1. AFRODITALegenda Grka boginja lepote i ulne ljubavi. Roena je iz morske pene koja se stvorila kad je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po roenju stigla je do Kitere, a zatim do Kipra, gde je izala na ostrvo. Tu su Afroditu obukle i okitile Temidine kerke hore, a zatim su je odvele meu besmrtnike, na Olimp. Njen dolazak obradovao je sve bogove i svaki od njih je poeleo da se njome oeni. Afrodita se udala za hromog i runog Hefesta, ali mu nije dugo ostala verna. Zaljubila se u Areja, kome je rodila sinove Dejmosa i Fobosa, i ker Harmoniju. Kao njihova deca pominju se i Eros i Anteros. Helije, koji sve vidi, obavestio je Hefesta da ga supruga vara sa Arejem. Hefest je iskovao nevidljivu mreu i prebacio preko kreveta svoje supruge, a kad je u nju ulovio ljubavnike, pozvao je sve olimpijske bogove da se uvere u Afroditino neverstvo. Tek kad je Posejdon posredovao, pristao je da oslobodi ljubavnike. Postiena Afrodita odmah je otila na Kipar, a Arej u Trakiju. Afrodita je volela i druge bogove. Ona je Hermesu rodila Hermafrodita, a Dionisu Prijapa. Volela je i smrtnike, posebno Adonisa, Anhisa, Faetonta i Buta. One koji su joj se zamerili, okrutno je kanjavala. Svojoj suparnici boginji Eoji, usadila je trajnu enju za smrtnicima. Celom potomstvu boga Sunca Helija svetila se zato to je otkrio Hefestu njenu vezu sa Arejem. Lemljanke, koje je nisu potovale, okuila je nepodnoljivim zadahom, tako da su ih muevi napustili. Svoje miljenike i one koji su je zaduili, Afrodita je uvek titila i pomagala. To najbolje pokazuje njen odnos prema Parisu. Na Pelejevoj i Tetidinoj svadbi, boginja Erida, koja nije bila pozvana, bacila je meu okupljene boginje jabuku na kojoj je pisalo: Najlepoj. Svi su se pitali kome treba da pripadne ova jabuka: Heri, Ateni ili Afroditi. Zevs je naredio Hermesu da ove tri boginje odvede na brdo Idu, kako bi trojanski princ Paris presudio koja je od njih najlepa. Hera je Parisu obeala vlast, Atena ratnu slavu i mudrost, a Afrodita najlepu enu, Menelajevu suprugu Helenu. Paris je jabuku dao Afroditi. Ta njegova odluka prouzrokovala je Trojanski rat. Da bi zatitila Parisa, Afrodita se tokom celog rata borila na strani Trojanaca i u svim sukobima brinula o svom miljeniku. Pri Parisovom dvoboju s Menelajem, ona je trojanskog princa obavila maglom i odvela s bojnog polja u Heleninu lonicu. Dok je titila svog sina Eneju, zadobila je rane. Tek tada je, po Zevsopvoj naredbi, napustila bojno polje. Posle poraza Trojanaca, Afrodita je uspela da sauva trojansku kraljevsku lozu. Omoguila je Anhisu, Eneji i Askaniju da izmaknu iz ognja Troje i nau novu otadbinu. Tako je Afrodita postala i zatitnica Rima. Kult Afrodite Afroditin lik nastao je verovatno ve u Mikensko doba, i to po uzoru na semitske boginje neba (Astarta, Astaret, Kibela). Na prvobitne Afroditine odlike ukazuju njene najstarije kultne statue, koje je prikazuju naoruanu ili s velom na glavi i okovima na nogama. Njenim najstarijim svetilitem smatran je hram u Askalonu, u Siriji. Izrazito orijentalne elemente, hramovsku prostituciju, sadri njen kult u Pafu, u Lokrima, na planini Eriks i u Korintu. Poto se njen kult irio morskim putevima, ona je potovana kao boginja koja obeava dobar put morem. Njena najstarija kultna statua u Beotiji napravljena je, prema predanju, od drveta sa lae kojom je Kadmo doplovio iz Fenikije u Grku. Zato je ona i zatitnica laara. Ve u Tezejevo vreme, uz Afroditu boginju ljubavi (Uranija), potuje se i Afrodita koja pripada celom narodu (Pandemos). Kasnije je Afrodita Pandemos postala simbol ulne ljubavi, odnosno suprotstavljena je Afroditi Uraniji kao boginji nebeske ljubavi. Od 8.v.pne Afrodita gubi veinu svojih funkcija i postaje iskljuivo boginja lepote i ljubavi. Hera od nje pozajmljuje arobni pojas da bi zadobila Zevsovu ljubav, to pokazuje da je Afrodita i boginja ljubavne enje i ljubavnog nagovaranja. U Atini je slavljena Afrodita u batama, ali ne kao boginja vegetacije, ve kao boginja lepote, pod ijim se nogama rascvetava cvee. Atributi Afroditi su posveeni rue, mirta, jabuka, mak. Od ivotinja posveeni su joj golubovi, zec, labud, vrapci. Ove ivotinje su joj i rtvovane.

1

Ikonografija Najstarijim predstavama Afrodite smatraju se aplikacije od zlatnog lima, naene u kraljevskom krugu grobova u Mikeni (16.v.pne), na kojima je predstavljena naga, s pticama oko glave. Iz poznog 8. veka poznate su statue nage Afrodite, s dijademom na glavi (Dipilon, Beotija, Kamares). U Sparti je predstavljena u vidu paladiona, sa orujem, a pominje se i statua Afrodite Morfo, ije su noge bile okovane lancima. Od 7. veka gube se predstave nage Afrodite, odnosno ona se prikazuje obuena, s nekim od svojih karakteristinih atributa (cvet, golub, zec). Od sredine 5.v.pne Afrodita se esto prikazuje u skulpturi: 1. Fidija je za Olimpiju izradio hriselefantinsku statuu Afrodite Uranije 2. Alkamen, Fidijin uenik, izradio je statuu Afrodite u batama 3. Praksitel se proslavio veim brojem statua nage Afrodite, posebno onom koju je radio za Knid Pored replika 5. i 4.v.pne, u Helenistikoj umetnosti se pojavljuju i nove predstave: - Afrodita u koljci - Afrodita koja skida sandalu - Afrodita koja ui - Afrodita Anadiomena, uvena je Apelova slika, raena za njeno svetilite na Kosu Na novcu se ponekad pojavljuje sa morskim konjiem ili delfinom (usled naina na koji je dola na svet). Takoe se predstavlja naga, polunaga ili obuena i krunisana, esto u kombinaciji sa Erosom koji joj slui. Ponekad dri jabuku u ruci. Kult Afrodite kod nas Kult grke Afrodite bio je rairen i u onim mestima gde je potvren kult rimske Venere, pa bi se moglo rei da je njihov kult, kao i svetilita, u nekim sluajevima bio zdruen. Kult Afrodite bio je ogranien samo na Dalmaciju. Afrodita je bila boginja mora i kao takva imala je epitete , , , ... Spomenici kod nas Spomenici Afroditi naeni su u Saloni, Prozoru kod Otoca, Starom Gradu na Hvaru, Mogorjelu kod apljine, Zemunu, Surduku. U Starom Gradu na Hvaru otkrivena su dva spomenika, koja potiu iz predrimskog doba: 1. Baza boginjinog kipia sa natpisom 2. Ploa sa zavetnim natpisom namenjenim Afroditi. To su votivni natpisi Kleunike, Hermagorove keri i Gorgilo, Demarhove keri, u kojima se kae da one posveuju Afroditi desetak. U Bosni su pronaene dve metalne figurice posveena Afroditi: 1. U Mogorjelu kod apljine Prikazuje boginju nagu, s levom nogom savijenom u kolenu. Ruke je uzdigla u visinu ramena i njima povlai kosu. Rad je kvalitetan, verovatno uvozni. 2. Nepoznato mesto nalaza Olovna ploica sa likom boginje. Na postolju se nalazi ploica sa trougaonim zavretkom, a ispod toga je sa dve linije oznaen kvadrat u kojem je smeten lik boginje. Ona je prikazana u dugoj haljini, a u desnoj ruci, koju je digla u stranu u visini ramena, dri neki duguljast tanak predmet. Dedikanti ovih spomenika su bili Grci ili helenizirani Orijentalci, ije je prisustvo dokazano na ovim prostorima. Oni su mogli biti raznih zanimanja: - vojnici u Mogorjelu je jedno vreme bio smeten vojni logor, a Afroditu su kao boginju ljubavi i slatkog ivota potovali vojnici - grki trgovci u neposrednoj blizini Mogorjela nalazila se Narona, sa poznatim tristem koje su poseivali trgovci iz raznih zemalja - pomorci oni su potovali Afroditu kao boanstvo mirnih mora Potvrde Afroditinog kulta u neku ruku veu se za kult Venere, koja je u Hercegovini bila veoma potovana. Hramovi ove boginje podizani su esto na morskoj obali.Na Koruli je naen latinski natpis u kome se kae da je Signija Urza, ena Signija Sintrofa, podigla hram i postavila statuu Veneri Pelagiji (Veneri Pelagiae), kad je Lucije Kornificije Sekund bio svetenik. Hram je osveen 1. maja 193.g.pne. Epitet Pelagia je griki i nemaju ga rimska boanstva. Zbog toga e ovo biti ustvari hram grke Afrodite Pelagije.

2

2. ASKLEPIJELegenda Grki bog lekarske vetine, sin Apolona i Koronide. Koronidu je voleo Apolon, ali je ona, kad je ve nosila pod grudima njegovo dete, zavolela Elatovog sina Ishija, za koga se i udala. U toku svadbenog pira jedan gavran je odleteo do Apolona u Delfe i saoptio mu vest. Bog je prokleo tog vesnika nesree, i njegovo do tada belo perje postalo je crno. Smrtnici koji su se usudili da uvrede boga ubrzo su kanjeni: Apolon je ubio svog suparnika, dok je Artemida ustrelila nevernicu. Kad je plamen lomae ve zahvatio Koronidino telo, Apolon je iz njene utrobe iupao svog sina i odneo ga kentauru Hironu na Pelion. Prema kasnijem, epidaurskom predanju, Koronida je u podruju planine Mirtion, u blizini Epidaura, u potaji rodila sina. Ona je odmah napustila maliana, ali se pored njega ubrzo pojavila koza da ga doji i pas da ga uva. Njihov vlasnik, pastir Arestanaj, naao je dete, ali se, uplaen udnim sjajem koji se oko njega irio, odmah udaljio. Tako je deak ostao u divljini, sve do dana kad je krenuo u svet da ljudima pokae lekarsku vetinu. Asklepija je vetini leenja poduavao kentaur Hiron. Boanski deak ubrzo je mogao i mrtve da vraa u ivot. On je to inio ili pomou Meduzine krvi, ili pomou travke koju mu je otkrila jedna zmija. Atena je Asklepiju dala dve vrste Meduzine krvi: krv iz njene leve vene unitavala je svaki ivot, a iz desne oivljavala mrtve. Asklepije je podigao iz mrtvih Kapaneja, Likurga, Minojevog sina Glauka, Tindareja i Hipolita. Iz straha da e Carstvo mrtvih opusteti, Had, gospodar Podzemlja, poalio se Zevsu na Asklepija. Kako se ne bi remetio red u prirodi, a i zbog pritubi Hada, Zevs je Asklepija ubio munjom. Apolon je poubijao kiklope, tvorce munje, da bi se osvetio Zevsu za sinovljevu smrt. Kasnije je Zevs oiveo Asklepija i uveo ga na Olimp, a njegov lik sa zmijom isceliteljkom preneo je meu zvezde. Pria se da je Asklepije uestvovao u lovu na Kalidonskog vepra i u pohodu Argonauta. Bio je oenjen Epinom, koja mu je rodila vie keri, a najpoznatija je Higija. Sinovi su mu Podarilije i Mahaon. Kult Asklepija Po svom poreklu Asklepije je isto grko boanstvo, potovano kao zatitnik zdravlja, odnosno bog iscelitelj. Asklepije je tek od 5.v.pne potovan kao boanstvo, i to najpre u tesalskoj Triki. Odatle se njegov kult proirio po celoj Grkoj i svim egejskim ostrvima. Vremenom potiskuje lokalne heroje lekare, pa i Apolona, koji je pod uticajem Delfa, proglaen njegovim ocem. Sedite Asklepijevog kulta nalazilo se u Epidauru. Za to mesto, kao maticu, bila su vezana i ostala Asklepijeva svetilita, ije je osnivanje praeno procesijom u kojoj je noena zmija kao inkarnacija boga. Epidaur je svoj najvei procvat doiveo u 4.v.pne, u vreme kad je narod, zbog opte krize u celom grkom svetu, traio boanstvo koje bi mu pomoglo i s njim saosealo. Bolesnici su u Asklepijevom hramu provodili noi, sve dok im bog u snu ne bi doneo izleenje, ili im otkrio pravi lek za njihovu bolest (inkubacija). Sauvane su mnoge votivne tablice kao spomen na udotvorna izleenja, a na njima se prikazuje organ koji je ozdravio. ak i predstavnici naune medicine, naprimer Hipokrat i njegovi uenici, smatrali su sebe Asklepijevim potomcima i sledbenicima. Ta injenica pokazuje da su prilikom inkubacije korieni i odreeni lekovi. Asklepije u Rimu Preuzeli i Rimljani od Grka, kada su mu 289.g.pne sagradili hram na Tiberskom ostrvu. Odatle se u doba Carstva poeo iriti i prenositi u druge provincije, gde se danas nalaze mnogi njegovi spomenici predstavljeni natpisima, rtvenicima, reljefima, statuama i sl. Naravno njega su najvie potovali bolesnici i svi oni ugroenog zdravlja, pa se iz tih razloga njegov kult rairio i u provinciju. Asklepije je skoro jedino boanstvo koje su i sami Rimljani preuzeli od Grka, ne menjajui mu ime. On je u svim zemljama rimske drave potovan po grkom uzoru, tj. kao originalno grko boanstvo, mada je do uvoenja i irenja njegovog kulta u svim rimskim rpovincijama (prvenstveno zapadnim) dolo posredstvom Rimljana. Izgleda da je u nekim krajevima kao bog iscelitelj veinom potovan Apolon, koji je u ovom sluaju imao ista svojstva i funkcije kao i Asklepije. Atributi Zmija obavijena oko tapa (zmija je simbol obnove i obazrivosti; rtvovane su mu usled verovanja da imaju mo uvanja dobra i otkrivanja lekovitih biljaka), petao (poznate su rtve petla Asklepiju), pas, koza, iarka, lovorov venac i fijala.

3

Ikonografija U likovnoj umetnosti Asklepije je prikazan u liku zrelog, bradatog mukarca, oslonjenog na palicu sa zmijama. Ponekad je pored njega Telesfor, personifikacija ozdravljenja. Helenist.-rim. umetnost oslanja se na tradicionalne uzore. Lik Asklepija se pribliava liku Zevsa, naroito po kosi. Asklepija su radili: 1. Kalamis je izradio hriselefantinsku statuu Asklepija za Sikion. 2. Alkamen je, izmedju 420. i 418. g.pne., izvajao Aslepijevu kultnu statuu za Matineju. 3. Trasimed, skulptor, je za hram u Epidauru prikazao Asklepija na prestolu sa tapom i zmijama u rukama, a kraj njegovih nogu postavio je psa (poetak 4.v.pne). 4. Skopas je za Tegeju i Gortij izradio kultne statue Asklepija i Higieje. Kult Asklepija kod nas Potovanje njegovog kulta ne moe se vezati za neko odreeno podruje ili mesto, kao ni za sloj ili nacionalnost, te je ono moglo biti zajedniko kako civilima tako i vojnim licima, kako domorocima tako i Rimljanima ili Grcima. Ne zna se da li je ispravno predpostaviti da je potovanje i odvijanje kulta boga Asklepija bilo vie vezano za Grke ili helenizirane orijentalce, a da su graani ostalih nacionalnosti njegova svojstva potovali kroz kult Apolona. U Sirmijumu su za vreme Dioklecijana pogubljena 4 kamenoresca, jer su odbili da rade na statui ovog boanstva. Spomenici kod nas Pored epigrafskih ili reljefnih spomenika, poznati su i spomenici druge prirode sa njegovim likom. To su, pre svega, predmeti tehnikog ili dekorativnog karaktera. U Medijani je, u okviru vile, naeno u sekundarnom poloaju 16 skulptura od mermera i porfira, koje prikazuju Asklepija, Higiju, Merkura, Dionisa i dr. boanstva. Verovatno potiu iz paganskog hrama posveenog Asklepiju. Na grkim natpisima kod nas Asklepije se spominje samo jednom i to je natpis iz Trojekrsta kod Prilepa. Na njemu se bog naziva Ieter i kae se da je branilac kue od bolesti. Vie natpisa predstavljeni su Disokuri. Dva primera Asklepijevog kulta potiu iz Bosne: 1. mala bronzana statueta, naena u ruevinama rimske graevine u Biu kod Mostara; boanstvo je prikazano uobiajeno, sa tapom oko koga se svila zmija 2. spomenik koji pripada njegovoj kultnoj zajednici sa Higijom (vidi dole) U Dalmacija ima neto vie spomenika: 1. iz Zadra je poznata jedna golobrada glava sa maslinovim vencem koja prikazuje ovo boanstvo 2. iz Salone je poznata jedna njegova statueta, kao i nekoliko njemu posveenih natpisa Postoje jo natpisi iz Pule, Buzeta i Ptuja, Ljubljane, Metkovia, Zemuna, Pei, Prizrena itd. Svetilita kod nas Po nekim tragovima izgleda da je bog Asklepije u naoj zemlji imao nekoliko svojih svetilita. Takvi tragovi i ostaci su utvreni u Metkoviima i Epidauru. Eskulap Rimski bog zdravlja i sree, predstavljen na reljefima zajedno sa Higijom, a jednom se pored njih javlja i Telesfor. Eskulap se ee sree na latinskim natpisima nae zemlje i to u raznim krajevima (Dalmacija, Srbija). Na tim natpisima on ima esto epitet Augustus, ali nikad nije naznaen uzrok dedikacije. Interesantno je da je jedan dedikant lekar. Interesantna je dedikacija Tiberija Sura Eskulapu, Herkulu, Geniju Dolihena, boga dedikantove otadbine, Geniju Kohorte i moda Solu. Natpis je na tom mestu oteen pa nije sauvana cela re. Medaur Ilirski, domai bog rata, zatitnik Risna, predstavljan kao konjanik sa kopljem u ruci. Asklepija su dovodili u vezu sa domaim bogom Medaurom, kome su pokuavali dati iste prerogative. To bi znailo da su Iliri imali jedno boanstvo koje je odgovaralo grkom Asklepiju. O njemu nam govore dva natpisa iz logora Lambezisa u severnoj Africi. Oni pokazuju da je Medaur bio potovan kao domae boanstvo, kao bog lekar. Smatra se da je on ilirsko boanstvo, za koje je svojevremeno Tomaek tvrdio da je ustvari ilirski Asklepije. Do toga tumaenja on je doao lingvistikom analizom njegovog imena, kao i injenicom to su se spomenici boga Medaura nali u hramu posveenom bogu Asklepiju. Meutim ovo miljenje je odbaeno kao neosnovano.

4

Asklepije Higija Uz Asklepija se u kultnoj zajednici javlja i Higija. Higija se na spomenicima nae zemlje javlja samo pored Eskulapa. Spomenici ove kultne zajednice, ili spomenici njihovog samostalnog kulta, se mnogo ee nalaze u istonom delu nae zemlje, to je verovatno stvar uticaja susedne Grke, pa su ak natpisi na nekim ispisani na grkom, kao to je sluaj sa onim iz Prilepa. Ona je grko boanstvo, personifikacija fizikog i duevnog zdravlja, koja je tokom 6.v.pne uzdignuta na stepen boanstva. Prvo je potovana kao samostalno boanstvo, ali je u vreme irenja Asklepijevog kulta svrstana meu njegovu decu (Asklepijadi). Vremenom je potisla sve Asklepijade i ostala jedina Askelpijeva ker. U Grkoj je potovana na vie mesta: u Atini, Titani kod Sikiona, Korintu, Megari i Argu. U Atini su lekari dva puta godinje prinosili rve Asklepiju i Higiji. Najstarije predstave Higije u likovnoj umetnosti su iz 5.v.pne. Na starijim spomenicima prikazana je kao ozbiljna i snana ena, obuena u dorski hiton, a od 3.v.pne kao nena devojka kako hrani svoju svetu ivotinju zmiju. U starijoj fazi potovanja, drana je odvojeno od Asklepija, i u to vreme je bila ak vie potovana od njega. Vremenom se zbliila s njim i tako je nastala njihova kultna zajednica. Prema tome imala je ista svojstva i funkcije kao Asklepije, te su joj se obraali bolesni i nemoni za pomo i zatitu. Meutim, ima sluajeva da se posvete podiu Higiji i kao zatitnici grada, ali se to uglavnom odnosi na velike gradove kao to je sama prestonica ili vei provincijski gradovi. Posvete upuene ovoj kultnoj zajednici dosta su retke na podruju nae zemlje. Poznato nam je svega nekoliko spomenika, i to su uglavnom reljefi. Iz Skelana kod Srebrenice u Bosni, potie rtvenik sa poduim, lepo sauvanim tekstom. Posveta poinje imenom boanstva, iza toga sledi ime boginje i epitet Augustus sa dodatkom sacrum, te ime zavetaoca, zanimanje i zavrna formula. Kao dedikant oznaen je Gaj Julije Herkulan, verovatno Grk, a poto je tu posvetu podigao u svojstvu beneficijara legije I Italske, to znai da je bio ugledna linost. Pominjanje legije omoguava datovanje: njeji pripadnici bili su u slubi kod namesnika provnicije i ovde se javljaju od poetka 3.v. Spomenik se stoga moe datovati u 3.v. Razlog zbog kog Herkulan podie spomenik nije naveden, ali je on verovatno traio spas ili pomo za svoje zdravlje, ili zdravlje svojih ukuana. Natpis koji potie iz Ravne. Spominje se pored Eskulapa, pod imenom Salus, to je latinski prevod njenog imena. Salus je boginja napretka rimskog naroda i drave. Od 2.v.pne ona se poistoveuje sa Higijom i potuje kao boginja zdravlja. U vreme Carstva ona se povezuje sa rimskim imperatorima (S. Augusta). Njen atribut je zmija. Iz Zemuna potie jedan veoma lep natpis i reljef na kojem je prikazan boanski par, izmeu kojih je jo prikazan mali Telesfor. Kao boanstva medicine i zdravlja, simbolizuju ih njihovi atributi. Asklepije ima tap sa zmijom, a kod Higije je zmija ovijena oko njene ruke prikazana kako pije iz zdele. Iz Prilepa potie jedan reljef. Tu je predstavljen boanski par, izmeu njih je ovoga puta prikazan pas, to je dosta redak sluaj. Pitanja 1. Kako se Dionis povezuje sa Asklepijem? Dionis lei u snu, snovienjem, a tako lei i Asklepije. To ih povezuje. 2. Stobi? Na razliitim delovima lokaliteta pronaeni su dokazi da su graani Stoba oboavali Telesfora zajedno sa njegovim ocem Asklepijem i njegovom sestrom Higijom, od Avgustovog vremena bar do polovine 3.veka. U Peristerijinoj kui, velikom graevinskom kompleksu, pronaen je ugraen jedan ranorimski nadgrobni reljef, upotrebljen samo kao ukras. Na reljefu su predstavljeni dva mukarca i jedna ena, verovatno lanovi jedne porodice, u drutvu deaka-boga Telesfora, htonskog boanstva. U jednom grobu iz Avgustovog vremena naeno je nekoliko figurina Ttelesfora. 3. Kako je u Stobima iskazano? Novac na kome je hram Asklepija. 4. Koji gradovi kod nas imaju na novcu prikaz Asklepija, njegovog hrama itd? Stobi.

5

Novac Vespazijana (69-79.ne): A: portret. R: Viktorija na postamentu sa dve zmije heraldiki oko nje. Viktorija dri venac i nekog ovenava. Kompozicija podsea na lalarijume, (uvek je flankiran sa dve zmije). Objedinjena su dva elementa- jedan opti (Viktorija kao trijumf) i jedan lini trijumf (kao lararijum). Trijumf je intimnog karaktera, moda pobeda nad boleu, a nikako u ratu. Nije poznato da je u to vreme bio bolestan pa da bude pobeda nad boleu. Jo jedan podatak - 71. ne na poetku svoje vladavine, je bio u Aleksandriji, i u jutarnjem obilsaku grada je komunicirao sa narodom ispred Serapisovog hrama. Tamo mu iz mase pristupi jedan slep ovek i kae kako mu je u snu Serapis rekao da e progledati ako mu car pljune u oi. Istovremeno mu pridje i jedan hrom i ponovi istu priu o izleenju ako mu car dodirne nogu svojom. Vespazijan pokua i zaista izlei ovu dvojicu. Serapisovo udo. To je pojaalo priu o carevom boanskom poreklu od Asklepija, Apolona. Moda su ove dve zmije Asklepije i Higija, a cela scena trijumf cara nad tudjom smru kao to to bogovi ine. 5. Kada banje poinju da se afirmiu kod nas? U vreme poetka eksploatacije rudnika. iji je Asklepije sin? 6. Ko je radio Asklepija? 7. Ikonografija? 8. Atributi? 9. Koje je njegovo svetilite u Grkoj? 10. ta Asklepije dri u ruci? 11. Higija? 12. Veza Asklepija i Higije? 13. Naziv za Asklepija i Higiju u rimskoj religiji? 14. Kako je Higija ula u ikonografiju?

15.16. 17. 18. 19. 20. 21.

Svetilita kod nas? Medijana? Lambezis u Africi? Odakle pored njega Telefor? Parain? Uzor, predstave? Kako je Asklepije obuen?

3. ARTEMIDALegenda Grka boginja divlje prirode i lova, Zevsova i Letina ki, Apolonova sestra bliznakinja. Roena je pre Apolona, i to estog dana u mesecu koji joj je i posveen. Kao njena majka pominje se i Demetra, ili Persefona. Artemida je s Apolonom esto boravila kod Hiperborejaca. Volela je da luta planinama, sama ili u drutvu nimfa. Od Zevsa je izmolila da joj podari veno devianstvo, drutvo vrnjakinja, luk i strele, kao i jedan grad. Otac joj je obeao ne samo ispunjenje tih elja, ve i trideset gradova koji e je potovati i nositi njeno ime. Artemida je na obali Okeana odabrala za pratilje devetogodinje nimfe. Zatim je otila na Lipare, gde su joj kiklopi, u svojoj kovanici, iskovali srebrni luk i tobolac za strele. U Arkadiji je Pan podario Artemidi lovake pse. U koijama, u koje su bili upregnuti jeleni, ona je krenula preko planine Hema. Uz put je svoju prvu baklju od borovine zapalila ikom jednog drveta koje je pogodio grom i, poto je oprobala svoje strele, vratila se u Grku. Sa ostalim bogovima borila se protiv giganata. Njen protivnik je strani div Gration, koga je ubila uz Heraklovu pomo. Kada su Aloadi ugrozili Olimp, Artemida ih je ustrelila na Naksu. Artemida je stroga boginja, koja svojim strelama alje brzu smrt onima koji vreaju bogove ili nju samu. Najstroa je prema onima koji su na bilo koji nain ugrozili njenu ednost ili slavu u lovu. Sa svojim bratom Apolonom ona je poubijala Niobinu decu, a bila je uznjega i kad se sukobio s Marsijom i Heraklom. Po nareenju bogova, ustrelila je Arijadnu, Akteona, Koronidu, Lejmona i Oriona.6

Admeta i Eneja kaznila je kad su zaboravili da joj prinesu rtve pri venanju. Nemilosrdno je kanjavala i svoje pratilje nimfe ako bi prekrile zavet ednosti. Njen gnev nije mimoiao ni njene miljenice Kalistu i Tajgetu, kad su postale Zevsove ljubavnice. Prema onima koji su je potovali bila je blaga i uvek im je pruala pomo. Posebno je bila naklonjena Amazonkama i uvenim lovcima Saronu i Hipolitu. Njen gnev i blagost doli su do izraaja pri rtvovanju Ifigenije. U trojanskom ratu Artemida se zauzimala za Trojance, zbog ega se sukobila sa Herom, koja ju je tobolcem istukla po uima. Kult Artemide Artemidin lik je nastao saimanjem razliitih boanstava i demona prirode, prvenstveno minojske boginje gospodarice divljih koza i drvea, i boginje lova, rata i predvodnice plemena, koju su potovali indoevropski doseljenici. U istorijsko doba Artemida je gospodarica ivotinja i divlje prirode. Njena ednost simbolie nedirnutu prirodu i ritualnu istou, koja je od davnina bila obaveza svih onih koji odlaze u lov. Prvobitna povezanost Artemide sa vegetacijom sauvana je u velikom broju njenih nadimaka (Karyatis, Lygodesma, Korythalija, Kondyleats i dr). Zbog velikog broja arhainih rituala koji karakteriu njen kult, Artemida je povezivana sa nizom varvarskih, stranih boanstava. Ona je poistoveena sa boginjom iz tauridskog Hersona (kojoj su prinoene ljudske rtve), s boginjama Ma i Bendidom, i sa velikom boginjom iz Efesa u Joniji (statua Efeske Artemide imala je vie dojki, a o njenom orgijastikom kultu starali su se svetenici i svetenice). Potovana je u svim delovima grkog sveta. Njena svetilita su podizana uglavnom kraj izvora, na obalama reka i jezera ili u movarama, tj. na mestima gde buja vegetacija i gde se okuplja divlja. Najpoznatiji Artemidin hram je Artemizion u Efesu. Funkcije Artemide Svako boanstvo moe da uzima razne epitete, koji oznaavaju te njegove razne funkcije. Od minojske boginje preuzela je kult drveta. Artemidine figure veane su o drvee ili su skrivane u ipraju. Taj obiaj objanjen je legendom da su u Arkadiji, u Kafiji, deca u igri obesila boginju statuu o drvo, ali kad su stanovnici poubijali maliane zbog tog svetogra, ene su pooele da raaju mrtvu decu. To je bila boginjina osveta zbog ubistva nevine dece i razlog za uvoenje kulta Artemide Apanhomene. Artemida je zatitnica svega sto je mlado i nejako, pre svega dece, ali i mladunaca divljai. Kao Ejlejtiju, Lihiju ili Ifigeniju, prizivale su je ene da im doe bez smrtonosnih strela i pomogne pri poroaju. Artemida uva odojad, decu i omladinu i, u tom svojstvu, naziva se Kurotrofos (ona koja doji decu). U mikensko doba Artemida je postala zatitnica i predvodnica kolonista. U istorijsko vreme potovana je u Olimpiji, Atini i Miletu kao boginja politikih skupova (Bulaia). Uporedo sa irenjem Apolonovog kulta, Artemida gubi svoj materinski karakter i postaje devianska boginja. Neke od njenih odlika pripisuju se njenim hipostazama (atributi Artemide): Kalisti (pratilja Artemide, bila je u vezi sa Zevsom pa je pretvorena u medvedicu), Tajgeti (jedna od Plejada, pretvorena je u koutu) i hiperborejskim devicama. Artemida je boginja ribara i pomoraca, a pod njenom su zatitom pristanita, obale i ostrva. Pod uticajem raznih filozofskih spekulacija i njene slinosti sa Hekatom, Artemida od 5.v.pne postaje i boginja Meseca, pa se kasnije poistoveuje sa Selenom. Rituali Artemidi se prinose kao rtve mladunci divljai, prvenci iz stada, prvi plodovi sa polja i ljudske rtve. Njena funkcija gospodarice ivotinja izraena je u kultu Artemide Lafrije, kojoj se, na velikoj lomai, rtvuju divlje i pitome ivotinje. U kultu ArtemideOrtije u Sparti, moda su najpre rtvovana deca. Kasnije je taj obiaj zamenjen ritualnim ibanjem deaka, ija je krv trebalo da poprska boginjin rtvenik. Moda joj je i u Brauronu prinoena ljud. rtva. U Artemidinim kultovima este su igre i maskiranja. Igre izvoene u njenu ast na Peloponezu i junoj Italiji, razuzdanog su karaktera. U kultu Artemide Ortije u Sparti koriene su maske koje su predstavljale likove starih i runih ena. Na praznik Artemide Liaje na Siciliji, uz vesele pesme, iz kojih se verovatno razvila bukolika, grupe ljudi su ile od kue do kue, sa vencima i jelenskim rogovima na glavi.

7

Atributi Artemidini atributi od najranijih vremena su luk i strela. Kasnije joj se pridodaju buktinja i Meseev srp, atribut azijskih boginja sa kojima se on identifikuje. Od ivotinja posveene su joj medvedica (u Arkadiji i Atici) i pela ( u Efesu), a njene najomiljenije ivotinje su kouta, lav i panter. Prate je psi, a u lokalnim kultovima i mitovima vanu ulogu ima i divlji vepar. Od drvea posveene su joj palma, mirta, i maslina. Ikonografija Najpre je predstavljena u vidu anikoninog drvenog ili kamenog idola. Najstarija ouvana statua (Nikandrina Artemida, 7.v.pne) jo ima odlike drvene skulpture - ksoanona. Predstavljena je s krilima ili bez njih, okruena zverima i pticama, obuena u peplos i sa putenom kosom. Od 5.v. je u jonskom hitonu i sa dignutom kosom. Predstave iz mita su retke. Tek su je veliki skulptori 4.v.pne ee predstavljali. U umetnosti helenistikog doba, uglavnom se ponavlja njen lik koji je ostvario Praksitel. Na novcu je predstavljena raznoliko, u lovu sa lukom i strelama, jurei sa lovakim psima i ubijajui jelene. Kao Artemida Tauropolos, jae bika i dri veo preko glave. Kao Efeska Artemida predstavljena je anfas, dri jednu ili dve buktinje. Spomenici kod nas Spomenici ovog kulta ogranieni su samo na Dalmaciju i junu Srbiju. Njen kult u Dalmaciji, izgleda, nije bio mnogo rairen, jer je tu naen samo jedan njen votivni natpis. U junoj Srbiji je neobino potovana. Tu se spominju i njene svetenice. Na natpisima nazivaju je kraljica, Lohija i Ferska. U Stobima je naena ploa na kojoj pie da joj je vie ljudi podiglo oltar, po njenoj zapovesti. Nikopolida Paramonova ki podigla je 134.g.pne Artemidi aru. Ona je bila svetenica, verovatno ove boginje. Efeska Artemida spominje se na jednom natpisu iz ivojna. U Bitolju je naen jedan natpis iz koga se vidi da je Aurelije Julijan neto darovao Artemidi kraljici - verovatno statuu svoje ene: natpis je nejasno stilizovan, pa nije poznato kakav je bio votivni dar. Artemida kao boginja poroaja bila je potovana pod imenom Lohija. Dosada je iz natpisa bilo poznato da je njen kult postojao u Halosu u Ftiotiji i u Pergamu. U Stobima je naen grki natpis u kome se spominju dve svetenice ove boginje, Klaudija i Mestrija Priska, pa bi Stobi bilo tree mesto (pored Helosa i Pergama) u kome je konstatovan kult Artemide Lohije. Klaudija je bila svetenica punih 60 godina, i pored toga je bila i svetenica u kultu careva. Dosada nisu nigde bile poznate svetenice ove boginje, te je ovaj natpis utoliko vaniji. U tesalskom gradu Feru bila je potovana Brimo boginja smrti i donjeg sveta, zbog ega su je grki pisci identifikovali sa Artemidom, Hekatom, Demetrom, Persefonom. Pod imenom Artemide Ferske bila je potovana i u Atini, Argu, Sikionu gde su, po tradiciji, kult, pa moda i sami boginjini kipovi, prenseni iz Fera. U naoj zemlji ovoj boginji posveen je jedan votivni natpis naen na ostrvu Visu. Na novcima grada Fera Artemida je predstavljena kako jae drei buktinju. Iz toga je izvedeno da je boginja konjarstva. Ovo miljenje ne izgleda sigurno, jer su konjanici i neka boanstva koja sa konjarstvom nemaju nikakve veze (npr. Dioskuri). Pre e biti da je to htonska boginja sa raznim funkcijama, kao to su to bile grke boginje Artemida, Hekata i Demetra, s kojima je ona identifikovana. Htonska boanstva su konjanici ili se voze na kolima, a buktinja je atribut samo htonskih boanstava (Demetre, Persefone i Hekate). Aleksandar Veliki je, prema Arijanu, vratio u Grku sve statue koje je Kserks za svoga pohoda preneo u Vavilon, Persepolj i Suzu. Meu njima bila je i grupa Harmodija i Aristogejtona i statua Artemide Kelkeje. Izgleda da je to bilo ili neko uveno umetniko delo, ili statua neke poznate boginje, im Arijan pominje samo nju. Ta boginja spominje se i na dva natpisa, od kojih je jedan iz nae zemlje. To je dedikacija Dijani Kelkeitidi, zabeleena na Hekatinoj statui naenoj u Dalmaciji. Nije nam poznato kakva je to boginja bila. Petersen misli da bi to mogla biti Artemida Brauronija, ali to nije sigurno.8

Na jednom natpisu iz Nikopolja u Epiru spominje se i svetenica boginje u Kelkaju. Kako Artemidini epiteti i mogu biti izvedeni od imena mesta -, moda je ova boginja u Kelkeju identina sa Artemidom Kelkeitidom. Artemidine svetenice spominju se na natpisima iz Stobi i Puturosa, pa je verovatno da je na tim mestima bilo njenih hramova. Pitanja 1. Gde je njen centar u Italiji? 2. ta ima na nogama?

3. Ko ju je radio kao mladu devojku, a ko kao stariju osobu, energiniju, koja e kasnije ui u ikonografiju?4. Koja je njena zamena u kultu? (Hekata) 5. Vezuje se za medvedicu? 6. Kakav je njen odnos za rudarstvo? I zbog toga se povezuje sa Lunom? (Zatitnica je rudnika srebra, a Apolon zlata) 7. U Medijani je skoro pronaena kapija- Veza sa Artemidom?

8. Njeni epiteti? (Regina,)9. 10. 11. 12.

Sukob Akteon-Artemida, gde je prikazan? (Na hramu u Selinuntu) Kako izgleda efeska Artemida? (Kouta, labris, pele) Najea? (Praksitelova Artemida je uzor za sve Artemide) Veza Artemida - Silvan?

4. APOLONLegenda Jedno od najveih grkih boanstava, sin Zevsa i Lete, brat blizanac boginje Artemide. Bremenita Leto, gonjena Herinom ljubomorom, obilazila je sve zemlje i ostrva, molei za mesto na kome e doneti na svet boanske blizance. U strahu od Herine osvete, svi su je odbili izuzev malog i pustog ostrva Ortigije, odnosno Dela. Devet dana i devet noi Leto se na Delu muilo, jer je Hera zadravala na Olimpu boginju poroaja Ejlejtiju. Ostale boginje, koje su se sakupile da prisustvuju roenju novog boga, poslale su glasnicu Iridu na Olimp da umilostivi Ejlejtiju skupocenim darom - zlatnom orgrlicom dugom 9 lakata. U trenutku kad je boginja stupila na Del, Leto je kleei oslonjena na brdo Kint i obuhvatajui rukama palmu, rodila Artemidu, a zatim, uz njenu pomo i Apolona. Kad se Apolon rodio, celo ostrvo je procvetalo i zamirisalo, a labudovi su, uz divnu pesmu, 7 puta obleteli Del jer je bio sedmi dan u mesecu. Pria se da je njegovom roenju prisustvovao i petao i da je taj svedok Sunevog izlaska zbog toga postao Letina omiljena ivotinja. Boginja Temida nahranila je novoroene nektarom i ambrozijom, a ono je odma odbacilo pelene i prihvatilo darove svog oca Zevsa - zlatnu mitru, liru i kola sa zapregom labudova. Apolon je zatraio luk i stele koje mu je Hefest odmah dao. Zevs je naredio svom sinu da odmah krene u Delfe, ali je Apolon, u kolima koje su vukli labudovi, najpre otiao u zemlju Hiperborejaca, naroda nastanjenog na dalekom severu, na obalama Okeana. Tek posle godinu dana, on se vratio u Grku. Stigao je u Delfe sredinom leta, gde je radosna priroda pzdravila njegov dolazak pesmama slavuja i cvraka. Apolon je tu odmah morao da se bori sa adajom, koja je uvala staro Geino svetilite. Ta neman je u starijim predanjima bezimena, a u kasnijim se naziva Delfina ili Piton. Apolon je naao adaju u peini ispod Parnasa i ubio je kiom strela. Poto je svog ljutog neprijatelja sahranio ispod omfalosa, priredio je u njegovu ast pogrebne igre, a zatim je prisvojio staro Geino proroite i svetilitu posvetio tronoac, koji od tada postaje njegov simbol. Zatim je, u vidu delfina, presreo brod kritskih trgovaca i doveo ga u Krisu, pristanite Delfa. Tek u Krisi on se pred trgovcima pokazao u liku udesno lepog mladia i uzeo je Kriane za svoje svetenike. Zbog ubistva Pitona, Apolon je, radi oienja morao da provede 9 godina u Tesaliji. Posle toga se vratio u Delfe, i to kao isti, kao Feb (Phoibos), sa vencem i granom svetog lovora iz tesalske Tempe. Kasnije je morao da brani svoje proroite od Herakla.

9

Kad je Pitija odbila da prorie Heraklu, koji je bio bolestan i ukaljan krvlju, on je ukrao sveti tronoac da bi na drugom mestu ustanovio svoje proroite. Apolon je tada napao svog polubrata, ali ih je gnevni Zevs razdvojio bacivi meu njih munju. Apolon se borio i s drugim neprijateljima, meu kojima su Flegija i Titije. Zajedno sa ostalim Olimpljanima, uestvovao je u gigantomahiji. U trojanskom ratu pomogao je Trojancima u borbi protiv Grka, i prouzrokovao Ahilovu smrt. Najizrazitija je njegova veza sa Artemidom (u delskom mitu), s Dionisom (u delfskom mitu), i s muzama, haritama i nimfama. Apolon je ve u najstarijem predanju oznaen kao vodja hora muza (Musagetes). Zajedno sa Artemidom kaznio Niobu i Titija. Sa Dionisom je delio svetilite u Delfima. Tokom tri zimska meseca tu je boravio Dionis, kome su pevani ditirambi, a u ostale mesece bio je prisutan Apolon, kome su pevani peani. Apolon je voleo mnoge lepe deake i devojke: Hijakinta, Kiparisa, Dafnu, Driopu, Kasandru i dr. Sve te ljubavi tragino se zavravaju: Hijakint je stradao od apolonove ruke, Kiparis se preobrazio u drvo alosti, a Dafna u lovor. Apolon je ima brojno potomstvo: Koronida mu je rodila Asklepija, Kirena - Aristaja, Euadna - Jama, Akakalida Kidona i Mileta, Kaliopa - Lina, Orfeja i Himeneja, Manto - Mobsa, Ftija, Dora, Laodoka i Polipeta, Aroja - Anija. Njegova deca su najee eponimni heroji pojedinih gradova, ili veih oblasti u Grkoj i Maloj Aziji. Apolon je u dva maha bio prisiljen da slui smrtnike. Zbog toga to je ubio Pitona ili kiklope, Zevs ga je kaznio da bude sluga kralja Admeta. Apolon mu je uvao goveda. Pria se da je Admetova, odnosno Apolonova goveda ukrao tek roeni Hermes. Apolon je naao mladog kradljivca i otetu stoku, ali je Hermes ublaio njegovu srdbu svirkom na liri, koju tek to je izumeo. Oduevljen novim instrumentom, Apolon mu je, u zamenu za liru, dao svoja goveda i zlatan tap (kerikeon). Od tada ta dva boga povezuje duboko i trajno prijateljstvo. Kasnije je sa Posejdonom, bio u slubi trojanskog kralja Laomedonta, bilo zbog pobune protiv Zevsa, bilo zbog toga to su bogovi odluili da iskuaju ovog kralja. Apolon mu je uvao goveda. Karsko-frianski mit o takmienju Apolona i Marsije: Marsija, koji je pronaao frulu, drznuo se da pozove Apolona na takmienje u svirci. Poto su sudije proglasile Apolona pobednikom, Marsija je svirepo kanjen. Kult Apolona Apolon je boanstvo koje su Grci ve u vreme mikenske kulture preuzeli iz hetitsko-vavilonskog kulturnog kruga, i to posredstvom Krita ili mikenskih kolonija na egejskim ostrvima i maloazijskoj obali. Hetitski bog Apulunas verovatno je prethodnik Apolna Agieja (uvar kapija). Kupasti kamen sa trakama, simbol Apulunasa, slian je omfalosu, a poznato je da su i najstarije kultne statue Apolona bile anikonine, u obliku stuba ili zailjene kupe (Apolon iz Amikla, Apolon Agyieus). U vavilonskoj religiji, kapije (abullu) titi bog sunca ama, koji je, kao i Apolon, bog graditelj, prorok i zakonodavac. amaovo svetilite je smatrano, kao i delfiski omfalos, sreditem sveta. Za Apolon se moda vezuje i kamenje koje je naeno pred ulazima u Troju. Apolon gradi zidine Troje, ubija Ahila ispred gradskih vrata i u trojanskom ratu uvek titi Trojance. Lav, koji je atribut orijentalnog boga Sunca postao je i Apolnov atribut, posebno na maloazijskoj obali i ostrvima (aleja lavova na Delu). Na Apolonovo orijentalno poreklo ukazuje kalendar, jer u njegovom kultu, kao i u mitu o roenju, znaajnu ulogu ima sedmi dan u mesecu, to je takoe jedan od elemenata vavilonske religije. Znaajno je i to to se u mitu kao mesto Apolonovog roenja katkad pominje Likija, ili Efes. Veza Grka mikenske epohe s Malom Azijom i hetitsko-vavilonskim kulturnim krugom posvedoena je i arheolokim nalazima, pa se moe pretpostaviti da je Apolon potovan na egejskim ostrvima i grkom kopnu sigurno ve sredinom 2. milenijuma stare ere. Uvoenje novog kulta verovatno je u vezi sa podizanjem utvrenih gradova na grkom kopnu tokom mikenske epohe. Najpre bog gradskog stanovnitva, Apolon je postepeno potisnuo razliita lokalna boanstva vegetacije, to je ilustrovano mitovima o Hijakintu i Karneju. Novi bog brzo je prihvaen u celom grkom svetu, od Dela do Delfa i od Krita do Tesalije. U Ilijadi, koja odraava prilike u grkom svetu krajem mikenske epohe, zapaa se da je Apolon, iako je prikazan kao zatitnik Trojanaca, ipak boanstvo prema kome Grci pokazuju posebno potovanje. Najpoznatija Apolonova svetilita u grkom svetu nalazila su se u Didimi i Klaru, na Delu i u Delfima. Najznaajniji Apolonovi hramovi su u Korintu i u Termu (7.v.), u Selinuntu (6.v.) i u Basama (5.v.pne).10

U Apolonovu ast svetkovani su praznici Hijakintije, Karneje, Targelije i pitijske igre. Funkcije Apolona Njegova osnovna i najstarija funkcija, bila je da brani i titi. Ve je hetitski Apulunas bio boanstvo kapija, koje brani od zla. Najblii mu je Apolon Agiej (Agyieus), iji se simbol - zailjen stub, nalazio ispred kua da bi ih titio. Njemu je slian i Apolon Propylaios, zatitnik kapija. Apolonove epikleze Apotropaios i Alexikakos, takoe ukazuju na funkciju odbijanja zla. Apolon je povezan s vegetacijom, ali ne kao agrarno boanstvo, ve opet kao onaj to titi njive, setvu i useve. On je zatitnik etve (Thargeios), onaj koji brani useve od poljskih mieva (Smintheus) i od skakavaca (Parnopios). Da su te njegove funkcije bile vane pokazuju statue Apolona Parnopija (Fidijin rad) i Apolona Sminteja (Praksitelov rad). U svojstvu zatitnika useva on je asimilovao starija boanstva vegetacije. Tako je na Peloponezu potisnuo Hijakinta, degradirao ga u heroja i prisvojio njegov praznik Hijakintije. Takoe je prisvojio praznik Karneje, a od boga Karna kome je ovaj praznik posveen, preuzeo je i ime Karneios. Apolon je i bog pastira (Nomios, Lykeios), o emu ima tragova i u mitu (uvanje Admetovih i Laomedontovih goveda). Jedan od glavnih Apolonovih funkcija je i isceliteljstvo, to dolazi do izraaja i u najstarijem predanju: u trojanskom ratu umirio je bol i vidao ranu Glauku, ali je svojim strelama slao bolest, zarazu i smrt. Kako je svaka bolest smatrana nekom vrstom neistoe (mijazma), koja se mogla ukloniti ienjem i pokajanjem, i bog koji je slao bolest lako je postajao bog koji titi od bolesti. Jedna od Apolonovih odlika je i mantika. Ona se razvila iz njegove vidarske funkcije, jer su kod svih naroda arobnjaci i vrai-lekari istovremeno i proroci. Njegovo svetilite u Delfima postalo je najpoznatije proroite grkog sveta, a i u mnogim drugim Apolonovim svetilitima proricano je na razne naine. Apolon je i bog smrti. U trojanskom ratu on je razoruao Patrokla i svojim strelama poslao kugu u grki logor. Na njegov praznik stradali su Penelopini prosioci. U mitu o Alkesti pojavljuje se kao bog smrti. On je bog muzike i umetnosti. Odmah po roenju dobio je od Zevsa liru, kojom je uveseljavao bogove na gozbi, a i muze su pevale pod njegovim vostvom. esto je isticano etiko delovanje apolonske muzike, a u mitu o Marsiji njegova svirka je suprotstavljena varvarskoj. Kao bog pomorstva, Apolon se naziva Delphinios. U tom svojstvu povezan je sa grkom kolonizacijom, jer itav niz grkih kolonija nosi njegovo ime. Apolon je voa (arheget) i osniva (ktistes), pa ga stoga veliki broj gradova i plemikih porodica smatra svojim pretkom. Od 6.v.pne Apolon se poistoveuje sa Helijem i postaje bog Sunca. On je i ranije bio bog svetlosti, ali ne elementarne ve duhovne, u smislu nebeske istote i punog sjaja, zbog ega mu epitet Feb (Fojbos) postaje i lino ime. Za Apolona Feba vezuju se poruke ispisane na hramu u Delfima: Spoznaj samog sebe i Nita previe. Tako Apolon vremenom postaje bog mere, reda, zakona, pozitivnih stvaralakih snaga i umetnikog nadahnua. Apolon u Rimu Apolon zauzima znaajno mesto i u rimskoj religiji. Njegov lik prenesen je u Rim ve pred kraj Kraljevstva, posredstvom Etrurije ili grkih kolonija, najverovatnije Kume. irenje Apolonovog kulta moe se pouzdano pratiti tek od druge polovine 5.v.pne. U republikanskom periodu Apolon je potovan iskljuivo kao bog zdravlja (A. Medicae, A. Paean). Najstarije Apolonovo kultno mesto u Rimu nalazilo se van gradskih bedema, ispred Karmentinih vrata. Na tom mestu sagradjen je hram, koji je posveen 429.g.pne. To je bilo jedino Apolonovo svetilite u Rimu sve do Avgustovog vremena. Tu je Apolon potovan zajedno s Dijanom i Latonom. U njegovu ast, po nalogu Sibilinskih knjiga, ustanovljene su 212.g.pne sveane igre (Ludi Apollinares). Avgustovom religioznom reformom Apolon je postao jedan od najveih rimskih bogova, a sam Avgust smatran je njegovim sinom i zemaljskom inkarnacijom. U Apolonovu ast osveen je 28.g.pne hram na Palatinu, koji je bio neposredno povezan sa carskom palatom. On je nadmaivao sva ostala svetilita u Rimu. U njemu su uvane Sibilinske i ostale svete knjige. Pri proslavljanju Stoletnih igara (Ludi saeculares), Apolon i Dijana zauzimali su najistaknutije mesto. Bez obzira na kasnije povezivanje Apolona s Vejovisom i orijentalnim solarnim boanstvima, on je i u doba Carstva prvenstveno potovan kao bog zdravlja.11

Atributi Apolonovi atributi su luk i strela, lira, tronoac i omfalos. Njegove svete ivotinje su: bik, lav, vepar, kouta, koza, delfin, mi, guter i aba. Njegove ptice su: labud, gavran, jastreb i kraguj. Njegove biljke su: lovor, palma i maslina. Veza Apolona s pojedinim ivotinjama, stvarima i biljkama izraena je u kultu, a objanjena posebnim mitovima. Ikonografija Najranije predstave Apolona imale su anikonian oblik. Njegova kultna statua u Amiklama bila je od bronze, u obliku stuba, a na njoj su samo noge, lice i ruke bili ljudski. Najstarija sauvana predstava Apolona potie s kraja 8.v.pne, i to je glava terkote iz Amikla. U skulpturi iz arhajskog perioda prikazivan je nag i bez brade. U slikarstvu iz arhajskog perioda, na vazama, predstavljen je obuen i s bradom, najee kao kitarod. Poetkom 5.v.pne utvrena je ikonografija Apolona: nag, ree kao obuen mladi, bez brade i s kraom kosom. Tek u 4.v.pne veliki skulptori, Praksitel, Skopas, Brijaksid i Leohar, stvaraju novi tip Apolona: 1. Praksitel: Apolona Sauroktona (kopija statue, prikazan kao mladi), Apolon Smintej, Apolon Kitarod 2. Skopas: Apolon Kitarod, kultna statua Apolona Sminteja (prikazan gde stavlja nogu na svetu mu ivotinju, mia) 3. Brijaksid: Apolon Kitarod 4. Leohar: tri statue Apolona, od kojih je najpoznatija Apolon Belvederski 5. Fidija: Apolona Parnopija Spomenici kod nas Sa Apolonom su identifikovana i neka domaa boanstva. Kod nas nije naena nijedna dedikacija Apolonu uinjena u vremenu pre dolaska Rimljana, mada je u Dalmaciji bilo grkih kolonija. Iz rimskog su vremena: - 1 grki natpis iz june Srbije na kome se spominje Apolon kao spasitelj, Soter - 5 latinskih natpisa, od kojih su 3 iz Dalmacije, 1 iz Srbije i 1 iz june Srbije; Apolon se na tim spomenicima naziva Deus, Pius, Sanctus, Soter; ine mu se zaveti za zdravlje cara Gordijana ili po bojoj zapovesti Poznato je nekoliko spomenika posveeno Apolonu iz Salone, Podgradine, Srbije (spomenik iz Jankove klisure kod Brusa, spomenik iz Paraina), Makedonije itd. Poznato je nekoliko njegovih statua: iz Salone, iz Kumanova, glava jedne statue iz Nugenotove zbirke. Njegova proroita u Delfima i Klaru bila su poznata i cenjena i kod nas. Njima se obraaju sa raznim pitanjima, grke kolonije na primorju i gradovi u unutranjosti. To se vidi iz sledeih natpisa: - Iz natpisa iz Starog grada na Hvaru, vidi se da su Farani poslali poslanstvo u Delfe s pitanjem kome bogu ili boginji da prinesu rtvu da bi bili bezbedni i postigli to vei uspeh. Na natpisu je bio zabeleen Pitijin odgovor u stihu, ali je sada uniten. - Iz natpisa iz Bitolja, vidi se da je bilo poslato poslanstvo u Delfe, ali nije poznat uzrok njegovog puta. - Iz jednog latinskog votivnog natpisa svim bogovima i boginjama, naenom u Karinu, kae se da je uinjen zavet po tumaenju proroanstva Apolona Klarskog. To se proroanstvo spominje na jo dva natpisa, ali nije precizirano na koji se dogaaj odnosi. Moda je to bila kuga koja se pojavila u Maloj Aziji. Ovo proroite se spominje i na natpisu Mestrije Priske (svetenica Artemide Lohije u Stobima) iz Stobi. Na podruju BiH poznata su etiri spomenika koji potvruju kult Apolona: 1. Epigrafska ara iz Podgradine kod Glamoa Natpis se sastoji iz dva reda. Posveta poinje imenom boanstva, iza ega slede tri njegova dodatka: Pius, Sanctus i Sacrum, kojima se naglaava njegova svetost i uzvienost. 2. Epigrafska ara iz Ilide kod Sarajeva 3. Epigrafska ara iz Luana kod Ilide Spomenik je jako nastradao i natpis se parcijalno sauvao u etiri reda. U drugom redu pie Apollini. 4. Bronzana statuica iz Vrana kod Prnjavora Statuica prikazuje Apolona u stojeem poloaju, nagog, desni kuk mu je malo izbaen, leva ruka polusputena, dok desnu dri na glavi. Kosa mu je duga, poeljana na dve strane i niz ramena se sputaju dugi uvojci. Telo je dato proporcionalno. Ovaj rad verovatno je uvezen.12

Epigrafska ara iz Ilide kod Sarajeva Natpis se sastoji iz etiri reda. Na prvom mestu je ima boanstva, zatim njegov epitet, pa ime dedikanta i njegovo zanimanje. Na ovom spomeniku nalazi se jedan od reih epiteta ovog boanstva, Tadenus. Aru je podigao neki Charmides, koji je bio servus publicus, tj. rob kolonije. On je bio ili Grk, ili helenizovani Orijentalac. Poto se na spomeniku spominje coloniae servus, a zna se da je rimsko naselje u Ilidi imalo rang kolonije u 3.v, po tome se i ovaj spomenik moe datovati u 3.v. Kod Grka, Apolon je u najstarije doba bio boanstvo sunca, koje daje svetlost i iji zraci lee. Iako je vremenom dobio i razne druge funkcije, sve vreme se potovao kao boanstvo leenja, pa je sa tom funkcijom doao i u Rim (Appolo Medicus, Salutaris, Medicinalis). Ova njegova funkcija povezana je i sa nalazima iz Ilide, te su, poto je rimska Ilida predstavljala balneoloko-terapeutsko leilite sa mineralnim izvorima, postojali opravdani razlozi da se tu potuje Apolon. Epitet Tadenus bi mogao imati raznoliko poreklo: - izveden je iz naziva mesta (kao npr. Apollo Oteudanus ili Apollo Cumanus), tj. rimske Ilide - to je ime nekog domaeg boanstva - izveden je iz prideva koji je Apolon dobio po mestu Tars, gde se nazivao Tarsios - to je neko nepoznato trako boanstvo identifikovano sa Apolonom, i koje ima iste atribute kao Apolon; na podruju stare Trakije naena su dva spomenika ovome boanstvu, jedan je iz Zelen-grada kod Trna i drugi iz Jambola; postoji i trei poznati spomenik Apolonu s ovim epitetom i potie iz Tesalije u Grkoj; ali kako su se potvrde s istim epitetom nale i na drguim stranama, nema posebnog razloga da se to boanstvo smatra za trako Najverovatnije je taj epitet znaio neku specifinost mineralnih izvora koji su korieni u leenju. Poto su potvrde Apolona Tadenusa naene u mestima gde su se nlazili sumporni izvori koji su korieni u medicinske svrhe, moglo bi se predpostaviti da se Apolon pod tim epitetom potovao iskljuivo na takvim mestima i da je taj epitet bio usko vezan za svojstva lekovite vode (sumporni izvori). ta je znaio taj epitet, teko je rei. Ako su termalni izvori u Ilidi stajali pod zatitom ovog boanstva, ono se u tom mestu moralo potovati. Pa predpostavlja da se tu morao nalaziti jedan njegov hram, a u prilog tome ila bi i ova dva spomenika naena na tom mestu. Apolon je u Galiji prvenstveno potovan kao boanstov termalnih izvora i kao bog leenja. Javlja se pod raznim epitetima. Neki su esto izvedeni od naziva mesta, kao npr. Amarcolitanus, Borvo, Cobledulitanus, Maritosgus. Neki imaju odreeno znaenje i karakteriu njegove pojedine funkicje, npr: Anehtiomarus - veliki zatitnik, Virotutes zatitnik ljudi. U Galiji su postojala i tri velika epihorska boanstva zatitnika zdravlja, koja su u doba rimske okupacije bila izjednaena sa Apolonom: Belenus - znai sunevi zraci koji lee, Grannus - potovan u mestu Gran, Borv - znai kljuala voda, boanstvo termalnih izvora, njegove potvrtde su naene u mestima gde su se nalazile takvi izvori. Pitanja 1. Atributi? 2. ivotinje?

3. Nag ili obuen? (Nag; Obuen doao u san Avgustu, pa mu je on podigao hram na Palatinu, te je ovaj ApolonPalatinus) 4. ega je zatitnik? (Vojska, rudnici) 5. ta oznaava tronoac? (Proricanje)

6. DIJANAKult Dijane Italska boginja plodnosti, materinstva i divljai. Njen kult prenesen je rano u Rim, ali je ona u rimskoj religiji brzo poistoveena s grkom boginjom Artemidom. Kao boginja svetlosti poistoveuje se sa Lunom (di - sijati). U Kampaniji je potovana Dijana Tifatina, koja je smatrana gospodaricom jedne ume u blizini Kapue i zatitnicom lova.

13

Dijanino drugo svetilite nalazilo se u Ariciji, pokraj malog jezera Nemi. Tu se o Dijaninom kultu starao svetenik, kralj ume (rex Nemorensis). Preuzimanje te svetenike dunosti bilo je povezano sa jednim udnim obiajem: svaki novi svetenik, poto bi uzabrao jednu granu sa odreenog drveta, morao je da ubije svog predhodnika, uvek budnog i spremnog za odbranu. Taj okrutni postupak objanjavan je predanjem da je Dijana, potovana u Ariciji, ustvari Tauridska Artemida, kojoj su godile ljudske rtve. U Ariciji je sa Dijanom potovan i Virbije, verovatno njen prvi svetenik, koji je kasnije poistoveen sa Hipolitom. Dijanin sveti gaj u Ariciji bio je jedno od najposeenijih kultnih mesta na italskom tlu, a njen tamonji hram jedno od najbogatijih svetilita. Brojni zavetni darovi naeni u Nemiju (vulve, falusi, statuete ena koje doje decu), pokazuju da je tu boginja potovana prvenstveno kao zatitnica ena, spremna da uvek pomogne porodiljama i doiljama. Dijanin praznik slavljen je u Ariciji svake godine, 13. avgusta. Servije Tulije preneo je kult aricijske Dijane u Rim i podigao joj je prvo svetilite na Aventinu. Aventinska Dijana bila je zatitnica Latinskog saveza. Godinjica posveivanja tog hrama smatrana je praznikom robova (servorum dies). U Rimu je ova italska Dijana postepeno helenizovana i, na velikom lektisterniju 399.g.pne, poistoveena sa grkom boginjom Artemidom. Dijani su u Rimu podignuta i druga svetilita. U njen hram, koji se nalazio izmedju Viminala i Eskvilina, imale su pristup samo ene. U rimskim provincijama, pod Dijaninim imenom potovana su razna domorodaka boanstva, uglavnom boginje uma i lova. Bila je posebno omiljena u Dalmaciji, gde je potovana zajedno sa Silvanom. Na podruju Dalmata veoma su esti zavetni spomenici posveeni Silvanu i Dijani, na kojima je taj boanski par redovno predstavljan u drutvu Nimfi. Atributi Luk, strela i pas (boginja lova), kouta (boginja divljai i divlje prirode). Ikonografija Prikazana je u kratkoj tunici i sa lukom, bilo sa buktinjama i zmijama u rukama. Ponekad ima i polumesec iznad glave. Ponekad je prikazana sa jelenom. U rimskoj literaturi i umetnosti njen lik je raen prema ikonografskim obrascima grke umetnosti, tj. helenizovan. Dijanina kultna statu u hramu na Aventinu raena je po uzoru na statuu Artemide Efeske. Spomenici kod nas Kult ove boginje je izgleda bio poprilino rasprostranjen na tlu nae zemlje. Na natpisima se naziva Augusta, Candaviensis, Celceitis, Conservatrix, Laux, Nemorensis, Silvester, a jednom se dea virago Delia. Na reljefima je uvek predstavljena kao Artemida u kratkom hitonu, sa strelom u ruci. Pored nje je kouta ili pas. Javlja se u kultnoj zajednici sa Neptunom i Silvanom, a na reljefima se esto predstavlja sa Silvanom i Nimfama. Epiteti Neki smatraju da je Dijana na ovim spomenicima domaa boginja, zato to je veliki broj njoj posveenih rtvenika. Meutim veliki broj votivnih natpisa ne znai da dotino boanstvo mora biti domae. Iz epiteta vidimo da je u naoj zemlji potovana samo rimska boginja, s kojom je identifikovana grka Artemida. Italska je Dijana Dijana s epitetom Nemorensis (koja je imala hram u Ariciji na jezeru Nemi), a grka Artemida je Dijana s epitetom Celceitis i dea virago Delia. Epiteti Augusta, Conservatrix i Silvester daju se mnogim boginjama te ne pomau pri odreivanju da li je ovo domaa boginja, ili ne. Epitet Candaviensis koji Dijana ima na jednom natpisu iz Dokleje, izveden je od imena planine Candavia koja je bila na granici Ilirije i Makedonije. Kroz nju je prolazila via Egnatia i tu Tabula Peutingeriana belei stanicu ad Dianam. Diajan koju ovaj natpis pominje je boginja potovana u ovom mestu, te i ona nije domaa. Epitet Laux nije latinska ni grka re, te bi moglo biti ime neke domae s Dijanom identifikovane boginje. Po svemu ovome izgleda da Dijana na natpisima iz nae zemlje, izuzev Dijane Laux, nije domaa boginja. Dedikanti Dedikanti su, sem u dva sluaja, Rimaljani ili stranci (jer imaju sva tri rimska imena ili neko strano: Kvint Vibije, Lucijev sin, Tit Stacije Krispin,Tit Flavije Dionisije, Tiberije Klaudije Klaudijan). Domoroci su moda Maksimilijan i Tertinije, jer imaju samo jedno ime a nisu oznaeni kao robovi.

14

Ikonografija Vidi se rad domaeg majstora, ali je za uzor imao predstavu kakvu je dala grka umetnost. U svim sluajevima prikazana je u svom karakteristinom stavu i pojavi. Svi nai reljefi prikazuju je kao boginju lova. Dri luk u blago savinutoj levoj ruci u isto vreme, desnom rukom posee za strelom iz tulca koji joj se nalazi na leima. Uvek je okrenuta napred, ali s telom u laganom zaokretu nalevo ili ponekad nadesno. Noge su joj u raskoraku, leva malo izbaena i skupljena u kolenu. Ima uredno unazad zaeljanu kosu, dosta kratku. Odelo joj se sastoji od visoko podpasanog i podignutog hitona kratkih rukava, a nekad preko ramena ima prebaen jo ogrta koji lepra iza nje. Ima visoke lovake izme, ili je bosa. Na svim reljefima imamo predstave njenih prateih ivotinja, koute i psa. Kouta je prikazana sa leve ili desne strane u leeem ili stojeem (desno) poloaju. Pas je u veini sluajeva prikazan u leeem ili treem poloaju ispred boginje, to odgovara njegovoj ulozi u lovu. Prikazani atributi i pratee ivotinje u potpunosti karakteriu boginju lova (luk i strela, visoke lovake izme i kratki hiton, pas koji kakav je inae sluaj u lovu tri ispred lovca). Epigrafski spomenici (na svim reljfima prikazana je u svom jedinstvenom stavu, sa atributima) - Dalmacija: Salona, Benkovac, Kotlue, Koljani Gornji, Tepljuh, Vis, Vrlika - Srbija: orinac, Jelica kod aka, Kostolac - Crna Gora: Dokleja - Panonija: Ilok - Makedonija: Prilep (tri reljefa, verovatno prikazuju lik grke Artemide), Kievo Spomenici u Bosni Ilirsko boanstvo Iliri, odnosno Delmati (jugozapadni deo Bosne), imali su jedno svoje staro ensko boanstvo lova i divljai, koje se izjednailo sa rimskom Dijanom, a koje je bila izjednaena sa grkom Artemidom. Ilirska Dijana, rimska Dijana i grka Artemida, u ikonografskom pogledu su identine kao i njihovi prerogativi. Domai umetnici su svoju Dijanu prikazivali po uzoru grke Artemide, a do toga je moglo doi i pre nego to su je izjednaili sa rimskom Dijanom. O tome svedoi i novac ilirskog kralja Balajosa, koji je imao predstavu ove boginje (na aversu lik dinasta, a na reversu Artemidin lik). U Naroni je bila jedna od najstarijih grkih kolonija na Jadranu, odakle je prodirao grki kulturni uticaj u unutranjost Bosne, pa su tako ilirska plemena sa tog podruja upoznala lik grke Artemide. U jugozapadnoj Bosni posveeno joj je 19 spomenika: 10 posveenih samo Dijani (6 reljefni sa njenom likovnom predstavom i 6 epigrafski spomenici od kojih 2 prate likovnu predstavu). Oni su uglavnom predstavljeni fragmentima na kojima je sauvan poneki detalj ili deo lika. Neki reljefi propraeni su tekstom ispod likovnih predstava (iz Blauja, Karalue). Meutim, natpisi na reljefima su rea pojava, ali naalost nisu sauvani u celosti, ili su sasvim kratki, tako da nam ne pruaju nikakvih podataka. Na reljefu iz Blauja imamo u celosti sauvan tekst. Ovde se javlja ensko ime dedikanta Silvia, a iza toga sledi zavrna formula. isto epigrafski spomenici posveeni Dijani ovde su are (iz Karaule, Humake Glavice kod Bihaa). Tekst poinje Dijaninim imenom, i ono je propraeno epitetima. Dva puta to je Aug(ustae), a u jednom sluaju samo dodatak S(acrum). Javlja se i dodatak koji se obino pridodaje imenima boanstava, a ne znai neto posebno ili ne govori o njihovom karakteru. Javlja se nomenklatura dedikanta, od kojih su neki bili domai romanizovani ljudi. Neki imaju i punu zavrnu formulu. Ove spomenike podizali su domai ljudi. To se vidi po tome to se u svim sluejavima radi o domaem boanstvu, koje u ikonografskim predstavama nosi elemente domaeg rada (domau nonju i slino). O tome govori i nomenklatura sa epigrafskih spomenika, tj. to su sve domoroci koji nose rimska imena - romanizovani Iliri. Pojava gentilnog imena Flavius na jednom od natpisa, govori da je donja granica za datovanje svih spomenika kraj 1. veka, ali veina njih datira iz 3. veka. Svetilita kod nas Veliki broj spomenika Dijani na ovom podruju namee miljenje da se tu nalazilo i nekoliko njenih svetilita. Reljefne predstave njenog lika verovatno su sluile njenom kultu, pa su stajale u nekom njenom svetilitu. Od antikih pisaca saznajemo da su ovoj boginji esto bili posveeni gajevi gde se nalazilo i njeno svetilite: - Strabon pie da se kod Timova nalazio jedan gaj posveen Artemidi Ajtolis i - Strabon pie da se na gornjem Jadranu kod Veneta gaj posveen Dijani

15

- Apolonije Roanin u svojoj Argonautici pie da su se dananja ostrva Loinj i Cres u starim vremenima nazivali Artemidini otoci i da se tu nalazio njen hram Da je u naim krajevima ona imala mnogo svetilita, svedoi toponomastika nekih mesta. Kod Splita se u rimsko doba nalazila stanica ad Dianam, a isto tako i na via Egnatia kako belei Tabula Pojtengerijana. Ne zna se tano kakva su svetilita bila. Kao boginja lova i divljai, verovatno je imala posveene gajeve, a pod rimskim uticajem verovatno i kapele, a moda i hramove. Dijana Nimfe Jedan reljef iz Opaia u Bosni, posveen je ovoj kultnoj zajednici. Lik Dijane je u jednom neobinom njenom ikonografskom prikazu, za koju je teko nai analogiju bilo gde. Na reljefu su prikazana tri enska lika: u sredini na nekom postolju slinom rtveniku stoji Dijana, a do nje sa svake strane po jedan enski lik. Svi likovi su okrenuti prema gledaocu. Dijana, u sasvim malom raskoraku, stoji uspravno. Ruke je podigla u blagom luku do visine ramena i u akama dri po jednu granu, u desnoj smokvinu (ili vinovu), a u levoj palminu. Na glavi ima maramu rairenih krajeva koji joj padaju iza ramena. Obuena je u kratku podpasanu tuniku, na kojoj se od pasa naziru bogati nabori. Oko vrata se vidi neko zadebljanje (omotani al, nekakav pulover uz vrat, ili njen anatomski detalj). Ispod vrata, na prsima se primeuje neki srcoliki detalj, moda element gornjeg haljetka ili neka ogrlica. Do nje s obe strane stoji po jedan enski lik, koji su prikazani potpuno isto kao Dijana. Isti elementi odee, na glavi ista marama. Jedina razlika je u dranju, jer oba lika, levi desnom, a desni levom rukom, hvataju skut Dijanine tunike. Druga im ruka ili nije uopte izraena ili je dre iza lea, jer se ne vidi. U gornjoj levoj strani reljefa je neki crte ovalnog oblika, pljoska (pljosnata ovalna posuda za vodu) ili neki kultni predmet. Ovaj predmet je moda vezan iskljuivo za nju, ili je to neki atribut prikazanih likova. Ova kultna zajednice je dosta problematina, jer nigde nema analogije. Poto je zajedno sa ovim naen jo jedan reljef Silvana i Dijane, malo ga je lake razluiti. Da njega nema bilo bi teko razluiti: da li je to Dijana, da li su to Dijana i pratilje (adorantice), da li je to Dijana sa nimfama (to je potvrena zajednica ali ne u ovakvoj ikonografiji), da li su to tri nimfe. To je rad lokalnog majstora i verovatno predstavlja njegovo lino vienje Dijane, ali odakle je on to pokupio i gde je naao uzor ne zna se. Prema stilskoj i umetnikoj analizi reljefa, on se datuje u 3. vek. Uz ovaj reljef naen je reljef Silvana i Dijane, jedna zemljana posuda i dva komada novca (Vespazijanovi denari). Silvan Dijana Silvan je bio boanstvo uma, planinskih proplanaka, pastira i stada. Tako se funkcije Dijane i Silvana u velikoj meri podudaraju, pa je iz tih razloga stvorena njihova kultna zajednica. Na podruju nae zemlje otkriven je izvestan broj (7) spomenika posveenih ovoj kultnoj zajednici, skoro samo na podruju Bosne. Jedini do sada pronaeni reljef ove kultne zajednice izvan Bosne, je iz okoline starog Aequuma. To su sve kultni reljefi s ikonografskim predstavama tih boanstava, od kojih su dva propraena tekstom. Na naim spomenicima boanstva nose rimska imena, ali se tu radilo o domaim boanstvima. Silvan i Dijana su karakterom najvie odgovarali religioznoj predstavi Ilira. Iliri, kojima je glavno zanimanje bilo stoarstvo, a takoe su se bavili i lovom, kao zatitnike tih svojih grana privreivanja imali su ova dva boanstva. Stoga su stvorili njihovu kultnu zajednicu. Njeno poreklo kod Ilira moemo traiti jo u praistorijskom dobu. Prikaz Dijane i Silvana na naim reljefima odgovara emi koja je dobila kanonske forme u Grkoj i Italiji. Likovi su prikazani jedan pored drugoga u stojeem stavu, okrenuti spreda. Dijana je prikazana u raznim pozama. Ruke su joj uvek zaposlene: vadi desnom rukom strelu iz tobolca a levom povijenom rukom dri luk, ili stoji uspravno sa podignutim obema rukama do visine ramena a u akama dri po jednu granu, i to palminu i smokvinu. Stoji u mirnom stavu sa ukoenim nogama, ili u jedva primetnom pokretu iskoraivi lako napred. Obuena je u kratko potpasan hiton. Nekad ima na ramenima prebaen ogrta. Vidi se remen koji je pridravao tulac na leima. U svim sluajevima prikazana je sa bujnom kosom (izuzetak je reljef iz Karaule, ima kratku kosu). Na glavi moe da ima i kapicu, ili iroki veo iji joj se krajevi sputaju na ramenima. U svim sluajevima lik Dijane je prikazan dosta plastino, ali na provincijalan nain i krajnje primitivno. Kompozicioni odnos Silvana i Dijane je povezan, njihove radnje su jedna s drugom u vezi. Oba boanstva su prikazana sa svojim uobiajenim atributima: uz Silvana njegova siringa i pedum, koza, a ponekad i pas; uz Dijanu luk i strela, kouta, a ponekad i pas16

Iz Bosne reljefi potiu iz: Gradca kod Halapia, Opaia, Livna, Karaule kod Duvna, Busije. Reljef iz Opaia na Glamokom polju Dijana je u neobinoj pozi: neto rairenih nogu stoji uz Silvana, obe ruke skupila je u laktovima i podigla u visinu ramena, drei u rukama po jednu granu. Obuena je u domau haljinu, kakvu nose ilirske ene. Prikazani su ematski. Imaju neproporcionalno velike glave sa izbuljenim oima. Reljef iz Suhae Dijana u levoj ruci dri luk, ali u desnoj umesto da njom vadi strelu iz tulca ona dri neki duguljast predmet, valjda strelu koja je prikazana vie ematski. Dva reljefa ove kultne zajednice, spomenik iz Ljubikog i reljef iz Busije, uz reljef nose kratak tekst. Na jednom natpis poinje posvetom Dijani, a na drugom Silvanu. Njihova imena prate epiteti. Silvan ima epitet Augusto i Silvestri, a Dijana Augustae. Jedan nema ni zavrnu posvetnu formulu, niti ime dedikanta. Na drugom postoji ime. Fragment ovih boanstava iz Putieva kod Zenice Sauvane su samo galve, ali su takve izrade da joj ne vidimo analogiju na ovom podruju. Silvanova glava (teme) kao da je prekrivena runom, a iz njega izbijaju dva roia. Njegovo lice je dosta iroko, oi upadljive, iznad kojih se nadvija runo, te mu daje pomalo straan izgled. Glava Dijane je skoro identinog izgleda. Njeno lice okruuje bujna valovita kosa. Rad je nastao verovatno krajem 4.v. Reljef iz okoline starog Aequuma Uklesan na ivoj steni gde se verovatno nalazilo svetilite te kultne zajednice. Reljef je uokviren duguljastom pravougaonom niom. Boanstva su prikazana bez svojih prateih ivotinja. Kompozicijski su razmaknuta jedno od drugoga. Prikazana su u poznatoj ikonografskoj predstavi. Spomenici ove kultne zajednice pripadaju 2. i 3. veku. Spomenike su podigli domai ljudi, na ta ukazuje nomenklatura dedikanata. Epigrafske posvete su neto ee: - Natpis iz Akvinkuma Dijanu i Silvana doslovno naziva boanstvima lova - Natpis iz Apuluma (Dakija) Uz Silvana navodi epitet Silvestri, dok Dijanino ime ne prati nikakav epitet U svetu je malo spomenika ove kultne zajednice. Verovatno je ona kod Delmata na tlu Bosne dola do izraaja, to je povezano s religijskom tradicijom Delmata. Ova boanstva bila su kod njih glavna, pa su ih prikazivali skupa. Silvan Dijana Nimfe Ovo je proirena kultna zajednica Silvan-Dijana. S podruja Bosne poznat je jedan spomenik iz Suhae sa Livanjskog polja. To je kultna reljefna ploa na kojoj su u nizu predstavljena sledea boanstva: s leve strane Dijana, do nje Silvan, a do njega tri nimfe. Svi likovi su prikazani spreda. Dati su vie ematizovano, skoro na geometrijski nain. Dijana je prikazana u pokretu, levu nogu izbacila je napred. U levoj, povijenoj ruci dri luk, a u desnoj duguljasti predmet slian koplju. Obuena je u kratko potpasani hiton. Preko desnog ramena vidi se ramen koji je pridravao tulac na leima. Na glavi ima veliki veo ispod kojeg se s prednje strane vidi kosa prikazana dubokim usecima. Do nje s leve strane, stoji Silvan bez ikakve odee. Na glavi ima rogove. Noge su mu kozje i lepo se razabiru papci. Prekrivene su ematizovanim dlakama. Na ustima dri siringu u koju svira. Do njega su tri nimfe, od kojih je sauvana samo ona neposredno do Silvana. Obuene su u duge tunike. Glave su im bez vela ili kape, sa kratkom ematizovanom kosom. Dre ruke na prsima, i to uhvativi jedna drugu pod ruku. Od ivotinja prikazana je samo kouta. Nimfe su verovatno domaa boanstva, koja su izjednaena sa rimskim nimfama. S time u vezi moe se konstatovati da je spomenik podigao domai ovek. Nimfe su personifikacije izvora i vode, a voda i izvori su pratei elementi u Silvanovom kultu. U kultnoj zajednici Silvan-Dijana-Nimfe u stvari imamo tri glavna boanstva koja predstavljaju zatitnike delatnosti ili pojava s kojima su se domai ljudi svakodnevno susretali. Te pojave usko su vezane jedna s drugom, pa se zato i njihovi zatitnici prikazuju u ikonografskim predstavama dosta blisko. Ako je jedan pastir svoje stado poverio Silvanovoj zatiti, on je istovremeno potovalac Dijane i Nimfi, jer su sva ta boanstva bila prisutna u ambijentu u kojem se on kretao. Pored ikonografskih, ima i epigrafskih potvrda ovih boanstava, ali samo sa njihovim rimskim imenima. Nigde se ne pominju imena domaih epihorskih boanstava. Na podruju nae zemlje ne postoji spomenik analogan ovome. Najsrodniji mu je dosta identian reljef sa Gornje Cetine, iz okoline starog Ekvuma (Karakaka). Razlika je u tome to je ovde umesto Dijane predstavljeno neko muko nepoznato boanstvo za koje se ne bi moglo rei da je domae. Postoji i razlika u rasporedu: Silvan je desno, a Nimfe u sredini.

17

Prikazivanje ove kultne zajednice je dosta redak sluaj i u drugim zemljama. Jedan od reih sluajeva je reljef iz Vatikanskog muzeja, na kojem su prikazane Dijana, tri Nimfe i Silvan. Rimska Dijana Na podruju nae zemlje rimskoj Dijani posveen je vei broj spomenika. Da se radi o posvetama italskoj boginji, saznajemo iz imena zavetalaca, mesta nalaza i epiteta koji dolaze esto uz Dijanino ime (Nemorensis, dea Delia). Spomenici su naeni skoro na svim lokalitetima gde se nalazilo neko znaajnije rimsko naselje, kao npr. Salona. Kult rimske Dijane u Bosni potvren je sa tri spomenika: 1. Epigrafska ara iz Sasa kod Srebrenice Posveta poinje boginjinim imenom koje je propraeno epitetom Augusta. U tekstu se dalje nalaze imena dedikanata i podatci o njihovom zanimanju. Podigao ga je neki Rimljanin, Aurelius Catinus, beneficijar provincije Donje Panonije. Tekst se zavrava punom zavrnom formulom. 2. Epigrafska ara iz Skelana Posveta poinje boginjinim imenom koje je propraeno epitetom Augusta, a dodato je jo Sacrum. U tekstu se dalje nalaze imena dedikanata i podatci o njihovom zanimanju. Podigla ga je neka Rimljanka, Coccolia Maxima, ali se ne zna ta je bila. Tekst se zavrava punom zavrnom formulom. 3. Bronzana statua iz Talea kod Trebinja Prikazana je u svom poznatom stavu, okrenuta napred, u potpasnom hitonu, sa lovakim izmama. Levu ruku je ispruila napred, desna je odbijena. Glava joj je pokrivena kapicom, sa kitom na vrhu temena.

6. EPONAKult Epone Keltska boginja, u rimsko doba potovana kao zatitnica konjice, vozaa i kola putnika. Prvobitno je bila boginja konja, mazgi i magaraca korienih u poljoprivrednim radovima. Njeno ime znai Velika kobila. Sredite njenog kulta nalazilo se u severoistonoj Galiji, u Aleziji. Posredstvom rimskih vojnika kult Epone preneen je u gotovo sve provincije Carstva, a posvedoen je i u samoj Italiji. Atributi Atributi su: rog izobilja, patera i kotarica s plodovima. Ikonografija Na spomenicima je prikazana kako jae na konju, ili kako iz svoga skuta hrani konje. Kult Epone kod nas Kult Epone bio je rairen po celoj naoj zemlji, poto su njeni spomenici naeni na severu (Ptuj) i jugu (Dokleja). Na nekim od ovih spomenika Epona se javlja u kultnoj zajednici sa Jupiterom, Celejom i Genijem mesta. Najinteresantnija predstava Epone je ona na drci jedne srebrne patere naene na Rudniku. Tu boginja sedi en face na prestolu, drei levom rukom malog konja, a desnom granicu. Pored nje stoji jarac i gleda u tu granicu.

7. HEKATALegenda U grkoj mitologiji ki titana Persa i Asterije. Iako je poreklom titanka, Zevs je nije zlostavljao i nije joj oteo ono to je posedovala za vreme vladavine starije generacije bogova, ve joj je podario poasti na zemlji, moru i nebu. Olimpijski bogovi ukazuju Hekati najvee potovanje, a ljudi joj prinose rtve da bi zadobili njenu milost. Ona obilno pomae onom kome hoe: junacima daruje slavu, ribarima bogat ulov, a pastirima mnogo stoke. Kult Hekate Hekata je htonsko boanstvo, poreklom iz Karije. Njen kult prenet je u Grku iz jugozapadnih delova Male Azije.

18

Povezana je sa Artemidom i trakom Bendidom, a kasnije i sa Afroditom, Magnom Mater i Dijanom. U ist. provincijama Carstva povezuje se sa orgijastikim kultovima Magne Mater, Izide, Serapisa, Atisa i Mitre. U narodnom verovanju ona je boginja utvara i duhova, demonsko bie koje je povezano sa podzemnim svetom. Hekata dri kljueve Hadovih kapija, gospodari duama u Carstvu mrtvih i moe da ih vraa meu ive. U pratnji mnogih seni, demona i pasa, ova boginja juri kroz no, a njen dolazak najavljuje zavijanje pasa. Omiljena Hekatina stanita su raskra, gde su joj podizani rtvenici, prinoene rtve i postavljane kultne statue. Boravi kraj ognjita i na grobovima, gde prodire leeve i sie krv prolaznicima. Prouzrokuje razne bolesti (posebno epilepsiju i ludilo), alje loe snove, none prikaze i more. Sva ta zla ona i otklanja. Zbog toga je ispred svake kue podizan rtvenik Hekati, da bi odbila sve zle sile koje mogu da nakode porodici. Hekata je zatitnica celokupne magije, posebno arolija koje su u vezi sa ljubavnim inima i prizivanjem mrtvih. Kao predvodnica noih demona i pasa, povezana je i sa Mesecom, a preko njega i sa ivotom ena. Njena najznaajnija kultna mesta nalaze se u Maloj Aziji i na oblinjim ostrvima, posebno na Samotraki. Najuvenije Hekatino svetilite nalazilo se u Lagini, u Kariji. Hekati su rtvovani psi, jaja, sir i kolai. Atributi Njeni atributi su bode, zmije, bi, buktinje i kljuevi Podzemlja. Ikonografija U likovnoj umetnosti Hekata je prikazivana sa tri tela i est ruku, ili sa jednim telom i tri glave. Na najstarijim spomenicima (6.v.pne) predstavljena je bez uobiajenih atributa. Skulptor Alkamen je u drugoj polovini 5.v.pne stvorio lik trojne Hekate, pod uticajem pesnika koji su je opisali kao gospodaricu neba, zemlje i mora, ili zbog njene kultne povezanosti sa Selenom, Artemidom i Persefonom. Od helenistike epohe, Hekatin lik postaje sve straniji i ona je esto prikazivana sa zmijama. U rimsko doba esto je poistoveivana sa Dijanom. Kult Hekate kod nas Naroito etsta je u Podunavlju. Najee je zatitnica rudnika, i to srebra. Aru su joj posvetili Aurelije Asklepiodot i Aurelije Lucije, za zdravlje svoje i svojih. Boginja tu ima epitet Augusta. Ovo je jedina dedikacija Hekati naena u naoj zemlji.

8. HERAKLELegenda Najslavniji grki junak Alkid, sin Zevsa i Amfitrionove supruge Alkmene. Heraklov zaviaj je Argolida, ali je on roen u Beotiji, jer je Amfitrion bio prinuen da napusti Mikenu i da se sa suprugom skloni u Tebu. Dok je Amfitrion ratovao sa Tafijanima, Zevs je u njegovom liku priao Alkameni i u toku noi, koju je utrostruio ili udevetostruio, zaet je najvei i najsnaniji grki junak Herakle. Iste ili sledee noi Amfitrion se vratio u Tebu i Alkamena je sa svojim suprugom zaela Ifikla, Heraklovog brata blizanca. Kad je doao as Heraklovog roenja, Zevs je sveano izjavio da e svetlost dana ugledati dete njegove krvi, koje e kasnije zavladati Argivcima. Muena ljubomorom, Hera je zatraila od svog supruga da joj se zakune da e se njegove rei obistiniti. im je Zevs poloio zakletvu, ona je naredila Ejlejtiji, boginji poroaja, da odgodi Heraklovo roenje, a sama je pohitala u Arg i ubrzala poroaj Stenelove supruge. Tako je Stenelov sin Euristej roen u sedmom mesecu, a Alkamena je tek u desetom mesecu donela na svet Herakla i Ifikla. Plaei se Herine ljubomore, Alkamena je ostavila svog sina na poljani izvan tebanskih zidina. Zevs, koji je eleo da deak bude besmrtan, naloio je Ateni da njegovog sina podmetne Heri kako bi ga podojila. Atena je dovela boginju do mesta gde je Alkamena ostavila maliana, podigla je dete sa zemlje i stavila ga Heri na grudi. Herakle je tako snano povukao mleko iz boginjine dojke da je Hera od bola vrisnula i grubo ga odbacila.

19

Po nekima je Hermes odneo Herakla na Olimp i stavio na grudi usnule Here. Ona se brzo probudila, ali je malian ve podojio boansko mleko i postao besmrtan. Iz mleka koje je tada poteklo iz Herine dojke nastao je Mleni Put. Alkamena je brino uvala svoje sinove, ali je Hera i dalje smiljala kako da uniti Herakla. Jedne veeri, kada je deacima bilo osam ili devet meseci, Alkamena ih je povila u grimizne pelene i stavila u veliki Amfitrionov tit. Dok su roditelji spavali, Hera je u Amfitronov dom poslala dve ogromne zmije, koje su napale decu. Na vrisku preplaenog Ifikla roditelji su dotrali, ali je Herakle svojim ruicama uspeo da ubije obe nemani. Amfitrion se trudio da pribavi najbolje uitelje svojoj deci, ali Herkle nije trpeo prekore svojih vaspitaa. Jednom je planuo i ubio svog uitelja, pa ga je Amfitrion poslao da uva goveda na Kiteronu, gde je ostao do 18 godine. Herakle je na Kiteronu skromno iveo. Alkamena je nauila sina da spava na lavljoj koi, da se preko dana odrie kuvane hrane i da za veeru uzima samo kuvano meso i jemeni hleb. Mladi je dobio od Hermesa ma, od Apolona luk i strele, od Hefesta zlatan oklop, od Posejdona divne konje, a od Atene odeu. Toj opremi Herakle je dodao veliku batinu, koja e postati njegovo najmilije i najubojitije oruje. Dok je u samoi razmiljao o budunosti, pred njega su stupile dve visoke ene, Naslada i Vrlina. Prva mu je obeala dug i lep ivot pun uivanja, a druga mu je ukazala na muni put ka slavi. Herakle je izabrao put Vrline. U 18 godini Herakle je savladao Kiterenskog lava, koji je tamanio Amfitrionova i Testijeva goveda. Posle tog podviga, krenuo je Tebu. Na putu je susreo glasnike Orhomenskog kralja Ergina, koji su eleli da od Tebanaca naplate danak. Herakle je odsekao glasnicima noseve i ui, a zatim ih je tako unakaene vratio Erginu. Orhomenski kralj krenuo je tada sa vojskom na Tebu. Herakle je savladao neprijatelja i nametnuo je Minicima iz Orhomena danak, dva puta vei od onog koji su oni zahtevali od Tebanaca. U znak zahvlanosti za tu pomo, tebanski kralj Kreon dao je Heraklu ruku svoje erke Megare. Heraklu je Megara rodila osam sinova, koji su izginuli pod orujem. Kasnije se govori o troje, etvoro ili sedmoro Megarine dece, koje je junak u ludilu poubijao. Pripoveda se da je Hera elela da to pre stavi Herakla u Euristejevu slubu i da je zbog toga naredila Lisi da junaku pomuti razum. Dok je prinosio rtvu, Heraklu se priinilo da pred sobom vidi Euristeja i njegove sinove i zato je svoju roenu decu bacio u oganj ili ih je usmrtio strelama. Zbog poinjenog zloina, proteran je iz Tebe.

Najpe je otiao kralju Tespiju da ga oisti od greha, a zatim je stigao u Delfe i pitao proroite za savet gde da se nastani. Pitija mu je naloila da ode u Tirint i 12 godina slui kralja Euristeja. Prorekla mu je da e stei besmrtnost ako izvri 10 junakih dela. 1. Nemejski lav Euristej je naredio Heraklu da savlada Nemejskog lava, koji je pustoio zemlju. Tu neranjivu neman, porod Ortra i Ehidne, odnegovala je Hera i spustila je kod Nemeje. Lav je iveo u klancu izmeu Pleone i Nemeje, u peini sa dva ulaza. Herakle je pokuao da savlada lava strelama, a kad je primetio da je ivotinja neranjiva, on ju je batinom saterao u peinu. Zatvorio je jedan peinski otvor, a kroz drugi je uao i rukama zadavio zver. eleo je da se zaogrne lavljim krznom, ali ivotinju nije mogao da odere ni gvoem ni bilo kojim drugim oruem. Neko od bogova ga je posavetovao da kou skine pomou otrih kandi ubijene ivotinje. Kad je sa ubijenim lavom na ramenima stigao u Milenu, Euristej se uplaio i zabranio mu da svoje trofeje unosi u grad. Kau da se od tada Euristej pred svaki junakov povratak skrivao u velikoj bronzanoj posudi, zakopanoj u zemlju. Iz tog sigurnog zaklona on je svom glasniku, Pelopovom sinu Kopreju, slao naredbe o Heraklu.

20

2. Lernejska hidra Lernejska Hidra bila je porod Tifona i Ehidne, a odnegovala ju je Hera. To udovite sa vie glava od kojih je jedna bila besmrtna, ivelo je pod platanom kraj izvora Amimone. Svojim otrovnim dahom Hidra je unitavala sve rastinje i neprestano je ugroavala ivote ljudi i biljaka. Herakle je stigao u Lernu na koijama koje je vozio njegov bratanac Jolaj. Junak je najpre zapaljenim strelama isterao Hidru iz njenog zaklona, a zatim je batinom ili srpom pokuao da joj otkine glave. Hidra se obavila oko Heraklove noge. Kad god bi junak odsekao jednu od njenih glava, odmah bi iz njenog tela narastale dve nove. Hera je poslala Hidri u pomo ogromnog raka, koji je ugrizao Herakla za petu. Junak je shvatio da nemoe sam da savlada Hidru. Naloio je Jolaju da zapali oblinju umu i da vetrom sagoreva rane na telu udovita, kako bi spreio nicanje novih Hidrinih glava. Kad je odsekao i njenu besmrtnu glavu, on je taj trofej zakopao u zemlju, navalio na njega ogromnu stenu a zatim je svoje strele natpopio u ui ili krvi ubijene nemani. Herakle je stigao pred zidine Mikene kao pobednik, ali mu Eristej, zbog Jolajeve pomoi nije priznao to junako delo. 3. Erimantski vepar Strani vepar iveo je na planini Erimantu i pustoio Psofidu. Herakle je svojim povicima isterao zver iz estara, a zatim je progonio po dubokom snegu sve dok je nije iznurio. Tada je uhvatio ivog vepra, bacio ga na ramena i odneo u Mikenu. Za taj lov vezuje se Heraklov sukob sa Kentaurima. 4. Kerinejska kouta Euristej je naredio Heraklu da mu dovede Kerinejsku koutu. Ta zlatoroga kouta, koja se odlikovala izuzetnom brzinom, ivela je u Enoji. Herakle nije smeo ni da je rani ni da je ubije, jer je kouta bila posveena boginji Artemidi. On je godinu dana progonio koutu koja se sklonila u planine. Kad je pokuala da pree reku Ladon, polo mu je za rukom da je rani i savlada. Sa koutom na ramenima Herakle je krenuo kroz Arkadiju, ali su ga na putu presreli Artemida i Apolon i zamerili mu to je ranio njihovu svetu ivotinju. Tek kad je Herakle objasnio da je to uinio po Euristejevom nalogu, oni su mu oprostili to svetogre. 5. Stimfalidske ptice Ptice ljudoderi koje su ivele u movarnim umama nedaleko od grada Stimfala, u Arkadiji. Imale su kande od bronze, a njihova otra bronzana pera padala su na zemlju kao strele i sve ivo ubijala. Pomogla mu je Atena, koja mu je dala metalne egrtaljke, rad boga Hefesta. Zvuk egrtaljki isterao je ptice iz ume i Herakle ih je bez tekoa poubijao svojim strelama. 6. ienje staja elidskog kralja Augije Helijev sin Augija posedovao je velika krda goveda i mnotvo koza. ivotinje su svojin ubretom pokrile sve staje i okolnu zemlju, ime su prouzrokovale mnoge boletine. Herakle nije saoptio Augiji da dolazi po Euristejevom nalogu, ve mu je obeao da e za jedan dan oistiti svu neistou ako ga nagradi desetinom svoje stoke ili jednim delom kraljevstva. Kralj je prihvatio tu pogodbu jer je bio uveren da Herakle nee moi da oisti nagomilano ubre do Sunevog zalaska. Taj zadatak Herakle nije izvrio snagom svojih miia, ve mudrou: skrenuo je tok reka Alfeja i Peneja, a voda je sprala sa zemlje i iz staja svu neistou. Augije je odbio obeanu nagradu, jer je doznao da je Herakle taj posao izvrio za Euristeja. Herakle je za svedoka pozvao Augijinog sina Fileja, ali je kralj ostao pri svojoj odluci i ak je junaka proterao iz svoje zemlje. Euristej mu je priznao ovaj podvig, jer je bio obaveten da se junak pogaao sa Augijom oko nagrade. 7. Kritski bik Euristej mu je naloio da mu sa Krita dovede ivog Kritskog bika. To je bik na kome je Europa stigla na Krit ili Posejdonov bik, koga je zavolela Pasifaja. Herakle je savladao ivotinju i doveo je u Mikenu. Euristej je hteo da Kritskog bika posveti Heri, ali je ona odbila dar zato to je imao veze sa Heraklom. Bik je puten na slobodu i, poto je prokrstario Argolidom, preao je na Istam i zaustavio se na Maratonu. Kasnije ga ubija Tezej. 8. Diomedove kobile Euristej je naredio Heraklu da krene daleko na sever, u Trakiju, do ratobornih Bistonaca, i da mu dovede kobile kralja Diomeda. Te kobile hranile su se ljudskim mesom i bile su privezane gvozdenim lancima za bronzane jasle. Sa grupom drugova Herakle je stigao u Trakiju i, poto je savladao konjuare poveo je kobile ka moru, ali su ga tada Bistonci napali. U borbi je ubio kralja Diomeda i rasterao Bistonce. U meuvremenu kobile su rastrgle njegovog miljenika Abdera, te je u njegovu ast podigao Abderu. Doveo je Diomedove kobile Euristeju. 9. Hipolitin pojas Euristejeva ki Admeta poelela je pojas amazonske kraljice Hipolite. Heraklu je nareeno da ga donese. Sa drugovima, Herakle se ukrcao na lau.

21

Najpre je stigao na ostrvo Par, kojim su u to vreme vladali Minojevi sinovi Eurimedont, Hris, Nefalion i Filolaj. Kada su Minojevi sinovi ubili dvojicu Heraklovih pratilaca, junak ih je sve poubijao i, u zamenu za poginule drugove, poveo je sa sobom Androgejeve sinove Alkeja i Stenela. Herakle je sa Para doplovio u Miziju, gde ga je srdano primio Daskilov sin Lik. U to vreme Bebrici su napali Lika. Da bi se oduio za gostoprimstvo, Herakle je savladao Bebrike i ubio njihovog kralja Migdona. Posle toga doplovio je do zemlje Amazonki i usidrio lau na uu Termodonta, kod grada Temiskire. Hipolita je bila voljna da mu pokloni svoj pojas, ali je Hera u liku jedne Amazonke, saoptila Hipolitinim pratiljama da Herakle namerava da im otme kraljicu. Tada su Amazonke napale Herakla, a on je, uveren da je kraljica prekrila obeanje, ubio Hipolitu i prisvojio njen pojas. Drugi pripovedaju da su Amazonke neprijateljski doekale Herakla i da je on u borbi zarobio Melanipu, sestru kraljice Hipolite. Kao uslov za njeno osloboenje, Herakle je zahtevao kraljiin pojas. Hipolita je prihvatila pogodbu. Na putu za Grku, Herakle je svratio u Troadu, koju je pustoila kuga i strana morska neman. Da bi otklonio te nesree trojanski kralj Laomedont je svoju ker Hesionu ostavio na milost i nemilost morskom udovitu. Herakle se ponudio da oslobodi kraljevu ker, ali je zahtevao od Laomedonta da mu za uzvrat pokloni svoje konje. Kralj je sklopio pogodbu sa junakom, ali kada je Herakle oslobodio Hesionu, odbio je da mu preda obeanu nagradu. Praznih ruku Herakle je odplovio dalje, ali se zakleo da e osvojiti Troju i kazniti Laomedonta. Herakle je iz Troade stigao do Ena, na trakoj obali, gde ga je srdano doekao Poltij. Pred odlazak, bio je prinuen da ubije drskog Poltijevog brata Sarpedona. Put ga je dalje doveo na Tas, gde je proterao Traane i vladavinu ostrvom poverio Androgejevim sinovima. Kod Torone, sukobio se sa Protejevim sinovima Poligonom i Telegonom, koje je pobedio u rvanju, a zatim poubijao. Posle toga stigao je u Mikenu i predao Euristeju pojas. 10. Gerionova goveda Herakle je trebalo da dovede Gerionova goveda u Mikenu. Hrisaorov sin Gerion imao je velika krda goveda, koja je na ostrvu Euritiji, na krajnjem zapadu, uvao Eurition i dvoglavi pas Ortar. Herakle je preao celu Evropu. Kada je doao do Libije, kod Tartesa je podigao dva stuba, jedan u Evropi, a drugi u Africi (stene Gibraltara i Seute). Da bi ublaio egu koja ga je u Libiji muila, on je u besu odapeo strelu na boga sunca Helija. Da bi ga umirio, Helije mu je dao veliki zlatan pehar, Sunevu barku, da se preveze preko Okeana. Kad je u Sunevom peharu krenuo ka ostrvu Eritiji, Okean je podigao velike talase, ali ga je junak svojim strelama prinudio da umiri more. im je stigao na ostrvo, Herakle se popeo na planinu Abant, gde ga je spazio Gerionov pas Ortar. Junak je batinom savladao dvoglavog psa, a zatim je ubio i uvara goveda Euritiona. Poto je sakupio Gerionova goveda, Herakle ih je poterao prema obali. U meuvremenu je Menetije, koji je u blizini napasao Hadovu stoku, obavestio Geriona o otmici goveda. Gerion je sustigao Herakla na reci Antemu, ali je junak, u estokoj borbi, prostrelio sva tri Gerionova tela (troglavi din sa tri trupa spojena u struku i est ruku). Savladavi diva, Herakle se sa govedima ukrcao u Sunev pehar i doplovio do Tartesa, gde je Heliju vratio barku. Odatle je sa govedima krenuo preko Abderije (juna panija) i stigao u Liguriju. Tu su ga napali Posejdonovi sinovi Alebion i Derkin, ali je Herakle obojicu ubio. Herakle je iz Ligurije preao u Etruriju i na Italskom tlu susreo se sa Euandrom i sukobio se sa Kakom. Kod Regija, jedan bik se odvojio i preao na Siciliju. Herakle je poao za njim i naao ga je meu govedima kralja Erika. Kad je zatraio bika od kralja, Erik je zahtevgao da najpre oprobaju snage u rvanju. Poto je savladao i ubio Erika, Herakle je uzeo odbeglog bika i preao na obale Jonskog mora. Hera je tada poslala na goveda obade. Pomahnitale od njihovih uboda. Krave su se razbeale na sve strane. Herakle je s mukom sakupio goveda po trakim planinama. On ih je od Helesponta doveo do Strimona, gde je morao da baci ogromne stene u reku kako bi nainio gaz za stoku. Tako je tu reku Herakle uinio neplovnom. Kad je Gerionova goveda predao Euristeju, on ih je posvetio Heri. Prvih deset zadataka Herakle je izvrio za 8 godina i 1 mesec. Poto Euristej nije hteo da mu prizna drugo i peto delo (ubistvo Lernejske Hidre i ienje Audijinih staja), on mu je naloio da izvri jo 2 zadatka:

22

1. Zlatne jabuke iz vrta Hesperida Euristej je naloio Heraklu da mu donese zlatne jabuke iz vrta Hesperida. Zlatnu jabuku Gea je poklonila kao svadbeni dar Heri i Zevsu. Hera je jabuku zasadila u vrtu bogova, daleko na zapadu ili u zemlji Hiperborejaca. Jabuku su uvali besmrtni stoglavi zmaj, pored Tifona i Ehidne, i Hesperide nimfe sutona. Herakle nije mogao da nae put do zemlje Hesperida. Odluio je da krene na sever. U Makedoniji, na obalama Ehedora, susreo je Arejevog sina Kikna, koga je u dvoboju ubio. Poto je peice preao Iliriju, doao je do reke Eridana i tu je susreo rene ninfe, Zevsove i Temidine kerke. One su mu savetovale da iznenadi na spavanju boga mora Nereja i da ga primora da mu pokae put. Herakle je posluao ovaj savet, vezao Nereja i osobodio ga tek kad mu je ovaj rekao gde se nalazi vrt Hesperida. Junaku je preostalo da prevali dug put. Od Eridana preao je u Libiju i, poto je tu sav