8/6/2019 Kriza Grčke Ekonomije

http://slidepdf.com/reader/full/kriza-grcke-ekonomije 1/1

Topli vetar

s Mediterana

Zapljuskivani talasima zabrinjavajućih špekulacija o budućnosti evra i Eurozone, govorguvernera Grčke banke nas je uveo u ohrabrujuću, mirniju luku, zasnovanu na autoritetui činjenicama.

Guverner Grčke banke, Jorgos

Provopulos je, 21. juna, 2010.

godine, otvorio Konferenciju

“Finansijska i ekonomska kriza”,

koju je organizovala Naučna asocijacija fon-

dacije Onazis, podsetivši prisutne na osniva-

ča fondacije, Aristotela Onazisa, kreativnog

mislioca i lantropa, koji je kao izbeglica sti-

gao u Grčku ranih 1920-tih godina i vrednimradom i mudrim odlukama, postao preduzet-

nik poznat širom sveta.

U nastavku izlaganja je naglasio da želi da

se osvrne na korene krize u Grčkoj, koja se

našla u epicentru evropske krize, ali i na lek-

cije kroz koje je prošla evropska jedinstvena

valuta, evro.

Koreni

Jorgos Provopulos je na početku prezentacije

napomenuo da je potrebno da se osvrne godi-

nu dana u nazad, da bi sa određene perspek-

tive predstavio sadašnju situaciju, sećajući se

da su se u to vreme, širom Evrope, održavale

konferencije i proslavljale desetogodišnjicu

evra, i da su tada, akademski ekonomski kru-govi u svojim izveštajima postavljali evro rame

uz rame sa US dolarom kao vodeću međuna-

rodnu valutu, a da smo danas suočeni, posle

samo godinu dana, sa ogromnom razlikom.

Da bi odgovorio na pitanja kako smo tako

brzo stigli dovde i kako je Grčka, zemlja sa

učešćem od samo 2,5% u ukupnom društve-

nom proizvodu Eurozone, tako snažno polju -

ljala fondove evropske valute, Jorgos Provo-

pulos je istakao potrebu da ponovi osnovna

načela na kojim je zasnovana monetarna

politika u Evropi i podsetio: “Zvaničan datum

osnivanja Eurozone je 1. januar, 1999. godi-

ne, kada su prvi put u istoriji, suverene drža-

ve – njih jedanaest u to vreme – samovoljno,

bez ijednog elementa prinude, odbacile svojenacionalne valute u korist zajedničke valute,

evra, i predale suverenitet vođenja monetar-

ne politike novoosnovanoj, nadnacionalnoj

instituciji, Evropskoj centralnoj banci (Euro-

pean Central Bank – ECB)

Evro je, s jedne strane, donosio toliko pred-

nosti, dok je s druge strane, postojala i cena

za članstvo u Eurozoni. Pristupanjem Euro-

zoni, država članica se odriče potencijalnih

mera za upravljanje svojom ekonomskom

politikom u slučaju nepredviđenih ekonom-

skih tokova. Prvo, gubi pravo da uređuje do-

maću monetarnu politiku, i drugo, gubi pravo

da menja nominalni kurs. Da bi kompenzirala

gubitak ove dve značajne mere za rešavanje

ekonomskih nestabilnosti, država članica

treba da sprovede, sledeće mere:

• da održava niske skalne troškove, što

ostavlja mogućnost da se skalnom politi-

kom regulišu eventualne domaće nestabil-nosti i

• da uspostavi eksibilno radno i produktno

tržište i održava konkurentnost.

Ove mere je guverner Grčke banke istakao

kao veoma značajne i posebno važne u Euro-

zoni, gde za razliku od Sjedinjenih Država, ne

postoji centralni skalni autoritet, koji redistri-

bucijom skalnih resursa ublažava efekte re-

gionalnih asimetričnosti i unutar koje je, zbog

kulturnih i jezičkih razlika evropskih zemalja,

radna snaga manje mobilna nego što je to

slučaj u regionima Sjedinjenih Država.

Grčka ekonomija u perioduod 2001. do 2009. godine

Gospodin Provopulos je naveo, da je ulazak

u Eurozonu, Grčkoj obezbedio napredno i

stabilno okruženje, u kojem je ECB bila i

 jeste čuvar monetarne stabilnosti, te da su

ove promene bile krucijalne za dobrobit dr-

žave koja je imala dugoročni decit budžeta i

dvocifrenu stopu inacije od počeka 1980-tih

do sredine 1990-tih.

U nastavku izlaganja je naveo da je spolja,

grčka ekonomija ušla u novu eru obeležena

značajnim ekonomskim rastom i niskom in-

acijom, ali da su se ispod površine nastavili

određeni dugoročni problemi:

• Fiskalna politika je bila produktivna u

periodu između 2001. i 2009. godine sa

decitom koji nije prelazio, Dogovorom o

stabilnosti, limitiranih 3%;

• Stopa inacije je u Grčkoj tokom 2001. do2009. godine znatno snižena, ali je i dalje,

po standardima Eurozone, bila relativno

visoka, odnosno, 1% viša nego u ostatku

Eurozone. Prilagođavajući se promenama,

rasli su zajmovi, takođe u većoj meri nego

u ostatku Eurozone.

• Uz obe mere, cene i zajmove, konkurentnost

 je opadala, da bi u periodu od 2001. do

2009. godine, opala za skoro 20%, a jedini-

ca troškova rada za preko 25%.

• Usled ovih razlika, 2001. godine, tekući

decit je dostigao 7%, a u 2007. i 2008.

godini porastao je na 14,5% od ukupnog

društvenog proizvoda.

Kriza grčke ekonomije

Napomenuvši da je sadašnja nansijska

kriza, eruptivnim kolapsom US tržišta stam-

benog kreditiranja u avgustu, 2007. godine,

ušla u treću fazu krize, koja je sa nasleđem

Lehman`s Brothers-a eskalirala trinaest me-seci kasnije, te da je, i pored toga, u prve

dve godine globalne nansijske krize grčka

ekonomija ostala relativno nepovređena, i da

 je bilo malo, skoro nikakvih upozorenja da će

grčka ekonomija postati predmet špekulant-

ske pažnje, Jorgos Provopulos je nastavio:

„Razlika između grčkih i nemačkih državnih

obveznica, ključnog indikatora kreditnog

tržišta, oscilirala je oko 130 poena u periodu

od avgusta do oktobra 2009. godine, da bi

se početkom godine ova razlika povećala na

preko 300 poena.

Ovo povećanje se pojavilo uprkos činjenici

da smo očekivali skalni decit manji od

4%, na osnovu čega je bilo izvesno da će se

stanje do kraja godine popraviti. Međutim, u

 jesen 2009. godine, došlo je do razvoja dve

pojave čije je kombinovano delovanje naru-

šilo relativno mirno nansijsko tržište grčke

ekonomije.

Prvo, u oktobru, novoizabrana grčka vlada

 je objavila da će skalni decit biti 12,7%,

što je više od duplo u odnosu na očekivanja

prethodne vlade, šta više, posle revizije,

objavljeno je da decit iznosi 13,6% od uku-

pnog društvenog proizvoda.

Drugo, odmah zatim, u novembru, 2009. go-

dine, konglomerat Dubai World u vlasništvu

vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, zatražio

 je od kreditora šestomesečno odlaganje ro-

kova za otplatu kredita. Ova vest je uzdrmala

nansijsko tržište širom sveta i poljuljala

uverenje da članstvo u Eurozoni obezbeđuje

neprobojnu sigurnosnu barijeru, a s obziromna brzo i oštro pogoršavanje ekonomske

neravnoteže u Grčkoj, pažnja analitičara i

agencija usmerena ka našoj ekonomiji punila

 je naslove svetskih medija.

Dozvolite mi da kažem i nekoliko reči o situ -

aciji grčkog duga, s obzirom da neki tržišni

analitičari smatraju da Grčka neće uspeti da

izmiri dugovanja, jer nis

 ju činjenicu da je u poz

društveni proizvod klju

čuje rast realnog dohotbinacija faktora koji čin

to su: skalna disciplin

privatizacija i mere za p

administracije – će pov

njiti javni sektor, smanji

stopa i podstaći konku

rast. Za uzvrat, viši eko

staći i štednju, i tako p

sticije i razvojne potenc

da neće biti vidljivi odm

revitalizovati Grčku eko

Zaključak

Na kraju izlaganja, guve

Jorgos Provopulos je za

ima kapacitete da svoji

ogromne prednosti, ali

sprovođenje skalne po

uslova za otvoreno, ek

ujedno i ključni zadaci v

da bi se osigurao

Dogovor o razvoju i sta

gova uloga ključnog stu

potvrđuje i paket podrš

grčke vlade, Evropske

koji sadrži detaljan plan

skalne neravnoteže i u

reformi.

Jorgos Provopulos je p

razvojni potencijal Grčk

da će se sadašnja kriza

zator, koji će ojačati ek

Grčku kao konkurentnu

cu Eurozone, kao i da čmo još dugo čekati na n

vo govoriti o jakoj pozic

međunarodne valute, n

ma zahvalio na pažnji.

000 | jul/avgust 2010.

Tržište valuta

Piše: Tatjana Kalezić

Reof

 jul/avg

 „M 

išljenja analitičara,

 postoji mogućnost slom

će objasniti guverner G

Provopulos, „su neosno

iako smo, zbog naglog p

u odnosu na dolar, oček

zameniti dolar kao vod

sada, ostavili po strani.