Београд, новембар 2015.

Семинарски рад

КРУЖНИ ТРЕНИНГ И СИСТЕМ СТАНИЦА

У НАСТАВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

Савремени токови у настави физичког васпитања

Професор:

Проф.др Драган Мартиновић

Студенти:

Јелена Драганов

Ксенија Митровић

Снежана Недић

Марина Пантић

САДРЖАЈ

УВОД ............................................................................................................................. 3

1. ОРГАНИЗАЦИОНО-МЕТОДИЧКЕ ФОРМЕ РАДА ..................................... 4

2. КРУЖНИ ТРЕНИНГ .......................................................................................... 5

3. РАД НА СТАНИЦАМА .................................................................................... 7

ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................ 11

ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................ 12

ПРИЛОЗИ .................................................................................................................... 13

1.1. Модел кружног тренинга за развијање снаге ............................................. 13

1.2. Модел рада на станицама (гимнастика) ..................................................... 16

3

УВОД

Настава Физичког васпитања је посебна врста васпитно-образовног рада у

школи. Изискује посебне облике рада и одличну припремљеност наставника, свака од

етапа часа мора бити добро осмишљена и за циљ има да се успешно реализују задаци

часа. Задаци и циљ часа се остварују у Основној фази часа, док Уводна и Припремна

фаза имају задатак да мобилишу и припеме ученике за рад у Основној фази часа. Током

Уводне и Припремне фазе сви ученици су активни и мало је времена у којем мирују,

док у Основној фази наилазимо на дужи временски период током којег су ученици

неактивни. Облике рада у Основној фази можемо поделити на:

фронтални;

групни и

индивидуални рад.

Вишњић и Мартиновић (2005) истичу да је:

Фронтални рад је облик наставе у коме учитељ-

наставник истовремено обучава све ученике, његов рад прате

сви ученици, односно под непосредним вођством наставника

заједнички раде са истим задацима.

Групни облик рада је облик у коме ученици једног

разреда, подељени у врсте или групе (одељења), самостално

извршавају одређене задатке.

Индивидуални рад је када сваки ученик сам за себе, не

сарађујући са другим ученицима у току рада, извршава задату

теловежбану активност.1

Из овога можемо закључити да је најпрактичнији и на часовима најприсутнији

групни облик рада.

Према Вишњићу и Мартиновићу (2005) „суштинско обележје групног рада на

часу физичког васпитања је: наизменичност у извршавању моторичког задатка од

стране ученика одређене групе“2 такође истичу да „у групном раду је присутан

систематизован систем операција, што је друго битно обележје групног рада“.3

1 Вишњић, Д.; Мартиновић, Д. (2005) Методика физичког васпитања. Београд: БИГЗ, стр. 363;

2 Исто, стр. 363;

3 Исто, стр. 364;

4

1. ОРГАНИЗАЦИОНО-МЕТОДИЧКЕ ФОРМЕ РАДА

Као што смо већ истакли наставни облици рада могу бити фронтални, групни и

индивидуални. Ми ћемо се овде усресредити на групни облик рада. Вишњић и

Мартиновић (2005) су описали следеће огранизационе моделе за групни рад у Основној

фази часа:

„Почетак“;

„Допунска вежба“

Рад са (на) станицама;

Полигон;

Кружни тренинг;

Рад свих ученика истовремено;

„Талас“ – паралелни рад;

Паралелно одељенски облик рада;

Паралелно-изменички облик рада;

Рад у паровима;

Рад у тројкама и

Раду четворкама.

У даљем тексту ћемо издвојити битне карактеристике кружног тренинга и рада

на станицама.

5

2. КРУЖНИ ТРЕНИНГ

Кружни тренинг представља групни облик рада где је више једноставних вежби

међусебно повезано у систем који има за циљ да побољша спобоности ученика.

Кружни тренинг је вид интервалног начина рада,

најчешће састављен од једноставних вежби повезаних у

систем, који својим ефектом утиче на побољшање снаге и

других функционалних способности ученика или спортиста.4

Карактеристике кружног тренинга које истичу Вишњић и Мартиновић (2005) су:

могућност индивидуализације (у кружном тренинг је једно од основних

обележја индивидуална норма оптерећења);

од свих ... организационо-методичких форми рада, суштинска обележја

метода има кружни тренинг и

код њега су јасно дефинисани дозирање оптерећења, садржаји вежбања и

контролисање резултата вежбања.

Кружни тренинг се не спроводи током читаве Основне фазе часа, већ у

ограниченом временском интервалу и најчешће има за циљ да побољша физичку

кондицију актера, тј. ученика, а пре свега њихову снагу, издржљивост и брзину. Вежбе

не морују нужно бити распорећене у кругу, али се мора поштовати редослед по коме се

вежбе изводе. Морамо обратити пажњу да су све вежбе које се изводе у кружном

тренингу већ познате ученицима, да су тим вежбама обухваћене све основне мишићне

групе. У планирању кружног тренинига морамо обратити пажњу да се смењују једна за

другом тежа и лакша вежба, као и да вежбе које „погађају“ исте мишићне групе не буду

једна до друге. Морамо водити рачуна и о оптерећењу при њиховом извођењу.

Различите варијанте вежби имају различити степен оптерећења.

Вежбе могу бити постављење слично као код полигона, док број вежби може

бити различит, мали круг чини 4 до 8 вежби, до велики круг 10 до 12.

Кружним тренингом се обезбеђује висок ниво активности ученика на часу

физичког васпитања, јер у зависности од нивоа физичких способности ученика трајање

једне вежбе је од 15 до 30 секунди, док паузе између серија трају од 20 до 30 секунди.

Током паузе ученици пасивно одмарају, раде вежбе опуштања или ходају до следећег

радног места. Пре примене кружног тренинга на часовима Физичког васпитања

потребно је тестирати ниво физичке припремљености ученика.

4 Исто, стр. 387;

6

Организација и припрема кружног тренинга није нимало лака и једноставна. Да

би смо успешно осмислили и спровели овакав модел рада потребно је да знамо

„развојне карактеристике и могућности ученика, физиолошке законитости вежбања и

законитости методике спортског тренинга како би кружни тренинг био примерен

ученицима“.5

Вишњић и Мартиновић (2005) истичу да је неопходно да наставник зна:6

кружни тренинг је тренирање, а не тестирање, не изводи се у виду

такмичења или упоређивања;

немогуће је стандаризовати вежбовне активности. Вежбач према својим

могућностима изводи вежбу, вежбачи се не упоређују између себе;

код млађих (ученика) се строго води рачуна о правилности извођења

вежби. Вежбе изводити пуном амплитудом. Неке вежбе у појединим

фазама покрета захтевају максималан напор. Наставник сарађује са

ученицима и технички их оспособњава за сваку вежбу и

ученик се орјентише ка сопственом напретку, не такмичи се са другим

ученицима.

Да би се добили жељени ефекти вежбања потребно је да се један исти круг

вежби понавља на најмање 5-6 часова.

5 Исто, стр. 390;

6 Исто, стр 390;

7

3. РАД НА СТАНИЦАМА

Рад на станицама је групни облик рада који на први поглед подсећа на кружни

тренинг. Под појмом станица подразумевамо место на коме се извршава неки задатак.

Према Вишњићу и Мартиновићу (2005) „станица је радно место, део

вежбалишта на коме истовремено или наизменично извршава, одређени моторички

задатак“. Групе ученика које вежбају на станици броје до 5 чланова, а бро места је већи

него у уобичајеној подели ученика на групе.

Вишњић и Мартиновић истичу као карактеристике оваквог облика рада:7

- преовлађују вежбе из програма спортско-техничког образовања

(атлетика, гимнастика, спортске игре);

- у вежбању је нагласак на квалитету извођења покрета – вежби;

- задржавање на радном месту појединца или групе није ограничен;

- ученици по обављеном вежбању на јадном месту сами одлазе на

следеће и

- оптерећење у вежбању чине да га ученици не доживљавају као

формалност већ као знатни телесни напор.

Број страница није стриктно одређен и најчешће се креће од 6 до 12. Станице

могу бити распоређене у облику круга, правоугаоника или квадрата. Кружни облик је

најпрактичнији када је број станица већи, 10 до 12 станица.

Илустрација 1.Кинограм кружног распореда вежби и начин кретања ученика

Правоугаони и квадратни облици распореда су најпрактичнији када је број

станица мањи, 6 до 8 вежби.

7 Исто, стр. 372;

8

Илустрација 2. Правоугаони распоред вежби

Илустрација 3. Квадратни распоред вежби

Број станица зависи од броја ученика, услова за извођење наставе, као и

способности ученика и задатака који желимо да реализујемо вежбањем. Као и код

кружног тренинга, задатак оваквог облика рада је да смањи период током којег су

ученици неактивни.

Реквизите је најбоље поставити пре почетка часа, како не би трошили време у

Основној фази часа, а станице видно обележити бројевима. Вежбе које се користе у

раду са станицама морају бити познате ученицима, те нема потребе да вршимо

демонстрацију. Како се ради о већ наученим кретањима, ученици се труде да их изведу

што тачније, лепше и са више понављања. Потребно је да наставник распореди ученике

по радним местима.

Број понављања одређене вежбе зависи од више фактора:

броја ученика на станици;

времена предвиђеног на станици за вежбање и

дужине трајања вежбе која се изводи.

Исти фактори одређују и дужину пузе између вежби.

9

Вишњић и Мартиновић (2005) су поделу организације станичног рада извршили

на следећи начин:8

систем станица у коме свака станица има једно радно место;

систем станица у коме свака станица има два радно место;

систем станица са различитим бројем радних места и једнаким временом

трајања вежбања;

систем станичних кругова, где се под кругом подразумева извођење истог

задатка у низу на истој или различитим стазама и

систем великог станичног круга.

Низови вежби се формирају на основу механичке

истородности, што је посебно препоручљиво код утврђивања

и усавршавања одређених моторичких форми, код којих још

није завршена фаза стабилизације.9

Овај облик рада омогућава индивидуални приступ настави за ученике који

слабије или натпросечно напредују и потребно је да њима дамо посебне задатке.

Лакша верзија вежбе служи да слабији ученик учествује у настави, а

талентованом ученику тежи задатак омогућава даље напредовање.

Рад са станицама се примењује на часовима понављања, увежбавања и

комбинованим часовима телесног вежбања и то искључиво у првом делу Основне фазе.

Организација овог облика зависи од материјално-техничких услова за рад. Потребна је

одлична организација како би се омогућио несметан рад свих ученика и у потпуности

успунили циљ и задаци часа. Потребно је да одредимо време задржавања на

појединачној станици, а оно се одређује тако што се од укупног броја времена

предвиђеног за вежбање на станицама одузме време потребно за промене места и све то

подели са бројем станица.

Вишњић и Мартиновић (2005) истичу да је „у раду са станицама нагласак је на

тачном и техничко правилном извођењу вежи“.10

Такође наглашавају:

Већа запосленост ученика позитивно утиче на њихово

понашање. Енергија се усмерава на решавање проблема у

вежбању. Већи напори изазивају позитивне реакције ученика.

Рад са станицама захтева изузетну пажњу и концентрацију

ученика при вежбању.

8 Исто, стр. 373;

9 Исто, стр. 375;

10 Исто, стр. 376;

10

Због активности ученика станични рад може ученицима да буде веома

занимљив, али морамо водити рачуна да непрестана примена ове организационо-

методичке форме рада може да изазове монотонију. У том случају морамо да

променимо овај облик рада уколико приметимо да су ученици презасићени.

11

ЗАКЉУЧАК

Кружни тренинг и рад са станицама су облици групног рада који се искључиво

користе у првом делу основне фазе на часовима Физичког васпитања. Оба облика имају

за циљ да смање период током којег су ученици неактивни. При планирању часа у

којем желимо да користимо један од ових облика, морамо обратити посебну пажњу на

избор вежби, јер оне морају бити већ познате ученицима и добро познат начин њиховог

извођења, јер у супротном би губили време на демонстрирање начина извођења нових

вежби. Код кружног тренинга бирамо једноставне вежбе које имају за циљ побизања

форме ученика. Под тим мислимо на јачање физичких карактеристика ученика, пре

свега снаге, издрживости и брзине. Када је реч о раду на станицама, користимо вежбе

из програма спортско-техничког образовања а пре свега атлетике, гимнастике и

спортских игара.

Обе форме рада могу имати 6-12 радних места које могу бити распоређени у

облику круга, правоугаоника, квадрата или слободној форми (уколико распоред справа

у сали то захтева). Врло је важно да радна места буду јасно обележена и да се прати

линија кретања. Морамо поштовати и време задржавања на радном месту како би сви

ученици подједнако вежбали на одређеним радним местима. Током употребе ових

облика морамо нагласити ученицима да то није такмичење, већ увежбавање те сви

морају да обрате пажњу на правилно извођење вежби.

12

ЛИТЕРАТУРА

1. Вишњић, др Драгољуб и Мартиновић, др Драган, Методика физичког

васпитања, БИГЗ, Београд 2005;

2. Еко, Умберто, Како се пише дипломски рад, Научна књига-Алфа, Београд,

2000;

3. Пешикан, Митар, Јерковић, Јован и Пижурица, Мато: Правопис српског

језика: школско издање, шесто издање, Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд, 2006;

13

ПРИЛОЗИ

1.1. Модел кружног тренинга за развијање снаге

Распоред вежби:

Згибови на вратилу

Искорак у страну

Трбушњаци

Гуштеров лет

14

Склекови

Вежба за јеачање леђних мишића

Чучњеви

Веслање

Скип у упору

Пропадање

Перорез

15

Искорак (напред)

16

1.2. Модел рада на станицама (гимнастика)

Распоред вежби:

Вага

Колут унапред

Став о шакама

Колут уназад

17

Свећа

Мост