Klasteri kao podrka malim i srednjim preduzeima

Klasteri kao podrka malim i srednjim preduzeima

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJALESKOVACSEMINARSKI RADMENAMENT MSPTEMA: Klasteri kao podrka malim i srednjim preduzeimaMentor: Student:Prof.dr Jelena Krsti Tanja Nikoli 121/2014 Smer:Poslovna ekonomija i menadzment Februar 2015S A D R A J UVOD..........................................................................................................................31. POJAM KLASTERA...............................................................................................4 1.1. Podrka drave u razvoju klastera..................................................................62. PODELA KLASTERA............................................................................................93. PREDNOSTI I NEDOSTACI UDRUIVANJA POSLOVNIH SUBJEKATA U KLASTERE........................................................................................................104. EVROPSKA ISKUSTVA U FORMIRANJU RAZVOJA KLASTERA...............11 4.1. Proces razvoja klastera u paniji...................................................................12 4.2. Proces razvoja klastera u Sloveniji................................................................13 4.3.Proces razvoja klastera u Italiji.......................................................................135. POSLOVNI KLASTERI U SRBIJI.........................................................................14ZAKLJUAK..............................................................................................................23LITERATURA............................................................................................................24UVODMala i srednja preduzea predstavljaju okosnicu razvoja privrede, kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju. Da bi opstala na tritu, ova preduzea moraju stalno graditi nove konkurentske prednosti. Te prednosti se mogu graditi unutar samih preduzea, ali i kroz saradnju i povezivanje izmeu njih.Jedan od naina podizanja efektivnosti poslovanja i efikasnosti razvoja malih i srednjih preduzea, a time i njihove konkurentnosti i konkurentnosti ukupne privrede, jeste stimulisanje razvoja klastera. Takav nain povezivanja preduzea, posebno u oblasti industrije (kao prve meu jednakim delatnostima u oblasti materijalne proizvodnje), doprinosi ne samo skladnijem regionalnom razvoju privede, ve predstavlja klju ukupnog ekonomskog razvoja. Naroito su industrijski klasteri, poslednjih decenija, u centru panje ne samo strunih krugova, ve i kreatora ekonomske politike, u smislu kreiranja programa za unapreenje ekonomskog razvoja i konkurentnosti nacionalnih ekonomija. U centru panje su regioni koji su, zahvaljujui klasterskom udruivanju malih i srednjih preduzea, postigli znaajan uspeh u poreenju sa drugim regionima u svetu. Naime, regioni u svetu u kojima je razvijen sistem umreavanja i saradnje kroz klastere ostvaruju znaajan ekonomski rast, kao i porast ivotnog standarda svihonih koji su povezani sa klasterom na datoj teritoriji. U regionima gde takvog organizovanja nema, potrebna su znaajna finansijska sredstva kako bi se podstaklo klastersko organizovanje, kao i uspean razvoj klastera. Povezivanje obrazovanja, nauke i proizvodnje je neophodan uslov privrednog razvoja i podsticanja inovativnih procesa. Osvajanje novih tehnologija, otvaranje novih radnih mesta, izlazak na nova trita, bez podrke institucija je teko ostvarivo. Zbog toga je uloga drave od presudnog znaaja. Evropska unija, na primer, svakim dokumentom stratekog razvoja svoje ekonomije, u centar politike i mera za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzea stavlja aktivnosti usmerene na inovacije, osnivanje malih i srednjih preduzea i umreavanje, a posebno na razvoj klastera. Ovo, tim pre, to na teritoriji Unije mala i srednjapreduzea ine 99% od ukupnog broja svih aktivnih privrednih subjekata.U vreme krize i problema sa kojima se suoava naa privreda, institucionalna podrka klasterima bi, svakako, doprinela unapreenju konkurentnosti i ukupnog ekonomskog razvoja. 1. POJAM KLASTERAU visoko razvijenim zemljama uveliko je prihvaen i razvijen koncept klastera. Sam koncept izgleda veoma jednostavan i aktivan za primenu: regioni mogu poveati konkurentsku prednost, ako kompanije i institucije koje rade na srodnim poljima pronau optimalan nain povezivanja, koristei sinergijski efekat svojih kombinovanih iskustva, da zajedniki uveaju svoju konkurentsku prednost i tako prevaziu svoju konkurenciju.Pojam klastera (clusters) u ekonomsku literaturu prvi uvodi Majkl Porter, harvardski profesor, 1990.godine, mada se o pojavi povezivanja preduzea jedne nacionalne privrede govori mnogo ranije. Iz Porterove upotrebne analize meunarodne konkurentnosti proizilazi da vodee izvozne kompanije ne funkcioniu izolovano, ve kao deo ire grupe komplementarnih kompanija, iji su oni uspeni meunarodni predstavnici. Te grupe povezanih kompanija su nazvane klasteri, koji predstavljaju izvore konkurentske prednosti velikih izvoznika rast produktivnosti baziran na razmeni informacija i korienju zajednikih resursa, kao i rast inovativnosti baziran na brzoj razmeni ideja i tehnolokih znanja.Veina strunjaka ga definie kao geografski ogranienu koncentraciju slinih, povezanih ili komplementarnih procesa poslovanja, sa aktivnim kanalima za poslovne transakcije, komunikaciju i saradnju, koji dele specijalizovanu infrastrukturu, trita rada i usluge, trita proizvoda i koji su suoeni sa zajednikim ansama i pretnjama.Ipak, Porterov koncept klastera je najee prihvaen i definie klastere kao geografski usmerene grupe meusobno povezanih preduzea i institucija u odreenom sektoru, koje vezuje zajednitvo i komplementarnost. To je horizontalno i vertikalno povezivanje, usklaivanje i jaanje interakcijskih veza i odnosa izmeu svih preduzea i organizacija koje imaju interes da se poveu.Klasteri predstavljaju vaan deo globalne privrede, jer podstiu dravnu, regionalnu i lokalnu konkurentnost. Dakle, to su geografske koncentracije meusobno povezanih kompanija, specijalizovanih dobavljaa, davalaca usluga, firmi koje se bave srodnim delatnostima i relevantnih institucija (kao to su univerziteti, agencije za standardizaciju i strukovna udruenja) koji u odreenim oblastima meusobno konkuriu ali i sarauju. Jednostavno reeno, klaster je grupa srodnih preduzea, udruenja, kao i vladinih i nevladinih organizacija koje udruenim naporima poveavaju konkurentnost privrede.Temelj klastera predstavljaju njegovi preduzetnici, menaeri i inovatori koji rade u srodnim, meusobno povezanim, preduzeima.

Klasteri su vezani sistemskim vezama meu preduzeima. Veze mogu biti graene na zajednikim ili slinim proizvodima, procesima proizvodnje, zajednikim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za odreenim kvalifikacijama, ili distributivnim kanalima.Klasteri predstavljaju prirodan spoj preduzea, a ne skup inilaca kojima je nametnuta povezanost ili koji su primorani da stupe u asocijacije iz nekog razloga. Klaster neguje specifina preduzea i omoguava da preduzee izabere nivo i vrstu saradnje u klasteru, kao i da definie kojim delom proizvodnog programa ulazi u klaster, a sa kojim funkcionie kao samostalni predstavnik.Mogu da se jave u razliitim delatnostima, od manjih, kao to je ugostiteljstvo, do dinovskih na meunarodnom planu. Mogu se razlikovati po veliini, irini i razvijenbosti. Motovi, naini i kombinacije udruivanja su mnogobrojni, od na primer saradnje u brendiranju proizvoda, preko obuke kadrova, do zakljuivanja podugovora za proizvodnju, istraivanje i dizajn.Kao vid geografski omeene koncentracije slinih ili komplementarnih biznisa i povezanih institucija, klastere odlikuju saradnjua i poverenje meu lanovima, aktivni kanali za poslovne transakcije i komunikacije, stvaranje zajednikih proizvoda ili usluge ili zajedniko reavanje neke potrebe ili cilja, ime se pospeuje konkurentnost kako lanica klastera, tako i jedne regije ili drave.

Rezultat uspostavljanja i razvoja klastera su znaajni efekti koji pozitivno utiu i na preduzee u klasteru i na ceo region gde se klaster nalazi, u smislu da omoguava: - vei broj radnih mesta; - vea raznolikost procesa, proizvoda i vrsta rada; - nii trokovi nabavke,- smanjenje zaliha materijala i komponenti;- specijalizovane i uobiajne usluge;- kvalifikovana radna snaga;- difuzija tehnologije;- proirenje trita i prilike za nove poslovne veze;- mogunost izvoenja veih investicionih projekata u region i sl.Razliite grupe proizvoaa i dobavljaa unutar datog podruija, odnosno regiona, dopunjuju jedni druge, radei specijalizovane poslove unutar klastera, to doprinosi njihovoj diverzifikaciji.Glavne prednosti klastera se ogledaju u sledeem:

olakava se pristup najnovijim znanjima; stimulie se razmena znanja; obezbeuje se uteda trokova preduzeima u okviru klastera; stvara se mogunost saradnje podravaju se inovacije i podstie rivalitet; stvara se kritina masa neophodna za dalji rast.Zahvaljujui ovim prednostima koje se, pre svega, ogledaju u saradnji, meusobnoj povezanosti i razmeni informacija, znanja i iskustva, preduzea koja su lanovi klastera mogu ostvariti bolje rezultate nego to bi to postigli samostalno. Bolji rezultati se postiu na osnovu: utede trokova ( na primer, putem zajednikog marketinga i brendiranja), vee produktivnosti rada, breg reagovanja na zahteve trita, usavravanja i dodatnog obrazovanja zaposlenih, lakeg povezivanja sa fondovima za finansiranje inovativnih projekata, itd. Vana je uloga koju imaju univerziteti i istraivaki centri u smislu obrazovanja potrebnog kadra i podrci inovacijama. Na osnovu toga, klasteri su u mogunosti da stalno unapreuju kvalitet proizvoda i time prednjae u odnosu na konkurenciju.1.1.Podrka drave u razvoju klasteraPozitivni efekti i prednosti klastera kao forme poslovnog povezivanja utiu da i dravne institucije i specijalizovani akteri, kao to su razvojne agencije, bivaju zainteresovani da pomognu razvoj klastera i time doprinesu ostvarivanje ekonomskih efekata u okviru pojedinih regiona. U procesu formiranja klastera, u savremenim uslovima, veoma je vana uloga drave u vezi sa pitanjem ravnomernijeg regionalnog razvoja. U tom procesu kljino pitanje je kako drava treba da na najefikasniji nain organizuje takvu podrku. Podrka drave moe biti u vidu zakona koji stimuliu razvoj klastera, poreskih olakica i podsticajnih sredstava ali i na razne druge naine (formiranje strunih timova za pomo i praenje poslovanja klastera, organizovanje obuke zaposlenih u klasteru i slino). Meutim postoje i drugaija miljenja ija je sutina da se klasteri spontano organizuju i pojavljuju, te da uloga drave nije u tome da pokuava da izgradi klastere, ve da ojaava postojee, i to na razliitije naine.

Podrka drave razvoju klastera, uslovno bi se moglo klasifikovati u tri grupe mera, i to:

1. ukidanje restrikcija i ogranienja2. olakavanje finansiranja i3. aktivna podrka razvoju klasetra.Na to koje e mere biti preduzete od strane javnog sektora utiu, kako faktori iz okruenja, tako i inioci unutar klastera. Potrebno je sagledati sve te faktore i na osnovu toga, doneti odluku, pri emu je veoma vana saradnja malih i srednjih preduzea lanica klastera, organa vlasti na tom podruiju, razliitih agencija i asocijacija, kao i nevladinog sektora.Dravna politika neizbeno utie na mogunost za unapreenje klastera. Ona moe da motivie olakava i obezbeuje podsticaje privatnom sektoru za zajedniku akciju. Konana uloga drave je u razvoju i primeni pozitivne, posebne i dugorone strategije i pokretanja procesa promene koji vri mobilizaciju dravnih organa, privrede, institucija i graana da unapreuju i razvijaju opte poslovno okruenje i razliite klastere.Klasteri su u mnogim zemljama prepoznati kao model poveanja konkurentnosti, posebno regionalnih i lokalnih zajednica, tako da i Evropska unija ima jasne stavove o vanosti klastera za ekonomski razvoj, radi ostvarivanja cilja Lisabonske strategije iz 2000.godine, koji se odnosi na to da Evropa do 2010. godine postane najkonkurentnija i najdinaminija ekonomija sveta zasnovana na znanju, sposobna za odrivi privredni rast uz vei broj boljih radnih mesta i snaniju drutvenu kohenziju. Posebno se istie zadatak promovisanja institucionalne poderke klasterima i to u okviru regionalne, industrijske i inovativne politike. U tom smislu, Evropska unija poklanja veliku panju stvaranju klastera, jer na taj nain utie na razvoj inovativnosti i konkurentnosti ekonomije. Takoe, kreiranjem politika i akcija vezanih za klastere od nacionalnog do regionalnog nivoa omoguava se podrka i jaanje svake od njih ponaosob.U cilju sprovoenja Lisabonske strategije, u delu koji se odnosi na poveanje globalne konkurentnosti, u Stokholmu je poetkom 2008.godine usvojena Deklaracija o klasterima i inovativnosti. Najznaajniji stavovi Stokholmske deklaracije u vezi evropske inovativne i klasterske budunosti su:

klasteri su kljuni pokreta inovativnosti, konkurentosti i odrivog razvoja evropske industrije i usluga kao i ekonomskog razvoja EU regija, prepoznata je vanost razvoja koherentnih politika i programa za podrku klasterima, kljuna je vanost izgradnje meuregionalnih i transnacionalnih klastera za odgovor na globalne konkurentske izazove id r.U zemljama lanicama Evropske unije, agencije za razvoj posreduju izmeu privatnog sektora u oblasti malih i srednjih preduzea (ukljuenih u klastere, sa jedne strane), i institucija Evropske unuje (koje obezbeuju sredstva namenjena razvoju klastera, sa druge strane). Saradnja privatnog i javnog sektora se zapaa naroito onda kada je potrebno izgraditi kapacitete za iju izgradnju treba izdvojiti velika sredstva. U stvari u uslovima globalizacije trita, regioni zamenjuju drave kao osnovne pokretae ekonomskog razvoja. Klasteri su, u tom smislu, postal vaan instrument izgradnje privrednih kapaciteta, kako bi regioni mogli da se takmie na globalnom tritu.Moemo rei da u praksi postoje dva osnovna modela za izgradnju klastera:1. top down (odozgo nadole)2.bottom up(odozdo nagore)Top down model predstavlja inicijativu drave za formiranjem klastera u smeru od vrha prema dnu. Kod takvog pristupa vano je da vlada ukljui institucije u inicijativu, poput institucija za obuku, istraivanje i razvoj, i sl.Ovaj model je karakteristian za zemlje u tranziciji u kojima je proces institucionalne pripreme za razvoj klastera delimino ili u potpunosti nerazvijen.

U sluajevima kada postoji podsticaj za stvaranje klastera od strane samih privrednih subjekata i njihove iskristalisane potrebe za klasterima i spremnosti na saradnju i timski rad, tada je uloga drave ograniena na stvaranje osnovnih preduslova za uspeno izvoenje procesa, to je zapravo i sutina bottom up pristupa.Nezavisno od izbora izmeu dva navedena pristupa, proces izgradnje klastera prolazi kroz odreene faze koje su predstavljene sledeom slikom.Slika 1. Faza procesa izgradnje klastera

12

36

54Izvor: uraevi.S.Odnos destinacije u klastera, u:Popesku.J.,redaktor, Menadment turistike destinacuje Univerzitet Singidunum,FTHM,Beograd,2008,str.115.Iako su u poetku primene koncepta klastera primat imali industrijski klasteri, zahvaljujui istraivanjima M.Portera, postoje i reference koje se odnose na turistiku elatnost: U tipinom turistikom klasteru, na primer, kvalitet doivljaja posetioca zavisi ne samo od privlanosti primarnih atrakcija (plae ili istorijska mesta), ve takoe od kvaliteta i delotvornosti komplementarnih poslova kao to su hoteli, restorani, trgovaki distributeri i transportni kapaciteti.Zbog toga to su lanovi klastera meusobno zavisni dobre performance jednog mogu pojaati uspeh drugih.

2. PODELA KLASTERAKlasteri su izuzetno vani za industrije u razvoju, odnosno za zemlje u razvoju. U mnogim zemljama je razvoj klastera prihvaen kao osnovna strategija ekonomskog razvoja. Klastere karakterie dvostrukost, u smislu da: (1) predstavljaju funkcionalno definisane sisteme meupovezanih aktivnosti i (2) prostorno definisane sisteme slinih i povezanih aktivnosti.U skladu sa tim, jedna od moguih kategorizacija klastera pravi razliku izmeu funkcionalno povezanih sistema, poznatih kao industrijski klasteri, i prostornih grupacija slinih i povezanih preduzea i industrija, poznatih kao regionalni ili lokalni klasteri.Industrijske klastere najee sainjavaju uesnici, aktivnosti i resursi udrueni na razvoju, proizvodnji i prodaji proizvoda i usluga. Naime, oni nisu ogranieni na urbane zone, ve imaju za cilj da obuhvate iri opseg, pokrivajui na taj nain itave drave ili nacije. Fokus ovih klastera je na jaanju konkurentnosti u okviru razliitih sektora.Regionalni ili lokalni klasteri predstavljaju prostorne aglomeracije preduzea i drugih subjekata koji obavljaju iste ili sline ekonomske aktivnosti, stvarajui bazu koja efikasno podstie efekat irenja znanja i kreiranje razliitih formi uenja i prilagoavanja. Ove klastere, uglavnom, ine mala i srednja preduzea, a njihov uspeh je primarno uslovljen geografskom blizinom. Kategorizacija klastera moe se zasnivati i na stepenu uloenog znanja, uzimajui u obzir injenicu da nivo tehnikog dostignua postaje manje bitan od sposobnosti interakcije i razmene znanja. Na znanju zasnovani klasteri su prostorno ogranieni ali, za razliku od regionalnih, sa veim akcentom na inovacije i tehniki progres.Pored industrijskih i regionalnih klastera, postoje i inovativni klasteri. To su klasteri koji se konstantno razvijaju i prilagoavaju promenama u okruenju. Ovi klasteri istrauju mogunosti izvan svojih trenutnih granica, kombinujui unutranju snagu, fleksibilnost, stabilnost i smisao za upravljanje. U snage koje pokreu inovativne klastere, obino se svrstava: kreiranje novih preduzea i tehnoloka diversifikacija, kreiranje mree izmeu uesnika unutar klastera i formiranje klastera. Inovativni klasteri kontinuirano nadograuju ve postojee veze izmeu svojih uesnika i, istovremeno, razvijaju nove veze sa eksternim okruenjem. Sposobnost preduzea da efikasno razvijaju i obezbeuju neophodne tehnologije u znaajnoj meri se poveala sa irenjem razliitih oblika saradnje sa univerzitetima ili nekim drugim istraivakim institucijama. Inovativni klasteri, zahvaljujui svojim specifinostima, ostvaruju koristi koje se ogledaju u: poboljanju mogunosti za stvaranje inovacija, unapreenju poslovnih formacija i poveanju produktivnosti. Dakle, klasteri jesu forma poslovnog udruivanja geografski koncentrisanih preduzea sa institucijama koje im pruaju podrku u odreenoj oblasti u kojoj se takmie, ali i sarauju.3. PREDNOSTI I NEDOSTACI UDRUIVANJA POSLOVNIH SUBJEKATA UKLASTEREBudui da svaki koncept, ideja, ima svoje dobre i loe strane, ni klasteri nisu izuzetak. Klasteri u dananjem poslovnom svetu omoguavaju preduzeima odreene olakice koje ne bi imali da rade kao posebni pravni subjekti. Nasuprot olakicama postoje iodreena ogranienja, posebno ukoliko se koncept klastera shvati kao lek protiv svih bolesti, odnosno kao reenje svih problema.Prednosti udruivanja poslovnih subjaketa u klastere su: poveanje proizvodnje i zapoljavanja, poveanje inovativnosti, jaanje strunosti i know-how-a, poboljanje kvaliteta i produktivnosti, poveanje izvoza, bolje korienje potencijala kroz kooperaciju, smanjenje trokova, poveanje fleksibilnosti, pristup novim tehnologijama, uspeno upravljanje promenama, bolji pristup svetskim financijskim tritima.Nedostaci udruivanja poslovnih subjaketa u klastere: pokuaji vlade da razvije klastere iako poslovni subjekti nisu zainteresovani, mala podudarnost struktura i poslovne kulture partnerskih preduzea, nedostatak pravnih odnosno financijskih mogunosti, nedostatak preduzetnikog duha, niski stepen poverenja unutar klastera, nedostak znanja partnera, nedovoljno ukljuivanje saradnika u mreu, nedostatak neformalne povezanosti, nejasna odnosno nerealistina oekivanja lanova koji ulaze u klaster.Mala i srednja preduzea tranzicionih privreda zbog malih proizvodnih kapaciteta i potencijala ponude ne mogu konkurisati udruenim i globalizovanim kompanijama u svetu, i ne mogu izai na svetske sajmove, niti velika trita poput EU, Rusije i Bliskog istoka. Praksa pokazuje da u izvoz mogu ii samo velika preduzea, finansijski jaka, koja mogu istraiti trite, primenjivati inovativni marketing i nove tehnologije. Za dostizanje ovog nivoa poslovnih performansi reenje se nalazi upravo u klasterima, koji omoguavaju preduzeima niz prednosti, a pre svega, jeftiniju promociju, istraivanje trita, zajednike nabavke, objedinjavanje ponude, saradnju sa fakultetima, institutima i u razvijenijim fazama klastera i razvoj zajednikog proizvoda ili/i usluge.Organizovanje malih i srednjih preduzea je svakako pitanje preduzetnike inicijative - preduzetnici moraju da sami nau interes za udruivanjem. Organi dravne uprave treba da stvore institucionalne okvire koji e omoguiti nesmetano udruivanje preduzetnika, ali pitanje organizovanja preduzetnika je ipak iskljuivo njihovo pitanje. Klaster moe postojati i moe funkcionisati bez formalno-pravne normiranosti, ali se najee insitucionalizira. Takav klaster ima svoj menadment na elu sa klaster menaderom. Zadaci klaster menadmenta trebali bi biti: promocija koncepta klastera, razvoj socijalnih odnosa izmeu lanica klastera promocija zajednikih projekata, unapreenje suradnje sa postojeim institucijama, unapreenje obrazovanja i razvoja kadrova.Klaster menader upravlja klasterom na nain koji je prihvatljiv svim lanicama klastera. On vodi brigu o pojedinanim, ali i o zajednikim interesima lanica klastera. Klaster menader nije u funkciji direktora. Od njega se oekuje neutralnost i nezavisnost u upravljanju klasterom. Upravo iz navednog razloga klaster menader ne bi trebao biti iz kruga ni jednog od subjekata koji ulaze u klaster. Preporuljivo je da klaster menader bude iz privatnog sektora, da je upoznat sa tehnologijama, uslugama i uslovima trita i da poseduje sve menaderske vetine. Od klaster menadera se oekuje da pokua da povee razliite usluge klastera u integralni sistem usluga klastera. Budui da klasteri mogu ukljuivati velik broj razliitih subjekata, od kljune je vanosti i razvoj uspenog sistema informisanja i povezivanja partnera u klasteru s klijentima klastera koji bi se trebao temeljiti na inovativnim IT reenjima. Inovativni sistemi informisanja takoe mogu da dorinose i olakaju razvoj novih proizvoda i procesa unutar klastera, pristup novim tritima i da omogue bolju efikasnosti klaster menadmenta.4. EVROPSKA ISKUSTVA U FORMIRANJU RAZVOJA KLASTERAKonkretni uinci vezani za formiranje klastera (naroito u oblasti industrije) u EU, za regije i drave, mogli bi se saeti kroz nekoliko prednosti:(1) znaajno je porasla industrijska proizvodnja;(2) zapoelo je pozitivno restrukturiranje industrije;(3) podstaknut je razvoj preduzetnitva i sektora MSP;(4) porasla je konkurentnost industrije i privrede u celini;(5) povean je izvoz; (6) omogueno je oivljavanje tradicionalno nerazvijenih regiona i (7) stvorene su mogunosti integracije sa drugim klasterima.Naveemo kao primere iskustva nekih evropskih drava u formiranju klastera panije, Slovenije i Italije.4.1. Proces razvoja klastera u paniji panija je razvijena, parlamentarna demokratija, podeljena na 17 autonomnih regiona. Karakterie je visok ivotni standard stanovnitva i ekonomija koja po veliini, merenoj visinom nominalnog BDP-a, zauzima deveto mesto u svetu.panija pripada onome to nekolicina istraivaa naziva mediteranskim ili junoevropskim stilom kapitalizma u Evropi (Rhodes, 1997). Jedna od odlika panskog kapitalizma ogleda se u geografskoj dualnosti poslovne strukture: (a) glavni grad, politiki centar i sedite velikih panskih i stranih preduzea i multinacionalnih kompanija, naroito u oblasti finansija i usluga i (b) severoistona periferija, sedite industrijskih aktivnosti koje su u velikoj meri organizovane u mree ili klastere MSP (Ahedo, 2007: 8). Sa procesom industrijalizacije u paniji, 60-ih i 70-ih godina 20. veka, lokalni preduzetnici i velike nacionalne i meunarodne kompanije (uglavnom iz SAD-a, Francuske i Nemake) poele su aktivnije da se angauju na formiranju i razvoju lokalnih klastera. U paniji se, u periodu od 1970. do 2000. godine, u kontekstu industrijskih klastera, odvijao proces institucionalizacije. Postojei industrijski klasteri uklopili su se u institucionalni okvir, uporedo sa razvojem novih institucija i novih politika industrijskog razvoja. Na taj nain, privlaili su panju kreatora ekonomske politike i obezbedili politiku podrku i stimulaciju. U paniji danas postoje sledei regionalni klasteri: u regionu Baskije u sektorima automobilske industrije, proizvodnje maina alatljika, elektronskih aparata, kunih ureaja, energetike i papirne celuloze; u regionu Katalonije u sektorima automobilske industrije, hemijske industrije, metalurgije i proizvoda od metala, tekstilne industrije i proizvodnje odee i predmeta od koe, inenjeringa, razliite mainske i mehanike opreme, transportne mainerije, grafike izdavatva, elektrine opreme i ureaja, prehrambene industrije, drvne industrije i proizvodnje nametaja; u regionu Valensije u automobilskoj industriji, proizvodnji cipela, nametaja, igraaka, tekstilnoj i hemijskoj industriji (Hernandez, Fontrodona, Pezzi, 2005: 17). Politika razvoja klastera u paniji moe se, sasvim sigurno, oceniti kao primarno determinisana inicijativama regionalnih vlasti.to se tie javnog sektora, njegov stepen angaovanosti na podsticanju formiranja i razvoja klastera varira u zavisnosti od konkretnog regiona. Zara i Massimo Dutti, kao najpoznatiji svetski brendovi odevnih predmeta, potiu iz Galicije, odnosno od preduzea u okviru galicijskog odevnog klastera. Na na podsticanju formiranja i razvoja klastera varira u zavisnosti od konkretnog regiona. Vei broj preduzea koja danas posluju u okviru Odevnog klastera osnivali su preduzetnici u malim galicijskim selima. Jeftina radna snaga, siromatvo i geografski poloaj u ovom regionu, doprineli su razvoju preduzetnikih aktivnosti jo u XVIII veku. Odevni klaster u Galiciji nastao je i razvijao se spontano, zahvaljujui privatnom sektoru, odnosno preduzeima koja su umela da prepoznaju neophodnost saradnje i povezivanja. U periodu od 1997. do 2007. godine obim izvoza Odevnog klastera poveavao se po godinjoj stopi od 24%. Podaci pokazuju da je 1997. godine, prema ueu u ukupnom panskom izvozu odevnih predmeta, Galicija zauzimala drugo mesto (sa ueem od 20%), dok je na prvom mestu bila Katalonija (47%). Samo deceniju kasnije, poveanjem uea u ukupnom izvozu na 48%, region Galicije poprima status najveeg izvoznika odee u paniji. (Bozdemir, Oliva, Jerez, Tamayo, 2009: 15). Razvoj Odevnog klastera omoguio je ublaavanje zavisnosti regiona od izvoza prehrambenih proizvoda i proizvodne opreme, kao i od intenzivno rastueg klastera u oblasti automobilske industrije.4.2. Proces razvoja klastera u SlovenijiProces razvoja klastera u Sloveniji zasniva se na prepoznatljivom modelu dinaminih koncentrinih krugova, pristupu odozdo-nagore i principima uenja na bazi iskustva. Ovo je takav model u kojem se oko velikih, takozvanih bazinih, preduzea osnivaju mree manjih krugova MSP, koja zatim formiraju potklastere bazirane na specijalizaciji i geografskoj koncentraciji. Pristup odozdo-nagore omoguava vrlo efikasno prilagoavanje institucionalnih mera stvarnim potrebama klastera, i to u razliitim fazama razvoja. Pored formalnih, slovenaku realnost karakterie i odreeni broj manjih, najee neformalnih klastera. Formiranje neformalnih klastera se odvija spontano i kao posledica nekih prolih ili tekuih inicijativa, i/ili delovanja katalizatora koji tee da grupiu inae nezavisna preduzea i institucije (Borras, Tsagdis, 2008: 147). Prema nekim podacima, danas u Sloveniji uspeno funkcionie 14 klastera, koji zajedno povezuju 117 preduzea (35.773 zaposlenih) i 36 istraivako-razvojnih institucija.Od njih se, kao najznaajniji, izdvajaju: Automobilski, Klaster drvno-preraivake industrije, Klaster proizvoaa alata i Klaster proizvoaa proizvoda visoke tehnologije. Automobilski klaster je 2000. godine dobio podrku Vlade za formiranje jednog od prvih formalnih klastera u zemlji. Ovaj klaster ima za cilj da svojim lanovima pomogne u razvoju kompleksnijih proizvoda i proizvoda sa veom dodatom vrednou. Pored ovog cilja postie se i drugi, a to je poveanje konkurentnosti slovenake ekonomije. Ono to se danas smatra Slovenakim automobilskim klasterom vezuje se za prve automehaniarske radionice s kraja XIX veka (od kojih su neke bile i prvi proizvoai auto-delova u Sloveniji i tadanjoj Jugoslaviji) i za nekoliko industrijskih grana (elektronika, metalna industrija, industrija mainskih alata, optika industrija, industrija plastike, mehaniki inenjering). Na intenzivan razvoj automobilske industrije u Sloveniji najvei uticaj imale su visoke carine na uvoz automobilskih delova, deficit strane valute u nacionalnim rezervama kao i razni izvozni podsticaji. Skoro80% slovenake proizvodnje automobilskih delova plasira se na tritu EU, i to najvie u Nemakoj, Austriji i Francuskoj. Zahvaljujui Revozu, koji je 2004. godine postao podrunica Renaulta, Slovenija je postala peti najvei trgovinski partner Francuske. Pored mnogobrojnih pozitivnih karakteristika, vezanih za Slovenaki automobilski klaster, njega karakteriu i izvesni problemi u pogledu trokova i ograniene mobilnosti radne snage, a najizraeniji su nedostaci u oblasti kvaliteta strunjaka. Veliki broj preduzea unutar klastera nastoji da sam rei pomenute probleme. Iz tog razloga, potrebno je organizovati programe obuke, programe stipendiranja i uloiti napor da se usklade nastavni planovi i programi u slovenakim kolama sa specifinim potrebama i zahtevima klastera.4.3. Proces razvoja klastera u Italiji Italijanski klasteri su se uglavnom razvijali spontano, i to najee u radnointenzivnim industrijama i u okviru porodinih preduzea. Ono to, svakako, treba istai je da Italiju karakterie visoka koncentracija malih i srednjih preduzea, kao i najdue iskustvo u ravoju klastera na svetu. Posebno je interesantan filmski klaster koji je bio lociran u neposrednoj blizini Cinecitta studija u Rimu, osnovan jo 1937. godine. Pojava televizije sasvim sigurno dovela do proizvodne diversifikacije a, istovremeno, i do krize u onom delu klastera koji se bavio filmskom produkcijom. U pogledu razvoja digitalnih tehnologija, Rimski filmski klaster zaostaje u odnosu na klaster iz Milana, a sve vie i u odnosu na klastere iz Napulja i Torina. Milano je bio najvie posveen razvoju digitalnog klastera i imao je veliku podrku univerzitetskih programa. Regionalni Zakon i Lazio regionalni savet formalno su potvrdili postojanje Rimskog filmskog klastera tek 2002. godine i proglasili ga kao podruje izvrsnog razvoja. Italijanske filmske klastere karakterie visok stepen zavisnosti od institucionalne podrke vlade koja je serijom nacionalnih zakona i obiljem podravajuih institucija stvorila viestruke koristi za ovaj klaster. Budunost, kao i dalji razvoj Rimskog filmskog klastera, zavisie od uspeha u prevazilaenju nekih od problema, kao to su: nedostatak edukacija i privatnih investicija, visoki trokovi radne snage, odnos izmeu preduzea i distributera, barijere za ulazak novih preduzea, i dr. Razvoj inicijativa za unapreenje kooperacije izmeu preduzea, univerziteta i drugih institucija u klasteru trebalo bi da doprinese ostvarenju veeg stepena njihove saradnje.5.POSLOVNI KLASTERI U SRBIJI U Srbiji danas zvanino postoji preko 20 klastera i najvei broj istih nalazi se u drugoj fazi razvoja, dok se za nekoliko klaster inicijativa moe rei da su u nultoj fazi razvoja. Najvie klastera identifikovano je u oblasti turizma, kao i u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Kao najuspeniji klasteri u privredi Srbije izdvajaju se:Automobilski klaster SrbijaBroj preduzea.u klasteru 22

Broj nauno-istraiovaki i potpornih institucija 5

Broj zaposlenih 8100

Ukupan promet preduzea u klasteru140.000.000,00eur (2007)

Automobilski klaster Srbija - AC Serbia je mrea kompanija i organizacija koje posluju u automobilskom sektoru i deluju kao dobavljai automobilskih delova i opreme ili obezbeuju usluge u ovom sektoru.Rad Automobilskog klastera Srbije podran je od strane Vlade Republike Srbije, GIZ (Nemaka organizacija za tehniku saradnju), UNIDO (Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj), USAID (Amerika agencija za meunarodni razvoj), SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza) i NARR (Nacionalna agencija za regionalni razvoj).AC Serbia ima 45 lanica od kojih su 42 kompanije i tri nauno-istraivake i obrazovne institucije.Misija - AC Serbia je povezivanje i umreavanje privrede, naunih, razvojnih i javnih institucija radi lakeg ostvarenja sinergije, pokretanja zajednikih razvojnih projekata, dostizanja zahtevanog nivoa kvaliteta i stvaranja prepoznatljivog Brenda koji e doprineti jaanju konkurentnosti lanica na meunarodnom planu.Vizija - AC Serbia kao centar umreenih proizvoaa autodelova i opreme koji postaju deo meunarodnih dobavljakih lanaca jeste primarna vizija klastera.Ciljevi - Najznaajniji ciljevi mree su poveanje konkurentnosti lanica, ostvarenje dugorone profitne pozicije unutar lanaca dodate vrednosti kod meunarodnih proizvodjaa automobila i indirektno unapreenje ekonomske pozicije celog sektora.Srpski softverski klaster Broj preduza u klasteru: 22, Br.zaposlenih:8100

Srpski softverski klaster je polsovno udruenjeza podrku razvoja konkurentnosti proizvoaa softvera. Osnovan je 2006.godine uz podrku Vlade Republike Srbije (Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva za telekomunikacije i informatiko drutvo) i meunarodnih organizacija: GTZ,USAID i SIPPO.Cilj klastera je pruanje podrke srpskom softverskom sektoru za postizanje uspeha na meunarodnom tritu, praenjem trita, identifikacijom novih poslovnih prilika i definisanjem strategije i aktivnosti lanica klastera. Na taj nain deluje kao katalizator za selekciju i izbor glavnih oblasti u kojima na meunarodnom tritu mogu da se primene inovativna reenja i poslovna ekspertiza. Klaster Bipom Balkansko-crnomorska Industrija Poljoprivrednih MainaBroj preduzea u klasteru: 15Broj nauno-istraivakih i potpornih institucija: 5Broj zaposlenih: 701

Klaster BIPOM je udruenje za unapreenje konkurentnosti proizvoaa malih poljoprivrednih maina i opreme. Osnovano je u maju 2005.godine.Cilj klastera je stvarenje mree proizvoaa izabranog asortimana poljoprivrednih maina, zasnovano prvenstveno na italijanskoj tehnologiji, koja konkurentno servisira lokalne kupce u Balkansko-crnomorskom region.Pravci delovanja klastera: Uspostavljena je saradnja sa Udruenjem proizvoaa poljoprivrednih maina SOJUZAGROMA iz Moskve, komercijalno-proizvodnim sistemom OMIR iz Mitia kod Moskve i proizvodnim preduzeem OAOZAREM iz Majkopa. Uspostavljena je saradnja sa udruenjem konstruktora poljoprivrednih maina UNAKOMA iz Rima-Italija. Zapoeta je saradnja sa tek osnovanim klasterom proizvoaa poljoprivrednih maina BIOKOP-M iz Bitolja-Makedonija Primenjen je softverski alat za inenjersko projektovanje CATIA koja slui pripremi domaeg patenta voarsko-vinogradarske roto-freze za industrijsku proizvodnju. Pored njih, u klastere takozvane II (vie) faze razvoja ubrajaju se i: Klaster proizvoaa cvea umadijski cvet

umadijski cvet klaster proizvoaa cvea je udruenje koje okuplja proizvoae cvea i pratee grane privrede. Osnovan je u decembru 2006.godine. Cilj klastera je da prui podrku razvoju sektora cvearstva u region umadije i Pomoravlja. Takoe pomae u distribuciji proizvoda, nabavci repromaterijala i edukaciji lanova klastera.Pravci delovanja klastera: Razvoj kancelarije klastera Zajednika distribucija proizvoda lanova klastera Podizanje strunih kapaciteta kroz edukaciju lanova o novim tehnologijama uzgajanja cvea i vrstama cvea Teritorijalno irenje klastera Internacionalizacija i uspostavljanje kontakata sa meunarodnim partnerimaBroj preduzea u klasteru68

Broj nauno istraivakih i potpornih institucija3

Broj zaposlenih340

Ukupan promet preduzea u klasteru350.000,00 eur

Graevinski klaster Duner iz NiaBroj preduzea u klasteru: 53Broj nauno-istraivaki i potpornih institucija: 6Broj zaposlenih: 1226

Graevinski klaster DUNER je udruenje graana, osnovano 2007.godine u Niu, kao neprofitna organizacija. Klaster okuplja investiture, izvoae i proizvoae graevinskih radova, projektne biroe, proizvoae graevinskog materijala i opreme, etiri fakulteta i potporne institucije. Klaster posluje na teritoriji nikog regiona sa tendencijom prodora na trite vajcarske, Kazahstana, Italije i Nemake.Fond Kraljevski odmor turistiki klaster optine Kraljevo sa okolinomBroj preduzea u klasteru: 11Broj nauno-istraivakih i potpornihinstitucija: 3Broj zaposlenih: 1000

Turistiki klaster optine Kraljevo sa okolinom Kraljevski odmor je udruenje preduzea koja se bave pospeivanjem razvoja regionalnog turizma. Osnovan je 2008.godine. Cilj je da se iskoriste konkurentske prednosti regiona i ponudi kvalitetan turistiki proizvod koji e doprinetirazvoju turizma kroz vei broj posetilaca i otvaranje novih radnih mesta u turizmu.Pravci delovanja klastera: Promocija klastera na sajmovima, konferencijama i strunim skupovima u zemlji i inostranstvu Priprema edukativnih programa za lanice klastera Uraen je Internet sajt klastera i izgraeno je idejno grafiko reenje klastera Pokrivanje svih znaajnih turistikih znamenitosti sa signalizacijom Prikupljanje lanica klastera na rezervacione sisteme na InternetuKlaster medicinskog turizmaBroj preduzea u klastru: 19Broj nauno-istraivakih i potpornihinstitucija: 4Klaster Medicinskog turizma planira da okupi sve zainteresovane dravne i private subjekte iz brane medicinskih i turistikih usluga banje, bolnice, klinike, institute, ordinacije,hotele, turistike agencije, restorane i ostale uesnike ije su usluge prilagoene stranim gostima.Cilj klastera je da marketinki pozicionira Republiku Srbiju kao destinaciju medicinskog turizma i ponudi svoje visoko profesionalne usluge svima onima koji aktivno trae informacije o medicinskom tretmanu u inostranstvu.Pravci delovanja klastera: Unapreenje i razvoj ponude medicinskog turizma u Srbiji. Usklaivanje sa EU standardima u izgradnji institucija u oblasti medicinskog turizma i analiza i planiranje razvoja medicinskog turizma Srbije. Izrada broure, vodia i on-line podataka sa ponudom medicinskog turizma na teritoriji Republike Srbije Organizovanje konferencije medicinskog turizma.Agencija za drvo klaster drvopreraivaaBroj preduzea u klasteru: 107Broj nauno-istraivakih i potpornihinstitucija: 6Broj zaposlenih: 5000

Agencija za drvo klaster drvopreraivaa Srbije osnovan je 2005.godine. Okuplja proizvodna, trgovinska i usluna preduzea u oblasti prerade drveta, umarski, Arhitektonski, Graevinski i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za ispitivanje materijala, Zajednicu srednjih drvo-preraivakih kola Srbije itd.Cilj je poveanje konkurentnosti i izvoza drvne industrije i industrije nametaja u Srbiji.Pravci delovanja klastera: Promocija klastera na meunarodnim sajmovima, konferencijama, strunim skupovima i radionicama u zemlji i inostranstvu Realizacija projektaInovativno drvno-industrijsko preduzee u tri preduzea iz klastera i sprovedena tri Konkursa za dizajn nametaja za studente i ake. Kreiran informacioni sistem Klaster-DP Formirana mrea drvno-industrijskih klastera Srednje i Jugoistone Evrope; Agencija za drvo trenutno presedava mreom Broj preduzea u ovom klasteru su 107, broj zaposlenih 5000, broj nauno-istraivakih i potpornih institucija 6.Tu su jo i: - Netwood klaster proizvoaa nametaja, - Klaster Galenit za sakupljanje i reciklau istroenih baterija i akumulatora, - Srpska filmska asocijacija SFA i IKT Mrea. U prvoj fazi razvoja su klasteri: Istar 21 udruenje za unapreenje saradnje i razvoj turizma u Podunavlju, FENIKS klaster srpske vazduhoplovne industrije, Memos udruenje za unapreenje konkurentnosti metalskih proizvoaa, Asocijacija tekstilaca Asstex, Agroindustrija, Klaster modne i odevne industrije Srbije FACTS, Klaster proizvoaa prehramenih proizvoda Srbije POLUKS, Fond Turistiki klaster mikroregije Subotica-Pali, Vojvoanski IKT klaster.Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije je ove klastere podralo u periodu od 2007. do 2011. godine preko Javnih poziva za podrku njihovom razvoju.Klasteri nulte faze, koji su se samoorganizovali i rade bez podrke Vlade su: Klaster tekstilaca LZOTEKS, Klaster za revitalizaciju starih zanata u Srbiji i Klaster Somborski salai.Jedan od najuspenijih u Srbiji jeste Automobilski klaster. On obuhvata 22 preduzea i5 naunih institucija, u kojima je zaposleno ukupno 8.100 ljudi. Preduzea su locirana u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Beeju i Surdulici. Ovaj klaster najvie panje posveuje unapreenju komunikacije i razmeni informacija izmeu lanova, iznalaenju mogunosti za obezbeenje finansijskih sredstava, edukaciji, aktivnostima marketinga, kao i razvoju saradnje i internacionalizaciji. Dolazak Fiata iz Italije u Kragujevac, odnosno ugovor o stratekom partnerstvu i zajednikom ulaganju u fabriku Zastava, koji je septembra 2008. godine potpisan izmeu Fiat grupe i Vlade RS, trebalo je da oznai kraj viedecenijskog propadanja nekada najveeg industrijskog kompleksa. Za vreme svog poslovanja od pet decenija, Zastava je ostvarila proizvodnju od 4 miliona i izvoz od 700.000 automobila u 74 zemlje, na pet kontinenata. Nova zajednika kompanija Fiat automobili Srbija je 67% u vlasnitvu Fiata, a 33% u vlasnitvu Republike Srbije. Decembra 2009. godine potpisan je aneks ugovora o zajednikom ulaganju, kojim je Zastava i formalno postala deo sistema italijanskog proizvoaa automobila.Ovim aneksom je, pored Punta, predviena i proizvodnja dva potpuno nova modela, B i C klase, koji e prvenstveno biti namenjeni izvozu na trita SAD i EU. Veliki znaaj Fiatove investicije u fabriku Zastava ogleda se u pokretanju i obnavljanju srpske automobilske industrije, to bi trebalo da dovede do otvaranja vie hiljada novih radnih mesta, do poveanja prihoda automobilske industrije, ali i prihoda svih uesnika u lancu snabdevanja, do uspenijeg plasmana srpskih proizvoda na tritima SAD-a, Rusije, Evropske unije, Kine, kao i do poveanja izvoza i makroekonomske stabilnosti Srbije.Svakako da bi i neke druge grane industrije i druge delatnosti privrede Srbije trebalo da trae strateke partnere sa kojima bi se domaa preduzea povezivala, jer bi to imalo sinergijski i multiplikativni efekat na privredu u celini. Tako, na primer, znaajanotencijalni partner u proizvodnji nametaja u Srbiji, jeste Ikea. Ikea je danas sinonim za moderne i cenovno pristupane predmete za opremanje doma, kao i najvei lanac za maloprodaju nametaja u svetu, sa 123.000 kooperanata u 25 zemalja i sa 21,5 biliona evra godinjeg prihoda od prodaje. Najvei broj kooperanata u Ikea sistemu je u funkciji maloprodaje finalnih proizvoda. Da bi mogla da prodaje svoje proizvode po niskim cenama, vei deo njene proizvodnje odvija se u Kini (20%), Poljskoj (12%), vedskoj(8%), Nemakoj i Italiji (13%) i ostatak od 47% u proizvodnim jedinicama irom sveta. Kompanija je od osnivanja pa do danas fokusirana na iznalaenje i unapreenje metoda koji su istovremeno inovativni i efektivni, a sve u cilju proizvodnje kvalitetnog i cenovno prihvatljivog nametaja.Ukoliko Ikea odlui da u Srbiji proizvodi, a ne samo da prodaje, realno je oekivati otvaranje novih proizvodnih radnih mesta, smanjenje deficita platnog bilansa, kao i poveanje izvoza. Uspostavljenjem partnerstva sa Simpom, kao i preuzimanjem uloge generatora srpskog klastera nametaja, Ikea bi svakako inicirala vertikalnu integraciju, poveanje obima poslovnih aktivnosti, profita, izvoza i konkurentnosti domaih proizvoaa i dobavljaa u lancu snabdevanja. U proizvodnji, kompanija Simpo koristi savremenu opremu i vrhunsku tehnologiju prilagoenu tehnolokim i ekolokim kriterijumima EU. Osnovni principi poslovanja domae kompanije, u pogledu drutvene odgovornosti i kvaliteta, u potpunosti se podudaraju sa onima koje godinama razvija vedska kompanija Ikea. Naime, Ikea bi u Srbiji uspela da obezbedi ono po emu je svi ovih godina prepoznatljiva, kvalitetne, a po ceni pristupane proizvode i to zahvaljujui jeftinoj radnoj snazi na naem tritu. Dolaskom kompanije Ikea na srpsko trite i vertikalnom integracijom dobavljaa u lancu snabdevanja, unapredile bi se njihove izvozne i poslovne performanse, stvorile bi se pretpostavke za modernizaciju opreme i tehnologije, kao i za veu iskorienost kapaciteta, rast produktivnosti i profitabilnosti.Meutim, dosadanja iskustva ukazuju na brojne prepreke u razvoju klastera u Srbiji, to se ispoljava kroz: nedostatak finansijskih sredstava (posebno SDI) i finansijskih institucija koje prate razvoj malog biznisa, nedostatak strunih kadrova i privatnih preduzetnika koji raspolau potrebim iskustvom i poslovnom kulturom (posebno u smislu spremnosti za rizik, sklonosti za timski rad, saradnju i udruivanje), nepoverenje i nespremnost za saradnju meu preduzeima i sa istraivako-razvojnim institucijama, nerazvijenu zajedniku klastersku infrastrukturu (npr. dizajn centri, laboratorije, trening centri itd.) i finansijsku samoodrivost klastera. Osnivanje odgovarajuih istraivakih centara, agencija za promociju izvoza, institucija za ocenu kvaliteta i sl., kao i jaanje poslovnih asocijacija, promocija novih marki i lokacija, znaajno mogu doprineti jaanju konkurentnosti preduzea povezanih u klastere.Imajui u vidu da su kvalitet i koliina znanja koji cirkuliu i prenose sa izmeu preduzea u klasteru u velikoj meri uslovljeni veliinom klastera, stepenom njegove specijalizacije, i stepenom prilagoenosti i fokusiranosti datog regiona na proizvodnju u relevantnim industrijama u okviru klastera, moe se zakljuiti da su srpski klasteri jo veoma daleko od dostizanja kritine mase neophodne za ostvarivanje pozitivnih efekata i veza.Prioritet drave u godinama koje dolaze bie nastavak zalaganja na kreiranju i sprovoenju politika unapreenja poslovnog ambijenta, institucionalne infrastrukture i razvoja MSP i preduzetnitva. Stvaranje snanog, konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora MSP je preduslov ubrzanog razvoja privrede i aktivnijeg ukljuivanja nae zemlje u meunarodne ekonomske tokove. Kreiranjem okruenja stimulativnog za razvoj MSP, i doslednom primenom principa Evropske povelje o MSP, omoguie se ira primena i razvoj koncepta klastera. Najveakoncentracija klastera u Srbiji (Slika 2.) je u pet gradova: Beogradu, Niu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu, dok je u ostalim mestima znatno manja. Po regionima, najvie klastera je registrovano u Beogradu, ukupno 28 i Vojvodini, 27 klastera. Broj registrovanih klastera sa seditem u umadiji i Zapadnoj Srbiji i u Junoj i Istonoj Srbiji iznosi po 15 klastera u svakom od ova dva regiona (od 15 klastera u Junoj i Istonoj Srbiji, 13 se nalazi u Niu), dok itavi upravni okruzi nemaju ni jedan registrovani klaster, to samo po sebi ukazuje na potrebu vee podrke razvoju klastera u cilju ravnomerne regionalne razvijenosti i zaustavljanja nepovoljnih migracionih kretanja stanovnitva ka razvijenijim regionima.Kreatori ekonomske politike nalaze se pred izazovom formulisanja politika i programa kojima e se brzo i efi kasno otkloniti sve barijere na putu razvoja srpskih klastera, pri emu se prvenstveno misli na unapreenja u sledeim kljunim oblastima:umreavanje, znanje, fi nansiranje i institucionalni okvir. Naravno da se mora voditi rauna o teritorijalnoj rasprostranjenosti formiranja MSP i adekvatnih klasterskih modela povezivanja.Slika 2. Mrea klastera Srbije

Izvor: Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Agencija za privredne register, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja,2011.ZAKLJUAKKlasteri su prepoznati kao kljuni instrument u pretvaranju EU u najkonkurentniju, najdinaminiju, na znanju zasnovanu ekonomiju na svetu. Osvrtom na iskustvo nekoliko evropskih drava na ovom podruju, sa sigurnou se moe tvrditi da udruivanjem u klastere MSP ostvaruju viestruke koristi. U uslovima dinamine i stalno rastue konkurencije, sposobnost preduzea za povezivanje i efikasnu koordinaciju sa drugim preduzeima u lancu snabdevanja je od sutinske vanosti. Efektivnom razmenom znanja, objedinjavanjem inputa i udruivanjem ljudskih resursa, klasteri stimuliu razvoj navedene sposobnosti. Zahvaljujui geografskoj blizini i uspostavljenim odnosima saradnje, MSP u analiziranim klasterima lake razmenjuju znanja i vetine i zadovoljavaju tranju za neophodnim inputima. Trite radne snage koje se formira u okviru klastera, omoguava im pristup potrebnim strunjacima sa mnogo manje potekoa. Proizvodnom specijalizacijom i vertikalnom integracijom u lancima snabdevanja. MSP u odabranim klasterima su preuzela ulogu subproizvoaa i kooperanata velikih preduzea, to je imalo za posledicu poveanje stepena iskorienosti njihovih kapaciteta, rast produktivnosti i konkurentnosti, unapreenje poslovnih i izvoznih performansi, kreiranje novih radnih mesta, veu difuziju inovacija i razvoj tehnologije. Sve navedeno, kao i injenica da su u posmatranim evropskim zemljama najdinaminiji i ekonomski najuspeniji sektori oni u kojima postoje uspeni klasteri, govori u prilog postavljenoj hipotezi, prema kojoj klasteri u velikoj meri doprinose kreiranju ambijenta pogodnog za razvoj produktivnosti, inovativnosti i konkurentnosti sektora MSP.Formiranje klastera bi moglo da ima kljunu ulogu u ostvarivanju potencijalnih ekonomskih efekata investicija stranih kompanija u Srbiju. Suoavanje sa konkurencijom u vidu monih MNK moglo bi biti pogubno za izolovana domaa MSP. Udruivanjem, proizvodnom specijalizacijom i vertikalnom integracijom, stvorili bi se uslovi za ukljuivanje srpskih MSP u lance snabdevanja MNK. Ulaskom u sisteme multinacionalnih giganata, poveao bi se stepen iskorienosti kapaciteta domaih preduzea, kao i njihova produktivnost, konkurentnost, poslovne i izvozne performanse. Saradnja i kooperacija unutar klastera omoguila bi razmenu znanja, vetina i informacija, obezbeivanje sredstava za modernizaciju opreme i tehnoloki razvoj, zajedniko prevazilaenje potekoa u uvoenju sistema za upravljanje kvalitetom i primeni ISO standarda, veu iskorienost kapaciteta svih uesnika u lancu snabdevanja, smanjenje trokova i rast produktivnosti, usled ega bi srpski proizvoai i dobavljai mogli da odgovore zahtevima stranih kompanija, i ukljuese u njihove globalne mree, ime je potvrena hipoteza o doprinosu klastera unapreenju izvoznih performansi i mogunostima ukljuivanja MSP u lance snabdevanja velikih MNK. Iskustvo nas ui da treba preuzimati uspena reenja rarvijenijih ekonomija. Sigurno treba voditi rauna i o ravnomernom razvoju svih regiona Republike Srbije uzimajui u obzir specifi nosti svakog pojedinanog regiona. U predhodnim periodima taj aspekt regionalnog razvoja je bio dosta zanemarivan.L I T E R A T U R A1. Porter.M.E. The Competitive Advantage of NationsThe Free Press, New York, (1990)2. Porter.M.E. O konkurenciji, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, (2008)3. Ili.M. Industrijski menament, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu,(2003)4. Paraui.V. Kreiranje nove konkurentske strategije privrede Srbije, Ekonomske teme, br.3,(2006)5. Bokovi.G. ,Jovanovi.A.Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije Ekonomske teme, br.1.(2009).6. uraevi.S. Odnos destinacije u klastera, u: Popesku.J., redaktor, Menadment turistike destinacuje Univerzitet Singidunum,FTHM,Beograd,(2008) 7. Porter M.E.Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, novembar-decembar, (1998). 8. http://www.nordfors.com/david_cv/tciconference_2003.pdf 9. http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/027weodata/index.aspx 10. http://www.ikea/Facts_and_figures/index.html 11. Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Agencija za privredne register, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, (2011).Izbor vrednovanje i edukacija klaster menaera

Konstituisanje strukturisanje klastera

Novi poslovi

Zajedniki projekti

Izvoenje merenje analiza i poboljanje

Pravni oblici klastera

Analitika mapa klastera

Izgradnja poverenja

Sufininans. i podelarizika

Strategijski plan klaster inicijative

Porter.M.E.The Competitive Advantage of NationsThe Free Press, New York, 1990,str.8.

Porter.M.E.O konkurenciji, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju,Beograd,2008.str.201.

Ili.M.Industrijski menament, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2003.str.237.

Paraui.V.Kreiranje nove konkurentske strategije privrede Srbije,Ekonomske teme, br.3,2006,str.104.

Bokovi.G.,Jovanovi.A.Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrijeEkonomske teme, br.1.2009.str.114.

Bokovi. G.,Jovanovi.A.Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije,Ekonomske teme, br.1,2009.str.115-116.

Bokovi. G.,Jovanovi.A.Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije,Ekonomske teme, br.1,2009.str.117.

Konferencija Evropskog udruenja za klasterePRO INNO EUROPE European Presidency Conference on Innovation and Clusters,Stokholm,22-23 januar 2008.

Popesku.J.Menament turistike destinacije,Univerzitet Singidunum, Beograd,2011.str.130.

Porter M.E.Clusters and the New Economics of Competition,Harvard Business Review,novembar-decembar, 1998.str,81.

HYPERLINK "http://www.nordfors.com/david_cv/tciconference_2003.pdf" http://www.nordfors.com/david_cv/tciconference_2003.pdf preuzeto 12.02.2015.

HYPERLINK "http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/027weodata/index.aspx" http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/027weodata/index.aspx preuzeto 12.02.2015.

HYPERLINK "http://www.ikea/Facts_and_figures/index.html" http://www.ikea/Facts_and_figures/index.html preuzeto 14.02.2015.

SHAPE \* MERGEFORMAT

Seminarski rad24