SADRŽAJ1. Uvod.................................................................................................................................1.1. Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom.................................................................2. Voda u termoenergetskim postrojenjima................................................................2.1.Tvrdoća vode..........................................................................................................3. Priprema vode za centralno grejanje…………………………………………………….4. Jonski omekšivač vode…………………………………………………………………..4.1. Princip rada omekšivača................................................................................................4.2. Faze regeneracije............................................................................................................4.3. Tipovi omekšivača.........................................................................................................5. Automatski omekšivač…………………………………………………………………...6. Rezervoar za sanitarnu toplu vodu………………………………………………………

7.LITERATURA………………………………………………………………………….

1

1. Uvod

Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom

Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom pokriva skup više različitih sistema gde se voda koristi za distribuciju toplotne energije. Zato ćemo dati kratki opis razmatranog tipa sistema centralnog grejanja. Blok šema sistema centralnog grejanja sa toplom vodom za jedan stambeni objekat je prikazana na slici 1. Svrha ove slike je da odaje utisak tipičnog sistema centralnog grejanja u jednom stambenom objektu. Iako ova blok šema samo pokazuje jednu od mnogih mogućih realizacija, ona ilustruje osnovnu strukturu za ovakav tip sistema grejanja. Sistem grejanja prikazan na slici 1. čine: kotao, mreža za razvođenje toplote, rezervoar sa toplom vodom, cirkulaciona pumpa i ekspanziona posuda.

Slika 1 – Blok šema tipičnog sistema centralnog grejanja sa toplom vodom

Kotao prikazan na slici 1. je zapravo peć na tečno ili čvrsto gorivo. Sledeća mogućnost je da je izvor toplote daljinsko grejanje. U tom slučaju kotao se zamenjuje izmenjivačem toplote. Razmatrana mreža za razvod toplote je tzv. dvocevna, sa direktnim povratnim vodom. Takođe, mreža za razvod toplote može biti i sa jednom cevi povezana. Oba tipa se uobičajeno koriste. Mreža za razvod toplote gde se spaja sa jednom cevi je jeftinija što se tiče potrošnje materijala tj. cevi, ali je dimenzionisanje dvocevne mreže za razvod toplote jednostavnije i lakše za izvođenje. Mreža za razvod toplote se sastoji od cevi, radijatora i termostatskih ventila. Kada topla voda prođe kroz radijator, jedan deo toplote se prenese u vazduh (tj. ambijent), pošto je temperatura vazduha niža od temperature tople vode. Svrha termostatskog ventila je da održava neku temperaturu vazduha. Otuda termostatski ventil je zapravo senzor temperature vazduha i on upravlja protokom tople vode kroz radijator. Na taj način se upravlja napajanjem toplote. Rezervoar sa toplom vodom služi za napajanje toplom vodom (čuvanje toplote).

2

Ako je temperatura u rezervoaru ispod definisanog nivoa, ventil se otvara i topla voda iz sistema centralnog grejanja zagreva vodu u rezervoaru (pomoću izmenjivača toplote koji se nalazi unutar rezervoara), sve dok temperatura ne dostigne nivo iznad postavljenog. Savremena verzija rezervoara sa toplom vodom je direktno grejanje. Izmenjivač toplote je spojen sa sistemom centralnog grejanja (umesto rezervoara sa toplom vodom). Sveža, hladna voda se direktno greje kada prođe kroz izmenjivač toplote. Veoma često cirkulaciona pumpa je smeštena zajedno sa kotlom u kotlarnici. Svrha cirkulacione pumpe je da održava neki hidraulični pritisak u sistemu grejanja da bi se obezbedio radni pritisak za termostatske ventile i osigurala termalna udobnost. Pomoću cirkulacione pumpe voda je prisiljena da cirkuliše (sve dok je prisutan zahtev za grejanjem).Sistemi centralnog grejanja sa toplom vodom rade sa nadpritiskom od tipično 1 Bar, pa je zato neophodna ekspanziona posuda. Svrha ekspanzione posude je da stabilizuje pritisak u sistemu, da onemogući kavitaciju i da deluje na varijacije pritiska zbog promene zapremine vode u zavisnosti od temperature. Ukoliko ekspanziona posuda ne može da održava neki pritisak, pritisak će biti rasterećen pomoću rasteretnog ventila sa oprugom, kroz odvod. Veće mreže mogu takođe da sadrže niz ventila. Svrha ovih ventila je da održavaju neki pritisak u mreži (ako termostatski ventili zahtevaju određeni radni pritisak), ili da ograniče i održe protok vode na određenom nivou.Danas u svetu postoji veliki broj proizvođača komponenti sistema centralnog grejanja. Mnoge se bave razvojem i proizvodnjom pumpi, motora i sistema pumpi, kao i razvojem naprednih upravljačkih jedinica za pumpe i ustanovljena je tehnološka osnova na polju energetske elektronike, upravljačkih algoritama i td. Ovo otvara mogućnost korišćenja naprednih metoda za upravljanje sistemom centralnog grejanja.Na primer, sa frekventnim regulatorom moguće je optimizovati performanse pumpe.Danas se proizvode pumpe sa ugrađenom upravljačkom jedinicom, i one mogu da ostvare proporcionalan odnos između protoka i pritiska. Na slici 2. je prikazana idealizovana

karakteristika pumpe (sa tri brzine) i proporcionalno upravljanje.

Slika 2 – Karakteristika pumpe u odnosu naproporcionalno upravljanje

U principu, upravljanje pumpom se može izvesti posle neke propisane relacije. Na taj način se sada postavlja važno pitanje: ako je to moguće, kakva treba da je ta relacija da bi se ostvarile optimalne performanse sistema centralnog grejanja. Budući koncept razvoja pumpi verovatno će biti "inteligentna" pumpa, koja će izvlačiti iz sistema centralnog grejanja što je moguće više informacija.Ove informacije obezbeđuju moguću optimizaciju sistema centralnog grejanja u odnosu na potrošnju energije kao i termalnu udobnost.

3

Dinamički model sistema centralnog grejanja je, naravno, veoma važan predulsov za razvoj budućih pumpnih sistema.Takođe, svaka komponenta sistema centralnog grejanja je posebno optimizovana, čak i ako ona nije nužno globalno optimalna. Prema dinamičkom modelu sistema centralnog grejanja, svojstva jedne komponente i njen uticaj na okruženje, mogu biti optimirana na takav način da se pri optimizaciji ne razmatra posebno efikasnost komponente, već efikasnost kompletnog sistema centralnog grejanja.

2. Voda u termoenergetskim postrojenjima

Voda prema svom poreklu može biti: atmosferska, površinska i podzemna . Rastvorene soli u vodi mogu se podeliti u dve osnovne grupe: soli koje čine vodu tvrdom (soli kalcijuma i magnezijuma) i ostale soli. Iz ove druge grupe soli u prirodnoj vodi nalaze se prvenstveno soli natrijuma NaHCO3, Na2SO4, NaNO3, NaCl, gvožđa Fe(HCO3)2, FeSO4, koloidni Fe(OH)3 i organska jedinjenja gvožđa i mangana Mn(HCO3)2, MnSO4. Od rastvorenih soli u vodi za tehničku primenu od posebnog značaja su soli koje čine vodu tvrdom. Njihovo prisustvo izaziva niz nepoželjnih pojava, između ostalog i pojavu čvrstog taloga, poznatog pod nazivom ˝kamenac˝. Kamenac nastaje složenim fizičko-hemijskim procesom, koji se uglavnom sastoje u izdvajanju (kristalizaciji) rastvorenih soli iz rastvora u čvrstoj fazi.Taloženjem, karbonati kalcijuma i magnezijuma povlače za sobom rastvorene soli, tako da se u sastavu kamenca mogu naći i natrijum-hlorid (NaCl), natrijum- nitrat (NaNO3), kalijum-nitrat (KNO3) i kalijumsulfat (K2SO4). Sadržaj hlorida u kamencu je relativno mali, jer na povišenim temperaturama hloridi disosuju stvarajući hlorovodoničnu kiselinu. Sastav kamenca zavisi od hemijskog sastava vode, kao i od fizičkohemijskihprocesa koje se odvijaju u vodi. Brzina obrazovanja kamenca zemnoalkalnih metalaupravo je proporcionalna koncentracijama Ca i Mg jona i jako zavisi od toplotnog opterećenja grejne površine. Prisustvo kamenca višestruko je štetno i nepoželjno.Kotlovski kamenac izaziva:

smanjenje prolaza toplote (što ima za posledicu povećanje potrošnje goriva, povišenje temperature kotlovskog čelika – pregrevanje, smanjenje čvrstoće kotlovskog čelika);

ometanje pravilnog toka vode usled smanjenja poprečnog preseka; koroziju; smanjenje pogonske bezbednosti; povećanje troškova održavanja, i kao posledicu svega smanjenje stepena korisnosti i veka trajanja kotlovskog postrojenja.

Kamenac stvara izolacioni sloj koji otežava prelaz toplote od produkta sagorevanja na zid cevi, s obzirom da je koeficijent toplotne provodljivosti kamenca osetno manji od koeficijenta toplotne provodljivostičelika (i do 200 puta).

4

2.1. Tvrdoća vode

Ukupnu tvrdoću vode ( UT ) čine sve soli kalcijuma i magnezijuma rastvorene u njoj. Ukupna tvrdoća se deli na karbonatnu ( KT ) i nekarbonatnu ( NT ) tvrdoću. Karbonatnu tvrdoću čine bikarbonati kalcijuma i magnezijuma: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2, a nekarbonatnu njihovi hloridi CaCl2, MgCl2, sulfati CaSO4, MgSO4 i nitrati Ca(NO3)2 i Mg(NO3)2.

U mnogim tehnološkim procesima tvrdoća vode smeta, npr.:-kod termoenergetskih postrojenja karbonatna tvrdoća izaziva taloženje kamenca na zidovima rezervoara, cevovoda i kotlova, te stvara velike probleme u njihovom radu, sapuni i deterdženti npr. reaguju sa solima koje čine tvrdoću vode i talože ih gradeći nerastvorne sapune i tek kada ih sasvim istalože mogu početi svoju funkciju pranja. Zbog toga se kod pranja u tvrdoj vodi nepotrebno troše velike količine sapuna i deterdženata, - kod proizvodnje žestokih alkoholnih pića sa tvrdom vodom dolazi do pojave zamućenja i stvaranja taloga, pošto se soli koje čine tvrdoću vode ne rastvaraju u alkoholu.

Za omekšavanje vode koriste se jonoizmenjivački filteri (omekšivači), koji se sastoje od jonoizmenjivačke kolone punjene određenom količinom jonoizmenjivačke mase koja vezuje na sebe jone kalcijuma i magnezijuma, a zamenjuje ih jonom natrijuma, čime se uklanja tvrdoća vode. Kada se masa zasiti, propuštanjem određene količine rastvora kuhinjske soli (NaCl) ona se ponovo prevodi u aktivnu formu i ponovo je spremna za omekšavanje određene količine vode.

Zavisnost intenziteta korozije čelika od рН-vrednosti i sadržaja kiseonika u vodi

5

3. Priprema vode za centralno grejanje

Voda stalno kruži u prirodi. Jedan deo površinskih voda ispari, pa se u vidu padavina vraća. Zbog prirodnog sadržaja ugljen dioksida u atmosferi padavine postaju slabo kisele, a samim tim i odlični rastvarači. Ovakve padavine rastvaraju materije organskog i neorganskog porekla i u dubljim slojevima zemlje. Prilikom zagrevanja i prolaska vode kroz cevovod minerali prisutni u vodi (soli kalcijuma i magnezijuma) izazivaju taloženje kamenca na zidovima cevi, a time i smanjenje poprečnog preseka, zakrčenje cevovoda, i smanjenje prenosa toplote.

Ova pojava je posebno štetna kod kotlova, bojlera, mašina za pranje, ovlaživača, aparata za kafu, itd. Taloženje kamenca se najefikasnije može sprečiti upotrebom omekšivača vode koji rade po principu jonoizmenjivača. U ovim uređajima voda prolazi kroz sloj jonoizmenjivačke smole i pri tome se za smolu vezuju joni Ca i Mg, a njihovo mesto zauzimaju joni . Na koji ne utiču na tvrdoću vode. Posle određene količine proizvedene omekšane vode jonska masa se zasiti i potrebna joj je regeneracija.Zbog primene cirkulacije tople vode unutar sistema, obezbeđena je stalna termička dezinfekcija sanitarne tople vode. Visokokvalitetna konstrukcija zagrevnog i akumulacionog rezervoara, razmenjivača toplote i cevne mreže od nerđajućeg čelika savršena je s higijenskog aspekta, pruža maksimalnu pouzdanost u radu i ima univerzalnu primenu ukombinaciji sa širokim spektrom materijala koji se koriste u vodovodnoj mreži.

Čestice čvrstih soli (jedinjenja) izdvojenih u vodi u procesu isparavanja deluju erozivno na zaštitnu opnu i metal, odnosno te čestice koje predstavljaju mulj, izazivaju erozionu koroziju. Veća tvrdoća vode i veći sadržaj u njoj silikata i drugih soli čini vodu električno provodljivom i povoljnijom sredinom za odigravanje korozije metala, pošto je brzina korozije veća pri manjem omskom otporu spoljne korozione sredine. Bakar prisutan u vodi u jonskom obliku može izazvati kontaktnu (galvansku) koroziju čelika. Jedinjenja bakra i gvožđa u vodi čija je рН vrednost veća od 7, mogu biti komponente kamenca i mogu da olakšavaju pojavu naponske korozije sa prslinama. Ulje prisutno u vodiprenosi toplotu 20 puta manje nego kamenac i kao takvo olakšava pojavu naponske korozije čelika sa prslinama.

6

4. Jonski omekšivač vode

Omekšivači vode se primenjuju u postrojenjima gde se voda zagreva, pa postoji opasnost da sekamen kotlovac taloži na grejnim površinama i zidovima uređaja i cevi.Omekšivači vode koriste se za pripremu kotlovske vode,za bojlere tople vode, u perionicama u industrijama kao {to su hemijska, tekstilna, farmaceutska, itd.Omekšivač vode se sastoji od filtra sa izmenjivačkom masom, posebne posude za so I cevnog razvoda sa armaturom preko koje se vrši omekšavanje vode, regeneracija i ispiranje izmenjivačke mase, kao i ispiranje posude za so. Radni pritisak je do 6 bar, a radna temperatura od +5 do +50 stepeni C. Izrađen je od čeličnog lima ^ 0345 V.Unutrašnje i spoljne strane omekšivača su zaštićene kiselootpornim premazima. Omekšivać vode radi na sledeći način. Pri prolasku vode kroz omekšivačku masu joni iz soli koje čine tvrdoću vode zamenjuju se jonima iz soli koje nemaju svojstvo da stvaraju kamenac. Posle omekšavanja predviđene količine vode omekšivačka masa se iscrpljuje. Regeneracija ove mase se vrši rastvorom kuhinjske soli, posle čega se vrši ispiranje mase vodom i uređaj je spreman za rad.

4.1. Princip rada omekšivača

Radna faza

U osi kolone je postavljena tzv. centralna cev, koja se spušta od upravljačkog ventila na vrhu kolone sve do dna kolone gde se završava donjom sapnicom. Na spoju centralne cevi i upravljačkog ventila, na gornjem delu, nalazi se gornja sapnica.

7

Tako je jonoizmenjivačka masa koja obavlja proces omekšavanja vode zarobljena između dve sapnice koje su u stvari filteri kroz koje može da prođe samo voda, a zrnca mase se zadrzavaju

U radnoj fazi voda protiče kroz upravljački ventil, teče oko centralne cevi, prolazi kroz jonoizmenjivačku masu i na dnu kolone kroz donju sapnicu ulazi u centralnu cev gde se dalje kroz upravljački ventil odvodi na priključak omekšane vode i dalje na mesto potrošnje.

Svaki omekšivač ima svoj radni kapacitet, tj. količinu vode koju može da omekša. Radni kapacitet zavisi od količine jonoizmenjivačke mase i tvrdoće napojne vode. Nakon potrošenog radnog kapaciteta omekšivača vrši se regeneracija nakon koje je omekšivač spreman da ponovo obradi istu količinu vode.

4.2. Faze regeneracije

1. Faza protivstrujnog ispiranjaU ovoj fazi jonoizmenjivačka masa se protivstrujno ispira, tako da voda prolazi kroz centralnu cev do dna kolone, prolazi kroz masu od dna prema gore i izvodi se u kanalizaciju sa vrha kolone. Cilj ove faze je ispiranje iz mase eventualno prisutnih mehaničkih onečišćenja dospelih sa napojnom vodom, ispiranje smrvljenih čestica mase kao i relaksacija mase od dejstva pritiska.

2. Faza uvlačenja regeneransaU ovoj fazi kroz uređaj se propušta rastvor natrijum hlorida (kuhinjske soli) pri čemu se jonoizmenjivačka masa regeneriše i ponovo prevodi u aktivnu formu. Rastvor soli se uvlači iz posude za so preko injektora koji je ugrađen u upravljačkom ventilu.

8

3. Faza sporog ispiranjaOva faza je u stvari nastavak faze uvlačenja regeneransa, s tim što se prekida uvlačenje rastvora soli, a uređaj se ispira malim protokom vode.

4. Faza brzog ispiranjaProtok vode kroz uređaj je isti kao i kod radne faze, s tim da se izlazna voda ne usmerava na izlazni priključak, nego na kanalizacioni.

5. Faza dopunjavanja posude regeneransaZadnja faza regeneracije je dopunjavanje posude za so, kako bi se za sledeću regeneraciju obezbedila potrebna količina rastvora soli.

9

Slika. Faza regeneracije

10

4.3. Tipovi omekšivača

Vremenske varijanteOmekšivači u vremenskoj varijanti su potpuno automatski, sa vremensko podešavajućim kontrolerom na kome se podešavaju dani u nedelji kojima će se vršiti regeneracija. Ove varijante se koriste na mestima gde je potrošnja vode uglavnom kontinualna i gde se relativno tačno može odrediti momenat regeneracije uređaja. Pored potpuno automatskog rada, regeneracija uređaja se uvek može pokrenuti pritiskom tastera za start regeneracije. Sve faze regeneracije se mogu vremenski podešavati i prilagođavati uređaju.

Protočne varijanteOmekšivači u protočnoj varijanti su takođe potpuno automatski i njima upravlja automatski ventil sa mikroprocesorskim kontrolerom. Na displeju kontrolera se tokom rada uređaja naizmenično očitavaju podaci o dnevnom vremenu kao i o količini vode koja se još može omekšati do regeneracije. Upravljačka automatika je snabdevena impulsnim meračem protoka koji precizno meri potrošenu količinu omekšane vode na osnovu koje se određuje momenat regeneracije. Regeneracija se može programirati na jedan od četiri moguća načina. Pored potpuno automatskog rada, regeneracija uređaja se uvek može pokrenuti pritiskom tastera za start regeneracije. Sve faze regeneracije se mogu vremenski podešavati i prilagođavati uređaju.

Duplex varijanteNa mestima gde je u nekom procesu omekšana voda potrebna 24 časa dnevno, bez zastoja, koriste se dupleks omekšivači. To su u stvari dva uređaja paralelno povezana, od kojih je jedan u radu dok se drugi za to vreme regeneriše. Kada se radni uređaj zasiti automatika prebacuje u radnu fazu već regenerisan uređaj. Ovakvim rasporedom postiže se da je jedan uređaj uvek spreman za rad. Kod dupleks varijanti svaki uređaj ima svoju posudu za so i uređaji su međusobno povezani tako da su za montažu potrebni samo ulazni i izlazni priključci. Sve faze regeneracije se mogu vremenski podešavati i prilagođavati određenom protoku i kapacitetu ređaja.

11

5. Automatski omekšivač

Ovaj tip uredjaja se koristi onda kada je poznata dnevna (odnosno časovna) potrošnja omekšane vode, ili kada je poznata ukupna potrošnja, a nije potrebano kontinualno snabdevanje. Automatski omekšivač se kao takav uspešno primenjuje za pripremu vode u proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pića, prehrambenoj industriji, kotlarnicama, tj. energetskim postrojima, bojlerima, bolnicama, hotelima i drugim ugostiteljskim objektima.Prednosti:Ekonomična i jeftina priprema omekšane vode za jednodnevnu potrošnju (u zavisnosti od kapaciteta jonoizmenjivačke mase). Za vreme regeneracije nema snabdevanja omekšanom vodom.Način rada:Sirova voda ulazi u uređaj za omekšavanje preko centralnog distributivnog ventila.Voda protiče u smeru odozgo nadole. Pri kontaktu sa jonskom smolom, joni kalcijuma i magnezijuma iz vode bivaju zamenjeni jonima natrijuma. Omekšana voda izlazi prekodistributivnog ventila i dalje ide ka potrošaču. Centralni distributivni ventil upravlja procesom regeneracije jonske smole preko različitih faza (povratno ispiranje, usis rastvora soli, sporo ispiranje, brzo ispiranje). Voda za stvaranje zasićenog rastvora soli može biti upravljana vremenski ili nivo regulacijom. Kada se posuda za rastvor soli napuni dovoljnom količinom vode za stvaranje zasićenog rastvora ventil se automatski postavi u položaj za rad.Održavanje:Minimalno, zahteva samo povremeni obilazak. Treba obratiti pažnju na nivo tabletirane soli u posudi za so i po potrebi je dodati.Glavni delovi: tank za smeštaj jonoizmenjivačke mase STRUCTURAL izradjena od polietilena ojačana epoksidnom smolom Tip Q-1044, V=50 litara- Jonoizmenjivačka masa Resinex KW-8, V=35 litara- posuda za smeštaj zasićenog rastvora natrijum hlorida - solanka- automatski upravljački ventil: Fleck 5600, telo ventila je izradjeno od norila, klipovi

ventila obloženi sa teflonom, sinhroni motorKapacitet: Pod kapacitetom se podrazumeva ona količina omekšane vode koja se dobija dok data količina jonoizmenjivačke mase ne dodje u stadijum zasićenja, a zavisi od od tvrdoće sirove vode i kvaliteta jonoizmenjivačke mase. Formula za izračunavanje zapremine omekšane vode između dve regeneracije :

V= (35 x 4) : tvrdoća sirove vode = m3 omekšane vode

Upravljačka jedinica: FLECK 5600 automatski upravljački ventil Način upravljanja: na bazi protočne i vremenske kontrole. Regeneracija se odvija uvek u isto pode{no vreme.

12

6. Rezervoar za sanitarnu toplu vodu

Namenski napravljen rezervoar od nerđajućeg čelika, projektovan da održi najviše nivoeenergetske efikasnosti može da zadovolji potrebe za sanitarnom toplom vodom.Kombinacija električnog pojačivača grejača u gornjem delu rezervoara i toplotnog izmenjivača toplotne pumpe u donjem, obezbeđuje najnižu moguću potrošnju energije sa brzim grejanjem vode. Pored toga, ugradna funkcija podiže temperaturu vode na 70°C ili više, bar jednom nedeljno, kako bi se izbegla svaka mogućnost razvojabakterija.Rezervoari dodatno poseduju neke tehničke karakteristike, koje im pre svega osiguravajudug radni vek:- Rezervoar kao i cevna spirala su sa vodene strane emajlirani.- Magnezijumska zaštitna anoda pruža dodatnu zaštitu od korozije.- Ekološki prihvatljiva toplotna izolacija sprečava nepotrebne gubitke toplote.

13

LITERATURA

[1] Mataušek M.: Beleške sa časova iz predmeta "Optimalno upravljanje procesima", Elektrotehnički fakultet, Beograd, 1990.

[2] Kovačević B.: Beleške sa časova iz predmeta "Stohastički sistemi i estimacija", Elektrotehnički fakultet, Beograd, 1990.

[3] Protter P. E.: "Stochastic Integration and Differential Equations", 2nd Edition, Springer-Werlag, 2004.

[4] Allouba H.: "A Differentiation Theory for Itô's Calculus", Stochastic Analysis & Applications 24, p.367-380, 2006.

[5] Petrović T. i Milošević S.: "Sistemi Automatskog Upravljanja - Programska rešenja", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987.

[6] Ljung L.: "System Identification - Theory for the User", Prentice-Hall, 1987.[7] Holst J., Holst U., Madsen H., and Melgaard H.: "Validation of grey box models", In

IF AC Adaptive Systems in Control and Signal Processing, pp.53-60, France, 1992

[8] S. Vidojković, Integritet i vek konstrukcija, Vol. 7, br.2 (2007), str.105-108.[9] "Hemijsko-tehnološki priručnik", Korozija i zaštita materijala, IV knjiga, "Rad", Beograd, 1985.[10] S.Mladenović, "Korozija materijala", TMF, Beograd, 1990.[11] V. Šijački Žeravčić, G. Bakić, M. Đukić, "Korozija termoenergetskih postrojenja", Monografija – TMF, Mašinski fakultet , NI Vinca, EPS, Beograd, 2002.[12] M. Gulič, LJ. Brkić, P. Perunović, "Parni kotlovi", Mašinski fakultet, Beograd, 1988.[13] M. Radovanović, "Industrijska voda", Mašinski fakultet, Beograd,1996.[14] Е.А.Urlich, "Kesselsterin und korrosionen", Buderus- Lolar Handbuch, Wetzlar, 1965.[15] LJ.V. Rajaković, Integritet i vek konstrukcija, br.2(2007), str.83-88.[16] F.N., Кemmer, The Nalko Water Handbook, Mc Graw-Hill Book Company, New York (1988).[17] Degremont, Water Tretment Handbook, (1979).

14