U poslednjoj deceniji bili smo svedoci velike pomoi koju je Meunarodni monetarni fond (MMF) pruao zemljama u razvoju i tranziciji

Kreditni biro i njegova uloga u bankarskom sistemu_____________________________

Kreditni biro i njegova uloga u bankarskom sistemuAbstrakt: Cilj ovog mog rada jeste da pokae primenu kreditnih biroau bankarskom sistemu poslovanja i olakice koje on kao takav prua buduim kreditorimaRazmena informacija na kreditnim tritima povoljno se odraava na obim i kvalitet kreditne aktivnosti, a time i na privredni rast. Glavni prenosni mehanizmi te razmene, kreditni biroi kao privatne inicijative,i javni kreditni registri, kao regulatorna reenja, njihovo osnivanje, karakteristike funkcionisanja i istorija razvoja tih institucija bie razmotreni u ovom seminarskom radu.Kljune rei: Kreditni biro, bankarski sistem, dunici, kreditna sposobnost.UvodPoto transformacija nae ekonomije u trinu i proces tranzicije u kome se nalazimo nalaze, izmeu ostalog, i izgradnju institucija, kojih nemamo, a bez kojih je tfina ekonomija nezamisliva, ovaj anak je pokuaj da se razmotri upravo jedan takav koncept, i sa njim povezane dve institucije. Institucije o kojima je re su javni kreditni registar i kreditni biro, a sam koncept je tzv. razmena informacija.

Pod razmenom informacija, u kontekstu ovog teksta, misli se prevashodno na distribuciju informacija o dunicima, a od strane i meu kreditorima. Pri tome javni kreditni registar i kreditni biro predstavljaju formalne vidove organizovanja ove razmene, mada meu njima ima znaajnih razlika, o kojima e kasnije biti vie rei.U nastavku rada, najpre e biti obrazloeno, uz (nadam se) manje digresije, u emu je znaaj gore pomenutih institucija za jednu ekonomiju, da bi potom vie paznje bilo posveeno bliem odreenju svake od njih ponaosob, praeno kraim opisom faktora i istorije razvoja istih, krt pregled koraka uinjenih u pravcu uvoenja javnog kreditnog registra i kreditnog biroa u dravnoj zajednici Srbija i Crne Gora zakljuuje rad.

Sutinski, ovaj je rad pokuaj da se, na osnovu postojee literature, a koja se opet bazira na iskustvima veeg broja zemalja, prui odgovor na pitanje ta su, zapravo, kreditni biroi i javni kreditni registri, kako funkcioniu i u emu je njihov znaaj. Upravo iz tog razloga, relativno malo paznje bie posveeno deskripciji tih institucija u nas, jer je osnovni cilj davanje uvida u razloge osnivanja i principe rada istih, a ne uputanje u njihovu detaljnu analizu.Znaaj razmene informacija (i specifinosti banaka i bankarskih kredita)U emu se, dakle, ogleda znaaj razmene informacija o duznicima, a od strane kreditora? Odgovor na ovo pitanje, mada se mozda ini vrlo jednostavnim i neposrednim, bie dat posredno i u etapama.Pre svega, treba istai da je za privredni rast kreditna aktivnost od velikogznaaja, a u domaim uslovima, sa vrlo slabim tritima kapitala, i inostraniminvesticijama takvim kakve jesu, ini se da je ona jo vanija. Prema tome, postavlja se pitanje, kako uveati kreditnu aktivnost, pre svega banaka, a zatim iostalih kreditora (izdavai kreditnih kartica, dobavjai, maloprodaja itd.). Razmena informacija tu definitivno ima vaznu ulogu, to ilustruju Jappelli i Pagano (2000a), iznosei empirijske podatke da je privatno kreditiranje prema GNP-u vee u zemljama u kojima postoji razmena informacija.

Ovde se moze postaviti pitanje, u emu se zapravo ogleda specifinost bankarskih kredita; drugim reima, zato oni uopte postoje? U principu, duznik pozajmljuje novac koji ne pripada banci, ve njenim deponentima, i pitanje je zato se taj proces razmene ne odigrava neposredno, izmeu zainteresovanih zajmodavaca i onih kojima je novac potreban, ve je u sve to ukljuen i posrednik, u vidu banke, budui da to celu transakciju ini skupljom.

Ekonomska teorija je pokuavala da gore pomenutu, specifinu ulogu banke i bankarskih kredita objasni sa razlitih stanovita, ali se u poslednje vreme profilisala posebna grana, mikroekonomija bankarstva, ijem je razvoju veliki doprinos dala i istoimena knjiga Freixas-a i Rochet-a (1999). Mikroekonomija bankarstva zasnovana, izmeu ostalog, na ekonomiji informacija i upotrebi mikroekonomskog analitikog instrumentarija, pokuava da objasni razliite pojave vezane za bankarstvo, kroz interakciju aktera tog specifinog trita.

Tako se u poslednje vreme, npr, samo postojanje banaka, kao posrednika u kreditnim transakcijama, pokuava objasniti asimetrinom distribucijom informacija izmeu potencijalnih zajmodavaca i pozajmljivaa. Ta asimetrija informacija javlja se, u principu, u dva oblika: kada su razliiti transaktori asimetrino informisani pre same transakcije, govorimo o asimetrinim informacijama i negativnoj selekciji (adverse selection) ili, skrivenoj informaciji (hidden information). Kada se asimetrija informacija javlja po zakljuenju transakcije, re je o moralnom hazardu (moral hazard), ili tzv skrivenoj akciji (hidden aciton).

Prvo emo razmotriti negativnu selekciju. Zajmodavci mogu imati potekoa sa ocenom rizika pojedinih dunika, koji opet, o tom riziku imaju mnogo bolju predstavu, to u ekstremnom sluaju, moe dovesti do kolapsa celog kreditnog trita. Drugim reima, asimetrija informacija kroz negativnu selekciju (adverse selection) moe dovesti do situacije u kojoj trite apsolutno ne funkcionie. Pojednostavljeni primer, zasnovan na uvenom lanku G. Akerloffa o tzv. le-mons problemu (1970), pomoi e razumevanju gore napisanog.

Razmotrimo trite polovnih automobila, u kome su prodavci i kupci asimetrino informisani. Prodavci, koji poseduju automobile ve due vreme, bolje su upoznati sa kvalitetom vozila, kao i trudom koji su uloili u njegovo odravanje. Sa druge strane, kupci o automobilima ne znaju nita, sem prosene verovatnoe da je auto lo (lemon), ili dobar (plum).

Pretpostavimo da su te verovatnoe po 50%, to jest da na tritu postoje samo dobra i loa kola, i njihove proporcije na tritu su jednake. Pretpostavimo, dalje, da je vlasnik dobrog auta voljan da ga proda za 3000, dok je vlasnik loeg automobila voljan da ga se rei za 1000, i da su ova vrednovanja poznata svim akterima na tritu. Kupci, budui da nisu u stanju da razlikuju dobre od loih auta, spremni su da plate oekivanu vrednost vozila: 3000 * 0.5 + 1000 * 0.5 = 2000. Dakle, kupci su spremni da plate 2000 za auto, iju vrednost nisu u stanju sami da ocene. Meutim, po ovoj ceni, jedino e vlasnici loih auta biti spremni da ih prodaju. Sa druge strane, kupci, racionalno uviajui da e po ceni od 2000 jedina kola koja e biti ponuena biti ona nieg kvaliteta, nee biti spremni da plate vie od 1000 za njih. Krajnji rezultat je da je jedini deo trita koji funkcionie tzv. donji segment, to jest trite loih polovnih automobila, dok gornji segment uopte ne postoji.

Izmeu trita polovnih automobila i kreditnog trita moe se povui analogija. Na tritu, na kome zajmodavci nemaju informacija o rizinosti potencijalnih duznika, tj. teko je razlikovati razliite tipove dunika (nisko i visoko rizine), zajmodavci mogu raunati sa nekim prosenim rizikom i odgovarajuom otplatom (kamatnom stopom). Problem je identian opisanom lemon problemu; kamatna stopa reflektuje rizik cele populacije dunika, za duznike sa nisko-rizinim investicionim projektima ova je stopa previsoka, i oni nee pozajmljivati. Duznici koji e traiti kredit bie oni sa rizinijim investicionim projektima, i poto su zajmodavci dovoljno racionalni da to anticipiraju, moze doi do situacije u kojoj su samo loi investicioni (rizini) projekti finansirani, ili, jo gore, u kojoj kreditiranja uopte nema. Drugim reima, to je situacija u kojoj lo novac istiskuje dobar.

Reenje ovog problema je slino reenju lemon problema; uvoenjem posrednika u igru moze se spreiti kolaps trz ita, koji je izazvan asimetrinim informacijama. Posrednik (u sluaju triita polovnih automobila preprodavac, a u sluaju kreditnog banka) vri screening funkciju, sakuplja informacije, i omoguava nesmetano funkcionisanje trzita.Dakle, ovde se radilo o negativnoj selekciji, ili, kako to neki autori krste, skrivenoj informaciji; odreene asimetrije u informisanosti trinih transaktora postojale su pre zakljuenja transakcije. Pogledajmo sada, ta se deava kada te informacije postoje nakon zakjuenja odreene transakcije. Re je, naravno, o moralnom hazardu.Tipian primer moralnog hazarda je angaovanje menadera od strane firme. Nakon zapoljavanja, za akcionare firme postaje prilino teko oceniti rad menadera, drugim reima, menader je bolje informisan od akcionara o tome koliko truda ulae u obavljanje svog posla, sa kakvim se mogunostima firma susree itd. Upravo ta nemogunost sagledavanja rada menadera, bez ulaganja dodatnih napora, zajedno sa injenicom da postoje egzogeni faktori van kontrole menadera koji utiu na konani rezultat, dovodi do moralnog hazarda. Drugim reima, moralni hazard se pojavljuje kada se interesi tzv. principala (u ovom sluaju akcionara) razilaze sa interesima agenta (ovde menadera), i kada postoji odreena nejasnoa u pogledu veze izmeu truda agenta i rezultata, to sutinski spreava kontraktiranje eljenog ponaanja agenta.

Slinih je primera mnogo; na panju koju vlasnik posveuje svom automobilu i vonji moze negativno uticati injenica da je vozilo osigurano. Moralni hazard se esto javlja i na kreditnom tritu, budui da zajmodavci ne mogu biti sigurni da li se pozajmljeni novac koristi u predviene svrhe.

Zajmodavci bi, naravno, mogli da spree moralni hazard duznika, ulaui neto truda u praenje njihovih postupaka, ali to sve kota, i vremena i napora. tavie, dunici uglavnom trebaju vee iznose, stoga pozajmjujui od veeg broja zajmodavaca, to moze dovesti do tzv. free rider problema, gde svaki zajmodavac oekuje od nekog drugog da utroi neto truda na praenje akcija (monitoring) duznika i rezultuje time da monitoringa uopte nema. Poto banke (i drugi finansijski posrednici) skupljaju depozite i daju zajmove, mogu vriti monitoring u ime i za raun zajmodavaca. Time se izbegava rasipanje energije, karakteristino za situacije gde vie zajmodavaca motri jednog istog dunika, kao i situacija nedostatka monitoringa, vezana za free rider problem.

Dakle, moralni hazard je drugi deo odgovora na pitanje zato su banke meu nama. Nakon sagledavanja uloge banaka u smanjenju negativne selekcije, kroz sakupljanje informacija o dunicima tokom vremena, monitoring uloga banaka u eliminisanju moralnog hazarda objanjava drugi deo potrebe za njihovim postojanjem.

Toliko o specifinoj ulozi banaka i bankarskih kredita; fokus se pomera na razmenu informacija i mehanizme njenog ostvarivanja. Dakle, prvo o razliitim ulogama razmene informacija.

Istiu se da razmena informacija o dunicima proizvodi etiri glavna efekta. Najpre, kroz razmenu informacija kreditori postaju bolje informisani o potencijalnim pozajmljivaima, to im omoguava bolju procenu verovatnoe otplate kredita i adekvatnije odreivanje cene kredita, drugim reima razmena informacija smanjuje negativnu selekciju. Drugo, razmena informacija ublaava negativan efekat koji informacioni monopol kreditora moe imati na podsticaje (motivaciju) pozajmljivaa da ulazu napore u realizaciju kreditiranog projekta. Razmena informacija smanjuje informacionu prednost, rezultirajui intenzivnijom konkurencijom, niim kamatnim stopama i veom spremnou pozajmljivaa da ulazu trud u ostvarenje finansiranih projekata. U sutini, razmena informacija limitira koliinu informacione rente koju kreditor moe izvui od pozajmljivaa. Tree, razmena informacija slui kao mera za disciplinovanje pozajmjivaa; ako dunik zna da e neplaanje ili kanjenje pri otplati kredita, koje teti njegovoj reputaciji, biti komunicirano i ostalim potencijalnim kreditorima, dobro e razmisliti pre nego to tako neto uini. Nevraanje kredita kreditori shvataju kao znak niskog kvaliteta, i shodno tome kanjavaju ga viim kamatnim stopama. Naposletku, razmena informacija spreava pozajmljivae od prezaduivanja pozajmljivanjem od veeg broja kreditora. U sluaju kada duznik neguje poslovne odnose sa vie banaka, to je tipino u mnogim ekonomijama, kreditorima je prilino teko da odrede njegovu zaduenost, koja zauzvrat odreuje njegov rizik. Kada je razmena informacija prisutna, kreditori lako mogu odrediti ukupnu zaduenost pozajmljivaa, spreavajui tako njegovu prezaduenost.

Nakon ovog kraeg opisa razliitih pozitivnih uloga razmene informacija, vie panje bie posveeno dvema formama njegovog ostvarivanja,. Kreditni biroi, kao privatni i endogeni nain organizovanja te razmene i javni kreditni registri, kao regulatorno (egzogeno) nametnuo reenje, bie razmotreni u nastavku.

Kreditni biroKada se kreditori, poput banaka, izdavaa kreditnih kartica, maloprodavaca, dobavljaa itd, organizuju radi razmene informacija o bonitetu svojih dunika, i kada je razmena formalizovana, re je o kreditnim biroima. Kreditni biro je centralni nacionalni registar podataka o novanim obavezama i o urednosti fizikih i pravnih lica u izmirivanju tih obaveza prema bankama, davaocima lizinga i drugim pruaocima usluga.Kreditne biroe mogu osnivati i voditi sami kreditori, ali to mogu uiniti i druga zainteresovana lica. Vano je istai da, bez obzira da li su kreditni biroi osnovani od strane kreditora ili drugih zainteresovanih strana, razmena informacija je dobrovoljna. Drugim reima, stvar je kreditora da odlue hoe li biti anovi kreditnog biroa ili ne.

Osnovni princip na kome kreditni biroi funkcioniu su principi reciprocitetai sankcija. Princip reciprociteta zahteva da se lanovi kreditnog biroa obaveu nadostavljanje informacija o svojim muterijama, da bi zauzvrat dobili pristup informacijama o dunicima drugih anova biroa. Ova obaveza je obino formalnog karaktera, oliena u ugovoru, kojeg individualni kreditori potpisuju sa kreditnim biroom. Dogod su informacije dostavljene od ana biroa tane, aktuelne i pouzdane, pristup informacijama drugih lanova biroa se odobrava. Problem sa ovim konceptom je da bi se svaki Ian biroa rado okoristio informacijama drugih, bez davanja istih o svojim klijentima. Kada kreditor ustanovi da je klijent profitabilan (uredno otplauje kredite, niskog je rizika), postoji podsticaj da se to preuti, i drugim lanovima biroa serviraju netane informacije, ne bi li se klijent zadrao za sebe. Iz tog razloga mora postojati mehanizam, koji osigurava da kreditori ne dostavljaju netane informacije, ili ih uopte ne dostavljaju. Zbog toga se propusti u dostavi informacija ili dostavljanje pogrenih informacija sankcioniu kaznama i ponekad neopozivim oduzimanjem -lanstva u birou.

Kreditni biroi sakupljaju podatke od svojih lanova i spajaju ih sa podacima dobijenim iz drugih izvora, poput sudova, poreskih i javnih registara, da bi formirali kreditni izvetaj o pozajmljivau. Ovaj izvetaj, ija forma varira u zavisnosti od vrste kreditne aplikacije i nivoa detaljnosti, je tada dostupan lanovima biroa na zahtev. Nivo detaljnosti sadran u izvetaju zavisi od tipa razmenjenih informacija; kreditori mogu razmenjivati bele (pozitivne) ili samo crne (negativne) informacije. Dok se crne informacije odnose samo na nevraene kredite, bele informacije su detajnije i obuhvataju, pored informacija o nevraenim kreditima, podatke o sredstvima i obavezama dunika, roku dospea, porodinu i istoriju zaposlenja, itd. Uobiajeno pravilo ovde je, ponovo, princip reciprociteta; kreditor moe dobiti detajnije informacije o pozajmjivau samo ukoliko je voljan da dostavi bele informacije o svojim klijentima.

Kreditni biro je, uz naplatu svojih usluga, izdaje izvetaje o pravnim licima i preduzetnicima - klijentima banaka i lizing kompanija. Obezbeena je baza podataka pravnih lica i preduzetnika. Baza sadri podatke o tekuim raunima sa aspekta prometa i blokada, kreditima, garancijama, nepokrivenim akreditivima, avalima i hartijama od vrednosti.

Po zahtevu korisnika, odnosno banaka i lizing kompanija, Kreditni biro izdaje sledee vrste izvetaja:

OSNOVNI koji daje istoriju izmirivanja obaveza za pravna lica i preduzetnike,

SINTETIKI koji predstavlja presek stanja na dananji dan za pravna lica i preduzetnike i

ZBIRNI ili sopstveni izvetaj po zahtevu pravnih lica i preduzetnika. Zbirni izvetaj sadri preko 150 podataka o pruaocu usluge, nazivima lica kojima je bio jemac, o pruaocima usluge koji su za njega povlaili izvetaj itd.

Zahteve za dobijanje ovih izvetaja za pravna lica i preduzetnike mogu podneti davaoci usluga (banka, lizing kompanija i dr.), druga pravna lica kao i fizika lica, ali samo ukoliko su obezbedili pismenu saglasnost zakonitog zastupnika tog pravnog lica ili preduzetnika.

Izvetaji se dobijaju u kratkom roku, kao i kod izvetaja za fizika lica, i to za 5 do 7 sekundi. Cena povlaenja izvetaja je u zavisnosti od vrste i sadraja podataka u izvetaju. Ukoliko klijent smatra da su podaci u izvetaju netani ili da nedostaje neki podatak reklamaciju moe podneti preko banke, lizing kompanije ili u samom Kreditnom birou.

Istorija razmene informacijaMada izmeu razmene informacija i kreditnih biroa ne stoji znak jednakosti, budui da javni kreditni registri takoe predstavljaju jedan njegov vid, ovaj e se pregled odnositi iskljuivo na kreditne biroe. U prilog ovoj odluci govori vie razloga. Pre svega, razmena informacija se prvo pojavila na tritu potroakih kredita, pa su shodno tome i prvi mehanizmi za razmenu informacija imali oblik privatnih inicijativa kreditora. Drugo javni kreditni registri, kao regulatorno nametnuti vid razmene informacija, pojavljuju se tek nedavno, i u anglosaksonskim zemljama ih uopte nema, dok kreditni biroi u njima imaju dugu tradiciju. tavie, neki autori tvrde (JAPPELLI & PAGANO, 2000a, str 29), da se javni kreditni registri obino osnivaju kao supstituti kreditnih biroa. Drugim reima, ukoliko nema privatne razmene informacija, javni kreditni registri predstavljaju korektivnu meru za ispravljanje ovog propusta.

Drugi motiv iza osnivanja kreditnih registara je obino slaba zakonska zatita interesa kreditora, i ujedno pokuaj ublaavanja sa tim povezanih problema moralnog hazarda. Iz ovih razloga, jedina istorijska perspektiva razmene informacija bie ona koja se tie kreditnih biroa, a na primeru SAD-a. Iako su kreditni biroi globalni fenomen, najduu tradiciju imaju u SAD-a, a ujedno je to i zemlja u kojoj je razmena informacija najintenzivnija, a pokrie kreditnog trita najire. Sa preko 2 miliona kreditnih izvetaja dnevno i injenicom da kreditni biroi mogu sastaviti iste o skoro svakom pojedincu u zemlji, i imajui u vidu internacionalnu ekspanziju amerikih kreditnih biroa, izbor amerikog trita za sagledavanje istorijskog razvoja razmene informacija ini se vie nego opravdan.

Pre nabrajanja istorijskih fakata, u kraim crtama bie izloeni osnovnifaktori, identifikovani od strane Pagano-a i Jappelli-a (1993), koji podstiukreditore na meusobnu komunikaciju o svojim dunicima. Faktori koji jaaju podsticaje na razmenu informacija su mobilnost i heterogenost pozajmljivaa, veliina trita i napreci u tehnologiji procesiranja informacija. S druge strane, strah od jae konkurencije, izazvane razmenom informacija i strogi zakoni o zatiti privatnosti negativno utiu na spremnost kreditora da se upuste u razmenu informacija.

Prve tragove organizovane razmene informacija mogue je nai u Velikoj Britaniji. Prema Associated Credit Bureaus of the USA, prvi mehanizam za razmenu informacija pojavio se u Londonu 1802, osnovan od strane krojaa koji su se hteli osigurati da muterije koje nisu platile jednom od njih to nee moi da ponove sa drugima.

U SAD-a poeci razmene informacija vezuju se za 19 vek. Pre toga, pozajmljivai su, u potrazi za kreditom, bili ogranieni na rodbinu i lokalne zajednice. Sa rastuom mobilnou populacije posle Graanskog rata, uloga organizovanog trita potroakih kredita postajala je sve vanija.

U sutini, kreditori su bili suoeni sa pozajmljivaima o kojima nisu znali nita i kao rezultat kreditna politika banaka morala je takoe da se menja. U malim zajednicama svi su se meusobno znali i finansijska sposobnost i porodina istorija kreditnih aplikanata su bile opte poznate, ali se situacija, dolaskom imigranata i formiranjem metropola, promenila. Kreditori su se tada susretali sa aplikantima o kojima su znali nita ili malo, to je rezultovalo odbijanjem kreditnih zahteva aplikanata koji nisu mogli zaloiti kolateral, i koji bi u malim zajednicama (znai u situaciji pune informisanosti) bili u stanju da pozajmljuju.

Gore navedeno, zajedno sa interesom kreditora da pozajmljuju, rezultovaloje pojavom prvih razmena informacija o pojedincima i domainstvima. Ovibrokeri informacija operisali su lokalno, obezbeujui informacije samo o lokalnom stanovnitvu. Kako je stanovnitvo postajalo mobilnije, potreba za razmenom informacija izmeu razliitih biroa je jaala. Tako se 1906 est kreditnih biroa sporazumelo o razmeni informacija i osnovalo National Association of Mercantile Agencies (NAMA), koja je 1937 prerasla u Associated Credit Bureau of America (ABC), iji je glavni zadatak bila razmena informacija o potroaima koji se sele iz jednog grada u drugi.

U prolom veku registrovana su tri oka praena poveanjem obima razmene informacija. !920-ih broj lanstava u NAMA-i porastao je sa 88 1916-e na 800 1927-e. 50-ih godina ABC je zabelezio rast u broju lanova, sa 1453 1948-e na 1700 1955-e, pri emu je broj kreditnih izvetaja 1960-e dostigao 60 miliona. Ko nano, 1980-ih odigrao se trei ok, broj kreditnih izvetaja je porastao sa 100 miliona 1970-e na 400 miliona 1989-e.

Prva dva oka poklapala su se sa porastom mobilnosti stanovnitva, dok je trei ok verovatno posledica promena u informacionim tehnologijama, tj pojave kompjutera, to je rezultovalo integracijom odvojenih trita. Kreditni biroi su poeli integrisati svoje baze podataka, istiskujui manje lokalne konkurente iz posla i pretvarajui trite iz mree lokalnih monopola u oligopol, pod dominacijom par velikih biroa.

Zakljuak

"Kreditni skor" (Credit Score) je oduvek bio interesantna tema, ne samo tokom procesa konkurisanja za kredit, ve i u svakodnevnim razgovorima. Ljude interesuje kako kreditni rekord funkcionie, kako se moe popraviti, a oni koji imaju dobar rekord vole time i da se pohvale. Ono to proizilazi je da to vam je bolji kreditni rekord to ete, kada su finansije u pitanju, morati da dajete manje novca.Kreditni biro daje detaljan izvetaj kreditinih kretanja, prolih i sadanjih. Za svaki kredit u izvetaju stoji kada je pozajmica uzeta i otplaena, koji je poslednji datum korienja, limit, iznos, minimalne ili redovne rate otplate, kao i da li se otplata vrila ili vri na vreme.Sa druge strane, kreditni skor je prikaz kretanja vae kreditne sposobnosti u odreenom trenutku numeriki presek kako koristite ili ste koristili svoje kredite. U Kanadi, najvaniji kreditni rekordi su Beacon Score, koji izdaje kreditni biro Equifax, i Emperica, iz Trans Union Canada. Zajmodavcu rekord slui kao provera pri odreivanju rizika koji mogu imati sa vama. On takoe odreuje kamatu koju ete plaati na pozajmicu za koju aplicirate.Kreditni biro je centralni nacionalni registar podataka o novanim obavezama i o urednosti fizikih i pravnih lica u izmirivanju tih obaveza prema bankama, davaocima lizinga i drugim pruaocima usluga.Kreditnom biro podatke dostavljaju banke, davaoci lizinga, osiguravajua drutva, dravni fondovi, fondovi za osiguranja i poverioci, koji su odgovorni za tanost i aurno dostavljanje podataka koji se iskazuju izvetajima Kreditnog biroa.

Kreditni biro za gradjane vodi podatke;-tekuim obavezama, kao to su obaveze po osnovu kredita, kreditnih kartica, o pozajmicama po tekuim raunima, o preuzetim obavezama iranata i o lizingu;- potencijalnim obavezama, kao to su podaci o datim jemstvima ( o irantima) po kreditima drugih gradjana;-neurednostima (docnjama, spornim potraivanjima) u izmirivanju tekuih obaveza (iznos i vreme trajanja dospele neizmirene obaveze).

Banke i davaoci lizinga su u obavezi da povlae izvetaj za podnosioca zahteva za kredit, odnosno korienje lizinga kako bi utvrdili visinu zaduenosti u odnosu na primanja pdnosioca zahteva, kako i njihovu urednost u izmirivanju obaveza prethodnom periodu. Za ostale usluge banke i drugi davaoci usliga povlae izvetaj prema sopstvenoj odluci. Sve promene izvrene kod banaka u toku dana ( otplate kredita, gaenja rauna ili kartice, izmirenja docnja i sl.) iskazae se u izvetaju kreditnog biroa narednog dana od dana dostavljanja tih podataka od strane banke, odnosno drugog davaoca usluge.Odluku o pruanju usluge iskljuivo donosi banka, ili davalac lizinga ili drugi prualac ulsuge na osnovu podataka iz izvetaja kreditnog biroa i ispunjenosti ostalih uslova koje su utvrdili pruaoci usluga.

U sluaju da nema kreditnih biroa moe doi do dunike krize. Izneu Vam zanimljiv sluaj koji se desio u Hrvatskoj, koja nema Kreditni biro, gde je u jednom momentu vie od 200.000 graana bilo zadueno sa preko 100% svojih linih primanja. Normalno, dolo je do dunike krize kod graana, pa su se oni obratili za pomo dravi i osnovali svoje udruenje.Svi podaci koji se odnose na duniku sposobnost gradana, koje sadri izvetaj Kreditnog biroa, potpuna su tajna. S njima jedino moe da bude upoznata banka kod koje klijent eli da koristi odredenu uslugu, i to pod uslovom da je za to dao saglasnost. Sve drugo smatra se zloupotrebom i sankcionie.

Mehanizam pruanja informacija o kreditnim sposobnostima klijenata je takav da samo banka moe da koristi izvetaj Kreditnog biroa, i to kada za to dobije pismenu saglasnost klijenta. Izvetaj se iskljuivo koristi za odredenu namenu, na primer za odobravanje kredita. Njime banka proverava kakvo je ponaanje i kakve su obaveze potencijalnog dunika. Tim podacima u banci raspolae samo ovlaena osoba koja ima smart karticu, i koja alje upit.

Korisnici usluga Kreditnog biroa su banke, mikrokreditori, osiguravajua drutva, pravna lica koja daju robu ili pruaju usluge uz odgoeno plaanje, javna preduzea, penzioni fondovi, vladine organizacije, strani i domai ulagai.Da zakljuimo na kraju, da za privredni rast neke drave kreditna aktivnost od velikog znaaja, a u domaim uslovima, sa vrlo slabim tritima kapitala, i inostraniminvesticijama takvim kakve jesu, ini se da je ona jo vanija. Prema tome, postavlja se pitanje, kako uveati kreditnu aktivnost, pre svega banaka, a zatim iostalih kreditora (izdavai kreditnih kartica, dobavjai, maloprodaja itd.). Razmena informacija tu definitivno ima vanu ulogu, Odnosno institucije koje vre prijem, obradu ikorienje takvih informacija Kreditni biroi.Literatura

1. Dr Vujovi, S., Osnove finansijskog menadmenta, Univerzitet Megatrend, Beograd., 20052. Vujovi, S., i Joksimovi, Uvod u menadment u zdravstvu, Univerzitet Megatrend, Beograd, 20053. Dr Mirko Kuli, Finansijski Menadment, Megatrend - Univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 20034. Filipovi, V., Kosti, M., "Marketing menadment", FON, 2002

5. Predrag Jovanovi Gavrilovi, Oskar Kova, Mladen Kovaevi, Jelena Kozomora, Branislav Pelevi : Meunarodni ekonomski odnosi , Ekonomski fakultet, Beograd, 1997.6. Jappelli, T., and M. Pagano. 2000b. Information sharing in credit markets: A survey. University of Salerno: CSEF Working,19937. Freixas, X., and J.-C. Rochet. Microeconomics of banking. Cambridge: MIT Press. 1999.

8. UNCTAD Trade and Development Report Geneva, vie izdanja

9. Dicken, Peter, 1998, Global shift: Transforming the World Economy, 3rd editionInternet adrese:

www.eto.org.uk www.wikipedia.comwww.internet.fon.bg.ac.yuhttp://europa.eu.int/comm/worldhttp://ue.eu.int/Pesc/default.asp?lang=en

U amerikom slengu, lemon (limun) je sinonim za lo polovni automobil, dok se dobar polovni

automobil naziva plum (ljivom)

Jappelli, T., and M. Pagano. 2000b. Information sharing in credit markets: A survey. University of Salerno: CSEF Working,1993

Udrueni kreditni biroi SAD-a

U prevodu Nacionalna Asocijacija Merkantilnih Agencija.

Udrueni Kreditni Biro Amerike.

Jappelli, T., and M. Pagano. 2000b. Information sharing in credit markets: A survey. University of Salerno: CSEF Working, 1993

Jappelli, T., and M. Pagano. 2000b. Information sharing in credit markets: A survey. University of Salerno: CSEF Working,1993

PAGE 12