KINA SU LIN

Zeleo bih da dam jedan IkraCi uvod u razvoj obrazovanja i udeo refonme obrazovanja u mo- dennizaciji naSe zemlje. BuduCi da sam lieno ukljuEen u olbrazovni rad i naglasak u mom

izlaganju biCe na dbrazovanje.

Svima je poznato da je Kina socijalistiEka zem- lja u razvoju. Tokom duge istorije ona je kao feudalno druStvo postojala i viSe od 2 000 godi- na, a kasnije su je u viSe navrata osvajale strane irnperije. U staroj Kiai ekonomija je bila neraavijena, a kultura i obrazovanje bili su zaowtali. ViSe od 80% stanomiStva lbilo je nepis- meno; obuhvakenost dece &kolovanjem imosila je jedva oko 20°/0. Postojao je vrlo mali h o j Skola, a ni one nisu bile ravnmerno raaporebene. U granienim ablastima, kao i u oblastima nase- ljenim manjinskim nacionalnostima i obrazova- nje i kultura bili su veoma zaostali. Mnoge manjimke nacionalolosti ua&te nisu imale gko- le, a n&e E a k ni vlastiti pisani jezik. Belezi su se pravili zarezivanjem drveta ili vezivaqiem

Evorova.

Po omivanju nove kine doSlo je do znaeajnog razvoja kulture i Skolstva. Predstojao im je dug put. Od 1949. do 1966. razvijali su se doslta brzo i dostigli znarajan napredak. Ali, tokom deset godina ,~kulturne revolucije" abrazovanje i kul- tura pretweli su velika razaranja, tako da je jaz izmedu ,kineskog i metskcvg naurnog i obra- zovnog aivoa jog uvdan. T a k a posleddih godina nastala je nova situacija u kulturi i abra- zovanju p d t o su naSa Partija i vlada preduzele niz odldnih nnera. Do 1979. godine abuhvakenost dece Skolovanjem dostigla je 93Ol0, a k o j dece - urenika osnovne Skole dostigao je 146 629 000, Sto je 56 ~puta viSe nego 1949. godiae; broj srednjoSkolaca dostigao je 59 060 000; broj po- laznika tehnirkih srednjih Skola popeo se do 1200 000, Sto je 3,8 puta viSe nego u 1949. godini. Broj institucija za v3Se abrazovanje rastao je do gotovo 700 - osam lputa vPSe nego 1949. godine - do sada najveCi nivo u kineskoj istoriji. Obrazovanje odraslih na razliritim nivoima bilo

je nezamislivo u staroj Kini.

VeCina radnilka i seljaka u naSoj zemlji izvuEena je iz napismenosti, a us.postavljen je i sistem

vefernjih Slkola srednjeg i viSeg stupnja obrazo- vanja. Bmj odraslih polami'ka raznih vrsta &o- la za odrasle dostigao je 850 000. Vice od pede- set malnjinskih nacionalnosti u naSoj zemlji dobilo je svoje osnovne Skole, pa i svoje studente. Daka manjinskirh nacionalnosti, kqii se Skoluju Sirom zemlje, ima oko 10 000 000, a od toga je gotovo 40000 studenata, Sto po tempu razvoja prevazilazi nacionalni ~prosek. ;Pored&i novu Kinu sa s t a r m i po uspehu i po b o l n m neuspe- hu, nalazimo da je neaphodno pridriavati se nekih losnovnih smmnica ako ielimo da razvoj obrazovanja potpamaie socijalistieku izgradnja:

(1) Politieka i ekmomska nezavisnost i uypostav- ljaaje socijalisti6kog sistema neolphodni su pred- uslovi za razvoj nacionalnog obrazovanja i kul- ture, i bez toga se ne mogu zamisliti razvoj obrazovanja i 'kulture raznih nacionalnosti u naSoj zemlji, i abogabivanje h l t u r n i h i n a u h i h

standarda cele nacije.

(2) OdgovarajuCi znaEaj mora se priidati ulozi i funkciji mauke i kultwe a razvoju nacionalne ekonomije. Nivo razvijenosti zemlje u veliko j meri zavisi od toga u kojaj se meri neguje in- telekt. Obrazovanje je veliki pokretaE razvoja ljndskih intelektualnih potencijala. On zavisi od razvoja privrede, ali u isto vreme igra znaEaj- nu ulogu u daljem podsticanju privrednog raz- voja. Kao put usavrSavanja znanja i tehniekih veStina proizvodnih rednika, obrazovanje je vrsta proizvadne snage neaphodne za razvqj drubtva.

(3) Moraju se lulagati nqpori kalko bi s e obra- zovanje razvijalo mako kako je planirano, kako bi rnaglo (da zadovolji potrebe druStvene politike, privrede, rkulture, nauke i tehnologije. PogreSfno je smatrati abrazovanje pukom rnerom blago-

stanja, ili mu dati status trivijalnog.

(4) Moraju se sprovoditi aaEela integracije je- dinstva i razlifitosti, popularnag i izuzdnog, centralnog planiranja i upravljanja sa regional- nih i o k r u i ~ i h nivoa. U n&oj zernlji poli~tika i ciljevi abrazovanja su nacionalno jedinstveni, ali su olblici upravljanja Bkolama raxlieiti, $aka bi u ~pobpunosti podsta~kli inicijativu u svakoj drug-

tvenoj pari.

(5) Mora se abezbediti veliki broj nastavnika, St0 Dadrazumeva i vodenie i s ~ r a v n e ~o l i t ike pr&a intelektualcima. ~as t avnk iana se mora ~ r i d a t i odgovaraiuCi znaEai i iskazivati ~oStova- h e njihovom rpieanenitorn-i muikoitxipnok radu; mora im se gaboljSati druStveni poloiaj kako bi njihova inicijativa doSla do pobpunog izrazaja. To je osnovni zalog da obrazovanje u naSoj zem-

lji bude kako valja.

NaSa se zemlja sada nalazi cpred velikim zadaci- ma madernizacije industrije, poljo,privrede, na-

rodne odbrane, nauke i tehnologije - i to je zadatak koji valja obaviti do $raja ovog sto- lefa. A da bi se ove Eetiri madernizacije ostva- rile, k l s a je unodernizacija nauke i tehnologi- je, a asnovu predstavlja obrazovanje. Prema to- me, u naSoj zemlji je preduzet niz mera ka.ko bi se podstakao razvoj obrazovanja. Te se mere

uglavnmn odnose na sledeke:

(1) NaEelno menjanje i poboljlganje sistema. Zbog velikih potresa do kojib je dolazilo .poslednjih godina ciljevi i funkcija obrazovanja ozbiljno su doredeni u pitanje. Stvoren je nesklad izmedu obrazovanja i ekonomije, kao i nesklad unutar samog obrazovanja. Tako je i osnovni zadatak u narednim godinama da se oporavimo od tih potresa i da p~stavimo dobre osnove obrazova- njil u buduenosti. OEekuje se da fe sredinom osamdesetih doei do znaEajnih razvojnih promena

u obrazovanju.

(2) U postavljanju ciljeva abrazovanja krenuti od postojekih uslova, biti svestan nesklada, utvnditi prioritete, i ibdeti nad odnosom izmedu Sirenja i poboljganja dbrazovanja. NaSa zemlja sa stanovniStvm od milijandu ljudi zaista je o g r m a . Razvijenolst pojedinih oblasti je raz- liEita zbog razlika u geografskim uslovima i zbog velikih razlika izmedu lbrojnih nacionalno- sti. Zbog toga se pri postavljanju ciljeva obra- zovanja ovi lokalni uslovi moraju uzeti u abzir. Sa razlieitim merilima treba pristvpati razvoj- nim ciljeviuna za velike i male gradove, za gra- dove i sela, za prioibalne ablasti i one u unutrai- njosti zemlje, za graniene regione, za ravnirarske i za planinske ipredele, za ekonomski razvijena i ekonomslki nerazvijena podruaa. Jednom reEi, nije magufe postaviti samo jedan standard ili zahtev. Uzmimo univenzalizovanje obrazovanja kao (primer: u nekim velikim gra,dovima osnov- no i sredn je obrazovanje je postal0 univerzalno, a u vekini sela sva deca nisu obuhvakena ni osnovnim Skolstvom. P r m a tome, razliritte ci- ljeve kemo postaviiti univerzalizaciji osnovnog gkolovanja u razliEitim obj&ivnim okolnosti,na. Sirenje osnovnog obrazovanja treba ostvariti u kratkom razdoblju u oniim oblastima gde su eko- nomski uslovi i obrazoirne osnove bolji, a u drugim uslovima tek za tr i ili net Bodina. a univerzalizovanje se moie odloiiti-u planinskim, pogranirnim i pastirskim oblastima lkoie su vrlo siromagne. ~ r i d r i a v a m o se naEela da driava postavlja ovnovne ,sltandade, a zahtevi koji se postavljaju kvalitetu nastave mogu se razlikovati.

Sta podrazumevamo pod ,,jaeanjem dobrih stra- na i obeabedivaniem kliufnih iedinica"? Mi koncenbriSemo ogr&i~ena"finansij"ska i materi- jalna sredstva i dajemo prioritet onim oblastima i Ckolama koje imaju bolje uslove, a izbegava-

- -- - -- - - - . . - KINA

-- -

mo 'podsticanje napredovanja u svim jedinicama u isto vreme, sa godjedmakim nagladtom na svemu. Razvoj obrazovanja u itim oblastiuna podstaCi 6e razvoj privrede i obrazovanja fita- ve zemlje. Posebnu painj u poklanjamo kljuCnim oblastima. Driava potpomaie i one ablasti u ko- jima postaje teSkoCe. kako bi se obrazovaoje i t w o razvijalo. Na t r d o j plenarnoj sednici Petog svenarodnog kongresa odlufeno je da go- Eev s ovom godinom driava obezbeduje poseb- ne fondove za pomob ekonomski nerazvijenim oblastima. Fondovi Ce se koristiti za granitna i udaljena padrufja, za oblasti naseljene manji- nama i za podrueja s ekmomskim problemima. Deo ovih fondova koristiCe se za obrazovanje.

Pored nastojanja da se prednosti lokalne admini- stracije koriste u najveboj mogufoj meri, postoji i pitanje ocPbira vrsta Skola koje Ce se poseho podsticati. Krajem pedesetih godina izvestan broj boljih Skola i koledia dobio je poseban &tatus i igrao je voddu ulogu u paboljbanju tvaliteta obrazovanja. Na ialost, te su Skole ungtene tokom kulturne revolucije. Posle hvatnja ,,Eetvo- roElane bande" te su 3kole ponovo vaspostavlje- ne, a pored njih i izvesnom broju drugih Skola razlifitog stepena dat ~ je taj k l j u h i status. One su glavna potpora obrazovnog sistema u Kini. Mi femo uloiiti sve aagore da obnoviuno k l j u h e nacionalne univerzitete, stapu po stqpu, Dupu po grupu. Njima driava daje prioritet i u pog- ledu materijahnih, i u gogledu finansijskih i kadrovukih izvora, mastojdi da dostigne svetski

nivo u lSto kraCem roku.

(3) Povedati udeo investicionih ulaganja u ob- razovanje. Dosta dug0 smo malo ulagali u obra- zovanje i mislim d a odnos investicija Y priv- rednu izgradnju i u oeazovanje nije odgovarajuk. Nepostoj alnje kvalifikovanog kadra i kul,tur,na zaastalost postali su ozbiljne .prepreke ostvariva- nju Eetiri modernizacije. Sada se veCa painja mora poklmiti obrazovanju. Izdaci za obrazo- vaaje r a sh . U poredenju sa 1979. godinom iz- daci za kulturu, obrazovajnje, zdravstvo i nauku porasli su u nacionalnom bu,dEetu za 1980. za 16,2 'bilima juana, a u poredenju sa 1980, ti be troSkovi u 1981. (porasti za 2,12 biliona juana. U sledefoj deceniji deku je se dalji porast ovih sredstava. Ista politika preporufena je i oblas- n h vlastima. Mi smo potrpuno svesni da i e u socijalistiEikm sistemu u naSoj zemlji bitno da partija i vlada, nacionalaa i lakalna, daju veliki znafaj razvoju obrazovanja. Vlasti moraju biti toga svesne i preduzima'ti odgovarajube p a k - t i h e mere. Brojni slueajevi se mogu navest! kao primer. Qb1,ast Jang Juan u proviacij~ Hobei je planiinsko podrufje, sa slabim ekonom- skim uslovima. Pre oslwbodenja Eitava oblast je imala samo 93 osnovne %ole sa 4000 ufenika,

- KINA

i nijednu srednju Skolu. U 139 planinskih sela ovog podrutja, Sto je Einilo treCinu uku.pnag broja sela, nije postojala aijectna Skola i stanov- nici su uglavnom bili nepismeni. Posle oslobode- nja vlasti s u pridale veliki znaeaj obrazovanju. U nastojamju da se oslone na vlastite snage, orijentisali su se na masovnost i ~azv i l i sisteon ,,ipola-rad pola-uEenje". Vi-SegodiSolda nastojanja dovela su do toga da veC Sezdesetih godina obrazovanje postane univerzalno. Sada svako selo na tam podrueju ima os,novnu Skolu, a obuhva- kenost dece Skolovanjem iznosi 99 posto, Sto je

do,bar pakazatelj i za Eitavu semlju.

(4) Obaviti reformu strukture obrazovanja. Tre- nutno, struktura srednjeg obrazovanja prolazi kroz reformu. T o k m politiEkih ,previranja u deceniji ,,kulturme revolwije" rami ablici sred- njeg stnuhog obrazovanja svedeni su na olpSte srednje obrazovanje. Sve srednje struEne Skole bile su zakvorene. Od sedam miliona gimnazi- jalaca, koliko je ,tadaSnja Kina proizvdila go- diSnje, samo je manjina mogla da se upiSe na univerzitete, a ostali su morali da se zaposle. Ali, poSto nisu imali nikakvo strueno obrazova- nje, morali su da produ kroz struenu o b k u od samog pdetka. To je dovelo do brojnih proble- ma. Odgovor na te probleme se sada traii u re- formi srednjeg obrazovanja. Ta reforma p d r a - zumeva uvodenje s t r u b e obuike u srednje &ole, pretvaranje nekih gimnazija u s t r d e Skole, os- n ivade raznih vrsta srednjih Ckola, medu njima i 'Skola za obuku nastavnog osoblja za srednje

struEne Skole.

Refopmi srednjeg obrazovanja pristupilo se u mlnogim provincijama i gradoviana Kine. Na pri- mer, u 50 srednjih Skola u 12 oblasti Beijing uvedeno je preko 110 eksperimentalnih odeljenja za o W u za 40 zanimanja. Postoji viie cd 10 odeljmja za obuku za poljapriwedna zanimamja u 11 Skola u sedam oblasti u preeradima Bei- jinga. U tirn odeljenjha sluSaju se s leddi pred- meti: t rgovha s inostranstvom, turizarn, kuli- narstvo, elektronska tehnologija, slikanje, grade- vinarstvo. Javnost pozdravlja ovu vrstu tehniE- kih Skola, Sto se vidi i po broju prijavljenih. Brojne su ovakve Skole i u drugim gradovima - u Sangaju, Nankingu, Cankingu, a ima ih i

u seoskim podruEjima.

ViSe obrazovanje u Kini, takode, treba da prode kroz strukturnu reformu. P ~ v o s e moraju uskla- diti umetniEko i prirodno-nauEno obrazovanje. Dugo se u m i viSe obrazovanje razvijalo tako 6to je na,glasak stavljan a a p r i m a e n e nauke kao Sto su: fizilka, gradevinarstvo, medicina i slitno, a druStvene nauke nisu dabijale odgova- rajuCu painju. Godine 1952, 22,5O/o svih stude- nata diplomiralo je sa jednim d predmeta

druStvenih naulka kao glavnim (ukljuEiv knji- ievnost, istorij y filozofiju, ekonomiju, pravo). Od tada, posle izvesnih uspona i padova, udeo ove grupe diplomaca beleii stalni pad, sve do 8.5O/0. Nama je sada potreban veliki broj strue- njaka za ove nastame predmete, jer ielimo da socijalistieka demakratija dode do punog izraza u Kini, ielimo da ojaEaano naS socijalistiEki grav- ni sistem, da ojaEamo upravljanje industrijskim, trgovinskim i javnim ustanovama, da paboljla- mo efikasnost ahinistracije. Predstoji nam da poveCamo broj studenata drugtvenih naujka i da

otvaramo nove fakultete ave vrste.

Reforma privrednog i finansijskog sisterma na- meCe potrebu reformom obrazovnog sistema. Reformom u ovim oblastima nastoji se da se oslabi prekomerna centralizovanost administra- tivne moCi. Iznova se odredqju odnasi izmedu driave, lokalnih vlasti i Skole, Eime Ce se ostva- riti veCa autonomija lokalnih vlasti i Skola, po- sebno Skola. Tom promenom Skole Ce, do izvesnog stepena, doibiti moC da wpravljaju vlastitim poslovima u smislu izbora mastavnog n~aterijala, predmeta i kurseva, upisa studenata, zapoSljavanje diplomiranih, upravljanja sredstvi- ma i opremm. Time Ce se padstaCi inicijative same Skole. PoSto uprava Skole dobije pravo na poslednju r d u gitanjima nastave i nauEnog rada, direktmi, predsednici, struEnjaci i nastav- no osablje bite u prilici da u pobpunosti ostvare svoiu ulogu, Sto Ce daprineti da se i obrazovanje

razvija svojim tokom.

(5) Ekonomko podovanje Skola potrebno je uEiniti Hto efikasnijtim. Sada postoje Lkole za redovne i vanredme ueenike (medu ovim drugim postoje dve vrste: one gde uEenici pola vreme- ha provode a a poslu, a pola uEe6i; druge su za m e koji uEe u svom slobodnom vremenu). Te Skole su pod upravom driave ili lokalne zajed- nice, industrijs1k& preduzeCa, vladinih institu- cija, i v e m a retko su autonomne. Godine 1979. osnovne Skole za odrasle irnale su 20,000.000 urenilka od kojih je preko 6,000.000 odlzilo na dalje Skolovanje, a 860.000 je steklo razlizito viSe olbrazovancje. Tokom na~ednih deset godina obrazovanje adraslih treba joS viSe da se raz- vije. S v a k m e ko se kvalifikuje na ispitu bite dodeljena odgovarajuCa diploma, bilo da je do- tiEna osoba svoje obrazovamje stekla putem te- levizije ili radija, p u t m dopisnih kurseva, u institucijama za viSe obrazovanje radnika, ili samostal~no. Bike izjednaeeni gri zapogljavanju sa onima kodi su diplome stekli redovnim Hko-

lovanjem.

Posebno bih ieleo da kaiem neSto o sistemu ,,obrazovanje-rad" koji je sprovoden pre ,,kul- turne revolucije". Taj sistem je u vellkoj meri podsticao Skole tipa ,,rad-uEenjeW, i imao pozi-

tivnu ulogu u razvoju obrazovanja u Kini. Za vreme , ,h l turne revolucije" te su Skole bile prisiljene da prestanu s radom. Sada se u mno- gim regionima takve Skole ponovo otvaraju. U nekim provincijama i gradovima formirane su posebne organizacije odgovonne za upravljanje takvim Bkolama za obrazovanje odraslih. Obra- zovanje na toj osnovi ima veliki mafaj za Kinu

koja je nedovoljno privredno razvijena.

(6) Razviti aktivnu medunarodnu razmenu i saradnju u oblasti obrazovanja. To je vrlo v a h a strana kineske medunarodne politike. U ob!asti obrazovanja, doprineli su razvoju novih naurnih i multilateralnu saradnju sa prijateljskim z m - ljama. Ubrzan na'predak savremene nauke i teh- nolagije, nova saznalnja u oblasti teorije i prakse, obrazovanja daprineli su ra~zvoju novih n a u h i h ablasti, interdisciplinarniih ,predmeta, novih me- todologija, koje opet imaju vnafajan uticaj na obrazovanje. Smatramo da je neophodno da b u d m o odgovarajuCe obaveSteni o tim novina- ma u svetu, da razvijamo prijateljsku saradnju, da ufhno i koristimo iskustva drugih zemalja, i da tako Ubrzamo razvoj obrazovanja u naSoj zemlji, kako bi ovo imalo bolji uEinak u ostva-

rivanju fetiri modernizacije.

U skladu sa tom politikom poslednjih nekoliko godina potpisali smo sporazume o saradjnji u oblasti obrazovanja sa brojnim prijateljskim

zemljama, i uspostavili razne cxblike razmene i saradnje sa visokoSkolskim ustanovama, pedagob- kim institutima kaji su do sada postigli znafajne rezultate. S a r d n j a izmedu kineskog odeljenja 23 obrazovanje, nauku i kulturu i UNESCO-a u stalnom je porastu. Do sada smo poslali vibe od 3.000 lica na studije u prijateljske zemlje, a izvestan broj stranih studenata (sada ih je oko 1300, uz oko 500 strurnjaka i naurnika iz raznih zemalja) studira na naSim fakultetima. Tome treba dodati i uzajamne posete obrazovnim i n a u h i m institucijarna, Eiji se broj ubrzano pove- Cava. Posebno bih istakao saradnju u oblasti obrazovanja izmedu Kine i 1brat9ke Jugoslavije koja napreduje bez zastoja, ostvarujuki se kroz uzajamne posete i predavanja. U Jugcxslaviji se Slioluju kineski studenti, a izvestan broj jugo- slovenskib studenata studira na kineskim uni- verzitetima. To govori o dobrom pofetku i so- lidnoj osnovi sarednrje na polju obrazovanja izmedu naSe dve zemlje. Mi se nadamo da Ce se

ova saradnja dalje razvijati.

Situacija koju sarn ukratko prikaeao daleko je od toga da zadovoljava postojeCe zahteve, i kvan- titativno i kvalitatitvno. Mi moramo dalje razvi- jati obrazovni sistem. U isto vreme mi ielimo da ojafauno razmenu is'kustava i saradnju sa drugim zemljama, Sto Ce dqr inet i prijateljstvu

-- KINA

i razumevanju sa ljudirna drugimh zemalja i razvoju naSeg vlastitog obrazovnog sistema.

Pitanje: Predavanje je bilo vrlo interesanbno i iz njega se maglo zakljufiti da su univerziteti ponovo otvoreni. To znaEi da su, verovatno, izradeni i novi programi. S obzirom na m o g o - ljudnost Kine, kako se vr.Si selekcija studenata

za ove univerzitete?

Su Lin: Moj govor je zapravo bio najjednostav- nije objaSnjenje opStih prilika u o~brazovanju u Kini. Sto se tiEe naSih danaSnjih visokih Skola, one su u [pogledu broja, kvaliteta i broja speci- jalizacija, odnosno grupa koje se mogu lstucliratj jo: uvek daleko od potreba modernizacijs koje naSa zemQa sprovo~di. J a sam upravo kazao da je deset godina ,,kulturne revolucije" donelo vrlo ozbiljna razaranja na polju naSeg obrazova-

nja.

Visoke Skole su i m e d u 1965. i 1973. bile zatvor rene. Znafi, u tom periodu od Sest-sedam godi- na, vl,jokih ikola nije slapravo bilo. Nakon Sto je stari, prvobitni sistem srednjeg obrazovanja obrlovljen, pojavio se veliki problem jer je veliki broj maturanata ieleo da se upisuje a a fakutete.

Svake godine kod nas maturira Sest do sedam miliona ufenika. Svih Sest-sedam milicma ma- turanaia iele da se upiSu na fakultet, a moie da se upiSe samo 300 hiljada. To znaEi da se sva~ke godine samo pet procenata maturanata unoie upisati na fakultete. Sta da ra,dimo sa ostalih 95 procenata? Morali smo da prlhvatimo viSe nafina reSenja ovog problema. Jedan je, kao Sto sam malqpre rekao, otvaranje vetemjih Skola. To prakticno znaEi, lkada se tl daci zeposle, kada odu u selo, u fabrike ili u svoja preduze- Ca, on1 pored toga Sto normalno rade, pohadaju veEernje Skole. Pored ovog regenla, mi smo usvojili joS jedan nafin. To su Skole putem raznih medija, televizije i radija, a pored toga

jog 1 dopisne Skole.

Tako je putem ovih vefernjih Skola, u obrazo- vanje ukljuEeno oko 800 hiljada lju~di, pored onih koje mogu da prime fak'ulteti. Prema to- me, od oko 2 miliona maturanata koje mi sada svake godine dobijamo iz srednjih Skola, oko 800 hiljada je ukljueeno u rad ovih Skola. Drngarica je pitala - kako biramo stwdente? Otkako je pala EetvoroElana banda mi sprovodi- mo reformu Skolstva i ta reforma traje v d tri godine. Jer, u vreme EetvoroElane bande, ispiti su bili ukinuti. Ne znam da li ste gledali film o novom nafinu koji je uvela Eetvoroflana banda, da su na fakultete mogli da se upiSu srednjoS~kolci i ljudi sa osnovnom Skolom, bez ikakvog kriterijuma? U to vreme svi ispiti su

-- -- -- KINA

bili ukinuti, a sada ne samo da smo ih cubnovili, nego su i zalhtevi stroiiji i vefi.

Sada se naSim srednjo5kolcima koji iele da se upiSu na fakultet, ~postavljaju svecbrazovni zahte- vi. To su moral, znanje i fizifka qwemnost. I samo se najboliji niogu upisati na fakulet. Sada se, uz pomof profesora, organizuju ispiti za upis na fakultet. Naravno, budufi studenti moraju za- dovoljiti prve kriterije - moral i fiziEka sprem- nost, a potom se prema rezultatima ispita, od- nosno preko tih ispita, odreduje nivo znanja, da li je dovoljan za upis na falkultet ili nije.

U okviru reforme obrazovanja u n s o j zemlji, oored upisa a a fa'kultet redovnilh studenata, mi sno obnovili i sistem obrazovallija doktoranada. Na naSem poslednjem Kongresu prihvakeno je da se obnovi sistem fakultetskih, akademskih titula poSto Eak ni profesori univerziteta nemaju aka, demske titule, jer su bile ukinute. Od 1981. godinm to ce stupiti na snagu. Pored toga, obnovljene su i sve titule u istraZiva2kom kao i u naufnom

radu.

Pitanje: Na koji nafin se odred,uje broj studenata koji studiraju u inostranstvu i procenat za za-

padne zemlje, odnosno za socijalistiEke?

Su Lin: Kod nas je situacija ovakva. U vreme vladavine fetvordlane bande, bilo tje vrlo malo studenata koji su mogli da idu u inostra~nstvo. Bilo je n&to vise onih Ikoji su iSli da uee jezik, ali onih koji su iSli da ufe prirodne nauke bilo je vrlo malo. Sada ne pmtoji odredena proporcija izmedu studenata koji idu u zapadne i u socija- listieke zemlje. Postoje tri vrste ljudi koje sada Saljemo na Skolovanie u inostranstvo. Govorio sam o tome kako je u vreme ,,kulturne revolucije" razl2ka izmedu naufno-tehnifkog nivoa naie zernlje i ostalih zemalja povefana. Da bismo podigli svoj naurno-tehnifki nivo i da bismo dostigli savremeni svetski nivo - jedna vrsta ljudi koje Saljerno u inchstranstvo na Skolovanje su prosvetni radnici sa viwkih Skola. Mi ih Saljerno na specijalisti?ke, postdiplomslke studi- je. Jedan deo studenata koii su doSli u Jugo- slavilju, takode su grosvetni radnici sa visokih Skola. Jedan deo je sa univerziteta Fu Den,

drugi su sa pekin3kog untiverziteta.

Druga vrsta ljudi koje Saljemo u inostranstvo su strufnjaci iz ablasti groizvodnje. Oni iz svojih privrednih ili naurnih sektora idu u ino- stranstvo na specijalistieke studije. Deo stude- nata koji su doSli u Jugoslaviju spada u ovu

vrstu.

Trefa vrsta studenata koje Saljemo u hastrans- tvo su oni koje odabiramo medu studentima koji su pofeli da studiraju, a zatim ih Saljemo

KINA

u inostranstvo. PopriliEan broj njih ide u ino- stranstvo na studije jezika. Na primer, ima ih koji su daSli u Jugoslaviju da ufe vaS jezik. Zbog toga su godine starosti studenata koje Salje- mo u inaslranstvo vrlo razliEite. Iima ih vrJo mla- dih, a ima ih i od preko 30, 40 godina. A kako odabiramo studente koji idu u inostranstvo? Jedan od preduslova je da se student koji ieli fda ide u inostranstvo bavi obla8C.u koja je zemlji trenutno vrlo potrebna, Eto Ce reCi prirodnim naukama ili tehnikom. Takode, je- zikom. Drugi preduslov je jezik. Potrebno je da student koji ieli da ide u odredenu zemlju 7na jezik koji se u toj zemlji govori. A, pored toga, po t reho je i da njegovo zdravstveno stanje bude zadovoljavajuCe. Dakle, postaje tri osnovna preduslova. Jedan je struka, drugi je

nivo znanja stranog jezika i treCi zdravlje.

Da li treba da pol&i ispit? Studenti koji idu u inostranstvo na Skolovanje rnoraju da poloie ispit. Recimo, a'ko se radi o ljudima koji su vec zaposleni. Na primer, prosvetni radnici

moraju da polaiu strufni ispit.

Trenutno broj naSih studenata u inostranstvu nije veliki. Ima ih n d t o preko tri bihjade.

Pitanje: Drug Su Lin nas impresionira milion- skim ciframa. Takode irnpresionira i podatak kada govori o organizovanosti i disciplini. Imao sam prilike da se lieno uverim kako postoji izvestan red - kada se pripremaju strufnjaci, odnosno kandidati koji idu u ino- stranstvo da studiraju, da se bave specijaliza-

cijom.

Mi smo imali prilike da ovde za godinu i po, dve godine grode stotinu vaSih struenjaka, specijalizanata i studenata koji su ovde po naSem bilateralnom sporazumu i zaista su to izvanredni studenti i odlifni radnici i strufnja- ci. Mnogi Ce ovde uspeti fak i da doktoriraju. Svi su vrlo amlbiciozni i vrlo vredni. Ali bih hteo da vas pitam neSto iz oblasti kulture. Vi ste do sada govorili o ubrazovanju. Da li biste mogli n&to da nam kaiete o strategiji u kul- turnoj politici. Govorili ste o programu LIetiri modernizacije. Jedna od tataka tog programa, pored privrede, poljaprivrede, industrije i na- cionalne benbednosti jeste nauka-tehnologija, Sto, u 3irem smislu, o h h v a t a i oblast kulture. Koji su prioriteti u kulturnoj golitici sada, kojom strategijom sada vaSa zemlja pokuSava da povrati one Sto je uniSteno tokom ,,kulturne revolucije"? Koji su dalji pravci u kulturnoj

politici ?

Su Lin: Govorio Sam o razaranjima kaje je ,,kulturna revolucija" izazvala u na5oj zemlji. DP ne govorimo o privredi, razaranje je bilo naj-

-. - - - KINA

- - -

teie na kulturnom i abrazovnom polju. Cetvo- roElana banda je sprovodila jedlnu posebnu kul- turnu politiku. Citavih deset godina narod je mogao da vidi samo nekoliko pozoriSnih pred- stava. U periodu ,,kulturne revolucije", veliki broj umetni'ka, pisaca, kulturnih i prosvetnih radnika, takode je pretrpeo oitar napad Eetvoro- Elane bande. CetvoroElana banda je ielela da se suprotstavi revizionizmu, kako je okarakteri- sala period pre nijene vlade, i vbog toga je kacl naEin suprotstavljanja revizionizmu upavo ove elelnente drugtva: umetnike, pisce, kulturne rad- nike, slala na selo i time zaustavila njihov rad. Sta smo uradili za ove Eetiri godine, otkako smo sruSili vladavinu ,.EetvoroElane bande"? Cilj Centralnog Iromiteta naSe zemlje bio je da ono Sto su veliki neredi ,,kulturne revolucije" okre-

nuli naglavce ponoro postavi na noge.

Tako su, kao prvo, vraceni ime i poloiaj svrgnu- tim umetnicima, svima oni'ma koji su pretrpeli napad. Rehajbilitovani su. T,ako smo poEeli da ispravljamo greSke EetvoroElane bande, pa je piscima vraeeno pravo da pigu. Politifki kadrovi su vraceni u svoje prvabi'tne org.anizacije i na prvobitna mesta, i pruiena im je prili'ka da se jog bolje razvijaju. Pored toga, sproveli smo i niz reformi u svim oblastima, a, naravno, i u kulturi. Sad'a broj nauEnih i edukativnih Easo- pisa nepresta'no raste, a u vreme ,,kulturne revo- lucije" uapSte nisu postojali. Pored toga, mi smo uiieli novine i na podruEju kulturne i tehniEke razmene. U vreme ,,kulturne revolucije", Kina je bila sasvim zatvorena zemlja, a sada saradu-

jemo sa velikim brojem zemalja.

Pored toga, u skladu sa naSim modernizacijama mi s~provo~dimo novu kritiku celokupnog deseto- godiinjeg perioda n'age izgra'dnje. Ne govorimo samo o ,,kulturnoj revoluciji", sada govori~mo koji je period imao kakve rezultate. Sve u svemu, radimo na oslobadanju misli. Stoga, na planu kulture sada sledimo ovakav pravac. Kao Sto je voda Mao rekao - pustilno s,totinu cvetova da cveta, i neka st,otinu Skola raspravlja. Otuda i na u'me.tniEkom polju pugtamo da se razvijaju sve forrne, svi ablici. Sada je ,dozvoljeno, Sto se umetnosti tiEe, da se razvijaju svi stilovi. Mi sa'da dozvoljavamo sve vrste migljenja, sve vrste pravaca koji treba medusobno da raspravljaju i da se slabodn'o razvijaju. ViSe ne prihvatamo

sistem diktature nad migiju.

Pitanje: Kakav je odnos prema kineskoj tradi- ciji i kulturi, a posebno prema kineskoj filozofiji. Ca li je ona zastupljena u programima na viso- kim Skolama i da li se sada izueava, jer je u periodu ,,kulturne revolucije" doSlo do potpunog raskida, do potpunog negirenja klasiEne kineske kulture i filozofske discipline. Zanima me da li

je sadagnji program to obnovio ili nije?

Su Lin: J a ne prouEavam specijalno filozofiju, ali mogu da vam neSto kaiem o situaciji. Na vi- sokim Skolama u naSoj zemlji postoje fasovi fllozofije i postoje grupe za filozofiju. Kritika klasiEne kineske filozofije data u vreme ,,kultur- ne revolucije" sada viSe ne odgovara i to treba menjati. Na primer, kritika KonfuEija ili Men- cija sada viSe ne odgovara. Mi ielimo da nastavi- mo naSe kulturne tra~dicije, ukljuEujufi filozofiju. Jer ideologija koju su stvorili ondaSnji uEeni ljudi, sistemi koje su oni stvorili, stvarani su u uslovima tadaSnjeg vremena. Mi ne ino5emo da ih kritikujemo ili ocenjujemo po kriteruumima sadagnjosti. Lpak, treba da usvojimo stanoviSte istorijskog rnaterijalizma i da sa njega posma- tramo tu staru tradiciju. Naravno, Kina ima vrlo staru trediciju. I ona je doprinela razvitku Zapada i Evrcnpe. Mi ielimo da to sada razvijamo. Ali, Kina ima jednu svoju kara~kteristiku. To je feudalno druStvo staro preko dve hiljade godina. Feudalni period u Kini, u poredenju sa Evropom, bio je izuzetno dug. Nardito je bio dug period centralistieke vlasti. U kineskoj tradiciji postoje mnoge dobre stvari, ali isto tako postoje mnogi negativni momenti. Otuda mi sada govorimo o zaostacima uticaja feudalizma. Na svim nivoima

naSeg druStva postoji taj uticaj.

NaSa zemhja je priliEno sloiena. Pored ogromnog broja stanovnika i pored velike tradicije, nasle- den0 je i mnogo loSeg. Otuda su to velika pita- nja 'koja mi sada moramo jasno sagledati i poEeti

da reSavamo.

Pitanje: Molila bih druga Su Lina da neSto kaie o izdavaEkim i prevodilafkim delatnostima. Koje se knjige najviSe Stampaju, kako stoje stvari sa

ud?benicima, koje knjige se prevode?

SU Lin: Na planu izdava8ke delatnosti mi imamo vaian zadatak i dosta velikih pmblema. Treba podmiriti potrebe Skolstva, zatism treba izdati potreban materijal za narodno obbrazovanje, za prosvefivanje. U naSoj vladi postoji odeljenje u rangu ministarstva koje upravlja izdavaEkom delatnogfu. To je driavna uprava za izdavaEku delatnost. Svaka provincija ima jedan takav za-

vod, a pod tim zavodom su izdavaeke kuee.

IzdavaEka delatnost je sada obnovljena. U pore- denju sa per iodm ~kulturne revolucije sada se izdaje neuporedivo vedi broj fasopisa iz svih oblasti. Takode su osnovana i obnovljena mnoga druitva. To je jedna strana izdavarke delatnosti. Da biste razumeli koliko je kod nas znaEajno pitanje izdavanja Bkolskih udilbenika, samo da napomenem da u naSoj zemlji ima oko 200 mili- ona uEenika i studenata i da ih treba podmiriti. To znaEi da su tiraii neverovatno visoki. Jedna

KINA

izdavatka kuCa je posebno zaduiena za izdavanje obrazovnog materijala, odnosno uctibenika, po-

moCnih materijala, itd.

Pored toga mi imamo izdavaEku ~kuCu za knji- ievnost, a zatim izdavaeku kuCu za stranu knji- ievnost. Tako da su razmere vet sada grevaziSle one koje je Kina imala pre ,,kulturne revolucije". Sa druge strane, imamo velike probleme na polju izdavatke delatnosti. Recimo, Stamparska oprema za izdava%ku delatnost, ne odgovara trenutnim zahtevima. Dalje: papir koji koristi- mo za Stampanje, u poredenju sa v&im je dosta grub, a zatirn postoji problem Stmpanja. Stam- panje naSih ,,karakteran je dosta komp!ikovano, zato i tu postoje pmblemi. Sve morarno planski

rd i t i t o k m nekoliko narednih godina.

(Prevela s engleskog RUZICA ROSANDIC)