Tema:

Kretanje i relativni značaj u bruto društvenom proizvodu Republike Srbije

Primanja i zaduženja i MMFa budžeta Republike

Kandidat:

Milačić Marko

Sadržaj

UVOD 3

1. BUDŽET 4

1.1. POJAM BUDŽETA I FUNKCIJE 41.2. BUDŽETSKA NAČELA 61.3. BUDŽETSKI SISTEM SRBIJE 7

2. MEDJUNARODNI MONETARNI FOND I PRIMANJA I ZADUŽIVANJA SRBIJE8

3. KRETANJE I RELATIVNI ZNAČAJ PROMENA NA BRUTO DRUŠTVENI PROIZVOD13

ZAKLJUČAK 15

LITERATURA 16

2

Uvod

Instrumenti ekonomske politike koje savremene države primenjuju zasnovane su uglavnom na politici javnih prihoda i politici javnih rashoda u skladu sa osnovnim tendencijama u razvoju privrede. Tako budžet i budžetska politika postaju gotovo osnovni instrumenti ekonomske a posebno stabilizacione ekonomske politike, a u tom smislu budžet danas predstavlja najsnažniji instrument razvojne i tekuće ekonomske politike.

Budžetski sistem Srbije, pa i Crne Gore, menjao se i razvijao u skladu sa promenama koje su vršene na nivou Jugoslavije. Sistem finansiranja opštih i zajedničkih potreba koji je bio u primeni do 1992. godine. bio je izuzetno decentralizovan i komplikovan. Novim Ustavom Republike izvršena je odgovarajuća centralizacija državnih funkcija na nivou Republike.

U ovom radu biće reči o budžetu Republike Srbije, primanjima i zaduženjima budžeta od Medjunarodnog Monetarnog fonda, kao i uticaj ovih kretanja na Bruto drustveni proizvod Republike Srbije.

Rad se sastoji iz tri celine. U prvom delu rada, biće reči o samom pojmu budžeta, njegovim funkcijama, budžetskoj proceduri, kao i o samom budžetskom sistemu Republike Srbije.

U drugom delu rada će biti reči o primanjima i zaduženjima budžeta, i o Medjunarodnom monetarnom fondu.

Treći deo će biti orijentisan na uticaj kretanja i relativni značaj promena koje nastaju primanjima i zaduživanjima budžeta na bruto društveni proizvod Republike.

3

1. Budžet

1.1. Pojam budžeta i funkcije

Budžet se najčešće definiše kao šema prihoda i rashoda neke države za planirano vremensko razdoblje, odnosno za jednu budžetsku godinu. Budžet je u stvari pravni akt koje parlament ili skupština, kao najviše zakonodavno telo u državi donosi a u kome se za godinu dana detaljno predvidjaju svi javni prihodi i svi javni rashodi, a zatim se prikazuju i namenski rasporedjuju po tačno unapred utrvdjenoj budžetskoj strukturi.

Struktura državnog budžeta je najčešće odredjena društveno-ekonomskim i političkim odnosima u zemlji, odnosno prvenstveno zavisi od ustrojstva privrede.

Osnovne karakteristike budžeta su:1

budžet je pravni akt od posebne važnosti koji se donosi po posebnoj proceduri; budžet je finansijski instrument i donosi se ta vremenski period od godinu dana; budžet je sistematski prikaz ili plan prihoda i rashoda države za jednu godinu, kako bi se

ostvarilo finansiranje javnih funkcija i obezbedila potrošnja države, u skladu sa ekonomskom politikom i njenim ekonomskim mogućnostima;

budžet se donosi unapred, pre početka budžetske godine; budžet obavezno odobrava (usvaja) najviše predstavničko telo države; u budžetu svi javni prihodi i javni rashodi detaljno su predvidjeni kako po vrsti tako i po

nameni. U budžetu se obavezno predvidjaju izvori, pojedinih prihoda; budžet sadrži i finansijski zakon, koji se odnosi na izvršenje budžeta; visina i struktura prihoda i rashoda budžeta moraju biti potpuno usaglašene i dinamički

rasporedjeni, i to tako da osiguravaju kontinuitet finansiranja javnih potreba.

Budžet, zbog svojih funkcija dobija veliki značaj u savremenoj privredi. Kroz njega se vrži preraspodela i trošenje velikog dela nacionalnog dohotka i na taj način država preuzima brojne, često i odlučujuće, akcije u razvoju privrede. Pretpostavlja se da u gotovo svim savremenim državama javni rashodi učestvuju sa preko 40% nacionalnog dohotka. Država koja prisvaja i neposredno usmerava različite oblike potrošnje 35% ili više nacionalnog dohotka, razumljivo postaje glavni faktor u razvoju nacionalne ekonomije.

1 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., 2004., „Javne Finansije“, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, str. 161.

4

Budžet u modernoj državi vrši tri osnovne funkcije:2

1. Ekonomsku funkciju;2. Političku funkciju;3. Prravnu funkciju.

Osnovna funkcija budžeta je svakako njegova ekonomska funkcija u razvoju privrede. Ona se sastoji u preciznom i jasnom predvidjanju i utvrdjivanju javnih rashoda i izvora javnih prihoda, kojima će se ti rashodi pokriti. Savremena država, kroz budžetsku politiku snažno deluje na sve oblike potrošnje, kao i na obim i strukturu ukupne potrošnje. Preraspodelom nacionalnog dohotka kroz budžet, država manje ili više deluje na proizvodnju, proizvodno ulaganje kapitala i na investicije. Pored toga značajna je i funkcija budžeta u stabilizaciji privrede, u alokaciji proizvodnih faktora i sl.

Politička funkcija budžeta proizilazi iz toga da budžet, njegov obim i njegova struktura, prevashodno zavise od društveno-političkog uredjenja zemlje. U tom smislu, predlaganje i donošenje budžeta, odobravanje i usvajanje od strane prestavničkog organa vlasti, kontrola potrošnje vlasti kroz završni račun budžeta, podrazumevaju čitav niz političkih odnosa, koje prezentuju najviši predstavnički i izvršni organ vlasti. Zapravo, kroz budžet se oslikava politička organizacija vlasti i političkog uredjenja zemlje.

Budžet ima pravnu funkciju. Celokupna problematika budžeta regulisana je pravom (područje budžetskog prava) i sadržana je u Zakonu o budžetu ili u Zakonu o državnom računovodstvu. Na taj način posebno je istaknut značaj budžeta u savremenoj državi. Budžet posebno visina i struktura javnih rashoda obavezan je za izvršnu vlast, koja ga ne može menjati bez odobrenja parlamenta. Pravna funkcija budžeta sadrži u sebi i kontrolnu funkciju parlamenta u vezi sa realizacijom budžeta. Time se istovemeno, sagledava i zakonitost u korišćenju sredstava iz budžeta.

1.2. Budžetska načela

2 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., 2004., „Javne Finansije“, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, str. 162.

5

Budžetska načela predstavljaju pretpostavku uspešne budžetske politike. Zato je budžetski sistem utemeljen na odredjenim budžetskim načelima, odnosno principima. Samo uz dosledno uvažavanje budžetskih načela, mogu se uspešno ostvariti funkcija budžeta (ekonomska, politička i pravna). U modernim finansijama i budžetskoj politici prihvaćena su sledeća budžetska načela:3

1. Načelo javnosti budžeta. Ovo načelo podrazumeva da su svi postupci, od predlaganja, preko procedure odobravanja i svajanja pa do donošenja budžeta javni. U celini budžet kao institucija je javan. Objavljen je u posebnoj publikaciji. Isto tako, javnost mora biti obaveštena o izveštavanju i kontroli izvršavanja budžeta.

2. Načelo o veličini budžeta. Savremena teorija odbacuje rigidne stavove o minimumu budžeta, odnosno o minimumu javnih prihoda i rashoda. Prema njoj, budžet treba da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za pokriće privredi, u funkciji opšteg razvoja privrede zemlje.

3. Načelo pokrića budžetskih rashoda. U savremenoj ekonomskoj teoriji ovo načelo podrazumeva pokriće javnih rashoda ne samo porezima kao redovnim izvorima javnih sredstava, na čemu je posebno insistirala klasična teorija budžeta, već i primenom javnih zajmova. Na taj način se ovo načelo uključuje u temelje tekuće aktivne anticiklične politike.

4. Načelo budžetskog pluralizma, zapravo, znači napuštanje klasičnog načela budžetskog načela i uvodjenje više paralelnih budžeta, što je posledica sve većeg i razvijenijeg državnog intevencionalizma u privredi u procesu savladavanja brojnih i velikih ekonomskih i socijalnih protivrečnosti prisutnih u savremenim privredama (uključivanje budžeta u vodjenje anticiklične politike, uticaj budžeta na ponašanje investicija, zaposlenosti, cena i sl.).

5. Načelo potpunosti budžeta znači da se svi prihodi i rashodi u budžetu nužno moraju prikazivati u bruto iznosima, bez prebijanja iznosa, prikrivanja, smanjivanja i sl. To je posebno važno sa aspekta preglednosti budžeta i njegove kontrole.

6. Načelo budžetske klasifikacije pretpostavlja da svi prihodi i svi rashodi predvidjeni u budžetu budu utvrdjeni sa svim svojim specifičnostima, odnosno da bude izvršena njihova specifikacija. Ovaj princip na strani prihoda znači da se u budžetu mogu prikupljati samo ona sredstva koja su i po vrsti i po nameni predvidjena u budžetu, a zatim da se sredstva usmeravaju na one javne rashode, koji su precizno predvidjeni u budžetu, kako po nameni i korisnicima tako i po vrsti, dinamici i iznosima.

7. Načela jednogodišnjosti budžeta znači da je budžet strogo vezan za odredjeno vreme i po pravilu se donosi na godinu dana.

3 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., 2004., „Javne Finansije“, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, str. 162-163.

6

8. Načelo realnosti budžeta zahteva realno i egzaktno iskazivanje predvidjenih (planiranih) i izvršenih (ostvarenih) prihoda i rashoda.

9. Načelo budžetske ravnoteže u klasičnom smislu znači da ukupna masa javnih rashoda odgovara ukupnoj masi redovnih javnih prihoda u toku budžetske godine. Mada se danas načelo budžetske ravnoteže poštuje kao osnovni princip, deficit budžeta opšte je pravilo u gotovo svim zemljama u svetu, bez obzira na razlike u stepenu razvijenosti.

1.3. Budžetski sistem Srbije

Fiskalni sistem finansiranja državnih i drugih funkcija u Republici sastoji se od tri podsistema:4

1. budžet Republike;2. budžeti opština i gradova;3. fondovi socijalnog osiguranja.

U okviru prava i dužnosti Republike utvdjeno je da se u budžetu obezbedjuje finansiranje prava i dužnosti Republike utvrdjenih Ustavom i zakonom.

Budžet Republike je zakonski akt gde prihodi i rashodi moraju da budu uravnoteženi. Nudžet se sastoji od opšteg i posebnog dela. Opšti deo budžeta (bilansni deo) sadrži ukupan obim prihoda i rashoda, stalnu i tekuću rezervu kao i obaveze organa u izvršenju budžeta. Posebni deo budžeta sadrži detaljan raspored sredstava (rashoda) po nosiocima i namenama, a koristici sredstava mogu preuzimati obaveze do iznosa sredstava koja su obezbedjena u budžetu.

Sve obaveze Republike koje su obuhvaćene u budžetu se mogu svstati u tri osnovne grupe: 5

1. Državne funkcije;2. Javne službe;3. Podsticanje razvoja privrede.

2. Medjunarodni monetarni fond i primanja i zaduženja Srbije

4 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., 2004., „Javne Finansije“, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, str. 167.5 Isto. str. 167.

7

Srbija vrlo aktivno sarađuje sa najvažnijim međunarodnim finansijskim institucijama, čiji je cilj da pomognu u procesu ispunjavanja uslova Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Makroekonomska stabilnost i strukturne reforme ključne su pretpostavke približavanja Srbije ka EU. S tim u vezi reforma poslovnog okruženja i reforma finansijskog sektora su vitalne u postizanju privrednog rasta. U svojoj podršci razvoju, međunarodne finansijske institucije fokusirane su na privredni rast i stimulisanje stranih direktnih investicija i podizanje zaposlenosti u Srbiji. Integracija u EU zahteva značajan napor u harmonizaciji regulative i standarda, kao i u povećanju investicija. U Srbiji postoji najširi konsenzus da je makroekonomska stabilnost, koja uključuje unutrašnju i spoljnu stabilnost, od ključne važnosti za funkcionisanje tržišne privrede, što je preduslov za održiv privredni rast.6

Medjunardni monetarni fond kao medjunarodna finansijska institucija može da mobiliše potrebna sredstva pozajmicama članicama i nečlanicama, kao i na privatnom tržištu kapitala. U dosadašnjem radu MMF je koristio pozajmice samo iz javnih izvora. To su bile centralne banke visoko razvijenih zemalja članica (SAD, Nemačke, Japana, Francuske, Velike Britanije, Italije, Kanade, Holandije, Belgije i Švedske) i jedne ne članice (Švajcarske) i Banke za medjunarodne obračune (BIS).7

Kada se pojave problemi u plaćanju prema inostranstvu, zemlja članica podnosi zahtev Medjunarodnom monetarnom fondu za pomoć. Nakon toga, Fond upućuje u zemlju članicu svoju misiju, koja u konsultacijama sa monetarno-kreditnim vlastima domaćina nastoji da sagleda ekonomsku situaciju i mere kojima treba da se eliminišu privremeni poremećaji u plaćanjima prema inostranstvu i uspostavi ravnoteža u platnom bilansu.

Od 2001. godine pa nadalje međunarodne finansijske organizacije su odobrile Srbiji značajna sredstva namenjena sprovođenju programa ekonomske stabilizacije i reformi. Ta sredstva su odobrena u vidu zajmova i bespovratne pomoći. Njihovo povlačenje bilo je uslovljeno pozitivnom ocenom tih organizacija o ostvarenim rezultatitma u sprovođenju ekonomskog programa podržanog finansijskim aranžmanom sa MMF. Finansijska podrška međunarodnih institucija, bila je neophodna za sprovođenje dosadašnjih ekonomskih reformi u Srbiji i postizanje privrednog rasta. Krediti EBRD, EIB, IBRD i MMF korišćeni su za stvaranje mogućnosti za održanje i unapređenje privrednog rasta koji se ne može zamisliti bez ulaganja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, poljoprivredu, ekologiju; zdravstvenu zaštitu i socijalne usluge, regionalni razvoj, razvoj malih i srednjih preduzeća i lokalnu samoupravu. Upravo su projekti iz ovih oblasti najvećim delom finansirani odobrenim kreditima IBRD. EBRD i EIB.

6 Hrustić H., 2011., “Uticaj zaduživanja Srbije kod medjunarodnih finansijskih institucija na stanje njene privrede”, Izborni naučni rad.,Vol. LXIII, br.1, str.161.7 Bjelica V.,Raičević B., Radmilović S., Babić B., Radičić M., 2001., Finansije- Teorija i praksa, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, str. 413.

8

Kreditna aktivnost pozitivno deluje na ekonomska kretanja i pospešuje privredni rast ako je povezana sa rastom investicione tražnje i lične potrošnje. Na početku tranzicionog perioda kreditno tržište u Srbiji je bilo izuzetno neaktivno, a bilanse banaka u predtranzicionom periodu karakterisali su loši i nenaplativi zajmovi odobreni javnim i društvenim preduzećima. Osnovni uzroci ovog stanja su bili u: niskom nivou štednje u bankarskom sektoru i niskom kreditnom potencijalu banaka; sporom restrukturiranju javnog sektora; nedostatku kvalitetnih investicionih projekata; nasleđenom lošem kreditnom portfoliju banaka; i, visokim aktivnim kamatnim stopama.

Zaduživanje u inostranstvu povećava akumulaciju privrede, s tim što je važno kako i u koje svrhe se ova sredstva koriste. Porast kreditine aktivnosti rezultirao je povećanjem agregatne tražnje, odnosno potrošačkim ili investicionim bumom, što je preko zavisnosti od prethodne platnobilansne pozicije i sklonosti uvozu izazvalo značajne platnobilansne probleme i pojavu valutne krize. Intenzivnija kreditna aktivnost ne predstavlja uvek signal potencijalne krize. Ukoliko je kreditni rast posledica potrebe obezbeđenja sredstava za finansiranje investicija i obrtnog kapitala, ovaj rast nije rizičan.

Iza makroekonomskih neravnoteža u Srbiji stoje međusobno povezane karakteristike srpske privrede. Prvo, na ponudu je negativno uticao kasni početak tranzicije, sporo odvijanje procesa privatizacije, veliki javni sektor koji ima tendenciju da troši i preraspoređuje sredstva umesto da ih investira u budućnost zemlje. Ono što zabrinjava jeste činjenica da rastući spoljni deficit nije rezultat ekspanzije investicija u privatnom sektoru koje bi se vremenom isplatile kroz bolju ponudu i rast izvoza, već je posledica visokog nivoa potrošnje. Međutim, višegodišnje precenjena vrednost dinara stimulisala je uvoz, povećavala spoljnotrgovinski deficit i spoljni dug, tako da je ostvarenje održivih odnosa sa inostranstvom (mereno stanjem platnog bilansa) bilo nezadovoljavajuće. Domaća proizvodnja i izvoz bili su nedovoljni da obezbede postojeći nivo potrošnje. Nizak stepen valutne zaštićenosti izložili su preduzeća velikom valutnom riziku, tako da je depresijacija dinara u uslovima Svetske finansijske krize krajem 2008. i početkom 2009. godine dovela u pitanje sposobnost finansiranja pre svega inozaduživanja.

Iz zakona o izmenama i dopunama zakona budžeta Republike Srbije za 2014.godinu izdvajamo strukturu prihoda i rashoda budžeta za pomenutu godinu.

Direktne obaveze države prema medjunarodnim finansijskim institucijama su prikazane u tabeli br.1. Medju tim institucijama su IBRD- Medjunarodna Banka za Obnovu i Razvoj, IDA-Medjunarodno Udruženje Razvoja, EIB-Evropska Investiciona Banka, CEB- Centralna Evropska Banka i EBRD- Evropska banka za Obnovu i Razvoj.

Tabela br.1: Direktne obaveze Republike Srbije prema medjunarodnim finansijskim institucijama

u eur.IBRD IDA EIB CEB EBRD

Obaveze Republike Srbije 1.436.388.114 477.715.230 715.442.25 78.451.489 38.551.543

9

1Izvor: Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije

Obaveze prema Medjunarodnom Monetarnom Fondu se ogledaju u alokaciji sredstava iz specijalnih prava vučenja. Dug iznosi 1.493.093.975,00 evra, a kamatna stopa za alokacije MMF-a menja se nedeljno.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2014. godinu, predvidjeni su ukupni prihodi u iznosu od 897,2 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 3,5% u odnosu na iznos predvidjen budžetom za 2014.godinu. Revidirana primanja u 2014.godini sastoje se od ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u periodu januar-septembar 2014.godine, zatim kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, insflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene zaposlenosti i visine zarada tokom 2014.godine i očekivanih kretanja ovih varijabili do kraja godine, obuhvata smanjenja plata u javnom sektoru i penzija kao osnovne mere fiskalne konsolidacije.8

Grafik br.1 : Prihodi budžeta i rebalans 2014.godine

Izvor: Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije

Grafik br.2 : Struktura prihoda u 2014.godini

8 Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije, str. 196.

10

Izvor: Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije

Pri izradi rebalansa ono što je neophodno uraditi pored procena prihoda budžeta jeste i procena rashodne strane, tj. procena nužnih nedostajućih sredstava po odredjenim kategorijama rashoda. Rebalansom budžeta je kod većine budžetskih korisnika unutrar odobrenih sredstava budžetom izvršena preraspodela aproprijacija u skladu sa dosadašnjom dinamikom izvršenja i iskazanim potrebama. Posebno je potrebno istaći da je došlo do većeg rasta rashoda za izvršenje novčanih kazni i penala po rešenju sudova ( za oko 5,5 milijardi dinara). 9

Grafik br.3 : Rashodi u 2014. godini, budžet i rebalans

Izvor: Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije

Grafik br.4 : Struktura rashoda po ekonomskoj klasifikaciji

9 Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije, str. 199.

11

Izvor: Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije

Rebalansom budžeta 2014.godine, napravljen je plan nabavke sredstava za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim kreditorima za direktne i indirektne obaveze. Celokupni iznos ovih sredstava mora da iznese 684.618.511.547,00 RSD koliko iznose sve pomenute obaveze, a do ovog iznosa Republika Srbija dolazi donacijama finansijskih multilateralnih institucija i inostranih vlada u iznosu od najviše 141,247.509.777,00 RSD, zatim emitovanjem državnih hartija od vrednosti u iznosu od najviše 450.000.000.000,00 RSD i iz primanja ostvarenih od emisije Evroobveznica u iznosu najviše do 149.625.000.000,00 RSD i iz primanja od otplate kredita i prenetih neutrošenih sredstava privatizacije.

Planirana finansiranja dovela bi do pozitivnog stanja na računu finansiranja od 57.383.118.739,00 RSD. U slučaju da nije moguće ostvariti primanja po osnovu zaduživanja u planiranoj proporciji izmedju kredita i emitovanih državnih hartija od vrednosti na domaćem medjunarodnom finansijskom tržištu, moguća je promena strukture u okviru datih izvora finasiranja, uz uslov da se ne predje ukupan iznos planiranih sredstava za datu namenu u visini od 740.872.509.777,00 RSD. Ukoliko se u toku godine obezbede sredstva od privatizacije, proporcionalno će se smanjivati kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i medjunarodnom finansijskom tržištu.10

3. Kretanja i relativni značaj promena na Bruto društveni proizvod

10 Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije, str.5.

12

Nakon pada BDP-a, izazvanog poplavama, tokom većeg dela 2014.godine, negativne tendencije zaustavljene su u četvrtom kvartalu. BDP je ostvario od 0,7% vodjen dobrim performansama preradjivačke industrije i delimičnim oporavkom sektora pogodjenim poplavama. Pozitivni trendovi nastavljeni su tokom prvog kvartala 2015.godine gde je rast industrije i izvoza u potpunosti nadomestio negativan uticaj mera štednje na finalnu potrošnju.

Grafik br.5 : Kretanje BDP-a

Izvor: http://www.nbs.rs/

Uprkos snažnim merama fiskalne konsolidacije, procenjujemo da će BDP u 2015.godini stagnirati, uz pozitivan doprinos investicija i neto eksterne tražnje. Medjutim, rast najvažnijih indikatora od početka godine ukazuje na moguć povoljniji ishod. Kretanje ekonomske aktivnosti će u narednom periodu biti dominantno opredeljeno brzinom oporavka zone evra i sprovodjenjem strukturnih reformi.

Grafik br.6 : Projekcija rasta BDP-a

Izvor: http://www.nbs.rs/

13

Prosečan rast BDP-a u periodu 2005-2008 iznosio je 5,4% i vodjen je potrošnjom, ali je trend pod uticajem krize preokrenut. Značajan priliv kapitala pre izbijanja krize, imao je za posledicu visok rast BDP-a vodjen potrošnjom, što je uticalo na povećanje eksterne neravnoteže. Pod uticajem krize, trend je preokrenut. Usledio je sporiji, ali održiv privredni rast, vodjen neto izvozom i investicijama.

Investicije u automobilskoj i naftnoj industriji obeležile su 2011. i 2012. godinu, što će u narednim godinama doprineti održivom privrednom rastu.

Grafik br.7 : Doprinosi godišnjem rastu BDP-a, u procentima;

Izvor: http://www.nbs.rs/

Kao posledica krize, učešće privatne potrošnje u BDP-u opada i približava se održivom nivou, što predstavlja bolno i neophodno prilagodjavanje. Ubrzanje pristupni predgovora sa EU i oporavak zone evra dovešće do povećanog priliva stranih direktnih investicija u sektore razmenjivih dobara doprinoseći na taj način poboljšanju ukupne strukture BDP-a. Očekuje se da mere fiskalne konsolidacije i strukturne reforme eliminišu prepreke ka bržem privrednom rastu.

Grafik br. 8: Struktura BDP-a

Izvor: http://www.nbs.rs/

14

Zaključak

Saradnja Srbije sa MMF odvija se u okviru redovnih konsultacija na osnovu kojih ova institucija donosi ocenu o privrednoj situaciji zemlje i adekvatnosti mera ekonomske politike koja se primenjuje. MMF je zaključio da je Srbija poslednjih godina ostvarila značajan privredni rast i napredak na planu makroekonomske stabilizacije, restrukturiranja bankarskog sektora i privatizacije. Međutim, imajući u vidu visok deficit tekućeg platnog bilansa, rast spoljnog duga zemlje i nedovoljan nivo fiksnih investicija, da bi se uspostavili stabilniji finansijski uslovi, preporuka MMF je bila da je neophodno dalje sprovođenje procesa privatizacije i stečajnih postupaka, jačanje kontrole banaka i nastavak restriktivne fiskalne politike.

Srbiju na početku XXI veka karakteriše visoka spoljašnja i unutrašnja zaduženost. Spoljni dug je smanjen zahvaljujući Pariskog i Londonskog kluba i njihovom ponudom vraćanja dugova po relativno povoljnim uslovima. Unutrašnji dug je teško utvrditi delom jer je prikazan u dinarima, a delom jer su mnoge stavke nepoznate. Takodje Srbija se suočava i sa veoma rigidnom javnom potrošnjom koja prevazilazi za polovinu društvenog proizvoda.

Na ekonomska kretanja i izglede Srbije u narednom srednjoročnom periodu snažno će uticati kretanja i izgledi u međunarodnom ekonomskom okruženju, pre svega, u zemljama članicama evro zone kao glavnim partnerima Srbije u robnoj razmeni i investicijama.

Svetlu tačku u sumornoj ekonomskoj stvarnosti Srbije predstavlja ostvarena i održavana makroekonomska stabilnost oličena u stabilnim ostalim parametrima ekonomske politike, koja se ogleda u stabilnom kursu, stabilnim cenama, i sl.

15

Literatura

Barać S., Stakić B., Ivaniš M., 2004., „Javne Finansije“, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd;

Hrustić H., 2011., “Uticaj zaduživanja Srbije kod medjunarodnih finansijskih institucija na stanje njene privrede”, Izborni naučni rad.,Vol. LXIII, br.1;

Zakon o izmenama i dopunama zakona budžetu Republike Srbije, 2014., Službeni glasnik Republike Srbije;

http://www.nbs.rs/

16