Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

ORGANIZACIJA PROJEKATA

ORGANIZACIJA GRAĐENJA

Organizacijom građenja je

određivanje procesa građenja objekta

u prostoru, vremenu i vrednostima,

uz međusobno, interaktivno povezivanje tih procesa.

Organizacijom građenja se određuju:

• prostor na kome se procesi odvijaju

(organizacija/plan gradilišta)

• vreme i redosled odvijanja procesa

(vremenski plan)

• elementi troškova i ukupni troškovi

(plan troškova)

3

SISTEMSKI PRISTUP

Da bi se svobuhvatno sagledale sve potrebe građevinskog projekta i izradili statički i dinamički planovi treba:

• sagledati sadržaj onog šta treba uraditi,

• odrediti mesto gde de to biti urađeno,

• izabrati način kako de to biti urađeno,

• usvojiti vreme kada de to biti urađeno,

• izračunati koliko de to koštati, i

• dodeliti zadatak onom ko de to uraditi.

Inženjer mora koristiti sistemski pristup da bi nalaženje odgovora na brojna pitanja imalo konvergentan tok.

4

4

SISTEM I TEHNOLOGIJA

U cilju savladavanja entropije inženjer se mora usmeriti na:

• identifikovanje strukture problema,

• utvrđivanje broja elemenata koji se mogu izdvojiti,

• proučavanje svojstava tih elemenata i

• definisanje prirode njihovih odnosa unutar problema.

Aktivnosti, kao elemente plana rada, u potpunosti određuju:

• obim i kvalitet rada,

• broj i struktura angažovanih radnika,

• količina i vrsta materijala, poluproizvoda i proizvoda,

• odlike upotrebljenog alata, opreme i mehanizacije, i

• zahtevi primenjenih metoda rada.

5

5

PROCES I AKTIVNOST

Odnose aktivnosti definiše logika proizvodnog procesa.

Logiku procesa kreira projektant objekta izradom tehničke dokumentacije u kojoj segrafički i tekstualno, na nivou svih detalja, određuje redosled i način izvođenja radova.

Proces je niz povezanih radnji, promena ili funkcija koje daju rezultat. Proces može biti shvaden i kao skup radnji (aktivnosti) preduzetih u stvaranju ili tretiranju proizvoda.

Aktivnost je tehnološka sekvenca čije izvršenje daje neki zaokruženi proizvod. To je deo procesa za koji je potrebno vreme, za koji se može definisati početak i kraj i koji je karakterističan po kontinuitetu toka i primene upotrebljenih sredstava.

6

6

DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA

Da bi smisao složenijih pojmova mogao biti jednoznačno shvaden potrebno je definisati značenje osnovnih pojmova.

•Građevinski objekt je sve što je izgrađeno ili nastane kao rezultat operacije građenja: zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi, železničke pruge, bunari i ostale građevine koje predstavljaju zaokruženu funkcionalnu celinu;

•Konstrukcija je organizovan sistem povezanih elemenata projektovanih da se obezbedi određena mera krutosti ili građevinski objekt koji ima takvo svojstvo;

•Gradilište je zemljište na kome se izvode radovi i zemljište koje izvođač koristi radi podrške izvođenju radova;

7

7

8

Terminal 3 na aerodromu u Štutgartu 8

DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA

Tehnička dokumentacija je skup projekata, grafičkih prikaza, elaborata i drugih materijala i akata kojima se utvrđuju i razrađuju uslovi za izgradnju objekta, uslovi i način građenja objekta i ispunjenost svih ostalih uslova propisanih zakonom i drugim propisima;

Standard je dokument ustanovljen konsenzusom ljudi i odobren od priznate organizacije kojim se za opštu i višekratnu upotrebu utvrđuju pravila, preporuke ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate u cilju optimalnog uređenja u datom kontekstu;

Metod građenja je način na koji de građenje biti izvršeno;

Građenje objekta je izvođenje građevinskih i građevinsko zanatskih radova, ugrađivanje/montaža raznih instalacija, uređaja, postrojenja i opreme, izvođenje različitih radova na proširenju kapaciteta, radova na građenju objekata komunalnog opremanja i uređenju terena oko objekta, kao i drugih radova kojima se obezbeđuje podobnost objekata za upotrebu.

Građenjem objekta, u širem smislu, smatra se i dogradnja postojedeg objekta radi dobijanja novog proizvodnog, stanbenog ili poslovnog prostora.

9

9

10

Novi poslovni centar u Moskvi 10

DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA

Rekonstrukcija objekta je izvođenje različitih radova na postojedem objektu kojima se vrši sanacija, adaptacija, zamena instalacija, uređaja, postrojenja i opreme, izmena tehnološkog procesa proizvodnje ili izvođenje radova na objektu, ako se tim radovima:

•menjaju neki konstruktivni elementi,

•menja spoljni izgled objekta,

•menja namena objekta ili uslovi pod kojima je odobrena izgradnja objekta,

•utiče na stabilnost objekta,

•utiče na bezbednost susednih objekata, saobradaja i okoline,

•utiče na bezbednost od požara,

•ako se štetno utiče na životnu i radnu sredinu, zdravlje i život ljudi,

•menja režim voda ili

•ako se menjaju uslovi pod kojima je odobrena izgradnja objekta koji se nalazi u okolini nepokretnog kulturnog dobra;

11

11

OBJEKTI I SISTEMI GRAĐENJA

Građevinski objekti se vrsti mogu klasifikovati u tri srodna, ali i dovoljno različita skupa:

• objekti visokogradnje (stambeni objekti, industrijski objekti, administrativni objekti, objekti društvenog standarda, objekti posebne namene),

• objekti hidrogradnje (brane, luke, pristaništa, kanali, objekti regulacije površinskih tokova i sl.), i

• objekti niskogradnje (putevi, ulice, pruge, aerodromi, platoi, tuneli, infrastrukturni).

12

12

13

13

OBJEKTI I SISTEMI GRAĐENJA

Razlike su u oblastima:

• broja različitih vrsta radova objekti visokogradnje zahtevaju realizaciju preko 20 vrsta radova,

• ukupnog broja aktivnosti objekti visokogradnje imaju prednost jer uobičajeni planovi podrazumevaju nekoliko stotina aktivnosti ali se time u oblasti,

• obima radova pojedinih aktivnosti objekti hidrogradnje i niskogradnje imaju relativno mali broj aktivnosti velikog obima radova (npr. obim radova na izradi pojedinih blokova betonskih brana je reda veličine 500 - 600 m3),

• ukupne vrednosti projekata prosečni objekat visokogradnje košta manje od objekata niskogradnje ili hidrogradnje slične kategorije.

14

14

PROJEKT JE …

“Projekat je unikatan proces koji se sastoji od skupa koordinisanih i kontrolisanih aktivnosti,

ima početak i kraj, a preduzet je da postigne cilj u skladu sa specifičnim zahtevima, koji uključuju ograničenja u vremenu, troškovima i resursima.”

ISO 10006 - “Quality in Project Management”

...skup zadataka ili aktivnosti od kojih svaka mora biti završena pre nego što se može završiti projekt.

...kompleksan, društveni, otvoreni i dinamički sistem koji ima odnos sa svojim okruženjem.

...skup međuzavisnih i u logičnom redosledu povezanih aktivnosti usmerenih ka ostvarenju postavljenih ciljeva.

15

PROJEKT I PROCES

Projekt se razlikuje od standardnih procesa koji se ponavljaju. Projekt ima strukturu, njime se postižu zadati ciljevi, povezan je sa okruženje i ima ograničenja... To je pojedinačni, nerutinski, unikatni i neponovljivi poduhvat. PROCES PROJEKT Struktura: statička dinamička Trajanje: kontinualno privremeno Tok informacija: stalan promenljiv Odluke: ponavljaju se neponavljaju se

Upravljanje projektnim procesima je mnogo složenije nego upravljanje neprojektnim procesima.

16

VRSTE PROJEKATA

Prema predmetu projekta:

• fizički

• apstraktni

• tehnički,

• privredni,

• kulturni,

• istraživački,

• razvojni,...

Prema stepenu određenosti:

• determinisani (aktivnosti su poznate pre izvođenja)

• stohastički (aktivnosti nisu poznate, rezultati se ne mogu predvideti)

17

INVESTICIJSKI PROJEKTI

Projekti čiji je predmet realizacija ulaganja finansijskih sredstava (investicije).

Pojam je širok po opsegu, jer obuhvata i npr. gradnju aviona.

Uži i precizniji pojam:

PROJEKTI IZGRADNJE OBJEKATA

To su fizički, tehnički, determinisani, razvojni, jednokratni projekti.

Program projekata je skup projekata, međusobno povezanih tako da imaju zajednički opšti cilj.

Portfelj (portfolio) projekata je skup projekata koji nemaju isti cilj ali njima rukovodi jedan isti rukovodioc.

18

FAZE PROJEKTA

KONCIPIRANJE

DEFINISANJE

IZVOÐENJE

KORIŠĆENJE MILESTONE - prekretnica projekta

19

FAZE IZGRADNJE OBJEKTA

Koncipiranje PREDINVESTICIONE STUDIJE

Definisanje IZRADA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE

Izvođenje GRAĐENJE

Verovatnoda uspešnog završetka projekta je najniža na početku projekta, a rizik i stepen nesigurnosti su tada najviši.

Verovatnoda uspešnog završetka progresivno raste kako projekt napreduje.

Mogudnost investitora da bitno utiče na konačne karakteristike i konačnu cenu projekta je najveda u početku projekta, a progresivno se smanjuje kako projekt ide kraju.

20

ŽIVOTNI VEK PROJEKTA

Troškovi su na početku mali, a kako idemo ka kraju sve su viši, dok na samom kraju drastično padaju

21 21

DINAMIKA ŽIVOTNOG VEKA PROJEKTA

22

ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA

Faza 1 Faza 2 Faza 3

Izgradnja

ProizvodnjaIsporuka

Graðevinski radoviMontaza

Ispitivanje

Planiranje iprojektovanje

ProjektovanjeTroškovi

Vrem. planNacrt ugovoraDet. planiranje

Fizibiliti

Formulacija projektaFizibiliti stidije

Odabir strategijeOdobrenje projekta

Faza 4

Primopredaja

Puštanjeu pogon

iOdrzavanje

Odluka o pocetku

realizacije projekta

Potpisivanjeugovora oizgradnji

Završetakradova

Starteksploatacije

Pro

cena

t rea

lizac

ije p

roje

kta

100 %

KARAKTERISTIKE FAZA PROJEKTA

• Projekt se obično deli na nekoliko faza da bi se poboljšala kontrola upravljanja.

• Život projekta se obično sastoji od 4 ili 5 faza, a može ih imati i više.

• Svaka faza projekta je označena završetkom jednog ili više zadataka (delova projekata ili podprojekata).

• Faza projekta završava ocenom učesnika da li projekt završava ili prelazi u slededu fazu.

• Milestone - ključni događaj (“kamen krajputaš”)

• Ocenu završetka faze nekad zovemo “izlazom” iz faze (phase exits, stage gates, kill points).

• Svaka faza uključuje komplet dokumentacije potrebne da se uspostavi željeni nivo kontrole upravljanja.

24

OBLASTI UPRAVLJANJA INVESTICIJAMA

1. Upravljanje integracijom

Upravljanje

troškovima

2. Upravljanje

ciljem

5. Upravljanje

kvalitetom

7. Upravljanje

komunikacijom

8. Upravljanje

rizikom

6. Upravljanje

ljudstvom

9. Upravljanje

nabavkama

3. Upravljanje

vremenom

8.1 Identifikacija rizika

8.2 Kvalifikacija rizika

8.3 Preduzimanje akcija

8.4 Kontrola tih akcija

9.1 Planiranje nabavki 9.2 Planiranje licitacija 9.3 Licitacija 9.4 Izbor isporucioca 9.5 Administracija ugovora 9.6 Ugovaranje

7.1 Planiranje komunikacije 7.2 Distribucija informacija 7.3 Izveštavanje o informisanju 7.4 Administrativno zatvaranje projekta

4.1 Planiranje resursa 4.2 Procena troškova 4.3 Budžetiranje troškova 4.4 Kontrola troškova

5.1 Planiranje kvaliteta 5.2 Obezbeđenje kvaliteta

5.3 Kontrola kvaliteta

6.1 Planiranje organizacije rada

6.2 Zapošljavanje ljudi

6.3 Razvoj timova

1.1 Razvoj projektnog plana

1.2 Izvršenje projektnog plana

1.3 Opšta kontrola svih izmena

2.1 Iniciranje projekta 2.2 Ciljno planiranje 2.3 Definisanje cilja 2.4 Verifikacija cilja 2.5 Kontrola promene cilja

3.1 Definisanje aktivnosti

3.2 Logičko povezivanje aktivnosti

3.3 Procene trajanja aktivnosti

3.4 Kontrola rasporeda aktivnosti

4.

PROCESI PLANIRANJA INVESTICIJE

Osnovni procesi

Prateći procesi

Planiranje kvaliteta

Planiranje komunikacije

Identifikovanje rizika

Kvantifikacija rizika

Strategija za slucajeve

rizika

Organizac. planiranje

Obezbedj. osoblja

Planiranje nabavke

Planiranje izvora

nabavke

Planiranje obima

Definisanje obima

Planiranje resursa

Definisanje aktivnosti

Redosled aktivnosti

Procena trajanja

aktivnosti

Proracun troškova

Izrada plana

aktivnosti

Izrada plana projekta Procena

troškova

26

FAZE IZGRADNJE OBJEKTA

1. Ideja

2. Studije

3. Investicijska odluka

4. Dokumentacija

5. Građevinska dozvola

6. Ugovor

7. Građenje

8. Primopredaja

27

IDEJA ?

Projekat počinje idejom.

Ideja nastaje nakon saznanja (spoznaje)

o nekoj realnoj potrebi koja zahteva zadovoljenje

ili realnom problemu koji treba rešiti.

Da li vi imate ideje o projektima

koji mogu dati odgovor na neku društvenu potrebu

ili rešiti poznati problem?

28 28

ŠTA JE KONCIPIRANJE ?

Koncipiranje ima značenje „definisanja problema ili potrebe“.

Koncepcija (lat.: concipere - opaziti, dokučiti, shvatiti, zamisliti) označava opsežnu kompilaciju ciljeva, strategija i mjera za provođenje vedega i stoga strateški planiranoga projekta.

Koncepcija sadrži potrebne informacije i opravdanja, često i analizu odnosa rizika i prilike, vremenski (dinamički) plan, kao i planiranje resursa (vreme, novac, materijal, osoblje).

Određivanje koncepcije projekta uključuje:

• cilj

• strukturu

• potrebne resurse

• ograničenja (pravna, politička, tržišna, tehnička...)

Sva ograničenja kojima je projekt izložen najviše utiču na:

TROŠKOVE, VREME i (MATERIJALNE) RESURSE

29

KONCIPIRANJE REŠENJA...

30

...I MODELIRANJE VARIJANTI...

31

...PRETHODI KONAČNOM REŠENJU

32

Koncipiranje: 1. KORAK

Poslovna ideja traži da bude proverena pre prelaska na realizaciju; traži potvrdu opravdanosti prelaska na viši nivo.

Ovaj zadatak namede:

1. Istraživanje okruženja u kojem je nastala potreba.

2. Pribavljanje relevantnih informacija u cilju koncipiranja rešenja.

Istraživanja se vremenski preklapaju sa izradom studija, jer sa razradom studija raste potreba za informacijama.

Istraživanja se realizuju:

• na terenu (terenska istraživanja),

• prikupljanjem i obradom podataka (analize, laboratorije)

33 33

KOJE INFORMACIJE SU POTREBNE ?

1. Fizičko okruženje projekta (karakteristike tla, vode, klime, topografije, saobradajne veze)

2. Društveno-ekonomsko okruženje projekta

• potreba zaštite čovekove okoline

• tržište (proizvoda, radne snage...)

• sirovine (ako je proizvodni projekt)

3. Pravno okruženje projekta (pravni sistem)

4. Uslovi obezbeđenja finansijskih sredstava

5. Zahtevi investitora (kapacitet, broj faza realizacije...)

34 34

KONCIPIRANJE: 2. KORAK

Koncipiranje rešenja se realizuje i prezentira investitoru u vidu studije - predinvesticione studije.

Predinvesticione studije prethode donošenju svake vede odluke o investiranju vedih finansijskih sredstava, i rade se pre detaljne razrade tehničke dokumentacije. Predinvesticionim studijama se određuju:

• ciljevi projekta,

• efekti ulaganja,

• izvodljivost projekta,

• potrebno vreme izvođenja,

• faze projekta,

• ograničenja, rizici...

Ukoliko se u toku izrade studije pokaže da je projekt neizvodljiv (ne realizuje zadate ciljeve), prestaje se sa preostalim aktivnostima na njegovoj pripremi.

Projekat se može modifikovati ukoliko ograničenja nisu složena, pa se nova predinvesticiona studija radi za korigovani set ciljeva.

35 35

IZVODLJIVOST PROJEKTA

Izvodljivost projekta može biti posmatrana sa ovih aspekata:

1. Tehnologija

2. Pravo

3. Ekonomija (Cost-Benefit analiza)

4. Funkcija

5. Planiranje

6. Tržište

7. Finansije

8. Resursi

9. Kultura

36 36

PREDHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI

Vrste predinvesticionih studija:

1. Predhodna studija opravdanosti

2. Studija opravdanosti

Zadatak predhodne studije opravdanosti je da istraži uticaj okruženja projekta i definiše na koja pitanja mora odgovoriti studija opravdanosti.

Prvo mora da se uradi idejno tehničko rešenje zamišljenog objekta.

Idejno rešenje određuje položaj, gabarite, tehničke i kvalitativne karakteristike objekta. Time se ideja o objektu počinje konkretizovati.

Ova studija se radi na osnovi tehničkog, idejnog rešenja objekta i to u nekoliko varijantnih rešenja, između kojih se traži rešenje koje je za investitora optimalno.

Optimalno rešenje postoji samo ako zadovoljava grupu prethodno postavljenih kriterija. Postavljanje kriterija je zadatak investitora.

37 37

STUDIJA OPRAVDANOSTI

Da bi se preciznije istražili uslovi i očekivane posledice realizacije projekta potrebno je napraviti idejni projekat objekta.

Idejni projekat je neophodan da bi se dobile što tačnije veličine (cifre) i odrednice kvaliteta koje određuju eksploatacione performanse i cenu bududeg objekta.

Na bazi idejnog projekta se analizira interakcija objekta i okruženja (privrednog, političkog, ekonomskog, tehnološkog). kako bi se sa što vedom pouzdanošdu mogla doneti odluka o investiranju. Cilj je dobiti što bolje rešenje, koje se studijom izvodljivosti predstavlja investitoru.

Na osnovi studije se donosi definitivna odluka o pristupanju realizaciji projekta i ulaganju potrebnih sredstava (obezbeđenih iz raznih izvora).

Ocenu opravdanosti, na osnovi studije opravdanosti, daje (ređe) sam investitor a mnogo češde banka ili finansijska institucija koja finansira projekat u celini ili u finansiranju projekta učestvuje u nekom stepenu.

38 38

KONCIPIRANJE: 3. KORAK

Slededi korak je donošenje investicijske odluke.

Ako je odluka negativna, odustaje se od projekta ili se neke njegove bitne karakteristike menjaju (ako je to mogude).

Investicijsku odluku donosi INVESTITOR.

Odluka o investicionom projektu se donosi na osnovi:

ocene efikasnosti ulaganja

ocene izvodljivosti projekta

procene rizika realizacije

To je PRVA KLJUČNA ODLUKA u procesu projekta.

39 39

FAZE I DOKUMENTACIJA PROCESA IZGRADNJE

• Odluka o investiciji i utvrđivanje lokacije

• Urbanistički uslovi

• Prethodni radovi (za izradu tehničke dokumentacije)

o Podloge:

geodetske (radi ih ovlašdeni geodetski biro),

geotehničke,

hidrološke i hidrometeorološke,

ostale podloge (zavise od vrste objekta i specifičnih potreba)

o Urbanistički uslovi

o Studije

o Projektni zadatak

• Izrada tehničke dokumentacije

• Kontrola tehničke dokumentacije

• Izbor izvođača i ugovaranje izgradnje objekta

• Pripremni radovi za građenje objekta

• Građenje objekta uz (stručni i inspekcijski) nadzor u toku građenja

• Tehnički prijem objekta i izdavanje upotrebne dozvole

• Eksploatacija i održavanje, adaptacija, rekonstrukcija, rušenje... objekta 40

ULOGA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

U fazi definisanja projekta se radi model projekta kojim se projekt dovoljno detaljno definiše, da bi se mogao jednoznačno izvoditi.

Model projekta radi se grafički, tekstom, brojčano ili u digitalnom obliku.

Tehnička dokumentacija – najvažniji su glavni i izvođački projekt

Tehničkom dokumentacijom se određuju:

pozicija objekta u prostoru,

geometrijske karakteristike objekta,

kvalitet materijala, delova i celog objekta,

stabilnost i sigurnost objekta,

fizička svojstva delova i celog objekta,

odnos objekta i okruženja (uticaj na okolinu)...

41 41

SADRŽAJ TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

Tehnička dokumentacija je skup projekata koji se izrađuju za potrebe:

izgradnje novih objekata,

rekonstrukcije i sanacije,

dogradnje postojedih objekata...

Tehnička dokumentacija sadrži sledede projekte:

1. Generalni projekat

2. Idejni projekat

3. Glavni projekat

4. Izvođački projekat i

5. Projekat izvedenog objekta („arhivski projekat“)

Sadržaj tehničke dokumentacije nije isti za sve vrste objekata i zavisi i od veličine, značaja i kategorije objekta za koji se dokumentacija izrađuje.

42 42

IDEJNI ARHITEKTONSKI PROJEKAT

O. NASLOVNA STRANA

Sadrži naziv objekta i projekta kao i naziv i adresu investitora i preduzeda koje je uradilo projekat

1. OPŠTA DOKUMENTACIJA

•Podaci o investitoru i njegova saglasnost na idejni projekat

•Dokumenti o preduzedu i projektantima koji su uradili idejni projekat

•Potvrda o regulisanju imovinsko-pravnih odnosa za zemljište na kome de se graditi (list nepokretnosti i kopija plana parcele iz katastra, rešenje o zakupu/dodeli zemljišta na korišdenje i slično)

•Izveštaj o formiranju građevinske parcele i protokol regulacije (uređuje položaj regulacionih/građevinskih linija na kopiji plana parcele i terenu)

2. PROJEKTNI ZADATAK

Potpisan i overen pečatom investitora (ako je investitor pravno lice)

43 43

IDEJNI ARHITEKTONSKI PROJEKAT

3. TEHNIČKI OPIS

Tehnički opis, u pisanom obliku i putem numeričkih tabela, pruža osnovne podatke o usklađenosti objekta sa urbanističkim parametrima, funkciji, izgledu i obradi bududeg objekta ...

4. INVESTICIONA VREDNOST OBJEKTA

Orijentacioni predmer i predračun

U idejni projekat ili u posebnim sveskama se prilažu:

•Izvod iz urbanističkog plana ili

•Akt o urbanističkim uslovima, rezultati prethodnih radova (Geomehanički eleborat),

a po potrebi (za složenije objekte vedih raspona, visine i sl.)

•Preliminarni proračun stabilnosti objekta kao i

•Studija opravdanosti (za objekte za koje Ministarstvo izdaje Odobrenje za izgradnju).

44

IDEJNI ARHITEKTONSKI PROJEKAT

5. GRAFIČKI PRILOZI

• Situacija objekta

• Osnove podzemnih i nadzemnih etaža

• Osnova sa elementima uređenja okolnog terena

• Karakteristični preseci

• Izgledi (fasade)

U idejni projekat ili posebno se prilažu:

• Izvod iz urbanističkog plana ili Akt o urbanističkim uslovima,

• rezultati prethodnih radova (Geomehanički eleborat), a po potrebi (za složenije objekte vedih raspona, visine i sl.)

• Preliminarni proračun stabilnosti objekta kao i

• Studija opravdanosti (za objekte za koje Ministarstvo izdaje Odobrenje za izgradnju).

45

GLAVNI ARHITEKTONSKO-GRAĐEVINSKI (AG) PROJEKAT

1 PROJEKTNI ZADATAK

2 TEHNIČKI OPIS (TEHNIČKI IZVEŠTAJ)

3 STATIČKI PRORAČUN

4 ELABORAT GRAĐEVINSKE FIZIKE

Proračun toplotne zaštite

Proračun zvučne zaštite

5 PRILOG O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

6 PROJEKAT ORGANIZACIJE I TEHNOLOGIJE GRAĐENJA

7 PREDMER I PREDRAČUN RADOVA

46

GLAVNI AG PROJEKAT

7 GRAFIČKI PRILOZI AG PROJEKTA

• situacija,

• osnova temelja,

• osnova podruma,

• osnova prizemlja,

• osnova jednog ili više spratova,

• osnova potkrovlja,

• osnova krovne konstrukcije,

• osnova krova,

• preseci (kompletni ili parcijalni preseci),

• izgledi,

• specifikacije stolarskih i bravarskih elemenata: prozori,

vrata, pregrade, ograda, nameštaj i oprema...).

47

GLAVNI PROJEKAT INSTALACIJA VODOVODA I KANALIZACIJE

GLAVNI PROJEKAT ELEKTRIČNIH INSTALACIJA

• Elektro-instalacije „jake“ struje

• Elektro-instalacije „slabe“ struje

GLAVNI PROJEKAT TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA

GLAVNI PROJEKTI SPECIFIČNIH INSTALACIJA

• Gasne instalacije,

• Alarmni i drugi sistemi za obezbeđenje objekta,...

GLAVNI PROJEKTI LIFTOVA, ESKALATORA... (OPREME OBJEKTA)

PROJEKAT PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE

GLAVNI PROJEKAT UREĐENJA TERENA

SINHRON PLAN INSTALACIJA

DRUGI “GLAVNI” PROJEKTI

48

Kontrolom projektnih rešenja se vrši (još jednom):

provera usklađenosti glavnog projekta sa odobrenjem za izgradnju, koje je dato na osnovu idejnog projekta;

provera usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja;

provera i ocenu ogovarajudih podloga za temeljenje objekta;

provera ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekata i rešenja izgradnje objekata;

provera stabilnosti i bezbednosti;

provera racionalnosti projektovanih materijala;

provera uticaja na životnu sredinu i susedne objekte;

provera usklađenosti sa zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta;

provera međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije.

TEHNIČKA KONTROLA GLAVNOG PROJEKTA

49

IZBOR IZVOĐAČA RADOVA

Dokumentacija za nadmetanje je skup dokumenata kojima su određeni uslovi (pravni, ekonomski, tehnički i drugi) pod kojima se gradi objekt.

Tom dokumentacijom se određuju (definišu):

• objekat koji treba graditi ili radovi koje treba izvoditi,

• ugovorni odnosi između učesnika u izvođenju projekta.

Uslovi i postupak izbora izvođača moraju biti unapred poznati ponuđaču i sastavni su deo dokumentacije za nadmetanje.

Izvođač daje ponudu na osnovi informacija iz dokumentacije za nadmetanje. On ponudom prihvata uslove iz dokumentacije i nudi cenu i rok za koje je spreman da izgradi objekat.

Investitor prema svojim kriterijima bira izvođača kojeg smatra najpovoljnijim.

Izbor izvođača radova je DRUGA KLJUČNA ODLUKA naručioca u procesu realizacije projekta.

50

UGOVOR I METODA GRAĐENJA

Građenje je fizička realizacija, preslikavanje apstraktnog modela u objekat.

Izvođenje projekta počinje zaključenjem ugovora o izgradnji a završava (tehničkom) primopredajom objekta.

Ugovor je stvarno sklopljen ponudom i činom prihvatanja ponude, a formalno se sklapa potpisom dokumenta - ugovora o građenju.

Ugovor čine dokumentacija za nadmetanje (tender) i ponuda izvođača (sa svim eventualnim izmenama i dopunama).

METOD građenja je način kako se objekat gradi.

Građenje se sastoji od procesa. Procesi mogu biti:

• izvođenje raznih vrsta radova i

• pružanje usluga (upravljanje projektom, nadzor, kontrola kvaliteta).

Proces se može izvoditi na razne načine.

Način i redosled izvođenja procesa nazivamo

TEHNOLOGIJA GRAĐENJA 51

Izvođački projekat sadrži razradu detalja i specifičnih tehnologija građenja koji su nepohodni za građenje objekta, a na osnovu glavnog projekta.

U tom smislu izvođački projekat najčešde ne predstavlja novi projekat, ved samo dopunu glavnog projekta.

Ova dopuna obično podrazumeva:

• arhitektonske i građevinske detalje,

• detalje i specifikacije armature,

• planove oplate,

• planove montaže,

• radioničke crteže elemenata konstrukcije i eneterijera,

• specifikacije materijala, opreme, prozora, vrata...,

• faze realizacije i sl.

Grafički prilozi izvođačkog projekta rade se u razmeri: 1:100 (eventualno dispozicije elemenata), 1:50 do 1:10 ili 1:5 (detalji), a po potrebi i razmeri 1:1.

IZVOĐAČKI PROJEKAT

52

PLANIRATI ... ILI NE?

Primenom savremenih tehnika na projektu postiže se:

• eliminisanje ili smanjenje rizika usled neizvesnosti i promena,

• povedanje efikasnosti,

• usmeravanje pažnje na kritične i važne probleme,

• stvaranje osnove za upravljanje i kontrolisanje projekta...

Može se redi da nema malih i velikih projekata jer se svima njima upravlja na sličan način (koristedi iste metode i tehnike) i po sličnim procedurama.

Planiranje je sredstvo orijentacije ljudi da gledaju unapred i metod da se u njima razvije osedaj za vreme.

Plan je informacija prezentirana u nekom mediju.

Da bi informacija bila svrsishodna, treba je razumeti i na bazi nje donositi odluke.

Poslovni ljudi su puni planova koji se nikad ne realizuju ili se, ako i započnu, značajno prekoračuju, no i pored toga planiranje nema alternative.

53

PLANIRANJE KAO SREDSTVO

Planiranje je sredstvo koje služi za:

• organizaciju rada na projektu,

• određivanje potrebnih resursa i alokaciju resursa,

• alokaciju i određivanje odgovornosti,

• komunikaciju učesnika u projektu,

• koordinaciju aktivnosti i ljudi,

• kontrolu izvršenja,

• procenu vremena završetka,

• rešavanje neočekivanih događaja i promena,

• kontrolu troškova,

• podloga za analizu i učenje na osnovi iskustva...

Planiranje - Identifikacija redosleda događaja potrebnih za ispunjenje projekta

Predviđanje - Određivanje vremena i skupa projektnih aktivnosti koje čine ukupno vreme dovršenja

54

PLANIRANJE: CIKLIČNI REDOSLED KORAKA

PLAN RASPORED PRAĆENJE, KONTROLA

PRIPREMA

(TIM, SREDSTVA,...)

PRIHVATANJE PLANA

TRENDOVI, PROGNOZE

KRAJ

PROJEKTA

RESURSI, CILJEVI,

OGRANIČENJA, ...

DOKUMENTOVANJE

PRODUKCIJA PODATAKA,

IZVEŠTAVANJE

KORIŠĆENJE

OCENA

USPEŠNOSTI

55

STRUKTURA RADOVA – WBS

Faza izvođenja (građenje) i faza definisanja (projektovanje) se u investicionim projektima najčešde preklapaju:

• deo organizacije građenja se radi pre sklapanja ugovora, a

• deo izrade tehničke dokumentacije (izvođački projekt) se radi nakon zaključenja ugovora, tj. u fazi izvođenja.

Organizacija građenja se radi na osnovi strukture izvođenja projekta.

Struktura izvođenja projekta je specifična za svaki projekt i za svaki projekt se mora posebno odrediti.

Struktura izvođenja se pravi raščlanjavanjem radova i usluga na manje delove.

56

WBS – WORK BREAKDOWN STRUCTURE

Hijerarhijska podela posla na upravljive delove projekta.

Svi delovi, uzeti zajedno, čine sadržaj projekta.

Rezultati delova projekta su isporuke proizvoda ili usluga koji definišu i čine ukupni proizvod.

Nivo 3

Nivo 2

Nivo 1 Projekt

WBS 1

WBS 1.1 WBS 1.2

WBS 2

WBS 2.1

57

PODELA NA AKTIVNOSTI

Aktivnost, koju usvajamo kao deo plana, treba da bude:

tehnološka celina,

organizaciona celina,

merljiva,

dovoljno jednostavna:

• vezana za nivo izrade projektne dokumentacije

• vezana za potrebe korisnika

• vezana za nivo znanja korisnika

Podela na aktivnosti je veština koja zahteva dobro poznavanje tehnologije.

Aktivnosti su vremenski uslovljene:

Neke aktivnosti mogu da počnu tek kada se neke druge završe

Neke aktivnosti mogu da počnu tek kada neke druge odmaknu sa radom

Neke aktivnosti smeju da se završe tek kada prođe izvesno vreme od završetka nekih drugih

59

OBJEKTNO ORIJENTISAN WBS

WBS je struktura podele projekta na “pakete” realizacije projektovanih radova.

WBS je hijerarhijski uređen skup fizički prepoznatljivih celina.

Projekt se deli na podprojekte, a zatim na manje delove (delovi zgrade, spratovi, deonice puta, donji i gornji stroj mosta, ili zemljani radovi, betonski radovi, završni radovi...)

Dubina (slojevitost) podele zavisi od namene WBS:

• podela ugovora

• troškovnici

• planiranje

• rukovođenje

• organizacija građenja, itd.

60 60

“WBS” TEHNIKA

Нова фабрика

Кптларница Кпмпреспрска

станица Прпизвпдна

хала

Грађевински деп

земљани радпви

АБ радпви мпнтажа челика

занатски радпви

зидарски радпви

зидаоа малтери кпшуљице

мплерскп фарбарски

фасадер. радпви

браварски радпви

керамич. радпви

крпвпппк. радпви

завршни и пстали радпви

Технплпшки деп

Инсталације

Трафп станица

Магацин Ппгпнска

зграда

61

FUNKCIJSKI ORIJENTISAN „WBS“

U planiranju i vođenju projekta se koristi ovakav WBS jer je struktura podele

definisana prema funkcijama unutar životnog veka projekta. Projekt se deli na

faze i aktivnosti (izrada studija, tehnička dokumentacija, dozvole, građenje...).

PROJEKT

Planiranje

Priprema nacrta i

dokumentacije

Predlog

procedura

Priprema specifikacija

opreme

Realizacija

Izgradnja

Ugovaranje

Izvođenje radova

Nabavka

Naručivanje opreme

Isporuka opreme

Uspostavljanje procedura

Prihvatanje procedura

Izrada i podela

procedura

Stavljanje u pogon

Testiranje jedinice

Prihvatanje jedinice

Project Management

62

VEZA „WBS“ I ORGANIZACIJE

63

OBS

WBS

AKTIVNOSTI

Projektni

tim

Sadržaj

projekta

64

OBS (ORGANIZATION BREAKDOWN STRUCTURE)

OBS (ORGANIZATION BREAKDOWN STRUCTURE)

OBS (Organizaciona Struktura Projekta) je organizaciono ustrojstvo projekta, odnosno globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne menadžere projekata i delova projekata u preduzedu.

Cilj formiranja OBS-a je determinisanje odgovornosti, ovlašdenja i obaveza svih učesnika u projektu i njihovih odnosa tokom realizacije projekta.

OBS daje potpuno jasan odgovor na pitanje ko šta radi u projektu ili delovima projekta, odnosno pojedinim fazama projekta. Njegova svrha je da se utvrdi:

• Ko je ovlašdeno lice koje de obaviti posao

• Koje odgovornosti i ovlašdenja ima to lice

• Kakav je odnos njegovih odgovornosti i ovlašdenja prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu.

Pre početka definisanja OBS-a potrebno je imati WBS i spisak pojedinaca ili organizacionih jedinica koje mogu izvršiti zadatke prikazane WBS-om.

Nakon formiranja OBS poznate su sve faze projekta, tehnološka struktura, učesnici u projektu, konkretne odgovornosti i ovlašdenja.

65

66

OBS (ORGANIZATION BREAKDOWN STRUCTURE)

ASPEKTI TROŠKOVA

Procena je osnova za kontrolu troškova

Kontrola troškova je sastavni deo procesa upravljanja (deo „povratne sprege“)

Primena postupaka kontrole koja prati finansije

Da bi izvršili procenu troškova moramo:

1. Definisati troškove projekta

2. Povezati obuhvat, raspored i sredstva

3. Definisati temelj za procenu

4. Identifikovati mogude rizike

5. Identifikovati nepredviđene okolnosti

6. Identifikovati stavke koje nisu uključene

67

PLANIRANJE BUDŽETA PROJEKTA

Vrednost ugovora

Planirani troškovi

Obim posla utvrđen planom

Rezerva

Neraspoređeni troškovi

Raspoređeni troškovi

Nedefinisan posao unutar obuhvata

Proboji obuhvata

Planirani profit

68

DIJAGRAM ANGAŽOVANJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

0 €

500.000 €

1.000.000 €

1.500.000 €

2.000.000 €

2.500.000 €

3.000.000 €

3.500.000 €

4.000.000 €

septe

mb

ar

okto

bar

no

ve

mba

r

de

ce

mba

r

janu

ar

febru

ar

ma

rt

ap

ril

ma

j

jun jul

avgu

st

septe

mb

ar

okto

bar

no

ve

mba

r

de

ce

mba

r

janu

ar

febru

ar

ma

rt

ap

ril

ma

j

jun jul

avgu

st

septe

mb

ar

okto

bar

no

ve

mba

r

de

ce

mba

r

janu

ar

febru

ar

ma

rt

2009 2010 2011 2012

Mesečni troškovi

69

UPRAVLJANJE RIZIKOM

• Kao deo prirodnog stanja stvari preti i strategiji i taktici na projektu

• Svaki projekat sadrži elemente rizika i neizvesnosti

• Rizik i neizvesnost nisu iste stvari

• Izvori rizika su tehnička i ugovorna dokumentacija i spoljno okruženje

• Rizik je raspodeljen na svim upravljačkim nivoima i funkcijama

• Ne postoji kao nezavisna funkcija odvojena od ostalih

• WBS je alat za upravljanje rizikom a ne za „gašenje požara“

UPRAVLJANJE RIZIKOM

71

PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM

Identifikovati rizik

Analizirati rizik

Odgovoriti na rizik

Dokumentovati rizik

Istraživanje mesta nastanka rizika

Ugovorna dokumentacija

Timski “brainstorming”

Skup dostupnih iskustava

SUZBIJANJE RIZIKA

Svi projekti prolaze kroz poteškode.

Ciklus nadgledanja i kontrole projekta omogudava prepoznavanje i rešavanje problema u ranoj fazi tako da se projekt može nastaviti.

Da bi u borbi sa rizicima na projektu bili efikasni treba:

Dokumentovati strategiju upravljanja rizicima i preneti učesnicima

U ugovorima jasno i precizno definisati odgovornost osiguranja radova

Angažovati kvalifikovane izvođače radova i isporučioce potrebne robe

Definisati uloge i odgovornosti učesnika

Koristiti najbolje članove tima za monitoring najopasnijih rizika

Pripremiti rezervne planove za kritične aktivnosti

Modelirati incidentna stanja i uvežbavati vođenje kritične aktivnosti

Organizovati redovne radne sastanke pre početka rada

Koristiti efikasne sisteme kontrole projekta

TIM ZA PLANIRANJE I KONTROLU REALIZACIJE PROJEKTA

Direktor

projekta

Tehnički

direktor

Ekonomsko

pravni poslovi

Glavni ing

gradjevineSlužba

pripreme

Nabavna

služba

Carinska

službaMagacin

Sef gradilista

Poslovođa

Inženjerska

kontrola

projekata

Upravljanje

dokumentacij

om

Glavni ing

završnih i

zanatskih

Glavni ing.

instalacija

Tehničar na

objektu

Sef gradilista

Poslovođa

Tehničar na

objektu

Sef gradilista

Poslovođa

Tehničar na

objektu

Sef gradilista

Poslovođa

Tehničar na

objektu

Pravni i opšti

poslovi

74

RBS (RESOURCE BREAKDOWN STRUCTURE)

RBS (resursna struktura projekta) je spisak resursa (radnih) grupisanih po funkcijama i uređenih po hijerarhijskoj strukturi.

Formiranjem strukture se oblikuje sistem koji identifikuje “ko radi” posao.

Tim koji upravlja projektom koristi RBS da odredi koje su uloge potrebne u izvršenju projektom određenih WBS elemenata.

Nakon formiranja WBS-a i OBS-a, potrebno je pristupiti utvrđivanju ključnih događaja na projektu (milestone aktivnosti) i izradi plana ključnih događaja.

Ključni događaji predstavljaju najvažnije aktivnosti na projektu ili na pojedinim fazama projekta i njihova trajanja su često fiktivna.

Plan ključnih događaja, po pravilu, koristi top-menadžment kompanije i njime se, na strateškom nivou, upravlja projektom.

Pravilo je da, ukoliko se u toku realizacije projekta ključni događaji odigravaju u planiranim okvirima, možemo očekivati da de se ceo projekat realizovati u okvirima planiranog i ugovorenog roka.

75

76

NAJVAŽNIJE FAZE NASTANKA OBJEKTA

1. Pripremni radovi

2. Radovi na obezbeđenju temeljne jame

3. Izgradnja konstrukcije objekta

4. Zanatski radovi

5. Radovi na instalacijama

6. Radovi na priključcima na infrastrukturu

• Projektantski nadzor nad izgradnjom objekta

• Stručni nadzor nad izgradnjom objekta

(Inspekcijski nadzor nad izgradnjom : Građevinska inspekcija, Bezbednost i zaštita zdravlja na radu, Saobradajna inspekcija, Komunalna inspekcija...)

7. Tehnički prijem objekta

8. Upotrebna dozvola

9. Prijavni list (katastarsko stanje izvedenog objekta)

10. Uknjižba objekta (stanova, lokala, garaža i drugih fizičkih delova objekta)

11. Eksploatacija objekta (garantni rokovi)

77

CIKLUS NADGLEDANJA I KONTROLE

Ciklus nadzora i kontrole sastoji se od:

1. Pregled i merenja napretka

2. Poređenja napretka sa planovima

3. Prepoznavanja bilo kakvih odstupanja

4. Ispravljanja odstupanja

5. Predviđanja događaja koji ugrožavaju plan

6. (po potrebi) ponovnog planiranja

Rezultati nadzora i kontrole se podvrgavaju privremenom pregledu za vreme trajanja projekta i detaljnom i sveobuhvatnom pregledu bitnih karakteristika pre konačne isporuke proizvoda.

AKCIJA

NADZOR +

KONTROLA

PLAN

KONTROLA REALIZACIJE PROJEKTA

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

April Maj Jun Jul Avgust Septembar Novembar Oktobar Novembar Decembar Januar

Vre

dn

ost

realizacije

Meseci realizacije projekta

Варијанте финансијске реализације

Варијанта 1

Варијанта 2

Варијанта 3

79

KONTROLA REALIZACIJE PROJEKTA

Samo realni plan ima smisla kontrolisati

Plan mora biti napravljen po meri kontrole

Mora se precizno znati kako se određuje mera završenosti aktivnosti

Tim koji vrši planiranje treba da vrši i kontrolu

Izvođač mora da prihvati plan a zatim da ga poštuje

Od izvođača treba tražiti izveštaje u precizno definisanoj formi

Kontrola mora biti redovna (nedeljna, dvonedeljna..)

Optimalno je dnevno ažuriranje podataka

Kontrola realizacije projekta se vrši istim softverom kojim se planiralo

Dobro napravljen plan prilagođava se dešavanjima na projektu

Pratiti kako događaji na projektu utiču na preostali deo projekta

Korektivne mere treba vrlo pažljivo planirati

80

ARHIVSKI PROJEKAT

Izrađuje se nakon završene izgradnje objekta

Sadrži podatke o izvedenom stanju objekta (građevinskih elemenata i instalacija) i služi za potrebe eksploatacije i održavanja objekta

Podloga za izradu projekta izvedenog stanja je glavni ili izvođački projekat u koji se unose sve dopune izmene koje su se dogodile tokom izgradnje objekta

Pored crteža projekat izvedenog objekta sadrži o probnom puštanju objekta u rad sa odgovarajudim ispitivanjima, zapisnicima, garancijama izvođača i isporučilaca opreme, eleborat o načinu pradenja sleganja i eventualnih deformacija za vreme i nakon izgradnje i sl.

PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA

81

PRIMOPREDAJA OBJEKTA

Kad je objekt sagrađen obavlja se tehnički pregled, kojim se utvrđuje da li fizička karakteristike objekta odgovaraju onima koje su definisane građevinskom dozvolom.

Pregled tehničke ispravnosti objekta radi institucija koja je izdala dozvolu da se taj i takav objekat izgradi.

Za ocenu ispravnosti su propisana prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine ili druga ispitivanja.

Primopredaja objekta između izvođača i naručioca je pravni posao.

Primopredaja tehnički ispravnog objekta je TREDA KLJUČNA ODLUKA u procesu realizacije investicionog projekta.

82

FAZA UPOTREBE (EKSPLOATACIJE) OBJEKTA

Objekt mora služiti svojoj nameni:

• proizvodnja ili proces

• boravak: stanovi, hoteli

• javna funkcija: škola, bolnica, javna uprava...

• infrastrukturne usluge: promet, energija, voda,...

Objekti moraju upotrebom:

• vratiti uloženi kapital (resurse), ili

• ostvariti društvenu korist.

Upotrebom objekta, osim prihoda, nastaju i troškovi:

• proizvodnje/procesa ili korišdenja,

• održavanje i opravke,

• upravljanje objektom,

• zaštita okoline,

• rekonstrukcija ili rušenje... 83