КОРЕЛАЦИЈА ВЕРСКЕ НАСТАВЕ( ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС )

СА ОСТАЛИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА

ПРИРЕДИЛИ: Канцеларија за веронаукуђакон Веселин Стефановски Епархије Шабачко ваљевске

вероучитељ Зорана Мурић седиште у Лозници

контакт телефони: 015/884-625,064/32-38-918официјелни сајт: www.veronauka.org.yu

контакт мејл адресе: radej@verat.net, diakon@verat.net

Канцеларија за веронауку

Основана је априла 2001. године, са седиштем у Лозници, имала је за задатак да припреми и организује часове верске наставе у основним и средњим школама у сарадњи са школама и Министарством просвете.

Задатак и циљ Канцеларије за веронауку је да наставу прилагоди ученицима који похађају веронауку и да кроз друге видове ваннаставних активности додатно пружи образовање у хришћанској култури, како би ученици кроз даље школовање могли у потпуности разумети многа научна и културна достигнућа. Такође, веома је битна сарадња са другим културним и образовним институцијама које брину о васпитању и образовању.

Ради реализације тих идеја основан је Фонд веронаука који има за циљ да прикупи колико је год могуће средстава и да иста се уложе у пројекте који помажу ученицима да разумеју и прихвате веронауку као један од основа културне надоградње. Један од видова оваквог рада је свакако захвааљујући центру за културу“ Вук Караџић „ из Лознице, „ Духовна библиотека и читаоница „ у просторијама Музеја Јадар, која је учланила врло активних око 1800 ученика средњих и основних школа и један део заинтересованих грађана за овакву литературу.

Свакако један од најзначајнијих подухвата остварен у протеклих две године је стављање у богослужбену употребу цркве у Тршићу, која ће помоћи ученицима који долазе на ово подручје да се упознају са духовним вредностима нашег краја. У простору комплекса Тршић, од ове године са почетком извођења ђачких екскурзија отпочиње са радом и „ Светосавска учионица „ коју ће под покровитељством Канцеларије за веронауку и Центра за културу, водити вероучитељи, са циљем да посетиоце ( првенствено ученике основних школа ) упознају са духовним наслеђем нашег народа са посебним освртом на верско образовање.

Текући рачуни:

Канцеларија за веронауку Лозница330-14000120-50Добротворни фонд веронаука330-14000443-51

www.svecovek.org.yuwww.veronauka.org.yuveronauka@svecovek.org.yufond@svecovek.org.yu

1

Корелација верске наставе са другим наставним предметима

Будући да су прошле скоро четири године присуства православног катихизиса у школи све оно што се из почетка појавило као изазов и новина за све факторе који су били део тога можемо рећи пројекта, данас је добило или добија своје коначне облике тако што поучени конкретним можемо да издвојимо све оно што се показало као добро и исто тако све оне моменте који требају бити унапређени.Циљ нашег учешћа у сваком раду који треба да унапреди верску наставу ( православни катихизис ) јесте искуство и рад који је наишао на одобравање свих оних са којима смо се сусретали и који су узимали активно учешће у остваривању истих.

Стиче се утисак када говоримо на тему корелације да је било какав рад немогућ без тог суодношења на свим нивоима те да квалитет свега оствареног у крајњем случају не зависи само од вас и вашег ангажовања већ и од свих оних људи који могу бити од помоћи као и ви њима. Ако говоримо конкретно о професорима разних наставних предмета онда ће из приложеног прегледа методских јединица бити сасвим јасно у којој мери постоји тај сусрет . Било би погрешно исцрпљивати ниво корелације уз констатацију да она постоји, већ је јасно да се има утврдити обим као и све њене могућности. Уопште узев намећу се два поља на којима се има одвојено радити и то: наставне и ванаставне активности. За нас можда у овом тренутку може бити привлачнија тема корелације на пољу ваннаставних активности, јер може бити да су исте неправедно запостављене на уштрб других. Под ваннаставним активностима подразумевамо све облике наставе која се не одвија као редован облик предавања већ као секције, факултативни предмети и допунска настава. У оквиру нашег рада издвојићемо оне пројекте за које можемо да кажемо да су наишли на позитиван одјек као и на обострану корист и задовољство свих учесника. Познато нам је да највећи број школа у земљи обележава празник Светога Саве уз свечане програме који имају и музички и драмски па и ликовни садржај. Сасвим природно од вероучитеља је очекивано да учини свој допринос у највећој могућој мери што засигурно и бива али бар до сада то је увек крајње индивидуално ангажовање и зависи искључиво од предузимљивости вероучитеља која није увек једини услов да би нешто успело. Недостатак материјала, неимање јасне концепције као и неискуство у остваривању којег пројекта велики су проблем и изазов за релативно младе предаваче. У оваквом случају наш предлог би био да се узме у разматрање све оно што се до сада показало као добар садржај оваквих прослава и публикује као приручник и својеврсна збирка радова. Конкретни материјал подразумева сценарија за школске представе и то не један већ по могућству више да би се избегло понављање из године у годину. Друго би биле партитуре за школске ансамбле и хорове где постоје ( тропар Светом Сави, обред резања колача, духовне песме и сл.) . Један од пројеката који су у изради јесте преводилачки рад у оквиру преводилачке секције као и припреме ученика за

2

пријемне испите на факултетима. Овакав начин сарадње показао се као изузетан начин едуковања и у погледу верске наставе и у погледу учења неког од језика. Оно што се тражи од текстова који имају бити превођени јесте да буду актуелни, не преобимни, као и стална помоћ вероучитеља код терминологије са којом се ученици и професори по први пут срећу. Још један од остварених пројеката који су наишли на позитивну оцену јесте изградња витлејемске пећине за празник Рођења Христовог који је пројекат изведен уз помоћ Црквене општине лозничке а у просторијама атељеа у лозничкој гимназији уз ангажовање најталентованијих ученика из ликовне уметности на препоруку професора ликовне културе као и ученика средње техничке школе грађевинског смера. Сама пећина била је површине 16 квадратних метара чији приказ прилажем на увид учесницима округлог стола као и један од превода текстова до сада необјављиваних. Неки од резултата нашег рада могу бити виђени на страницама интернет сајта Канцеларије за веронауку Епархије Шабачко-ваљевске на адреси www.veronauka.org.yu Тежња је да сви ученици који учествују у раду буду награђени на адекватан начин. Група ученика ће овог лета бити део скупа свехришћанске омладине света у Келну у Немачкој под вођством неколико вероучитеља у трајању од две недеље. Активно учешће у раду Балканске асоцијације православне омладине ( Balkan orthodox youth association ) отвара још простора за укључивање младих у активан живот цркве. Временски оквир у сваком случају не допушта још подробнију анализу и разматрање целокупног опсега активности које омогућава ваннаставна корелација, али под претпоставком да ово није и последњи скуп који се бави оваквом тематиком остајемо отворени за могућност да неком другом приликом доставимо још озбиљнију студију а у међувремену понудимо израђене пројекте.

Када је реч о наставним активностима и корелацији са методским јединицама које су редован део извођења наставе ту смо настојали да вам представимо обимом, колико то може бити, где може бити и на који начин. Број је у сваком случају импозантан и отвара низ могућности које мугу бити разматране на следеће начине ( само предлог ):

1. Узимање у обзир само оних методских јединица које најдиректније корелирају са већ постојећим планом и програмом верске наставе ( православног катихизиса ). Овакав приступ предпоставља да је досадашњи садржај испунио очекивања те да се њему не треба ништа додавати нити од њега одступати што може бити предмет разговора у неком од следећих сусрета.

2. Разматрање ширег обима корелације наставних предмета које би захтевало у многоме промену концепције садашњих уџбеника. На крају текста понуђен вам је преглед свих оних методских јединица које имају додирне тачке са мет.јединицама православног катихизиса. Оно што у овоме случају представља одређени куриозитет јест уклапање свих поменутих предмета и њиховог наставног програма у једну целину која треба да понуди заокружени оквир знања своје вере и основних истина или и више . Иако наизглед доста различити садржаји различитих предмета они требају бити уклопљени у четворогодишњи рад који период није мали те

3

оставља велики простор за калкулацију у складу са најсавременијим методама извођења наставе.

3. Трећи понуђени модус би био концепт једногодишег наставног програма који би имао нарочито тежиште на једном или два наставна предмета нпр. Православни катихизис - философија или историја – православни катихизис. Овакав приступ би рецимо омогућио да нпр. настава трећег разреда корелира са српским језиком и књижевношћу те да се у оквиру ње уведе и обавезна лектира.

Све представљено је само једа кратак покушај у складу са временом које смо данас посветили овим темама, наравно да би се овоме могла придодати и једна студија која би имала за циљ да исцрпи задате предлоге.

Приредили:

ђакон Веселин Стефановскивероучитељ Зорана Мурић

4

Тема:КОРЕЛАЦИЈА ВЕРСКЕ НАСТАВЕ СА ОСТАЛИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА

Упоредни преглед наставних јединица веронауке и српског језика и књижевности,историје,социологије,философије и ликовне културеу средњим стручним школама у Србији

ВЕРСКА НАСТАВА-сва четири разреда средњих стручних школа (четири односно три године учења)

- четврти и трећи степен стручности,1 час недељно (35 часова годишњи фонд часова)НАПОМЕНА: Наставни план и програм у трећем разреду,трећег степена средњих стручних школа није могуће у потпуности испунити јер матуранти трећег разреда завршавају наставу почетком маја,после чега одлазе на праксу у различита предузећа,јер као матуранти завршавају школску годину крајем маја.

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ-четири односно три разреда средњих стручних школа (четири односно три године учења)

- четврти степен стручности, 3 часа недељно-сва четири разреда – годишњи фонд часова 111- трећи степен стручности, прва година-3 часа недељно (111 годишњи фонд часова), друга и трећа година-2 часа недељно (74 годишњи фонд часова)

ПРВИ РАЗРЕД

новембар,13.-та недеља/ 4.-та недеља новембра39.час / Хебрејска књижевност; Библија – опште карактеристике( 13.час / Заједница са Богом – основ живота,обрада – 5.-та наставна тема / БОГОПОЗНАЊЕ КРОЗ ЛИТУРГИЈСКО-ПОДВИЖНИЧКО ИСКУСТВО )

новембар-децембар,14.-та недеља/последња недеља новембра или прва недеља децембра40.час / Стари Завет – Потоп41.,42.час / Нови Завет – Страдање и Васкрсење Христово( 14.час / Систематизација обрађених наставних јединица 5.-те наставне теме / БОГОПОЗНАЊЕ КРОЗ ЛИТУРГИЈСКО-ПОДВИЖНИЧКО ИСКУСТВО – Литургијско-подвижничко искуство вере,Богољубље-човекољубље,Лична заједница са Богом-основ вере у Бога,Вера-знање-живот,Заједница са Богом-основ живота)

децембар,16.-та недеља / 2.-га недеља децембра47.час / Рад Ћирила и Методија

5

48.час / Писмо и језик.Најстарија словенска писма;глагољица,ћирилица,старословенски и српскословенски језик(16.час / Бог као Личност,обрада – 6.-та наставна тема – ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ У БОГА КОЈИ ЈЕ СВЕТА ТРОЈИЦА : ОТАЦ,СИН И СВЕТИ ДУХ)децембар,18.-та недеља / 4.-та недеља децембра51.час / Живот и дело Светог Саве52.,53. час / Свети Сава: Житије Св.Симеона54.час / Свети Сава у народном предању(18.час / Религија или Црква,обрада – 6.-та наставна тема – ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ У БОГА КОЈИ ЈЕ СВЕТА ТРОЈИЦА : ОТАЦ,СИН И СВЕТИ ДУХ)

јануар,19.-та недеља / 3.-ћа недеља јануара55.,56.час / Јефимија: Похвала Кнезу Лазару57.,58.час / Деспот Стефан Лазаревић:Слово Љубве(19.час / Систематизација обрађених наставних јединица 6.-те наставне теме – ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ У БОГА КОЈИ ЈЕ СВЕТА ТРОЈИЦА . ОТАЦ,СИН И СВЕТИ ДУХ / Бог као биће заједнице,Бог као Личност,Личност или индивидуа?,Религија или црква?)

ДРУГИ РАЗРЕД

Септембар,3.-ћа недеља / 3.-ћа недеља септембра8.,9.час / Доситеј Обрадовић:Живот и прикљученије(3.час / Вера у Бога у Старом и Новом Завету,обрада – 2.-га наставна тема – СВЕТА ТРОЈИЦА- ЈЕДАН БОГ )

септембар,4.-та недеља / 4.-та недеља септембра10.час / Доситеј Обрадовић:Писмо Харалампију(4.час / Вера у Бога у Старом и Новом Завету,утврђивање )

новембар,14.-та недеља / последња недеља новембра40.час / П.П.Његош. живот и дело41.час / П.П.Његош: Горски вијенац (тематика,структура,историјска основа)42.час / П.П.Његош: Горски вијенац (ликови)( 14.час / Св.Дух,треће лице Свете Тројице,обрада – 2.-га наставна тема)

ИСТОРИЈА-први и други односно само први разред средњих стручних школа (две односно једна година учења)

-четврти степен стручности,прва и друга година-2 часа недељно (74 годишњи фонд часова)- трећи степен стручности,прва година-3 часа недељно (111 годишњи фонд часова)

ПРВИ РАЗРЕД,четврти степен

Новембар,9.-та недеља / прва недеља новембра17.час / Религија и култура у старом веку,Хришћанство(9.час / Литургијско-подвижничко искуство вере,обрада – 5.-та наставна тема / БОГОПОЗНАЊЕ КРОЗ ЛИТУРГИЈСКО-ПОДВИЖНИЧКО ИСКУСТВО)

6

децембар,14.-та недеља / 2.-га недеља децембра27.час / Византија (иконоборство,раскол)(14.час / Систематизација обрађених наставних јединица, 5.-те наставне теме / Литургијско-подвижничко искуство вере, Богољубље-човекољубље,Лична заједница са Богом-основ вере у Бога,Вера-знање-живот,Заједница са Богом-основ живота)

децембар,15.-та недеља / 3.-ћа недеља децембра29.час / Религија и њен утицај на средњевековни свет30.час / Организација православне и католичке цркве(15.час / Бог као биће заједнице,обрада – 6.-та тема / ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ У БОГА КОЈИ ЈЕ СВЕТА ТРОЈИЦА: ОТАЦ,СИН И СВЕТИ ДУХ )

јануар, 19.-та недеља / последња недеља јануара37.час / Србија у доба Немањића – Стефан Немања и Сава Немањић38.час / Урош први(19.час / Систематизација обрађених наставних јединица – 6.-те наставне теме / Бог као биће заједнице,Бог као личност,Личност или индивидуа?,Религија или црква?)

фебруар,21.-ва недеља / последња недеља фебруара41.час / Драгутин,Милутин,Св.Стефан Дечански42.час / Српско царство,цар Душан(21.час / Истина као Личност,обрада – 7.-ма наставна тема / ОНТОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У БОГА КАО СВЕТУ ТРОЈИЦУ )

мај, 30.-та недеља / прва недеља маја60.час / Пећка Патријаршија( 30.час / Слобода Божија и слобода света,обрада – 9.-та наставна тема / РАЗЛИКОВАЊЕ ТЕОЛОГИЈЕ И ИКОНОМИЈЕ)

ПРВИ РАЗРЕД,трећи степен

Септембар,3.-ћа недеља / 3.-ћа недеља септембра7.час / Србија у средњем веку8.час / Зета у средњем веку(3.час / Христос-Посредник између бога и света,обрада – 2.-га наставна тема / ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ЦРКАВА)

септембар,4.-та недеља / последња недеља септембра10.час / Србија у доба Немањића( 4.час / Света Литургија-присутни Христос,обрада – 2.-га наставна тема)

СОЦИОЛОГИЈА-трећи разред четворостепених средњих стручних школа (једна година учења)

- четврти степен стручности,трећа година,2 часа недељно (70 часова годишњи фонд)новембар,12.-та недеља / 3.-ћа недеља новембра23.час / Брак и породица (грађански,црквени,конкубинат,обичајни)( 12.час / Исус Христос као нови Адам,обрада)

март, 23.,24.,25.-та недеља / прва,друга,трећа недеља марта45.час / Хришћанство

7

46.час / Рсколи у Хришћанству( 23.час / Царство Божије-заједничко дело Свете Тројице,обрада)47.час / Одлике Православља48.час / Хришћанство,Јеврејство( 24.час / Царство Божије-заједничко дело Свете Тројице,систематизација)49.час / Расколи у Хришћанству,Православље( 25.час / Природна разлика (али не и одељеност) између Бога и твари,обрада)

март,27-ма недеља / последња недеља марта53.час / Појам верске секте54.час / Верске секте( 27.час / Апостолско прејемство у контексту Литургије,обрада)

ФИЛОСОФИЈА

-четврти разред средњих стручних школа (једна година учења)

-четврти степен стручности,четврта година,2 часа недељно (64 годишњи фонд часова)

новембар,12.,13.-та недеља / трећа и четврта недеља новембра24.час / Философија и Хришћанство – однос вере и разума,Ориген(12.час / Циљ стварања света,обрада)25.час / Појава Хришћанства – историја,1.глава Јеванђеља по Јовану)(13.час / Царство Божије као Литургија,обрада)

ЛИКОВНА КУЛТУРА

- први или други разреду средњих стручних школа ( једна година учења)

- четврти и трећи степен стручности,у првом или другом разреду,1 час недељно (37 часова годишњи фонд)октобар,3.-ћа недеља октобра3.час / Старохришћанска уметност,обрада( први разред – 3.час / Христос-Посредник између Бога и света,обрада други разред – 3.час / Вера у Бога у Старом и Новом Завету,обрада)новембар,2. и 3.-ћа недеља новембра6.час / Византијска уметност,обрада( први разред – 6.час / Вера и атеизам,обрада други разред – 6.час / Један Бог је Отац – конкретна личност,обрада)7.час / Уметност српског средњег века,обрада( први разред – 7.час / Проблем сазнања,обрада други разред – 7.час / један Бог је Отац – конкретна личност,обрада)

ПрипремилаЗОРАНА АНЂЕЛИЈА МУРИЋ,вероучитељТехничка школа у Обреновцу

Среда 9.март 2005.годинеОбреновац

8

Корелација наставног плана и програма за гимназије(верска настава 4 године)

Српски језик и књижевност

1.разред

4 часа недељно,140 часова годишње

- Током обраде књижевности старог века изузевши Еп о Гилгамешу часови између 45. и 55. баве се грчком трагедијом ; Антигона и Илијада ( трагична кривица, трагични јунаци, трагично исходиште и катарса ) корелирају са 20. методском јединицом за други разред средње школе која гласи“ старојелинско философско схватање бића „ – трагедија грчке онтологије .

- Приликом обраде књижевности старог века своје место има хебрејска књижевност што се конкретно односи на Библију, час је 49. а верске наставе приближно 12.Корелативни моменат најизразитији у наставној теми која се бави Богом као Светом Тројицом: Отац,Син и Свети Дух; Бог као биће заједнице ( Бог Аврама, Исака, Јакова )-Бог као личност.

- У истом периоду програма за први разред наставне теме су из Старог и Новог Завета - легенда о потопу-Беседа на гори-Страдање и васкрсење Христово ( јеванђеље по Матеју)Овим темама се и завршавају библијски мотиви који од стране професора српског језика и књижевности (мишљење је на основу истраживања) нису обрађени у обиму који би важност тема захтевала.

- Пета наставна тема у настави књижевности су хуманизам и ренесанса који би спадали у најшири обим корелације јер нису обухваћени методским јединицама верске наставе али су обележиле живу научну активност и на православном истоку.

- Барок је од оних периода када је одређене утицаје претрпела највише ликовна уметност као и архитектура у црквеном животу тако да се има прилика ради евентуалне обраде поменути у корелацији са јединицама из ликовне културе.

- 65.- 80. методске јединице баве се настанком и пореклом српског писма, књижевног језика, облицима књижевног рада са освртом на носиоце и просветитеље српскога народа: свету браћу Кирила и Методија, Црноризац Храбар, Свети Сава и Свети Симеон,Јефимија, Деспот Стефан Лазаревић ; као и на споменике српске писмености у периоду од настанка писмености до, рекло би се средњег века.

9

2. разред

4 часа недељно, 140 часова годишње/ 3 часа недељно, 108 часова годишње

- Период просветитељства у другом разреду подразумева Гаврила Стефановића Венцловића и Доситеја Обрадовића које методске јединице немају своје паралеле у постојећем програму али би требале бити незаобилазни предмет разговора у толико више што се сусрећемо са захтевима предметних професора за додатним упућивањем ученика на поменуту тему.

- 40.час / П.П.Његош. живот и дело 41.час / П.П.Његош: Горски вијенац (тематика,структура,историјска основа) 42.час / П.П.Његош: Горски вијенац (ликови) Корелативни моменат такође изостаје у постојећем плану и програму верске наставе.

3. и 4. разред - Корелативни моменат изостаје осим у случају када би се узела у разматрање лектира и то: „ Злочин и казна „ Ф.М.Достојевски, „ Браћа Карамазови „ Ф.М.Достојевски као и „ Мајстор и Маргарита „ М. Булгаков.

Ликовна култура

1. разред

1 час недељно, 36 часова годишње

- Под наставном темо која носи назив „ Ликовна дела и споменици културе „ Обрађује се појава хришћанске уметности; Сликарства ( фреске и мозаици ) као и утицај културе старе римске уметности на развој запада упоредити са методским јединицама за трећи разред средње школе и то 29,30- Епископ Икона Христова / презвитери – иконе апостола као и мет. јед. 34. Распеће и Васкрсење Христово у православној иконографији ( осврт- пиета запада )

2. разред1 час недељно, 35 часова годишње

- Наслов теме за трећи разред идентично као и за други разред „ Ликовна дела и споменици културе „ обилује материјалима који се дају упоређивати са методским јединицама које већ постоје и то за трећи разред но да би се избегло понављање било би добро увести и методске јединице које се најконкретније баве иконографијом на истоку као и црквена архитектура.

10

- Конкретни наслови у другој години су следећи: Карактер старохришћанске уметности-Уметност пре и после миланског едикта-Романички стил у уметности-Византијска уметност-Златна раздобља у развоју византијске културе-Византијски утицај на уметност других земаља( Србија, русија, Бугарска )-Српска средњовековна уметност –стилске групе у средњовековној уметности: рашки, српско византијски и моравски споменици-Сликарство икона и минијатура

3. разредДруштвено-језички смер1 час недељно, 36 часова годишње

Ликовна дела и споменици културе у трећем разреду који уједно важи само за друштвени смер бави се појавом барока и његовом распрострањеношћу у манастирима Фрушке горе где утицаје највише осећају иконостаси и бакрорез цркава. Слично претходном разреду проблематиком би се бавила сасвим нова методска јединица верске наставе и то најбоље више часова прве или друге године која би обухватала свако даље помињање у оквиру других наставних програма.

Социологија

4. разред3 часа , 96 часова недељно

- Методске јединице 16.друштвене заједнице; 17.породица; 18.брак и породица; 20.етничке заједнице; 21.народ; 22.нација су утолико битне за нас уколико све имају исто извориште које је јасно у више методских јединица верске наставе које као једна целина наступају у наставној теми Богопознање кроз литургијско – подвижничко искуство( први разред 9,10,11,12,13 и 14 час )

- 64.час социологије бави се монотеистичким религијама и карактеристикама монотеизма која тема се уклапа у концепт 2,3,4 методске јединице за други разред „ Вера у Бога у Старом и Новом Завету „

- 66.час Јеврејство налази своје место у методској јединици 2. за четврти разред и то: Хришћанско схватање историје и у потпуности исцрпљује однос ове две

- 67.Хришћанство- настанак и основи хришћанства – уп. 2. методска јединица првог разреда „ Хришћанство- Црква као заједница „

- 68.Расколи у хришћанству- католичка и православна црква је таква јединица која не треба да буде заобиђена свуда где постоје реални услови и то из следећих разлога: тенденције православног верског образовања теже ка изграђивању толеранције и приближавања историјски неоправдано удаљених и запуштених односа Западне и Источне цркве. Изузетан простор за упознавање ученика са проблематиком Су следеће методске јединице верске наставе: мет.јед.17.за први разред личност или индивидуа; мет.јед. 13-17 за други разред „ Свети Дух, треће лице Свете Тројице“ 27.за трећи разред „ Аппостолско прејемство у контексту Литургије „ 23. „ Јединство Цркве на васељенском нивоу“

- 71 Православље и Српска Православна Црква без сувишног објашњења је увек присутна.11

- 74. Ислам може бити поменута у оквиру сваке приче која додирује монотеистичке религије као и у наставној јединици21. за други разред која гласи „ Јединство и мноштво „

-- 77. Обичаји и морал свој адекватни еквивалент налазе уМетодској јединици 4. за четврти

разред под насловом „ Хришћанско схватање историје „

- 78. Филозофија,наука и уметност једнако старо јелинско схватање бића мет.јед.20. за други разред.

- 82. Култура и личност најбољи израз налази у 21. мет. јед. која гласи „Истина као личност“

Философија

3. разред2 часа недељно,72 часа годишње

- Трећи разред гимназије у оквиру философије током целе године обрађује логику тако да би свака врста упоређивања била по мало насилна јер се не уклапа николко ни у један концепт који нам је за сада дат у методским јединицама верске наставе али то и даље не значи да не постоји корелација.

4. разред 2 часа недељно- 64 часа годишње за ученике природно –математичког смера 3 часа недељно- 96 часова годишње за ученике општег и друштвено језичког смера

- Уводне лекције и појмови о философији већ нам доносе тему под насловом „ Однос философије према миту, религији, науци и уметности које теме су корелативне и незаобилазне у следећим методским јединицама за верску наставу:7. Проблем сазнања/ 12. Вера, знање, живот/ 18. Религија или Црква?/ 32. Истина света царство Божије ( јединице су за први разред ); 20. Старојелинско философско схватање бића ( други разред ); 2. Хришћанско схватање историје ( старојелинско и савремено )- 4.разред - Обрада античке философије на почетку подразумева методску јединицу под насловом „ питања о почетку свих ствари „ / упоредити са :29. Свет дело воље Божије, 30. Слобода Божија и слобода света, 31. Бог је створио свет ни из чега са циљем да он постане учесник Божијег живота и да тако постане Царство Божије, 34.Икона и истина ( све јединице су за први разред )- Етичка учења су ограничена са две теме и то: Схватање извора индивидуалне среће и схватање врлине и добра које су корелативне са: 10. Богољубље-човекољубље, 25. Подвиг-предуслов припадања цркви, 26. Егоизам или љубав ( први разред ), 8. Васкрсење Христово ( други разред ) - Средњовековна философија се недвосмислено бави хришћанством кроз теме: Философија и хришћанство, однос вере и разума, појава хришћанства, однос религије и философије ( гностици и апологети )/// проблем универзалије, позна схоластика /// ?

12

Методске јединице које се баве тематиком односа са философијом у верској настави су многобројне: 7. Проблем сазнања/ 12. Вера, знање, живот/ 18. Религија или Црква?/ 32. Истина света царство Божије ( јединице су за први разред ); 20. Старојелинско философско схватање бића ( други разред ); 2. Хришћанско схватање историје ( старојелинско и савремено )- 4.разред- Савремена философија бави се егзистенцијалистичким философима ка што су Кјеркегор, Хајдегер, Јасперс и Берђајев.

Историја

1. разредДруштвено-језички смер 2 часа недељно, 70 часoва годишње

- Историја за први разред Гимназија подразумева увод у историју, појаву писма, државе,приказ привреде античке државе; Под трећом темом која гласи Стари век приликом обраде старог Рима једна од последњих мет.јединица јесте и рано хришћанство које неминовно можемо повезати са готово свим методским јединицама верске наставе ослањајући се на предање и корене хришћанства.Четврта тема : Касна антика и рани средњи век доноси нам јединице које се баве источним царством између 4. и 6. века, Јустинијанском обновом и културом рановизантијског доба.Природно-математички смер2 часа недељно, 74 часа годишње- Програм за природноматематички смер једино од измена што нам доноси јесте при крају касне антике и средњег века методске јединице: Покрштавање Срба и њихова рана писменосткао и Срби и српске државе до краја 12. века. Односи са Византијом, Бугарима и Угарима.

2.разредДруштвено-језички смер 2 часа недељно, 74 часа годишње

- 1. тема Европа у раном средњем веку бави се хришћанском црквом до раскола 1054. год., улогом цркве у 9. и 10. веку и углавном разликом између источне и западне хришћанске цркве у овом периоду; узроци великог раскола које се теме могу обрађивати у складу са методским јединицама за други разред 20. Свети Дух, треће лице Свете Тројице као и 22-25. Личност Оца јесте узрок постојања божанске природе а у трећем разреду 18. Дух Свети у тајанама- Крштење, Миропомазање и Рукоположење, 27. Апостолско прејемство у контексту Литургије и 29-30.Епископ-Икона Христова; за четврти разред 17. Однос помесне и васељенске Цркве,23. Јединство Цркве на васељенском нивоу. Следеће наставна јединица интересантна са стране верске наставе јесте: Византија до 12. века ( реформа цара Ираклија, борбе против Арабљана, успон Византије у време Македонаца ) као и Култура средњег века ( разлике између културе у Византији и на Западу Европе, манастирска култура, романичка уметност , однос према Богу у средњем веку ) на које је примењиво претходно већ поменуто уз додатак од 27.-29. методске јединице за четврти разред „ теологија православне уметности у сликарству, уметности, музици и архитектури. Следећа тема је „ Покрштавање Словена и њихова рана писменост која је корелација већ поменута из српског језика. Култура позне Византије ( процват уметности у доба Комнина , Византија после 4. крсташког рата; ренесанса Палеолога ) јесу наслови који се најбоље дају

13

повезати са успоном Немањића у нашој држави тако да када би се у разматрање узело евентуално увођење методских јединица које би се у одређеном обиму бавиле националном историјом у овоме периоду као и развијањем монаштва код Срба ове и све остале методске јединице сличног садржаја могле би бити покривене а да при томе генерални план рада не би много изгубио на своме концепту. У оквир претходно реченога улазе и методске јединице из наставне теме „ Српски народ и његови суседи од 12. до 15. века

3.разредДруштвено-језички смер 3 часа недељно, 108 часова годишње

- Успон Европе на самом почетку године подразумева приказ хуманизма и ренесансе, реформацију и католичку реакцију које теме се дају овлаш споменути као узрок даљих подела и уситњавања верских фракција хришћанског опредељења те указати се на могућности уједињења ( теоретски ) и верске толеранције као неопходног предуслова. Даља анализа и упоређивање историјских момената за трећу па и четврту годину готово да је немогућа због обима информација које доноси тако да један општи преглед као и издвајање најважнијих личности из нововековне историје евентуално могу бити изведене као и да се направи један осврт на фашизам и комунизам као историјске појаве у складу са методском јединицом 6. за први разред „ Вера и атеизам „

Материјал за преглед методских јединица преузет је махом из службеног гласника РС издатог под датумом 5. септембар 2003.год

14