Kambelevac Bese selo HighRes - 19.03.2016 субота.pdf

8/18/2019 Kambelevac Bese selo HighRes - 19.03.2016 субота.pdf

1/215

беше село БОЖИДАР И. ЗДРАВКОВИЋ

Бабушница 2016. године

Bese selo 12.indd 1 19-Mar-16 12:58:31


2/215Bese selo 12.indd 2 19-Mar-16 12:58:31


3/215

Божидар И. Здравковић 3

Здравковић И. Божидар

КАМБЕЛЕВАЦ - БЕШЕ СЕЛО

Рецензент

Драгослав Манић Форски

Прелом и дизајн корица

Никола Филиповић

Издавач

Народна библиотека Бабушница

За издавача

Саша Адамовић

Штампа

C-Štampa

Тираж

200 примерака

CIP-Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд908(497.11 Камбелевац)929.52(497.11)ЗДРАВКОВИЋ, Божидар И., 1943- Камбелевац - беше село / Божидар И. Здравковић. - Бабушница: Народна библиотека “Бабушница”, 2016 (Београд : C-Štampa). -215 стр. : илустр. ; 25 cm

Ауторова слика. - Тираж 200. - Стр. 9: Веродостојни записи

/ Драгослав Манић Форски. - Белешка о аутору: стр. 213. -Библиографија: стр. 214.

ISBN 978-86-83663-23-1

a) Породице - Камбелевац b) Камбелевац (село)

COBISS.SR-ID 222055436

CIP-Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд



4/215

Камбелева - беше село4

УВОДНИ ДЕО ..............................................................................................

О КЊИЗИ .....................................................................................................

ВЕРОДОСТОЈНИ ЗАПИСИ ..........................................................................ПРЕДГОВОР .................................................................................................

АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТИ ...................................................................

НАЈСТАРИЈИ ПОДАЦИ О СЕЛУ .................................................................

НЕШТО МАЛО О ПРИВРЕДИ У 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА .........................

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ..............................................................................

ИМЕНА .........................................................................................................

КАМБЕЛЕВАЦ У РАТОВИМА ......................................................................

СТАНОВНИШТВО ........................................................................................

СПОРТ ..........................................................................................................

ШКОЛТВО И ОБРАЗОВАЊЕ .......................................................................

ШКОЛОВАНИ КАМБЕЛЕВЧАНИ ................................................................

РЕЛИГИЈА, ОБИЧАЈИ, ВЕРОВАЊА И КУЛТУРА ........................................

КАМБЕЛЕВАЧКЕ ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ ..........................................................

ПОРОДИЧНА СТАБЛА .................................................................................

Крстинчање ......................................................................................

Врдинци .............................................................................................

Гаљинци .............................................................................................

Дејинци ..............................................................................................

Златковчање ....................................................................................

Здравковци ........................................................................................

Знепољци ...........................................................................................

Чубриловци ........................................................................................

Мирко - Мајмун .................................................................................

7

8

910

12

16

19

25

34

53

58

60

65

82

89

105

111

114

118

121

127

129

132

141

143

144

САДРЖАЈ



5/215


Чепини ................................................................................................

Костадиновци - Манчинци ..............................................................

Лазаревићи - апотекари ..................................................................

Поповчање .........................................................................................

Раћинци ..............................................................................................

Сињоглавци .......................................................................................

Станишинци .....................................................................................

Стањинци .........................................................................................

Цинцари .............................................................................................

Тасићи .................................................................................................

ВОЈИСЛАВ МЛАДЕНОВИЋ ........................................................................

БОРИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ ..........................................................................

НИЈЕ ПОШТЕЂЕН НИ КАМБЕЛЕВАЦ .........................................................

ОДСЕЉЕНИ И ПРЕЗИМЕНА КОЈА СУ НЕСТАЛА ........................................

ИЗМИШЉЕНИ ИНТЕРВЈУ ..........................................................................

ПОКЛОН ЧИТАОЦИМА ...............................................................................

КАМБЕЛЕВАЦ У СЛИЦИ И РЕЧИ ................................................................

БЕЛЕШКЕ О АУТОРУ ...................................................................................

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................

ШТАМПАЊЕ ОВЕ КЊИГЕ ПОМОГЛИ СУ ..................................................

145146

151

154

157

163

167

169

176

178

181

184

188

189

191

193

196

213

214

215



6/215




7/215


УВОДНИ ДЕО

„Земља че, ако си отишао из завича ја, завршио разне шко ле и занате,ако си на високом по ло жа ју у др жави, науци, у шко ли, на универзитету, у фабри-ци, не забо рави да те је подигао, и от хранио, зној тво јих предака, се љака, твојзавичај. Ако то забо равиш, изгубио си смисао за памћење, за животом, изгубиоси завичај, исто ри ју свог на рода; значи, изгубио си све.“

Проф. др Петар Ј. Марковић



8/215


О КЊИЗИ

Свака књига има сво ју причу. Најзначајни је књиге, оне ко је су нешто покре-нуле или промениле, ко је су остале у темељима једне културе, по правилу има јуузбудљиву причу. Некада је та прича о стваралачком напору, о тешко ћама ко је супратиле њено наста јање, некада борба са цензуром, властима, јавношћу. Значај-не књиге писали су значајни људи. У време настанка, њихове књиге су долазиле,најчешће до оних ко ји су ме ђу првима препознали значење и важност написанихречи. Имати такву књигу у рукама значи имати истински делић истори је, сведокавремена. Ако не можемо заволети књигу, требало би да је сачувамо, јер ће наи- ћи неко ко ће је можда заволети и увидети њену вредност. Зато се дешавало дасу књиге прошле и преживеле ратове, пустошења, бомбардовања, сеобе, најтежавремена. Понекад се од стотину или пет стотина примерака, сачува тек ко ја десе-тина, неколико, или само један примерак. До нас стижу са траговима читања, алии са ожиљцима ко ји сведо че, као херо ји, о жестини борбе и узвишености успеха.

Аутор



9/215


ВЕРОДОСТОЈНИ ЗАПИСИ

Српска академи ја наука и уметности, у намери да доби је веродостојне по-датке за писање аутентичне истори је Срби је, покренула је акци ју за писање моно-графи ја српских села.

Божидар Бона Здравковић, професор истори је у пензи ји, ко ји зна да је сва-ки човек дужник свога завича ја, одлучио је да напише књигу о свом селу, о Камбе-левцу. Пошту ју ћи упутства Одељења за проучавање села при САНУ, професор Бо-жидар Здравковић је прикупио гра ђу (документе и казивања старих људи), а осло-нио се тако ђе и на сво је дуго годишње искуство, па је одговорно и са вољом на-писао књигу о Камбелевцу, вредну не само за Лужницу него и за ширу за једницу.Књига је написана зналачки, стилом лаким за читање, и са подацима ко ји има јуослонац на истинитим дога ђа јима. Ту су родослови, порекло становништва села,занимљиве анегдоте, знаменити школовани људи, биљни и животињски свет, на-родни обича ји, друштвени живот, садржајно о школству, забава, спортске актив-

ности, ..., све оно што је типично за Камбелевац. Дакле професор Б. Здравковић заслужу је пуно поштовање. Тако би се до-био знача јан документ, о људима и дога ђа јима из даље и ближе прошлости, али иданашњости.

Због свега тога рукопис „Камбелевац – беше село“ препоручу јем за чита-ње.

Драгослав Манић Форски



10/215


ПРЕДГОВОР

За писање је потребна храброст. Готово пред сам крај 2009. године, не пре-терано оптимистичке, мени је наврла иде ја да нешто пишем, истргнем из забо-рава. Још је Леонардо Да Винчи, ренесансни гени је, написао: „Посто је три врстељуди. Они ко ји виде, они ко ји виде кад им се покаже и они ко ји не виде упркоссвему.“. Један наш писац је рекао: „Писање је за јебан жанр.“.

Бити сведок једног времена, на једном простору, живети с његовим ра-нама, страховати и радовати се у њему, знати његове тежње ко је досежу општељудске идеале, значи носити осе ћање потребе да се оно искаже. То осе ћање, тапотреба да се изразе људска насто јања, минули облици живота и крвава тражењанечег новог и бољег, светли јег и достојни јег, била је мо ја побуда, мо ја решеностда истра јем у свом завичајном кра ју и његовим људима. У току рада био сам узподатке, за сваку утиснуту реч. Да бих одговорио што више захтевима хронике –објективности, јасности и целовитости, обилазио сам многе Камбелевчане, анке-тирао савременике и очевице, прикупљао документа и фотографи је и све што би

могло изворни је да об јасни постанак и развој, поразе и достигну ћа, успехе, јед номреч ју – истори ју Камбелевца, за ко ји сам присно везан. Бити искрен, бестидан,раскалашан, по мери свима, написати тачно и задржати меру, тежак је посао. Поносан сам на свој Камбелевац. Ако веру јете да посто ји добар, племенитсвет, можете га и направити. Ако веру јете да посто је дивни људи, племенити, ко јичине добра дела, онда ће се она и десити. Нажалост, посто је и они ло ши, лопови,демагози... Једна од мо јих жеља, као и један од разлога за писање јесте доброта Кам-белевца, а затим желим да подсетим и друге да прво у себи треба прона ћи то до-бро.

Живе ћи већ не знам колико година у овом селу, али одлазе ћи даље настуди је, у војску, на рад (Босна, Сврљиг, Ниш, Пирот, Стрелац), свакодневно сам се

сусретао с неверицом, да ли посто ји не само добар Камбелевац, него и добар свети да још има људскости. Некако смо сви поверовали, да смо лоши, препредени,грамзиви, лопови, покварени, себични и да само они успева ју, и те негативне ста-вове стално производимо и у себи и око себе. Веру јем да нисмо сви изгубили тодосто јанство и волео бих да могу друге убедити у то.

Камбелевац има и дивне људе, интелектуалце, педагоге (највише у округу)и зато слободно могу ре ћи да су ме на писање натерали и једни и други. Многи ће бити изнена ђени, одакле ја да пишем, јер нисам писац, већ професор, педагог.Жалим што нисам много рани је почео да сакупљам драгоцени матери јал, јер биова књига била садржајни ја, са мање критика и за сваког читаоца.

Сви ми, мање-више, имамо потребу за писањем, да се на овај или онај на-



11/215


чин изразимо, али морамо бити подстакнути. Морам признати да ни је било деда Милисава А. Или ћа, ко ји је записаонешто о фамили јама у Камбелевцу, и деда Тике Здравкови ћа, веро ватно не бих никренуо да пишем. Можда мо је писање нема креативност, али зар милиони људи ко ји живекреативно, на кра ју умиру некреативно. Да ирони ја буде ве ћа, људи из Шведскеакадеми је наука, ко ји су устро јили Нобелову награду за књижевност, да су биликреативци, никада не би доделили награду некоме ко може да напише нешто такоопоро, сувопарно и некреативно. Уосталом, мени ни је ни на крај памети да мо је писање има, бар из далека,вредност за неку награду. Мо ја најве ћа награда би ће да се сви читаоци овог делаизразе похвално или тотално критички.

Сваки човек може набавити оловку и харти ју, па нека изволи боље. Затонемој те оча јавати, него прочитајте ово мо је писани је до кра ја и похвалите макаруложени труд. На кра ју, још једна мо ја порука. Сетимо се оне народне: „Ко зна бо-ље, широко му поље; ко зна лепше, родиле му трешње“.

Уосталом, од узвишеног до смешног посто ји само један корак. Нека о томепресуди сваки читалац. Захваљу јем свима ко ји су на било ко ји начин помогли приликом писањаове хронике.

Аутор



12/215


АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТИ

Село – КамбелевацЛокалитет – Плуждина

ГЕОГРАФСКЕ КОРДИНАТЕ: N - 430 01’ 04.0’’; Е - 220 25’ 56,2’’; надморска ви-сина 504 м по GPS.

ПОЛОЖАЈ: Налази се у широј равници, на левој обали Столске реке, у цен-тру села. ОПИС: На обрадивом терену, по по вршини, приметан интензивни гра ђе-вински шут. Ситни уломци опека античког формата, комади обра ђеног и необра- ђеног камена и груменови кречног малтера. Сав гра ђевински матери јал прику-пљен током чишћења терена од стране власника парцеле лагерован је дуж ме ђеса суседном парцелом. ВРСТА НАЛАЗИШТА: Насеље или привредни објекат. ХРОНОЛОШКА ПРИПАДНОСТ: Антика и Касна антика.

ДИМЕНЗИЈЕ ЛОКАЛИТЕТА: Арбитрарно 100 х 100 м. СТАЊЕ ЛОКАЛИТЕТА: Локалитет је девастиран у горњим зонама приликомобраде терена, нису уочени трагови неовлашћеног ископавања. ВЛАСНИК ЛОКАЛИТЕТА: Бранко Богдановић и Чедомир Алексић из Камбе-левца. КАТАСТАРСКА ОПШТИНА: Камбелевац КПБР 2487/1. ПОВРШИНСКИ МАТЕРИЈАЛ: Уломци опека античког формата, кречни мал-тер и фрагменти керамике. ИНФОРМАТОРИ: Божидар Здравковић и Горан Живковић.

Село – Камбелевац

Локалитет – Плуждина (окућница Љубише Мани ћа)


ПОЛОЖАЈ: Налази се у самом центру села, преко пута зграде основне шко-ле и задруге, у окућници господина Љубише Мани ћа. ОПИС: У дворишту приватног дома ћинства Љубише Мани ћа, приликомградње стамбених и помоћних објеката налажен је покретни археоло шки матери- јал. У воћњаку поред окућнице, по конфигураци ји терена уочава се правоугаонипростор димензи ја 20 х 7м, ко ји је за 20 до 30 цм виши од околног терена и сугери-ше посто јање гра ђевинског објекта. На површини су уочени уломци опека античкг



13/215


формата и три мања златарска ископа. ВРСТА НАЛАЗИШТА: Утвр ђење или вила рустика. ХРОНОЛОШКА ПРИПАДНОСТ: Касна антика. ДИМЕНЗИЈЕ ЛОКАЛИТЕТА: Арбитрар но 100 х 100 м. СТАЊЕ ЛОКАЛИТЕТА: Делимично девастиран златарским ископима и об-радом терена, са ве ћим зонама интактног простора на ко јима су могу ћа истражи-вања. ВЛАСНИК ЛОКАЛИТЕТА: Љубиша Манић из Камбелевца. КАТАСТАРСКА ОПШТИНА: Камбелевац КПБР 2848, 2849. ПОВРШИНСКИ МАТЕРИЈАЛ: Улом ци опека античког формата, пирамидал-ни керамички тег ко ји сугерише посто јање и праисторијских сло јева и фрагментмермерне плоче са видљивим траговима обраде. Могу ће је да је реч о парапетнојплочи. ИНФОРМАТОРИ: Божидар Здравковић, Љубиша Манић и Валентино Ма-нић.

Село – Камбелевац Локалитет Малиница

ГЕОГРАФСКЕ КОРДИНАТЕ: GPS тачка 059N - 430 00’ 43.3’’; Е - 220 25’ 13,3’’; надморска висина 544 м по GPS.

ПОЛОЖАЈ: Налази се у поднож ју брда Калу ђер, са његове северне стране, јужно од савременог сеоског гробља,. Потес Малиница је на почетку падине и ве- ћим делом припада парцели бившег власника Илић Милисава.

ОПИС: Реч је о парцели обрадивог земљишта на ко јој је током обраде зе-мље бивши власник Илић Милисав 1963. године пронашао калуп од сивог гранитаза ливење секира са паралелним сечицама. Задњих десетак година се парцела не

обра ђу је и по површини ни је било могу ће регистровати археолошки матери јал.Простор је потпуно затрављен. ВРСТА НАЛАЗИШТА: Реч о усамљеном налазу, али можемо предпоставитида је у питању насеље.

ХРОНОЛОШКА ПРИПАДНОСТ: Бронзано доба XIV-XIII век пре нове ере.ДИМЕНЗИЈЕ ЛОКАЛИТЕТА: Арбитрар но 100 х 100 м.

СТАЊЕ ЛОКАЛИТЕТА: Нису приме ћени трагови девастаци је. ВЛАСНИК ЛОКАЛИТЕТА: Славољуб (Мирољуба) Спасић из Камбелевца. КАТАСТАРСКА ОПШТИНА: Камбелевац КПБР ?. ПОВРШИНСКИ МАТЕРИЈАЛ: Калуп од гранита за ливење секира са пара-лелним сечицама, ко ји се налази у Народном музе ју у Нишу. Ни је искључена мо-

гућност да се калуп, ко ји је прона ђен на дотичној парцели, може везати за локали-тет Калу ђер, ко ји се налази изнад потеса Малиница, са његове јужне стра не и да је реч о једном локалитету. Са локалитета Калу ђер посто је археолошки налази око јима ће бити речи када овај потес буде опсервиран, надамо се у пролећној кам-пањи 2005. године, јер је тренутно под веома јаком вегетаци јом. ИНФОРМАТОРИ: Божидар Здрав ковић и Зоран Ћирић из Камбелевца.

Изузетан налаз је калуп и секира истог типа (Kilindir). На основу сличних налаза уГрчкој и Бугарској овај тип секире је датован у период 14. – 13. века пре нове ере.Калуп сугерише да су се секире овог облика изра ђивале на овом простору.

У циљу об једињавања археолошке документаци је цитира ћемо забелешку из до-



14/215


кументаци је Регионалног Завода за заштиту споменика културе из Ниша, ко ја се уформи Индикатора, односи на овој локалитет. У новембру 1963. године, Илић Ми лисав, земљо радник из се ла Камбе лев-ца, при ликом орања, на дубини од 0.20 м нашао је ка луп од сивог гранита. Ка луп је фрагментован. Слу жио је за ливење бакарних и бронзаних оруђа – секи ра. Ука лу пу је отисак-негатив секи ра са па ра лелним оштрицама и цевастим, облопрофи лисаним проду жењима отво ра. Пошто за сада нема никаквих индици ја опосто јању насе ља, с обзи ром да је ово по јединачни на лаз, ка луп за секи ре би себли же хроно лошки могао опреде лити на основу типо логи је секи ра ко је су ли-вене у овом ка лупу. Бакарне секи ре са па ра лелним оштрицама, ко јем типу при-пада и овај отисак, дату ју се на крај нео лита (М. Га рашанин, Музе ји 5, 1950). Ушколској збирци у Бабушници на лази се приме рак бронзане секи ре овога типа,нешто већих димензи ја. Бли жи подаци о месту и другим околностима на лаза непосто је. По јава секи ре и ка лупа за секи ре истог типа је потврда да су оне овдеби ле из рађиване, где су и ко ришћене. Чињеница да је секи ра из ливена у бронзи,

а не у бакру, поме ра горњу датаци ју. Овај тип секи ре, односно ка луп, био је уупотреби, ве роватно од кра ја нео лита, а да се настављао у време употребебронзе.

Ка луп је поклонио На родном музе ју у Нишу на лазач Илић Ми лисав, зе-мљо радник из Камбе левца. Места са ка ракте ристичним називима: Бо јиште, Сип, Змеј, Мачуга, Го- лемо Браниште, Ливађе, Ка луђер, Се лиште, Сто левица, Куси Дол, Дебе ла Чука, Леш је, Шумје, Плу ждина, Крст, Завој. Ка ракте ристична имена фами ли ја – засеока: Дардинци, Кординци. Подаци доби јени од Илић Ми лисава, земљо радника из се ла Камбе левца, и Димитри јевић Дани ла, учите ља у се лу Камбе левцу (1964. година).

Село – Камбелевац Локалитет – Вирови Слатина


ПОЛОЖАЈ: Налази се на удаљењу за око 1 км јужно од центра села ка селуСтрелцу, на благој падини.

ОПИС: Локалитет се налази при врху благе падине. Непосредно поред ло-калитета, са западне стране, посто ји јак извор питке воде, што је омогу ћило дадоњи део падине буде претворен у баште. На десетак парцела обрадивог земљи-

шта изорава се гра ђевински матери јал, фрагменти опека античког формата и фраг-менти керамике. Интензивна концентраци ја гра ђевинског шута приме ћена је напарцели власништво Ивана Живкови ћа. Димензи је простора захва ћеног гра ђе-винским шутом су: 10 х 10 м. Шут потиче из златарског ископа ко ји су на овој пар-цели ископали тзв златари пре петнаестак дана. У избаченој земљи евидентирснису комади јако гореле земље, фрагменти опека античког формата дебљине 3 до4 цм и мања количина притесаних комада камена. Приликом обиласка парцелевласник Иван Живковић је поред ископа пронашао, у избаченој земљи, ве ћи гво-здени ингот призматичног облика, мада је могу ће да је реч о полуфабрикату зарударски маљ. На основу налаза ингота и ве ћих комада црвено печеног зидноглепа могу ће је претпоставити да објекат представља ливачку или топионичарскупећ, евентуално неко радионичко место. Син власника парцеле, Горан Живковић,



15/215


прона ђени ингот поклонио је екипи .По предању, на овом месту се помиње посто јање злата и овај потес је до

сада код локалног становништва везиван за турски период. На парцели покојногЖивка Здравкови ћа, ко ја се налази поред поседа Ивана Живкови ћа, на позици јиниже, у доњем делу благе падине, приликом орања рани јих година изоравани суделови зидова, али на много ве ћој дубини него што су зидови у горњем делу па-дине. Ове две парцеле су ме ђусобно одво јене високим слогом, висинска разлика је око 1 м и могу ће је да слог представља завршетак или периметрални зид некогантичког објекта. На овај ло калитет се, у правцу села, то јест у правцу севера, надовезу је по-тес Слатина, ко ји је евидентиран 1964. године као локалитет од стране стручњакаНародног музе ја у Нишу. Реч је о локалитету Вирови, а не о локалитету Слатина, јер се под појмом Слатина подразумева веома широк простор, ко ји у себи садржитопоним Вирови.

ВРСТА НАЛАЗИШТА: Насеље или утвр ђење. ХРОНОЛОШКА ПРИПАДНОСТ: Антика, Касна антика.

ДИМЕНЗИЈЕ ЛОКАЛИТЕТА: Арбитрар но 200 х 100 м. СТАЊЕ ЛОКАЛИТЕТА: Делимично девастиран обрадом земље и неовла-шћеним ископавањем тзв златара, са великим процентом интакног земљишта, накоме је могу ће истраживање.

ВЛАСНИК ЛОКАЛИТЕТА: Иван Живковић из Камбелевца и наследници по-којног Живка Здравкови ћа. КАТАСТАРСКА ОПШТИНА: Камбелевац КПБР 4781/1,2,3. ПОВРШИНСКИ МАТЕРИЈАЛ: Фрагменти опека античког формата, фрагмен-ти керамике, гра ђевински шут и гвоздени ингот. ИНФОРМАТОРИ: Иван Живковић, Го ран Живковић и Божидар Здравковићиз Камбелевца.

Село – Камбелевац Локалитет – Калу ђер

Реч је о узвишењу ко је се налази у јужном делу атара, изнад сеоског гро-бља и надо везу је се на потес Малиница. Са овог простора налазе по седу је Бра-нислав Николић, пензионисани учитељ, ко ји живи у Бабушници. Реч је о једнојбронзаној стрелици ко ја се везу је за период бронзаног доба и посредно се можедовести у везу са налазом двосекле секире и калупа типа Килиндир на Малиници.Са Калу ђера потиче и мањи метални крст, тако ђе из збирке Бранислава Николи ћа,ко ји се може определити у касни средњи век. Потес Калу ђер се налази на узви-

шеној греди ко ја се пружа приближним правцем исток –запад и дели атаре селаКамбелевца и Радињинца. На крајњем западном делу греде налази се ло калитетко ји мештани Радињинца зову Мали Сип, а мештани Камбелевца Игриште. На по-тесу Малог Сипа констатован је ма сивни зид од камена, ко ји можда представљаостатак бедема. Могу ће је да је реч о античком или средњовековном локалитету.

Потенци јални археоло шки локалитети у селу Камбелевцу су: Крст – култноместо оброк и Селиште – шири простор испод Калу ђера, Игришта и Малинице, аможда и само сеоско гробље.

На основу свих досадашњих случајних налаза можемо закључити да је да-нашњи атар села Камбелевца вероватно настањиван од бронзаног доба, прекоримског периода, средњег века до данас.



16/215


НАЈСТАРИЈИ ПОДАЦИ О СЕЛУ

У данашњу Ђур ђевицу доселио се, не зна се одакле, неки Ђур ђе. Овде јеподигао, за сво ју употребу, зграде неопходне за сточарство. У ово време посто јао је пут ко јим су Турци пролазили од Ниша друмом даље према Стрелцу. И данас тоузвишење и пут зовемо „Горњи друм“ . Турци пролазе ћи дознали су да у Ђур ђеви-ци има Срба те су тамо послали свог во ђу. Кад је народ овог насеља видео Туркеда преко „Грамаде“ и преко Малог Чала, коњима долазе, побегли са стоком прекоНерезине. Овај податак о доласку непознатог Ђур ђа је навероватни је тачан јер та-ква пресељавања, односно досељавања су у турско време била честа, пре свегазбог сурове политике денационализаци је. Можда је Ђур ђе био приморан да по-бегне и да се насели у овај неприступачни предео јер је у свом кра ју осветио некогсвог.

Кошеви и амбари су били на „коље“ пру ћем исплетени и облепљени бале-гом и блатом, а остале зграде за становање укопане попут некадашњих земуница.

Земунице су Турци палили и претурали, а зграде у ко јима је била сточна храна нисудирали што је сигуран знак да су се ови становници бавили сточарством. Турци судозивали Ђур ђа да се врати али он ни је хтео. Након овог харања Турци су отишли.

Не зна се колико до мо ва је било, и ко је фамили је су настале касни је.Отприлике у ово време населили су се и Горчинчање у „Селиште“ испод

Големог Чала, и данас се ово место зове Селиште.Пошто су оба насеља била мала и нису има ли довољно народа за игре и

саста јања, они су за једно образовали саборно место на Грамади. И данас се упо-требљава ова реч кад желимо да кажемо да је нешто сакупљено, набацано на јед-ном месту, односно „на грамади“.

Доцни је приликом оме ђавања и проширење испаше преко „Длђи дел“становници ова два села су се посва ђали и побили. Камбелевчани су били над-

моћни ји, па је чак и један Горчинчанин заробљен. Горчинчање су тужили Камбе-левчане код Турчина због чега се он се по јавио на лицу места и како не би даљедолазило до сва ђе и туче нареди Камбелевчанима да си ђу у реку где су населилиданашње место где су Цигани. Горчинчанима је наредио да пре ђу преко реке Лу-жнице.

Иначе у Ђур ђевој планини било је за време Турка и хајдука. Можда збогблизине пута где су Турци често пролазили. Читавих 12 година харамбаша им јебио Поп Мартин. Можда је баш присуство хајдука и привукло Ђур ђа да се овденасели.

Поп Мартин је био стално у Сувој планини и о томе посто је подаци, а ње-гова једна чета од 20 – 30 хајдука боравила је венцем преко Прибовице и Ђур ђеве



17/215


планине. Део новца опљачканог од Турака претпоставља се да су закопавали окоПетковог камика па све до Бука. Ношени овом причом и деду Адама Или ћа и ЖикуТанчи ћа али многе друге је захватила ова златна грозница.

Деда Адама Или ћа сам лично 1959. године видео на аутобуској станициу Сурдулици (био сам у пољопривредној школи) где га је пут водио са Власинског језера.Не веру јем да су ови „срећници“ дошли до иједног турског талира. Копалосе и око Бигрa и око Големог и Малог Бука. Из овог доба хајдуковања посто јала јеи једна песма:

„Ој, јуначе у го ри зе леној

Срећан био и по го ри ходио

Сваки мегдан од Турке добио

Здраво мајки дома отишао

Весе ло те се ло дочека ло

Верна љуба на конак позва ла.“

Локаци ја

Село се граничи са: Александровцем, Столом, Дучевцем, Раљином, Стрел-цем, Радињинцем и Горчинцем, са укупном површином 10км2.

Камбелевачка котлина почев од Столсћи шумак затим низводно до Букапротеже се дужином од око 4км, а простире се у правцу северозапад – југоисток.Њена надморска висина је изме ђу 580 и 480м, центар села Плуждина се налазина висини од 500м.

Камбелевачку котлину окружу ју брда као што су: Дебела Чука, Марчевац,Мачуга, Бо јиште, Ивје, Ђур ђевица, Големи Чал.

Столска река извире изнад села Стол. Брзим, а затим умереним водото-

КАМБЕЛЕВАЦ



18/215


ком спушта се дужином од око 3км и код места Горњи брод саста је са Дучевскомреком. Брод је место где се „броде“, саста ју реке и удаљено је негде око 200м одбетонског мо ста на путу за Звонце. Столска река с обзиром да има јаче извориштескоро да не пресушу је у јако сушним годинама што много доприноси то ме да иКамбелевачка река ретко пресушу је.

Камбелевац обилу је многим долинама ко је у времену великих киша, про-вала облака или у проле ће, због наглог топљења снега, образу ју велике потокеко ји се улива ју у Камбелевачку реку. Најве ћи такав поток јесте Беривој ца ко ји по-чиње да се фор мира из Вртоп затим пролази кроз Горњу Обршину, Доњу Обршину,Беривојцу, Воденичиште и улива се у реку. Успут прима мање поточи ће као што суони из Вирови и из Кушино. Овај поток зна да набу ја и изли је се. Дужина му је око3км.

Нешто мањи поток је Ра ћина долина назван највероватни је по баба Ракииз фамили је Манчинци и улива се на 50м од моста у центру села. Посто је и многидруги мањи потоци: Давин ћина долина из Дебелу Чуку кроз ровину и др.

Кли ма

У камбелевачкој котлини домирира умерено континеталне до планин-ске климе. Можемо ре ћи углавном блага. Средња годишња температура износи11,3°С. Вегетаци ја у односу на Централну Срби ју касни 15- 20 дана.

Ре љеф

Рељеф је брдско планински 70%. Због неповољне географске конфигура-

ци је зато спада у ред брдско – планинских подруч ја. Веома упадљив врх (иако неприпада само Камбелевцу, деле га два села) је Столски камен и Големи стол санадморском висином 1239 м. Он представља симбол целе Лужнице. Ваздушналини ја од центра села је 5.100км.

Зага ђивачи човекове околине: Не по сто је сем дивље депони је, а најве ћа јеу центру села поред моста.

Лу жнички говор - kамбелевачки

Припада такозваној призренско – тимочкој говор ној зони. Говор Лужни-чана само за неке људе је ружан и непри јатан. Напротив, он је веома сликовит и

милозвучан, а уз то има сво ја правила па се због тога помно изучава на многимкатедрама за славистику широм света.

Књиге Драгослава Мани ћа Форског написане су углавном лужничким го-вором, обогатиле су не само ди јалектику српске књижевности већ су саставнидео наше културе о чему сведоче и лепа признања (Вукова награда, диплома „Пу-шкин“ и др) и оцене народних књижевника критичара.

Лужнички говор има само један нагласак (експираторни) ко ји је често напоследњем слогу: човéк, овдé, читáл...

Лужнички говор има многа обележ ја говора старих Словена, ко ја су „за-трпана“ Вуковим реформама као и скоро сва српска књижевна баштина до те ре-форме.



19/215


НЕШТО МАЛО О ПРИВРЕДИ У 19. ИПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

Записао деда Ми лисав

Када би печалбар отишао у Београд за једно лето зарадио би око 300 гро-ша, а то су око 60 динара. Један од њих (први пут), вра ћа ју ћи се, мислио је да јемного зарадио, дошавши у камбелевачки атар 3 дана је седео у баба Мартинобраниште, ни је хтео у село да уђе прљав, па када је наишао један човек, донео му је одело да се пресвуче. Печалбари су се звали дун ђери, а много касни је гра ђеви-нари.

Пољопривреда се об ра ђивала дрвеним ралом где је само раоник био одгвожђа око 10-15 цм, а јарам дугачак око 2 метара. Један во је ишао преко орањаа један преко неораног. У бразду се ни је ишло као сада. Гвоздена дрљача ни јепосто јала већ брана, ширине 1 метар од тр ња. Нешто касни је, брану је замениладрвена дрљача у облику троугла са гвозденим шиљцима. Превозило се санкама и

зими и лети. Доцни је су направљена дрвена кола понегде опасивана гвозденимшинама. Осовине тако ђе дрвене и по мало гвожђе „блеови“. Доцни је и гвозденеосовине „колоси“. Јавља ју се и плугови деснаци, са дрвеним гредењом и рукуни-цама. Овај велики „изум“ ни је имао свако, а тек после Првог светског рата почелида се праве плугови „обртачи“, „саковци“ и дрљаче. Кукуруз се се јао као сачма, а копали су га на постат. Жито су врли коњима,понегде воловима, а ве јало се лопатама увис кад дуне ветар. Нешто касни је и руч-на ветрењача. Решето ни је посто јало, већ су за ве јање правили од овчи је коже,разапето и избушено. Од једне уго јене свиње топили су око 10-15 ока масти, а и то је могла свакаимућни ја ку ћа. Врло имућни имали су и по једно говече.

Највише су се хранили млечним производима а уместо зејтина или мастибучкали су масло, а употребљавали су га нарочито за качамак или про ју – мору-зница.

За Божић се постило 6 недеља, за Ускрс 7, за Петровдан 2-5 недеље, заВелику Госпо ђу 2 недеље. Нико ни је смео да се омрси осим мајке ко ја до ји дете.Постило се још сваке среде и петка. Када би неко ово прерачунао онда испада око169 дана се постило, а око 156 дана масно. Многи су ово чинили из верских побу-да јер је Црква тако налагала, а ве ћина из сиромаштва. Најбогати ји ус елу су билипопови па сам убе ђен да они оволико дана нису постили, а ве ћина су били доброзаго јени. Баштовански производи слабо заступљени. Од во ћа: трешња, јабука, кру-шка, по нека калемљена, а шљива никако. Причао ми је деда Адам да је он као



20/215


дете чуо да је прву шљиву донео деда Здравко из Црвене Јабуке, звала се „бљут-кавка“, а и ја око 1950-тих година пробао сам ту шљиву а могла је да се једе и пренего што сазри, и највероватни је је и због тога добила овакав назив. Чудноватоода су и пасуљ мало се јали. За велики пост (Ускрс) туцали су кукуруз у чутуру, прависе каша, знали су и за бузу (бозу) од дивљих крушака у ко ју скоро целе зиме и ка-сно проле ће пили киселу воду.

Парада јез никако зрео, већ само зелен, испече се у огњиште, мало лука,без зејтина и то је била омиљена салата. До Ђур ђевдана (6. ма ја) ни је смело да се једе ново млеко, нити да се закоље јагње или јаре. Млеко су преко јесени скупља-ли у дрвене качице или баклице ( то је била вурда).

За зелени парада јиз казивао деда Тика, а причао му његов деда: „Нете јашеженеве да от ћину од петлижањево че узре ју“. Одела и обу ћу нису куповали, већсамо од сво јих производа. Бревенеци без га ће, кошуље пртене, а имућни ји су ку-повали и памукли је. Жене су носиле највише сукна а по нека за празник и збн. Мојотац Бај-Иван као дете пре Првог светског рата преко лета носио је само дугачкупртену кошуљу до колена, ко ји је ручно креирала његова мајка Даринка, и намер-

но су пишали не подижу ћи кошољу, а у њу су и спавали, а напред би иструнуло иотворила би се рупа, и тако је мај ка морала да подари нову кошуљу.

Оруђа и предмети који су некада коришћени

Плуг

1. Дрљача 2. Влачег 3. Копачка 4. Ваљак



21/215


Вршкаре

Трлица за конопље



22/215


Разбој

Трпеза, ковчег, троношке и стовне



23/215


Долап за кафу

1. Стовна 2. Кондир 3. Рукатка 4. Бокал

5. 6. Грне

7. 8. 9. Земљане посуде



24/215


Бурад за ракију и вино

Каца

Качица за сир

Дрвена посуда

Карлице и заструзи

Тријер за пшеницу



25/215


ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Камбелевац се налази на географским координатама 43º 01ʺ северне ге-ографске ширине и 22º 26ʺ источне геофрафске дужине, по Гриничу. Овај коор-динатни простор налази се у централ ном делу Балканског полуострва ( по ЈовануЦви ји ћу) и припада простору под називом Југоисточне Срби је. Као уосталом и нај-ве ћи део бабушничке општине и Камбелевац је у саставу пиротске реги је, чи ји јегравитациони центар Пирот.

Камбелевац се налази у централном делу Лужничке котлине, оивиченпланинским масивом Влашке планине са врхом Столски Камен (1239м) ко ји гаодва ја од Пиротске котлине и Лужничким планинама са запада ко је га одва ја ју одВласинске висоравни. Насеље има погодан географски положај јер се налази у непосредној бли-зини важних саобра ћајница. Аутобуским лини јама повезан је на север преко Ба-бушнице са Белом Паланком, Нишем , Београдом на исток преко Бабушницве саПиротом и на југозапад са Лесковцем, на југ са Звоначком бањом.

Насеље се налазо на надморској висини око 500 метара, а атар, почев одкањонског дна на Камбелевачкој реци (480) са западне стране, до 700 метара гре-бена на истоку, има релативну висину у распону 220 метара. Атар Камбелевца величине 10 км² граничи се: са севера КО Горчинци, сасеверо-истока КО Александро вац, са истока КО Стол и КО Дучевац, са југа КО Ра-љин и КО Стрелац и са запада КО Масуровци и КО Радињинци. Граница почиње са севера ид троме ђе са КО Горчинце и КО Александровацу месту званом Топлик и иде на југоисток пресеца пут за Звонце и преко Миту Риди Го ли Рид изби ја на троме ђу са КО Александровац и КО Стол, затим продужава на југ до троме ђе са КО Стол и КО Дучевац. Одавде гтаница иде на југ па на југозападпутем до места звано Ливађе, где опет скре ће на југ и изби ја на Столску реку , идениз реку до састава са Дучевском реком (почетак Камбелевачке реке). Граница

иде на југ до пута за Дучевац, а онда путем на исток до моста на Дучевачкој реци.Одавде граница скре ће на југ путем према ку ћи Бошковић (Јосифа) Чедомира изДучевца ко ју не обухвата и изби ја на пут за Звонце у месту званом Шумје односноМачуга. Одавде граница иде на југозапад и преко места званог Слатина изби ја натроме ђу КО Раљин и КО Стрелац. Од ове троме ђе граница иде на севеозапад пре-ко места званог Сип и изби ја на троме ђу КО Стрелац и КО Масуровац, продужавадаље на запад и долази до троме ђе са КО Масуровац и КО Радињинце, иде даљена северозапад и изби ја у место звано Ждре ло (Бигар). одавде граница иде на се-верозапад до троме ђе са КО Радињинце и КО Горчинце у месту званом Ђурђевица,одавде скре ће на исток, потом на североисток и преко места звано Чал и Шумје изби ја на троме ђу са КО Горчинце и КО Александровац одакле је граница и почела.



26/215


При родна средина

Природом Лужничке котлине бавили су се поред осталих и Петровић, Ми-

лић и Мартиновић чи је смо радове користили у овом делу.Гео лошка грађа Лужничка котлина лежи у области сучељавања Источне зоне младих ве-начних планина и старе Родопске масе. Оваквим њенима положа јем одре ђена јеи велика разноврсност стена ко је учеству ју у геолошком саставу, како по саставутако и по структури. Велике разлике у геолпшком саставу показу ју се, првенственоу планинском оквиру котлине. Како се атар Кам белевца налази на дну Лужничке котлине он је једностав-ни јег геолошког састава. Централана литолошка зона овог кра ја представљена је поглавито отрив-ским и баремским кречњацима, у ко јима су уметнуте две мање парти је лапораца.Она је на крајњем северозападу широка око 4 км, а иду ћи ка југоистоку постепеносе сужава. Тако, у простору изме ђу долина Лужнице и Камбелевачке реке има ши-рину 1-1,5 км, затим код ушћа Раљинске реке у Мурговицу око 1 км, да би недале-ко од села Студене нестала. Предео Ждрела Камбелевачке реке означен је кречњачким сло јевима ко јису нагнути ка североистоку. У периферним деловима ове масе према лужничкомтерци јеру ситуаци ја је нешто сложени ја. Иду ћи уз овај ток најпре се наилази на ла-поровите кречњаке и лапорце на дужини од око 300 метара, затим на лапоровитекречњаке на одсто јању од 0,5 км и, најзад, на мању парти ју чистих кречњака. Овипоследњи се граниче са терци јерним твореевинама и тако ђе пада ју ка северои-стоку. Описано стање нам показу је да је овде изгра ђена кречњачка изоклина син-клинала нагнута ка североистоку, у ко ју је уметнута једна мања лапоровита сери ја

ко ја не досеже дубоко испод уздужног профила Камбелевачке реке. На истоку од Шерине, с десне стране Камбелевачке реке, у састав плиоце-на улазе песак и шарени шљунак. Иста је ситуаци ја и под Бо јиштем, с леве стра-не овог тока; ту се. сем тога, наилази на крупне кварцне валутке ко ји леже прекокречњака и допиру до хоризонтале од 730 метара.

Еро зивни ре љеф

Разарање и преобликовање тектонског рељефа на простору Лужничке ко-тлине започело је још кра јем Креде, изме ђу сенона и почетком олигоцена. Две језерске фазе у Лужничкој котлини значајне су као акумулативне и мање ерозив-не. Ме ђутим, и мање ерозивни рељеф је од знача ја јер показу је одре ђена стања језера. У време највиших стања језера површинска хидрографска мрежа била јеразви јена само на југисточном ободу котлине и на разорном билу антиклиналнеВлашке планине, док је крашки процес био скоро заустављен. Савремена речнамрежа разви ја се тек после отицања језера, на централној језерској равни. Деловањем флуви јалне ерози је, у току плеистоцена, на дну Лужничке ко-тлине образована су три речна басена од ко јих и слив реке Мурговице.

Најдужа десна притока Мурговице, Камбелевачка река са сво јим извори-шним крацима, изградила је сложену долину. Изворишни краци Камбелевачкереке, Столска и Ки јевачка (Дучевачка) река, развиле су сво је лепезасте изворишнечеленке на разорном билу Влашке планине, североисточно од планинског креч-



27/215


њачког венца Големог стола, у палеозојским стенама. Котлински део басена сли-ва разви јен је на стари јим, олигоценским језерским седиментима, док је најнижипредстављен кањонском сутеском усеченом у кречњачким стенама. И у еволуци јифлуви јалног рељефа у басену Камбелевачке реке издва ја ју се три фазе: пре језер-ска, пост језерска и рецентна.

У првој, пре језерској фази, удруженим деловањем крашке и флуви јалнеерози је разорено је кречњачко теме антиклинале Влашке (Кусовранске) планинепа су откривени палеозојски седименти подине.

Флуви јална ерози ја на најве ћем делу планине замењу је крашку, усеца ју ћидубоке долине и снижава ју ћи разво ђе према Пиротској котлини. Током језерске,олигоцене фазе неденудовани кречњачки венац југозападног крила антиклиналевисински заоста је и у њему језерске притоке усеца ју сво је кратке сутеске. Извори-шни краци усеца ју три сутеске а североисточно од извученог, вишег планинскогвенца, у палеозојским стенама, образу је удолину дужине око 5 км и ширине до2,5 км.

У другој, пост језерској фази флувиоденудациони процеси се наставља ју у

планинској зони, изгра ђеној од палеозојских стена, и преносе на централну раван језерског дна, састављену од мла ђих, олигоцених седимента. Изворишни крациКамбелевачке реке наставља ју сво је водотоке и усеца ју, низводно од кратких су-тески кроз уску кречњачку зону, усеца ју ћи сво је долине у вододржљивим стенамасве до ушћа у Мурговицу. У котлинском делу реке саставнице су усекле релативноплитке долине, благо нагнутих страна, са мањим ерозионим проширењима окосела Стола и Ки јевца. Од састава па до уласка у Ждрело, дубоко усечену кањонскуусеку, око 1 км широко дно Камбелевачке реке да је изглед плитке котлине, одво- јене од слива Лужнице разво ђем релативне висине око 60 м. На стенама долинеКамбелевачке реке јавља ју се две терасе, на 8-12 метара и 28-32 метара, као и удолинама Валнишке и Раљинске реке, док се у долинама Столске и Ки јевачке рекеналазе још и терасасте заравни на висинама од 55-60 м и 80-90 метара; највише

заравни се налазе на теменима уздужних ме ђудолинских коса. Дужина Камбеле-вачке реке, са најдужим изворишним краком, износи 12км, док је укупан пад одоко 550 метара или 45 м/км. Ме ђутим, најдужи изворишни крак има просечан падод 84,44 м/км, док је просечан пад долинског дела корита свега 14 м/км.

У тре ћој, рецентној фази у разво ју ерозионог рељефа у басену слива Кам-белевачке реке, одви ја ју се два супротна процеса:

1. Покривање – фоси лизаци ја флуви јалног ерозионог ре љефа;

2. Ес хумаци ја па лео ре љефа.

Дуж северо источног котлинскод дела басена слива, а у супадини вертикалног, тек-тонског опсега, нагомилава ју се велике количине дробинског матери јала насталогмразним и тем пературним разарањем кречњачке стене. Нагомилан дробинскиматери јал у супадини вертикалног одсека образу је један по јас дужине око 5 кми ширине до 1 км, док му се дебљина кре ће и до 80 м. Он покрива један део вер-тикалних литица, али и знатне површине флуви јалног рељефа на североисточномободу котлине. У дубљим сери јама је поприлично цементован па Камбелевачкарека, Балван поток и Калу ђеревска река, пошто напусте кратке сутеске, у њемуусеца ју дубоке долине.

На супротној, југозападној страни котлине, пре ушћа у Мурговицу Камбе-левачка река усеца завршни део сво је долине у стенама различите старости и са-става. Меандрира ју ћи непосредно пре ушћа, река је започела усецањем кањонскесутеске у олигоценским, језерским седиментима, а настала у баремским, масив-ним кречњацима подине. Денудационим про цесима спрани су и однети мекши



28/215


седименти повлате, а у њиховој подини оголи ћене су кречњачке стене планинскогвенца Шерине и Го јишта. Тако је флувиоденудационим процесима откривен је-дан део палео рељефа дна олигоцене потолине. Двоструким накалемљеним ме-андром Камбелевачког ждрела завршава се ерозионо котлинасто проширење идолина Камбелевачке реке.

Епигенетска сутеска Камбелевачке реке. Најдужа десна притока Мурго-вице, Камбелевачка река, има и најсложени ју долину. Њене саставнице извируна разор ном билу Влашке планине, где су у палеозојским стенама усекле дубоке,клисурасте долине. Из нижих терена оне улазе у виши, састављен од кречњака,где усеца ју ретке дубоке клисуре, Столске реке изме ђу малог Корбеса и Големогстола, а Дучевачка изме ђу Големог и Малог стола. Низводно од кратких, ка њонских сутеска, дубоких и до 300 м, долине са-ставница и Камбелевачке реке усечене су у језерским седиментима олигоценестарости. Захваљу ју ћи флишним стенама њихове долине су широке, благо нагну-тих страна, а на њиховом дну се јавља ју алуви јалне равни. Камбелевачка река, каои Раљинска и Валнишка, пресеца дно котлине правцем СИ-ЈЗ. Тај правац задржала

је усеца ју ћи кратку али дубоку клисуру ждрело у кречњачкој греди, ширине око1,2 км, изме ђу Шерине (745 м) и Бо јишта (757 м). У кањонском ждрелу, дубоком330 – 340 метара, Камбелевачка река је усекла двоструки меандар. Укљештенимеандар ни је зачет у кречњачким стенама већ у језерским седиментима ко ји супокривали кречњачку греду пре него што је она есхумирана. Стотинак метара уз-водно од ушћа Камбелевачке реке у Мурго вицу улива се река Дубока, лева при-тока реке. Мурговица после ушћа Камбелевачке реке напушта дотадашњи правацЛИ-СЗ и узима југозападни смер, ко ји задржава све до ушћа у Лижницу. Очигледно је да доњи део долине Мурговице, на дужини од око 3 км, прилаго ђава свој токправцу тока Камбелевачке реке. Ерози ја тла и урвина. Лужничка котлина је, после обешумљавања великихповршина, захва ћена интезивном ерози јом тла. Урвине или клизишта, у народу

назване још и бреголазине, усови, свлачишта и свлачотине, честа су по јава у Лу-жничкој котлини. Према истарживањима Живорада М. Мартинови ћа, по јаве кли-зишта утвр ђене су на 19 потеса. Око села Камбелевца јавља ју се два клизишта, Шумје и Пландиште. Клизи-ште Шумје налази се недалеко од пута Бабушница – Звонце, скоро уз саме сеоскеку ће. Настало је на падини нагиба око 30º, а на контакту олигоцених шкриљаца инеогених седимената. Клизиште је малих димензи ја. Зачиње се на висини од 524метара, а завршава на 515 метара, дужине око 120 м и ширине 60-70 м. Клижење је изазвано усецањем кратког, повременеог потока. Бубрење и грбавење земљи-шта започело је 1967. године а покретање главне масе је настало 1977. годинекада су срушене 2 ку ће и више помоћних зграда. Клизиште је уништило 37 ари

воћњака и 20 ари њива. Пландиште је омање клизиште, код последњих сеоскихку ћа, на путу ка Бабушници. У горњем делу ширина клизног тела износи око 100метара, а у доњем 60-70 метара. Легло му је на 530 м а чело на 500 м. Клизиште језахватило само плиоцене седименте, нанело мање штете њивама али и условилопомерање регионалног пута.

Кли ма

Камбелевац има, као уоста лом и цела Лужничка котлина, умерено-конти-ненталну климу. Њене карактеристике су умерено топла лета и умерено хладнезиме, као и четири јасно изражена годишња доба: зима, проле ће, лето и јесен.



29/215


Клима Камбелевца не може се у потпуности тачно приказати због недостатка ме-теоролошких станица. Али на основу осматрања у Бабушници (период осматра ња1926-1940. год. и 1950.-1967. год.) могу се дати неки климатски елементи ко ји бимогли да важе и за атар Камбелевца, ко ји се налази у ближој околини. На основу података са околних станица, може се закључити да у најве ћемделу Лужничке котлине средње јануарске температуре износе од -1 до 1ºС, а сред-ње јулске 18 до 22ºС. Апсолутне вредности су знатно више, односно ниже. Усло-вљава ју апсолутну температурну амплитуду од 55ºС до 60ºС, што је честа по јава уисточној Срби ји. Средња годишња температура износи 11ºС, а по годишњим до-бима: зимска 1ºС, пролећна 10ºС, летња 20ºС и јесења 12ºС.

Ово подруч је зашти ћено је од хладних ваздушних ма са и олујних ветрова.Једини неугодни ветар је кошава. У току лета преовла ђу ју југозападни и западниветро ви доносе ћи освежење и кишовито време.

Заси ћеност ваздуха воденом паром је сразмерна са годишњим током те-мепературе ваздуха. Максимум достиже у јулу а минимум у јануару. Просечнавредност релативне влажности на нивоу године износи 72%. Најве ћа релативна

влажност је зими 81%, затим јесени 74%, у проле ће 71% а најмања лети 66%.Максимална средња месечна количина падавина је у ма ју, од носно јуну,а минимална у августу, односно септембру. Разлика изме ђу максимал не и мини-малне средње месечне вредности износи 40-50 мм, што је незнатно с обзиром наконтиненталност подруч ја. Укупна годишња сума падавина износи 631-771 мм, имања је од просека за нашу земљу као целину. Максимум је забележен 1957. го-дине. Износио је 857 мм, а минимум 1946. год. – 344 мм. У вегетативном периоду,од априла до септембра, у просеку доспе 345 мм воденог талога или 57%. Удеосредње в

Documents

Kambelevac Bese selo HighRes - 19.03.2016 субота.pdf