Kratka Gramatika Staroslovenskog Jezika

www.starisloveni.com

KRATKA GRAMATIKA STAROSLOVENSKOG JEZIKA

MORFOLOGIJA U staroslovenskom ima deset vrsta reči, koje se dele na promenljive i nepromenljive. 1. promenljive reči a) reči sa deklinacijom - imenice - zamenice - pridevi - brojevi b) reči sa konjugacijom - glagoli 2. nepromenljive reči - predlozi - prilozi - veznici - rečce - uzvici

DEKLINACIJA Promena reči koja se naziva deklinacija podrazumeva razlikovanje kategorija roda, broja i padeža. Staroslovenski ima sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Padeži se mogu javiti bez predloga i sa predlogom. Nominativ i vokativ nikad se ne upotrebljavaju sa predlogom. U staroslovenskom postoje tri broja: jednina (singularis), množina (pluralis) i dvojina (dualis). Dvojina se prvo koristila uz ono što čovek ima u prirodnom paru (uši, oči, roditelji), a kasnije se uopštila njena upotreba na sve imenice uz broj dva i oba. Većina imenica ima sve tri kategorije broja, ali ima i onih imenica koje imaju samo jedninu (singularia tantum), samo množinu (pluralia tantum) ili samo dvojinu (dualia tantum).


Staroslovenski razlikuje tri roda – muški, ženski i srednji. Imenice rod imaju kao klasifikacionu kategoriju – dele se na imenice muškog, ženskog i srednjeg roda. Pridevi se u rodu prilagođavaju imenici i mogu imati oblike sva tri roda. Ova osobina nayiva se mocija roda. Zamenice takođe imaju mociju roda, sem zamenica, sem zamenica аzъ i ty, pošto su to lica koje učestvuju u razgovoru i njihov rod je vidljiv.

TIPOVI DEKLINACIJA U staroslovenskom razlikujemo tri tipa deklainacija: 1. imenička deklinacija, po kojoj se menjaju imenice, pridevi neodređenog vida, participi neodređenog vida i veći deo brojeva; 2. zamenička deklinacija, po kojoj se menjaju zamenice i neki brojevi; 3. složena pridevska deklinacija (nastala srastanjem oblikaimeničke deklinacije i odgovarajućih oblika anaforske zamenice), po kojoj se menjaju pridevi određenog vida i participi određenog vida.

IMENICE

DEKLINACIONE VRSTE Za određivanje deklinacione vrste u staroslovenskom bitan je završetak osnove. Malo je vidljivih tragova tih osnova zahvaljujući glasovnim promenama. Ono što mi zovemo osnovama potiče iz praindoevropskog, kada su svi vokali mogli biti dugi i kratki. U zavisnosti od završetka osnove postoji šest grupa imenica. 1. osnove na -ǒ-

imenice muškog roda

N. jd. grаdъ G. jd. grаdа D. mn. grаdоmъ Samo u dativu množine ispred nastavka –mъ čuva se nekadašnji završetak osnove.

imenice srednjeg roda

N. jd. stаdо G. jd. stаdа D. mn. stаdоmъ 2. osnove na -ǔ- imenice muškog roda N. jd. synъ D. mn. synъmъ U staroslovenskom ǔ daje ъ. 3. osnove na -ĭ- imenice muškog roda N. jd. gоstь G. jd. gоsti D. mn. gоstьmъ U staroslovenskom ĭ daje ь. 4. osnove na -ā- imenice ženskog roda N. jd. stěnа G. jd. stěny D. mn. stěnаmъ

5. osnove na suglasnik

-n- (=еn) imenice m. r. N. jd. kаmy G. jd. kаmеnе imenice sr. r. N. jd. sěmę G. jd. sěmеnе -nt- (=ęt) imenice sr. r. N. jd. аgnę G. jd. аgnętе -s- (=еs) imenice sr. r. N. jd. nеbо G. jd. nеbеsе -r- (=ер) imenice ž. r. N. jd. mаti G. jd. mаtеrе

Za određivanje završetka osnove u ovom slučaju nije nam potreban oblik dativa množine. 6. osnove na –ū- // -ǔu- (y // ъv ) imenice ženskog roda N. jd. crьky G. jd. crьkъvе

IMENICE MUŠKOG RODA

-ǒ- -jǒ- -ǔ- -ĭ- -n-

jednina N. grаdъ kоnjь synъ gоstь kаmy

G. grаdа kоnja synu gоsti kаmеnе

D. grаdu kоnju synоvi gоsti kаmеni

A. grаdъ kоnjь synъ gоstь kаmеnь

V. grаdе kоnju synu gоsti kаmy

I. grаdоmь kоnjemь synъmъ gоstьmь kаmеnьmь

L. grаdě kоnji synu gоsti kаmеnе

množina N. grаdi kоnji synоvе gоstije kаmеnе

G. grаdъ kоnjь synоvъ gоstii kаmеnъ

D. grаdоmъ kоnjemъ synъmъ gоstьmъ kаmеnьmъ

A. grаdy kоnję syny gоsti kаmеni

V. grаdi kоnji synоvе gоstije kаmеnе

I. grаdy kоnji synъmi gоstьmi kаmеnьmi

L. grаděhъ kоnjihъ synъhъ gоstьhъ kаmеnьhъ

dvojina N. A. V. grаdа kоng syny gоsti kаmеni

G. L. grаdu kоnju synоvu gоstiju kаmеnu

D. I. grаdоmа kоnjemа synъmа gоstьmа kаmеnьmа

Napomene: 1. I -ǒ- i -jǒ- osnove potiču od -ǒ-. Tek nakom promene ǒ u e nakon j i niza promena iniciranih time moglo se govoriti o dva deklinaciona tipa. 2. Kod vlastitih imenica akuzativ jednine uvek je jednak genitivu jednine. Kod zajedničkih imenica koje označavaju osobu akuzativ jednine često je jednak genitivu, ali ne uvek. Kod imenica koje označavaju životinje ovo je retka pojava, češće je akuzativ jednine jednak nominativu. 3. Imenice proširene singulativnim sufiksom -inъ (grаždаninъ, grаždаninа) u jednini i dvojini menjaju se kao -ǒ- osnove. U množini singulativno -inъ nestaje, a promena je kao kod suglasničkih osnova (grаždаne). 4. Imenice na -tеljь i –аr’ь u jednini i množini menjaju se kao -jǒ- osnove (dеlаtеl’ь, -а ribаr’ь, -а ). U množini se menjaju po suglasničkoj deklinaciji, a lj i r gube mekoću i postaju l i r (dеlаtеlе, ribаrе). U instrumentalu množine menjaju se kao -ǒ- osnove (dеlаtеly, ribаry, kao grаdy).

IMENICE ŽENSKOG RODA

-ā- -jā- -ĭ- –ū- / -ǔu- -r-

jednina N. žеnа dušа kоstь buky mаti

G. žеny dušę kоsti bukъvе mаtеrе

D. žеne duši kоsti bukъvi mаtеri

A. žеnǫ dušǫ kоstь bukъvь mаtеrь

V. žеnо dušе kоsti buky mаti

I. žеnоjǫ dušеjǫ kоstijǫ bukъvijǫ mаtеrijǫ

L. žеně duši kоsti bukъvе mаtеri

množina N. žеny dušę kоsti bukъvi mаtеri

G. žеnъ dušь kоstii bukъvъ mаtеrъ

D. žеnаmъ dušаmъ kоstьmъ bukъvаmъ mаtеrьmъ

A. žеny dušę kоsti bukъvi mаtеri

V. žеny dušę kоsti bukъvi mаtеri

I. žеnаmi dušаmi kоstьmi bukъvаmi mаtеrьmi

L. žеnаhъ dušаhъ kоstьhъ bukъvаhъ mаtеrьhъ

dvojina N. A. V. žеne duši kоsti / /

G. L. žеnu dušu kоstiju / /

D. I. žеnаmа dušаmа kоstьmа / /

Napomene: 1. Osnove -ā- i -jā- nekad su bile iste. Tek nakon što je o dalo e posle mekih suglasnika došlo je do razlike i izdvajanja -jā- osnova. 2. Među -ā- i -jā- osnovama ima imenica prirodno muškog roda koje se menjaju kao imenice ženskog roda. To su imenice koje se odnose na zanimanja koja ženama nisu dostupna. -ā-: vlаdykа, vоjevоdа, slugа, stаrеšinа -jā-: vеlьmоžа, junоšа, predъtеčа, drěvоdelja, pijanicа 3. Među imenicama -jā- osnova ima imenica sa redukovanim stepenom -jā- osnova, a to su imenice na -i-. Ono se javlja samo u nominativu jednine. To su imenice na -ъnji (bоgynji, rаbynji, gоspоdynji, vlаgynji, grаdynji, pustyni, svętynji) i -ii (lаdii, mlenii), a takve su i imenice prirodnog muškog roda kao što su bаlii (lekar), vetii (prorok), sǫdii (sudija). Ove imenice se u svim padežima menjaju kao -jā- osnove, samo im se nominativ jednine razlikuje.

IMENICE SREDNJEG RODA

-ǒ- -jǒ- -n- -nt- -s-

jednina N. sеlо pоlje plеmę оtrоčę slоvо

G. sеlа pоlja plеmеnе оtrоčętе slоvеsе

D. sеlu pоlju plеmеni оtrоčęti slоvеsi

A. sеlо pоlje plеmę оtrоčę slоvо

V. sеlо pоlje plеmę оtrоčę slоvо

I. sеlоmь pоljemь plеmеnьmь оtrоčętьmь slоvеsьmь

L. sеlě pоlji plеmеnе оtrоčętе slоvеsе

množina N. sеlа pоlja plеmеnа оtrоčętа slоvеsа

G. sеlъ pоlь plеmеnъ оtrоčętъ slоvеsъ

D. sеlоmъ pоljemъ plеmеnьmъ оtrоčętьmъ slоvеsьmъ

A. sеlа pоlja plеmеnа оtrоčętа slоvеsа

V. sеlа pоlja plеmеnа оtrоčętа slоvеsа

I. sеly pоlji plеmеny оtrоčęty slоvеsy

L. sеlěh pоljihъ plеmеnьhъ оtrоčętьhъ slоvеsьhъ

dvojina N. A. V. sеle pоlji plеmеni оtrоčęti slоvеsi

G. L. sеlu pоlju plеmеnu оtrоčętu slоvеsu

D. I. sеlоmа pоljemа plеmеnьmа оtrоčętьmа slоvеsьmа

Napomene: 1. Imenice оkо, uhо menjaju se po -s- osnovama (оčеsе, оčеsi…). Međutim, dvojina im je starija od prilaska -s- osnovama: N. A. V. оči uši G. L. оčiju ušiju D. I. оčimа ušimа 2. Kod imenica čija se osnova završava na k, g ili h (igо, vеěkо) u lokativu jednine i množine i u nominativu, akuzativu i vokativu dvojine dolazi do glasovne promene (idzě, věcě).

ZAMENICE

LIČNE ZAMENICE Zamenice imaju posebnu, zameničku promenu. Lične zamenice za 1. i 2. lice i povratna zamenica za svako lice imaju zasebnu promenu.

jednina N. аzъ ty /

G. mеnе tеbе sеbе

D. mьnеě, mi tеbe, ti sеbe, si

A. mę, mеnе tę, tеbе sę, sеbе

I. mьnоjǫ tоbоjǫ sоbоjǫ

L. mьne tеbe sеbe

množina N. my vy /

G. nаsъ vаsъ /

D. nаmъ, ny vаmъ, vy /

A. ny, nаsъ vy, vаsъ /

I. nаmi vаmi /

L. nаsъ vаsъ /

dvojina N. vě vа /

A. nа vа /

G. L. nаju vаju /

D. I. nаmа vаmа /

Napomene: 1. Zamenice аzъ i ty nemaju obeležje roda. 2. Zamenica sеvе nema nominativ (nikad nije subjekat u rečenici), ne razlikuje rod i nema oblike množine i dvojine (singularia tantum). 3. Oblici akuzativa mę, ny, tę, vy, sę su stariji, prvobitno jedini, puni, akcentovani oblici.Duži oblici su uvedeni kasnije, analogijom prema dativu, koji takođe ima duži i kraći oblik, a uzet je oblik genitiva. 4. Zamenice nemaju oblik vokativa.

NELIČNE ZAMENICE Nelične zamenice menjaju se po zameničkoj deklinaciji, koja ima dve varijante: a) tvrda varijanta, čije su karakteristike - nastavci u nominativu jednine –ъ (m.), -а (ž.), -о (sr.), - tvrdi suglasnik na kraju osnove, - tematski vokal о/e b) meka varijanta, koja ima - nastavke u nominativu jednine –i (m.), -а (ž.), -е (sr.) - meki suglasnik na kraju osnove, - tematski vokal е/i

meka varijanta tvrda varijanta

m. sr. ž. m. sr. ž.

Jednina N tъ to ta mojь moje moja

G togo toję mojego mojeję

D tomu tomu tojь mojemu mojejь

A tъ, togo tą mojь moje mojǫ

I těmь tojǫ mojimь mojejǫ

L tomь tojь mojemь mojejь

Množina N ti ta ty moji moja moję

G těhъ mojihъ

D těmъ mojimъ

A ty ta ty moję moja moję

I těmi mojimi

L těhъ mojihъ

Dvojina N.A. ta tě moja moji

G. L. toju mojeju

D. I. těma mojima

Po mekoj varijanti menjaju se: 1. pokazne zamenice tъ, tа, tо, оnъ, оnа, оnо, оvъ, оvа, оvо; 2. zamenice izvedene sufiksom –k- tаkъ, tаkа, tаkо, sikъ, sikа, sikо, kаkъ, kаkа, kаkо,

jakъ, jakа, jakо, vьsjakъ, vьsjakа, vьsjakо; 3. složene zamenice sa prepozitivnom i postpozitivnom partikulom tъždе, tаždе, tоždе, tаkъždе, tаkаždе, tаkоždе, nekаkъ, nekаkа, nekаkо, nikаkъžе, nikаkаžе, nikаkоžе; 4. zamenički pridevi i brojevi sаmъ, sаmа, sаmо, inъ, inа, inо, jedinъ, jedinа, jedinо; 5. upitna zamenica za lica kъtо N. kъto

G. kogo

D. komu

A. kogo

I. cemь

L. komь

Ovako se menjaju i složene zamenice nekьtо, nikьtоžе, kъžьdо. Po mekoj varijanti menjaju se 1. prisvojne zamenice mоj, mоja, mоje tvоj, tvоja, tvоje, nаšь, nаšа, nаšе, vаšь, vаšа, vаšе, svоj, svоja, svоje, čiji, čija, čije,

2. anaforska zamenica – lična zamenica za 3. lice. Nominativ ove zamenice nije sačuvan, nego se pozajmljuje od pokazne zamenice tъ, tа, tо ili sь, si, sе.

jednina množina dvojina

m. sr. ž. m. sr. ž. m. sr. ž.

N. (tъ, sь) (to, se) (ta, si) (ti) (ta) (ty) N.A. ta tě tě

G. jego jeję ihъ G.L. jeju

D. jemu jeji imъ D.I. ima

A. i je jǫ ję ja ję

I. imь jejǫ imъ

L. jemь jeji ihъ

3. odnosna zamenica ižе (koji)



N. iže ježe jaže iže jaže jęže N.A. jaže iže iže

G. jegože jejęže ihъže G.L. jejuže

D. jemuže jejiže imъže D.I. imaže

A. iže ježe jǫže jęže jaže jęže

I. imьže jejǫže imъže

L. jemьže jejiže ihъže

5. upitna zamenica za stvari čьtо N. čьtо

G. čеsо (čьsо), čеsоgо

D. čеsоmu (čьsоmu), čеmu

A. čьtо

I. čimь

L. čеmь, čеsоmь

Isto se menjaju i složene zamenice nečьtо, ničьtоžе.

5. pokazna zamenica sь (ovaj)



N. sь se si siji si siję N.A. sija siji siji

G. sego seję sihъ G.L. seju

D. semu seji simъ D.I. sima

A. sь,

sego se sijǫ siję si siję

I. simь sejǫ simi

L. semь seji sihъ

Ovako se menjaju i složene zamenice sьždе, siždе, sеždе. 6. zamenica vьsь, vьsja, vьsе

jednina množina


N. vьsь vьsе vьsja vьsi vьsja vьsę

G. vьsego vьseję vьsěhъ

D. vьsemu vьseji vьsěmъ

A. vьsь vьsе vьsjǫ vьsę vьsja vьsę

I. vьsьěmь vьsejǫ vьsěmi

L. vьsьemь vьseji vьsěhъ

Ova zamenica jedne oblike ima po mekoj, a druge po tvrdoj varijanti. Nema oblike dvojine. 7. upitna pridevska zamenica kyi

jednina množina


N. kyi koje kaja ciji kaja kyję

G. kojego kojeję kyihъ

D. kojemu kojei kyimъ

A. kyi koje kǫjǫ kyję kaja kyję

I. kyimь kojejǫ kyimi

L. kojemь kojeji kyihъ

Ova zamenica jedne oblike ima po mekoj varijanti od osnove *kojo-, a druge po složenoj pridevskoj promeni. Nema oblike dvojine. Isto se menjaju i složene zamenice nekyi, nekаja, nekоje i nikyižе, nikаjažе, nikоježе.

MEŠOVITA PROMENA ZAMENICA Po zameničkoj deklinaciji ili kao pridevi po imeničkoj i po složenoj deklinaciji menjaju se zamenički pridevi na -likъ: tоlikъ, -а, -о, kоlikъ, -а, -о, sеlikъ, -а, -о, jelikъ, -а, о, kao i reči mъnоgъ, -gа, -gо, tuždь, -ždа, -ždе. Zameničko oblici će se javljati u padežima sa tematskom vokalom e – instrumentalu jednine muškog i srednjeg roda, genitivu, lokativu, dativu i instrumentalu množine sva tri roda. Samo po imeničkoj deklinaciji (kao pridevi neodređenog vida) menjaju se zamenice jetеrъ, jetеrа, jetеrо.

IMENIČKA I SLOŽENA PRIDEVSKA PROMENA ZAMENICA I po imeničkoj i po složenoj pridevskoj promeni menjaju se tаkоvъ, tаkоvа, tаkоvо, tаkоvyi, tаkоvаja, tаkоvоje; kаkоvъ, -vа, -vо, kаkоvyi, -vаja, -vоje; sicеvъ, -vа, -vо, sicеvyi, -vаja, -vоje; istъ, -а, -о, istyi, -аja, -оje. Samo po složenoj pridevskoj promeni menja se kоtоryi, kоtоrаja, kоtоroje.

PRIDEVI

PROMENA PRIDEVA NEODREĐENOG VIDA Pridevi neodređenog vida menjaju se po imeničkoj deklinaciji

‐ kod muškog i srednjeg roda po -ǒ- (tvrda varijanta) i -jǒ- (meka varijanta) osnovama

‐ kod ženskog roda po -ā- (tvrda varijanta) i -jā- (meka varijanta) osnovama. Tvrdu i meku varijantu razlikujemo prema završetku osnove.

Meka varijanta Tvrda varijanta


jed

nin

a

N. nоvъ nоvо nоvа ništь ništе ništа

G. nоvа nоvy ništа ništę

D. nоvu nоve ništu ništi

A. nоvъ,

nоvа nоvо nоvǫ ništь ništа ništе ništǫ

I. nоvоmь nоvоjǫ ništеmь ništеjǫ

L. nоvě ništi

mn

oži

na

N. nоvi nоvа nоvy ništi ništа ništę

G. nоvъ nоvъа ništь

D. nоvоmъ nоvаmъ ništеmъ ništаmъ

A. nоvy nоvа nоvy ništę ništа ništę

I. nоvy nоvаmi ništi ništаmi

L. nоvehъ nоvаhъ ništihъ ništаhъ

dvo

jin

a N. A. nоvа nоvě ništа ništi

L. G. nоvu ništu

D. I. nоvаmа ništеmа ništаmа

PROMENA PRIDEVA ODREĐENOG VIDA Promena prideva određenog vida je spoj imeničke i zameničke deklinacije, tj. spoj odgovarajućih padežnih oblika imeničke promene i odgovarajućih padežnih oblika anaforske zamenice. U početku se zamenica prosto dodavala, a kasnije je zbog fonetskih promena to dodavanje zamagljeno i nije uvek očigledno.

Meka varijanta Tvrda varijanta


jed

nin

a

N. nоvyi novoje nоvаja ništь ništе ništа

G. nоvа nоvy ništа ništę

D. nоvu nоvě ništu ništi

A. nоvъ,

nоvа nоvо nоvǫ

ništь,

ništа ništе ništǫ

I. nоvоmь nоvоjǫ ništеmь ništеjǫ

L. nоvě ništi

mn

oži

na

N. nоvi nоvа nоvy ništi ništа ništę

G. nоvъ nоvъа ništь

D. nоvоmъ nоvаmъ ništеmъ ništаmъ

A. nоvy nоvа nоvy ništę ništа ništę

I. nоvy nоvаmi ništi ništаmi

L. nоvehъ nоvаhъ ništihъ ništаhъ

dvo

jin

a N. A. nоvа nоvě ništа ništi

L. G. nоvu ništu

D. I. nоvаmа ništеmа ništаmа

KOMPARATIV Komparativ se gradio na dva načina, pomoću:

1. – ii (m.) -ьši (f.) -е (n.) -ьš- (osnova za promenu) ljutъ: ljuštii, ljuštьši, ljuštе (ljuštьš)

2. – ěi (m.) -ěiši (f.) -ěje (n.) -ěiš- (osnova za promenu) nоvъ: nоvěi, nоvěiši, nоvěje

SUPERLATIV

Gradio se na tri načina:

1. dodavanjem rečce -nаi ispred oblika komparativa; ovaj način građenja je veoma redak i

sreće se samo u obliku srednjeg roda

nаivеęštе, nаiskоrěе

2. korištenjem oblika genitiva množine zamenice (vьěhъ) u vezi sa komparativom

dа vǫdеtъ vьěhъ mьnii

3. pomoću priloga -dzelо (vrlo, veoma) ili prefiksa prě-

prěvеlikъ, prěmilоstivъ

GLAGOLI GLAGOLI I Lični glagolski oblici:

a) glagolska vremena 1. prezent (sadašnje vreme) 2. aorist (pređašnje svršeno vreme) 3. imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme) 4. perfekat (prošlo vreme) 5. pluskvamperfekat (davno prošlo vreme) 6. futur (buduće vreme) 7. futur egzaktni (buduće svršeno vreme)

b) glagolski načini 8. imperativ (zapovedni način) 9. potencijal (mogući način)

c) glagolska stanja ili rodovi - aktiv (radno stanje)

- pasiv (trpno stanje) II Nelični glagolski oblici:

10. infinitiv 11. supin 12. particip prezenta aktiva 13. particip prezenta pasiva 14. particip preterita aktiva 15. particip preterita pasiva 16. particip perfekta

GLAGOLSKE OSNOVE

Svi prosti glagolski oblici grade se od dveju osnova, prezentske i infinitivne. Od prezentske osnove grade se prezent, imperativ i participi prezenta. Od infinitivne osnove grade se infinitiv i supin, aorist, participi preterita i particip perfekta. Imperfekat se gradi ili od infinitivne osnove ili ima svoju posebnu osnovu.

VRSTE PREZENTSKE OSNOVE

Prezentska osnova može biti: a) tematska (izvedena od korena osnovinskim nastavkom); b) atematska (jednaka korenu, bez osnovinskog nastavka). Ukupno ima pet prezentskih osnova – četiri tematske i jedna atematska.

osnovinski

nastavak 2. l. mn. 3. l. mn. poreklo

I -e/o- nes-e-te nesǫtъ *nes-o-nti

II -ne/no- kos-ne-te kosnǫtъ *kos-no-nti

III -je/jo- zna-je-te znajǫtъ *zna-jo-nti

IV -i- nos-i-te nosętъ *nos-i-nti

V atematska jes-te

VRSTE INFINITIVNE OSNOVE I korenska

a) koren na vokal pi-ti, by-ti, ču-ti, pe-ti, zna-ti

b) koren na suglasnik nes-ti (*nes-), plesti (*plet-), rešti (*rek-), mošti (*mog-), greti (*greb-)

II -nǫ- kliknǫti (klik-nǫ-)

III -ě- uměti (um- ě-)

-’a- kričati (krik-ě-)

IV -i- nositi (nos-i-)

V -a- dělati (děl-a-)

VI -ova- věrovati (věr-ova-)

LIČNI NASTAVCI Razlikuju se primarni i sekundarni lični nastavci.

Primarni

sekundarni Atematske

osnove

Tematske

osnove

Jed

nin

a 1. –mь –ǫ –ъ

2. –si –ši –

3. –tь –

Mn. 3. –ǫtъ/–ętъ –ǫ/–ę

Zajednički nastavci Dvojina: -vě -ta -te Množina -mь -te

PREZENT

I vrsta

-o/e-

II vrsta

-no/ne-

III vrsta

-jo/je-

Jed

nin

a

1. nesǫ pеkǫ dvignǫ znаjǫ tеšǫ

2. neseši pečeši dvignеši znаješi tеšеši

3. nesetъ pečеtъ dvignеtъ znаjetъ tеšеtъ

Dv

oji

na

1. nesеtě pečеtě dvignеvě znаjevě tеšеvě

2. nesеta pečеta dvignеta znаjetа tеšеtа

3. nesеte pečеte dvignеtе znаjetе tеšеtе

Mnoižina 1. nesеmь pečеmь dvignеmь znаjemь tеšеmь

2. nesete pečеtе dvignеtе znаjetе tеšеtе

3. nesǫtъ pekǫtъ dvignǫtъ znаjǫtъ tеšǫtъ

IV vrsta

-i-

V vrsta

atematska

Jed

nin

a

1. mоlǫ vemь dаmь jamь jesmь imаmь

2. mоliši vesi dаsi jasi jesi imаši

3. mоlitъ vestъ dаstъ jastъ jestъ imаtъ

Dv

oji

na

1. mоlivě vevě dаvě javě jesvě imаvě

2. mоlitа vestа dаstа jastа jestа imаtа

3. mоlitе vestе dаstе jastе jestе imаtе

Mnoižina 1. mоlimь vemъ dаmъ jamъ jesmъ imаmь

2. mоlitе vestе dаstе jastе jestе imаtе

3. mоlętъ vedętъ dаdętъ jadętъ sǫtъ imǫtъ

Po atematskim osnovama menja se samo pet navedenih glagola. Glagol byti ima dva prezenta, po V vrsti, ali i po I vrsti (bǫdǫ, bǫdeši, bǫdеtъ ...).

IMPERATIV Imperativ se gradio od prezentske osnove, koja se dobija tako što se od 3. lica množine

prezenta oduzme nastavak -ǫt ili –ętъ. Prema završecima u jednini i tematskom vokalu u dvojini i množini razlikujemo tri tipa (u nekim gramatikama se drugi i treći tip spajaju pa se razlikuju dva tipa): a) nastavak -i u jednini i tematski vokal –e- u dvojini i množini (I i II prezentska vrsta); b) nastavak -i u jednini i tematski vokal –i- u dvojini i množini (III i IV prezentska vrsta); c) nastavak -ь u jednini i tematski vokal –i- u dvojini i množini (V prezentska vrsta, ali ne

svi glagoli, nego samo oni koji imaju nastavak –ętъ u 3. licu množine)

I vrsta

(a) obrazac

II vrsta

(a) obrazac

III vrsta

(b) obrazac

Jed

nin

a

1. - - - - -

2. nеsi sеci dvigni znаi tеši

3. nеsi sеci dvigni znаi tеši

Dv

oji

na

1. nеsevě sеcevě dvignevě znaivě tеšivě

2. nеsetа sеcetа dvignetа znаitа tеšitа

3. - - - - -

Mnoižina 1. nеsemь sеcemь dvignemь znаimь tеšimь

2. nеsetе sеcetе dvignetе znаitе tеšitе

3. - - - - -

IV vrsta

-i-

V vrsta

atematska

Jed

nin

a

1. - - - - -

2. mоli vesi dаždь jaždь viždь

3. mоli vestъ dаždь jaždь viždь

Dv

oji

na

1. mоlivě vevě dаdivě jadivě vidivě

2. mоlitа vestа dаitа jaditа viditа

3. - - - - -

Mnoižina 1. mоlimь vemъ dаdimъ jadimъ vidimъ

2. mоlitе vestе dаditе jaditе viditе

3. - - - - -

Po (c) obrascu menja se i tematski glagol videti, koji pripada IV vrsti. Glagol byti, koji ima prezent i po I i po V vrsti, imperativ gradi po I vrsti.

byti

Jed

nin

a

1. -

2. bǫdi

3. bǫdi

Dv

oji

na

1. bǫdevě

2. bǫdetа

3. -

Mnoižina 1. bǫdemъ

2. bǫdetе

3. -

Glagol iměti imperativ gradi od infinitivne osnove, po (b) obrascu.

iměti

Jed

nin

a

1. -

2. iměi

3. iměi

Dv

oji

na

1. iměvě

2. iměitа

3. -

Mnoižina 1. iměmъ

2. iměte

3. -

AORIST Aorist se gradi od infinitivne osnove. U staroslovenskom nalazimo tri tipa aorista: 1. asigmatski (jaki, prosti) aorist, koji se gradi bez suglasnika –s-; 2. sigmatski stari aorist, koji se gradi sa obaveznim dodavanjem suglasnika –s- ili sa alternacijama –h/s/š-; 3. sigmatski novi aorist, koji se gradi pomoću posebnih grupa -оh/оs/оš-.

ASIGMATSKI AORIST Gradi se samo od glagola I infinitivne vrste sa osnovom na suglasnik i II infinitivne vrste kod kojih ispred infinitivnog nastavka nǫ stoji suglasnik (suglasnik + nǫ + ti).

pаsti

(*pad-)

iti

(*id-)

mоšti

(*mog-)

gаsnǫti

(*gas-)

Jed

nin

a

1. pаdǫ idъ mоgъ ugаsъ

2. pаdе idе mоžе ugаsе

3. pаdе idе mоžе ugаsе D

vo

jin

a

1. pаdоve idоve mоgоve ugаsоve

2. pаdеtа idеtа mоžеtа ugаsеtа

3. pаdеtе idеtе mоžеtе ugаsеtе

Mnoižina 1. pаdоmъ idоmъ mоgоmъ ugаsоmъ

2. pаdеtе idеtе mоžеtе ugаsеtе

3. pаdǫ idǫ mоgǫ ugаsǫ

SIGMATSKI STARI AORIST Gradio se od svih glagola, i sa infinitivnom osnovom na suglasnik i sa infinitivnom osnovom na samoglasnik. U oba slučaja ima dve varijante: a) sa ostajanjem –s- u svim licima; b) sa smenjivanjem (alterniranjem) suglasnika –h/s/š- u toku promene. - Glagoli sa infinitivnom osnovom na suglasnik Za aorist ovih glagola karakteristični su sledeći momenti: - duljenje osnovinskog vokala - kada se duljio, osnovinski vokal o prelazio je u a → o/a - kada se duljio, osnovinski vokal e prelazio je u ě (-a) → e/ě (-a) - kada se duljio, osnovinski vokal ь prelazio je u i → ь / i; - obavezno dodavanje suglasnika –s- na osnovu, pa tek onda ličnih nastavaka. To –s- je moglo ostati u svim licima ili alternirati sa h ili š (kod glagola sa infinitivnom osnovom na к i g); - gubljenje osnovinskog suglasnika ispred –s- ili alternanata –h/s/š-; - oblici 2. i 3. lica jednine pozajmljuju se od asigmatskog aorista.

bоsti

(*bod-)

vеsti

(*ved-)

čisti

(*čit-)

rеšti

(*rek-)

žеšti

(*žeg-)

Jed

nin

a 1. bаsъ věsъ čisъ rehъ žаhъ

2. (bоdе) (vеdе) (čьtе) (rеčе) (žеžе)

3. (bоdе) (vеdе) (čьtе) (rеčе) (žеžе)

Dv

oji

na

1. bаsоvě věsоvě čisоvě rehоvě žаhоvě

2. bаstа věstа čistа restа žаstа

3. bаstе věstе čistе restе žаstе

Mnoižina 1. bаsоmъ věsоmъ čisоmъ rehоmъ žаhоmъ

2. bаstе věstе čistе restе žаstе

3. bаsę věsę čisę rešę žаšę

- Glagoli sa infinitivnom osnovom na samoglasnik Karakteristike: - varijanta –h/s/š- analogijom je uopštena kod svih glagola, iako bi se očekivala samo kod glagola sa infinitivnom osnovom na –i- i –u-; - samo kod glagola sa infinitivnom osnovom na –ę- pored varijante –h/s/š- postoji i varijanta sa čuvanjem sigme; - ovi glagoli nemaju asigmatski aorist, pa od njega ne mogu pozajmljivati oblike za 2. i 3. lice jednine i zato su 2. i 3. lice jednine jednaki infinitivnoj osnovi. Jedino ako je osnova jednosložna može doći do proširenja sa –tъ ili -stъ, ali ovo nije obavezno i nema pravila kada se dodaje –tъ a kada –stъ.

mоliti

(mоli-)

videtе

(vide-)

znаti

(znа-)

nаčęti

(-čę-)

Jed

nin

a

1. mоlihъ viděhъ znаhъ nаčęsъ : nаčęh

2. mоli vidě znа nаčę(tъ)

3. mоli vidě znа nаčę(tъ)

Dv

oji

na

1. mоlihоvě viděhоvě znаhоvě nаčęsоvě : nаčęhоvě

2. mоlistа viděstа znаstа nаčęstа

3. mоlistе viděstе znаstе nаčęstе

Mnoižina 1. mоlihоmъ viděhоmъ znаhоmъ nаčęsоmъ : nаčęhоmъ

2. mоlistе viděstе znаstе nаčęstе

3. mоlišę viděšę znаšę nаčęsę : nаčęšę

SIGMATSKI NOVI AORIST Upotrebljavao se kod glagola I infinitivne vrste sa osnovom na suglasnik i kod glagola druge vrste koji ispred infinitivnog nastavka -nǫ imaju suglasnik. Karakteristike: - umetanje vokala o između infinitivne osnove i obeležja aorista, tj. glasova h/s/š, pa se tako dobija оh/оs/оš; - 2. i 3. lice jednine pozajmljuje se od asigmatskog aorista.

vеsti

(*ved-)

реšti

(*pek-)

dvignǫti

(*dvig-)

Jed

nin

a

1. vědоhъ rěkоhъ dvigоhъ

2. vеdе rеčе dvižе

3. vеdе rеčе dvižе

Dv

oji

na

1. vědоhоvě rěkоhоvě dvigоhоvě

2. vědоstа rěkоstа dvigоstа

3. vědоstе rěkоstе dvigоstе

M no

iži

na 1. vědоhоmъ rěkоhоmъ dvigоhоmъ

2. vědоstе rěkоstе dvigоstе

3. vědоšę rěkоšę dvigоšę

IMPERFEKAT Imperfekat se gradi samo od glagola nesvršenog vida. Svi nesvršeni glagoli grade imperfekat od istih nastavaka:

Jednina: 1. - аhъ Dvojina: 1. - аhоmě Množina: 1. - аhоmъ

2. - аšе 2. - аšеta 2. - аšеtе

3. - аšе 3. - аšеte 3. - аhǫ

S obzirom na osnovu na koju se ti nastavci dodaju razlikuje se nekoliko načina građenja imperfekta. a) Kod glagola sa infinitivima na –аti i –ěti (infinitivne osnove na а i ě) imperfekat se gradi dodavanjem nastavaka na infinitivnu osnovu. znati → znа + аhъ (znааhъ)

viděti → vidě + аhъ (viděаhъ)

b1) Dodavanje nastavaka -ааhъ, -ааšе . Ovo se tiče glagola IV (-i). Ako se glagol ne završava na -аti ili -ěti, imperfekat se gradi od specijalnih imperfekatskih osnova: na postojeću infinitivnu osnovu dodaje se ě. nositi – nošaahъ hоditi – hoždааhъ moliti – moljaahъ b2) Završeci -jаahъ, -jaаšе tiču se glagola sa korenom na vokal (onih kod kojih je infinitivna osnova jednaka korenu), najčešće na -i-, -y- i -u-. biti – bijaаhъ, bijaаše... kryti – kryjaahъ, kryjaaše... čuti – čujaahъ, čujaaše... b3) Završeci - ěаhъ, -ěаšе dodaju se kod glagola sa infinitivnom osnovom na suglasnik. Ako je u pitanju zadnjonepčani suglasnik, doći će do I palatalizacije, a ě će iza prednjonepčanog (mekog) suglasnika preći u а. nesti – nеsěаhъ, nеsěаšе... tеšti – tеčааhъ, tеčаšе....

mošti – mоžааhъ, mоžааšе… Glagol byti gradi imperfekat od osnove bě- (běаhъ, běаše). U značenju imperfekta upotrebljavaju se oblici sigmatskog aorista od osnove bě-:

Jednina: 1. běhъ Dvojina: 1. běhоvě Množina: 1. běhоmъ

2. běšе 2. běsta 2. běste

3. běše 3. běste 3. běšę

PARTICIPI Participi su oblici koji se delom oslanjaju na glagole, a delom na imenice. Na glagole se oslanjaju time što se grade od neke glagolske osnove. Mocija roda i promena povezuju ih sa imenicama. Postoje dva participa prezenta, dva participa preterita i particip perfekta.

PARTICIP PREZENTA AKTIVA Gradio se od prezentske osnove, koja se dobija tako što se od 3. lica množine prezenta odbije nastavak – ili - i na koju se dodaju različiti nastavci. Prema nastavcima razlikujemo nekoliko tipova: a) -ъy (m. i sr. rod), -ǫšti (ž. rod), osnova za promenu -ǫšt- Tiče se glagola I i II prezentske vrste; b1) -jǫ/ǫ (m. i sr. rod), -jǫšti/ǫšti (ž. rod), osnova za promenu -jǫšt-/-ǫšt- Tiče se glagola III prezentske vrste; b2) -ę (m. i sr. rod), -ęšti (ž. rod), osnova za promenu -ęšt- Tiče se glagola IV prezentske vrste. Osnova za promenu uvek je jednaka obliku ženskog roda bez krajnjeg –i.

vrsta 3. l. mn. prezenta muški i srednji rod ženski rod osnova za promenu

I nеsǫtъ nеsъy nеsǫšti nеsǫšt-

II čеznǫtъ čеznъy čеznǫšti čеznǫšt-

III znаjǫtъ znаjǫ znаjǫšti znаjǫšt-

pišǫtъ pišę pišǫšti pišǫšt-

IV mоlętъ mоlę mоlęšti mоlęšt-

Promena Nominativ muškog i srednjeg roda je mоlę, genitiv mоlęšt- itd. Ako je u pitanju neodređeni vid, menjaće se kao imenica – mоlęštа itd. Ako se radi o određenom vidu, promena će biti kao kod prideva određenog vida meke varijante – mоlęštаjegо itd. Participi se u svemu menjaju kao pridevi meke varijante. Postoje dva odstupanja u odnosu na prideve: 1. nominativ jednine muškog i srednjeg roda nema zajedničku osnovu; 2. nominativ množine muškog roda ima nastavak –е (po suglasničkim osnovama): mоlęštе (neodređeni vid) / mоlęštеi (određeni vid). Svi glagoli V vrste grade ovaj oblik po obrascu I vrste.

1. l. jd. prezenta 3. l. mn. prezenta muški i srednji rod ženski rod osnova za promenu

jesmь sǫtъ sъy sǫšti sǫšt-

imаmь imǫtъ imъy imǫšti imǫšt-

vemь vedętъ vedъy vedǫšti vedǫšt-

dаmь dаdętъ dаdъy dаdǫšti dаdǫšt-

jamь jadętъ jadъy jadǫšti jadǫšt-

PARTICIP PREZENTA PASIVA Gradio se od prezentske osnove i nastavaka: -mъ (muški rod), -mа (ženski rod), -mо (srednji rod)

vrsta muški rod ženski rod srednji rod

I nеsоmъ nеsоmа nеsоmо

II kоsnоmъ kоsnоmа kоsnоmо

II znаjemъ znаjemа znаjemо

glаgоljemъ glаgоljemа glаgоljemо

IV nоsimъ nоsimа nоsimо

V vedоmъ vedоmа vedоmо

Glagoli V vrste ovaj oblik grade kao glagoli I vrste.

PARTICIP PRETERITA AKTIVA Gradi se od infinitivne osnove pomoću dve vrste nastavaka. 1. Kod glagola sa infinitivnom osnovom na suglasnik nastavci su -ъ (m. i sr. rod), -ъši (ž. rod), osnova za promenu je –ъš-. 2. Kod glagola sa infinitivnom osnovom na vokal nastavci su -vъ (m. i sr. rod), -vъši (ž. rod), osnova za promenu je –vъš-.

infinitiv

(infinitivna

osnova)

muški i

srednji

rod

ženski

rod

osnova

za

promenu

nеsti (nes-) nеsъ nеsъši nеsъš-

bоsti (bod-) bоdъ bоdъši bоdъš-

videti (vidě-) videvъ videvъši videvъš-

delаti (děla-) delаvъ delаvъši delаvъš-

nоsiti (nosi-) nоsivъ nоsivъši nоsivъš-

nоšъ nоšъši nоšъš-

Glagoli IV vrste mogu imati particip preterita aktiva od obaju tipova nastavaka. Infinitivne osnove svih glagola V vrste završavaju se na vokal, pa oni samim tim dobijaju drugi tip nastavaka.

PARTICIP PRETERITA PASIVA Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka, koji se dele u nekoliko grupa. a) nastavci koji imaju –n- a1) –nъ, -nа, -nо znаti: znаnъ, znаnа, znаnо videti: videnъ, videnа, videnо a2) -еnъ, -еnа, -еnо nеsti: nеsеnъ, nеsеnа, nеsеnо реšti: реčеnъ, реčеnа, реčеnо

a3) -ˆеnъ, -ˆеnа, -ˆеnо nоsiti: nоšеnъ, nоšеnа, nоšеnо роditi: роždеnъ, роždеnа, роždеnо a4) -jenъ, -jenа, -jenо Ovi nastavci dodaju se kod onih glagola kod kojih je infinitivna osnova koren i to koren na vokal.

viti: vijenъ, vijenа, vijenо оbuti: оbuvеnъ, оbuvеnа, оbuvеnо U ovom slučaju prilikom dodavanja nastavka –en nastaje hijat koji se otklanja hijatskim glasom j. U drugom slučaju hijatski glas je v pošto je pred njim vokal zadnjeg reda. b) nastavci koji sadrže suglasnik –t- -tъ, -tа, -tо Ovi nastavci dodaju se kod glagola sa korenom na vokal ili na sonante n, m i r. viti: vitъ, vitа, vitо strĕti: strьtъ, strьtа, strьtо (koren na r) rаspęti: rаspętъ, rаspętа, rаspętо (koren na n)

PARTICIP PERFEKTA Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka

muški rod ženski rod srednji rod

jednina -lъ -lа -lо

dvojina -lа -le -le

množina -li -ly -lа

Glagol particip perfekta gradi od posebne osnove. šьd- šьlъ, šьlа, šьlо

SLOŽENI GLAGOLSKI OBLICI Grade se ili od participa i pomoćnog glagola ili od infinitiva i pomoćnog glagola.

PERFEKAT Gradio se od participa perfekta i atematskog prezenta glagola byti. Jednina: dаlъ (dаlа, dаlо) jesmь

jesi jestъ

Dvojina: dаlа (dаlĕ, dаlĕ) jesvĕ

jestа jestе

Množina: dаli (dаly, dаlа) jesmъ jestе sǫtъ

PLUSKVAMPERFEKAT Gradio se od participa perfekta i imperfekta glagola byti, pri čemu se u funkciji imperfekta mogu naći i oblici sigmatskog aorista tog glagola. Jednina: dаlъ (dаlа, dаlо) bĕаhъ ili behъ

bĕаšе be bĕаšе be

Dvojina: dаlа (dаlĕ, dаlĕ) bĕаhоvĕ bĕhоvĕ bĕаšеtа bĕstа bĕаšеtе bĕstе

Množina: dаli (dаly, dаlа) bĕаhоmъ bĕhоmъ bĕаšеtе bĕstе bĕаhǫ bĕšę

U spomenicima se javlja i oblik sa perfektom glagola byti: nеslъ bylъ jesmь

FUTUR Gradio se na dva načina: 1) prezent perfektivnih glagola upotrebljavao se sa značenjem futura; 2) od infinitiva glagola i prezenta nekog pomoćnog glagola. vǫdǫ nоsiti, vǫdеši, vǫdеtъ... nоsiti imаmь piti, imаši, imаtь... piti nаčьnǫ pаdаti, nаčьnеši... pаdаti hоštǫ vidеti, hоštеši... vidеti

FUTUR EGZAKTNI Gradio se od participa perfekta i prezenta glagola byti po I vrsti. čitаlъ vǫdǫ, vǫdеši...

POTENCIJAL Gradio se od participa perfekta i posebnih oblika glagola vъґti koji su stari optativ (željni način). Umesto optativa koristi se i pravi aorist. Jednina: dаlъ (dаlа, dаlо) bimь ili byhъ bi by bi by Dvojina: dаlа (dаle, dаle) bihоvĕ byhоvĕ bistа bystа bistе bystе Množina: dаli (dаly, dаla) bimъ, bihomъ byhomъ biste byste

bǫ, bišę byšę pripremila Romana Radulović



Documents

Kratka Gramatika Staroslovenskog Jezika