05 Likovno 4

Likovnakulturaza ~etvrti razred osnovne {kole

LIKOVNAKULTURA

3

VODI^

zadatak

slikamo

potrebno ti je

pravimo

slu{amo

re{ewa

re~nik

ispri~aj

istraùjemo

igramo se

o umetniku

va`no

crtamo

Zahvaquju}i Internetu, moè{ saznati koje se jo{ slike, pored ove, nalaze u muzeju Metropoliten u Wujorku ili u drugim svetskim muzejima.

Na kraju uxbenika prona}i }e{ Internet adrese nekih svetskih muzeja.

Metropoliten, Wujork, SAD www.metmuseum.org

Pol Sezan, Planina Sent Viktoar, 1882/1885

DOBRODO[LI U ÂROBNI SVETLINIJA, BOJA I OBLIKA!

U svesku moè{ lepiti

fotografije umetni~kih dela

koja ti se dopadaju.

Uro{ Predi},

Crte` iz skicenbloka, olovka

Priroda je puna neo~ekivanih

iznena|ewa i lepote koju

treba zabeleìti.

Zato umetnici skiciraju

i od tih crteà mogu nastati

prava umetni~ka dela.

4

[TA TI JE SVE POTREBNOZA LIKOVNU PUSTOLOVINU

Pablo Pikaso, Gitara, 1912

Vladimir Baranov-Rosine,Protivreqef, 1913

Ako ne èli{ da do~eka{ Novu godinunespreman, sakupqaj {qokice, malu

dugmad, perlice, tra~ice, srebrne omote od ~okolade i dr.

Sakupqaj razne papire,

tkanine, vunicu, kanap,

kartone, ambalaù koja ti se

dopada, plasti~ne ~epove,

delove starih i pokvarenih

igra~aka… Ne bacaj ni{ta!

Kada se prepusti{ ma{ti,

stvori}e{ nove igra~ke.

Sada o

kren

i

list,

jer te

~eka

ju

nove

pus

tolo

vine

!

5

Slikar koji mi se najvi{e dopada je

Da li u tvom mestu postoji galerija ili muzej? Koji?

U susednom mestu posetio sam muzej/galeriju

Najzabavnije mi je kad pravim (kola`, dekola`, asambla`)

Volim skulpturu vajara

U mom gradu postoji skulptura

Da li si u {koli sa drugovima u~estvovao u nekoj pozori{noj predstavi?Kakvi su kostimi pravqeni za tu pozori{nu predstavu?

VOLIM…

Ovu stranu }e{ popuwavati tokom ove {kolske godine.

6

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

– da osmisli{ {are– da ilustruje{ svoju omiqenu pesmu ili pri~u– da napravi{ crte` u tehnici frotaà– da nacrta{ predeo koji ti se dopada– da slu{aju}i muziku slika{– da napravi{ i ukrasi{ ~iniju– da naslika{ svet iz svoje ma{te

SAZNA]E[:

– kada su nastali prvi crteì– {ta je skica– {ta je ilustracija– {ta je kaligram– {ta je frota`– {ta je pejza`– {ta je volumen

LINIJA,POVR[INA,

VOLUMEN, BOJA, PROSTOR

1.

@or` Sera, Slikar na poslu,1882/1883, kreda, olovka

8

Na crteù linijom predstavqamo ono {to vidimo, ose}amo, ono o ~emuma{tamo. Crte` je stariji od pisma. Prve crteè praistorijski ~ovek

napravio je urezuju}i linije u zid pe}ine.

LINIJA – crte`

Bizon, pe}ina Grez (Francuska), starije kameno doba 21000 godine pre n. e.

MATERIJALI ZA CRTAWE

Suvi: ugqen, drvene boje, kreda, pastel, vo{tane boje, grafitna olovkaMokri: tu{, flomasteri

Za crtawe mokrim materijalima potreban nam je i pribor: pero, ~etke, trska ili gu{~ije pero.

PAPIRI ZA CRTAWE

Po blago hrapavom papiru moè{crtati olovkom ili drvenim bojama.

Po hrapavom papiru moè{ crtati:ugqenom, kredom, pastelima,vo{tanim bojama.

Po glatkom papiru moè{ crtati:tu{em, flomasterima.

crte` Anri Matis, Cve}e u kr~agu, 1944, pero, tu{

Pomo}u linije se moè

predstaviti i oblik

nekog predmeta.

MOJE [ARE

list iz bloka

pero ili ~etkica broj 2

tu{evi u boji

MALI SAVETI

Prvo olovkom napravi skicu za svoje {are.

Ona }e ti pomo}i da odlu~i{ na koji }e{ na~inrasporediti oblike i linije.

Na osnovu oblika i linija koje si uo~io u svom okruèwu smisli razli~ite {are.

skica

Tamara San~ez, Dno, 2000

9

SKICA

list iz bloka

meka grafitna olovka

MALI SAVETI

Poloàj tvoje ruke uti~e na debqinu linije.

Ako olovku drì{ uspravno i ne pritiska{ jako, dobi}e{

tanku i svetlu liniju.[to je vi{e bude{ nagiwao

ka papiru, linija }e biti debqa.

Uvek koristi onu koja ima oznaku B.To su meke olovke i one ostavqaju

razli~ite tragove na papiru. Tvoj crte` }e biti interesantniji.

Trudi se da tvoja linija budeura|ena iz jednog poteza.

Opusti ruku, nemoj stiskati olovku!

Uo~i oblike i linije u svojoj u~ionici, pa ih nacrtaj na listu iz bloka.

Umetnik prvo radi skicu prema kojoj

kasnije stvara

svoje delo.

Pablo Pikaso s blokom za skice

Olovka sa oznakom H je tvrda, olovka sa oznakom HB je polumeka, a olovka sa oznakom B je meka. Oznake na olovkama uvek su napisane latini~nim slovima. Brojevi uz oznake pokazuju stepen tvrdo}e olovke.

10 Uro{ Predi}, Stara crkva u Orlovatu, olovka

Uro{ Predi}, crte` iz skicenbloka

Oblike koji su nam bliè vidimo u wihovoj pravoj veli~ini.

Oblike koji su udaqeni vidimo umawene.

Kada crtamo neki prostor (otvoren ili zatvoren) va`noje da obratimo pa`wu na veli~inu oblika u tom prostorui da wihovu blizinu ili udaqenost do~aramo na crteù.

Pogledaj kako je umetnik na ovim crteìma nacrtao drvetakoja su bliè, a kako drveta koja su u daqini.

MALI SAVETI

Oblike koji su blièvidimo jasnije od

oblika koji suudaqeni.

Zato za crtawe oblikakoji su bliè

koristimo tamnijelinije, a za crtaweoblika koji su daqe

svetlije i tawe linije.

LINIJA – prostor

11

Kada si {etao svojim mestom sigurno si imao prilike da uporedi{veli~inu ku}a koje su ti u blizini sa veli~inom ku}a koje su u daqini. Na listu iz bloka ili na nekom drugom papiru koji odabere{ nacrtaj ono {to si zapazio. Svoj crte` zalepi na ovom mestu.

12

Ilustruju se pesme, pri~e, bajke,

nau~ne kwige, enciklopedije i dr.

U mnogim kwigama postoje crteì, slike

koje ukra{avaju strane ili obja{wavaju i opisuju tekst.

Ti crteì nazivaju seilustracije. Umetnik koji ih je nacrtao je ilustrator.

Ilustracija iz kwige Pri~a o Vaqu{ku

Brane Cvetkovi}a, ilustrator: Neda Doki}

Ilustracija iz kwige Velika pesma o jednom malom jagwetu

Dobrice Eri}a,ilustrator: Suzana Kubinec

Ilustracija iz kwige Mjesec i wegova baka Branka ]opi}a,

ilustrator: Danijel Savovi}

CRTAM TI PRIÛ

OMIQENA PESMA ILI PRIÂ

13

Koja ti se kwiga dopala

ba{ zbog ilustracija?

Prelistaj omiqenuslikovnicu ili kwigu. Prona|i u woj ime ilustratora.

list iz bloka ili papir po izboru u~enika

drvene boje

Strana iz kwige S decom oko sveta 2 Tawe Rodi}ilustrator: Du{an Pavli}

Du{an Pavli}, ilustrator

Ilustruj omiqenu pesmu ili pri~u.

MALI SAVETI

Obrati pa`wu na opise glavnihjunaka, prostorija, predela…

14

GIJOM APOLINER (1880–1918) je fran-cuski pesnik koji je od ispisanih re~ipravio razli~ite slike. Apoliner je teradove nazivao kaligramima.

Ki{a, 1916

1914

[ta je sve prikazano na ovim crteìma?

Pesma od 9. februara 1915

CRTE@OD REÎ

kaligram

15

CRTAMO REÎMA

Smisli neki tekst koji bi bilo interesantno da napi{e{ tako da kada rasporedi{ re~i dobije{ sliku onoga o ~emu si pisao (kaligram).Uradi ga na ovom mestu.meka grafitna olovka

16

MAKS ERNST (1891–1976) je slikar nema~kog porekla.Otkrio je tehniku frotaà. Primetio je da je stari drve-ni pod od dugogodi{weg strugawa postao grub. Stavio jepapir na pod i mekom grafitnom olovkom trqao prekopovr{ine papira. Na papiru su se pojavile neobi~ne {are.Tako je do{ao na ideju da istraùje kakve sve povr{inemoè da dobije na taj na~in. Napravio 34 crteà neo-bi~nih ìvotiwa i predela iz ma{te. Ti crteì nalaze seu wegovoj kwizi Istorija prirode.

NEOBI^NE POVR[INE NA CRTE@IMA

frota`

Povr{ina moè biti:velika ili mala, svetla ili tamna,

glatka ili hrapava, meka ili tvrda.

Dodirni jabuku i koru drveta.Opiši kakve su wihove površine.

U u~ionici prona|i svetle i tamne,

velike i male povr{ine.

Pogledaj pa`qivo ove primere.

Po ~emu se razlikuje povr{ina

zgu`vanog papira od povr{ine paprike?

POVR[INA – prostor

17

Ovaj postupak koristi se i za pravqewe zanimqivihpodloga za tehniku kolaà.

Zamisli {ta sve ti moè{ da otkrije{primewuju}i tehniku frotaà.

MOJA ISTORIJA PRIRODE

list iz bloka

meka olovka Smisli i nacrtajolovkom ìvotiwuili biqku.

Crte` stavi na hrapavu povr{inu (kora drveta, list, staza odkamen~i}a…), pa onda po wemuprotrqaj olovkom.

Ovo su crteì Maksa Ernsta iz kwige Istorija prirode.

Krila ovog neobi~nog insekta nastala sutako {to je umetnik stavio papir prekolistova koje je prona{ao u prirodi. Onda je olovkom protrqao preko papira.

Bujna kro{wa, stablo ovog drvetai podloga nastali su tako {to je umetnikna razli~ite hrapave povr{ine staviopapir i preko wega protrqao olovkom.

Jedan od ~estih motiva na crteìma islikama je pejza`. Priroda je oduvekbila inspiracija umetnika. Pejza` jeslika predela.

Posmatraj ova dva crteà. Da li je slikar istom vrstom linija nacrtao travu i ~empres?

Krivim linijama crtao je .

Pravim linijama crtao je .

Vinsent van Gog, @itno poqe u Provansi, 1889

Vinsent van Gog, @itno poqe sa suncem i oblakom, 1888

PRIRODA – MOJA INSPIRACIJA

18

Vinsent van Gog, êmpres, 1889

MOJ PEJZA@

list iz bloka ili papir

po izboru u~enika

tu{

akvarel-~etkice (okrugle)

broj 2 i 4

krpica

Nacrtaj neki predeo koriste}i razli~ite linije.

Autoportret

Vinsent van Gog, Put sa ~empresom i zvezdom,1890

Vinsent van Gog, @itno poqe, 1889

VINSENT VAN GOG (1853–1890) je ho-landski slikar. @iveo je i radio u Fran-cuskoj. U po~etku su ga interesovale kwi-èvnost i religija. Kada je imao 27 godina,po~eo je da slika. Wegov uticaj na moder-nu umetnost je veliki.

MALI SAVETI

Ako vrhom ~etkice ne`no povla~i{ linije, one }e biti tanke.

Ako pritisne{ ja~e, linija }e biti debqa.

Nemoj zaboraviti da ono {to je blièvidimo jasnije i u pravoj veli~ini,

a ono {to je daqe vidimo umaweno i mawe jasno.

19

Umetnici mogu biti inspirisani prirodom i razli~itim pojavama u woj. Inspirisan ra|awem jutra Edvard Grig je komponovao delo Jutro.

Slu{aju}i ovu kompoziciju naslikaj ra|awe jutra koje je inspirisalo Edvarda Griga.

Najpre uradi skicu na papiru, pa je zalepi na ovom mestu.

list iz bloka

flah-~etkice (pqosnate)

tempere

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa

mu{ema ili stare novine

Edvard Grig, Jutro (iz svite Per Gint)

SLU[AMO I SLIKAMO

20

MALI SAVETI

Debqim ~etkicama bojimo ve}e povr{ine.

Tawe ~etkice koristimo za mawe povr{ine i detaqe.

Prvo bojimo ve}e povr{ine.Ne zaboravi da detaqe moèmo videti

na oblicima koji su bliè.

Slu{aju}i Karneval ìvotiwa poznatog francuskog kompozitora Kamija Sen-Sansanaslikaj jednu od ìvotiwai mesto na kome ona ìvi.

Umetnici mogu bitiinspirisani i umetni~kim delima.

list iz bloka

{iroke ~etke

tempere

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


Kao {to slikari mogu biti inspirisani

muzikom, tako i kompozitori mogu biti

inspirisani likovnom umetno{}u.

Ruskog kompozitora Modesta Musorgskog

inspirisala je izlo`ba wegovog prijateqa

slikara Viktora Hartmana.

Nadahnut tom izlo`bom,

Musorgski je napisao poznatu

kompoziciju Slike sa izlo`be.

Slike Viktora Hartmana koje su inspirisale Modesta Musorgskog

K. Sen-Sans, Karneval ìvotiwa

Zvukom kog instrumenta je predstavqena ìvotiwa koju si odabrao da naslika{?

21

MALI SAVETI

Vo}e koje oblikuje{posmatraj sa svih strana.

Glina i masa DAS su meki materijali,oduzimawem i dodavawem dobi}e{

èqeni oblik.

Za materijal koji oblikuje{ potrebno ti je i malo vode.

glina ili masa DAS


{tapi}i od sladoleda

ili plasti~ni no`

22

VOLUMEN – prostor

Tawir, Gorwi Milanovac, SrbijaLepenski vir,

Dowi Milanovac, 5000 god. pre n. e.

Volumen je prostor {to ga zauzima jedno telo. To je prostor koji jeograni~en povr{inama. Svi trodimenzionalni oblici imaju volumen.

Volumen moè biti otvoren (~inija, ~a{a, }up…) i zatvoren (lopta, kamen, lubenica…).

Okolni prostor ulazi u otvoren volumen, dok je kod zatvorenog volumena to nemogu}e, jer na wegovoj povr{ini nema otvora.

Jabuku ili limun koji si doneo na ~as pa`qivo posmatraj sa svih strana. Tako }e{ uo~iti oblik koji je karakteristi~an za ovo vo}e.

Na listu iz bloka ili na nekom drugom papiru koji izabere{obi~nom olovkom nacrtaj vo}e koje si posmatrao.

Vo}e koje si nacrtao olovkom sadaoblikuj od gline ili mase DAS.

Kakav je volumen ovog vo}a?

MALI SAVETI

Posmatraj sa svih strana ono {to pravi{.

Za materijal koji oblikuje{potrebno ti je i malo vode.

za pravqewe:

glina ili masa DAS



ili plasti~ni no`

za ukra{avawe:

tempere i pribor za

slikawe

kamen~i}i,

{koqke, perlice

OBLIKUJEM ÎNIJU

Da bi oblikovao zidposude, prvo napravi nekoliko „glista“ iste duìne.

Napravi lopticu.

Pal~evima napraviudubqewe.

Re|awem „glista“napravi zid posude. Kolutove dobro pritisni da bi se zalepili za dno i jedan za drugi.

Posudu moè{ da oblikuje{na razli~ite na~ine.

Pogledaj slede}a uputstva.

Dno napravi tako {to }e{ prvo oblikovati lopticu. Lopticu spqo{ti, pa dobijeni krugoblikuj prstima.

Oklagijom ili plasti~nom fla{omnapravi pala~inkuod mase DAS.

Ako ima{ perlice,kamen~i}e i {koqke,dobro ih utisni umasu. Tek kada seosu{i, ~iniju moè{ skinutis kalupa i po~eti sa oslikavawem.

1.

2.

3.

23Kakav volumen ima ~inija koju si napravio? Za{to?

Uzmi neku ~inijukoju ima{ kod ku}e.Obloì je folijomza namirnice.

Pala~inku koju sinapravio nanesi naposudu, a vi{ak ukloni noèm.

GRAD IZ MA[TENaslikaj neobi~an grad iz svoje ma{te (zgrade, trgove, ulice, parkove…)i wegove stanovnike.

list iz bloka

olovka

tempere

flah-~etkice

(pqosnate) 2, 4, 8, 10

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


Fernan Leè, Stvarawe sveta, 1922

MALI SAVETI

Prvo oboj pozadinu, zatim krupnije oblike, a na kraju detaqe.

Trebalo bi da u boje kojima oslikava{ oblike koji su daqe

doda{ malo bele tempere. Tako }e one biti svetlije i ne`nije.

Napi{i naziv svog omiqenog crtanog filma u kojem suprikazani neobi~an svet, neobi~ni prostori i neobi~ni junaci.

Kako izgleda park, dvori{te urazli~itim godi{wim dobima?Koje boje su karakteristi~ne za

odre|ena godi{wa doba?

BOJA – prostor

24

Kako bi izgledalo ovo li{}e u jesen?

Na ovoj fotografiji uo~avamo da suboje oblika koji su nam bliì ja~e od

boja oblika koji su udaqeniji.Koje boje preovladavaju u daqini?

za slikawe:

list iz bloka

tempere

i pribor za slikawe

za vajawe:

glina



ili plasti~ni no`

MALI SAVETI

Kad slika{ obrati pa`wu na oblik, boje i povr{inu.

Kad vaja{ obrati pa`wu napovr{inu, oblik i

volumen (zatvoren ili otvoren).

Da glina ne bi pucala, potrebno je koristiti i malo vode.

LINIJA, POVR[INA, VOLUMEN, BOJA – prostor

25

Sve ove oblike stvorila je priroda. Opi{i svaki od wih.

Po ~emu se razlikuju, po ~emu su sli~ni?

Predmet iz prirode koji si doneo na ovaj ~as (ìr, kesten, orah, jabuka, list, kamen~i}, {koqka…) najpre nacrtaj naovom mestu, a zatim ga na listu iz bloka naslikaj ili oblikuj od gline.

UMETNI^KI KVIZ

1. Crvenom drvenom bojom zaokruì nazive suvih materijala za crtawe.

2. Pogledaj pa`qivo primere, pa plavom bojom zaokruì one predmete koji imaju otvoren volumen, a crvenom one ~iji je volumen zatvoren.

26

Maks Ernst, Gluma~ki kalendar, 1925

Vinsent van Gog,@etva, 1888

Pablo Pikaso, Fransoaz,1946

Anri Matis, @ena sa {e{irom, 1905

3. Plavom drvenom bojom zaokruì crte`, crvenom pejza`, a zelenom frota`.

TU[TEMPERE

PASTEL

UQANE BOJE

VO[TANE BOJE

KREDA

FLOMASTERI


– da ukrasi{ teglu– da ukrasi{ tawir– da ukrasi{ saksiju za cve}e– da ukrasi{ drvene varja~e– da naslika{ dugu– da naslika{ klovna i robota

SAZNA]E[:

– koje su osnovne, a koje izvedene boje – kako nastaju naranxasta, qubi~asta i zelena boja– kako su ukra{avani predmeti za svakodnevnu upotrebu– koje su hladne, a koje tople boje

SVET BOJAOSNOVNE I

IZVEDENE BOJE2.

Frank Kupka, Wutnovi diskovi (Studija za fugu u dve boje), 1912

28

BOJEBoje uti~u na na{a ose}awa.Neke nam prijaju, a neke ne.Koje su tvoje omiqene boje?

\ino Severini, Sferi~no {irewe svetlosti, 1914

Stenton Makdonald-Rajt, Apstrakcija na spektru, 1914

Osnovne boje su: crvena, plava i ùta. Wihovim me{awem nastaju druge boje.

Izvedene boje se dobijaju me{awemosnovnih boja. Izvedene boje su: naranxasta, qubi~asta, zelena..

Koje su boje upotrebqene na ovim slikama?

Sun~eva svetlost se sastoji iz{est boja. Te boje se ponekad

mogu videti na nebu posle ki{e.Ta pojava naziva se duga.

29

Pogledaj sliku, pa napi{i nazive OSNOVNIH BOJA.

OSNOVNE BOJE

UKRASI TEGLU

staklena tegla

tempere

~etkice br. 2, 4

bezbojni lak

MALI SAVETI

Najpre na tegli crnom bojom nacrtaj{are koriste}i ~etkicu br. 2.

Kada se boja osu{i, moè{ po~eti da oslikava{ osnovnim bojama.

Ukrasi staklenu teglu koriste}i samo osnovne boje.

êtkica koja se koristi za slikawe temperamanaziva se flah-~etkica. Ona je pqosnata.

30

Na paletu stavi crvenu i ùtu boju.

Pome{aj ih.

[ta se dogodilo?

Koju si boju dobio?

Napravi mali eksperiment.Postepeno u ùtu boju stavqaj pomalo crvene.Svaki put boju koju si dobio nanesi na list iz bloka.

Koliko si razli~itih nijansi naranxaste dobio?

Kada se boje koje si naneo osu{e, zaokruì onu koja ti se najvi{e dopada.

Pol Gogen, Buket, 1884

Anri Matis, @ena sedi pored

prozora, 1905

NARANXASTA BOJA

Pa`qivo posmatraj ove slike. Da li su na wima sve naranxaste boje iste?

Kakve nijanse naranxaste boje uo~ava{?

Navedi nazive vo}a, povr}a i cve}a naranxaste boje.

Stomna, sud za vodu, 1950,Struga, Makedonija

31

Ukrasi tawir od papira. Najpre pome{aj crvenu i ùtu boju. Naranxastom koju si dobio oboj tawir. Kad se boja osu{i, ukrasi dasku drugim bojama.tawir od papira

olovka

tempere

flah-~etkice

(pqosnate) 2, 4, 8, 10

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


bezbojni lak

MALI SAVETI

Tempere su guste i neprozirne.

Za slikawe temperama potrebno ti je malo vode.

ôvek je od davnina ukra{avao predmete za svakodnevnu upotrebu.

Slikawe i bojewe predmeta za svakodnevnu upotrebu u na{im

krajevima razvili su se po~etkom XVIII i tokom XIX veka.

[ara kojom se ukra{avaju predmeti nazivase ORNAMENT. ORNAMENT moè biti

geometrijski, biqni ili figuralan.

TAWIR

32Pol Gogen,

@ena s mangom, 1892

Kamij Pisaro, Bulevar Monmartr no}u, 1897

QUBIÂSTA BOJA

Na paletu stavi crvenu i plavu boju.

Pome{aj ih.

[ta se dogodilo?

Koju si boju dobio?

Napravi mali eksperiment.U crvenu boju postepeno stavqaj pomalo plave.Boju koju dobije{ svaki put nanesi na list iz bloka.

Koliko si razli~itih nijansi qubi~aste boje dobio?


Kakve nijanse qubi~aste boje uo~ava{ na ovim slikama?

Posmatraj prirodu. [ta je sve u woj qubi~asto?

33

kerami~ka saksija za cve}e

tempere


2, 4, 8, 10

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


bezbojni lak

Ukrasi saksiju za cve}e.

Saksiju za cve}e oboj qubi~astom bojom koju si dobio me{awem crvene i plave.

Kada se boja osu{i, saksiju ukrasi drugim bojama.

Vez na stolwaku, Vojvodina

Prekriva~ za posteqinu od ibri{im-svile,Pe}, 1925

Vez na ko{uqi, Srbija

U narodnoj umetnosti najvi{esu se oblikovali i ukra{avali

tekstil, drvo, keramika, metal, kamen i koà.

SAKSIJA ZA CVE]E

34

Pol Sezan, Most u Mensiju, 1879

Pol Sezan, Planina Sent Viktoar,1882/1885

ZELENA BOJA

Na paletu stavi ùtu i plavu boju.

Pome{aj ih.

[ta se dogodilo?

Koju si boju dobio?

Sada napravi mali eksperiment.Postepeno u ùtu stavqaj pomalo plave boje. Svaki put dobijenu boju nanesi na papir.

Koliko si razli~itih nijansi zelene boje dobio?


Kakve nijanse zelene boje uo~ava{ na ovim slikama?

Posmatraj prirodu. [ta je sve u woj zeleno?

35

Ukrasi drvene varja~e.

Varja~e oboj zelenom bojom koju si dobio me{awem ùte i plave.

Kada se boja osu{i, varja~eukrasi drugim bojama.

Bokal, Jelo{nica,Zaje~ar, Srbija

Zejtiwa~a, Kosovska Mitrovica,Kosovo i Metohija, Srbija

DRVENE VARJAÊ

drvene varja~e

tempere


2, 4, 8, 10

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


bezbojni lak

Tawir, ~inija, Zrewanin, Vojvodina

36

DUGINE BOJE

list iz bloka

tempere


pribor za slikaweUìvaju}i u ovoj pesmi naslikaj dugu.

IZNAD DUGE

Ja znam:iznad duge je divan grad,u koji kre}em sad.

I stogmami me duge{aren sjaj,i jaèlim {to brèsti}i u onaj kraj.

U wemu ja sam bio ve},al dosad tou snu je bilo samo…No ipak èlim tebi re}i ti da skupasa mnom sada po|e{ tamo!

Taj gradiznad je dugekraj iz sna.I stogbi}emo sre}niu wemu ti i ja!

E. J. Harburg

Harold Arlen, Iznad duge

U nauci dugu nazivamo spektar.

spektar

37

TOPLE I HLADNE BOJE

Devoj~ica nosi ode}u hladnih boja.Napi{i nazive tih boja.

Devoj~ica nosi ode}u toplih boja.Napi{i nazive tih boja.

38

Mark Rotko, Naranxasto i ùto

Mark Rotko, Bela i zelene u plavoj

Koja od ovih slika deluje bliè?

Za koje boje ima{ utisak da su bliè?

Za koje boje ima{ utisak da su daqe?

DVA DRUGA

MALI SAVETI

Obi~nom olovkom nacrtaj klovna i robota.

Debqe ~etkice koristi za ve}e povr{ine.

Tawe ~etkice koristi za detaqe.

Prvo oboj ve}e povr{ine, a zatim naslikaj detaqe;

na primer: prvo oboj celo lice,

pa onda naslikaj nos, usta i o~i.

list iz bloka

olovka

tempere

flah-~etkice

br. 2, 4, 8 i 10

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


Naslikaj klovna samo toplim bojama i robota samo hladnim bojama.

Opi{i klovna i robota koje si naslikao.

Po ~emu se oni razlikuju?

39

UMETNI^KI KVIZ

5. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju.

40

1. Pogledaj pa`qivo boje. Zaokruì samo osnovne.

3. Od kojih boja se sastoji duga?

2. Poveì izvedene boje sa osnovnim bojama od kojih su nastale.

4. Re{i rebuse.

,, ,

AP = @

a)

b)


– da slika{ pastelima– da slika{ temperama– da slika{ u tehnici gva{a– da slika{ vodenim bojama

SAZNA]E[:

– kad su stvorene i gde su slikane prve slike– {ta je pastel– {ta je gva{– na kojim podlogama se slika vodenim bojama– {ta je kola`

SLIKAMSLIKARSKI

MATERIJALI I TEHNIKE3.

Paul Kle, Motiv iz Hamameta, 1914

42

Na slici bojom izraàvamo ono {tovidimo, ose}amo, o ~emu ma{tamo.

SLIKARSKE TEHNIKE

Pe}ina Lasko, Francuskaoko 18 000 do 14 000 godine pre n. e.

MATERIJALI ZA SLIKAWE: tempera, akvarel-boje, pasteli i krede u boji

Tempera – slikarska tehnika koja podrazumevame{awe boja u prahu sa ùmancetom, a potomrazre|ivawe boja vodom.

Najstarije slike stvorio je prai-storijski ~ovek slikaju}i ìvoti-we na zidovima pe}ina. Te slike na-laze se u pe}inama u Francuskoj i[paniji.

Nade`da Petrovi}, Resnik, 1904, tempera

43

Huan Gris, The Sunblind, 1914

Pastel – kredama u boji, koje mogu bitisuve ili uqane, radi se na belom hra-pavom papiru ili na papiru u boji.

Gva{ – tehnika koja pod-razumeva me{awe vodenihboja s belom temperom.

Akvarel – slikarska tehnikakoja podrazumeva rastvaraweboje s dosta vode; zbog toga suboje prozirne i ne`ne. Crnai bela boja se ne koriste.

Kola` – tehnika koja podrazumevastvarawe umetni~kog dela kombi-novawem razli~itih materijala(papir, tkanina i dr.)

Emil Nolde, Marabu

Andre Deren, Otvoren prozor u San @eneu, 1926/1927

Edgar Dega, Balet posmatran

iz operske loè, 1885

44

hrapavi papir u boji iz fascikle

uz uxbenik

pasteli ili krede u boji

lak za kosu

MALI SAVETI

Pastelima }e{ lak{e crtati ako ih izlomi{ na mawe komadi}e.

Nemoj pritiskati – {tapi}em ne`no dodiruj povr{inu papira.

Prvo se nanose svetle, a zatim tamne boje.

Crte` }e{ za{tititi tako {to }e{ ga na kraju poprskati lakom za kosu.

Neka ti u tome pomogne u~iteq.

Pastel se prvo koristio za crtawe. Wime su ra|enijednobojni i vi{ebojni crteì. Tek od XX veka tatehnika se svrstava u slikarske tehnike. Pastel je tehnika koja objediwuje crte` i sliku, jerse koriste istovremeno i linija i boja. Pasteli sulako lomqivi {tapi}i ne`nih boja. Mogu biti suvii vo{tani.

Autoportret, detaq

Edgar Dega, Diranti, detaq

EDGAR DEGA (1834–1917)je francuski slikar. We-gova najlep{a dela izra-|ena su u tehnici pastela.

PASTELI I KREDE U BOJI

Edgar Dega, Balerine u plavom, 1898/1899

Zamisli da si istraìva~ i da si na zidovima pe}ine prona{ao slike iz davnih vremena.Naslikaj svoje otkri}e.

MOJE OTKRI]E

MALI SAVETI

Tempere su guste i neprozirne.Ako si nezadovoqan nekim delomslike, sa~ekaj da se ta povr{ina

osu{i, pa preslikaj bojom kojom èli{.

Za slikawe temperama potrebne su ti male koli~ine vode.

Po~ni od velikih povr{ina, a detaqe uradi na kraju.

Nade`da Petrovi}, Stablo u {umi, 1904Marijana fon Verefkin, Autoportret, 1908/10

TEMPERA

45

Za slikawe temperama koriste se flah-~etkice. One su pqosnate i wihov vrh je ravan.

Zamisli kako izgleda {uma u jesen, pa je naslikaj.

[UMA U JESEN

hrapavi beli papir

iz fascikle uz uxbenik

olovka

tempere

flah-~etkice

(pqosnate) 2, 4, 8, 10

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


MALI SAVETI

U ovoj slikarskoj tehnici koristi se mnogo vode.

Crna i bela boja se ne koriste.Na povr{ine koje èlimo da ostanu

bele ne nanosimo boju.

Detaqe slikamo na polusuvoj povr{ini, s malo vode.

Paul Kle, Amam sa xamijom,1914

Akvarel je tehnika koja je bila po-znata jo{ u starom Egiptu. StariEgip}ani koristili su je za slikawena papirusu. Tom tehnikom Kinezi suslikali na svili i papiru. Do XVIIIveka akvarel je bio pomo}na tehnika,u kojoj su izra|ivane skice.

êtkica za slikawe u tehnici akvarela jeokrugla i {iqata na vrhu. Akvarel-~etki-ce koriste se za slikawe vodenim bojama.

Na hamer-papir nanesi vodenu boju, ondapoprskaj papir soqu, pa sa~ekaj da se boja

osu{i. Ukloni so. [are koje si dobio izgleda}e ovako.

Zanimqive {are moè{ dobiti akona boju koja se nije osu{ila nanese{

drugu boju. Ona }e se razliti i boje }e se pome{ati.

AKVAREL

46

NA OBALI

hrapav beli papir iz fascikle uz uxbenik

olovka

vodene boje

akvarel-~etkice(okrugle) 2, 4, 8, 10

posuda za vodu

krpica

keceqa


Zamisli da se {eta{ pored reke. Naslikaj kako ona izgleda.

hrapavi beli papir

iz fascikle uz uxbenik

olovka

bela tempera

vodene boje

flah-~etkice

(pqosnata) 2, 4, 8, 10

posuda za vodu

krpica

keceqa


Slikarska tehnika koja podrazumeva me-{awe vodenih boja s belom temperom.

MALI SAVETI

Gva{ je pokrivna tehnika– prvo moè{ da uradi{ crte`, jer se on na kraju ne}e videti.

Svaka boja me{a se s belom bojom i s malo vode.

Na taj na~in dobijaju se ne`ni tonovi.

Lepu sivu boju dobi}e{ ako, pored crne, doda{ i malo

plave boje.

Prvo oboj pozadinu, a zatim naslikaj detaqe.

Kada se prvi sloj boje osu{i, moè{ da nanese{ i drugi sloj boje.

Pablo Pikaso, Akrobate (Majka i sin), 1905

47

GVA[

Viktor Vazareli, Studija materije, 1939

ZIMSKI PEJZA@Naslikaj zimski pejza`.

UMETNI^KI KVIZ

1. Pogledaj pa`qivo slike, pa olovkom zaokruì onu koja je ra|ena u tehnici pastela.

48

Edgar Dega, Balet, 1907

2. Re{i rebuse.

,

K Aa) b)

Pablo Pikaso, Akrobata i mladi

arlekin, 1905

Vasilij Kandinski, Bez naziva, 1910/1913


– da napravi{ kola`– da napravi{ novogodi{we ukrase – da napravi{ novogodi{we ~estitku– da napravi{ svoju ~udesnu baštu– da od fotografija iz ~asopisa napravi{ {a{avi prostor– da napravi{ dekola`– da napravi{ asambla`

SAZNA]E[:

– ko je prvi put upotrebio kola`– {ta je fotomontaà– {ta je dekola`– {ta je asambla`

MOJA MA[TAMO@E

SVA[TAKOLA@, FROTA@,

DEKOLA@ I ASAMBLA@

Kurt [viters, Merc 32A (Vi{wa), 1921

drvo, metal, tkanina, papir, gva{, uqe, tu{, pluta

4.

50

Materijali koji se upotrebqavaju za kola` su: novine, tapete,

tkanine, fotografije…

Kola` moè{ dopuniti docrtavawem flomasterima, tu{evima,

vo{tanim bojama i dr.

@or` Brak,â{a, boca i novine, 1914

@or` Brak, Fla{a, novine, lula i ~a{a, 1913ugqen i razni papiri

Kola` je slikarska tehnika koja podrazu-meva upotrebu razli~itih materijala, slo-

ènih i zalepqenih na podlogu.

Tehniku kola` prvi put su, na samom po~etkuXX veka, u svojim delima primenila dvojicaumetnika: @or` Brak i Pablo Pikaso.

KOLA@

@OR@ BRAK (1882–1963) je francuski slikar. Iako jetrebalo da nastavi porodi~nu tradiciju i postane moler,zavoleo je crtawe i po{ao u ve~erwu {kolu crtawa islikawa. Krajem 1900. godine oti{ao je u Pariz da biu~io molerski zanat. U Parizu se susreo s delima umetni-ka koji su stvarali u to vreme. êsto je pose}ivao Luvr iu~io posmatraju}i dela starih majstora. Na kraju je odlu-~io da se potpuno posveti slikarstvu i umetnosti.

51

Roberto Gripa, Bez naziva, 1962, kola` na drvetu

Pablo Pikaso,Boca, ~a{a i violina, 1913, ugqen, papiri

Kurt [viters,Slika sa osvetqenim sredi{tem,

1919, kola` od hartije s uqem na kartonu

Koje materijale si do sada koristioza kola`? Koji ti se materijali

najvi{e dopadaju? Za{to?

52

VESELI PAPIRI MALI SAVETI

Lepota stvarawa je u tome {to se nikada ne zna {ta nam moè pasti na pamet!

Papir moè{ cepati, rezati na razne na~ine, gu`vati, savijati…

Ovo su neki od predloga.

Postoje makaze kojima moè{ dareè{ na razli~ite na~ine(u cikcak, talasasto…).Qubi~asti papir jese~en takvim makazama.

Kada je kola`-papir obojensamo s jedne strane, cepawem sedobija bela povr{ina.

I obi~nim makazama moè{ da se~e{ u cikcak i talasasto.

Ako provi

dan papir stavi

{ preko

tamnog, d

obi}e{ novu

boju!

Ako ise~e{traku odpapira i uvije{ je kao na slici,ona ti moèposluìti da napravi{kovrxavu kosu nekedevoj~ice ili de~aka.

53

Ako je papir tanak,moè{ ga zgu`vati u grudvicu i takozalepiti! (Na slici je flis-papir u boji.)Ova grudvica moèpostati pahuqa, cvet, dugme na klovnovoj ode}i…

Kada nekoliko papira stavi{ jedan na drugi i izreè{ èqeni

oblik, dobi}e{ onoliko istih oblika koliko si papira koristio.

Moè{ ih iskoristiti zapravqewe ro|endanskih

pozivnica, ~estitki i dr.

Svetlozeleni

papir je debqi.

Zgu`vali smo ga,

ra{irili

i zalepili.

Moè{ napraviti i rese na svomkola`-papiru. Te rese mogubiti trava, ne~ije {i{ke ili deo ode}eindijanskogpoglavice.

54

NOVOGODI[WI UKRASI

flis-papir ili neki

drugi tawi papir u boji

{qokice, mala dugmad,

perlice, tra~ice, srebrni

omot od ~okolade i dr.

makaze

oho-lepak

tawa ìca

U tehnici kolaà moè{ napraviti ukrase i ~estitke za Novu godinu. Sakupi tawe papire u boji, ~ipke, tra~ice, perlice, {qokice, malu dugmad u raznim bojama, srebrne omote od ~okolade…

Neka tvoji novogodi{wi ukrasi budupravilnih geometrijskih oblika.

@icu savij u èqeni oblik i prepleti je na krajevima da se ne bi odvojili.

Odnos papira i oblikaod ìce treba da bude

kao na slici.

Pre nego {to nanese{ lepak,papir moè{ zgu`vati, pa ga ponovo ra{iriti.

Tvoj ukras }e tako dobitineobi~nu povr{inu.

Lepak nanesi kao na slici.

Presavij kao na slicii dobro pritisni.

Vi{ak papira moè{ ukloniticepawem (kao na slici). Papir moè{ ise}i u

cikcak ili na talasi}e. Va`no je da oko ìce

ostavi{ najmawe 5 mm papira.

1.

2.

3. 4. 5.

55

Neka ti neko od starijih iglom provu~e vrpcu kroz ukras.

Sada moè{ da ukrasi{ svoju jelku!

Ako ima{ srebrne i zlatne flomastere,ovo je prava prilika da ih iskoristi{!

Na ukrasima i ~estitkama napravi {are, tufne, a moè{ ne{to i da napi{e{.

U tehnici kolaà napravi i ~estitku za Novu godinu.

NOVOGODI[WA ÊSTITKA

20 cm

14 c

m

Presavijnapola.

Ovdenapravikola`.

Unutra jeprostorza pisawe~estitke.

MALI SAVETI

Kod ukra{avawa koristi kontraste: tamno i svetlo, toplo

i hladno, veliko i malo.

Obrati pa`wu i na ritam koji}e{ posti}i pravilnim re|awem

tufni, {qokica, tra~ica i sl.

rebrasti papir iz

fascikle uz uxbenik

{qokice, perlice,

tra~ice, srebrni omot

od ~okolade i dr.

makaze

oho-lepak

S. Bari}, Sre}na Nova godina

B. Stan~i}, Prvi sneg

56

MOJ KOLA@

Hana Heh, Moje ku}ne devize, kola` i tu{ na papiru

debqi karton (lepenka)

makaze

lepak za papir

oho-lepak

U svesci bez linija moè{ dapravi{ dnevnik u vidu kolaà. Drage uspomene moè{ dazabeleì{ slikom – lepi u sveskuulaznice, fotografije, mape, omoteomiqenih ~okoladica, `vaka, sve ono {to }e te podse}ati na lepe doga|aje. Tako }e{ ih sa~uvati od zaborava.

MOJ DNEVNIKU SLIKAMA

Sakupi omiqene fotografije, par~i}e tkanina u bojama koje voli{, fotografijeiz ~asopisa koje ti se dopadaju, samolepqive sli~ice za album, bioskopskeulaznice i druge sli~ne papiri}e, pa od wih napravi kola`.

Na kolaù kojipravi{ moè{

tu{em ili flomasterima

ispisati omiqenupesmu, stih ili imena

dragih osoba.

MALI SAVETI

Materijale koje si sakupio postavi na karton.

Raspore|uj ih dok ne prona|e{ najboqe mesto za svaki od wih.

Tek kada bude{ zadovoqan, zalepi ih.

ÛDESNA BA[TA

Napravi ~udesnu ba{tu u tehnici frotaà.

MALI SAVETI

Prona|i predmete koji imaju hrapavu povr{inu.Iskoristi wihovu hrapavu

povr{inu za stvarawe zanimqivih podloga za kola`.

vi{e tawih papira

(moè i u boji)

meka grafitna olovka

vo{tane boje

drvene boje

papir iz bloka

makaze

lepak za papir

FROTA@

57

58

FOTOMONTA@A je kola` sastavqen od vi{e fotografija.

Fotomontaà ti omogu}ava da napravi{ najneobi~nije

prizore, bi}a i dr.

Hana Heh, Montaà, 1920

Hana Heh, Groteska, 1963

Hana Heh, Mlada, 1933

KOLA@ ODFOTOGRAFIJA

59

[A[AVI PROSTOR

list iz bloka

makaze

lepak za papir

Prona|i u ~asopisima fotografije na kojima su razni predeli (more, planine, livade i dr.), drve}e, biqke, kao i one na kojima su sobe, kuhiwe, name{taj, posu|e i dr.

Od fotografija koje si sakupionapravi neki {a{avi prostor!

MALI SAVETI

Zamisli prostor s predmetima i bi}imakojima u stvarnosti nije tu mesto!

Ma{taj! Drvo koje raste iz sudopere, riba koja leti! Smisli najneobi~nije

i najblesavije kombinacije!

[ta je sve neobi~no u tvom prostoru?

NATPIS

Od fotografija i teksta iz novina moè{napraviti natpis sa svojim imenom,koji }e{ oka~iti na vrata svoje sobe.

prostor

Mimo Rotela,Weno veli~anstvo kraqica, 1962

Mimo Rotela, Slu{awe, 1962

DEKOLA@ je stvarawe novih celinacepawem, odlepqivawem, brisawem i premazivawem plakata, reklama.

Sigurno si imao prilike da

vidi{ kako izgleda mesto na

kojem se lepe plakati.

Opi{i izgled tog mesta.

60

DEKOLA@

Ovo su slu~ajni dekolaì nepoznatih autora.

Volf Fostel, Republika Nema~ka, 1961


makaze

lepak za papir

flomasteri

vo{tane boje

Prona|i i izreì iz ~asopisa stranice na kojima se nalaze fotografije i tekstovi, pa ih zalepi jedne preko drugih. Nemoj lepiti vi{e od tri sloja.

Kada to uradi{, ti i tvoj drugar iz klupe razmenite radove.

Zamisli da si umetnik koji pravi dekolaè. Od strana koje je zalepio tvoj drug napravi slike – to }e{ u~initicepawem, odlepqivawem, brisawem i premazivawem.

Daj naziv umetni~kom delu koje si stvorio.

MALI SAVETI

Pogledaj da li odlepqivawem nekog od zalepqenih delova moè{dobiti neki nov oblik ili prizor.

Ako èli{, moè{ flomasterimane{to da docrta{.

61

IGROM DO NOVE SLIKE

62

Kada se na kola` zalepi trodimenzionalni predmet,

dobija se ASAMBLA@.

Asambla` je trodimenzionalni kola`.

Vladimir Baranov-Rosine,Protivreqef, 1913,

drvo i ostali materijali

Pa`qivo posmatraj ovaj asambla`.[ta vidi{ na wemu?

ASAMBLA@

Prona|ene predmete i materijalemoèmo lepiti i tako da se mogu

posmatrati sa svih strana.

Pablo Pikaso, Glava bika, 1943,asambla` (delovi bicikla,

sedi{te i upravqa~)

Jednog dana je umetnik Pablo Pikasodok se {etao, ugledao odba~ene

delove bicikla. Tada mu je sinulaideja – spojio je te delove i tako napravio glavu bika.

63

MALI SAVETI

Pore|aj prikupqene predmete po stolu.

Pa`qivo ih pogledaj.Da li oni mogu dobiti neku novu ulogu?

Za {ta sve moè{ da upotrebi{ dugme, feder od hemijske olovke, flomaster,

drveni {tapi}, bexeve?

Prona|eni predmeti i materijalimogu se lepiti na podlogu

i dora|ivati doslikavawem i docrtavawem.


sitni delovi igra~aka,


i lizalica, dugmad,

delovi stare hemijske

olovke, potro{eni

flomasteri i dr.

tempere

i pribor za slikawe

oho-lepak

Kurt [viters, Konstrukcija za otmenu ènu, 1919,drvo, metal, tkanina, papir, gva{,

uqe, tu{, pluta

Kurt [viters, Merc, 1918/1919, asambla`, uqe, drvo

Prona|i u ku}i razne sitne predmete, pa od wih napravi asambla`.

NOVI OBLICI OD STARIH PREDMETA

UMETNI^KI KVIZ

1. Nabroj materijale od kojih se moè praviti kola`.

64

Volf Fostel, 1961

3. Napi{i nazive tehnika.

4. Koje se re~i ovde skrivaju?

2. Re{i ukr{tenicu.

@an (Hans) Arp, Pre mog ro|ewa, 1914

Huan Miro,Poeti~ni objekat, 1936

a)

v)

b)


– da napravi{ skulpturu koriste}i pravilne oblike– da napravi{ skulpturu za svoj radni sto– da napravi{ svoj omiqeni muzi~ki instrument– da napravi{ bi}e iz svoje ma{te

SAZNA]E[:

– {ta je skulptura– {ta je reqef– koji se materijali koriste u vajarstvu– na koji na~in se oblikuje skulptura

OBLIKUJEMVEZIVAWE OBLIKA U

TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI

Mikelan|elo, David, 1501/1504,mermer

5.

66

Votivna kolica, Dupqaja kod Vr{ca,

XVI–XII vek pre n. e., terakota

Fran~esko Laurana, Izabela ili Beatri~e Aragonska,1487/1489, delimi~no obojeni mermer

TRODIMENZIONALNO OBLIKOVAWE

Koriste}i materijale kao {to su glina, gips, kamen,drvo, metal i drugi, umetnik stvara trodimenzio-

nalne oblike, odnosno skulpture koje stoje u prostoru. Prostor koji zauzima skulptura, predmet, bi}e naziva sevolumen. Svaki trodimenzionalni oblik ima volumen.

MATERIJALI ZA VAJAWE: glina, gips, vosak, staklo, kamen,metal, plasti~na masa, drvo

Tehnika je odre|ena materijalomkoji se upotrebqava: skulptura u kamenu, bronzi…

vajarstvo, vajawe

Umetnik oblikuje skulpture sa

svih strana, pa ih zato i mi

moèmo videti iz svih uglova.

Skulptura je oblikovana masa (gline, voska, kamena,drveta, metala i dr.). Masa je sirov materijal kojise moè mewati dodavawem ili oduzimawem da bise dobio nov oblik.

67

Skulpture mogu stajati u otvorenim ili zatvorenim prostorima.

Kod mekih materijala (glina,gips, vosak) oblici se dobijajutehnikom dodavawa. Oni se la-ko oblikuju. Kod tvrdih mate-rijala (kamen, drvo) oblici sedobijaju tehnikom oduzimawa.

Ehnaton i wegova porodica, izme|u 1348 i1336 pre n.e., kamen (plitki reqef)

Reqef je skulptura oblikovana samo s predwestrane; moè biti plitak ili dubok.

Sarkofag Valerija i Adelfije, detaq,330–340, mermer (duboki reqef)

gips, glina, bronza, vosak

Alat za obradu kamena

Ivan Me{trovi}, Daleki akordi, 1918

Alberto \akometi, 1960

glina

plasti~ni no`

ili {tapi} od sladoleda


PRAVILNI OBLICI

Napravi skulpturu koriste}i geometrijske oblike.

MALI SAVETI

Upotrebi tri do ~etirigeometrijska oblika.

Oduzimawem i dodavawem masemoè{ dobiti oblik koji èli{.

Pravqewe trodimenzionalnih oblika zahteva oblikovawe

i posmatrawe sa svih strana.

Dok raspore|uje{ geometrijskeoblike i povezuje{ ih u jednu celinu,stalno ih posmatraj sa svih strana.

68

Pa`qivo posmatraj ove skulpture.Kako je umetnik raspore|ivao geometrijske oblike?

Dejvid Smit, Kocke III, 1961Dejvid Smit, Kocke XVIII (levo), Kocke XVII (sredina), Kocke XIX (desno), 1964

69

glina

plasti~ni no`

ili {tapi} od sladoleda


SVET OKO MENE

Posmatraj oblike u okolini. Neka te inspiri{u za skulpturu koja }e ukra{avati tvoj radni sto.

Marino Marini, Kowanik, 1949

Henri Mur,

skica za skulpturu, 1958

Konstantin Branku{i,Muza, 1912

Henri Mur, skica – model zaLeè}u figuru, 1946

MALI SAVETI

Moè{ prvo da napravi{ skicu.

Dok vaja{ svoj rad, posmatraj ga sa svih strana.

@eqeni oblik dobi}e{ dodavawem ilioduzimawem kori{}enog materijala.

Pablo Pikaso, Gitara, 1912 karton, papir, platno, ìca, olovka

Pablo Pikaso, Gitara, 1912, karton, papir, platno, ìca, uqane boje, olovka

Opi{i

izgled ovih gitara.

Nabroj nekoliko muzi~kih instrumenata.Koji je tvoj omiqeni muzi~ki instrument?

70

MOJ OMIQENI MUZI^KI INSTRUMENT

Pikaso je na razli~ite na~ine predstavio gitaru.

Pa`qivo posmataj na kojije na~in savijao i rezaomaterijale da bi dobio

èqeni oblik.

MA[TAM I PRAVIM INSTRUMENT

MALI SAVETI

Prvo uradi skicu.

Po~ni od velikih oblika. Na kraju uradi detaqe.

lepak za papir

oho-lepak

molerska samolepqiva

papirna traka

papiri, kartoni

tempere i pribor

za slikawe

Prona|i razli~ite vrste papira i kartona. Od wih napravi instrument koji ti se dopada, a zatim ga oboj. To moè biti i neki neobi~an instrument iz tvoje ma{te.

Natron-papir

Obi~an karton koji je s jednestrane beo, a s druge siv

Moè{ prona}i i neke debqepapire urazli~itim bojama.

Kada s nekih kartonskih kutijaskinemo prvi slojpapira, vide}emorebrastu povr{inu.

71

Pablo Pikaso,@ena s jabukom,

1943, bronza

Ove bronzane skulpture bile suprvo asamblaì, sastavqeni odprona|enih predmeta, a zatimsu odliveni u bronzi.

72

Pablo Pikaso, @ena s kolicima,

1950, bronza

MALI SAVETI

Predmete koje si prona{ao masom DAS}e{ spojiti u novu celinu.

Skulpturu koju oblikuje{ posmatraj sa svih strana.

Masa DAS je mek materijal, pa oduzimawem i dodavawem moè{

da dobije{ oblik koji èli{. Kada se masa DAS osu{i,

oslikaj je temperom.

Dugmad koju si odabrao moè{ iskoristiti za o~i ili u{i

neobi~nog bi}a. Feder ti moè posluìti da

napravi{ kosu, ruke i dr.

Predmete iz svakodnevnog ìvota posmatraj na nov na~in. Oni mogu da budu

prava inspiracija za stvarawe!

masa DAS

zatvara~i za fla{e,

federi iz starih

hemijskih olovaka,

~epovi od starih

flomastera, dugmad,

nitne, spajalice,

sitni delovi starih

igra~aka, {rafovi i dr.

tempere

i pribor za slikawe


BI]A IZ MOJE MA[TE

Prona|i razli~ite predmete, pa od wih napravi neobi~nobi}e iz svoje ma{te.

73

4. Prona|i re~i koje se ovde kriju.

Georg Bazelic,Bez naziva, 1984

Bernini, Konstanca Buonareli,

1635

UMETNI^KI KVIZ

1. Nabroj nekoliko materijala od kojih se mogu praviti skulpture.

2. Zaokruì materijale od kojih se pravi skulptura tehnikom dodavawa.

3. Zaokruì skulpture koje sunapravqene tehnikom oduzimawa.

5. Re{i rebus

74

GLINA VOSAK

KAMEN DRVO

,

L]=T

SK P

Ivan Me{trovi}, Pobednik, 1913

Risto Stijovi}, Glava ène, 1936


– da ispri~a{ po ~emu se razlikuju pojedini ambijenti – da s drugarima iz odeqewa napravi{ scenografiju– da s drugarima iz odeqewa napravi{ kostim– da napravi{ masku

SAZNA]E[:

– {ta je ambijent– {ta je karakteristi~no za pojedine ambijente– ko je scenograf– ko je kostimograf– kako se pravi maska– kako se pravi kostim– {ta je scenografija

AMBIJENT– SCENSKI

PROSTOR6.

Andersenovi kuvari (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)

76

AMBIJENTI Ambijenti su razli~iti prostori (ot-voreni ili zatvoreni) u kojima ìvi-mo, radimo, u~imo, igramo se…

[ta je prikazano na ovim fotografijama?

Po ~emu je karakteristi~an ovaj ambijent?

Po ~emu se razlikuju ova dva ambijenta?

[ta radi{ u kuhiwi,a {ta u svojoj sobi?

77

Opi{i kako izgleda tvoja soba. Uporedi je sa parkom u kojem se igra{.

Po ~emu se oni razlikuju?

Uporedi ambijent biblioteke sa ambijentom u kome se prikazuju

pozori{ne predstave.Po ~emu se ti ambijenti razlikuju?

Osnovna {kola Marija Bursa}, Beograd

Osnovna {kola Marija Bursa}, Beograd

78

POZORI[TE

Pozori{te je mesto na kome se prikazuju pred-stave. Pozori{te je nastalo u davna vremena. Ev-

ropsko pozori{te nastalo je u staroj Gr~koj. U woj suse predstave igrale pod vedrim nebom. Danas su po-zori{ta zatvoreni prostori.

Pozori{te u Epidauru, oko 350. pre n. e. Malo pozori{te Du{ko Radovi},Beograd

Andersenovi kuvari (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd), reìja: Dragoslav Todorovi}; scenografija i kostim: Boris âk{iran; fotografija: \or|e Tomi}

Petar Pan, fotografija: \or|e Tomi}

Petar Pan

(Malo pozori{teDu{ko Radovi},Beograd), reìja: Kokan Mladenovi};scenografija:Zorana Petrov;kostim:Maja Mirkovi};fotografija:

\or|e Tomi}

Predstava se odvija na pozornici(sceni). Za svaku predstavu scenase ure|uje druga~ije. Scenograf je slikar koji likovnoosmi{qava prostor u kojem seodigrava pozori{na predstava,film ili televizijska emisija.

80

MASKE

Sestre po metli (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd), reìja: Kokan Mladenovi}; scenografija: Aleksandar Veqanovi};

kostim: Dragica Pavlovi}; fotografija: Ma{a Raca

Ovako izgleda {minka za krokodila

iz predstave Petar Pan

(fotografija: \or|e Tomi})

Idejno re{ewe: Maja Mirkovi};

realizacija:Nikola Komazec

i Dejan Jovanovi}

Ovde se prave maske ioslikavaju lutke.

Junaci nekih predstavasu do~arani {minkom.

Za neke junakese prave maske.

Slikarsko-vajarska radionica (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)

81

Nos i otvori za o~i i usta mogu biti razli~itog oblika.

Savij po crticama i napravi kornet. Tako moè{

napraviti Pinokijev nos.

Savij po crticama i zalepi.

Savij po crticama i zalepi.

Tako moè{ napravitinos nekog robota.

Debqi papir iseci na ~etvrtaste komade ne{to ve}e od lica i savij ih.

Iseci po crticama

mesto za nos.

Presavij po crticama.

Iseci po crticama mesto za

o~i i usta.

Iseci po crticama

da bi dodaotre}u dimenziju.

Spoj rubovepreklapaju}i

ih i oblikuju}izakrivqewe.

Na kraju docrtaj debelim flomasterima

elemente koji }edo~arati tvog junaka.

Ovo bi mogla biti maskakojom je predstavqen

Marko Kraqevi}.

debqi papir (karton)

makaze

lepak za papir

debeli flomasteri

tempere i pribor

za slikawe

traka

Nekoliko na~ina za izradu maski

MASKE SE MOGU PRAVITI OVAKO

Iseci po isprekidanim linijama.

Na mesto ozna~eno lepilom nanesi lepak, pa zatim savij i spoj.

Iseci po isprekidanim linijama. {i{keuvo

uvo

Evo kako moè{ da napravi{ glave ìvotiwa(mede, zeke, ma~ke, mi{a, psa i drugih).

debqi papir (karton)

makaze

lepak za papir

debeli flomasteri

tempere i pribor za slikawe

traka

82

83

za pravqewe maske:

cediqka ili balon

novine

lepak za drvo

posuda za vodu

molerska ~etka

za ukra{avawe:

tempere i pribor

za slikawe

traka

Cediqka treba da bude ve}a od lica.Umesto cediqke, moè{

koristiti i balon.

Papir iscepkaj na mawe delove.

Papir potopi u vodu, pa gazatim ocedi i stavi na

cediqku.

Na predvi|ene otvore za o~i,nos i usta nemoj stavqati papir.Svaki put kada stavi{ papir nacediqku premaì ga lepkom koji

si razredio vodom.

Kada se maska osu{i, oboj je i ukrasi. Napravi otvore za traku kojom}e{ masku privezati za glavu.

Primeri na stranama 81 i 83 preuzeti su iz priru~nika za lutkarstvo, autorke Nata{e âki}–Simi} u izdawu Kreativnog centra.

84

KOSTIM

Malo pozori{te Du{ko Radovi}, BeogradOvako izgleda jedanpozori{ni kostim.

Damojed, Narodno pozori{te, Ni{skica za kostim i kostim: Milica Grbi}-Komazec

reìja: Olivera \or|evi} scenografija: Boris êr{kov

fotografija: Du{an Miti} Car

Ovde se {iju kostimi.

Kostimograf je umetnik koji smi-{qa kostime za pozori{nu pred-stavu, film.

Kostimi iz predstave: Mala sirena (Malo pozori{te Du{ko Radovi},Beograd), reìja: Iva Milo{evi}; scenografija: Gor~in Stojanovi};

kostim: Boris âk{iran; fotografija: \or|e Tomi}

85

Da bi do~arao neki lik, bi}e ti dovoqno nekoliko detaqa (jedan do dva).

Hrabri viteznigde ne ide

bez ma~a i pla{ta.

Od debqeg kartona izreì oblik ma~a.

Od debqeg kartona izreì oblik kao na slici.

Oboj i ukrasi.Na krajevima

spoj.

Zatim ga oboj temperama ili ga ukrasi tehnikom kolaà.

âr{av u boji moè ti posluìti

kao pla{t.

îm se probude, kraq, kraqica, princeza i princstave na glavu svoju krunu!

Svakipravi

~arobwak mora da

ima kapu!

NEKOLIKO IDEJA ZA KOSTIM

Slepi kao kornet. Osen~ene trouglove zalepi sa

unutra{we strane da bi dobio obod.

86

KAKO DO SCENOGRAFIJE

Od kartonskih kutija moè{napraviti vrt, {umu, zgrade.

Cve}e ili prozore na zgradi napravi u tehnici kolaà.

Zelenu tkaninu upotrebi da bi napravio travu.

Predeo moè{ da naslika{ temperama na ~ar{avu.

âr{av oka~i o konopac{tipaqkama.

Jelku moè{ napraviti od debqeg kartona.

Ku}ica od kartonske kutije

Pomo}u samo nekoliko detaqa moè{ do~arati prostor i vreme u kojima se odigrava predstava.

87

Nekoliko stolica moè tiposluìti da napravi{ brdo.

Rasporedi ih, pa ih zatimprekrij zelenom tkaninom.

Cve}e napravi od debqeg papira i za tkaninu zalepi selotejpom.

Stolarska radionica (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)

Bravarska radionica (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)

Ovde se prave

scenografije i lutke.

I ovde se pravi scenografija.

UMETNI^KI KVIZ

1. Zaokruì zanimawa koja su u vezi s pozori{tem.

2. Napi{i nazive dve omiqene predstave.

3. Ispod svake slike radionice napi{i {ta se u woj izra|uje.

88

LEKAR

UÎTEQ

GLUMAC

SCENOGRAF

KOSTIMOGRAF

PEKAR

ODBOJKA[

a) b)

v) g)

Internet adrese nekih svetskih muzeja i galerija

89

Luvr

Pariz, Francuskawww.louvre.fr

Leonardo da Vin~i, Mona Liza,1503/1506

Muzej likovnih umetnosti„A. S. Pu{kin“

Moskvawww.museum.ru/gmii

Edgar Dega, Balerine u plavom, 1898/1899

Gugenhajm

Wujork, Bilbao, Venecija, Berlin, Las Vegaswww.guggenheim.org

(Marino Marini, Jaha~, 1948 , Venecija)

90

Galerija „Tejt“

London, Engleskawww.tate.org.uk

Dejvid Smit, Kocke XIX, 1964

Muzej moderne umetnosti,Wujork, SAD

www.moma.org

Anri Matis, Crveni ateqe, 1911

Umetni~ki institut u îkagu,îkago, SAD

www.artic.edu

@or` Sera, Nedeqno poslepodne na ostrvu Grand @at, 1884/1886

Umetni~ki muzej u Filadelfiji,, SAD www.

Frank Kupka, Wutnovi diskovi (Studija za fugu u dve boje), 1912

Akademija,Firenca, Italija

www.

Mikelan|elo, David, 1501/1504

Nacionalna galerija,London, Engleska

www.nationalgallery.org.uk

Kamij Pisaro, Bulevar Monmartr no}u, 1897

Ermita`

Sankt Peterburgwww.hermitagemuseum.org

Pol Sezan, Vo}e, 1879/1882

MOJ UMETNI^KI ALBUMOvde zalepi sliku muzeja i galerije koji se nalaze u tvom mestu ili u najblièm gradu. Ne zaboravi da napi{e{ adresu.

92

94

Na ovom mestu zabeleì svoje utiske o ~asovima likovne kulture

({ta ti se najvi{e dopalo, {ta si interesantnosaznao, {ta si novo otkrio, koje umetni~ko delo

iz uxbenika ti se najvi{e dopada…).

MOJI UTISCI!

95

96

Re{ewa

strana 26

strana 40

strana 48

strana 64

strana 74

1.

2.

3.

3. crvena, naranxasta, ùta, zelena, plava, qubi~asta4. a) ùta b) paleta5. naranxasta, qubi~asta, zelena

2. a) pastel b) kreda

1. novine, tapete, tkanine, fotografije i dr2. kola`3. a) kola` b) dekola` v) asambla`4. dekola`, asambla`

1. glina, kamen, drvo, bronza…2.

1.

1.

2.

TU[TEMPERE

PASTEL

UQANE BOJE

VO[TANE BOJE

KREDA

FLOMASTERI

GLINA VOSAK

KAMEN DRVO

97

strana 88

3.

4. oblik, prostor, volumen5. skulptura

3. a) kostim b) scenografija i lutke v) maske g) scenografija

1.

LEKAR

UÎTEQ

GLUMAC

SCENOGRAF

KOSTIMOGRAF

PEKAR

ODBOJKA[

99

B

bronza – zbirni naziv za razli-~ite vrste metala

V

vajarstvo – jedna od grana liko-vnih umetnosti, obuhvata trodi-menzionalne oblike koji su slo-bodni u prostoru i reqef(na slici: vajar Alberto \akometi u svom ateqeu)

vosak – masa za umetni~ko obli-kovawe koja sadrì parafin, ka-lafonijum, p~eliwi vosak i sl.

G

gips – materijal koji se koristiu vajarstvu i gra|evinarstvu zapravqewe kalupa, modela i dr.

glina – prelazni materijal uvajarstvu, ~iji je glavni sastojakzemqa

P

pejza` – crte`, slika koja pri-kazuje predeo u prirodi(na slici: Van Gog,Put sa ~empresom i zvezdom)

prostor – ograni~en deo povr-{ine u koji se moè ne{to sme-stiti (na kojem se moè ne{tonacrtati, naslikati); prostormoè biti otvoren i zatvoren

S

skica – brzo ura|en crte`, naosnovu kojeg umetnik stvara de-lo (slika, skulptura, kostim, sce-nografija…)(na slici: crte` iz skicenblokaUro{a Predi}a)

spektar – skup raznobojnih zra-ka, nastalih prelamawem sun~e-ve svetlosti

F

frota` (fr. frotage – trqawe) –postupak dobijawa otiska s pre-dmeta koji imaju hrapavu povr-{inu(na slici: Maks Ernst, Gluma~ki

kalendar, 1925)

C

crte` – delo na kojem je pomo}ulinije predstavqeno ono {to vi-dimo, ose}amo, o ~emu ma{tamo(na slici: Anri Matis, Cve}e u

kr~agu, 1944)

Re~nik

100

Vodi~ /3Dobrodošli u ~arobni svet linija, boja i oblika/4Šta ti je sve potrebno za likovnu pustolovinu/5Volim… /6

1. LINIJA, POVR[INA, VOLUMEN, BOJA, PROSTOR /7Linija – crte` /8Skica /9Moje {are /9Linija – prostor /10–11Crtam ti pri~u /12–13Omiqena pesma ili pri~a /13Crte` od re~i /14Crtamo re~ima /15Povr{ina – prostor, Neobi~ne povr{ine na crteìma /16Moja istorija prirode /17Priroda – moja inspiracija /18–19Moj pejza` /19Slu{amo i slikamo /20–21Volumen – prostor /22Oblikujem ~iniju /23Boja – prostor /24Grad iz ma{te /24Linija, povr{ina, volumen, boja – prostor /25Umetni~ki kviz /26

2. SVET BOJA (Osnovne i izvedene boje) /27Boje /28Osnovne boje /29Ukrasi teglu /29Naranxasta boja /30Tawir /31Qubi~asta boja /32Saksija za cve}e /33Zelena boja /34Drvene varja~e /35Dugine boje /36Tople i hladne boje /37–38Dva druga /39Umetni~ki kviz /40

3. SLIKAM (Slikarski materijali i tehnike) /41Slikarske tehnike /42–43

Sadràj

101

Pasteli i krede u boji, Moje otkri}e /44Tempera, [uma u jesen /45Akvarel, Na obali /46Gva{, Zimski pejza` /47Umetni~ki kviz /48

4. MOJA MA[TA MO@E SVA[TA(Kola`, frota`, dekola` i asambla`) /49Kola` /50–51Veseli papiri /52–53Novogodi{wi ukrasi /54–55Novogodi{wa ~estitka /55Moj kola` /56Frota`, ûdesna ba{ta /57Kola` od fotografija /58[a{avi prostor /59Dekola` /60–61Igrom do nove slike /61Asambla` /62–63Novi oblici od starih predmeta /63Umetni~ki kviz /64

5. OBLIKUJEM(Vezivawe oblika u trodimenzionalnom prostoru i u ravni) /65Trodimenzionalno oblikovawe /66Pravilni oblici /68Svet oko mene /69Moj omiqeni muzi~ki instrument /70Ma{tam i pravim instrument /71Bi}a iz moje ma{te /72–73Umetni~ki kviz /74

6. AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR /75Ambijenti /76–77Pozori{te /78–79Maske /80Maske se mogu praviti ovako /81–83Kostim /84Nekoliko ideja za kostim/85Kako do scenografije /86–87Umetni~ki kviz /88

Internet adrese nekih svetskih muzeja i galerija/89–91Moj umetni~ki album /92–93Moji utisci /94–95Re{ewa /94–97Re~nik /99Sadràj /100–101Literatura /100

102

LITERATURA

1. H. H. Arnason, Istorija moderne umetnosti,Izdava~ki zavod Jugoslavija, Beograd, 19752. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd, 19893. A. Callen, Techniques of impressionists, Greenwich Editions, London, 20044. A. Izergina T. Bororaja, E. Georgijevska, E. Barska, N. Kosareva, Matis u sovjetskim

muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana, 19855. A. Barska, E. Georgijevska, Pol Sezan u sovjetskim muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana,19846. S. @ivkovi}, Kosta Mili~evi} 1877–1920, Matica srpska, Novi Sad, 19987. J. C. Gautrand, Robert Doisneau 1912–1994, Taschen, Köln, 20038. I. F. Walther, Pablo Picasso, Taschen, Köln, 20009. F. Friedl, N. Ott, B. Stein, Typography (when, who, how), Könemann, Köln, 199810. D. Krsti}, M. Veli~kovi}, T. Marjanovi}-Vujovi}, Arheolo{ko blago Srbije, Narodnimuzej, Beograd, 198311. M. Jovanovi}, 100 dela srpske umetnosti, IP PIRG, Beograd, 200412. J. Stojanovi}, Gra|anski realizam Petra Dobrovi}a, MSU, Beograd, 200513. M. Jovanovi}, Uro{ Predi}, Galerija Matice srpske – Zlatna grana, Novi Sad –Sombor, 199814. Z. Rodi}, Tradicionalno posu}e, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd, 200415. N. Panteli}, Narodna umetnost Jugoslavije, Jugoslovenska revija Beograd, Beograd,198416. M. Constantine, J. L. Larsen, Beyond craft: the art fabric, Van Nostrand Reinhold Company,New York, 197217. 10th International Triennial of Tapestry, Centrale Museum of Textiles, Lódz, 200118. I. F. Walther, R. Schneckenburger, F. Honnef, Art of the 20th Century, Taschen, Köln, 2000

Izdava~ se zahvaquje na saradwi i pomo}i Malom pozori{tu Du{ko Radovi} u Beogradu.

LIKOVNA KULTURAza ~etvrti razred osnovne {kole

autor

recenzenti

lektor

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Mr Mirjana @ivkovi}

Mr Milka Vujovi} Stojanovi}, docent Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu

Sneàna Cimburek, nastavnik razredne nastave, O[ »Marija Bursa}« u Beogradu

Ivana Igwatovi}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Mr Sla|ana Ili}

Dejan Begovi}

Publikum

© Kreativni centar, 2006

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole za {kolsku 2006/07. godinu re{ewem broj 6-00-00107/2006-06 od 15.5. 2006. godine.

Documents

05 Likovno 4