Korupcija u Sektoru Bezbednosti Srbije

7/26/2019 Korupcija u Sektoru Bezbednosti Srbije

1/128

KORUPCIJA U

SEKTORU BEZBEDNOSTI

SRBIJE

Urednik: Predrag Petrovi


2/128


3/128

KORUPCIJA U

SEKTORU BEZBEDNOSTI

SRBIJE

Urednik: Predrag Petrovi

2013.


4/128

Korupcija u sektoru bezbednosti Srbije

Izdava

Beogradski centar za bezbednosnu politikuure Jakia 6/5, Beograd

Tel: 011 3287 226Email: [email protected]

www.bezbednost.org | http://korupcija.bezbednost.orgUredni

Predrag Petrovi

Tehniki urednik

Saa orevi

Autori

Miroslav Hadi, Bogoljub Milosavljevi,Predrag Petrovi, Marko Savkovi,Saa orevi, Danilo Pejovi,Marko Miloevi

Lektura i korektura

Tatjana Hadi Jovovi

DizajnMarko Marinkovi

tampa

UNAGRAF

Tira

500

ISBN

978-86-6237-035-8

Publikacija je objavljena uz podrku Agencije za borbu protiv korupcije u okviruprojekta Mapa rizika od pojave korupcije u sektoru bezbednosti. Stavovi autoraizneti u tekstu ne odraavaju nuno miljenje Agencije.

CIP -

,

355.1.072.6/.7(497.11)(082)

KORUPCIJA u sektoru bezbednosti Srbije /

urednik Predrag Petrovi. - Beograd :

Beogradski centar za bezbednosnu politiku,

2013 (Beograd : Unagraf). - 126 str. : tabele

; 25 cm

Tira 500. - O autorima: str. 124. - Napomene

i bibliografske reference uz tekst. -

Bibliograja: str. 115-123.

ISBN 978-86-6237-035-8

1. , []

a) - -

-

COBISS.SR-ID 197626124


5/128

Sadraj

Skraenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Lista okvira, tabela i grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

O projektu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Uvodna re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

I Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

ta graani treba da znaju o korupciji u sektoru bezbednosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

ta se sve moe nazvati korupcijom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Po emu je sektor bezbednosti specifian? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Koji su rizici od pojave korupcije u sektoru bezbednosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Koje su posledice korupcije u sektoru bezbednosti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Kako graani mogu da saznaju vie o korupciji u sektoru bezbednosti?. . . . . . . . . . . . 18

ta graani mogu da preduzmu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

II Kako drugi istrauju korupciju u sektoru bezbednosti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

Korupcija i sistemi odbrane u drutvima koja se transformiu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ta je poznato o korupciji u policiji?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Kako se istrauje korupcija u policiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

ta je korupcija u policiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Koji su uzroci koruptivnih aktivnosti u policiji?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Koji su oblici korupcije u policiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Koje su posledice korupcije u policiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Kako promeniti pristup istraivanju korupcije u policiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Korupcija i bezbednosno-obavetajne slube. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Velike mogunosti korupcije slubi bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Kvarenje obavetajnog ciklusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Etika obavetajnog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

III Podlonost dravnih posednika sile u Srbiji korupciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

Podlonost dravnih posednika sile u Srbiji korupciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Zapretanost korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Klijenti i njihova klijentela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Osobenosti korupcijske ponude i tranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Vrela visoke korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

IV Mapa rizika od pojave korupcije u sektoru bezbednosti Srbije . . . . . . . . . . . . . . . .50

Vojska i Ministarstvo odbrane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Na koji nain institucije sistema odbrane shvataju korupciju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Koji se rizici odnose na ljudske resurse? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Koji su rizici u domenu finansija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Koji se rizici odnose na institut unutranje kontrole?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Koji se rizici odnose na institut spoljanje kontrole? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61


6/128

Policija i Ministarstvo unutranjih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Ljudski resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Finansije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Operativni rad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Unutranja kontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Spoljanja kontrola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Bezbednosno-informativna agencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Kvarenje obavetajnog ciklusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Ljudski resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Finansije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

Spoljanji nadzor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Studija sluaja: Nabavke u sektoru bezbednosti Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Praksa javnih nabavki u sektoru bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Planiranje javnih nabavki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Glavne karakteristike prakse javnih nabavki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Zatita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Poverljive nabavke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

IV Borba protiv korupcije u sektoru bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

Borba neprestana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Korupcija u sektoru bezbednosti: unutranja kontrola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Vanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Spreavanje i suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Instrumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Izazovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Nezavisni dravni organi i borba protiv korupcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Nezavisnost nadzora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Ko su glavni akteri nezavisnog nadzora? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Vidljivi oblici korupcije u sektoru bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Kapaciteti za nadzor nezavisnih dravnih organa i problemi u njegovom sprovoenju111

Mogua poboljanja rada nezavisnih dravnih organa u borbi protiv korupcije . . . . 113

Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

O Beogradskom centru za bezbednosu politiku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125


7/128

Skraenice

ABK Agencija za borbu protiv korupcije

BCBP Beogradski centar za bezbednosnu politiku

BIA Bezbednosno-informativna agencija

CIA Centralno obavetajna agencija

DRI Dravna revizorska institucija

EK Evropska komisija

FBI Federalni istrani biro

MO Ministarstvo odbrane

MUP Ministarstvo unutranjih poslova

OCD Organizacije civilnog drutva

RS Republika Srbija

SAD Sjedinjene Amerike Drave

SNB Strategija nacionalne bezbednosti

SO Strategija obrane Republike Srbije

SUKP Sektor unutranje kontrole policije

VBA Vojnobezbednosna agencija

VGC Vojnograevinski centar

VMA Vojnomedicinska akademija

VOA Vojnoobavetajna agencija

VS Vojska Srbije


8/128

Lista okvira, tabela i grafika

OKVIR 1: POJAM KORUPCIJE U ZAKONSKOM OKVIRU SRBIJE

OKVIR 2: ZATITA UZBUNJIVAA U SRBIJI

OKVIR 3: LINKOVI O KORUPCIJI KOJI SU VANI ZA GRAANE SRBIJE

OKVIR 4: POVEZANOST UPOTREBE SREDSTAVA PRINUDE I KORUPCIJE U POLICIJI

OKVIR 5: DEFINICIJA KORUPCIJE U POLICIJI KOJU JE DAO IGEC (INTERPOL 2002)

OKVIR 6: STUDIJA JEDNOG SLUAJA: NOVI PARKING VMA

OKVIR 7: NAMETAJ ZA POSEBNE NAMENE

OKVIR 8: NEDOSTACI DEFINICIJE KORUPCIJE U ZAKONUO AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

OKVIR 9: NEDOSTACI KOJE JE UOIO INSPEKTORAT ODBRANE

U RADU MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJEOKVIR 10: SLUAJ MILUTINOVI

OKVIR 12: ZATITA DUVAA U PITALJKU U SRBIJI

TABELA 2: KOMBINACIJE ZA UTVRIVANJE KORUPCIJE U POLICIJI(KUTNJAK-IVKOVI 2005: 32)

TABELA 3: INDIKATORI ZA UTVRIVANJE UZROKA POJAVE KORUPCIJE U POLICIJI

TABELA 4: OBLICI KORUPTIVNIH METODA (NIELD 2007: 6)

TABELA 5: PRAKSA JAVNIH NABAVKI U SEKTORU BEZBEDNOSTI U SRBIJI

TABELA 6: UTEDA INSTITUCIJA SEKTORA BEZBEDNOSTIPRILIKOM REALIZACIJE NABAVKI VELIKE VREDNOSTI

TABELA 7: UPOREDNI PREGLED USVOJENIH I ODBIJENIH,ODNOSNO ODBAENIH ZAHTEVA ZA PERIOD 20102011.U INSTITUCIJAMA BEZBEDNOSTI U SRBIJI

TABELA 8: OVLAENJA UNUTRANJIH KONTROLORADRAVNOG DELA SEKTORA BEZBEDNOSTI

TABELA 9: PREGLED LJUDSKIH I MATERIJALNIH RESURSANEZAVISNIH DRAVNIH ORGANA

GRAFIKA 1: OBAVETAJNI CIKLUS

GRAFIKA 2: POVERLJIVE I JAVNE NABAVKE U BIA

GRAFIKA 3: UNUTRANJI KONTROLORI U DRAVNOM DELU SEKTORABEZBEDNOSTI U SRBIJI


9/128

O PROJEKTU

9

O projektu

Knjiga koja se nalazi pred vama rezultat je jednogodinjeg projekta pod nazivom Mapa rizika odpojave korupcije u sektoru bezbednosti. Ovim projektom istraivaki tim nastojao je da iscrta, ana-lizira, objasni i javnosti prikae mapu glavnih rizika od pojave korupcije u vojsci, policiji i slubamabezbednosti Srbije. Centar je svoju istraivaku zamisao zasnovao na nekoliko meusobno poveza-nih pretpostavki, koje ujedno ukazuju na drutvenu i naunu opravdanost ovog projekta. Polo se,naime, od uverenja da borba protiv korupcije u Srbiji moe biti delotvorna tek kad se u njenom za-hvatu nau i dravni aparati sile. Izmeu ostalog i zato to oni kao veliki potroai dravnog budetamogu biti jedan od nosilaca korupcije u drutvu. Povrh toga, ovi aparati i njihovi poslenici zakonomsu obavezani da se, pored ostalog, bore protiv korupcije. Oni ovaj zadatak ne mogu uspeno da obaveukoliko su i sami zahvaeni korupcijom. Odatle je vano da civilne vlasti i javnost steknu pouzdanasaznanja o rizicima od korupcije u ovim dravnim organima. To stoga to se tek na osnovu ovakvihznanja mogu razviti i primeniti procedure za uspeno otklanjanje opasnosti od korupcije u okvirudravnog dela sektora bezbednosti. Krunski argument u prilog potrebi ovakvog istraivanja istie izinjenice, koja je viestruko potvrena praksom autoritarnih poredaka u Srbiji, da s rastom korum-piranosti dravnih aparata sile ili njihovih pojedinih delova, raste i opasnost od toga da e oni bitizloupotrebljeni protiv graana, a po meri potreba i interesa glavnih posednika moi i vlasti u Srbiji.

U istraivanju su korieni javno dostupni podaci koji su prikupljeni intervjuima, organizovanjemfokus grupa i kreiranjem upitnika koji su poslati institucijama sektora bezbednosti u Srbiji. Naosnovu rezultata projekta stvorene su poetne metodoloke i empirijske pretpostavke za dalja, sve-obuhvatna i dubinska istraivanja pojavnih oblika, tokova i posledica korupcije u sektoru bezbed-nosti Srbije. Dobijeni nalazi mogli bi predstavljati i pogodnu osnovu za aktivnije ukljuivanje ostalih

organizacija civilnog drutva, medija i graana u borbi protiv korupcije u sektoru bezbednosti.

U realizaciji projekta uestvovali su koordinator projekta Miroslav Hadi, istraivai Beogradskogcentra za bezbednosnu politiku Predrag Petrovi, Marko Savkovi, Saa orevi i Marko Milo-evi, kao i saradnici Bogoljub Milosavljevi, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, iDanilo Pejovi iz organizacije Transparentnost Srbija.

Nalazi ovog istraivanja dostupni su i na internet-portalu Mapa rizika od pojave korupcije u sektorubezbednosti Srbije .

Projekat je podrala Agencija za borbu protiv korupcije, u okviru podrke projektima organizacijacivilnog drutva usmerenim ka jaanju kapaciteta drutva u borbi protiv korupcije.


10/128

KORUPCIJA U SEKTORU BEZBEDNOSTI SRBIJE

10

Uvodna re

Vrlo je verovatno to da ponekom svedoku ili uesniku javnog i politikog ivota u Srbiji korupcijadanas izgleda kao poast od koje nema spasa. Ovo tim pre, jer je korupcija samo drugo ime (ifrovaninaziv) za posvemanju pljaku. Ovdanji itelji uz to dnevno primaju oamuujuu dozu neprove-renih vesti o tome ko je to sve, kada je, kako je i za koliko je opljakao dravu i zajednicu, koje oniizdravaju. Proseni je graanin Srbije ujedno stalno izloen opasnosti od toga da e pri pokuaju

da ostvari neka od zakonom mu osiguranih prava ili da zadovolji neke od svojih interesa i potreba biti i lino opljakan. Ukoliko je tom prilikom pritisnut nudom, on e biti u iskuenju da tuu rukusam gurne u svoj dep. Ako pak ima golemi zort od posednika, pa makar i najmanjeg delia, moi i

vlasti, smei mu se uloga nemog svedoka korupcije, ime postaje pasivni sauesnik u pljaki svojihsugraana i zajednike im drave.

Da bude gore, brojni politiari, novinari, sveznajui analitiari i ostali javni radenici graanina ov-danjeg neprestano strae time da mu je zbog korupcije ugroen lini i porodini opstanak. Akobude sudio samo po govoru njihovom, on e saznati da se u jo veoj opasnosti nalazi drava Srbija.To zato to ona navodno samo zbog korupcije ne moe puku svom valjano i na vreme da isporuiosnovna javna dobra i usluge: poevi od ekonomskih i finansijskih, preko obrazovnih, zdravstve-nih i socijalnih, pa do onih bezbednosnih. Ukoliko ipak podlegne strahu, itelju e dananje Srbijeizmai to da je vlast ovim jezikim manevrima korupciju od posledice pretoila u jedan od kljunihuzroka masovne bede i beznaa. O tome svedoi i injenica da je korupcija u Strategiji nacionalnebezbednosti(2009) svrstana meu opasne pretnje po bezbednost Srbije i njenih itelja. Nareenompodaniku nadu u spas od poasti ove, istini za volju, obilno nude novi nosioci vlasti, kao to su to,uostalom, inili i njihovi prethodnici. Oni svakoga dana hrpimice najavljuju, obeavaju i prete da ese svim snagama i po svaku, a nepoznatu, cenu boriti protiv korupcije i izboriti sa njom. Dakako, sveto o troku to sadanjih to buduih graana zemlje Srbije.

Iole paljivijem posmatrau nee, meutim, promai to da preanji i sadanji vlastodrci propu-taju da biraima svojim kau, uz sve ostalo, koliko su oni i partije iz kojih su pristigli odgovorni zabujanje i ukorenjivanje korupcije u Srbiji. Ne udi stoga to to oni korupciju uglavnom predstavljaju

kao samoniklu, zasebnu iliti izolovanu i niim izazvanu bolest ovdanjeg drutva. Otud se i njihovanavodna terapija u konanici svodi na povremena hapenja raznih pojedinaca i grupa, koja inae

veoma retko bivaju okrunjena pravosnanim sudskim presudama. Svea iskustva, tavie, pokazujuda svaka postava na vlasti hoe svoj uinak u spreavanju korupcije da dokae prireivanjem di-rektnih ili odloenih TV prenosa javnih hapenja. Nasuprot tome, ovdanji posednici vlasti gromkoute o pravim razmerama korupcije u dravnim organima, a posebno u onima koji su po zakonunadleni i ovlaeni da spreavaju, otkrivaju, gone i kanjavaju proizvoae i uinioce korupcije. Vrli

vladari s posebnom panjom i ljubavlju ute o tome da li su kojim sluajem vojska, policija i slubebezbednosti te njihovi zaposlenici zahvaeni korupcijom. Umesto da o tome konano i javno (pro)zbore, oni nastavljaju da ire i obnavljaju mitove po kojima su glavni simboli i takorei jedini nosiocikorupcijskog zla u Srbiji ulini i saobraajni policajci, vojni pozadinci, carinici, uitelji, profesori,

lekari, alterski slubenici i tako redom.
http://korupcija.bezbednost.org/upload/document/strategija_nacionalne_bezbednosti.pdfhttp://korupcija.bezbednost.org/upload/document/strategija_nacionalne_bezbednosti.pdfhttp://korupcija.bezbednost.org/upload/document/strategija_nacionalne_bezbednosti.pdfhttp://korupcija.bezbednost.org/upload/document/strategija_nacionalne_bezbednosti.pdf


11/128

UVODNA RE

11

Poto imaju veoma malopoverenjau dravne organe i njihove elnike, graani Srbije upueni su nato da se sami nose sa korupcijom ili da se u njoj snalaze. Mogunost da iz nude ili iz line koristi sa-uestvuju u tom inu niko im, dabome, ne moe ukinuti. Kao to se oni postojeoj korupciji, ako elei hoe, moraju izgleda odupirati o svom ruhu i kruhu. Tom im zgodom anse za uspeh koliko-tolikorastu ukoliko se meusobno udrue ili ukoliko se pak pridrue nekoj od ve postojeih organizacijacivilnog drutva. Pre nego to odlue da li to uopte hoe da ine, a potom ako izaberu s kim e ikako e u to preduzee ui, nee im smetati da neto vie saznaju ne samo o korupciji u Srbiji ve i otome da li su moda njom zahvaeni ovdanji aparati prunude: vojska, policija i slube bezbednosti.Tekst koji sledi mogao bi da poslui za tu svrhu, te je spram nje i organizovan.

Miroslav Hadi
http://www.bezbednost.org/Sve-publikacije/4927/Gradjani-Srbije-izmedju-EU-Rusije-i-NATO.shtmlhttps://docs.google.com/open?id=0B3GsycnrBBm-RGZjNk5kVHFRaktuWnA3MjI2emxOZwhttps://docs.google.com/open?id=0B3GsycnrBBm-RGZjNk5kVHFRaktuWnA3MjI2emxOZwhttps://docs.google.com/open?id=0B3GsycnrBBm-RGZjNk5kVHFRaktuWnA3MjI2emxOZwhttps://docs.google.com/open?id=0B3GsycnrBBm-RGZjNk5kVHFRaktuWnA3MjI2emxOZwhttp://www.bezbednost.org/Sve-publikacije/4927/Gradjani-Srbije-izmedju-EU-Rusije-i-NATO.shtml


12/128

12


I Uvod

ta graani treba da znaju o korupciji u sektoru bezbednosti?Autor: Marko Savkovi


13/128

UVOD

13

ta graani treba da znaju o korupciji u sektorubezbednosti?Marko Savkovi

Ne postoji drutvo u kome nema korupcije. Ipak, ona je najrasprostranjenija tamo gde su zakoni,pravila i procedure nejasni i nesaglasni jedni sa drugima, gde postoje velika diskreciona ovlaenjau dravnoj upravi i gde su mehanizmi nadzora i kontrole vlasti unutranji ili spoljanji, izvrni ilinezavisni1 slabi. Odnosno, tamo gde je pravosue inertno, neefikasno i zavisno od izvrne vlasti.

ta se sve moe nazvati korupcijom?Korupcija je kompleksna pojava. Njenih potencijalnih nosilaca je mnogo; razliitih praksi jo i vie.Da bismo je razumeli, krenuemo od korena same rei. Prema Reniku stranih rei i izraza (Vu-

jaklija), odrednica korupcija dolazi od latinske rei corruptio, koja se prevodi, redom, kao: po-kvarenost, (...) podmiivanje, potkupljenje, podmienje; kvarenje, ukvarivanje (...) krivotvorenje.Nemanja Nenadi je svojevremeno naao kako je corruptio zapravo sloenica, u kojoj prvi deo (cor)ukazuje na sporazum, a drugi deo dolazi od glagola romperesa znaenjem slomiti, prekriti, pore-metiti. ire gledano, (...) korupcija bi dakle bila zavera da se poremeti neki poredak (Nenadi idrugi 2010: 1).

Ne postoji definicija korupcije koja je opteprihvaena. U najirem smislu, korupcija podrazumeva

svako kvarenje, odnosno odstupanje od utvrenih pravila i normi. U uem smislu, ona podrazumevada nosilac javne funkcije zloupotrebljava poverena javna ovlaenja radi sticanja odreene koristi,kako materijalne (npr. novac), tako i nematerijalne (npr. neke usluge). U radu koristimo oba odre-enja pojma korupcije.

Najjednostavnija praksa u korupciji jeste podmiivanje. Najlake ga je otkriti. Dovoljno je, na pri-mer, oznaiti novanice kojima isplaujemo korumpiranu osobu. Stoga, kako se pribliavamo viimnivoima odluivanja, mehanizmi korupcije postaju sloeniji. Korist prestaje biti samo finansijska.Na ovim nivoima novac vie nije nuno u igri, ve se trguje uticajem, vlasnitvom nad kakvim do-brima, obeava usluga za uslugu ili privilegovani tretman. Sve ovo ini se kako bi bila donesenaodluka ili preduzeta mera koji ide u korist onoga ko inicira korupciju. Otuda u naem razumevanju,

svako neopravdano troenje, nametanje tendera i favorizovanje ponuaa, iskljuivanje postoje-ih kontrolnih mehanizama, ali i kritike javnosti (medija i organizacija civilnog drutva, pre svih)moe ukazivati na korupciju. Kada se sve navedeno ini uz pozivanje na zatitu bezbednosnih inte-resa zemlje, na tragu smo korupciji u sektoru bezbednosti.

Kao graani svesni smo u kojoj je meri korupcija prisutna i rairena u Srbiji. Problem je u tome tone poznajemo sve njene mogue uzroke i inioce, odnosno rizike. Tako korupciju esto svodimona podmiivanje, to je rezultat naeg objektivnog poloaja kao strane koja pristaje da uestvujeu korupciji kako bi izbegla kakvu tetnu posledicu po svoje interese. Pri tom, svi smo korisnici

jedinstvene usluge koju nam pruaju akteri u sektoru bezbednosti: njihove sposobnosti da predu-prede izazove koji nau bezbednost dovode u pitanje. Prema tome ko korupciju inicira i kako se ona

1 Ovde mislimo na nezavisna regulatorna tela (poput institucija Ombudsmana, Poverenika za informacijeod javnog znaaja i zatite podataka o linosti, Dravne revizorske institucije i mnogih drugih), ija je praksaznaajno uticala na podizanje transparentnosti rada dravne uprave u Srbiji.


14/128

14


manifestuje, razlikujemo korupciju na niim nivoima vlasti koju nazivamo i sitnom, odnosnokorupciju na viim nivoima vlasti za koju se u strunoj javnosti esto moe uti da je sistemska.

Korupcija na niim nivoima vlasti sitna korupcija.Najee, graani e se izloiti riziku da bududeo korupcije onda kada zatrae neku od administrativnih usluga koje pojedini akteri pruaju. Ovde

je re o situacijama koje se u javnosti interpretiraju kao tipine za korupciju: izdavanje linih do-

kumenata i potvrda, razliitih dozvola ili pak naplata mandatnih kazni. Ovde je korupcija najeesitna2, ali je zato istrajna i teko je iskoreniti.

U korupciji uestvuju mnogi, bilo da je predlau bilo da je prihvataju. Dela u koja su umeana lica naniim nivoima vlasti esto se u drutvima sa niskim ivotnim standardom pravdaju niskim primanji-ma. Korupcijom se tako dolazi do navodne pune cene usluge koja je zatraena. Ukoliko je pri tombirokratija u datom drutvu neefikasna, ponaanje korumpiranih lica e se tumaiti kao drutvenoprihvatljivo, ali i isplativo, zato to je odreeni posao priveden kraju za krae vreme. Najzad, a tudolazimo i do aktera sektora bezbednosti Srbije, sitnom korupcijom izbegavamo neku tetnu posle-dicu, recimo, podnoenje prijave ili plaanje kazne.

Korupcija na viim nivoima vlasti sistemska korupcija.Naa javnost gubi iz vida bitnu razlikukoja postoji izmeu korupcije na niim i na viim nivoima odluivanja. Isto kao to graani sitnukorupciju doivljavaju kao deo svakodnevice, tako se ne ukidaju ni uhodane koruptivne eme na vi-im nivoima odluivanja. Pri tom, koliko god sitna korupcija bila tetna, njene se posledice ne mogumeriti sa onima koje nastaju kada nosioci vlasti nastupaju kao akteri korupcije.

Korupcija je uvek oportuna aktivnost. Meutim, za razliku od opisane sitne korupcije koja okol-nosti koristi, sistemska korupcija okolnosti stvara.Odnosno, vie nije mogue razaznati da li je ko-rupcija neprihvatljiv vid ponaanja (i poslovanja) ili je u toj meri integrisani aspekt ekonomskog,drutvenog i politikog sistema da predstavlja normu. Sistemska korupcija je, dakle, situacija u kojojinstitucijama i procesima rutinski dominiraju toliko korumpirani pojedinci i grupe da su drugaijepolitike ukinute (Anti-Corruption Resource Centre 2007).

Po emu je sektor bezbednosti specifian?

Glavne osobenosti rada aktera u sektoru bezbednosti jesu tajnost i diskreciona ovlaenja. Pre sve-ga, nain na koji su akteri organizovani i znaajan deo njihovog rada ostaje sakriven od javnosti.Re je o visoko centralizovanim i zatvorenim organizacijama, koje poivaju na naelima hijerarhijei subordinacije. Pred svoje zaposlene rukovodioci postavljaju zahtev poverljivosti u radu, koji utiena to da kultura organizacije i postupanja aktera u sektoru bezbednosti ostanu tajnoviti, pa i vie

od toga. Zapravo, u slubama bezbednosti i policiji javlja se tzv. supertajnost. Kada zaposleni nasebe preuzima ulogu prikrivenog islednika, njegove (njene) kolege i nadreeni nemaju uvid u svedetalje operativnog rada. Tako, recimo, identiteti veza i dounika koje zaposleni/a koristi ostajutajna za sve.

Druga osobenost rada aktera u sektoru bezbednosti jeste njihovo pravo da postupaju represivno.Njima je poveren monopol fizike sile radi suzbijanja izazova, rizika i pretnji bezbednosti.

2 Sa bitnom napomenom da su mree koje su radile, recimo, na nezakonitom izdavanju linih dokumenatabile vrlo organizovane i dobro su zaraivale. Videti, recimo: Uhapeni zbog nezakonitog izdavanja pasoa ilinih karata, Beta, 7. maj 2011. 19. jul 2012.
http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/uhapseni-zbog-nezakonitog-izdavanja-pasosa-i-licnih-karata/738.phtmlhttp://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/uhapseni-zbog-nezakonitog-izdavanja-pasosa-i-licnih-karata/738.phtmlhttp://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/uhapseni-zbog-nezakonitog-izdavanja-pasosa-i-licnih-karata/738.phtmlhttp://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/uhapseni-zbog-nezakonitog-izdavanja-pasosa-i-licnih-karata/738.phtml


15/128

UVOD

15

Relativna sloenost i specifinost poslova bezbednostidodatno oteava uvid javnosti. Sami akteri,uslovljeni odreenom organizacionom kulturom, insistiraju na sopstvenom jeziku i strukturamakoje su graanima teko razumljive, ako ne i nepoznate.

Poseban problem predstavlja fenomen zakona utanja, koji se, u zavisnosti od ugla posmatranja,moe tumaiti kao vid visoke kolegijalnosti do koje dolazi u veoma rizinim okolnostima. Odnosno,

on se moe tumaiti kao mehanizam koji dodatno pogoduje korupciji i svakoj drugoj zloupotrebiovlaenja.

Najzad, odluke se po pravilu donose u uskom, privilegovanom krugu ljudi. Uzmimo kao primer pro-ceduru realizacije poverljive nabavke u BIA, odnosno u MO. Postupak pokree direktor Agencije ilizaposleni koga je on ovlastio. Da bi nabavka bila realizovana nakon to je ustanovljena potreba zatim, ona mora biti predviena godinjim planom nabavki (to je obaveza koju predvia Zakon), kao iplanom izvrenja budeta za datu budetsku godinu. Ovde ve nailazimo na problem, poto ova dvadokumenta nisu javno dostupna. Konano, zbog poverljive prirode nabavke, graanima nee bitidostupna ni sama odluka o pokretanju procedure.

Mogunosti intervenisanja javnosti suene su i u delu procedure koji se odnosi na rad Komisije zanabavke, mehanizma ocenjivanja pristiglih ponuda, prisutnog u svim akterima sektora bezbednosti.U MO, Komisija za javne nabavke uvek ima neparan broj lanova, od kojih je jedan lan obavezno izsastava organizacione jedinice koja je zaduena za izvrenje godinjeg plana nabavki, jedan lan jediplomirani ekonomista, a jedan diplomirani pravnik. Nakon otvaranja ponuda, sastavlja se izvetaju kome se iznosi struna ocena, na osnovu koje ministar, ili zaposleni koga je on za to ovlastio, do-nosi odluku o izboru najpovoljnije ponude, odnosno o zakljuenju ugovora. Eventualni uvid javnostii ovde se svodi na podnoenje zahteva za slobodan pristup informacijama, koji e, ukoliko je re opoverljivoj nabavci, biti odbijen. Jasno je, dakle, da je ovde re o zatvorenim procesima.

Koji su rizici od pojave korupcije u sektoru bezbednosti?

Na postojanje korupcije moe ukazivati svaka proputena mogunost da se neka oblast delovanjazakonski uredi, svaki nedostatak kapaciteta ili pak nastojanje izvrne vlasti da otea rad kontrolnihi nadzornih tela, svaka praksa koja nije transparentna, odnosno dostupna graanima i, naroito,odgovorna prema njihovim interesima.

Prema naem shvatanju, do pojave korupcije u sektoru bezbednosti moe doi iz vie razloga. Na toutiu oni postupci koji podrivaju misiju i ciljeve konkretnog aktera u sektoru bezbednosti. Zatim,do korupcije moe doi zbog materijalnog i finansijskog poslovanja aktera sektora bezbednosti (tzv.

finansijski rizici), te zbog postupanja u domenu radnih odnosa i postupanja zaposlenih u sektorubezbednosti (rizici ljudskih resursa). Potom, do korupcije dolazi tokom vrenja redovnih dunosti(operativni rizici) i, najzad, usled manjkavosti mehanizama kontrole u sektoru bezbednosti.

Prva grupa rizika odnosi se na ona postupanja koja podrivaju misiju i ciljeve konkretnog aktera usektoru bezbednosti. Ovde je re o rizicima u najirem smislu. Do ovih rizika dolazi onda kada sebezbednosnim institucijama izdaju prioriteti koji su u suprotnosti sa njihovim misijama i zadacimaili kada se radi zadobijanja odreene koristi odustane od najavljene bezbednosne politike iako je onau interesu graana. Na primer, takva je situacija u kojoj nosioci izvrne vlasti zahtevaju od slubibezbednosti da prikupljaju podatke o politikoj opoziciji i/ili u kojoj im kao glavne zadatke nameuborbu protiv kriminala, to je sve u suprotnosti sa misijama i zadacima ovih slubi. Do pojave ovih

rizika moe doi i posredno, odnosno zajedno sa pojavom odreenih finansijskih rizika (videti usledeem pasusu, prim. aut.). Tako, na primer, donosilac odluka moe (namerno) loe upravljatisredstvima koja su mu poverena ili nabavljati neto to nije neophodno.


16/128

16


Finansijski riziciodnose se, pre svega, na raspolaganje imovinom i resursima. Tako organizacionejedinice, ili pojedinci u sektoru bezbednosti, mogu raspolagati tzv. crnim fondovima kako bi pre-dupredili ili otkrili poinioce krivinih dela.3Za potroen novac najee nisu odgovorni nikome,osim svom neposrednom rukovodiocu. Zatim, akteri u sektoru bezbednosti mogu biti veinski iliiskljuivi vlasnici poslova koji nemaju nikakve veze sa nadlenostima koje su im poverene. U Sr-biji, Ministarstvo odbrane (MO) i Ministarstvo unutranjih poslova (MUP) upravljaju turistikimkompleksima i lovitima. Pokazatelj postojanja korupcije, naroito, moe biti izmetanje odreenihdelatnosti, koje se opravdava potrebom racionalizacije(eng. outsourcing).

Posebnu dimenziju finansijskih rizika ine oni koji se javljaju u domenu planiranja i izvrenja jav-nih nabavki. Ovo tim pre, to dravna uprava Republike Srbije, MO i MUP spadaju u najvee naru-ioce dobara i usluga.4Ve sama odluka o tome ta se i pod kojim uslovima nabavlja moe predstav-ljati rizino mesto. Ukoliko su svojstva predmeta nabavke poznata uskom krugu ljudi, broj onih kojimogu dovesti u pitanje potrebu da se izvri ta nabavka veoma je mali. Predmet nabavke moe se, naosnovu prethodnog dogovora, prilagoditi odreenom ponuau. Najzad, moe se primeniti proce-dura nabavke, koja je po svojoj prirodi takva da onemoguava postojanje konkurencije. Takve su, naprimer, sve nabavke za koje ujemo da su hitne, odnosno da su sprovedene po skraenoj procedu-

ri, zato to se, navodno, javila hitna i nepredviena potreba da se nabavi kakvo dobro ili usluga.

Takoe, pored javnih, akteri u sektoru bezbednosti vre i tzv. poverljive nabavke. Prema vaeemZakonu, nabavka e biti proglaena poverljivom ako postoji rizik da e razotkrivanje informacije odobru ili usluzi (ukljuujui u to i njenu specifikaciju) ugroziti bezbednost drave i graana. 5Na-ruioci najee kao obrazloenje razloga zbog kog je proces nabavke zatvoren navode upravo to daovim tite dravnu, vojnu ili slubenu tajnu. U Srbiji postoji dodatni uslov za to da nabavka budeproglaena poverljivom. Naime, za to je potrebna odluka rukovodioca (ministra odbrane, ministraunutranjih poslova ili direktora Bezbednosno-informativne agencije, BIA) kojom e neka nabavkabiti odreena kao poverljiva. Vano je, dakle, to da nijednu nabavku odreene vrste nije mogueunapred proglasiti poverljivom.

OKVIR 1: POJAM KORUPCIJE U ZAKONSKOM OKVIRU SRBIJE

Pored objektivne sloenosti fenomena korupcije, borbu protiv nje oteava i to to ovaj pojamnije nigde prisutan u naim krivinopravnim propisima. Da bi se krivino delo moglo proce-suirati, ono mora biti to preciznije opisano, odnosno mora se razumeti njegova puna priro-da. Korupcija u Srbiji je pod tim imenom definisana prvi put tek 2008. godine, i to Zakonomo Agenciji za borbu protiv korupcije (ABK).

Kada je re o upravljanju ljudskim resursima, svako odluivanje o platama, napredovanju, nagra-ivanju, postavljanju na odreenu funkciju u sektoru bezbednosti moe da bude izvor korupcije.Odatle radni, socijalni i ekonomski poloaj pojedinca u njima, ukljuujui i izglede za napredo-

vanje u slubi, presudno zavise od (...) volje nadreenog, koji potinjene dodatno disciplinuje uzprimenu raznovrsnih sredstava radne i socijalne prinude, odnosno koristi ih za svoje potrebe pu-

3 lanom 22 Zakona o Vojnobezbednosnoj (VBA) i Vojnoobavetajnoj agenciji (VOA), VBA je, pored ostalog,omogueno da preduzima mere prikrivanja svojine nad stvarima i pravnim licima i osniva pravna lica i uredinjihov rad na nain koji ih ne dovodi u vezu sa VBA. Priroda budeta sistema odbrane je takva da se iz razdela,odnosno iz pojedinanih pozicija nikako ne moe zakljuiti kuda je taj novac otiao, samim tim to nee bitiprikazan pod pravom namenom, to i jeste osobenost crnog fonda.4 Meu 44 najvea naruioca navedenih u izvetaju Uprave za javne nabavke za 2011. godinu, Ministarstvo

odbrane nalazi se na 20. mestu sa 470 nabavki ugovorene vrednosti 4.745.442.000 dinara (45,2 miliona evraprema kursu vaeem u januaru 2011. godine), dok je MUP na 36. mestu, sa 104 nabavke ugovorene vrednostiod 1.721.909.000 dinara (16,4 miliona evra).5 Zakon o javnim nabavkama. Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 116/08, lan 7, stav 4.


17/128

UVOD

17

tem brojnih mehanizama za socijalnu korupciju (Hadi 2011: 10). Socijalnu korupciju, pri tom,najtee je otkriti. Razlog tome je to iza nje ne ostaje inkriminiua dokumentacija, odnosno svakikoruptivni postupak moe se zamaskirati i prikazati kao redovna procedura.

Operativni rizici, kako smo ranije rekli, postoje tokom vrenja redovnih dunosti. Zbog specifineprirode posla koji obavljaju (videti prethodnu temu, prim. aut.), zaposleni u akterima sektora bez-

bednosti mogu biti podloniji korupciji od drugih. Tako priroda zadatka koji im je poveren moezahtevati da zaposleni iniciraju korupciju, radei kao prikriveni islednici. Isto tako, operativci mogubiti u iskuenju da, radi sticanja koristi, prikrivaju ili pak nametaju dokaze. Oni, takoe, mogu ko-ristiti i svoje veze radi sticanja line koristi. Graani koji su opet uhvaeni u nekom nedozvoljenomponaanju mogu pokuati da ih podmite i na taj nain izbegnu odgovornost.

Rizici koji nastaju usled manjkavosti mehanizama kontrolemogu proizai iz injenice da su svi,ili pak odreeni, mehanizmi kontrole u sektoru bezbednosti unutranji ili spoljanji, izvrni ilinezavisni slabi. Na primer, svako proputanje prilike izvrne vlasti da organizacionim jedinicamai institucijama zaduenim za vrenje unutranje i spoljanje kontrole dodeli potrebne ljudske i ma-terijalne resurse predstavlja mogunost da do ovog rizika doe.

OKVIR 2: ZATITA UZBUNJIVAA U SRBIJI

Poseban problem predstavlja zatita uzbunjivaa, odnosno graana koji su zaposleni u in-stituciji u kojoj se odigralo delo korupcije, a koji imaju dovoljno moralnog i profesionalnogintegriteta da to delo prijave. Zatita uzbunjivaa definisana je pravnim aktom manje snage Pravilnikom o zatiti lica koje prijavi sumnju na korupciju (o uzbunjivaima). Zatim, pod-zakonski akt lice titi samo u kapacitetu delu institucije u kom je prijavilo korupciju, ime jeostavljena mogunost da se prekomandom ili rasporeivanjem na drugo radno mesto izvrizastraivanje uzbunjivaa.

Koje su posledice korupcije u sektoru bezbednosti?

Usled pojave korupcije u javnoj upravi, novac poreskih obveznika troi se za svrhe za koje nemaopravdanja u budetu. Takoe, konkretan cilj politike ostaje neostvaren, naruava se integritet, asmanjuju kapaciteti institucija i, najzad, podriva se poverenje graana u politiki sistem. Ograni-ava se slobodna konkurencija, a strani investitori obeshrabruju. Zajedno, sve ovo dovodi u pitanjeekonomski rast.

Zato to sektor bezbednosti spada u najvee potroae javnih finansija, teta koju moe pretrpetibudet daleko je vea. Tako je i u Srbiji, gde e samo za potrebe finansiranja oruanih snaga, policijei nadreenih ministarstava u 2012. godini biti izdvojeno priblino 13% ukupnog budeta drave.6Poseban problem predstavljaju visoki oportunitetni trokovi, odnosno svest o tome ta se moe do-biti ukoliko se novac ulae u druge sektore. Tako nabavka jednog modernog borbenog aviona moestajati isto koliko i izgradnja, ni manje ni vie, nego 10 domova zdravlja, od kojih e svaki zadovoljiti

6 U 2012. godini za potrebe finansiranja sistema odbrane (Ministarstva odbrane i Vojske Srbije) planirano jeizdvajanje 53,2 milijarde dinara (priblino 507 miliona evra prema kursu vaeem u januaru 2012. godine), dokje za potrebe MUP-a planirano izdvajanje 61,8 milijardi dinara (priblino 589 miliona evra). Zajedno, za potrebedva aktera sektora bezbednosti godinje se izdvaja priblino 1,1 milijarda evra, to ini (opet priblino) 13%budeta Republike Srbije u 2012. godini.


18/128

18


potrebe priblino 50.000 stanovnika.7U uslovima produene ekonomske krize i, naroito, budet-skog deficita sa kojim se Srbija suoava, ovo poreenje dobija znaaj.

Klju je, dakle, u odgovornom raspolaganju, inae oskudnim, resursima. U irem kontekstu ma-terijalnog i finansijskog poslovanja, odnosno u uem kontekstu javnih nabavki koje vre akteri usektoru bezbednosti Srbije, korupcija vodi tome da se za vie novca dobija loiji proizvod.

Iz ugla upravljanja ljudskim resursima, uspostavljanje sistema klijentelizma, gde se usluga (pretpo-stavljenog, odnosno onog ko je u poziciji da je prui) naplauje protivuslugom (podreenog, odno-sno onog ko je u poziciji da uslugu trai) na nekom drugom mestu, obesmiljava naela integritetai odgovornosti koji predstavljaju standard profesije. Na pozicije dolazi neodgovarajui kadar, kojiloe obavlja poveren mu posao. Najzad, sticajem posledica koje smo naveli podriva se sposobnostadekvatnog odgovaranja na izazove bezbednosti.

Kako graani mogu da saznaju vie o korupciji u sektoru bezbednosti?Ipak, ovim potencijalni istraivai i uzbunjivai ne bi smeli da budu obeshrabreni. Koliko god seakteri sektora bezbednosti razlikovali od drugih organa dravne uprave, u jednom su ipak slini: onitakoe troe sredstva poreskih obveznika. Nosioci vlasti koji njima upravljaju vre funkcije koje su

javne. Oni predlau odreene prioritete politika za ije ih postignue mi graani moemo i trebada smatramo odgovornim. Naroito zato to oni raspolau znaajnim resursima koje spremno troe.Graani, dakle, imaju pravo da znaju kakav su bezbednosni proizvod dobili. Na raspolaganju suim kako direktni, tako i posredni naini borbe protiv korupcije, o emu e vie rei biti u nastavkuteksta.

Znaajan izvor podataka i jedna vrsta ulaza za zainteresovane pojedince predstavljaju izveta-ji organizacija civilnog drutva, koje su se bavile praenjem (monitoringom) potronje budeta,odnosno praenjem prakse javnih nabavki. Mada se izvetaji organizacija Transparentnost Srbija(TS), odnosno Koalicije za nadzor javnih finansijane odnose na praksu aktera sektora bezbednosti,indikativni su zato to nude smernice u kojim postupcima dravnih organa treba tragati za pokaza-teljima korupcije.

Osnovni alat koji stoji na raspolaganju graanima, kako smo ve nagovestili, jeste njihovo pravopristupa informacijama od javnog znaaja. Svaka informacija koja je u posedu organa vlasti ili jav-nih preduzea morala bi biti dostupna graanima, i to ili na njihov zahtev ili putem informatora.Formular zahteva je dostupan na Internet-prezentaciji Poverenikaza slobodan pristup informacija-ma od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti (u daljem tekstu: Poverenik), ali i u informatorima

koje su akteri u sektoru bezbednosti duni da objavljuju. Do kakvih se sve podataka podnoenjemzahteva moe doi pokazuje praksa portala Pitaljka, ijim radom su nedavno otkrivene injenicekoje ukazuju na propuste u materijalnom i finansijskom poslovanju Ministarstva odbrane i BIA.

Tokom 2011. godine akteri sektora bezbednosti su u ovom pogledu ostvarili odreeni napredak, oemu svedoi injenica da je Poverenik prole godine upravo Informator MOproglasio za najpre-gledniji i najpotpuniji. Upravo na inicijativu BCBP-a, BIA je 2011. prvi put odluila da ukupan iznospotroen na poverljive nabavke uvrsti u svoj Informator. Re je o znaajnom napretku. Budui da

7 Raunica je izvedena na osnovu cene izgradnje doma zdravlja u beogradskom naselju Mirijevo, koja je pozavretku radova, oktobra 2009, procenjena na 416 miliona dinara (u tom trenutku 4 miliona evra). Procenjujese da u Mirijevu ivi 56.000 stanovnika. Moderni borbeni avion koji smo uzeli za predmet poreenja jeste JAS 39Gripen, za koji su se opredelila vazduhoplovstva Maarske i eke. Cena koja ne ukljuujenaknadnu podrku uvidu odravanja i rezervnih delova (eng. fly-away cost) jednog gripena opremljenog modernim naoruanjemiznosi 40 miliona evra.
http://www.transparentnost.org.rs/http://www.transparentnost.org.rs/http://www.nadzor.org.r/http://www.poverenik.rs/http://pistaljka.rs/http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/informator_2010/inf_index.phphttp://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/informator_2010/inf_index.phphttp://pistaljka.rs/http://www.poverenik.rs/http://www.nadzor.org.r/http://www.transparentnost.org.rs/http://www.transparentnost.org.rs/


19/128

UVOD

19

su javno dostupni, informatori nam nude prozor ka nainu na koji su institucije ureene i na kojiposluju i kao takvi mogu biti znaajan izvor saznanja za graane.

Izrada informatora o radu obaveza je organa vlasti Republike Srbije, dakle, i aktera sektora bez-bednosti. Zakon i podzakonski akti predviaju koje informacije informator mora da sadri, kao i tokoliko esto treba da budu aurirane.8Primera radi, podaci o budetu i javnim nabavkama (iznosi

odobrenih i utroenih sredstava, njihova namena) predstavljaju obaveznu stavku svakog budeta ijedno od efikasnijih orua spoljne kontrole. Informacije e biti uskraene u onom delu koji se odno-si na poverljive nabavke, ali se i ovde mogu izvesti odreeni zakljuci. Na lou praksu, recimo, moeukazivati nesrazmerno velika zastupljenost poverljivih nabavki, ali i onih nabavki koje se realizujupo hitnoj proceduri. Jednostavno, u velikim sistemima, gde su zaposleni izvrioci iji je zadatak daplaniraju trokove, teko je prihvatiti obrazloenje da je odreena potreba odjedanput iskrsla.

Ispravnost ovakvog postupanja moe se tek naknadno utvrditi itanjem izvetaja Dravne revizor-ske institucije (DRI). Vaan razvoj dogaaja predstavlja objavljivanje izvetaja o reviziji godinjegfinansijskog izvetaja Ministarstva odbranei Ministarstva unutranjih poslova, decembra 2011. go-dine. Mada opirni i pisani specifinim jezikom, izvetaji DRI nude uvid u nain funkcionisanja

sistema odbrane i unutranjih poslova, koji je bez presedana.

Ogranienja prava na pristup informacijama od javnog znaaja

Postoje, meutim, dva ogranienja prava na pristup informacijama od javnog znaaja. Informacijekoje su odreene (klasifikovane) kao tajne, ijim bi otkrivanjem mogla da bude ugroena bezbed-nost drave, nisu dostupne graanima. Graani, takoe, ne mogu pristupiti podacima o linosti. Naprimer, imovinska karta bilo kog ministra dostupna je javnosti, zato to je u pitanju nosilac javnefunkcije. Graani joj mogu pristupiti pretraujui registre dostupne na internet-prezentaciji Agen-cije za borbu protiv korupcije (ABK)9. Meutim, imovinska karta lanova njegove porodice, recimo,

dostupna je samo organima unutranje i spoljne kontrole i nadzora, koji imaju ovlaenja da istraeporeklo imovine povezanih lica.

Graani ne mogu pristupiti ni tajnim podacima. Rekli smo da imaju pravo da trae svaku informaci-ju, ali i institucije imaju pravo da ih odbiju ukoliko je re o tajnama. U tom sluaju, graani se mogualiti Povereniku koji nakon inspekcijemoe potvrditi odluku institucije ili pak naloiti skidanjetajnosti sa celog ili sa dela dokumenta. Upravo zato graani ne treba da odustanu ako ih institucijaobavesti da odreeni dokument predstavlja tajnu.

ta graani mogu da preduzmu?Korupciju graani mogu prijaviti i sami. Ukoliko sumnjaju na korupciju u policiji, odnosno ukoli-ko ele da prijave konkretan sluaj, mogu se obratiti, redom: komandiru mesne policijske stanice,naelniku mesne policijske uprave (u Srbiji ih ima 27), a ukoliko nemaju poverenja u direktne pret-postavljene onih koje optuuju,jednom od etiri regionalna centra Sektora za unutranju kontrolu.Posebno, sumnju mogu izraziti i Birou za pritube i predstavke, koji se nalazi u seditu MUP-a.

Ako se prituba odnosi na korupciju u vojsci, graani se pre svega mogu obratiti zapovedniku jedi-nice na koju se prituba odnosi. Ako u njega nemaju poverenja, Inspektorat odbraneprima pred-

8 Pogledati: 9 Pogledati:
http://poverenik.rs/sr/pravni-okvir-pi/podzakonski-akti/947-uputstvo-za-izradu-i-objavljivanje-informatora-o-radu-drzavnog-organa-i-komentar-uputstva.htmlhttp://www.dri.rs/http://www.dri.rs/http://dri.rs/images/pdf/revizija2011/izv-mod2010.pdfhttp://dri.rs/images/pdf/revizija2011/izv-mup2010.pdfhttp://acas.rs/sr_cir/registri.htmlhttp://acas.rs/sr_cir/registri.htmlhttp://www.poverenik.rs/sr/inspekcijski-nadzor.htmlhttp://prezentacije.mup.gov.rs/sukp/org.htmlhttp://www.mup.gov.rs/cms_cir/ministarstvo.nsf/biro-za-prituzbe-i-predstavke.hhttp://www.mod.gov.rs/lat/organizacija/inspektorat%20odbrane/inspektorat.phphttp://www.mod.gov.rs/lat/organizacija/inspektorat%20odbrane/inspektorat.phphttp://www.mup.gov.rs/cms_cir/ministarstvo.nsf/biro-za-prituzbe-i-predstavke.hhttp://prezentacije.mup.gov.rs/sukp/org.htmlhttp://www.poverenik.rs/sr/inspekcijski-nadzor.htmlhttp://acas.rs/sr_cir/registri.htmlhttp://acas.rs/sr_cir/registri.htmlhttp://dri.rs/images/pdf/revizija2011/izv-mup2010.pdfhttp://dri.rs/images/pdf/revizija2011/izv-mod2010.pdfhttp://www.dri.rs/http://www.dri.rs/http://poverenik.rs/sr/pravni-okvir-pi/podzakonski-akti/947-uputstvo-za-izradu-i-objavljivanje-informatora-o-radu-drzavnog-organa-i-komentar-uputstva.html


20/128

20


stavke graana koje se tiu rada, materijalnog i finansijskog poslovanja i graevinskih delatnostikomandi, jedinica i ustanova VS, organa i ustanova MO. Ukoliko utvrdi da mere koje je predloionisu otklonile uoene nedostatke, Inspektorat moe podneti krivinu prijavu nadlenom tuilatvu.

Nezavisno od aktera sektora bezbednosti i nezavisnih regulatornih tela, graani se mogu obratiti isvakom tuilatvukoje je mesno nadleno. Najzad, korupciju mogu anonimno prijavitii na pome-

nutom portalu Pitaljka.

Stvari stoje neto drugaije kada je re o prijavi korupcije u slubama bezbednosti BIA, Vojnobez-bednosnoj (VBA) i Vojnoobavetajnoj agenciji (VOA) Ministarstva odbrane. Teoretski, i ovde gra-ani predstavke mogu podneti direktno. Meutim, na Internet-prezentacijama ovih institucija nisunavedeni kontakt telefoni i elektronske adrese tela unutranje kontrole Unutranje i budetskekontrole u BIA, odnosno Generalnog inspektora za VBA i VOA zbog ega graani svoje predstavkenajpre moraju podneti kabinetu direktora, odnosno ministra, to ih moe obeshrabriti.

Ranije smo u tekstu pomenuli uzbunjivae, odnosno zaposlene koji su imali dovoljno integritetada dignu glas protiv korupcije. Ukoliko su zbog svojih postupaka izloeni razliitim pritiscima i

zastraivanjima, za zatitu se mogu obratiti ABK, ali i Zatitniku graana.10

Upravo primer iz novijeprakse11Zatitnika pokazuje da je mogue biti uzbunjiva i u sektoru bezbednosti.

Vrlo je vano graane ohrabriti da prijavljuju sluajeve korupcije, tim pre ako su zaposleni u sektorubezbednosti. Praksa razvijenih zemalja pokazuje da su upravo hrabrou uzbunjivaa prekinuteuhodane koruptivne eme i izbegnute milionske tete. Srbiji u ovom trenutku nedostaje vie poli-tike volje da se obrauna sa korupcijom na viim nivoima odluivanja. Nedostaje joj jasna podrkatelima unutranje kontrole i, posebno, saradnja sa nezavisnim regulatornim telima. Najzad, u inte-resu je drave da podri inicijative koje dolaze iz civilnog drutva, iji je cilj podizanje transparen-tnosti i odgovornosti u sektoru bezbednosti, budui da one vode otkrivanju i moguem otklanjanjuuzroka korupcije. Mapa rizika, dostupna na linku12, jedna je od takvih inicijativa.

10 Iz novije prakse Zatitnika graana naroito je interesantan sluaj majora zaposlenog u VOA. Od njega jezatraeno da istrai odreene nepravilnosti i nezakonitosti u radu pojedinih kolega. Nakon to je sainio i pre-dao traenu analizu, suoio se sa pritiscima, informativnim razgovorima, obijanjem slubenog sefa i pretnjamaotkazom. Na kraju je, naredbom rukovodioca, premeten iz mesta slubovanja gde je iveo sa porodicom u drugomesto, udaljeno vie stotina kilometara. Ujedno je njegov rad prema njegovim navodima prvi put ocenjenkao neuspean. Pripadnik VOA obratio se Zatitniku graana, smatrajui da je premetaj, imajui u vidu njegoveporodine prilike, vid kazne, kojim se eli postii to da on napusti VOA i Vojsku Srbije. Zatitnik graana je, uutvrenju i preporuci od 14. marta 2012, VOA preporuio da pripadnika vrati u prethodno mesto slubovanja,da sporne ocene njegovog rada uniti i da utvrdi okolnosti obijanja njegovog slubenog sefa. Ishod preporukaZatitnika u trenutku pisanja ovog rada nije nam poznat. Videti: Zatitnik graana.Utvrenje i preporuka Za-

titnika graana, 14. mart 2012. 20.jul 2012.11 Pogledati: 12 Pogledati:
http://www.mpravde.gov.rs/cr/javnihttps://pistaljka.rs/prijavahttp://www.ombudsman.rs/http://www.ombudsman.rs/attachments/2220_Preporuka%20VOA.dochttp://www.ombudsman.rs/attachments/2220_Preporuka%20VOA.dochttp://korupcija.bezbednost.org/http://korupcija.bezbednost.org/http://www.ombudsman.rs/attachments/2220_Preporuka%20VOA.dochttp://www.ombudsman.rs/attachments/2220_Preporuka%20VOA.dochttp://www.ombudsman.rs/https://pistaljka.rs/prijavahttp://www.mpravde.gov.rs/cr/javni


21/128

UVOD

21

* Pogledati:

OKVIR 3: LINKOVI O KORUPCIJI KOJI SU VANI ZA GRAANE SRBIJE*

Internet-prezentacije organa unutranje kontrole u institucijama sektora bezbednosti:

SUKP, http://prezentacije.mup.gov.rs/sukp/sukp.htm Biro za pritube i predstavke, http://www.mup.gov.rs/cms_cir/ministarstvo.nsf/

biro-za-prituzbe-i-predstavke.h Inspektorat odbrane, http://www.mod.gov.rs/lat/organizacija/inspektorat%20odbrane/

inspektorat.php

Informatori o radu institucija sektora bezbednosti:

MUP, http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/informator.h MO, http://www.mod.gov.rs/lat/aktuelno/informator_2010/inf_index.php BIA, http://www.bia.gov.rs/download/dokumenta/Informator.pdf

Internet-prezentacije nezavisnih regulatornih tela:

Zatitnik graana, http://www.ombudsman.rs/ Poverenik, http://www.poverenik.rs/ DRI, http://www.dri.rs/ ABK, http://www.acas.rs/

Inicijative civilnog drutva:

Glossary, Anti-Corruption Resource Centre, http://www.u4.no/glossary/ Koalicija za nadzor javnih finansija, http://www.nadzor.org.rs/ Portal Pitaljka, http://pistaljka.rs/ Mapa rizika od pojave korupcije u sektoru bezbednosti, http://korupcija.bezbednost.

org


22/128

22


II Kako drugi istrauju korupciju usektoru bezbednosti?

Korupcija i sistemi odbrane u drutvima koja se transformiuAutor: Marko Savkovi

ta je poznato o korupciji u policiji?Autor: Saa orevi

Korupcija i bezbednosno-obavetajne slubeAutor: Predrag Petrovi


23/128

KAKO DRUGI ISTRAUJU KORUPCIJU U SEKTORU BEZBEDNOSTI?

23

Korupcija i sistemi odbrane u drutvima koja setransformiuMarko Savkovi

Shvatanje korupcije autori saoptavaju u studijama konkretnih sluajeva, odnosno u studijama kon-kretnih politika. U njima se korupcija ne posmatra izdvojeno, ve se interpretira uzimanjem u obzirnjenih pojavnih oblika i posledica. Interesovanje strune javnosti za oblike i posledice korupcije urazliitim sistemima odbrane novijeg je datuma. Zapravo, takva istraivanja ne nalazimo u stru-noj literaturi sve do zavretka Hladnog rata (Pyman 2009: 1). Osnovni razlog ovome je nesklonostpolitikih elita u razvijenim demokratijama da podre slina istraivanja sve dok globalni ideolokisukob traje. Pri tom, akteri kojima je trka u naoruanju ila u prilog vojnoindustrijski kompleks,razliiti lobisti i posrednici pronalazili su naine da obeshrabre potencijalne istraivae. Ulaganjeu podizanje odbrambenih sposobnosti smatrano je prioritetom politike odbrane, a preispitivanje

esto enormnih izdataka izdajom nacionalnih interesa.

Meutim, kako je Hladni rat okonan, a naroito kako je nastupila promena prirode zadataka oru-anih snaga, istraivanja problema korupcije u razliitim kontekstima dobijaju na znaaju. Za-htevi koji su postavljeni pred donosioce odluka i planere postali su radikalno drugaiji. Potrebno

je tako uspostaviti mehanizme demokratske civilne kontrole; uiniti sistem efektivnim, odnosnosposobnim da u potpunosti odgovori na zadate misije i ciljeve i, najzad, uiniti efikasnim uprav-ljanje resursima koji su odreenom sistemu povereni (Ratchev 2011: 4). Promena prirode pretnji(nestanak sovjetskog bloka, pre svega) vodila je prvim rezovima. Sistemi odbrana zemalja poelisu da ukidaju itave formacije, baze, sisteme naoruanja, za koje se smatralo da vie nisu potrebni.Struna, ali i laika javnost poela je sa vie zanimanja da prati naine finansiranja i troenja sred-

stava u sistemima odbrane.

Sa nastupom globalne recesije, poeli su da rastu oportunitetni trokovi ulaganja u oruane snage.Postojanje korupcije ini ih jo veim. Tako je glavni vojni tuilac Sergej Fridinski izjavio kako jednapetina budeta odbrane Rusije biva zloupotrebljena. Re je o sredstvima koja su jednaka ukupnombudetu namenjenom podsticanju zapoljavanja (Galeotti 2012: 2). Zato donosioci odluka preispitu-

ju programe razvoja i pomoi, razmatraju kako da sa manje izdataka postignu vie. Predmet naegrada su, stoga, kljune studije nastale istraivanjem procesa reforme sistema odbrane u uslovimasocijalne i ekonomske transformacije.

Analizirajui domete reforme sistema odbrane u drutvima u tranziciji, autori ocenjuju kako domenpolitike odbrane predstavlja poslednju tvravu koju (antikorupcijske inicijative, prim. aut.) trebaosvojiti (Transparency International 2007). Naime, osetljiva priroda delatnosti sistema odbraneprua prikladan izgovor donosiocima odluka da ogranie pristup javnosti. Strateke odluke kojimase usmerava dalji razvoj sistema odbrane bivaju usvojene, a da tome nije prethodila javna rasprava.Ovakvo odsustvo transparentnosti moe voditi tome da oruane snage ne deluju u najboljem in-teresu graana i drave (Pyman, Foot/Fluri 2008: 3). Na najviem nivou politike, korupcija utiena odluke o ratu i miru (Reiling 2009, prema Kilaz/Hayri 2011: 1). U najgorem sluaju, mreekorupcije usaene u nacionalne i transnacionalne ekonomije mogu podstai (...) konflikte (Isto).

Korupciju u sistemu odbrane pojedini autori razumeju kao deo organizacione kulture (VendilPallin 2012: 75). Pokuavajui da predvidi vojne kapacitete Rusije, Vendil Palinova tvrdi kako jefenomen korupcije duboko usaen u vrednosnu matricu njenih oruanih snaga, ali i pripadaju-

eg vojnoindustrijskog kompleksa. Ovome pogoduje i injenica da su u opticaju ogromni novaniiznosi, dok je nivo transparentnosti nizak, i to zato to politiko rukovodstvo okleva da ohra-bri nezavisan nadzor, pa ak i pristup parlamenta informacijama (Isto). Vremenski dugo prisutno


24/128

24


kvarenje sistema korupcijom, u interpretaciji ove autorke, u Rusiji je dovelo do institucionaliza-cije prakse dostojne prezira, tzv. dedovine, koja se manifestuje kao fiziko nasilje (sastavni deoprocesa inicijacije) koje trpe tek pristigli regruti (Isto: 101), ali i iroko rasprostranjene praksepodmiivanja, gde svaka usluga ima svoju cenu.

Korupcija dramatino umanjuje sposobnosti oruanih snaga, kako kod kue, tako i u mirovnim

operacijama (Pyman, Foot/Fluri 2008: 21). Pomenuto smanjenje odbrambene sposobnosti zemljeistie i Vendil Palinova. Ona se pita kako e oruane snage Rusije uspeti da regrutuju dovoljnokvalifikovane vojnike, podoficire i oficire sa zadatkom da upravljaju modernom opremom, koja eu skladu sa dravnim programom naoruanja do 2020. godine biti sve vie zastupljena (Isto: 124).Dakle, rairenost korupcije u sistemu odbrane ini da vojna profesija bude manje privlana mladimljudima.

Sa ovim se slae i Curko, u svojoj analizi politike odbrane Ukrajine. Korupcija znaajno utie nasposobnost Ukrajine da zatiti svoj nacionalni interes (Tsurko 2012: 12). On, meutim, ne smatrada je korupcija deo organizacione kulture, ve da je obrazac postupanja, koji se jednostavno repro-dukuje odozgo nadole, postajui ak i redovna ekonomska aktivnost. Korupcija unitava sve to

nije u skladu sa privatnim interesima ukrajinskih politikih i finansijsko-ekonomskih elita. Oveelite smatraju dravu i oruane snage preduzeem koje treba da donosi profit. Nacionalni interesiuvek dolaze posle privatne koristi (Isto).

Meunarodna krizna grupa , u svom izvetaju o situaciji u Azerbejdanu, ovu elitu o kojoj Curkogovori vidi kao mreu uticajnih pojedinaca, koji rukovode tzv. ministarstvima sile unutra-njim poslovima, odbranom i nacionalnom bezbednou. Ui krug ove vladajue klike duboko jeukljuen u iru mreu saveznika koji mo ne dele, ve uestvuju u kontroli i distribuciji finansijskihi ekonomskih resursa (International Crisis Group 2010, prema Borzel & Pamuk 2012: 14). Mreuine biznismeni tzv. oligarsi koji su unapreeni na sekundarne pozicije odluivanja (Isto).Nemo drave pred neformalnim mreama priznao je ak i (tada jo uvek) predsednik Rusije Dmi-

trij Medvedev, koji je, odgovarajui na pitanje novinara o uspehu dravne antikorupcijske politike,rekao da su rezultati skromni, i to zato to su zvaninici poput korporacije: ne ele da se bilo komea u njihov posao (Galeotti, 2012: 1). Samo postojanje ovakve sprege, meutim, ne predstavljaiznenaenje. Budet odbrane je laka meta za ambiciozne politiare, koji se nadaju novom man-datu (Pyman 2009: 1). Zajedniki interes se lako pronalazi, dok su mogunosti za povezivanje sarazliitim akterima brojne.

Poseban problem predstavlja fenomen koji emo ovde nazvati koruptivnim izdatkom ili pore-zom. Ovde je re o novcu koji, umesto da bude potroen za svrhu koja je korisna sistemu odbrane(poev od investicija u razvoj novih sistema naoruanja, pa do osnovnih trokova plata i drugihnaknada za zaposlene), odlazi u privatne depove. Ovako neto bilo je mogue, jer u zemljamaCentralne i Istone Evrope, u trenutku kada su reforme zapoete, nisu postojali mehanizmi kontro-

le troenja budeta. Tako je zapoet niz koruptivnih aranmana: prodaja imovine, pa i naoruanjaliena bilo kakvog nadzora; zloupotreba poloaja radi privatnog biznisa; iznajmljivanje vojnika zanovac. Na ovaj nain su uruavani standardi obuke, discipline, morala i samog ivota, kako oficira,tako i vojnika (Donnelly 2004: 56).

Posledino, ukoliko reforma iji je cilj da se obezbede stabilni izvori finansiranja zarada profesio-nalnih vojnih lica nije uspeno sprovedena, bie sve tee obezbediti popunjenost sastava (VendilPallin 2012). Samim tim se proces pretvaranja regrutne u profesionalnu vojsku ako ne i najvidlji-

vija promena koju donosi transformacija sistema odbrane dovodi u pitanje.

Naroitu vrstu poreza predstavljaju i usluge koje novopeeni funkcioner ini svojim politi-

kim pokroviteljima i finansijskim sponzorima. Ovaj vid korupcije prisutan je kako u drutvima utranziciji, tako i u razvijenim drutvima. Nakon to je otkriveno da je nametao poslove svojim


25/128


25

partijskim prijateljima, ministar odbrane Gruzije Irakli Oriavili bio je primoran da napusti poloaj(Kaputadze 2011: 2).

Najzad, autore brine uticaj koji korupcija ima na usporavanje privrednog rasta i na priliv stranih inve-sticija, to predstavlja okosnice razvoja u drutvima u tranziciji. Zato to je konkurencija (ponuaa,ali i ideja, programa, prim. aut.) u jednom sistemu odbrane ograniena, postoji puno neformalnih

ugovora i rada za proviziju. Posledica toga je poveanje trokova sistema odbrane, odnosno orua-nih snaga, koje moe izvriti dodatni pritisak na donosioce odluka da ponovo razmotre svoje prioritete(Agostino, Dunne/Pieroni 2011: 2) i, posebno, odbiti strane investitore. Sve ovo zajedno drutveniteret tranzicije ini teim (Chavdarova Galabinova 2012: 1).

Do sada najpotpunije razumevanje korupcije usvojeno je u metodologiji koju su razvili strunjaciPrograma za odbranu i bezbednost (eng. Defence and Security Programme) organizacije Transparensiinternenal (Transparency International). Oni smatraju da se rizici od pojave korupcije u oruanimsnagama (odnosno sistemima odbrane) mogu podeliti u pet grupa. Prvu ine tzv. politiki rizici, dru-gu rizici u domenu javnih nabavki, treu rizici do kojih dolazi usled postupanja zaposlenih, etvrtufinansijski rizici i petu rizici koji nastaju uestovanjem u mirovnim operacijama (Pyman 2011: 10).

Politiki rizici od korupcije javljaju se na najviim nivoima odluivanja. Prvi rizik ovog tipa jeste izuzi-manje javnosti kako strune, tako i laike, ire iz javne rasprave o prioritetima reforme, odnosno oprioritetima konkretne bezbednosne politike. Time se iz procesa rasprave izuzimaju oni kojih se odlu-ka najpre i tie. Ako je opredeljenje elita da domen bezbednosne politike zatvore za sve nedravne ak-tere trajno, formulacija ma koje bezbednosne politike predstavljae prostor rizika od pojave korupcije.Elite, takoe, nastoje da za nezavisan nadzor zatvore i budet odbrane, i to unoenjem nepreciznihstavki (Isto: 11). Naroito mesto politikog rizika predstavljaju uslovi pod kojima se realizuju ugovorio prometu naoruanja i vojne opreme.

U domenu nabavki postoje brojni rizici. Ve i sama odluka o tome ta i pod kojim uslovima nabaviti,odnosno koji je to kapacitet koji nedostaje (eng. capability gap) predstavlja mesto rizika (Isto: 15).Relativna sloenost predmeta nabavke stvara mogunosti da nabavka bude nametena odreenomponuau, i to minimalnim korekcijama u specifikaciji. Poseban problem predstavlja svesno oprede-ljenje da se nabavka vri iz jednog izvora (eng. single sourcing), primenom postupka koji ne omo-guava konkurenciju. Najzad, odgovorna lica u sistemu odbrane mogu svesno favorizovati jednogponuaa, ak i kada je jasno da nije sposoban (ne poseduje poslovni kapacitet) da ispuni ugovorneobaveze (Isto).

Prethodnim prikazom studija sluaja pokazali smo kako svako odluivanje o platama, napredovanju,nagraivanju, postavljenju na odreenu funkciju moe predstavljati mesto pojave korupcije. U novijojpraksi se kao rizik javlja i situacija gde zaposleni, u svoje slobodno vreme, obavljaju poslove koji sunespojivi sa njihovom dunou u sistemu odbrane.

U interpretaciji Pajmena i Vegenerove, finansijski rizici su pre svega oblici neodgovornog upravljanjaimovinom i resursima sistema odbrane, koji predstavljaju nain sticanja prihoda. Netransparentnostbudeta i ovde predstavlja problem. Tanije problem predstavljaju crni fondovi kojima mogu ras-polagati organizacione jedinice ili pojedinci. Takoe, sistem odbrane moe biti veinski ili iskljuivi

vlasnik poslova koji nemaju veze sa njegovom izvornom delatnou. Pogodno tle za pojavu korupcijeposebno moe predstavljati fenomen izmetanja odreenih delatnosti van institucije (eng. outsour-cing), koje se opravdava potrebom racionalizacije.

Rizici uestvovanja u mirovnim operacijamaisti sukao rizici koji postoje kod kue, ali su vezanikako za svesno zanemarivanje postojanja korupcije u zemlji prijema operacije (Isto: 14), tako i za

pojavu korupcije u kontigentu koji se upuuje. Mesto pojave korupcije, najzad, moe predstavljati i(namerno) neregulisan odnos sa privatnim bezbednosnim kompanijama, sve prisutnijim akterom upodruju operacije (Isto).


26/128

26


ta je poznato o korupciji u policiji?Saa orevi

Postoji znaajan broj istraivanja fenomena korupcije u policiji. Meutim, i dalje se praktiari i na-unici nisu usaglasili povodom toga kako definisati ovu pojavu. Takoe, nema ni dovoljno istraiva-nja o korupciji prilikom sprovoenja nabavki u policiji. Takva istraivanja su uglavnom slina onimakoja se rade za dravnu upravu u celosti, te u njih nisu ukljueni specifini indikatori za policiju, kaoto je, na primer, postojanje poverljivih nabavki. Takoe, primetno je da tema korupcije u policijiznatno vie obraena od istraivanja korupcije u vojsci i slubama bezbednosti. Jedan od razloga zato je stalni i svakodnevni kontakt graana sa policijskim slubenicima. Time je bilo mogue dobiti

vie podataka za obraivanje.

Kako se istrauje korupcija u policiji?

Korupcija u policiji se istrauje na tri naina: (1) istraivanjem javnog mnjenja; (2) pojedinanom iuporednom analizom praksi prevencije i suzbijanja korupcije u policiji; (3) naunim istraivanjima.Iako se u tekstu obrauje trei metod istraivanja korupcije, potrebno je ukazati na sadrinu prvadva metoda.

Istraivanjem javnog mnjenja utvruju se trendovi naina na koji graani shvataju fenomen korup-cije u policiji i uglavnom su takva istraivanja povezana sa onim kojima se utvruje stepen povere-nja graana u policiju. Istraivanjem javnog mnjenja ispituju se stavovi graana o korupciji u polici-

ji radi merenja uestalosti i iskustava koje su oni imali sa ovim fenomenom.13Krajnji cilj istraivanjajavnog mnjenja jeste taj da prui neophodne informacije za budue aktivnosti, koje su usmerene kajaanju kapaciteta, obrazovanju i podizanju nivoa svesti graana i policijskih slubenika.

Pojedinana i uporedna analiza pravnog i institucionalnog okvira suzbijanja korupcije u policijinaroito je bitna za praktiare i profesionalce u policijskoj slubi.14Pored tog utvrivanja okvira zasuzbijanje korupcije u policiji, znaajno je i istraivanje prakse. Glavni cilj je utvrivanje pozitivnihi negativnih karakteristika pojedinih sistema prevencije i suzbijanja korupcije, kao i mogua upo-treba uspenih reenja ili naina za reavanje problema.

Trei pristup istraivanju korupcije ine nauna istraivanja o pojmu, uzrocima i posledicama, te

oblicima i uzrocima pojave korupcije u policiji.

U tekstu su dati odgovori na pet pitanja: (1) ta je korupcija u policiji; (2) koji su uzroci pojave ko-rupcije u policiji; (3) koji su oblici korupcije u policiji; (4) koje su posledice korupcije u policiji; (5)kako promeniti pristup istraivanju korupcije u policiji?

13 U 86 drava sveta policija je identifikovana kao najkorumpiranija, i to posle politikih partija, dravnihslubenika, narodnih poslanika i sudija.14 Kao primeri dobre prakse primene antikorupcijskih strategija spominju se akcije u Singapuru i Hongkongu.


27/128


27

ta je korupcija u policiji?

U najveoj meri definicija korupcije poiva na isticanju dva kljuna elementa: (1) krenju prav-nih normi zloupotrebom slubenih ovlaenja; (2) linoj dobiti koja se na taj nain stie (Zekavica2010).

Autori se slau da je veoma teko definisati korupciju u policiji (Miller 2003; Punch 2000; Newburn1999), jer je povezana sa ostalim oblicima nezakonitog rada policijskog slubenika. ira definicijakorupcije u policiji podrazumeva nepotenu, nepravilnu, nemoralnu i kriminalnu aktivnost policij-skog slubenika, odnosno ponaanje koje odstupa od osnovnih drutvenih normi (Roebuck, Barker1974). Prema uoj definiciji korupcije u policiji potrebno je praviti razliku izmeu koruptivnih ak-tivnosti, kao to je primanje mita, i kriminalnih radnji koje nisu koruptivne razbojnitvo, provalaili kraa za vreme rada (Miller 2003).

Prema miljenju Kutnjak-Ivkovi (2005: 16), korupcija u policiji podrazumeva akciju ili propust(odnosno obeanje akcije ili propusta) policijskog slubenika ili grupe policijskih slubenika tokomrada, ija je glavna karakteristika zloupotreba slubenog poloaja radi sticanja line koristi. Osnov-

ni inioci svake koruptivne aktivnosti su: (1) akcija; (2) namerni propust; (3) aktivnost suprotnazadatom zadatku; (4) sporazum izmeu policijskog slubenika i lica koji nudi korist za uzvraenuuslugu; (5) trenutak plaanja; (6) utvrivanje potencijalne koristi.

Reena definicija insistira na tome da je korupcija u policiji akt u koji su ukljueni, pre svega, poli-cijski slubenici, te da sporazum sa licem koje nudi korist (koje naravno nije nuno policajac) nijeobavezan elemenat korupcije u policiji, jer postoji mogunost da sporazum bude dobrovoljni in.Glavni inilac definicije jeste zloupotreba policijskih ovlaenja radi sticanja line koristi. Tu korist

je mogue dobiti dobrovoljnim sporazumom sa onim koji nudi korist, izriitim zahtevom upuenimlicu koje je prestupilo, kao i iznuivanjem uz korienje sredstava prinude ili pretnjom da e bitiupotrebljena ovlaenja radi dobijanje koristi. Prema definiciji, trenutak isplate predstavlja oba-

vezni element korupcije u policiji. U literaturi postoji i miljenje da za korupciju u optem smislunije nuan elemenat isplate, ve da koruptivna aktivnost zapoinje onog trenutka kada se obeavakorist, bez obzira na njenu realizaciju.

Prema shvatanju istog autora, policijski slubenici koji su skloni upotrebi sredstava prinude podlo-niji su korupciji, a esto i tome da koriste nasilje radi sticanja line koristi (Okvir 4).

OKVIR 4: POVEZANOST UPOTREBE SREDSTAVA PRINUDE I KORUPCIJE U POLICIJI

Ukoliko prihvatimo ovakvo miljenje, moemo izvesti zakljuak da su policijski slubenici uSrbiji podloniji korupciji, s obzirom na to da u periodu od 2006. do jula 2010. godine postojiuzlazni trend upotrebe sredstva prinude. Tome bi trebalo pridodati i stalno nezadovoljstvouslovima rada policijskih slubenika u Srbiji, to je jedan od uzroka pojave korupcije, zbogega je korieno pravo na trajk.


28/128


29/128


29

dovoljno da njegovo ponaanje bude samo u okvirima moralnih standarda, ve on mora da prati iorganizacione standarde upravljanja. Politiko, socijalno i ekonomsko okruenje jeste najverovatni-

je kljuni inilac za pojavu korupcije.

OKVIR 5: DEFINICIJA KORUPCIJE U POLICIJI KOJU JE DAO IGEC (INTERPOL 2002)lan 2

1. Svaka radnja u kojoj policajac ili zaposleni u policiji, bilo neposredno bilo posredno,trai ili prihvati novac, predmet od vrednosti, poklon, uslugu, obeanje, nagradu ilikorist za sebe ili drugo lice, grupu ili subjekat, u zamenu za injenje ili neinjenje,prolo ili budue, u vezi s vrenjem bilo koje funkcije ili u vezi s obavljanjem policijskihdunosti.

2. Posredno ili neposredno nuenje ili davanje policajcu ili zaposlenom u policiji novca,predmeta od vrednosti, poklona, usluge, obeanja, nagrade ili koristi za sebe ili drugo

lice, grupu ili subjekat, u zamenu za injenje ili neinjenje, prolo ili budue, u vezi svrenjem bilo koje funkcije ili u vezi s obavljanjem policijskih dunosti.

3. Svako injenje ili neinjenje tokom vrenja dunosti policajca ili zaposlenog u polici-ji, koje moe nepropisno izloiti neko lice optubi ili osudi za krivino delo, ili moenepropisno doprineti neoptuivanju ili neosuivanju nekog lica za krivino delo.

4. Neovlaeno irenje poverljivih slubenih informacija, bilo za nagradu bilo iz drugograzloga.

5. Svako injenje ili neinjenje tokom vrenja dunosti policajca ili zaposlenog u policijiradi dobijanja novca, predmeta od vrednosti, poklona, usluge, obeanja, nagrade ilikoristi za sebe ili drugo lice, grupu ili subjekat.

6. Svako injenje ili neinjenje koje, po zakonu zemlje lanice, predstavlja korupciju.

7. Predvoenje, predlaganje, podstrekavanje, podsticanje, zaverenitvo, sauesnitvo preizvrenja krivinog dela i nakon njega, ili drugo uestvovanje u izvrenju ili pokuajuizvrenja radnje iz odredbi ovog lana.

Tabela 3: Indikatori za utvrivanje uzroka pojave korupcije u policiji

Individualni uzroci Organizacioni uzroci Spoljni uzroci

1. Sklonost ka koruptivnim

aktivnostima2. Procena trokova i koristi

3. Analiza rizika

1. Birokratska organizaciona

struktura u policijskoj slubi2. Upravljanje

3. Ljudski i materijalni resursi

4. Zakonska ureenost i jasnostmera za suzbijanje korupcije

5. Proces zapoljavanja

6. Obuka policijskih slubenika

7. Podrka kolega i policijskihudruenja

8. Efikasnost sistemaunutranje kontrole

1. Izgledi za pojavu korupcije

2. Ocena koju daje javnomnjenje o korupciji u policiji

3. Postojanje korupcije upravosuu

4. Spoljanji naini kontrolepolicije

5. Politiko, ekonomsko isocijalno stanje


30/128

30


Koji su oblici korupcije u policiji?

Pojavni oblici policijske korupcije mogu biti prilino razliiti, poev od onih ije su posledice manjetetne, pa do onih koji, prema pravu, predstavljaju krivino delo. Najpoznatiju tipologiju koruptiv-nih metoda sainili su Roebak i Barker. Ipak, ne postoji jedinistveno odreivanje vrsta koruptivnihaktivnosti u policiji, tako da je stanje veoma slino onom prilikom odreivanja pojma korupcije u

policiji.

Prema shvatanju Roebaka i Barkera (1974: 428434), postoji osam grupa koruptivnih metoda upoliciji: (1) pod korupcijom autoriteta podrazumevaju se sluajevi prihvatanja darova i uslugamanje vrednosti (besplatno pie ili hrana po restoranima, besplatne karte za utakmice ili priredbe)i prihvatanje drugih besplatnih usluga manje vrednosti i znaaja; (2) primanje mita predstavljatipinu pojavu korupcije onda kada se prihvata poklon ili usluga radi obavljanja ili neobavljanjaodreene radnje iz delokruga slubenih ovlaenja; (3) pod oportunizmom se podrazumevaju slu-ajevi u kojima policajac uzima novac ili neku drugu korist od uhapenih lica ili graana odgovornihza neki saobraajni prekraj sa mesta zloina; (4) iznuivanjem se smatra situacija u kojoj poli-cijski slubenik prihvati mito za neprocesuiranje nakon izvrenog krivinog dela ili za spreavanje

liavanja nekog lica slobode; (5) zatita nezakonitih aktivnosti podrazumeva situacije u kojima jeomoguena policijska zatita izvriocima nekih nezakonitih radnji, ime se omoguava obavljanjeovih aktivnosti; (6) nametanje predstavlja situaciju u kojoj policijski slubenik, radi sticanja linekoristi, onemoguava sprovoenje istrage namernim gubitkom dokaza; (7) direktno vrenje krivi-nih dela predstavlja situaciju u kojoj su policajci izvrioci krivinih dela; (8) unutranja korupcijaodnosi se na situacije u kojima policajci plaaju jedni drugima za usluge, kao to su unapreenje,dobijanje slobodnih dana ili povoljnih smena za rad.

Prema shvatanju Prenzlera (2009: 4951), postoji est grupa nezakonitog postupanja policijskogslubenika, od kojih se tri odnosne na koruptivne metode: (1) klasina korupcija, koja podrazu-meva ucenjivanje i primanje mita; (2) procesna korupcija, koja se odnosi na nametanje dokaza

tokom policijskih istraga; (3) unutranja korupcija.Nield (2007: 36) klasifikuje etiri grupe koruptivnih aktivnosti (Tabela 4).

Tabela 4: Oblici koruptivnih metoda (Nield 2007: 6)

Mala (eng.petty)korupcija

Birokratska korupcija Kriminalna korupcija Politika korupcija

1. Primanje mita odgraana

2. Primanje besplatnihpoklona i usluga

3. Prodavanje policijskihinformacija

4. Namerni gubitakdokaza

5. Kraa tokom policij-ske istrage

6. Preuzimanje odu-zetih dobara odkrijumarenja

7. Pruanje pomoi za-tvorenicima prilikombekstva

8. Korienje policijskihresursa za linu korist

1. Ugovoranje primanjemita i usluga

2. Kraa policijske imo-vine i drugih resursa

3. Prodavanje informaci-ja, kao to su krivinidosjei

4. Namerni gubitakdokaza

5. Nezakonito izdavanjedokumenata (linadokumenta, dozvoleza noenje oruja i sl.)

6. Potkopavanje istragaunutranje kontrole

7. Primanje i ugovara-nje primanja mita za

obuku, prijem u radniodnos i unapreenje

1. Primanje i ugovaranjeprimanja mita odkriminalnih grupa

2. Iznuivanje redovnih

isplata od kriminalnihgrupa

3. Pruanje podr-ke kriminalnimaktivnostima

4. Direktno ukljiivanjepolicijskih slubenikau kriminalne radnje

5. Preuzimanje odu-zetih dobara odkrijumarenja

6. Pruanje zatiteosobama koje su

ukljuene u nezakoni-te ekonomske radnje

1. Opstrukcija prilikomistraga krivinih dela

2. Pokretanje laneistrage

3. Odavanje tajnih poda-taka politiarima

4. Zabrana slobodegovora i udruivanja

5. Vrenje ili pruanjepodrke politikimatentatima

6. Zabrana slobodemedija

7. Odavanje policijskihinformacija neza-konitim oruanimgrupama


31/128


31

Koje su posledice korupcije u policiji?

Korupcija u policiji, pre svega, dovodi do pojave policijskih slubenika odreenog karaktera, kojirue ugled policijske slube. uvena Knapova komisija iz 1972. godine podelila je policijske slube-nike koji su uesnici korupcije u dve kategorije. Biljojedi (eng. grass eater) predstavljaju one pa-sivnije slubenike, koji ne trae sami priliku za korupciju, ali je ne odbijaju onda kad im se ponudi.

Ovakvi policijski slubenici su mnogo brojniji i obino oteavaju pronalaenje sluajeva korupcije,jer potuju kodeks utanja i stvaraju plavi zid, a time preutno prihvataju stanje korumpiranostiu policiji. Mesojedi (eng. meat eater) predstavljaju one koji su mnogo agresivniji, jer svesno i aktiv-no stvaraju prilike da im se korupcija ponudi. Pored toga, korupciju u koju su ukljueni mesojeditee je otkriti.

Bez obzira na tip policijskog slubenika koji je ukljuen u korupciju, ona je analizirana na dva na-ina: (1) kao zaseban problem koji je svojstven svim dravama, bez obzira na njihovo ekonomsko,socijalno i politiko stanje; (2) kao deo istraivanja etike, kontrole i odgovornosti u radu policijskihslubenika. Pored naunih istraivanja problema korupcije u policiji, znaajni su i izvetaji zasebnihtela, koja su istraivala i reavala sluajeve korupcije u policiji tokom XX veka.15

Jedan od osnovih problema koji se javlja u procesu reforme policije predstavljaju prevencija i suz-bijanje korupcije (Bayley 2001: 6). Reformski proces kojim se reava koruptivna praksa u policijiznaajno je otean situacijom koja postoji u dravama postkonfliktnog i postautoritativnog karak-tera (Bayley 2011: 1). Pri tome, jaanje organizacione kulture za prevenciju koruptivnih aktivnostipredstavlja jedan od osnovnih zadataka donosilaca odluka u policiji, a zatim i nadreenih stareina(COPS 2008: 1).

Prema miljenju Kutnjak-Ivkovi (2005: 3), policija u korupciji iskrivljuje rad policijskih slubeni-ka, unapreuje potovanje kodeksa utanja, kao i otpor principima odgovornog rada, te potkopavalegitimitet policije, ali i izvrne vlasti koja je zaduena za kontrolu i nadzor policije. Legitimitet po-licije proizilazi iz principa po kome je policija servis graana, zasnovan na pruanju jednake uslugesvim graanima (Prenzler 2009: 43).

Kutnjak-Ivkovi smatra da je korupcija u policiji u stalnom porastu, pri emu su metode praktiko-vanja korupcije postale savrenije i tee za otkrivanje (Kutnjak-Ivkovi 2005: 7). Jedan od razlogatakvog stanja jeste nivo korupcije koji policijski slubenici shvataju kao prihvatljiv, a koji je zna-ajno porastao tokom proteklih godina. Pored toga, korupciju u policiji je teko uoiti. Da bi bilaotkrivena, potrebno je da korupciju prijavljuju graani ili kolege policijskih slubenika, a ni jedni nidrugi ne ele da priznaju da su ukljueni u koruptivnu praksu. Svi mehanizmi kontrole policije sureaktivni, pa istragama budu uglavnom pronaeni samo najvidljiviji oblici. Nedostaju preventivnimehanizmi, a istrage se odnose na individualne sluajeve, dok je organizovanu koruptivnu aktiv-nost teko razotkriti (Isto: 811).

15 Najznaajniji su izvetaj Knapove komisije iz 1972. godine, Molenove komisije iz 1994. godine i izvetajLeksovog komiteta iz 1997. godine, te Vudove komisija iz 1994. godine i Ficderaldove komisije iz 1987. godine.


32/128

32


Kako promeniti pristup istraivanju korupcije u policiji?

Zbog napredovanja naina na koji se odvija korupcija u policiji, neophodno je (Klockars et al. 2006:xii) promeniti pristup istraivanju, te sa individualnog prei na organizaciono utvrivanje uzrokai posledica korupcije. Takoe, potrebno je u analizu ukljuiti i spoljanje i unutranje faktore zlo-upotrebe policijskih ovlaenja.

Korupciju u policiji je potrebnoj posmatrati u kontekstu utvrivanja savremenog pristupa integrite-tu, to podrazumeva analizu inioca koji objanjavaju zato policijski slubenici zloupotrebljavaljusvoja ovlaenja i zato se ukljuuju u takve aktivnosti.16

Cilj je utvrivanje sistema ranog upozoravanja (Isto: xvii), koji se zasniva na sledeim principima:(1) policijske slube su odgovorne za usluge koje pruaju; (2) policijske slube su odgovorne zazakonitost svojih akcija; (3) policijske slube promoviu integritet individue ureivanjem odgovor-nosti zbog prekoraenja ovlaenja, ali i nemoi da obezbedi i unapredi uslove za rad; (4) policijskeslube rade na izgradnji policijskog integreteta i na minimalizaciji kodeksa utanja.

Svako istraivanje o korupciji u policiji trebalo bi da odgovori na etiri teme (Miller 2003): (1)najzastupljeniji oblici korupcije; (2) uzroci i posledice korupcije; (3) utvrivanje dobre prakse; (4)izrada preventivnih mera.

16 Policijski integritet je normativna sklonost policijskih slubenika da se odupru tenji da zloupotrebe pravai privilegije svoje profesije.


33/128


33

Korupcija i bezbednosno-obavetajne slubePredrag Petrovi

Sistematska domaa i strana istraivanja o korupciji u bezbednosno-obavetajnim slubama (daljeu tekstu: slube bezbednosti) ne postoje. Razlog tome je to slube bezbednosti svoj rad zasnivajuna principima stroge tajnosti, koja je znatno vea nego u drugim dravnim aparatima sile (npr.policija). Sledstveno tome i istraivanje ove i slinih tema veoma je oteano. I pored toga, postojepojedinana istraivanja korupcije u slubama bezbednosti, koja se mogu svrstati u tri grupe. Nasledeim stranama emo ih ukratko predstaviti.

Velike mogunosti korupcije slubi bezbednostiOrganizacije iji je glavni predmet interesovanja fenomen korupcije, kao i autori koji se bave tema-ma reforme i rekonstrukcije slubi bezbednosti najee ukazuju na to da postoje velike mogunostiza korupciju u ovim slubama, te nude opte principe (koji se mogu primeniti i na ostale akteresektora bezbednosti) za njihovo otklanjanje. Meutim, ova istraivanja ne bave se konkretnim (do-minantnim) oblicima i vrstama korupcije17u slubama bezbednosti, kao ni njihovim uzrocima iposledicama. Retke su, takoe, i studije sluaja, odnosno primeri koruptivnog ponaanja u slubamabezbednosti.

O korupciji u slubama bezbednosti govori se i u analizama mehanizama kontrole i odgovornostiu njima18, te je ona oznaena kao jedna od glavnih prepreka u reformi slubi bezbednosti u novim

demokratijama (Matei, Bruneau 2011). Tako, na primer, Transparensi internenal (TransparencyInternational) u analizi ukazuje da su rizici od pojave korupcije u slubama bezbednosti u direktnoj

vezi sa principima na kojima one zasnivaju svoj rad. To je, najpre, veiliki stepen tajnosti kako uodnosu na spoljno okruenje, tako i u okviru sopstvene strukture, u kojoj delovi slubi bezbednostinemaju sve informacije i podatke koje imaju drugi delovi organizacije. Pored toga, slubama su po-

verena velika ovlaenja, pre svega pravo na tajno prikupljanje podataka, kojima se znaajno zadire

Documents

Korupcija u Sektoru Bezbednosti Srbije