(Književnost i Civilizacija) Maršal Mekluan-Gutenbergova Galaksija_ Nastajanje Tipografskog Čoveka-Nolit (1973)

K N J l Z E V N O S T I C I V I L I Z A C I J A

K N JIEV N O ST

CIVILIZACIJA

UREDNIK

J O V A N H R I S T I

N A C R T Z A K O R IC E : D U S A N R IS T I O M O T : S T E V A N V U JK O V

T E H N lC K I U R E D N I K : B O G D A N U R C lN K O R E K T O R : V L A D IM IR L U I

T A M P A : B IR O G R A F IK A . S U B O T IC A

MARAL M EKLUAN

GUTENBERGOVA GALAKSIJA

NASTAJANJE TIPOGRAFSKOG OVEKA

P R E V E O :

BRANKO VUIEVI

NOLIT BEOGRAD 1973

8 , {,: ! ! - "

.. .

M A R S H A L L M cL U H A N

GUTENBERG GALAXY

The Making of Typographic Man U niv ers ity o f T o ro n to Press, 1962, 1967

M arsh a ll M cL u h a n

. Mallarme and the Press U niv ers ity o f S o u th , 1954

SADRAJ

Uvod ................................................................................................. ........... 9Prolog ............................................. .......................................................................- . . 11Gutenbergova galaksija............................................................................................. 23Nanovo uobliena galaksija.................................................................................... 297Dodatak: Dojs, Malarme i tampa ................................................................... 315Bibliografija .............................................................................................................. 331Registar naslovnih g lo s a ......................................................................................... 341

'f

i

U V O D

Gutenbergova galaksija razvija mozaiki ili svestran pristup svojim problemima. Takva mozaika slika mnogobrojnih podataka i datih navoda predstavlja praktino sredstvo za otkrivanje deistvovania uzronosti u istoriji.

Alternativni postupak bi bio: ponuditi niz sagledavanja utvrenih odnosa u slikovnom prostoru. Tako je galaksija, ili sazvee, dogadaja na koju se ova studija usredsreuje i sama mozaik oblika, u stalnom uzajamnom dejstvu, koji su proli kroz kaleidoskopski preobraaj naroito u nae vreme.

Moda bi bilo izvesnih prednosti u zameni rei galaksija reju sredina. Svaka tehnologija tei da stvori novu ljudsku ^ sredinu, Pismo i papirus stvarilisu drulvenu sredinu u kojoj mislimo u vezi sa carstvima drevnog sveta. Uzengija i toak stvorili su jedinstvene sredine ogromnog opsega. Tehnoloke sredine nisu puka pasivna ambalaa za ljude, ve aktivni procesi koji podjednako preoblikuju ljude i druge tehnologije. U nae vreme nagao prelaz sa mehanike tehnologije toka na tehnologiju elektronskih kola predstavlja jednu od najveih promena svih vremena. to _ine istoriju- tajaaaaiff jr>]^r

logije nita vie no to moe nadiveti pojavu elektronske tehnologije s njenom moi da sve ljude totalno povee sa svim drugim ljudima.

Jsdinstveni karakler pubtike koju je stvorila tampana re formirala je injtenziyna i vizuelno usmerena samosvest, i pojedinca i grupe. Posledice ovog intenzivnog naglaavania vizuelnpjg, uz sve vee izolovanje sposobnosti vida od ostalih ula, prikazane su u ovoj knjizi. Njena tema je pfoirivanje vizuelnih modaliteta kontinuiteta, jednoobraznosti i povezanosti na organizaciju vremena i prostora podjednako. Elektrina tehnologija ne podrava proirenje vizuelnih modaliteta u bilo kojoj meri priblinoj vizuelnoj snazi tampane rei.

Poslednji odeljak knjige, Nanovo uobliena galaksija, bavi se sudarom elektrine i mehanike, ili tamparske, tehnologije, i italac e, moda, utvrditi da je to najbolji prolog.

10 M ARAL M EKLUA N

PROLOG

Ova knjiga je u mnogo kom pogledu dopuna (Epskog pevaa) (The Singer o f Tales) Alberta Lorda (Albert B. Lord). Profesor Lord je nastavio delo Milmena Perija (Milman ), koga su njegova homerovska istraivanja dovela do razmatranja injenice da Su usmena i pisana poezija prirodno sledile razliite obrasce i funkcije. Ubeen da su Homerovi spevovi bili usmeni sastavi, Peri je sebi postavio zadatak da, ukoliko je mogue, neoborivo dokae usmeni karakter spevova, te se, u tom cilju, posvetio izuavanju jugoslovenskih epova. Svrha njegovog prouavanja tih modernih epova bila je, objasnio je,

da tano utvrdi oblik usmene narativne poezije . . . Metoda njegovog istraivanja bila je da posmatra pevae koji delaju u okviru ive tradicije nezapisane pesme i da vidi kako oblik njihovih pesama zavisi od toga to moraju svoju umetnost da ue i upranjavaju bez itanja i pisanja.1

Knjiga profesora Lorda, kao i studije Milmena Perija, sasvim su prirodne i prikladne za nae doba elektrike, kao to e, moda, Gutenbergova galaksija pomoi da se ono razjasni. Mi smo danas zali u doba elektrike onoliko koliko su elizabetanci bili zali u tipografsko i mehaniko doba. A doivljavamo iste zabune i neodlunosti koje su oni oseali ivei istovremeno u dvama suprotstavljenim oblicima drutva i iskustva. Dok su

1 Navedeno u Epskom pevau, str. 3.

12 M ARAL M EKLUAN

elizabetanci lebdeli izmeu srednjovekovnog korporativnog iskustva i modernog individualizma, mi preokreemo njihov ob- razac, suoavajui se sa elektrinom tehnologijom, koja kao da ini individualizam zastarelim a korporativnu uzajamnu zavisnost obaveznom.

Petrik Kratvel (Patrick Cruttwell) je posvetio celu jednu studiju (ekspirovski trenutak The Shakespearean Moment) umetnikim strategijama nastalim iz elizabetanskog iskustva i- vota u podeljenom svetu, koji se istovremeno raspadao i nanovo spajao. I mi ivimo u takvom trenutku meudejstva suprotnih kultura, a namera '^Gutenbergove galaksije da ocrta naine na koje su jrienjali oblike iskustva i duhovnog pogleda i izraza najpre Fonetska_azbuka a potom tampa. Poduhvat koji je Milmen Peri preduzeo s obzirom na suprotstavljene oblike usmene i pisane poezije, ovde je proiren na oblike misli i organizacije iskustva u drutvu i politici. Prilino je teko objasniti zato istoriari odavno nisu obavili takvo istraivanje divergentne prirode usmene i pisane drutvene organizacije. Moda je razlog naprosto injenica to se taj posao moe obaviti samo kad dva sukobljena oblika pisanog i usmenog iskustva opet postoje na- poredo, kao to je to danas. Profesor Heri Levin ( Levin) kao da to naznaava u svom predgovoru Epskom pevau profesora Lorda (str. XIII):

Termin knjievnost, imajui kao preduslov upotrebu slova, pretpostavlja da se dela mate prenose posredstvom pisanja i itanja. Izraz usmena knjievnost je oito terminoloka protivrenost. .Meutim, mi ivimo u vremenu kad se sama pismenost toliko razredila da se jedva moe prizvati kao estetiko merilo. Re, izgovorena ili otpevana, zajedno sa vizuelnom slikom govornika ili pevaa, u meuvremenu je vaspostavljala svoju vlast putem elektrotehnike. Kultura za- snovana na tampanoj knjizi, koja je preovladavala od Renesanse pa sve doskora, zavetala nam je zajedno sa svojim nemerljivim bogatstvima snobovtine koje valja odbaciti. Treba nanovo sagledati tradiciju, shvaenu ne kao inertno prihvatanje fosilizovanog korpusa tema i konvencija, ve kao organsku naviku preoblikovanja onog to je primljeno i to se dalje predaje.

Propust istoriara da proue revoluciju oblika misli i drutvene organizacije proizalu iz fonetske azbuke ima svoju paralelu u drutveno-ekonomskoj istoriji. Jo 1864 67. Karl Rodbertus razradio je svoju teoriju o Ekonomskom ivotu u klasinoj

PROLOG 13

starini. U delu Trgovina i trite prvih Carstava (Trade and Market in the Early Empires) (str. 5) Heri Pirson ( Pearson) opisuje njegov novi pristup na sledei nain:

Ovo zaudo moderno shvatanje drutvene funkcije novca nije dovoljno cenjeno. Rodbertus je shvatio da prelaz sa naturalne ekonomije na novanu ekonomiju nije naprosto tehnika stvar nastala iz zamenjivanja trampe kupo- vanjem za novac. On je, umesto toga, tvrdio da monetarizovana ekonomija povlai drutvenu strukturu koja se potpuno razlikuje od drutvene strukture to je ila sa naturalnom privredom. Mislio je da treba naglasiti tu promenu drutvene strukture koja prati upotrebu novca, a ne tehniku injenicu njegove upotrebe. Da je ovo proireno kako bi obuhvatilo razliite drutvene strukture koje prate trgovaku delatnost u starom svetu, spor je mogao biti reen jo pre no to je izbio.

Drugim reima, da je Rodbertus dalje objasnio da su raz- liiti oblici novca i razmene strukturisali drutva na razliite naine, mogla su se izbei pokolenja zbrkanih sporova. Stvar je konano objanjena kada je Karl Buher priao klasinom svetu, ne polazei od naeg konvencionalnog naina istorijske retro- spektive, ve sa primitivne strane. Poavi od nepismenih drutava i idui ka klasinom svetu, on je nagovestio da se ekonomski ivot u drevna vremena moe bolje shvatiti ako se sagleda iz perspektive primitivnog a ne modernog drutva.2

Takvu obrnutu perspektivu pismenog zapadnog sveta daje itaocu Epski peva Alberta Lorda. Ali i mi ivimo u vremenu elektrike ili postpismenosti kad dez-muziar upotrebljava sve tehnike usmene poezije. Empatika identifikacija sa svim vidovima usmenog izraza nije teka u naem veku.

U elektronskoj eposi koja smenjuje tipografsku i mehaniku eru proteklih pet stotina godina, mi susreemo nove oblike i strukture ljudske meuzavisnosti, i izraza koji su usmeni po formi ak i kad sainioci situacije mogu biti neverbalni. Ovo pitanje se potpunije postavlja u zakljunom odeljku Gutenbergove galaksije. Ono samo po sebi nije teko, ali odista iziskuje izvesnu reorganizaciju ivota uobrazilje. Takvu promenu vidova svesti uvek odlae uporno zadravanje starijih obrazaca percepcije. Elizabetanci u naim oima izgledaju veoma srednjovekovni.

2 Trgovina i trite prvih Carstava, str. 5.

14 M ARAL M EKLUA N

Srednjovekovni ovek je o sebi mislio kao o klasinom oveku, ba kao to mi sebe smatramo modernim ljudima. Meutim, mi emo svojim naslednicima izgledati sasvim renesansni po karakteru i potpuno nesvesni krupnih novih inilaca koje smo stavili u pokret tokom proteklih sto pedeset godina.

Daleko od toga da bude deterministika, ova studija e, nadamo se, razjasniti glavni inilac drutvene promene koji moe dovesti do istinskog poveavanja ovekove autonomije. Piui o Tehnolokoj revoluciji naeg vremena u asopisu Technology and Culture (tom II, br. 4, 1961, str. 348), Piter Druker (Peter Drucker) veli:

Ima samo jedna stvar koju ne znamo o Tehnolokoj revoluciji ali je ta jedna stvar od sutinskog znaaja: ta je dovelo do osnovne promene u stavovima, verovanjima i vrednostima koja ju je pokrenula? Nauni napredak, kao to sam pokuao da pokaem, ima u tome malo udela. No koliko je odgovorna velika promena u pogledu na svet, koja je, stolee ranije, izazvala veliku Naunu revoluciju?

Gutenbergova galaksija bar pokuava da prui tu jednu stvar koju ne znamo. No ak i tako, moe se lako pokazati da ima i drugih stvari!

Metoda koriena u celoj ovoj studiji neposredno je pove- zana s onim to je Klod Bemar (Claude Bernard) izloio u svom klasinom uvodu Istraivanju eksperimentalne medicine. Posmat- ranje se, objanjava Bernar (str. 89), sastoji u zapaanju pojava bez njihovog remeenja, meutim,

prema istim fiziolozima, opit, naprotiv, podrazumeva ideju promene ili poremeaja koje istraiva unosi u usiove prirodnih pojava . . . Da bismo to postigli, mi, odsecanjem ili rasecanjem, uklanjamo organ ivog subjekta, i na osnovu poremeaja izazvanog u celom organizmu. ili nekoj posebnoj funkciji, izvodimo funkciju odstranjenog organa.

Rad Milmena Perija i profesora Alberta Lorda bio je usme- ren na posmatranje celokupnog pesnikog procesa u uslovima usmenosti, i na suprotstavljanje tog rezultata pesnikom procesu koji, u uslovima pismenosti, smatramo normalnim. To e rei, Peri i Lord su prouavali poetski organizam kad pismenost ukine auditivnu funkciju. Oni su, takoe, mogli prouavati efekte na taj organizam u uslovima kad pismenost daje vizuelnoj funk-

PROLOG 15

ciji jezika izvanrednu proirenost i mo. A to je inilac eksperimentalne metode, koji je, moda, bio prenebregnut samo zato to je nezgodan za baratanje. Meutim, ako postoji intenzivna i preterana delatnost, takoe se moe zapaziti poremeaj u celom organizmu ili nekoj posebnoj funkciji.

ovek, ta ivotinja koja pravi orua, bilo u vidu govora, pisanja ili radija, odavno se bavi proirivanjem ovog ili onog ulnog organa, tako da poremeti sva ostala svoja ula i sposobnosti. No, obavivi ove opite, ljudi su uporno proputali da im dodaju posmatranja.

Piui o Sumnji i izvesnosti u nauci (Doubt and. Certainty in Science) Jang (J. Z. Young) primeuje (str. 6768):

Spoljanji ili unutranji stimulusi dovode do naruavanja jednoglasne delatnosti nekog dela ili celine mozga. Jedna je spekulativna sugestija da poremeaj na neki nain naruava jedinstvo stvamog obrasca koji se prethodno bio izgradio u mozgu. Mozak onda odabira one meu odlikama to u nj stiu koje tee da oprave model i vrate elije u njihov pravilni sinhroni ritam. Ne mogu tvrditi da sam kadar da u pojedinosti razvijem ovu ideju o modelima u naem mozgu, ali ona ima velike mogunosti, jer pokazuje kako teimo da se podesimo prema svetu i svet prema sebi. Na neki nain mozak zapoinje niz akcija koje tee da ga vrate njegovom ritmikom obrascu, pri emu je taj povratak in konsumacije ili upotpunjenje. Ako prva izvedena akcija ne uspe da to postigne, to jest ne uspe da okona prvobitni poremeaj, onda se mogu iskuati drugi nizovi. Mozak pre- lee svoja pravila jedno po jedno, uporeejui primljenu grau sa svojim razli- itim modelima, dok se nekako ne postigne usaglaenost. To se moe dogoditi tek nakon napornog, raznolikog i produenog traganja. Tokom ove nasumine delatnosti stvaraju se nove veze i obrasci akcije, a oni e opet odreivati budue nizove.

Neizbeni poriv ka zatvaranju, upotpunjenju ili ravno- tei javlja se i pri uklanjanju i pri proirivanju ovekovog ula ili funkcije. Poto Gutenbergova galaksija predstavlja niz istorij- skih posmatranja kultumih upotpunjenja proizalih iz" poremeaja, najpre izazvanih pismenou a onda tampom, itaocu na ovom mestu moe biti od pomoi iskaz antropologa:

Dananji ovek je razvio ekstenzije za praktino sve ono to je nekad obavljao svojim telom. Razvoj oruja poinje zubima i pesnicom, a zavrava se atom-

'5?0 ?. Odea i kue su ekstenzije ovekovih biolokih mehanizama za kontrolu temperature. Nametaj zamenjuje uanje i sedenje na zemlji. Pogonske sprave, naoare, televizija, telefon i knjige koji nose glas i kroz vreme i kroz prostor, primeri su materijalnih ekstenzija. Novac je nain proirenja i uskladita-

16 M ARAL M EK L U A N

vanja. rada. Nae transportne mree sad obavljaju ono to smo mi obavljali svojim nogama i leima. U stvari, svi materijalni predmeti ovekove tvore- vine mogu se smatrati ekstenzijama onog to je ovek nekad obavljao svojim telom ili nekim specijalizovanim delom tela.3

Ono ispoljavanje, ili izricanje, smisla koje predstavlja jezik i govor jeste orue koje je

oveku omoguilo da sabira iskustvo i znanje u jednom vidu koji omoguuje lako prenoenje i maksimalno korienje.4

Jezik je metafora u tom smislu to ne samo da uskladitava iskustvo ve ga i prevodi iz jednog vida u drugi. Novac je metafora u tom smislu to uskladitava vetinu i rad i takoe prevodi jednu vetinu u drugu. No naelo razmene i prevoenja, ili metafora, sastoji se u naoj racionalnoj moi da svako od na|ih ula prevedemo u drugo. To inimo u svakom trenutku naeg ivota. Meutim, cena koiu plaamo za specijalna tehnoloka orua, bilo da se radi o toku. azbuci ili radiiu. ieste inienica da ove ogromne ekstpnviip r nln rinp vntvnrpnp sisteme. Naa privatna ula nisu zatvoreni sistemi, ve se stalno prevode jedno na drugo u onom iskustvu koje nazivamo sveu. Naa proi- rena ula, orua, tehnologije su tokom tisulea bili zatvoreni sistemi koji ne mogu da ostvare uzajamno delovanje ili kolek- tivnu svest. Danas, u epohi elektriciteta, sama trenutana priroda naporednog postojanja naih tehnolokih orua izazvala je sasvim novu krizu u ljudskoj istoriji. Nae proirene moi i ula sada sainjavaju jedno jedino polje iskustva to zahteva da postanu kolektivno svesni. Nae tehnologije, poput naih privatnih ula, sada iziskuju uzajamno delovanje i razmer koji omoguuje raci- onalno naporedno postojanje. Dok su nae tehnologije bile spore kao toak ili azbuka ili novac, injenica da su inile posebne, zatvorene sisteme bila je drutveno i psihiki podnoljiva. To nije tano,sad kad su slika i zvuk i pokret simultani i, u izvesnoj meri, globalni. Izvesna mera meudejstva ovih ekstenzija naih ljudskih funkcija sada je nuno kolektivna, kao to je uvek bila

3 Edvard Hol: Nemi jezik (Edward T. Hall: The Silent Language) str. 79.4 Lesli Vajt: Nauka o kulturi (Leslie A. White: The Science o f Culture),

PROLOG 17

za nau privatnu i linu racionalnost izraenu naim privatnim ulima ili wits, kako su nekad nazivana.

Dosad su istoriari kulture bili skloni da izoluju tehnoloka zbivanja na onaj isti nain na koji je klasina fizika postupala sa fizikim zbivanjima. Opisujui Revoluciju u fizici, Luj de Brolji posveuje veliku panju ovom ogranienju kartezijanskih i njut- novskih postupaka, toliko bliskih postupcima istoriara koji pri- menjuju individualno gledite (str. 14):

Verna kartezijanskom idealu, klasina fizika nam je prikazivala svemir kao analogan jednom ogromnom mehanizmu koji se moe savreno tano opi- sati lokalizovanjem njegovih delova u prostoru i njihovim promenama u toku vremena . . . Meutim, takva koncepcija je poivala na nekoliko implicitnih hi- poteza koje su prihvaene a da ih skoro nismo ni bili svesni. Jedna je od tih hi- poteza u tome da je okvir prostora i vremena u kome skoro nagonski pokua- vamo da lokalizujemo sve svoje opaaje, jedan savreno krut i utvren okvir u kome se svako fiziko zbivanje moe, u naelu, tano lokalizovati, bez obzira na sve dinamine procese koji se oko njega odvijaju.

Videemo da fonetska azbuka konstituie ne samo kartezi- janske ve i euklidovske percepcije. A revolucija koju opisuje de Brolji nije proizala iz azbuke, ve iz telegrafa i radija. Jang, biolog, tvrdi isto to i de Brolji. Poto je objasnio da elektricitet nije stvar koja tee, ve stanje koje uoavamo kad izmeu stvari postoje izvesni prostorni odnosi, on objanjava (str. 111):

Neto slino se dogodilo kada su fiziari iznali naine za merenje veoma malih razdaljina. Utvreno je da se vie ne moe koristiti stari model u kome se pretpostavlja da se neto to se naziva materijom deli na nizove estica, od kojih svaka ima odreena svojstva koja se zovu veliina, teina ili mesto. Fiziari sada ne kau da se materija sastoji od tela koja se zovu atomi, protoni, elektroni i tako dalje. Oni su se odrekli materijalistike metode opisivanja svojih opaanja u terminima neeg to je nainjeno kao ljudskim postupkom pravljenja, poput kolaa. Re atom ili elektron se ne upotrebljava kao ime estice. Ona se upotrebljava kao deo opisa fiziarskih opaanja. Ona nema nikakvo znaenje, sem ako je upotrebljavaju ljudi koji poznaju opite kroz koje se otkriva.

Pa dodaje: Vano je shvatiti da su velike promene u nainu na koji obian ovek govori i dela povezane sa usvajanjem novih orua.

Da smo ranije razmiljali o jednoj tako osnovnoj injenici, mogli smo lako ovladati prirodom i posledicama svih naih

2 Gutenbergova galaksija


tehnologija, umesto da nas one muvaju kako hoe. U svakom sluaju. Gutenbergova galaksija predstavlja produeno razmilja- nje o ovoj Jangovoj temi.

Niko nije bio vema svestan jalovosti naih zatvorenih sistema pisanja istorije no Ebot Pejson Aer (Abbott Payson Usher). Njegovo klasino delo, Istorija mehanikih izuma (A History o f Mechanical Inventions), predstavlja objanjenje zato takvi zatvoreni sistemi ne mogu da uspostave vezu sa injenicama istorijske prom ene:

Kulture antikog doba ne uklapaju se u obrasce linearnih nizova drutvenog i ekonomskog razvoja koje su razradile nemake istorijske kole . . . Ako se linearni koncepti razvoja napuste razvitak civilizacije otvoreno sagleda kao multilinearan proces, moe se mnogo uiniti za shvatanje istorije zapadne kulture kao progresivne integracije mnogih posebnih sainilaca (str. 3031).

Istorijsko gledite je vrsta zatvorenog sistema Jcoja je tesno jjovezana sa tipografljom i cveta onde gde cvetaju nesvesni efekti pismenosti bez protivtenih kulturnih sila. Aleksis de Tokvil, iju je pismenost u velikoj meri modifikovala njegova usmena kultura, imao je, ini nam se, svojevrsnu proroku jasnovidost li pogledu obrazaca promene u Francuskoj i Americi njegovog vremena. On nije posedovao taku gledanja, jedno utvreno stanovite sa kojeg je popunjavao vizuelnu perspektivu zbivanja. On je pre u svojim podacima tragao za operativnom dinamikom:

Meutim ako krenem dalje i meu ovim odlikama traim glavnu, koja ukljuuje skoro sve ostale, otkrivam da se u veini operacija duha'svaki Ameri- kanac obraa samo individualnom naporu svog vlastitog poimanja.

Amerika je stoga jedna od zemalja gde se Dekartov nauk najmanje izuava i najbolje primenjuje . . . Svako se dobro zatvori u sebe i uporno procenjuje svet odatle.5

Vetina u stvaranju meudejstva pisanog i usmenog vida perceptualne strukture omoguila je de Tokevilu da postigne naune uvide u psihologiju i politiku. Ovim meudejstvom dvaju vidova percepcije on je postigao proroko poimanje, dok su drugi posmatrai samo izraavali svoja privatna gledita. De Tokevil je dobro znao da tipografska pismenost nije proizvela

5 Demokratija u Americi, deo II, knjiga I, glava 1.

PROLOG 19

samo kartezijanski pogled na svet, ve i posebne odlike amerike psihologije i politike. Pomou svoje metode meuejstva diver- gentnih vidova percepcije, de Tokevil je bio kadar da reaguje na svoj svet, ali ne u delovima ve u celini, i da na nj reaguje kao na otvoreno polje. A to je metoda koja je, kako primeuje Aer, nedostajala prouavanju istorije kulture i promene. De Tokevil je primenio postupak koji opisuje Jang (str. 77):

Moguno je da je veliki deo tajne moi mozga ogromna mogunost za uzajamno dejstvo efekta stimulisanja svakog dela prijemnog polja. Ovo postojanje mesta uzajamnog dejstva, ili meanja, dozvoljava nam da reagujemo na svet kao cetinu u mnogo veoj meri no to to mogu druge ivotinje.

Meutim, nae tehnologije nipoto nisu jednoobrazno povolj- ne po ovu organsku funkciju meudejstva i meuzavisnosti.

Zadatak je ove knjige da istrai ovo pitanje u odnosu na azbunu i tipografsku kulturu. A to je traganje koje se danas moe preduzeti samo u svetlu novih tehnologija koje duboko deluju na tradicionalno funkcionisanje i postignute rezultate azbune pismenosti i tipografske kulture.

Postoji jedno skoranje delo koje me, ini mi se, u ovoj studiji oslobaa bremena puke ekscentrinosti i traene novota- rije. To je knjiga Karla Poppra (Karl R. PppperV& drutvo i njegovi neprijatelji, delo posveeno prouavanju vidova de- tribalizacije u drevnom svetu i retribalizacije u savremenom svetu. Jer otvoreno idrutvo

2 0 ARAL M EKLUA N

bergovu galaksiju, poinje uzajamnim delovanjem kultura posredstvom trgovine, a zavrava se raspadom plemenske drave, koji je ak ekspir dramatizovao u Kralju Liru.

"Poperovo je stanovite da plemenska ili zatvorena drutvaimaju bioloko jedinstvo, a da naa moderna drutva funkci-

" oniu uglavnom kroz apstraktne odnose kao to sil r a z m p n a _saradnja. -injenica d a je apstrahovanje ili otvaranje zatvorenih drutava delo. fonetske azbuke, a ne ma kog drugog vida pisanja nrtehnoTogije, iedoa ie od tema Gutenbergove salaksiie. S druge strane, injenica da~su zatvorena drutva proizvod tehnologije govora, bubnja i uha dovodi nas, na osvitu elektronskog doba, do zatvaranja cele ljudske porodice u jedno jedino globalno pleme. A ova elektronska revolucija je tek neto manje zbunju- jua za ljude iz otvorenih drutava no to je to bila revolucija fonetske pismenosti, koja je okljatrila i ujednaila stara plemenska ili zatvorena drutva. Poper ne daje analizu uzroka takve promene, ali prua (str. 172) opis situaciie koji je veoma bitan za Gutenbergovu galaksiju:

Do estog veka pre nae ere ovaj razvoj je doveo do deliminog raspada starih iiaifla ivota, pa ak i do niza politikih revolucija i reakcija. I nije doveo samo do pokuaja da se tribalizam silom odri i zadri, kao u Sparti, ve i do one velike duhovne revolucije, izuma kritike rasprave. te, sledstveno, i misli osloboene magijskih opsesija. Istovremeno uoavamo prve simptome jedne nove nelagodnosti. Poinjao je da se osea pritisak civilizacije.

Taj pritisak, ta nelagodnost, posledica je raspada atvorenog drutva. Ona se osga ak i u nae vreme, naroito u razdobljima drutvenih 'promena. To je pritisak lzazvan naporom koji od na iieprestano iziskuje ivot u jednom otvore nom i delimino apstraktnom drutvu izazivaju ga napor da se bude racionalan, a se-odreinemo bar hckih o d naSih pmnirinnalnih torijalnih potreba. da se sta-

jamo_c>_sebi i prihvatamo odaovomostj. Mi moramo, verujem, da podnosimo ovaj pritisak kao cenu koja se plaa za svako poveanje znanja, razumnosti, saranje i uzajamnog pomaganja, te, sledstveno. i naih izgleda za opstanak, kao i za poveanje broja stanovnika. To je cena kojom moramo plaati ljudskost.

Ovaj pritisak je najtenje povezan sa napetou izmeu klasa, koja se prvi put pojavila ff raspidOJU _2MYQreiiig_drutva. Samo zatvoreno drutvo ne po- znaje ovaj problem. Bar za njegove vladajue pripadnike, ropstvo, kasta i klasna vI^TTrprironi su u znaenju da se ne dovode u pitanje. Meutim, sa raspadom zatvorenog drutva, ova izvesnost iezava, a sa njom i svaki oseaj' sigurnosti. Rlemenska zajednica (a kasnije i grad) bezbedno je mesto za pripadnika plemena. Okruen neprijateljima i opasnim ili ak neprijateljskim magijskim silama,

on doivljava plemensku zajednicu kao ito.dete doivljava svoju porodicu i dom. gde lgra svoju odreenu ulogu: ulogu koju dobro zna i dobro igra. Raspad zatvorenog drutva, izbacujui na videlo problem ktase i druge probleme drutvenog statusa, morao je na gradane imati isti onaj efekat koji ozbiljna porodina svada i raspad porodicnog doma. lako mogu imati na dec^. Naravno, taj vid pritiska~ su vie oseali povlaeni stalei, sad ~su bili ugroeni, no oni koji su ranije bili ugnjeteni; no ak i potonji su se nelagodno oseali. I njih je plaio raspad njihovog prirodnog sveta. I mada su nastavljali da biju svoju bitku, esto su oklevali da iskoriste pobede nad svojim klasnim neprijateljima koje su podravali tradicija, status quo, via razina obrazovanja i oseaj prirodnog autoriteta.

Ove opaske nas dovode neposredno do.. razmalraiW Kralja Lira i velike porodine svae u koju je esnaesto stolee uvueno _ poetkom Gutenbergove ere.

PROLO G 21


Kad I^ralj Lir.izlae na tajniji smer, podelu svojeg kra- ljevstva, on izraava jednu za rani sedamnaesti vek politiki smelli i avangardnu nameru:

Zadraemo ime, asti kralja,A vlast, prihodi i uprava sva Meka su vai. U potvrdu toga Dijademu ovu podelte.1

Lir izlae krajnje modernu ideju prenoenja vlasti iz centra na periferiju. Elizabetanska publika bi njegov tajniji smer namah shvatila kao leviarsko makijavelijanstvo. Novi obrasci vlasti i organizacije koji su tokom prethodnog veka razmatrani, sada, poetkom sedamnaestog stolea. oseaju se na svim razi- nama drutvenog i privatnog ivota. Kralj Lir je prikaz nove strategije kulture i moei kroz njeno dejstvo na dravu, porodicu i psihu pojedinca.

Sada na tajniji otkriemo smer.Dajte m i tu mapu. Podelili smo, znajte,Natroje kraljevstvo.

1 Kralj Lir, preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Kultura, Beograd1963. Ukoliko nije drukije naznaeno. svi navodi iz Kralja Lira su iz prve scene1 ina.

24 M ARAL M EKLUA N

Mapa je, takoe, bila novina u esnaestom veku, u doba Merkatorove projekcije, i klju nove vizije periferija moi i bogatstva. Kolumbo je bio kartograf pre no to je postao more- plovac; a otkrie da je mogue ii pravolinijskim kursom, kao da je prostor jednoobrazan i kontinuelan, bilo je krupna promena u ljudskoj svesti tokom Renesanse. Jo vanije, mapa odmah obelodanjuje glavnu temu kralja Lira, naime izolovanost vizuelnog ula kao vid slepila.

Lir u prvoj sceni drame izraava svoj tajniji smer, upo- trebljavajui termin iz makijavelistikog argona. Prethodno se, u prvoj sceni, tajnovitost prirode iskazuje u Glosterovom hvali- sanju nezakonitou njegovog lepog eda ljubavi, Edmunda: Ali ja imam zakonitog sina, gospodine, oko godinu dana starijeg od ovog, koji mi ipak nije nita drai. Veselost s kojom Gloster aludira na zainjanje Edmunda kasnije je predmet Edgarove aluzije:

Mrano i porono mestoGde te je rodio stade ga oiju. (V , iii)

Edmund, dete ljubavi, otvara drugu scenu drame reima:

77, prirodo, si moja boginja i tvom Zakonu sam duan sluiti. Pa zato Biti pod kletvom obiaja, dati Da me svet sitan liava prava mog?Zato to dvanaest, etrnaest meseca Izostah za bratom ?

Edmund poseduje l esprit de quantite, toliko sutinski za taktilno merenje i bezlinost empirijskog uma. Edmund je pri- kazan kao prirodna sila, za puko ljudsko iskustvo ekscentrina i svetu na udo. On je glavni inilac fragmentacije ljudskih ustanova. Ali veliki razbija je sam Lir, sa svojom nadahnutom zamilju uspostavljanja ustavne monarhije putem prenoenja vlasti. Njegov lini plan je da postane strunjak:

Zadraemo ime, asti kralja . . .

Na njegov strunjaki lagvort, Gonerila i Regana uskau u glumljenje kerinske odanosti sa specijalistikom i suparnikom intenzivnou. A Lir ih fragmentira, nastojei na razdornom takmienju u pohvalama:

GU TEN BER G O V A GA LA KSIJA 25

Ka'te, keri moje,(Poto se sada liavamo vlasti,Poseda zemlje i dravnih briga),Koja nas od vas ponajvie voti.Da bismo tako najvei dar dali Tamo gde priroda i zasluga trai.Prvene nae, govori ti prva.

Konkurentski individualizam postao je sablazan u drutvu dugo proetom korporativnim i kolektivnim vrednostima. Uloga tampe u uspostavljanju novih obrazaca kulture nije nepoznata. Meutim, jedna prirodna posledica specijalizujueg dejstva novih oblika znanja bila je da su sve vrste moi poprimile izrazito centralistiki karakter. Dok je uloga feudalnog vladara bila ukljuiva, te je kralj stvarno u sebe ukljuivao sve svoje podanike, renesansni knez je teio da postane iskljuivi centar moi, okruen svojim individualnim podanicima. A rezultat takvog centra- lizma, koji je i sam zavisio od mnogih novih razvoja na podruju izgradnje drumova i trgovine, bila je navika prenoenja moi i specijalizacija mnogih funkcija u odeljenim podrujima i poje- dincima. U Kralju Liru, kao i u drugim dramama, ekspir pokazuje savrenu vidovitost u pogledu drutvenih i linih posledica liavanja i odricanja atributa i funkcija zarad brzine, tanosti i poveane moi. Njegovi stihovi toliko obiluju uvidima da je veoma teko birati meu njima. Ali ve i same uvodne rei Go- neriline arije uvode nas usred tih uvida:

Oe, drai ste mi no to kae re,Drai od vida, sveta i slobode.

Liavanje samih ljudskih ula bie jedna od tema ovog ko- mada. Odvajanje vida od ostalih ula ve je naglaeno Lirovim izrazom tajniji smer* i njegovim pribegavanjem pukoj vizuelnoj mapi. Ali dok je Gonerila spremna da se odrekne vida kako bi izrazila odanost, Regana odvraa na njen izazov reima:

. . . kaem.Neprijateljica sam svih drugih raosti Najdragocenijih u oblasti ula. . . .

* U originalu darker purpose Prev.

26 M ARAL M EKLUA N

Regana e se liiti svih ljudskih ula dokle god poseduje Lirovu ljubav.

Aluzija na oblast ula pokazuje da ekspir obavlja skoro sholastiku demonstraciju neophodnosti razmera i uzajamnog delovanja ula kao same sri racionalnosti. Njegova tema u Liru istovetna je sa temom Dona Dona (John Donne) u Anatomiji sveta (An Anatomy o f the W orld):

Sve je u raspadu; svaka povezanost iezla;Svaka iana nadopuna, i odnos svaki:Vladar, podanik, otac, sin, zaboravljene stvari Jer svaki ovek za se misti Da Feniks biti mora . . .

Razbijanje oblasti ula znai izolovanje jednog ula od drugog posebnim intenzitetima, sa otud proizalom iracionalno- u i sukobom duhova, linosti i funkcija. Ovo naruavanje razmera ula, linosti i funkcija, tema je poznog ekspira.

Posmatrajui lanu ivahnost Gonerile i Regane, tih speci- jalistkinja za kerinsku ljubav, Kordelija veli:

. . . Jer zna da ti je plemenitija Ijubav od jezika.

Njena racionalna punoa nije nita u poreenju sa specija- lizovanou njezinih sestara. Ona nema utvreno stanovite s kojeg moe da odapinje strele reitosti. Njene sestre su unapred pripremljene za odreene prilike, fragmentiranjem ula i motiva usavrene za tanu proraunatost. One su, poput Lira, avan- gardni Makijaveliji, kadre da eksplicitno i nauno izau na kraj sa prilikama. One su odlune i svesno osloboene ne samo oblasti ula ve i njene moralne protivvrednosti savesti. Jer taj odnos pobuda ini nas kukavicama. A Kordelija je kukavica koju u specijalistikoj akciji ometaju njena savest, razum i njena uloga.

GU TEN BER G O V A GA LA KSIJA 27

Kralj Lir je radni model procesa ogoljavanja kojim su Ijudi sebe preveU iz sveta uloga u svet zaposlenja.

Kralj Lir je svojevrsna podrobna istorija ljudi koji sebe prevode iz sveta~uloga u novi svet zaposle'ma. To je proces liavanja i ogoljavanja~T

28 M ARAL M EKLUA N

Ideja homogene segmentacije linosti, odnosa i funkcija mogla je esnaestom stoleu izgledati samo kao rastakanje svih veza ula i razuma. Kralj Lir nudi potpun prikaz proivljavanja promene iz srednjovekovnog u renesansni prostor i vreme, od uklju- ujueg u iskljuujue oseanje sveta. Lirov promenjen stav prema Kordeliji tano odraava ideje reformatora o paloj prirodi. Pule kae (str. 10):

I za njih su i ovek i priroda imali boanski pokreta. I za njih je postojalo vreme kad su priroda i ovek delili stvaralaku mo . . . Ali za njih to vreme vie nije postojalo. Vreme kad je priroda bila boanska. sada je zamenilo vreme pale prirode; pale zbog vlastite greke, slobodnim inom ija je posledica bila to to se odvojila od svojeg porekla, presekla vezu sa svojim izvorom, porekla Boga. I od tog trenutka Bog se povukao iz prirode i iz oveka.

Lir sasvim eksplicitno oznaava Kordeliju kao puritanku:Nek je uda gordosl zvana iskrenou.

Naglaavajui individualnu funkciju i nezavisnost, reforma- tori, prirodno, nisu videli nikakav smisao u svim onim formal- nostima to pripadaju sasvim bezlinim ulogama u drutvu. Gledaocima je, meutim, jasno da Kordeliju predanost tradicio- nalnoj ulozi ini tako bespomonom u prisustvu novog individualizma Lira i njezinih sestara:

. . . vae velianstvoVolim. jer sam duna:.ni vie .

Ona dobro zna da se njena odana uloga svodi na nita po merilima novog kriavog i ekspanzivnog individualizma. Ovaj novi svet Pule opisuje (str. 9) kao nita vie do ogromni organizam, dinovsku mreu razmena i uzajamnih uticaja koju pokre- e, koju iznutra, u njenom ciklinom razvoju, usmerava jedna svuda ista i stalno drukija sila koja bi se podjednako mogla nazvati Bogom, ili Prirodom, Duom Sveta ili Ljubavlju.

Zebnja od tree dimenzije dobija svoj prvi verbalni izraz poetskom istorijom Kralja Lira.

ekspir, izgleda, nije dobio duno priznanje za to to je u Kralju Liru ostvario prvi i, koliko znam, jedini uzorak verbalne trodimenzionalne perspektive u knjievnosti. Tek e sa Miltono- vim Izgubljenim Rajem (Paradise Lost; II, 15) italac ponovo dobiti utvrenu vizuelnu taku gledanja:

Visoko gore, na kraljevskom prestolu, koji je Nadaleko nadmaao bogatstvo Ormuza i Inda,IIi raskonog Istoka to tedrom rukomObasipa varvarskim biserjem i zlatom svoje kraljeve,Sedeo je uzvieni Satana, po zasluzi dignut . . .

Proizvoljan izbor jedne statine pozicije stvara slikovni prostor s takom prividnog preseka paralelnih linija u perspektivi. Taj prostor se moe popunjavati malo pomalo i sasvim se razlikuje od neslikovnog prostora u kojem svaka stvar jednostavno rezonira ili modulie vlastiti prostor u vizuelno dvodimenzional- nom obliku.

Jedini uzorak trnHimprm nn^lne verbalne umetnosti koji. se iavlia u Kraliu Liru nalazi se u estoj^ sceniJEjHia. dgar se upinje da ubedi oslepljenog Glostera da poveruje u iluziju kako se nalaze na rubu strme litice:

Edgar: . . . Oslunite! ujete li more? ""Gloster: Bogami. ne.Edgar: Onda znai daje hol

Otupio vam sva ula ostala . . .Hodite. gospodine; evo toga mesta;Stan'te mirno. Kako jegrozno, vrtoglavo Baciti pogled duboko dole tu !

O iluziji tree dimenzije nairoko se raspravlja u Gombri- evoj Umetnosti i iluziji (E. H. Gombrich, Art and Illusion). Daleko od toga da predstavlja normalan vid ljudskog vienja, trodimenzionalna perspektiva je konvencionalno steen nain gledanja, steen isto toliko koliko je to nain prepoznavanja slova azbuke ili praenja hronolokog izlaganja. ekspir nam pomae da sagledamo da je to steena iluzija, svojim opaskama o drugim ulima u vezi sa vidom. Gloster je za iluziju, jer

G U TEN BER G O V A GA LA KSIJA 29

30 M ARAL M EKLUA N

je napreac izgubio vid. Njegova mo vizualizacije je sad potpuno odeljena od njegovih ostalih ula. A ulo vida, navlano izolovano od ostalih, daje oveku iluziju tree dimenzije, kao to ekspir ovde obelodanjuje. Takoe je potrebno netremice uperiti pogled u jedno m esto:

Hodite, gospodine; evo toga mesta;Stan te mirno. Kako je grozno, vrtoglavo Baciti pogled duboko dole tu !Vrane i avke to sredinom lete Lie na bube. Na puta dole Visi ovek bere mirodiju. Strano!Izgleda ne vei no njegova glava.Ribari to po obali hodaju Ko da su mievi. Usidren veliki brod Ima veliinu svog amca, a amac Ko jedva vidljiva kotvina plutaa.umni, penuavi talasi to plave Bezbrojni, pusti ljunak ne uju se Na ovoj visini. Neeu da gledam vie.Da mi se mozak ne zavrti, a ja Smuena pogleda ne padnem strmoglavce.

ekspir ovde postavlja pet pljosnatih, dvodimenzionalnih panoa jedan iza drugog. Budui dijagonalno iskrivljeni, oni kao da jedan drugoga, smenjuju, u perspektivi sa nepomine take posmatranja. On je savreno svestan da podlonost ovoj vrsti iluzionizma proilazi iz razdvajanja ula. Poto je oslepeo, Milton je nauio da stvara istu vrstu vizuelne iluzije. A biskup Berkli (Berkeley) je ve 1709. godine u svojoj Novoj teoriji vienja (New o f Vision) prokazivao besmislenost nutrijovskog vizuelnog prostora kao puke apstraktne iluzije odvojene od ula pipa- nja. Lako je mogue da je ogoljavanje ula i prekid njihovog uzajamnog delovanja u taktilnoj sinesteziji bilo jedna od posledica gutenbergovske tehnologije. Ovaj proces odeljivanja i svoe- nja funkcija je svakako poetkom sedamnaestog veka, kada se pojavio Kralj Lir, dosegnuo kritinu taku. Meutim, posao utvrivanja koliko je takva revolucija ovekovog ulnog ivota mogla proizai iz gutenbergovske tehnologije iziskuje neto druk- iji pristup no to je puko ispitivanje senzibiliteta jedne velike drame iz kritinog razdoblja.


Kralj Lir je neka vrsta srednjovekovne propovedi sa prime- ' rima, ili induktivnog umovanja ija je svrha da pokae bezum- nost i bedu novog renesansnog ivota akcije. ekspir podrobno i objanjava da je samo naelo akcije cepanje drutvenih operacija ! 'i privatnog ulnog ivota na specijalizovane segmente. Tako nastala grozniava tenja za otkrivanjem novog ukupnog uzajam- | nog dejstva sila obezbeuje besno aktiviranje svih sainilaca i 1 osoba na koje ovaj novi pritisak deluje.

Servantes je posedovao slinu svest, a njegovog Don Kihota galvanizuje novi oblik knjige, kao to je Makijavelija hipnotisao specijalni segment iskustva koji je odabrao da podigne do naj- vieg intenziteta svesti. Makijavelijevo apstrahovanje entiteta line moi iz drutvene matrice moglo se uporediti sa mnogo ranijim apstrahovanjem toka iz ivotinjskog oblika. Takvo apstrahovanje obezbeuje znatno vie kretanja. Meutim, vizija ekspira i Servantesa jeste sagledavanje jalovosti takvog kretanja i akcije navlano fragmentarno ili specijalistiki zasnovane.

Jejts ima jedan epigram koji temama Kralja Lira i Don Kihota daje kriptiki oblik:

Lok u nesvest pade.Vrt izdahnu;Bog izvadi predilicuIz njegova rebra.

Lokovska nesvest bila je hipnotiki trans izazvan pojaeava- njem vizuelnog inioca iskustva sve dok nije ispunio polje panje. Psiholozi defmiu hipnozu kao ispunjavanje polja panje samo jednim ulom. U takvom trenutku, vrt umire. To znai, vrt ovde oznaava uzajamno dejstvo svih ula u haptikoj harmoniji.Sa iznutra naglaenom zaokupljenou samo jednim ulom, mehaniko naelo apstrakcije i ponavljanja dobija eksplicitni oblik. Kao to ree Lajmen Brajson (Lyman Bryson), tehnologija je eksplicitnost. A eksplicitnost znai da se u jednom mahu izraava samo jedna stvar, jedno ulo, jedna duhovna ili telesna operacija. Poto je svrha ove knjige da razabere poreklo i vidove gutenbergovske konfiguracije zbivanja, bie uputno razmotriti dejstva azbuke TTa savremene uroenike. Jer oni se danas nalaze u onom odnosu prema fonetskoj azbuci u kojem smo mi nekad bili.

32 M ARAL M EKLUA N

Interiorizacija tehnologije fonetske azbuke prevodi oveka iz magijskog sveta uha u neutralni vizuelni svet.

Piui o Kulturi, psihijatriji i pisanoj rei u asopisu Psychiatry (novembar 1959),~KarQders J. C. Carothers) je izloio izvestan broj opaski, suprotstavljajui nepismene uroenike pismenim, i nepismenog oveka zapadnom Ioveku uopte. On p61aT(str. 308) od poznate injenice da

usled tipa vaspitnih uticaja koji obasipaju Afrikance u najranijem i ranom detinjstvu i. zapravo. tokom itavog ivota, ovek poinje da se smatra prilino beznaajnim delom'mnogo veceg"o'rgamzma porodice i klana a ne neZS- visnom, samodovoljnom jedinicom; linoj inicijativi i ambiciji se (lozvoTjava malo~6~duSka i ne postie se osmiljena integfaeija'-eevckovog'retraSTva'u'mdi- viduamom, linom smeru. Nasuprot suzbijanju na intelektualnom planu, doputa se velika sloboda na temperamenTalnom^ i_ od oveka se oekuje da u velikoj meri ivi sada i ovde, da bude veoma ekstrovertan i da vrlo slobdno lzraa.va svojaoseanja. .

Ukratko, nai pojmovi o neinhibisanom uroeniku prene- bregavaju krajnju inhibiciju i suzbijanje njegovog duhovnog i linog ivota, to je neizbeno u svetu koji ne zna za pismenost:

Dok se zapadno dete rano upoznaje sa kockama, kljuevima i bravajTUi. slavinama i mnotvom stvari i zbivanja koji ga prisiljavaju da misli u terminima prostorno-vremenskih odnosa i mehanike uzronosti, afriko dete, umesto toga, dobija vaspitanje koje mnogo iskljuivije zavisi od govorne rei i koje je srazmerno visoko nabijeno dramatinou i emocionalnou (str. 308).

To znai, dete u bilo kojoj zapadnoj sredini okrueno je apstraktnom vizuelnom tehnologijom jednoobraznog vremena i jednoobraznog kontinuiranog prostora u kojoj je uzrok efika- san i sledan,V stvari se kreu i dogaaju na posebnim planovimai redosledno\vAfriko dete pak ivi u implicitnom, magijskom __svetu odzvanjajue usmene rei. Ne nailazi na efikasne uzroke, vec"lia fui nialue "uZrokeTconfiguracionog polja kakvo gaji bilo koje nepismeno drutvo. Karoders stalno ponavlja da seoski Afrikanci ive uglavnom u svetu zvuka svetu punom neposred- nog Hcriog znaenja'za slusaoca dok zapadni Evropejac znatno vie ivi u vizuelnom svetu, prema kome je, ukupno uzev, ravnoduan. Poto je svet uha vreo hiperestetiki svet, a svet oka

G U TEN BER G O V A G A LA KSIJA 33

srazmemo hladan, neutralan svet, Zapadnjak ljudima iz kulture zasnovane na uhu stvamo izgleda kao pravo mrtvo puvalo.2

Karoders nanovo razmatra poznatu ideju nepismenog oveka o moi rei, po kojoj misao i ponaanje zavise od magijske ie/oiiailCg~irfegrma i od njihove moi da nemilosrdno nameu svoje pretpostavke. On navodi Kenijatine rei o ljubavnim inima u plamenu Kikuju:

Veoma je vano nauiti pravilno korienje magijskih rei i njihove pro- pisne intonacije, jer uspeh u primeni magije, u stvari, zavisi od izgovaranja tih rei u njihovom ritualhom redosledu . . . Izvoei ove inove ljubavne magije, izvoa mora da izrecituje ftragfCntrfbttnulu . . . Nakon tog recitovanja on glasno izvikuje ime devojke i poinje da joj se obraa kao da ga slua (str. 309).

Tu su u pitanju rite words in rote order, kao to ree Dojs.* r\N o danas svako zapadno dete opet raste u magijskom ponav-

ljakom svetu ove vrste, sluajui reklame na radiju i televiziji.Karoders potorii JCstr. 310) pita kako bi pismenost mogla

delovati da dovede do prelaza sa predstave o reima kao o rezo- nantnim, ivim delujuim prirodnim silama na predstavu o reima kao znaenju ili smislu za duhove:\

Namee mi se misao da je tek s jojavom pisane, a io vie tampane rei. na_D2 zornici dolo o~pfe?tustovatfg reciizgufe svoje magijske moi i gsetljivostT. Zato? v ............... ' "

CTjednom ranijem napisu, koji se odnosio na Afriku, razvio sam tezu da nepismeno seosko stanovnitvo ivi preteno u svetu zvuka, za razlfku o zapad- nih Evropejaca, koji ive preteno u svgtu vida. Zvuci su, u izvesnom smislu, dinamine stvari, ili su baf uvek o2nake dinamiSn ih stvari kretanja, zbivanja, delatnosti zbog kojih ovek, uglavnom nezatien od opasnosti ivota u ikari ili savani, mora uvek biti na oprezu . . . Zvuci gube veliki deo znaaja u Zapadnoj Evropi, gde ovek esto razvija, i mora razviti, izvanrednu sposobnost da se na njih ne osvre. Dok za Evropljane uglavnom vai da veruju u ono to vide, za seoske Afrikance stvamost, izgleda. mnogo vie poiva u onome to se uje i to se govori. . . Zapravo, prisiljeni smo da poverujemo da mnogi Afrikanci smatraju oko manje prijemnim organom no oruem volje, dok je uho glavni prijemni organ.

2 Vidi poglavlje o Akustikom prostoru od Karpentera i Mekluana u Explorations in Communications, str. 6570. .

* Iz lako razumljivih razloga, svi navodi iz Dojsovog dela Fimegans Wake nisu prevoeni. Gde god bude kadar, prevodilac e u belekama davati izvesne mogune elemente znaenja. U ovom sluaju: ritualne/prave rei u napamet nauenom redosledu. Prev.

3 Gutenbergova galaksija

34 M ARAL M EKLUA N

Karoders ponavlja da zapadni ovek zavisi od visokog ste- pena vizuelnog uobliavanja prostomo-vremenskih odnosa, bez kojeg je nemogue posedovati mehanicistiki pojam o uzronim vezama, toliko potreban za poredak naih ivota. Meutim sasvim drukije pretpostavke perceptualnog ivota uroenika navele su ga da zapita (str. 311) koju su ulogu pisane rei mogle imati u smenjivanju naglaenosti znaaja vizuelnog nad auditiv- nim u perceptualnim navikama:

Kada se rei napiu, one naravno. postaju deo vizuelnog sveta. Poput veine sainilaca vizuelnog sveta, one postaju statine stvari i kao takve gybe dina- minost. toliko karakteristinu za auditivni svet uopte i za govornu re posebno. One gube veliki deo linog elementa. Time mislimo da je uta re mahom uprav- ljena ka oveku, dok viena re najee to nije. te se moe proitati ili ne, ve prema efu. Rei gube one emocionalne prizvuke i naglaske koje je opisivao, recimo, Monrad-Kron . . . Tako se, opte uzev. rei, postajui vidljive, pridru- uju svetu koji je gledaocu srazmerno ravnoduan svetu iz kojeg je apstraho- vana magijska mo rei.

Karoders prenosi svoja opaanja na podruje slobodnog stvaranja ideja, koje je doputeno u pismenim drutvima, a uopte ne dolazi u obzir za usmene. nepismene zajednice:

Shvatanje da se verbalna misao moe odvojiti od akcije i da jeste, ili moe il da bude, neefikasna i sadrana u oveku . . . ima vane sociokultume implika-J cije, jer jedino drutva koja priznaju da verbalne misli mogu biti sadrane u ove-| ku, a da se ne pojavljuju, po svojoj prirodi, na krilima moi, drutvene prinude, I mogu sebi, bar teorijski, dozvoliti da ignoriu slobodno stvaranja ideja (str. 311).

Tako je u drutvu jo u tolikoj meri duboko usmenom kakvo je Rusija, gde se pijuniranje obavlja uhom a ne okom, tokom znamenitih suenja u istkama tridesetih godina, Zapadnjake zbunjivalo to to su mnogi priznavali potpunu krivicu ne zbog onog to su uinili, ve zbog onog to su mislili. U visoko pis-

i menom drutvu, dakle, vizuelna i ponaanjska saobraenost oslobaa pojedinca za unutam ja skretanja. Nije tako u oralnom drutvu, gde je unutam ja verbalizacija stvama drutvena akcija:

U takvim okolnostima je implicitno da prinude koje se odnose na ponaanje moraju ukljuivati i ogranienja misli. Poto se u takvim drutvima vaskoliko ponaanje usmerava i shvata veoma drutveno i poto usmereno miljenje teko moe biti drukije no lino i jedinstveno za svakog pojedinca, stav takvih drutava podrazumeva da e i sama mogunost takvog miljenja biti teko priznata. Stoga,


ako se takvo miljenje i javi, na nekom drugom a ne strogo praktinom i utili- tamom pfetnu, sva je prilika da e biti shvaeno kao da potie od avola ili drugih spoljanjih zlih uticaja, i kao neto ega se treba plaiti i kloniti i kod sebe i kod drugih (str. 312).

Moda je malko neoekivano uti da se za prinudne i krute obrasce jednog duboko oralno-slunog drutva kae da se usme- ravaju i shvataju veoma drutveno. nita ne moe prevazii automatinost i krutost jednog usmenog, nepismenog drutva, s njegovom bezlinom kolektivnou. Kako zapadna pismena drutva nailaze na razliita primitivna ili auditivna drutva koja su se jo zadrala u svetu, dolazi do velike zbrke. Podruja kakva su Kina i Indija jo su, uglavnom, audio-taktflna. Ono fonetske pismenosii Ito je u njih prodrlo veoma je malo izmenilo stvari. ak je i Rusija jo duboko usmena u svojim stavovima. Pismenost samo postepeno menja substrukture jezika i senzibiliteta.

U svojoj knjizi o Javnom mnertju u Rusiji (Alexander Inkeles: Public Opinion in Russia), Aleksandar Inkiles daje koristan opis toga kako obini i nesvesni stavovi, ak i ruskih pismenih gru- pacija, imaju smer potpuno suprotan ma emu to bi neka ve dugo pismena zajednica smatrala prirodnim (str. 137). Ruski stav, kao i stav ma kog usmenog drutva, preokree ono emu mi dajemo znaaj:

U Sjedinjenim Dravama i Engleskoj ceni se sloboda izraavanja samo ap- straktno pravo . . . U Sovjetskom Savezu, meutim, najvea panja poklanja se rezuhatima upranjavanja slobode, a zaokupljenost samom slobodom je sekun- dama. Iz tog razloga rasprave izmeu sovjetskih i anglo-amerikih predstavnika karakteristino ne dovode ni do kakvog sporazuma o odreenim predlozima, mada obe strane tvrde da sloboda tampe treba da postoji. Amerikanac obino govori o slobodi izraavanja, pravu da se izvesne stvari kau ili ne kau, o pravu za koje tvrdi da u Sjeinjenim Dravama postoji, a u Sovjetskom Savezu ne. J Sovjetski predstavnik obino govori o dostupnosti sredstava izraavanja, a nipoto o pravu da se stvari uopte kau, te tvrdi da ta sredstva nisu dostupna veini u \ Sjedinjenim Dravama, a u Sovjetskom Savezu jesu.

Sovjetska zaokupljenost rezultatima mediia prirodna je za ~f~ svako usmeno drutvo u kojem je meuzavisnost plod trenutanog meudejstva uzroka i posledica u sveukupnoj strukturi. Takav je karakter sela, ili od pojave elektrinih medija, i karakter globalnog sela. A krugovi ljudi koji se bave reklamom i odnosima

36 M ARAI. M EKLUA N

sa javnou najvema su svesni ove sutinske nove dimenzije globalne meuzavisnosti. Poput Sovjetskog Saveza, oni su za- okupljeni dostupnou medija i rezultatima. Oni uopte ne haju za samoizraavanje i zapanjio bi ih svaki pokuaj da se javna reklama benzina ili bezalkoholnog pia preuzme kao sredstvo za iznoenje privatnog miljenja ili linog oseanja. N a isti nain pismeni birokrati Sovjetskog Saveza ne mogu da zamisle da se neko koristi javnim medijima na privatan nain. A taj stav, naprosto, nema nikakve veze sa Marksom, Lenjinom ili komu- nizmom. To je normalan plemenski stav svakog usmenog drutva. Sovjetska Sttmpa je njihov ekvivalent amerike reklamne indus-

rtrije u uobliavanju proizvodnje i drutvenih procesa.

Moda je shizofrenija nuna posledica pismenosti.

Karoders naglaava da dok fonetsko pismo nije podvojilo misao i akciju, nije bilo druge mogunosti do smatrati sve ljijde odgovomim za misli koliko i za dela. Njegov je veliki doprinos u 'forne'Sto je ukaao na razdvajanje'magijskog sveta uha i neu- tralnog sveta oka, i na pojavu detribalizovanog pojedinca kao ploda ovog rascepa. Iz ovog, razume se, sledi da je pismeni ovek, kad smo ga prvi put susreli u grkom svetu, bio rascepljen ovek, shizofrenik, kao to su to postali svi pismeni ljudi posle izuma fonetske azbuke. Samo pisanje, meutim, nema onu oso- benu mo fonetske tehnologije da detribalizuje oveka. Pojava ... fonetske azbuke, sa njenim apstrahovanjem znaenja od zv3ca i

^^^ vizueTnu ifru, prisilila je ljude da se nose ^jggm Tiskustvom koje ih je preobrazilo. Nijedan piktografski ili ideogramski ili hijeroglifski nain pisanja nema detribalizu- juu mo fonetske azbuke. Nijedno dmgo pismo nije oveka izvuklo iz posesivnog sveta potpune meuzavisnosti i povezanosti koji je auditivna mrea. Iz tog maginog odzvanjajueg sveta simultanih odnosa koji je usmeni i akustini prostor, postoji samo jedan put ka slobodi i nezavisnosti detribalizovanog oveka.To je put preko fonetske azbuke, koji ljude namah dovodi u razliite stepene dualistike shizofrenije. Evo kako Bertrand

G U TEN BER G O V A GA LA KSIJA

Rasel opisuje (u svojoj Istoriji zapadne filosofije History o f Westem Philosophy) to stanje grkog sveta u prvim grevima dihotomije i traume pismenosti:

Grci su veinom premda ne svi bili. strasai- nesrem. 1 u sukobu sa samim~5ubum; gonjeni'intelektom na jednu, a strastima na drugu stranu, s takvom matom da s'u fflgglTamfslili.fft}; '" takvim upominrpotvrTvanJem svoga ja a su mogli stvoriti pakao. Njihova je maksima bila: Nita previe, ali su, u stvari, u svemu bili preterani: u ohlasti iste misli. u goeziji, u religiji i u grehu. Bila je to jedna meavina strasti i intelekta. koTa ih je, ii~3oba'njihove veliine, nainila velikim . . . U Grka su j stvari, postojale dve struie.;-te4na strasm u jst. ligiozna, mistina i od onog sveta, a druga vedra, empinjska. racionaUstika_j_ zamteresovana za sticanje znanja o mnotvu injenica.*

Podela sposobnosti nastala tehnolokim proirivanjem^ili 1 eksternalizajonr jednog ili drugog ula tolHco je sveprisutna J odlika proteklog veka da smo sad postali svesni, prvi put u istoriji, kako se zainju ove mutacije kulture. Oni koji doivlja- vaiu m -vupojavunove tehnologiiejbila to a z b u ^ -

~guju u najveoj meri emfatino, jer novi ulni razmeri, koje tehnoloko .proirivanje, oka ili uha smesta uspostavlja, - vflju oveka s ipdnim iznenadujuim novim svetom, i to poffeca na naglo novo zatvaranje ili novi obraac itieudejstva svih ula. Meutim, poetni potres postepeno slabi kako itava zajednica apsorbuje novu naviku percepcije u sva svoja podruja rada i povezivanja. Meutim, sivama revolucija se sastoji uovoi Jcasnjjoj i produenoi fazi prilagoavanja vaskolikog li-__nog drutvenog ivota novom modelu percepcne kon ie usdo- stavila nova^jehnologija. -----_ X

RlmTjani su obavili azbuno prevoenje kulture u vizuelne pojmove. Grci, i antiki i vizantijski, grevito su se drali velikog dela starije usmene kulture, s njenim nepoverenjem u akciju i primenjeno znanje. Jer primena znanja, bilo na podruju vojne strukture ili industrijske organizacije, zavisi od jednoobraznosti i homogenizacije stanovnitva. Izvesno je, pisao je simbolist Edgar _Alan Po, da sam- in pisanja u velikoj meri vodi lpJtali- ^c ijim is li , Linearno, azbuno pisanje omoguilo je Grcima da odjednom pronau gramatike misli i nauke. Ove gramatike, ili izriita izraavanja linih i drutvenih procesa, bile su vizualizacije nevizuelnih funkcija i odnosa. Funkcije i procesi nisu bili

* Prevela Duanka Obradovi, Kosmos, Beograd 1962, str. 41. Prev.

38 m a r Sa l M EK L U A N

novi. Ali sredstvo zaustavljene vizuelne analize, to znai fonetska azbuka, bilo je za Grke novo kao to je to u naem veku filmska kamera.

Moemo se kasnije upitati zato fanatina specijalizovanost Feniana, koja je isklesala azbuku iz hijeroglifske kulture, nije u njima oslobodila neku dalju intelektualnu ili umetniku delatnost. U meduvremenu, od znaaja je da se zapazi da Kikeron, enciklopedijski objedinitelj rimskog sveta, inventariui grki svet, zamera Sokratu to je prvi odelio um i srce. Presokratovci su, uglavnom, jo bili u nepismenoj kulturi. Sokrat je stajao na gra- nici izmeu tog usmenog sveta i vizuelne i pismene kulture. Ali nije nita napisao. Srednji vek je Platona smatrao pukim pisarom ili sekretarom Sokratovim. A Toma Akvinski je smatrao da ni Sokrat ni Gospod nisu zapisali svoja uenja, jer pisanje ne omoguuje onu vrstu uzajamnog dejstva duhova koja je sadrana pouavanjem.3

Da U interiorizacija medija, kao Sto su slova, menja razmer naih ula i menja mentaine procese?

Praktinom Rimljaninu Kikeronu je smetalo to to su Grci postavili prepreke na putu ostvarivanja njegovog vlastitog programa za doctus orator-. U treoj knjizi De oratore, poglavlja XVXXIII, on nudi istoriju filosofije od poetka do njegovog vremena, pokuavajui da objasni kako je dolo do toga da pro- fesionalni filosofi stvore provaliju izmeu reitosti i mudrosti, izmeu praktinog znanja i znanja kojem su se ti ljudi, po vla- stitom tvrenju, posveivali zarad njega samog. Do Sokrata je znanje bilo uitelj ispravnog ivota i lepog izlaganja. No sa Sokratom je dola podela izmeu jezika i srca. Neobjanjivo je da je ba reiti Sokrat, od svih ljudi, bio onaj koji je zaeo podelu izmeu mudrog miljenja i lepog govorenja:

. . . quorum princeps Socrates fuit, is, qui omnium eruditorum testimonio totiusque judicio Graeciae cum prudentia et acumine et venustate et subtilitate. tum vero eloquentia, varietate, copia, quam se cumque in partem dedisset omnia fuit facile princeps . .

3 Ultrum Christus debuerit doctrinam Suam Scripto tradere. Summa The-ologica, III deo, q. 42, stav 4.

G U TEN BER G O V A G A L A K S IM ( 39

Ali stvari su se, nakon Sokrata, po Kikeronovom miljenju, mnogo pogorale. Uprkos odbijanju da neguju besednitvo, stoici su jedini meu filosofima proglasili reitost vrlinom i mudrou. Za Kikerona, mudrost jeste reitost, jer se samo reitou znanje moe predati umovima i srcima ljudi. Duh Rimljanina Kikerona opseda primenjeno znanje ba kao to e opsedati duh Frensisa Bekona. A za Kikerona, kao i za Bekona, tehnika primene zavisi od rimske ciglaste procedure jednoobrazne ponovljivosti i homo- genih segmenata znanja. ^

Ako se uvede jedna tehnologija, bilo iz same kulture..ilL spoija i ako da nov naglasak ili premo jednom ili drugom naem

(gpmFjngpia se razmer medu svim naim ulima. Vie ne oseamo isto, niti nae oi. ui 1 ostala ula osta ju liti. Uzaiamno dejstvo

TTai/feula je stalno, sem u stanju anestezije, No svako ulo. kad mu se da intenzitet, moe delovati kao anestetik na drufia nla zubar sad moe da upotrebi audijak indukovanu buku

uklonio oseaj dodira. Hipnoza se zasniva na istom naelu izolovm ^jednbg ul^ u svrhu anesteziranja ostalih. Posledica je remgenje razmera medu ulima, neka vrsta gublje-__ nja identiteta. Plemenski. nepismeni ovek, ivei pod silnim pri- tiskom auditivne organizacije vaskolikog iskustva, kao da je utransu.'

Medutim, Platon, Sokratov pisarica, kakvim se ukazivao srednjem veku, mogao je da se za vreme samog ina pisanja osvme na svet bez pismenosti i kae:

A mnogo je, pria se, Tam Teutu o svakoj vetini izrekao i u jednom i u drugom pravcu, a to sve redom napomenuti bilo bi opirno. Ali kad je doao do pismenih znakova, ree Teut: Ovo znanje, kralju, uinie da Egipani budu mudriji i da bolje pamte, jer je naden lek za pamenje i mudrost. Ali Tam odgovori: Veoma dovitljivi Teute, jedan moe da proizvede vetine, a drugi da oceni koliko je u njima tete i koristi za one koji e se njima sluiti. Tako si i ti sada, kao otac pismenih znakova, u dobroj nameri rekao suprotno onome to oni mogu. Oni e, naime, u duama onih koji ih naue raati zaborav zbog neve- banja pamenja, jer e Tjudi, uzdajiicTie u pismo, seanje izazivati spolja stranim znacima,- nee se seati iznutra samo sobom. Nisi, dakle, izumeo lek za pamenje, nego za opominjanje, a uenicima nosi prividnu, a ne istinitu mudrost, jer kad postanu mnogoslualice bez nastave, uobraavae sebi da su i sveznalice, iako su veinom neznalice i teko podnoljivi u saobraaju, jer su postali nazovi mudraci a ne mudraci.4

4 Fedar, preveo dr Milo N. uri. Kultura, Beograd 1955. str. 182.

40 M ARSAL M EK LU A N

Platon ni ovde ni drugde ne pokazuje svest o tome kako je foaetska azbuka izmenila senzibilitet G rka;jto ne ini ni iko drugi u njegovo vreme ili kasnije. Pre njegovog vremena su mitotvorci, stojei na granicama starog usmenog sveta plemena i novih tehnologija specijalnosti i individualizma, sve predvideli i iskazali sve u nekoliko rei. Mit o Kadmu pria kako je taj kralj, koji je uveo u Grku feniansko pismo Ui fonetsku azbuku, posejao zmajevske zube, iz kojih su iznikli naoruani ratnici. Kao i svaki mit, ovo je saet opis jednog sloenog drutvenog procesa to se odvijao vekovima. Ali tek pre nekoliko godina, delo Herolda Inisa (Harold Innis) u potpunosti je razjasnilo mit0 Kadmu. (Videti, na primer, The Bias o f Communication i Em- pire and Communications) Poput aforizma i maksime, mit je karakteristian za usmenu kulturu. Jer dok pismenost ne lii jezik njegove mnogodimenzionalne rezonancije, svaka je re poetski svet za sebe, trenutano boanstvo ili otkroveiije, kakvom se inila nepismenim ljudima. Jezik i mit Ernsta Kasirera prikazuje ovaj vid nepismene ljudske svesti, razmatrajui irok opseg savremenih prouavanja porekla i razvoja jezika. Krajem devetnaestog veka mnogi prouavaoci drutva koja ne znaju za pismenost poeli su da sumnjaju u apriom i karakter logikih kategorija. Danas, kad je uloga fonetske pismenosti u stvaranju tehnika iskazivanja postavki (formalna logika) dobro poznata, ak i izvesni antropolozi jo uvek uzimaju da su euklidovski prostor i trodimenzionalna vizuelna percepcija univerzalna datost za ljudski rod. Takvi naunici odsustvo takvog prostora u uro- enikoj umetnosti pripisuju nedostatku umetnike vetine. Iz- vetavajui o pojmu rei kao mita (etimologija mythos ukazuje da znai re), Kasirer veli (str. 62):

Po Uzeneru (Usener), najdalja taka do koje moemo dopreti tragajui za poreklom religioznih koncepata jesu trenutani bogovi, kako on naziva one slike nastale iz potrebe ili specifinog oseanja u jednom kritinom trenutku...1 koje jo nose beleg sve njegove iskonske prolaznosti i slobode. Izgleda, meutim, da nam nova otkria koja su nam etnologija i uporedna istorija religije stavile na raspolaganje tokom tri decenije od objavljiva.ija Uzerovog dela omoguuju da se vratimo jo jedan korak dalje u prolost.

G U TEN BER G O V A G A LA K SIJA 41

Civitizacija je varvarinu plemenskom oveku dala oko za uho i sada je u sukobu sa svetom elektronike.

Ovaj korak daje uopteniji pojam o manifestacijama boan- ske moi, udaljava se od partikulam ih, individualizovanih ar- hetipova i epifanija trenutanih boanstava. Naunike i fizi- are naeg vremena je, mora biti, esto zbunjivala injenica da, to vie prodiremo u najnie slojeve nepismene svesti, nailazimo na najrazvijenije i najtananije ideje umetnosti i nauke dvadesetog veka. Objanjenje ovog paradoksa sainjavae jedan vid ove knjige. To je tema koja svakodnevno izaziva mnogo emocija i sporova otkako na svet u svojoj elektrinoj tehnologiji prelazi sa vizuelne na auditivnu usmerenost. Spor, naravno, potpuno zanemaruje uzrok tog procesa i dri se sadrine. Ostavljajui po strani posledice azbuke na stvaranje euklidovskog prostora za grki senzibilitet, kao i istovremeno otkrie perspektive i hronoloke naracije, bie neophodno da se, s Karodersom, nakratko vratimo u svet uroenika. Jer u svetu bez pismenosti najlake jfi razaznati udeo fonetskih-slova u uobltavanju naeg zapadnog sveta.

Razlog to su Grci bili kadri da vie uine s pisanom rei no zajednice kakve behu vavilonska i egipatska leao je, po Fi- eru (H. A. L. Fisher Istorija Evrope A History o f Europe, str. 19) u injenici da nisu bili pod paraliuom kohtrolom organizovanog svetenstva. Ali pri svemu tom, oni su imali samo jedno kratko razdoblje istraivanja i otkria pre no to su se ustalili u kliiranoj shemi repetitivnog miljenja. Karoders smatra da rana grka inteligencija ;e samo to je imala podsticaj u iznenadnom pristupu steenoj mudrosti drugih naroda, ve po- to ga sama nije posedovala, nije imala nikakvih sebinih inte- resa u oblasti primenjenog znanja koji bi osujeivali trenutno prihvatanje i razvoj novog. Upravo ta situacija danas dovodi zapadni svet u tako nepovoljan poloaj u odnosu na zaostale zemlje. Nas upravo ogromno naslee pismene i mehanistike tehnologije ini tako bespomonim i nevetim u mkovanju novom elektrinom tehnologijom. Nova fizika je auditivno podruje i dugo vremena pismeno dmtvo se u novoj fizici ne osea lagodno niti e se ikad oseati.

42 M ARAL M EK LU A N

Ovo, razume se, znai prevideti potpunu razliitost fonetske azbuke i bilo koje druge vrste pisanja. Jedino fonetska azbuka stvara prolom izmeu oka i uha, izmeu semantikog znaenja i vizuelne ifre, te tako iedinoJbnetsko pismo ima mo dajoveka prevede i ? j>1emenske u civilizovanu sferu, da mu dtoko za u h o .-- Kineska lcukura je znatno prefinjenija Jjpja^vetrffio^ opaanja no to je zapadni'svet lo bio. No Kinezr-sirptemenski narod, ljnfti nha Pojam civilizacija se sad mora tehniki koristiti u znaenju detribalizovanog oveka, za koga vizuelne vrednosti imaju prvenstvo u organizovanju misli i delanja. Ovo ne znai da se pojmu civilizacija daje neko novo znaenje ili vrednost, ve pre da se blie odreuje njegov karakter. Sasvim je oito da je percepcija veine civilizovanih naroda primitivna i tupa u poreenju sa hiperestezijom usmenih i slunih kultura. Jer j?ko ne poseduje nita od prefmjenosti uha. Karoders nastavlja (str. 313), primeujuf da~Je

ukoliko se Platonovo miljenje moe smatrati reprezentativnim za nain miljenja Grka, veoma jasno da je re, bilo miljena ili pisana, za njih, i sa naeg stanovita, jo uvek zadrala ogromne moi u stvamom svetu. Mada je, napokon, sama sagledana kao nebihevioristika, sada se poela smatrati izvorom i istonikom ne samo ponaanja ve i svakog mogueg otkria: bila je jedini klju znanja, i samo je misao izraena reima ili slikama mogla otkljuati sva vrata poimanja sveta. Zapravo, mo rei ili drugih vizuelnih simbola je, u izvesnom smislu, postala vea no ranije . . . sada su verbalna i matematika misao postale jedina istina, a vaskoliki ulni svet se poeo smatrati iluzornim, sem ukoliko su se misli ule ili videle.

U svom dijalogu Kratil, tako nazvanom po imenu njegovog uitelja jezika i gramatike, Platon daje Sokratu da kae:

Ali ako se ove stvari mogu spoznati samo kroz imena, na temelju ega moemo pretpostaviti da su oni koji su im dali imena posedovali znanje. ili bili zakonodavci pre no to su imena uopte postojala, te otud i pre no to su ih mogliznati? j ,

Kratil: Verujem, Sokrate, da je istina ovo: da je moc via od ljudske dalastvarima njihova prva imena, te da su tako data imena nuno prava imena tih stvari.

Ovo Kratilovo stanovite bilo je temelj najveeg dela izu- avanja jezika do renesanse. Ukorenjeno je u staroj usmenoj magiji one vrste trenutanog boanstva koja je i danas, iz raznih razloga, omiljena. Da je ova u najveoj meri strana pukoj


literamoj i vizuelnoj kulturi, lako se ustanovljuje na osnovu opaski punih neverice koje Dovet dodaje kao svoj doprinos dijalogu.

K aroders posee za Usamljenom gomilom Dejvida Rizmena (David R iesm an: The Lonely Crowd*) za dalju orijentaciju u svojim ispitivanjima efekta pisanja na zajednice bez pismenosti. Rizmen je okarakterisao na zapadni svet kao onaj koji razvija u svojim tipinim pripadnicima drutveni karakter, ija je saobraenost obezbeena njihovom sklonou da rano u ivotu steknu jedan intemalizovani sklop ciljeva. Rizmen se uopte nije potm dio d a otkrije zato rukopisna kultura drevnog i srednjovekovnog sveta nije stvarala usmerenost ka unutamjosti, niti razlogom to kultura tampe neminovno stvara takvu usmerenost. To je deo zadatka ove knjige. Ali moe se odmah rei da usmerenost k a unutamjosti zavisi od utvrene take gledanja. Stabilan, dosledan karakter jeste onaj koji ima nepromenljiv jrogled na stvari, skoro hipnotisan vizuelni poloaj. Sve u svemu, rukopisi su bili suvie spora i nejednaka stvar da bi pruili utvrenu taku gledanja ili pak naviku postojanog klienja po poje- dinim ravnim a misli i informacija. Kao to emo videti, rukcFI pisna kulturaje^ju^porefinju sa kuiturom tampe, intenzn7lto I audio-takfflna, a to znai da su nepristrasne navike posflSalranja sasvun strane mkopisnim kulturama, bilo da se radi o drevnoj egipatskoj, grkoj, kineskoj ili srednjovekovnoj. Namesto hladne vizuelne nepristrasnosti, mkopis stavlja empatiju i uee svih

_ula.~!vleutim . kulture bez' jMsmenosti trpe takvu preovladujuu tiraniju uha nad okom da je bilo kakvo uravnoteeno meudejstvo ula nepoznato na vrhuncu auditivnosti, ba kao to uravnoteeno meudejstvo ula postaje krajnje teko poto je tampa dovela vizuelni sainilac zapadnog iskustva na vrhunac I intenziteta.

* Nae izdanje: Nolit, Beograd 1965.

44 M ARAL M EKLUA N

Moderm fiziar se osea kao kod kue u istonjakoj teoriji polja.

Karoders nalazi da se Rizmenova klasifikacija ljudi usmerenih tradicijom skoro sasvim poklapa sa onim podrujima koja zauzimaju drutva bez pismenostima ili u kojima veliku veinu stanovnitva nije dotakla pismenost (str. 315). Treha shvatiti da doticaj pismenosti nije nagla pojava niti je bilo kad ili ma gde totalna pojava. To treba da postane veoma jasno kako prolazimo kroz esnaesto stolee i ona kasnija. No danas kad elektricitet stvara uslove najvee uzajamne zavisnosti u global- nim razmerama, mi opet brzo zalazimo u auditivni svet jedno- vremenih zbivanja i ukupne svesti. Meutim, navike pismenosti se zadravaju u naem govoru, senzibilitetu i u rasporedu prostora i vremena naeg svakodnevnog ivota. Ukoliko ne dode do neke katastrofe, pismenost i vizuelna usmerenost mogu se dugo suprotstavljati elektricitetu i svesti jedinstvenog polja. A isto vai i obm uto. M ada veoma napredni na podruju pismene i analitike tehnologije, Nemci i Japanci su zadrali jezgro audi- tivnog plemenskog jedinstva i totalnu kolektivnost. Pojava radija, i elektrike uopte, bila je ne samo za njih, ve i za sve plemenske kulture, u najveoj meri intenzivno iskustvo. Odavno pismene kulture prirodno imaju veu otpom ost prema auditivnoj dina- mici savremene kulture totalnog elektrinog polja.

Govorei o tradiciiom usmerenim ljudima, Rizmen veli (str. 26):

Poto je tip drutvenog poretka koji smo razmatrali srazmerno nepromenljiv, postoji sklonost da saobraenost pojedinca u veoma velikoj meri diktiraju odnosi snaga razliitih starosnih i polnih grupa, klanova, kasta, profesija i tako dalje odnosi koji su se odrali vekovima i koje su novi narataji malo menjali, ukoliko su to uopte inili. Kultura do sitnica kontrolie ponaanje . . . a brilji- va i kruta etiketa upravlja sutinski uticajnom sferom rodbinskih odnosa . . . Malo se energije usmerava ka nalaenju novih reenja iskonskih problema . . .

Rizmen istie da za zadovoljavanje ak i krutih zahteva sloenog religijskog rituala i etikete individualnost karaktera ne mora biti visoko razvijena. On govori kao veoma naitan ovek, za koga razvoj znai posedovanje privatnog stanovita. Visoka razvijenost kako bi mogla izgledati uroeniku, ne bi bila do-

G U TEN BER G O V A G A LA KSIJA 45

stupna naem vizuelnom vidu svesti. Moemo stei neku predstavu0 stavu jednog pripadnika tradicijom usmeravanog drutva prema tehnolokim unapreenjima iz prie koju kazuje Verner Hajzen- berg u svome delu Fiziareva koncepcija prirode. M oderan fiziar, sa svojom navikom opaanja polja i tananim odvajanjem od naih konvencionalnih navika iz njutnovskog prostora, lako nalazi sebi blisku vrstu mudrosti u svetu koji prethodi pismenosti.

Hajzenberg razmatra nauku kao deo uzajamnog dejstva oveka i Prirode (str. 20):

S tim u vezi^esto se govorilo da su dalekosene promene u naoi sredini1 nainu ivota koje je iza^Crpvp~ttoEa~tehnilcc takode opasno izmenile na

Hain niiSliuiiju i da lirpod vaju Tffa koje su potresale nae vreme, a koje,na primer, tako3e izraava umetnost. Istina, ova zamerka je mnogo starija od feodeme tehnologije i nauke, poto upotreba orua ide sve od najra- nijih ovekovih poetaka. Tako je dve i po hiljade godina kineski mudrac uang Ce govorio o opasnosti maine kad je rekao:

Putujui krajevima na sever od reke Han, Cu-Gung ugleda jednog starca koji je radio u svome povrtnjaku. Starac bejae iskopao kanal za navodnjavanje. Silazio je u bunar, u rukama iznosio vedro vode i sipao ga u kanal. Dok su njegovi napori bili ogromni, rezultati su izgledali veoma mravi.

Cu-Gung ree: Postoji nain da navodni sto kanala u jednom danu i tako s malo truda postigne mnogo. Zar ne bi voleo da uje to o njemu? Ba- tovan se na to ispravi, pogleda ga i ree: A ta bi mu to bilo?

Cu-Gung odgovori: Uzme se drvena poluga, oteana na jednom kraju a laka na drugom. Tako moe da vadi vodu da samo lije. To se zove eram.

Na starevom licu se ukaza ljutnja i on ree: uo sam svog uitelja kad je jednog dana kazao da onaj koji se koristi mainom, sve svoje poslove obavlja kao maina. Onome ko svoj posao obavlja kao maina i srce postaje poput maine, a onaj koji u grudima nosi srce maine gubi svoju jednostavnost. Onaj koji iz- gubi jednostavnost, ne moe da se snae u tenjama svoje due.

Nesnalaenje u tenjama due se ne slae s potenjem. Ne radi se o tom e/ da ja ne znam za takve stvari; mene je sramota da ih upotrebljavam. 7

Ova drevna pria oito sadri puno mudrosti, jer je ne- snalaenie u tenjama due moda jedan od najprikladnijih opisa ovekovog poloaja u dananjoj krizi; tehnologija, maina, rairile su se svetom u meri koju na kineski mudrac nije mogao ni pretpostaviti.

Ona vrsta jednostavnosti koju je imao pred oima mudrac sloeniji je i tananiji proizvod od ieg to postoji u dm tvu sa specijalizovanom tehnologijom i ulnim ivotom. No moda je

46 M ARAL M EK LU A N

sutina ove anegdote u tome to se dopala Hajzenbergu. Njutna ne bi zanimala. Meutim. moderna fizika ne samo to naputa specijalizovani vizuelni prostor Dekarta i Niutna. ve ponovo ulazi )i i a nani auditivni prostor sveta bez pismenosti A u naj- primitivnijem drutvu, kao i u nae doba, takav auditivni prostor je totalno polje istovremenih odnosa u kojem promena poseduje isto onoliko malo smisla i privlanosti koliko ih je imala za duh ekspira ili srce Servantesa. Ostavljajui sve vrednosti po strani, mi danas moramo shvatiti da naa elektrina tehnologija ima takve posledice po nae najobinije percepcije i navike delanja da se u nama brzo nanovo vaspostavljaju mentalni procesi najprimitivnijih ljudi. Do tih posledica ne dolazi u naim mislima ili miljenjima, gde smo obueni da budemo kritini, ve u naem najsvakodnevnijem ulnom ivotu, koji stvara vrt- loge i matrice miljenja i delanja. Ova knjiga e pokuati da objasni zato kultura tampe daje oveku jedan misaoni jezik koji ga ostavlja potpuno nespremnim da se suoi sa jezikom njegove vlastite elektromagnetske tehnologije. Strategiju kojoj u ovakvom razdoblju mora pribei svaka kultura, naznaio je Vilhehn fon H um bolt: '

rtajveoj meri ovek ivi sa svojim predmetima a zapravo, poto nje- 6va oseanja i postupci zavise od njegovih opaanja, moglo bi se rei i/isklju-

ivo onakvim kakvim mu ih prikazuje jezik. Istim procesom kojim i^Vlastitog bia ispreda jezik, on se u nj uplie; a svaki jezik povlai magini kjHg oko ljudi kojima pripada, krug iz kojeg nema izlaza sem onog kojim sejaktSrauje u drugi

Jcrug.5 __ _____________________ -

Ovakva svest je u nae vreme porodila tehniku uzdravanja od suda kojom moemo prevazii ogranienja naih vlastitih pretpostavki kritikom tih pretpostavki. Sad moemo da ivimo, ne samo amfibijski u podeljenim i razlikovanim svetovima, ve pluralistiki istovremeno u mnogim svetovima i kulturama. Nismo vezani za jednu kulturu za jedan jedini razmer ljudskih ula nita vie no za jednu knjigu, jedan jezik ili jednu tehnologiju. Sa stanovita kulture, naa dananja potreba je istovetna sa potrebom naunika koji se trudi da postane svestan pristra- snosti instrumenata istraivanja kako bi ispravio tu pristrasnost.

5 Naveo Kasirer u Jeziku i mitu, str. 9.


Deljenje ljudskog potencijala na pojedine kulture uskoro e biti besmisleno, kao to je to ve specijalizacija za jedan predmet ili disciplinu. Njje verovatno da je nae vreme vie zahvaeno opsesijama no bilo koje drugo, meufim ono je postalo svesnije uslova i injenice opsesije no ma_.k.oje .drugo. Meutim, naa oplnjenost svim fazama nesvesnog, linog i kolektivnog, kao i svim vidovima primitivne svesti, poela je u osamnaestom veku, s prvim silovitim izlivom odvratnosti prema kulturi tampe i mehanike industrije. Ono to zapoelo kao romantiarska reakcija u smery organske ceicmtoSti moda jeste ili nije ubrzalo otkrie elektromagnetskih talasa. Ali je izvesno da su otkria na podruju elektromagngti^ma vaspostavila simultano polje u svim ljudskim delatnostima, ,tako da sad ljudska porodica |iv i u uslovima jednog elobalnog sela. Mi ivimo u jednom jedinom ogranienom prostoru kojim odzvanjaju plemenski bub- njevi. Tako da je zaokupljenost primitivnim danas isto toliko banalna koliko zaokupljenost devetnaestog veka napretkom i isto toliko irelevantna za nae probleme.

/ Nova elektronska meuzavisnpst nanovo sazdaje svet u liku 4jlobalnog s e la .^ ' ' ' * "

Bilo bi odista iznenaujue kad Rizmenov opis tradicijom usmerenih ljudi ne bi odgovarao Karodersovom znanju o afri- kim plemenskim drutvima. Bilo bi podjednako zapanjujue kad obian italac dela o domorodakim drutvima ne bi bio kadar da uzdrhti od dubokog oseaja afmiteta za ta drutva, poto naa nova elektrina kultura ponovo daje naem ivotu plemensku onovu. U Tom pitaniu raspolaemo lirskim svedoanstvom jednog veoma romantinog biologa, Pjera Tejar de ardena (Pierre Teilhard de Chardin), u njegovom delu Fenomen ovek (str. 240):

Sada, u meri u kojoj su se pod dejstvom tog pritiska i blagodarei nji- hovoj psihikoj propustljivosti ljudski elementi vie proimali. duhovi ljudi (kakva tajnovita podudarnost) bili su uzajamno podstaknuti blizinom. I kao da su se proirili, oni su; malo pomalo, irili radijus svog uticaja na ovoj Zemlji, koja se u istoj meri neprestano smanjivala. ta, zapravo, vidimo da se zbiva u


savremenom paroksizmu? To je mnogo puta ponavljano. Zahvaljujui juera- njem izumu eleznice, automobila i aviona, fiziki uticaj svakog oveka, ranije ogranien na nekoliko kilometara, sada se proirio na krug od stotina ili i vie milja. Jo bolje: zahvaljujui basnoslovno biolokom dogaaju koji predstavlja izum elektromagnetskih talasa, svaki pojedinac je (aktivno i pasivno) istovremeno prisutan preko prostranstava kopna i mora u svakom kutku Zemlje.

Za ljude pismene i kritike orijentacije de ardenova kriava estina uznemirujua je koliko i njegovo nekritino oduevlja- vanje kosmikom opnom koju je oko zemljine lopte razapelo elektrino proirenie naih razliitih-iila. Ova ekstemalizacija naiF- ula stvara ono to de arden naziva noosferom ili tehnolokim mozgom sveta. JJm esto da ide ka tome da postane ogromna aleksandrijska biblioteka, svet je potao raunar, elek- tronski m oak^ba kao u nekom detinjastom naunofantasti-

^aom romamir I dok naa ula izlaze iz nas, Veliki brat ulazi u nas. Te emo, ukoTTko nimo svesni ove dinam , namah prei

I u Kzu~paniSmh~uas| koja sasvim odgovara malom svetu ple- menskih bubnjeva, potpune meuzavisnosti i isprepletane koeg- zistencije. Lako je uoiti znake takve panike kod aka Barzuna (Jacques Barzun), koji se u svojoj Kui intelekta (The House o f the Intellect) iskazuje kao neustraivi i ostrvljeni ludit. Oseajui da sve to mu je drago proistie iz delovanja azbuke na nae duhove i kroz njih, on predlae ukidanje vaskolike moderne umetnosti, nauke i filantropije. Kad se ovaj trio iskoreni, smatra on, moi emo da zatvorimo poklopac Pandorine kutije. Barzun bar lokalizuje svoj problem, mada nema pojma o vrsti dejstva ovih formi. Uas je normalno stanje svakog usmenog drutva, jer u njemu sve utie na svet u svakom trenutku.

Vraajui se ranijoj temi konformizma, Karoders nastavlja (str. 16): -----

50 M ARAL M EKLUA N

o

Vaan moralni zakljuak iz svega ovoga jeste: vie se nikada nee videti Afrikanci stare generacije sa kojima smo skoro svi raili. Nova generacija je sasvim drukija, kadra da se uspenje na vee visine i surva u vee dubine. Ona zasluuje mnogo sauesnije poznavanje njezinih tekoa i daleko veih iskuenja. Ovo treba utuviti u afrike roditelje pre no to bude prekasno, tako da shvate da imaju posla sa osetljivijim delovima mehanizma no to su sami bili.

Karoders naglaava injenicu da ^ye_Os!edice _pmiz.Yodi jnajosnovnija pismenost, izvesno poznavanje pisanih^ u itanûllpisanju L raunanj^.

~Napokon (str. 318), Karoders se na trenutak okrê KinL nA> jg 11 jii oomefflîdai izmiliena tampa. a iplrie, ini se, imala malo uticaja na oslobaanje misli. On se poziva na svedoanstvo Keneta Skota Latureta, koji pie u svome delu ' Kinezi: njihova istorija i kultura (Kenneth Scott La Tourette: The Chinese, Their History and Culture):

Hipotetini posetilac sa Marsa lako bi mogao oekivati da se Industrijska revolucija i moderni nauni pristup najpre pojave u Kini umesto na Zapadu. Kinezi su tako trudoljubivi i pokazali su toliku ingenioznost u izumima, a is- kustvenim procesima su toliko isprednjaili Zapadu u dolaenju do tolikih ko- risnih zemljoradnikih i medicinskih znanja da su se pre oni no narodi Zapada mogli smatrati preteama i predvodnicima u onome to se naziva naunim pri- stupom shvatanju ovekove prirodne sredine i ovladavanju njome. Maltene se zapanjujemo to ljudi koji su bili pioniri u pronalaenju hartije, tampe, baruta i kompasa da pomenemo samo neke od njihovih najpoznatijih novina nisu imali i prvenstvo n stvaraniu pamog tkakog razboja, parne maine i drugih revolucioparttnTmainaJ>samnaestog i devetnaestog veka (str. 310).

( / Kinea fsv rh a tampe nije bilo stvaranje jednoobraznih

poriovljivih proizvoda za trite i sistem cena. tampanje je bilo alternativa za njihove molitvene tokove i vizuelno sredstvo umnoavanja bajalakih ini, umnogome nalik reklami u nae vreme.

Meutim iz stava Kineza prema tampi moemo o ovoj mnogo nauiti. Jer najoiglednija odlika tampe jeste ponavlia-

_ nje, ba kao to je oigledni uinak ponavljanja hipnoza ili opsesija-sSem toga, tampanje ideograma se potpuno razlikujeôd tlpografije zasnovane na fonetskoj azbuci. Jer ideogram je, ak i vie od hijeroglifa, sloeni Gestalt, koji istovremeno angauje sva ula. Ideogram ne omoguuje podelu i specijalizaciju ula, nita od onog podvanjanja prizora. zvuka i znaenja koji su klju fonetske azbuke. Tako da mnogobrojne specijalizacije i

G U TEN BER G O V A G A LA K SIJA 51

podele funkcija, koje industrija i primenjeno znanje podrazume- vaju, naprosto nisu bile dostupne Kinezima. Izgleda da oni danas I idu ka fonetskoj azbuci. To obeava da e iikvidirati in toto / svoju sadanju i tradicionalnu kulturu. Potom e nastaviti sta- zama shizofrenije i mnogostrukih dihotomija u smeru fizike 1 moi i agresivne organizacije, po modelu centar-periferija ili/ rimskom obrascu.

Sasvim irelevantan temelj, koji Karoders daje kako bi objasnio raniju ravnodunost Kineza prema industrijalizmu, jeste da kinesko pismo ili tampa iziskuje veliku erudiciju da bi bilo shvaeno. Isto, u razliitoj meri, vai za sve neazbune oblike pisanja. Ovde, kao i kasnije, bie od pomoi Laturetova opaska o ovom pitanju:

Vei deo obimne knjievnosti na kineskom napisan je u klasinom stilu. . . Kineski klasini jezik postavlja niz tekoa. Veoma je artificijelan. esto obiluje aluzijama i citatima, te italac, da bi ocenio, pa ak i razumeo veliki deo te knjievnosti, mora da donese ogromnu zalihu znanja o postojeoj literaturi. . . Samo prolazei kroz basnoslovnu koliinu knjievnih dela, a naroito uei napamet ogromnu koliinu tih dela, uenjak stie neku vrstu estog ula koje ga osposob- ljava da pogodi koje je od nekoliko moguih tumaenja ono ispravno. Stoga ak i itanje klasinog jezika iziskuje duge pripreme. Pisanje je jo tei zadatak. Malobrojni su Zapadnjaci postigli prihvatljiv stil, a mnogi moderan Kinez, ko- nani proizvod dananjeg kolskog programa, daleko je od toga da mu bude vian.

Karodersova zakljuna opaska glasi da genetiko izuavanje ljudskih skupina ne daje nikakvu izvesnost i veoma malo podataka u poreenju sa pristupima koji se bave kulturom i sredinom u kojoj ljudi ive. Moja je sugestija da kultum a ekologija ima srazmerno vrst temelj u ljudskom ulnom aparatu i da svako proirivanje ulnog aparata tehnolokim proirenjem imq s?gvim

1 uotjiv uinak, koji se iskazuie uspostavliaiiiem novih razmera svim, ulima. PQto su jezici ona vrsta tehnologije koju

sainjava proirivanje lli izra2avanje (lipoljavanje) u spo- Ijalnjem svetu svih naih ula istovremeno, su neposredno podlonrutlcû lli upadlf ma kojeg mehaniki produenog cula.To jest, pisanje neposredno utie na govor, _i to ne samo na njegove oblike i sintaksu ve i na njegov izgovor i vidove drutvene upotrebe.6

6 H. . Mekluan: Dejstvo tampane knjige na jezik tokom esnaestogveka u Explorations in Communications, str. 12535.

I Zato drutva koja ne znaju za pismenost ne mogu da gledaju / filmove iU fotografije bez dugotrajnog prethodnog obuavanja.

Poto nam je sad cilj da razjasnimo da ie fonetsko pismo odista uzrok uspostavijanja novih vidova percepcije, obratimo se

radu7 profesora Dona Vilsona i Afrikog instituta londonskog univerziteta. Pismenim drutvfma nije lako da shvate zato drutva bez pismenosti ne mogu da vide stvari trodimenzionalno

' IttTTpersj^ktivi. Mi pretpostavljamo da je to normalno gledanje i da za gledanje fotografija ili filmova nije potrebna nikakva obnka Vilsonova iskustva SU p rn i^la iz pokuaja-konenja filmg hi jirortfinifii nauili da itaju:

Sledea estica dokazne gradnje bila je veoma, veoma zanimljiva. Taj o- vek sanitarni inspektor napravio je fflm veoma sporog_ritma, veoma spore tehnike, o tome ta se trai od obinog cKmaiHtva u primitivnom afrikom selu da bi se oslobodilo voda-stajaica isuivanje bara, skupljanje i uklaftjanje praznih limenki i tako dalje. Prikazafi smo taj fllm grupi gledalaca i upitali ih ta su videli, a oni rekoe da su videli pile, kokoku, a mi uopte nismo nali da u filmu postojiTcokoka! Veoma smo briljivo prcgledali sliicu po sliicu, tragajui za tom kokokofflT H odista, jedna kokoka prola je krajikom slike za otprilike sekundu. Neko je uplaio kokoku i ona je pobegla kroz desni donji deo slike. To je bilo sve to su gledaoci videli. One druge stvari za koje se ovek nadao e gledaoci preuzeti iz filma, ovi nisu uopte preuzeli, a preuzeli su neto za ta nismo znali da postoji u filmu dok ga nismo potanko razgledali. Zato? Razvili smo sve mogue teorije. Moda je uzrok bilo naglo kretanje pileta. Sve ostalo bilo je dato sporo ljudi koji idu napred, lagano podiu limenku, de- monstriraju i sve ostalo, a ptica je za gledaoce oito bila jedina estica stvamosti. Druga teorija, koju smo manje-vie odbacili, bila je da kokoka za njih poseduje religiozno znaenje.

Pitanje: Da li biste mogli da podrobnije opiete tu scenu filma?Vilson: Da. U njoj sanitami radnik veoma sporo nailazi, primeti limenku

sa vodom, podie limenku i veoma paljivo prosipa vodu i utrljava je nogom u zemlju da se komarci ne bi mogli razmnoavati i veoma paljivo stavlja limenku u korpu na magarevim leima. To je trebalo da pokae kako se uklanjaju ot- paci. To vam je kao onaj ovek u parku koji iljatim tapom kupi komade hartije i stavlja ih u vreu. Sve ovo radeno je vrlo sporo da bi se pokazalo koliko je vano skupljati takve stvari zbog komaraca koji se mnoe u stajaoj vodi. Sve limenke su veoma briljivo uklanjane i zakopavane, kako ne bi vie bilo stajae vode. Film je trajao oko pet minuta. Pile se pojavilo na sekundu, u ovakvom kontekstu.

Pitanje: Da li doslovno velite kako ste iz razgovora sa gledaocima doli do uverenja da nisu videli nita osim pileta?

1 Filmska pismenost u Africi, Canadian Communications, tom I, br. 4, leto 1961, str. 7 14.

5 2 M ARAL M EK LU A NG U TEN BER G O V A G A LA K SIJA 53

Vilson: Mi smo ih naprosto pitali: ta ste videli u ovom filmu?Pitanje: A ne ta ste mislili?Vilson: Ne, ~5Erle~i>l2feft.

Pitanje: Koliko je bilo ljudi u gledalitu kojima ste postavili ovo pitanje?Vilson: Tridesetak.Pitanje: I niko vam nije dao odgovor koji ne bi glasio: Videli smo pile?Vilson: Ne, to je bio prvi, brz odgovor Videli smo pile.Pitanje: Videli su i oveka?Vilson: Pa kad smo nastavili da ih ispitujemo, pokazalo se da su videli

oveka, ali ono to je stvamo zanimljivo jeste injenica da nisu sklopili celu priu, i, u stvari, kasnije smo otkrili da nisu videli celu sliku -^jojii su u slici traili po-

JedinostL JCasnije su nam jedan umetmk i strunjak okulist otkrili da kultivisani glecTalac, gledalac naviknut na film usredsreuje pogled malo iSpreTpljosnatol

tako da sagledava celu sliku. U tom smislu, ponovo,SU^a je jedna kon- VvencijajSji

Documents

(Književnost i Civilizacija) Maršal Mekluan-Gutenbergova Galaksija_ Nastajanje Tipografskog Čoveka-Nolit (1973)