enici smi{qaju modernu bajku u kojoj se zmaj pojavquje u mestu u kojem oni ìve, a doìvqaje tog zmaja slikaju na listu iz bloka ili oblikuju zmaja od DAS mase.

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici, uz u~iteqevu pomo}, prave izlo`bu radova. U~enici treba da kaùkoje mo}i poseduje wihov zmaj i kako se on zove. Zatim re{avaju Umetni~ki kviz koji senalazi na str. 84 u uxbeniku.

Korelacija: srpski jezik

U~enici na slede}i ~as donose: kutiju od cipela, debqu vunicu ili satensku traku, flomastere, papire u boji, lepak za papir, makaze.

46


QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA [Preoblikovawe materijalaili predmeta wihovim spajawem (vezivawe)].

1–2. ~as [ta se ~ime spaja?; Kutija za uspomene

Uvodni deo ~asa

Na ovim ~asovima u~enici u svojoj okolini uo~avaju predmete nastale spajawem (vezivawem) i stvaraju nove oblike spajawem razli~itih predmeta.Na po~etku ~asa u~iteq treba da objasni u~enicima da na ~asovima likovne kulture spajawem razli~itih materijala, a ponekad i istih (papira, tkanine, kartona, srebrnihpapira od ~okolade, plastelina, kamen~i}a…), prave kolaè, igra~ke, skulpture… U~iteq postavqa u~enicima slede}e pitawe: îme spajate papire za podlogu kada

pravite kola`? Tom prilikom podse}a ih na ~asove na kojima su od ambalaè pravili nove igra~ke, novogodi{we kape i maske i pita ih ~ime su spajali materijale od kojih su sve to pravili. U~enici zatim treba da prona|u na svojoj ode}i mesta na kojima je ona spojena. Potom odgovaraju na pitawa koja se nalaze na str. 86 u uxbeniku. U~iteq posle toga napomiwe u~enicima da na~in spajawa zavisi od materijala od kojeg je napravqen predmet.

Glavni deo ~asa

U~enici od kutije za cipele prave kutiju za uspomene. Na str. 87 u uxbeniku nalazi seuputstvo za rad. U~enici ukra{avaju kutiju onako kako èle. Na kutiji mogu napisatisvoje ime i prezime.

Zavr{ni deo ~asa

U zavr{nom delu ~asa u~enici, uz u~iteqevu pomo}, prave izlo`bu kutija, birajunajma{tovitija re{ewa i razgovaraju o wima.


U~enici na slede}i ~as donose: porodi~nu fotografiju, drvene bojice, tri drvenevarja~e (dve iste veli~ine i jednu mawu), vunice razli~itih boja, papire u boji, krpice,flomastere, makaze, lepak za papir, plastiku, tkaninu, drvo.

47


QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA [Preoblikovawe materijalaili predmeta wihovim spajawem (vezivawe)]

3–4. ~as Nek svud qubav sja; Porodica Varja~i}

Uvodni deo ~asa

Na po~etku ~asa u~iteq pu{ta narodnu pesmu iz Beligije Nek svud qubav sja

(CD uz uxbenik Muzi~ka kultura za 2. razred osnovne {kole, Kreativni centar).U~enici treba da govore o porodi~nim fotografijama koje su doneli na ~asi da na predvi|enom prostoru, na str. 88 u uxbeniku, nacrtaju ~lanove svoje porodice. U~iteq zatim ~ita narodnu pri~u Sedam prutova, koju u~enici treba da ilustruju.U~iteq razgovara sa u~enicima o me|usobnim odnosima junaka iz pri~e i o wihovimosobinama. U~enici razgovaraju o tome kako bi junaci trebalo da se pona{aju i zbog ~ega.

Glavni deo ~asa

U~enici prave porodicu Varja~i}. Ideje i proces pravqewa opisani su na str. 89 u uxbeniku. U~enici spajaju razli~ite materijale i povezuju ih u jednu celinu. U~iteqnadgleda rad u~enika i pomaè im da spajaju razli~ite materijale (tkanine i drvo), da reù tkanine i papir, ako je to potrebno. U toku rada u~enici smi{qajupri~u o tome kako su se mama i tata Varja~i} upoznali i zavoleli.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici opisuju porodicu Varja~i} (na~in na koji su pravili svaku lutku), a potom trebada ispri~aju pri~u o tome kako su se mama i tata Varja~i} upoznali i zavoleli.

Korelacija: muzi~ka kultura, srpski jezik

U~enici na slede}i ~as donose: ~etiri ~a{e od jogurta, vunice razli~itih boja, kola`-papir, krpice, flomastere, makaze, lepak za papir, plastiku, tkaninu, drvo.

48


QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA [Preoblikovawe materijalaili predmeta wihovim spajawem (vezivawe)]

5–6. ~as Drugarstvo; Moj drug i ja; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Na po~etku ~asa u~iteq pu{ta pesmu M. Subote Drugarstvo. Motivaciona pitawa:Za{to je svakom ~oveku potreban prijateq? [ta sve prijateqi zajedno rade?

Kako bi trebalo da se prijateqi pona{aju jedni prema drugima? Opi{i svog najboqeg

prijateqa i objasni za{to ti je ba{ on najboqi prijateq. U kojim si prilikama

pomogao prijatequ? Kada je on pomogao tebi?

U~iteq zatim ~ita pesmu J. J. Zmaja Dobri prijateqi. U~enici treba da ilustruju tu pesmu.

Glavni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak za u~enike jeste da od plasti~nih ~a{a naprave svog druga i sebe.Zadatak se nalazi na str. 91 u uxbeniku. U~iteq pomaè u~enicima da zalepe ~a{e jogurta jednu za drugu, kao {to je to prikazano na slici u uxbeniku. Kada se lepak nanesei ~a{e spoje, va`no je da se sa~eka nekoliko trenutaka da se lepak osu{i. U~enici zatimmogu od materijala koji su doneli na ~as da naprave svog druga i sebe.

Zavr{ni deo ~asa

U~iteq ponovo pu{ta pesmu M. Subote Drugarstvo. U~enici zatim re{avaju Umetni~ki

kviz na str. 92 u uxbeniku.

Korelacija: Svet oko nas, muzi~ka kultura, srpski jezik

U~enici na slede}i ~as donose nalivpero.

49


PI[IMO LEPO (Lepo pisawe sa kaligrafijom)

1–2. ~as Kako se nekada pisalo; Kaligrafija; Moj potpis

Uvodni deo ~asa

U~enici do kraja {kolske godine ve`baju lepo pisawe latini~kih i }irili~kih slova.Tema Kako se nekada pisalo (str. 94–99 u uxbeniku) uvodi u~enike u istoriju pisma putemreprezentativnih reprodukcija i zanimqivosti. Na str. 95 u uxbeniku dat je zadatak uvezi sa hijeroglifima. U~enici treba da smisle znake koji li~e na hijeroglife za slova@, ^, ], [, \, Q, W i da napi{u imena ~lanova svoje porodice i poruku najboqem drugu ili drugarici. Na str. 98 u uxbeniku nalazi se pismo glagoqicakojim u~enici treba da napi{u svoje ime i ime druga iz klupe. Nakon upoznavawau~enika sa nastankom }irilice (str. 99 u uxbeniku) svaki u~enik treba da napi{e pojedno }irili~ko slovo. U~iteq }e slova zalepiti na hamer i tako }e napraviti poster}irili~kih slova; poster }e oka~iti na zid u u~ionici.

Glavni deo ~asa

Nakon upoznavawa sa istorijom pisma i re{avawa pomenutih zadataka u~iteq upu}ujeu~enike na str. 100–101 u uxbeniku i obja{wava zna~ewe pojma kaligrafija. Na str. 100 i 101 u uxbeniku nalaze se kaligrafski primeri na }irili~kom pismukaligrafa Aleksandra Dodiga. U~enici zatim treba da uve`baju lepo pisawe svog imena i prezimena. Na str. 102 u uxbeniku nalazi se potpis pesnika Dobrice Eri}a. U~iteq treba da napomene u~enicima da pi{u nalivperom jer }e tako wihov rukopisbiti lep{i. Na kraju {kolske godine u~enici treba ponovo da se potpi{u na toj strani,na predvi|enom prostoru, i da uo~e svoj napredak.

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici razgovaraju sa u~iteqem o tome koje im je pismo sa strana 94–99 u uxbeniku najinteresantnije i zbog ~ega.

Korelacija: srpski jezik, Svet oko nas

U~enici na slede}i ~as donose: svesku bez linija, samolepqivi kola`-papir, drvenebojice, nalivpero.

NAPOMENA

U~enici na ovim ~asovima, umesto nalivperom, mogu pisati i mekom grafitnom olovkom.

50



3–4. ~as Moj spomenar

Uvodni deo ~asa

Ciq stvarala~kog zadatka Moj spomenar jeste da u~enici ve`baju lepo pisawe. U~enici sami biraju pismo kojim }e pisati.Na str. 104 u uxbeniku nalazi se strana iz Spomenara }erke Vuka Karaxi}a – Mine.U~iteq govori u~enicima o tome da je Branko Radi~evi} bio zaqubqen u Minu i da joj jenapisao lepe stihove. Na po~etku ~asa u~enici ukra{avaju svesku od koje }e napravitisvoj spomenar. Uputstvo za pravqewe spomenara nalazi se na str. 104–105 u uxbeniku.

Glavni deo ~asa

U~enici pi{u stihove u spomenare, crtaju i ukra{avaju te strane. U~iteq nadgleda radu~enika i vodi ra~una o tome da oni pravilno pi{u slova. Za pisawe stihova u~enicikoriste nalivpero.

Zavr{ni deo ~asa

Na kraju ~asa u~enici biraju najlep{e napisane i ukra{ene strane u svom spomenaru.


U~enici na slede}i ~as donose: beli papir (prilog uz uxbenik), grafitnu olovku, nalivpero, ~eli~no pero, ~etkice, tu{eve u boji.U~iteq na slede}i ~as donosi: razglednice iz mesta u kojem se nalazi {kola, kwige s fotografijama tog mesta.

51



5–6. ~as Razglednica iz mog mesta

Uvodni deo ~asa

Na ovom ~asu u~enici prave razglednicu iz svog mesta. Na razglednicama mogu pisati}irilicom ili latinicom. Na po~etku ~asa u~iteq u~enicima pokazuje razglednice kojeje doneo i razgovara s wima o mestu u kojem ìve: {ta je karakteristi~no za to mesto(kulturnoistorijski spomenici, lepe zgrade, reka itd.). Zatim razgovaraju o tome da li u vezi s tim mestom postoji neka interesantna pri~a iz pro{losti. Takvim razgovoromu~iteq motivi{e u~enike za nalaèwe kreativnih likovnih re{ewa za razglednicu.

Glavni deo ~asa

Zadatak Razglednica iz mog mesta nalazi se na str. 106 u uxbeniku. U~enici na posebnompapiru treba da uve`baju pisawe teksta koji }e ispisati na razglednici. Tek kada budubili zadovoqni izgledom napisanog teksta ispisa}e ga na papiru koji se nalazi u prilogu uz uxbenik. U~iteq nadgleda rad u~enika u toku ~asa i podsti~e ih nama{tovita likovna re{ewa.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici sa u~iteqem prave izlo`bu razglednica i biraju najlep{e nacrtane i najlep{im rukopisom ispisane razglednice.


U~enici na slede}i ~as donose: beli papir (prilog uz uxbenik), grafitnu olovku, nalivpero, ~eli~no pero, ~etkice, tu{eve u boji.U~iteq na slede}i ~as donosi: pozivnice za ro|endan.

52



7–8. ~as Pozivnica za moj ro|endan

Uvodni deo ~asa

U~enici prave pozivnicu za svoj ro|endan. U~iteq na ovaj ~as donosi ro|endanskepozivnice koje }e pokazati u~enicima. (U~iteq moè pokazati u~enicima ro|endanskepozivnice koje su pravili u~enici iz prethodnih generacija ili, ukoliko nije umogu}nosti da prona|e takve primere, ro|endanske pozivnice koje je sam pravio i sl.)Na str. 107 u uxbeniku nalaze se jedan primer i Mali saveti. U~enici treba da opi{uro|endansku pozivnicu koja im se najvi{e svidela, a zatim da kaù kakvu bi pozivnicuèleli da naprave za slede}i ro|endan.

Glavni deo ~asa

U~enici prave pozivnice i na posebnom papiru ve`baju da lepim rukopisom napi{usadrìnu pozivnice. U~iteq u toku ~asa nadgleda rad u~enika i podsti~e ih nama{tovita re{ewa.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici sa u~iteqem prave izlo`bu pozivnica, biraju najboqu i najlep{im rukopisomispisanu pozivnicu.


U~enici na slede}i ~as donose: papire u boji, tu{eve razli~itih boja, ~etkice, ~eli~nopero, gran~icu, zatvara~ od tu{a, nalivpero, makaze.

53



9–10. ~as Plakat s potpisima

Uvodni deo ~asa

U~enici na ovom ~asu pi{u razli~itim sredstvima (~etkicama, ~eli~nim perom,gran~icom, zatvara~em od tu{a, pomo}u trake od debqeg papira…) i na razli~ite na~ineispisuju svoje ime na mawim papirima. Na po~etku ~asa u~iteq upu}uje u~enike na str. 108 u uxbeniku, gde se nalazi primerplakata na kojem su na razli~ite na~ine ispisana imena. U~iteq }e objasniti u~enicimada je ta imena napisao umetnik/kaligraf i da je wihov zadatak da na tom ~asu zamisle da su i oni kaligrafi i da pi{u najlep{e {to mogu. Na str. 109 u uxbenikunalaze se primeri slova koja su ispisana razli~itim neobi~nim sredstvima. U~iteq sau~enicima razgovara o tim primerima i na~inima na koji su slova ispisana. U~iteqevrazgovor sa u~enicima treba da ih podstakne na to da se igraju i eksperimenti{upi{u}i slova na razli~ite na~ine.

Glavni deo ~asa

U~enici pi{u svoje ime razli~itim sredstvima za pisawe. U~iteq u toku ~asa nadgledarad u~enika; podsti~e ih da oslobode ruku i da pi{u svoje ime na razli~ite na~ine.

Zavr{ni deo ~asa

U~iteq analizira izgled (lepotu) rukopisa kojim su ispisana imena. U dogovoru sa u~enicima, raspore|uje ih po ve}em papiru (hameru) i zatim lepi. Poster imena trebalo bi oka~iti na neko lepo mesto u u~ionici.


U~enici na slede}i ~as donose: grafitnu olovku, nalivpero, drvene bojice, tu{eve u boji, ~eli~na pera, flah-~etkice, list iz bloka.

54



11–12. ~as Inicijali; Moji inicijali

Uvodni deo ~asa

Na po~etku ~asa u~iteq upu}uje u~enike na strane 110 i 111 u uxbeniku, na kojima senalaze primeri kwiga sa inicijalima. U~iteq obja{wava u~enicima pojam inicijal.(Inicijal je ukra{eno slovo na po~etku poglavqa neke kwige. Inicijali su i po~etnaslova imena i prezimena.)U~iteq moè napomenuti u~enicima da su se kwige nekada ukra{avale inicijalimapo{to nije bilo ilustracija. U~iteq moè pokazati u~enicima inicijale iz razli~itihkwiga. (Sve kwige iz edicije Pustolovine, Kreativni centar, Beograd, sadrè inicijale.)U uxbeniku se nalazi primer iz jedne od kwiga koja pripada toj ediciji (Srpske narodne

bajke).

Glavni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak u~enika jeste da ukrasi prva slova svog imena i prezimena. On bira da li }e inicijale napisati }irili~kim ili latini~kim pismom. U toku ~asa u~iteq nadgleda rad u~enika i podsti~e ih na ma{tovita re{ewa.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici, uz u~iteqevu pomo}, prave izlo`bu inicijala, biraju i analiziraju najma{tovitija re{ewa. U~iteq moè predloìti u~enicima da naprave i inicijaleosoba koje vole i da ih tim osobama poklone.

Korelacija: srpski jezik

U~enici na slede}i ~as donose: grafitnu olovku, nalivpero, drvene bojice, tu{eve u boji, ~eli~na pera, flah-~etkice, list iz bloka.

55



13–14. ~as Ekslibris; Moj ekslibris

Uvodni deo ~asa

U~iteq upu}uje u~enike na str. 112 u uxbeniku, na kojoj se nalaze primeri ekslibrisa i obja{wava im taj pojam. (Ekslibris je znak kojim se ozna~ava da kwiga pripada nekome.Ekslibris sadrì ime vlasnika i crte`. Nalazi se naj~e{}e na unutra{woj stranikorice kwige.) U~enici sa u~iteqem analiziraju primere iz uxbenika, a zatim birajunajinteresantniji i obrazlaù svoj izbor.

Glavni deo ~asa

U~enici smi{qaju i crtaju svoj ekslibris. Razgovorom o bojama, slatki{ima i igra~kamakoje vole, u~enici }e do}i do ideje za svoj crte`.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici treba da opi{u svoj ekslibris i da, uz u~iteqevu pomo}, naprave izlo`bu ekslibrisa.


U~enici na slede}i ~as donose: DAS masu, ~a~kalice, gran~ice, satensku traku, makaze,mu{emu ili stare novine, ~etkicu, tu{eve u boji.

56



15–16. ~as Privezak; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe

Uvodni deo ~asa

Stvarala~ki zadatak za u~enike jeste da naprave priveske s po~etnim slovom imena za~lanove svoje porodice. Na str. 113 u uxbeniku nalazi se uputstvo za rad.

Glavni deo ~asa

U toku ~asa u~iteq nadgleda rad u~enika i pomaè im da od DAS mase naprave pala~inku

na kojoj }e napisati inicijal. U~iteq moè podsetiti u~enike na zadatak Moji inicijali.Po{to je potrebno neko vreme da se DAS masa osu{i, u~enici }e priveske obojiti kodku}e, a potom }e provu}i satensku traku kroz rupicu.

Zavr{ni deo ~asa

U~enici se na predvi|enom mestu u uxbeniku (str. 102) ponovo potpisuju nalivperom.Oni treba da uporede svoja dva potpisa, a u~iteq }e im ukazati na napredak ilina gre{ke; predloì}e im i najboqi na~in na koji }e te gre{ke ispraviti. U~enici zatim re{avaju Umetni~ki kviz na str. 114 u uxbeniku.


57


Helen E. Bakli MALI DEÂK /2CIQ I ZADACI /4SADR@AJI PROGRAMA /5NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA /6PREPORUKE ZA OSTVARIVAWE PROGRAMA /10NABAVKA MATERIJALA I PRIBORA /15PREGLED GODI[WEG PLANA /16

U POKRETU (KRETAWE OBLIKA U PROSTORU)Na putu od ku}e do {kole; Kako se ko kre}e?;Leptir; Avion; Brod; @aba /19Snaga prirode; Ukras za sobu /20Vetrewa~a, ve`bawe; Umetni~ki kviz, estetskaanaliza i ocewivawe /21

SVETLOST I SENKA (DEJSTVO SVETLOSTINA KARAKTER OBLIKA)Svetlost; Senka; Senka moje igra~ke /24[ta je silueta; Ukrasi svoju siluetu;Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe /25

OTKRIVAM RAZLIKE (KONTRAST)Kontrast; Prirodni i ve{ta~ki oblici;Kuhiwica /26 Slagawe – razlagawe; Kocka, kocka, kockica…; Kola`; Slagalica /27 Jednobojno – vi{ebojno; Moje rukavice /28Obra|eno – neobra|eno; Zoo-vrt /29Pravo – krivo; Kula /30Ispup~eno – udubqeno; Reqef; Umetni~kikviz, estetska analiza i ocewivawe /31

ÊMU SLU@E ZNACI (ZNACI I SIMBOLI) Znaci; Saobra}ajni znaci /32 Zastava; Grb; Zastava mog odeqewa;Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe /33

RAZNOLIKI AMBIJENTI (AMBIJENTI – SCENSKI PROSTOR)Razli~iti ambijenti; Ku}a od papira; U pozori{tu…; Obuci Crvenkapu i lovca /34Novogodi{wa predstava i maskenbal; Maske;Novogodi{we maske; Novogodi{we kape /35Novogodi{we ~arolije; Novogodi{wi ukrasi;

Novogodi{wa ùrka; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe /36

PAKETI]I I ZAVE@QAJI [INDIVIDUALNOKORI[]EWE RAZLIÎTIH MATERIJALA ZA RAD (PAKOVAWE)]Pokloni; Kutija za poklon /37Krpice i ~vori}i; Neobi~ni zave`qaji /38Novi prizori; Tajanstveni predmeti,Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe /39

IGRA^KE I UKRASI (JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA) Novi oblici; Sne`ni reqef /40Slikam ti pri~u /41 Igra~ke; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe /42

SVET IZ MOJE MA[TE (ZAMI[QAWA)Na krilima ma{te; Daleki predeli /43Pohod na Mesec; Slika sa Meseca /44Bio jednom jedan zmaj…; Moj zmaj; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe /45

QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA [PREOBLIKOVAWE MATERIJALA ILIPREDMETA WIHOVIM SPAJAWEM (VEZIVAWE)][ta se ~ime spaja?; Kutija za uspomene /46Nek svud qubav sja; Porodica Varja~i} /47Drugarstvo; Moj drug i ja; Umetni~ki kviz,estetska analiza i ocewivawe /48

PI[IMO LEPO (LEPO PISAWE SA KALIGRAFIJOM)Kako se nekada pisalo; Kaligrafija; Moj potpis /49[tMoj spomenar /50a sRazglednica iz mog mesta /51aPozivnica za moj ro|endan /52aePlakat s potpisima/53a ~Inicijali; Moji inicijali /54aime spaja; zaEkslibris; Moj ekslibris /55Privezak; Umetni~ki kviz, estetska analiza i ocewivawe /56sa /48

SADR@AJ


PRIRU^NIK ZA UÎTEQE uz uxbenik za nastavu likovne kulture u drugom razredu osnovne {kole

prvo izdawe

autor

mr Mirjana @ivkovi}

recenzenti

mr Milka Vujovi}-Stojanovi}, Fakultet primewenih umetnosti, Beograd

Jovan Mr|enova~ki, profesor likovne kulture, O[ „Vlada Aksentijevi}“, Beograd

Sneàna Grbi}, profesor razredne nastave, O[ „\ura Jak{i}“, Ravni

urednikmr Sla|ana Ili}

lektor

Ivana Igwatovi}

izdava~

Kreativni centarGradi{tanska 8Beogradtel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}

{tampa

Branmil

tira`

2.000

copyright © Kreativni centar 2008

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog priru~nika u okviru uxbeni~kog kompleta za likovnu kulturu u drugom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00175/2008-06.

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

371.3::73/76 (035)

@IVKOVI], MirjanaPriru~nik za u~iteqe za nastavu likovne

kulture u drugom razredu osnovne {kole : uz uxbenik Likovna kultura / [autor Mirjana @ivkovi}]. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Branmil). – 59 str. : ilustr. ; 30 cm

Podatak o autorki preuzet iz kolofona. –Tira` 2.000.

ISBN 978-86-7781-629-2

a) Likovno vaspitawe – Nastava – Metodika – Priru~niciCOBISS.SR-ID 149592844

Documents

likovno kreativni 2