Joyce Vestine Gestalt Savetovanja i Psihoterapije

8/12/2019 Joyce Vestine Gestalt Savetovanja i Psihoterapije

1/216

FilDojs & arlotSils

Vetinegetaltsavetovanja i psihoterapije

P r e v o d:

Vesna Vuka


2/216

SADRAJ

Strana

Poglavlje 1 Poetak putovanja - pripreme...................................3Poglavlje 2 enomenologija i teorija polja.................................1!

Poglavlje 3 Sve"no"t......................................................................2#Poglavlje $ %"po"tavljanje terapij"kog o&no"a..........................$3Poglavlje ' Pro(ena i &ijagno)a...................................................'#Poglavlje * Ra)matranje tretmana..............................................+2Poglavlje + Jaanje po&rke.........................................................!3Poglavlje ! ,k"perimenti"anje.....................................................#!

Poglavlje # o&iika(ije kontakta.............................................113Poglavlje 1/ 0e)avreni po"ao......................................................131Poglavlje 11 ran"er i kontratran"er........................................1$1Poglavlje 12 - ele"ni pro(e" i regre"ija........................................1'*Poglavlje 13 Praktina pitanja....................................................1*! Razvijanje linog stila..............................................1*! Vremenski ogranieno savetovanje..........................1*#

Grupni rad.................................................................1+$ Rad na snovima........................................................1+! Procena i upravljanje rizinim situacijama...............1!3

Poglavlje 1$ ire polje..................................................................1#/ Savetovanje u multikulturalnom drutvu..................1#/ Moralne dileme.........................................................1#* Spiritualnost..............................................................1##

Poglavlje 1' raj putovanja.......................................................2/3

2


3/216

1 - Poetak putovanja pripreme

Smatramo da dora getalt praksa mo!e iti opisana slede"im karakteristikama:

#okus na iskustvu koje se odvija ovde$i$sada %primenom svesnosti&'enomenologije i paradoksalnog principa promene(

Pru!anje dijalokog odnosa Perspektiva teorije polja i holizma )reativan& eksperimentalan stav prema !ivotu i terapijskom procesu*

+ ovoj knjizi "emo se aviti istra!ivanjem ova etiri aspekta prakse* Me,utim&odluili smo da na samom poetku pomenemo pitanja koja prethode svakoj vrstisavetovanja* Prvo poglavlje je prvenstveno namenjeno savetnicima ili

psihoterapeutima koji su na ouci i ouhvata slede"e olasti:

Pripremanje see i radnog prostora Prvi susret sa klijentom -eleke sa prve seanse .janjenje kako 'unkcionie getalt terapija

Sklapanje ugovora .dluivanje za koga vaa praksa nije pogodna /uvanje zapisa sa seansi )ori"enje 'ormulara za vo,enje eleki

Pripremanje sebe i radnog prostora

0ain na koji ste namestili i sredili svoj radni prostor prene"e klijentu znaajnu

poruku* Va stil olaenja i nivo njegove 'ormalnosti tako,e "e delovati na utisakkoji klijent stie o vama i o savetovanju* .vi detalji u znaajnoj meri govore ovama kao terapeutu& a tako,e odaju utisak o tome kako nameravate da se odnosite

prema klijentu* Sveprisutna tema ove knjige jeste da je terapijsko iskustvo netoto se ko$konstruie 1 to znai da kako ste vi sa vaim klijentom utica"e na tokako je klijent sa vama i ornuto*


4/216

Suge"tija4 3amislite da ste klijent koji dolazi i vizualizujte sve prizore i zvukekoje do!ivljavate pre nego to stignete pred vrata* +,ite u svoj radni prostor kaoda ste klijent& zapazite ta je to to vidite i kakvi su vam utisci* 3amislite dasre"ete see kao terapeuta* )ako se ose"ate4 5ta mislite4 )oje su vam reakcije4

0aravno da je podjednako itan 'aktor i stepen vaeg prisustva u sadanjemmomentu& kao i vaa stvarna otvorenost i spremnost da sluate klijenta* Mnogisavetnici dolaze na posao preokupirani nekim svojim rigama& to ih spreava da

udu potpuno prisutni za klijenta* 6ok neke od ovih reakcija mogu iti itne zaterapiju& neke od njih moraju da se 7stave u zagradu8 1 da se ostave po strani 1 kao

neitne* -ilo i doro da se smirite i uradite ve!u uzemljenja pre nego to klijentdo,e*

Suge"tija4 .setite te!inu svog tela na stolici i stopala kako dodiruju pod*Postanite svesni svog disanja& zapazite da li je urzano ili usporeno* Postanitesvesni svake napetosti u telu i proverite da li vaa energija sloodno tee ili jezakoena rigama o neem to je prolo ili to tek trea da nastupi* 6a li

prete!no ose"ate& imate senzacije ili razmiljate4 Procenite koja je od vaih riganeitna za nastupaju"u seansu i na,ite naina kako da je ostavite po strani*Pokuajte da imenujete ono to se deava u vama i onda pustite* #okusirajte se na

prizore i zvuke u vaem okru!enju& na va ose"aj see* +,ite potpuno u sadanjimomenat& u ovaj jedinstveni trenutak u vremenu*

3atim:

Proverite vae eleke sa poslednje seanse i prisetite se aktuelne teme

Podsetite se onoga to je va!no da imate na umu& na primer& da li je klijentpreterano nervozan ili vrste odnosa u kome je sa vama Setite se ideje ili namere koju imate za ovu seansu .nda osloodite svoj um od svega ovoga i jo jednom u,ite u sadanjimomenat kako i ili spremni da doekate klijenta*

9


5/216

Prvi susret sa klijentom

Savetnik trea da oavi nekoliko znaajnih zadataka& a me,u prvima jeuspostavljanje veze i poverenja sa klijentom* .vaj osnovni zadatak prouava"emo

u Poglavlju 9* Sada "emo ukratko govoriti o ostalim zadacima vezanim za prvuseansu* Razmislite o tome ta "e klijent videti i do!iveti od asa kada u,e na ulaznavrata do asa kada sedne na stolicu* Razmislite o njegovim ve" 'ormiranimaoekivanjima* Mo!da ste prethodno oavili tele'onski razgovor u kome je zakazansusret i ve" ste ooje stekli neke utiske jedno o drugom* Smatramo da je korisno da se klijentu naglasi da prva seansa predstavljauzajamnuprocenu koja omogu"ava da oe strane odlue o korisnosti terapije*Ponite tako to "ete klijenta pitati za dozvolu da zaele!ite njegove iogra'ske

podatke kao to su godite& lanovi porodice i dr* 0aki smatraju da je uzimanjeistorijskih podataka antiteza getalt prakse& a da je istinski getalt jednostavnoistra!ivanje onoga 7to jeste8* .vu temu "emo detaljno ora,ivati kasnije u knjizi*Me,utim& mi verujemo da je va!no da terapeut zna kako da proceni predoeni

prolem i da razmotri da li "e terapija koju nudi iti korisna za dotinog klijenta ili"e mu mo!da vie odgovarati neki drugi terapijski pristup* ako,e je potreno da

udete u stanju da procenite e'ekte koje neke potencijalno jake i uznemiravaju"etehnike mogu imati na klijenta* +zimanje istorijskih podataka je neophodan deoove procene* + daljem tekstu da"emo primer inicijalnih upitnika* +pitnici ; i 2 sadr!e ve"inu

va!nih pitanja koja vam predla!emo da postavite klijenta pre nego to ga primitena terapiju* .ni "e vam olakati uzimanje klijentove istorije& ukazuju"i vam na sveolasti za koje je itno doiti in'ormacije* o su lini podaci& pregled va!nih!ivotnih doga,aja& psihijatrijska istorija itd* 0e zaoravite da je va!no da ime& adresu i roj tele'ona klijenta dr!ite odvojenood drugih podataka*


6/216

50565JA705 %P505 1

=me i prezime:

>dresa:ele'on 1 mo: ku"a: posao:

6atum ro,enja:

=me lekara ili drugih specijalista& adresa i tele'on:

6atum poetnog intervjua:

+pu"en od:

%ovaj upitnik trea uvati odvojeno od drugih eleki o klijentu(

88888888888888888888888888888888888888888888888888888888888888888

?


7/216

50565JA705 %P505 2

=me ili i'ra: 6atum poetka terapije:

3animanje: Rasa@)ultura:

-rano stanje: 6eca:

Roditelji:

-ra"a@sestre:

Medicinska@psihijatrijska istorija:

>lkohol@6roga@Pokuaji samouistva@Samo$povre,ivanje:

Sadanji nivo 'unkcionisanja i nivo stresa:

Prethodna terapija@savetovanje:

Sadanje teme@prolemi:

.ekivanja i !eljeni rezultati terapije:

+govor* +estalost i trajanje: Aena:

Proverite sa klijentom da li se sla!e sa: ;( .granienjima principa poverljivosti u odnosu naa( superviziju& ( rizik po klijenta ili druge* 2( Periodom otkazivanja pre zavretka terapije* (+slovima vaeg otkazivanja ili njegovog proputanje seansi* 9( )ori"enjem snimanog i pisanogmaterijala u pro'esionalne svrhe*

B


8/216


9/216

Suge"tija4 3amislite da vas je klijent upravo pitao: H> ta je to getaltsavetovanje 1 i kako 'unkcionie4C 5ta "ete odgovoriti i zato4

Sledi nekoliko primera koji mogu podsta"i vae razmiljanje:

Getalt terapeuti veruju da ljudi potencijalno imaju sve neophodnesposonosti da ree svoje proleme i da se suoe sa teko"ama* Me,utim& oni se

ponekad zaglave i potrena im je pomo"* Ia kao terapeut imam zadatak da vampomognem da jasnije sagledate svoju situaciju& da saznate kako vi uestvujete utome i da eksperimentiete sa pronala!enjem novih reenja ili naina kako da sesuoite sa teko"om* Getalt je humanistika@egzistencijalna terapija& koja veruje da su ljudi

ro,eni sa resursima i sposono"u da udu u dorom kontaktu sa drugima i davode zadovoljavaju"i& kreativan !ivot* Me,utim& esto u toku detinjstva& a ponekadi kasnije& neto prekine ovaj proces i osoa postane zaglavljena u 'iksiranimorascima i uverenjimaa o sei* Getalt ima za cilj da istra!uje i otkrije kako su oviorasci jo uvek aktivni i kako utiu na va sadanji !ivot* Ia se nadam da "u vam

pomo"i da prona,ete novi i kreativniji nain da razreite proleme ili krize sakojima se suoavate*

0eki klijenti postanu razoarani i oeshrare se* .dustaju& gue"i svesnost o

svojim mogu"nostima* 3a mnoge& terapija je mesto na kome ih neko po prvi putslua ez osude i pritiska* .vo mo!e stvoriti 8atmos'eru medenog meseca8 to ne"eveno trajatiJ )lijent koji nije pripremljen za periode olne zaglavljenosti mo!e

postati oeshraren kada pro,e poetno uzu,enje samo$otkrivanja* Stoga je va!noda u uvodnom ojanjenju procesa terapije uka!ete klijentu da "e to putovanjeverovatno podrazumevati napor& posve"enost& a ponekad i pojaanu neprijatnost*

Terapijski ugovor

=ako je getalt terapija uvek put u nepoznato& klijenti oino tra!e pomo" kad sena,u u psiholokom distresu i jasno !ele odre,enu vrstu pomo"i ili da neto udedrugaije* Stoga je doro imati neki dogovor u vezi optih pravaca terapije&naroito to "e vam to dati neke smernice u pogledu procene njene e'ikasnosti*.vakav terapijski ugovor se ponekad naziva 7laav8& u smislu da je to dogovor o

procesu ili namerama& a ne 7vrst8 ugovor o jasno de'inisanom ishodu ili cilju* 0aprimer& na kraju prve seanse 6!im se slo!io sa tim da !eli da olje razume zato se

K


10/216

njegovi odnosi sa !enama uvek zavre tako da ga one ostave* .no to je implicitnojeste da on !eli da ostvari olje odnose sa drugima* 0aravno da se pravac i svrha terapije neize!no menjaju kako se pojavljuje novimaterijal* 3ato je ugovaranje zapravo teku"i proces %ponekad i u okviru isteseanse(& E)ako i !eleli da iskoriste dananju seansu4E ili C5ta je znaajno za vasupravo sada4E .sim toga& ugovor mo!e i trea da se redovno onavlja& na primer&svaka tri meseca& kako i se proverilo da li se potuju klijentovi ciljevi* 0a primer:CProlo je deset nedelja od naeg prvog susreta* Rekli ste da i !eleli da razumetezato su vai odnosi ili neuspeni* 6a li vam je sada neto jasnije4E

Administrativni ugovor

.no to "e vam tako,e iti potreno jeste administrativni ugovor* opodrazumeva dogovor izme,u vas i klijenta o 7poslovnim8 detaljima kao to su

termini& mesto& uestalost& cena& otkazivanje i ogranienje poverljivosti* Mnogisavetnici i terapeuti daju svojim klijentima odtampan administrativni ugovor kako

i njihov odnos io jasan i kako i izegli mogu"nost da novi uznemireni klijentzaoravi in'ormacije koje su mu date* 0aroito ako ste na ouci neophodno je daimate pismeni ugovor koji klijent potpisuje* ime doijate dozvolu da snimateseanse& da diskutujete o klijentu na superviziji i da mo!da upotreite materijal za

pisanje studije sluaja* 6ajemo vam primer jednog administrativnog ugovora:

LLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLL

5normator=me savetnika: )vali'ikacije:>dresa:ele'on: 6atum:

Aena seanse u trajanju od


11/216

mo!ete da se predomislite u ilo koje vreme i ja "u orisati ono to jesnimljeno*

Moj rad je u skladu sa Ntikim kodeksom ****+koliko !elite& mo!ete doitikopiju*

Seanse su potpuno poverljive osim u sluaju slede"ih okolnosti:a( S vremena na vreme ja diskutujem o svom radu sa supervizorom* .vo jestandardna praksa i poma!e mi da radim sa vama* Moj supervizor seoavezuje istim Ntikim kodeksom kao i ja*

( >ko smatram da postoji opasnost da povredite see ili druge& uzimam pravoda prekrim poverljivost kako i spreili tetu* Me,utim& ovo se deavasamo u ekstremnim okolnostima i uvek "u pokuati da razgovaram sa vama

pre nego to preuzmem ilo koju akciju*c( >ko Sud zahteva od mene da pru!im neki dokaz %npr* u krivinom

postupku( + cilju dalje akreditacije i pro'esionalnog usavravanja postoji

mogu"nost da podnesem na evaluaciju pismeni rad i snimljeni materijal onekim seansama* + svakom ovakvom sluaju va identitet "e itizati"en& a dotini materijal i"e dostupan samo pro'esionalcima koji suoavezani istim Ntikim kodeksom*

>ko je na rad du!i od osam nedelja& preporuujem da otkazni rok udenajmanje tri nedelje& kako i mogli da na odgovaraju"i nain zavrimo*

LLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLL

+ nekom odre,enom setingu& na primer u olasti primarne zatite& roj seansi jejasno propisan* )lijentu je ponu,en paket od npr* ?& ;2 ili 2 seansi* amo gde jedu!ina terapije neodre,ena& smatramo da je doro da se predlo!i poetnikratkotrajni ugovor o& recimo& 9 seanse kako i omogu"ili klijentu da stekne

predstavu o tome ta je getalt terapija i da li "e mu ona iti korisna ili ne* ako,esmatramo da ovo i nama daje ansu da olje razumemo klijentovu situaciju i da naosnovu toga predvidimo koliko dugo je potreno da ude u terapiji* +kratko reeno& korisno je imati ugovor radi usaglaavanja oko pravca terapije&to vam omogu"ava da ostvarite lisku saradnju sa klijentom* .n predstavljaosnovu i dogovor za poetak rada* .n tako,e de'inie vae granice i limite tako daklijent zna kada ste na raspolaganju& ta nudite& a ta ne nudite.)onano& ugovor

je polazite koje se uvek mo!e dalje razmatrati*

O cenama

;;


12/216

>ko radite u privatnoj praksi ili za agenciju koja oekuje da savetnik ugovoricenu& onda "ete iti u poziciji da morate napraviti jasan dogovor o ceni koju klijenttrea da plati* Savetnicima je oino ova tema neprijatna* .ni smatraju da je tekoodrediti novanu vrednost za ono to nude* -ilo i korisno da pozovete svojekolege i da se raspitate o prosenoj ceni koja odgovara vaem nivou iskustva*ako,e je va!no imati na umu da je naplata znaajan deo terapijskog odnosa* o jeklijentov deo nagode za koji dobija pravona vau zainteresovanost& posve"enost istrunost* -ez ovoga& klijent i mogao imati potreu da vam se prilago,ava ili dana neki nain ude oziran prema vama %kao u oinom prijateljstvu(* +kolikoradite u agenciji gde se usluge ne napla"uju& smatramo da je itno da klijentunaglasite koliko "e 7pla"ati8 u smislu svog vremena i posve"enosti procesu* + poetnom tele'onskom razgovoru ili intervjuu& recite koja je vaa uoiajenacena* >ko odluite da !elite ponuditi kliznu skalu ili odre,eni popust& mo!ete na

primer& re"i E>ko vam je cena prolem& spreman@na sam da se dogovorimo* .

tome mo!emo razgovarati kad se sretnemoE* =li EIa imam kliznu skalu izme,u***dini *** din* =li EMoja uoiajena cena je ***din*& ali ponekad dajem popust i tadanapla"ujem***dinE* )ada sa klijentom razgovarate o tome& potreno je dakriterijumi za nu,enje popusta udu jasni& kako se zog toga posle ne i ose"aliloe*

Podizanjecena mo!e iti prolematino za savetnike* Mo!da iste !eleli dapove"ate vau cenu u skladu sa in'lacijom& nekog odre,enog datuma jednomgodinje ili u odnosu na dalje usavravanje* .vo je potreno uraditi oprezno& ali

ez izvinjenja* Preporuujemo da klijente oavestite nekoliko meseci unapred i daoratite pa!nju na njihovu reakciju* CPre nego to zaponemo dananju seansu&!eleo@la ih da vas unapred oavestim da od ;* januara pove"avam svoju cenu na***din* )ako "e to uticati na vas4E -udite spremni da pregovarate sa klijentima kojive" jedva pla"aju vau sadanju tari'u* Pitanje novca je pitanje kao i svako drugo iotvori"e neke korisne mogu"nosti za terapijsko istra!ivanje*

Pauze za vreme praznika i odmora

+koliko je mogu"e jo na poetku oavestite vae klijente o ovim pauzama* >ko jeugovor izme,u vas otvoren& ne"e iti mogu"e da udete precizni u vezi termina*

)a!ite klijentu da "ete ga oavestiti nekoliko nedelja unapred u vezi ovih prekidarada* )ada do toga do,e& upitajte glasno da li separacija predstavlja prolem zaklijenta* erapeutov odmor mo!e iti vreme velikog stresa za dugorone klijente&

poseno za one koji se nalaze u 'azi ranjivosti i zavisnosti od vas* /ak iako klijentne izgleda zarinuto& doro je da napomenete koje su reakcije mogu"e* +oiajeneteme koje se javljaju jesu odacivanje i zaoravljanje& da li "ete se vratiti ili ljutnja

;2


13/216

zato to vam je va!niji sopstveni !ivot od njegovog* Govori"emo jo o ovome uPoglavlju 9*

Odluivanje za koga vaa praksa nije pogodna

.dlika kompetentnog terapeuta je da zna granice svojih sposonosti* Va!no jeda imate jasnu ideju o tome ko je van opsega vaih sposonosti& iskustva istrunosti* o mogu iti osoe sa psihozama %ilo da su akutne ili u povlaenju(suicidalni i samo$destruktivni klijenti ili oni sa posenim prolemima kao to su

poreme"aji ishrane ili zavisnosti* .vo je jedan od razloga za uzimanje iogra'skihpodataka na poetku terapije* Mogu"e je da ne !elite da radite sa klijentima kojiimaju sline teme kao i vi* 0a primer& ako ste nedavno ili u !alosti ili trenutnoradite na linoj temi zlostavljanja u detinjstvu& verovatno ne"ete !eleti da vi,ateklijente sa ovim temama& sve dok ih sami ne proradite* Pitanje granice je tako,eva!no* 0e i trealo da na terapiju primate ro,aka& prijatelja& mo!da ni prijatelje

prijatelja& ukoliko !elite da izegnete prolem granica ili suko uloga ili interesa%ovo tako,e ouhvata ro,ake ili liske prijatelje aktuelnog klijenta(* Razmislite dali je mogu"e da u svakodnevnom !ivotu nai,ete na klijenta ili na nekog lananjegove porodice* Vi,anje klijenta ili nekoga iz njegovog kruga van terapijskesoe& mo!e znaiti da saznate neto o njemu to vam nije rekao* .vo tako,e mo!e

uiniti da se on oseti izlo!eno i ugro!eno* >ko smatrate da postoji mali aliprihvatljiv rizik da ga sretnete van terapije %npr* u supermarketu& crkvi ili napro'esionalnoj kon'erenciji(& mo!ete se sa njim dogovoriti kako "ete se oojeponaati tom prilikom*

Odluka da ne radite sa klijentom

+ toku poetnog susreta i procene mo!ete zakljuiti da ne !elite da radite sanekim klijentom* .vo je nezgodna situacija za mnoge savetnike* Priznati danemamo dovoljno kompetencija ili sposonosti da uvek pomognemo svima& neuklapa se lako u sliku o namaJ Me,utim& naravno da je neophodno da se izdignemoiznad naih omnipotentnih nagona i da razmotrimo ta je najolje za klijenta i nas*ako,e je znaajno da prilikom poetnog intervjua %ili prvog tele'onskograzgovora( ostavite dovoljno prostora za tu mogu"nost* Mo!ete re"i da je seansa

prilika da ooje odluite koja vrsta pomo"i mu je potrena i da li ste vi prava osoaza to* Preporuujemo slede"e:

;


14/216

Predlaem da se sretnemo radi po!etne konsultacije. "o e nam bitiansa da se upoznamo. #a vidimo da li moemo zajedno da odlu!imo ta

vam je potrebno u terapiji i da li sam ja prava osoba koja vam moepomoi.

0e samo da je za nas teko da priznamo svoja ogranienja& ve" je tako,e teko i zaklijenta da uje da ga neko odija* 0aroito to mnogi klijenti strahuju da su ve"

previe teki ili poreme"eni* Stoga je potreno da prona,emo prave rei kojimapa!ljivo i oazrivo odijamo klijenta* Generalno mogli iste re"i neto kao:

$islim da mi je jasno u !emu je problem o kome govorite i vidim koliko je to vano. %avetovanje svakako moe biti korisno& ali mislim da ja

nisam prava osoba koja vam to moe ponuditi.

Mo!ete zatim nastaviti govore"i da smatrate da mu je potrean neko ko jespecijalizovan za njegov prolem ili& to je manje uoiajeno& da imate linu temuili pitanje granice to znai da niste pravi terapeut za njega* %.ino se ova seansane napla"uje(

Primeri4

'(ivo stresa koji doivljavate je takav da smatram da u ovom trenutkusavetovanje ne bi bilo od pomoi i ja bi) preporu!io da prvo vidite vaeg

lekara i traite njegovo miljenje da vas uputi kod specijaliste.

ili

*edna od tema koje ste spomenuli me je li!no pogodila. *a sam tako+eprole godine izgubio,la dete -roditelja,partnera itd. i moja oseanja su&naravno& jo uvek kr)ka. #rago mi je da smo se sreli& ali za vas je bitno

da imate terapeuta koji e biti vie tu za vas& a ne obuzet sopstvenimtemama. $islim da bi bilo bolje da vas uputim nekom kolegi.

.vim primerima upu"ujemo na nala!enje pogodnijeg terapeuta za klijenta* Gotovoda je uvek najolje pokuati da klijenta uputite nekome& nego da ga jednostavnoodijete* .vo znai da je naa odgovornost da udemo svesni postojanja drugih

;9


15/216

raspolo!ivih resursa& ukljuuju"i kolege specijaliste ili klinike& medicinsko ipsihijatrijsko osolje i dr*

Suge"tija46a i se klijent ose"ao doro sa tim to je upu"en kod drugog&

potreno je i da se savetnik ose"a doro u vezi sa tim* 3amislite see da vas jeterapeut uputio kod nekog drugog zato to se nije ose"ao kompetentno da vam

pomogne* )oje su vae reakcije i odgovori na to4 5ta i vam pomoglo daprihvatite tu odluku4

uvanje zapisa sa seansi3apisi sa seansi su neophodni u etikom i pro'esionalnom smislu& iako ne postoje

pravila o tome koju vrstu ele!aka trea da vodite* .no to je va!no jeste da onetrea da vam udu korisne* 0eki terapeuti smatraju da je doro odvojeno voditidve vrste ele!aka* #ormalne eleke ouhvataju sadr!aj& teme& proputene seanse&

pla"anje itd* + stvari to su svi oni detalji kojih je klijent potpuno svestan i mo!e daih proita ez iznena,enja* + retkim situacijama kada ovi podaci trea da se

predoe sudu& potreno je da se prezentuju kao istinski zapis istorije terapije*6rugu vrstu ele!aka %ne'ormalne ili line( ine vaa privatna razmiljanja i

impresije& kontratrans'er itd* o mogu iti trenutni utisci& dijagnostike spekulacijei mogu"e greke koje mislite da ste napravili* .ne se mogu koristiti kao teme nakojima mo!ete raditi na superviziji* o je va lini dnevnik i niko ne i smeo da gavidi %mada naelno sud mo!e zahtevati da vidi svaku zaeleku koja je relevantnaza sluaj(* .vi podaci trea da udu uniteni na kraju terapije pre nego to nasigurno pohranite 'ormalne eleke*

Suge"tija43amislite da vam jedan od klijenata tra!i da vidi eleke na slede"emsusretu* Mo!ete li ih jednostavno pokazati ez ikakvog prolema4

;


16/216

LLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLL

Po&"etnik )a vo9enje ormalni: ;ele


17/216

5ta je va!no za slede"u seansu:

LLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLL.vaj Podsetnik mo!ete staviti u 'asciklu u kojoj dr!ite eleke sa seansi* 0a krajusvake seanse mo!ete ga pogledati kako i se podsetili da li na neto trea oratiti

pa!nju* #ormalne eleke o klijentu potreno je uvati na sigurnom mestu ioele!iti ih i'rom ili imenom* )lijentovo ime i prezime& adresa i roj tele'onatrealo i da se dr!e na zasenom mestu* .vi podaci se uvaju est godina nakonzavretka terapije& kako zog zakona tako i zog mogu"nosti da se klijent vrati*Posle tog vremena& podaci se unitavaju* realo i da se dogovorite sa nekimkolegom da ude 8izvrilac8 u sluaju vae olesti ili smrti& ime i se vaa praksa

prekinula* realo i mu re"i gde se nalaze podaci o vaim klijentima kako imogao unititi stare podatke i kako i pru!io podrku postoje"im klijentima i daljeih uputio*

!ezime

+ ovom poglavlju dali smo prikaz zadataka koje getalt savetnik trea ga izvri utoku priprema za poetak terapijskog rada* Pomenuli smo pitanje ugovora i znaaj

procene klijentove situacije kako i ili u stanju da planiramo zajedniki rad*Vrati"emo se na ovu temu u Poglavljima < i ?* + me,uvremenu& govori"emo o

osnovnim stuovima getalt prakse 1 'enomenologiji& teoriji polja& svesnosti idijalogu*

;B


18/216

2 enomenologija i teorija polja

%cena/ Autori knjige su na pauzi& u restoranu.

arlot/ Fenomenologija je jedan izuzetno zanimljiv koncept& me+utim kada trebada je opiem zvu!i prili!no teko i dosadno. ta bi ti uradio da je oivi0

Fil/ Pa& ta ti se sada deava0 ta doivljava0arlot/ -gleda po prostoriji Primeujem tamo jednu belu sveu koja osvetljava

sliku iza nje& tako da gotovo izgleda kao deo slike.Fil/ 1 kako se osea0arlot/ 2ainteresovano i sreno.

Fil/ #akle& posmatra svoj svet i drago ti je to vidi da su stvari u skladu jedna sdrugom.arlot/ -smeje se "o sam ja 3 zaista volim da vidim )armoniju.

Fil/ 4ad ja pogledam tu sveu& primeujem da kaplje po stolu i pitam se da li bitrebalo neto da uradim povodom toga. #akle& tvoja 5enenomenologija u ovomtrenutku je da vidi )armoniju oko sebe& a moja je da uo!im probleme koje bimogao reiti. 6zgred& ima mrvice na bluzi.

"enomenoloki metod istraivanja

#enomenoloki pristup podrazumeva pokuaj da udemo to je mogu"e li!eklijentovom iskustvu& da ostanemo u trenutku ovde$i$sada& umesto dainterpretiramoklijentovo ponaanje& da mu pomognemo da istra!uje i postanesvestan kako daje smisao svom svetu* 6rugim reima& ovaj pristup poma!e klijentuda sazna 8ko je on i kako je on to8* #enomenoloki metod je& u stvari& ne samo stavve" i tehnika* .n podrazumeva prila!enje klijentu otvorenog uma i sa iskrenomradoznalo"u& gde nita nije va!no osim otkrivanja njegovog linog iskustva* 0a

ovaj nain& usmerava se i izotrava njegova svesnost o sopstvenim procesima iizorima koje ini* #enomenoloki metod je prvi uveo Ousserl %;K;( koriste"i ga kao metodistra!ivanja prirode postojanja* Prihva"en je u terapijskom kontekstu tako da je

postao metod istra!ivanja klijentovog sujektivnog znaenja i do!ivljaja see usvetu* Postoje tri glavne komponente* Prva je 7stavljanje u zagradu'%8racketing8(& pri emu se terapeutova uverenja& pretpostavke i procene

;


19/216

privremeno suspenduju da i se 8kao po prvi put8 sagledao neki 'enomen ili nekasituacija* 6ruga je opisivanje%deskripcija(& pri emu se 'enomen jednostavnoopisuje u terminima onoga to je neposredno oigledno ulima* re"a je)orizontalizacija& pri emu se svim aspektima 'enomena daje potencijalno

podjednaka va!nost* .vome dodajemo i etvrti element 1 aktivnu radoznalost 8 zakoji verujemo da unosi !ivost u prethodne tri komponente*

#Stavljanje u zagradu# $bracketing%

.vo je pokuaj da se identi'ikuju i priznaju pretpostavke& sudovi i stavovi kojesavetnik neize!no unosi u terapijski odnos* )ada savetnik neto 8stavlja uzagradu8& on time pokuava da& to je mogu"e vie& to ostavi po strani i da udeotvoren i prisutan za tog jedinstvenog klijenta u tom jedinstvenom trenutku*Verovatno ste imali priliku da neku poznatu osou vidite iz razliitog ugla %mo!da

posle njenog dugog odsustva( i tada vam se inilo kao da je vidite po prvi put*.vakvo iskustvo esto prati ose"aj sve!ine& potovanja i zau,enosti u prisustvu te

jedinstvene osoe koju ste ranije uzimali zdravo za gotovo* + praksi je& naravno&nemogu"e da na ovaj nain stvari dugorono stavljate u zagradu i zaista i ilonemogu"e da 'unkcioniemo ez pretpostavki i stavova* judi su po svojoj prirodiskloni da stvarima daju smisao i ne ismo mogli da smisaono !ivimo ukoliko ne iuili iz iskustva& donosili zakljuke& pravili procene i 'ormirali stavove* Me,utim&ljudi su tako,e skloni da postanu rigidni i stereotipni 1 da vide ono to oekuju davide i da tako izgue ose"aj za novinu i nove mogu"nosti* 0e moramo puno da

tragamo kako ismo videli posledice stereotipnih stavova prema oji ko!e& rasi&nacionalnosti ili mentalnim ooljenjima* 8-racketing8& me,utim& ne znai pokuajda se oslobodimoprekoncepcija& stavova ili reakcija* o je pokuaj da udemo uvezi sa novinom u momentu ovde$i$sada i da izegnemo opasnost od donoenja

prenagljenih i prerzih procena o znaenju nekog klijentovog jedinstvenogiskustva*

Suge"tija4Razmislite o slede"im izjavama:

a( 6!imova majka je upravo umrla od raka*( )etrin je unapre,ena na olje pla"enu poziciju*c( Majls mi je rekao da je udario svoju sedmogodinju "erku*d( )eiko najavljuje da "e stupiti u ugovoreni rak sa ovekom koga nikada

nije srela*

3amislite da ujete svog klijenta kako izgovara ove reenice* )oja je vaa

;K


20/216

neposredna reakcija& emocija ili procena kad ujete svaku izjavu4 /ak i satako malo in'ormacija mo!ete videti kako rzo 'ormirate miljenje* /estosmo iznena,eni kako isti doga,aj mo!e iti uoen na razliite naine* Dalostkoja mo!e znaiti olakanje ili ljutnju pre nego tugu& naoko sre"an doga,ajkoji znai anksioznost za klijenta& zlostavljanje koje se opravdava kaoneophodno ili iznena,uju"e drugaiji kulturni odgovor na pojedini doga,aj*

eko je opisati kakopraktikovati 8racketing8& ali korisno je da ponete odnamernog stava da su vaa miljenja i procene sumnjivi i da je potreno dasaekate pre nego to donesete neki zakljuak* >ko nita drugo mo!ete postatisvesni svojih predrasuda& zadr!ite ih za see i udite spremni da ih promenite ilimodi'ikujete u skladu sa novim dokazima* Mo!da "e vam u ovome iti korisneve!e uzemljenja i jednostavne svesnosti opisane u daljem tekstu*

Primer4

#ejms/ $oja prijateljica #enis nedavno mi je rekla da je trudna.-%avetnikova reakcija/ "renutno osea oduevljenje poto veruje da jeroditeljstvo radost%avetnikov odgovor/ 4ako se oseate u vezi sa tim0 -%tavlja po strani svojevrednosti i reakciju i trai in5ormaciju o klijentovom stavu

#ejms/ 2aista ne znam. #rago mi je zbog nje& naravno.

%av.odgovor/ 2vu!ite pomalo nesigurno.#ejms/ #a& valjda. "o je novi ivot. #onoenje bebe na svet.-%av.reakcija/ Po!inje da osea neku vrstu negativne emocije%av.odgovor/ ta mislite o tome da #enis ima dete0 -%tavlja po straniosudu koja se pojavljuje i istrauje ono to je neizre!eno

#ejms/ "o je u redu. Ali me brine kako e ga podizati sama.1 tako dalje.

Stav 8stavljanja u zagradu8 je na izvestan nain slian istra!ivanju misterije*Pokuavate da date smisao nekoj odre,enoj situaciji& postavljate pitanja i otkrivate*H)ako se ose"a u vezi toga4C ili H5ta to znai za tee4C& H)oji smisao to ima4C&H)ako se to dogodilo4C & ali bez o!ekivanja onoga to ete otkriti %arem na

poetku(* rudite da dozvolite da se pojavi znaenje situacije& a stav 8racketing$a8ili otvorenost je esto najolji nain za to*

2


21/216

Suge"tija43amislite klijenta koga vi,ate neko vreme* .piite ga u terminimakategorija& na primer& njegovo zanimanje& pol& socio$ekonomski status& stillinosti& kako vas vidi& ta zaista trea da uradi da i se doveo u red %J( itd*%posvetite ovome minut& dva***( Sada sve to odacite i zamislite da sedite isprednjega ez ijedne predrasude ili pokuaja davanja znaenja* 5ta zapa!ate u vezinjega4 )ako sedi4 )akav mu je telesni stav4 )akva mu je kosa& oja ko!e&disanje4 )akav mu je izraz lica4 )akve vam se slike ili ose"anja javljaju4

Deskripcija

6ruga vetina koja je deo 'enomenolokog istra!ivanja jeste deskripcija* .vo

podrazumeva iti svestan onoga to je neposredno oigledno i opisivati ono to sevidi* 8Stavljanjem u zagradu8 svojih pretpostavki i vrednosti& savetnik seograniava na opisivanje onoga to prime"uje %vidi& uje& ose"a itd*(& to zapa!a daklijent govori i to sam trenutno do!ivljava %ez interpretiranja(* ipine intervencije mogu iti:

Prime"ujem da*** %vam se disanje urzalo(*

/ini mi se *** %da ka!ete da je to veoma va!no za vas(*

=zgledate*** %potreseni(*

Svesna sam*** %da ste stigli deset minuta kasnije(*

Potreno je da savetnik ude u vezi sa onim to je neposredno uoljivo& saklijentovim kontakt 'unkcijama %videti str* ( i telesnim reakcijama* /ine"i ovo&

pojavi"e se 'igura od interesa 1 klijentov telesni stav& oja glasa& tempo disanja&tema koja se ponavlja* ako,e je potreno da savetnik orati pa!nju na svojusopstvenu 'enomenologiju& mo!da na neki emotivni odgovor& telesnu napetost ili

guitak interesovanja* 0a ovaj nain& on opisuje %ponekad naglas& ponekad ne('igure koje se pojavljuju i klijentovu temu* .vakva aktivnost se tako,e naziva8tracking8 to jest& pra"enje odvijanja pokreta 'enomenolokog procesa tokomvremena*

2;


22/216

Primer4

4es stie sa zakanjenjem& seda polako& sputenog pogleda& gotovo da nepomera telo i ti)a je. 4ako savetnik po!inje da govori da joj je telo mirno& atiina snana& ona postepeno po!inje da die pogled i kae da je svesnakoliko tuge nosi u sebi. %avetnik joj kae da je svestan da primeuje sitne&nemirne pokrete njeni) sklopljeni) ruku. 4es postaje energizovanija i

po!inje da ispoljava svoju patnju. 4asnije& savetnik zapaa da se 4esin glasutiava i da ona ponovo postaje mirna. On deli svoja zapaanja i 4es kaeda se boji da ne postane previe rastrojena.

3adivljuju"e je koliko ova tehnika mo!e da ude sna!na u pomaganju klijentuda do,e u dodir sa svojim iskustvom& kao i da otkrije ta ga spreava u tome*6eskripcijom se pokazuje pa!nja& podrka i interest za 'iguru koja se pojavljuje& a

koja i inae ostala neprime"ena* Savetnik zatim tako,e poma!e klijentu daprona,e sopstvena tumaenja& uverenja i znaenja& kao i da posveti punu pa!njusvojim ose"anjima i iskustvu* Sledi nekoliko rei upozorenja* /esto se deava da ono to terapeut prime"uje

jesu 'enomeni ili reakcije koji su van klijentove svesnosti* 0eki klijenti moguosetiti da su veoma izlo!eni& pa ak i posramljeni kada neko drugi zapa!a njihove

pokrete tela& tenzije& oju glasa& izor rei i sl* Va!no je da terapeut svojekomentare upu"uje ri!ljivo i na nain koji je relevantan* )lijent se ne sme ose"atikao da je stavljen pod mikroskop* Vrati"emo se ovome kasnije*

orizontalizacija ili izjednaavanje

Sve to se deava potencijalno je jednako %horizontalno( ili znaajno kao ilota drugo* Savetnik ne pretpostavlja ilo kakvu hijerarhiju va!nosti u onome tovidi ili na ta odgovara* Pokret klijentovog tela mo!e iti isto tako znaajan kao iono o emu pria* .vde se& naravno& radi o suptilnoj vetini* -ilo i neprikladno dasavetnik nespretno tumai klijentov proces kako i skrenuo njegovu pa!nju naneto neitno* =pak& trea imati na umu Perlsove rei da je getalt HterapijaoiglednogC& kao i principe teorije polja* Oorizontalizacija se prirodno ostvarujeukoliko uspeno 8stavljamo u zagradu8 i svoje intervencije ograniavamo naopisivanje onoga 8to jeste8* 0a ovaj nain& verujemo da svojom izotrenom

percepcijom zapa!amo i imenujemo mogu"e veze ili anomalije* 0aravno da i onoto je u pozadini& to je odsutno ili nedostaje& mo!e tako,e imati podjednak znaaj&kao u sluaju klijenta koji o predstoje"em razvodu govori sa malo emocija*

22


23/216

Primer4

%avetnik/ Primeujem da gledate kroz prozor dok pri!ate o svojoj eni.4lijent/ 2aista90 #a& valjda. $ada ne mislim da je to bitno. Vidim vr)jednog visokog drveta na plai& !ini se jako daleko i to je na neki na!inumirujue.%avetnik/ (a koji na!in je umirujue0

4lijent/ (e elim da pri!am o tome 3 mom braku. (e elim da vam pri!am ida to bude stvarno i da me vi gledate sa saaljenjem. Oseam da sam 8 u)&

znam da je to glupo 8 ljut na vas. Vi me navodite da pri!am o tome. Vi meterate da vidim ta se zaista deava& a ja to ne elim.%avetnik/ #akle oseate kao da vas ja navodim da pri!ate o tome. #a imamtu mo. 1 vi ste ljuti na mene i tako odoste na vr) drveta.

4lijent/ "a!no. 4ao da ne moete dopreti do mene tamo gore& niko me ne

moe naterati da radim neto.%avetnik/ :ini li vam se to poznato0

+ ovom primeru& savetnik daje podjednak znaaj 'enomenu gledanja kroz prozor isadr!aju klijentovi rei& ime neoekivano omogu"ava da se pojavi duljeznaenje*

'ktivna radoznalost

7...jedan od osnovni) za)teva bavljenja terapijom jeste da smo u stanju dabudemo 5ascinirani pacijentom' -Polster& ;?


24/216

spavali4C ili H)ako ste se ose"ali4C* ako,e udite oprezni sa pitanjima HzatoCkoja mogu da zakoe ovu vrstu radoznalosti o kojoj govorimo* .ino pitanjaHzatoC pozivaju na promiljen odgovor ili racionalizaciju& a to esto podrazumevakritiku& na primer& H3ato si zakasnila na terapiju4C* -olje je da postavljanjemotvorenih pitanja istra!ujete& kao na primer& H)ako se to dogodilo4C& H)ako je tokada kasni4C $ ovo su pitanja o klijentovomprocesu& a ne sadr!aju* ako,e je korisno i ono to nazivamo Histra!ivanje mikro$procesaC* Pozoviteklijenta da na trenutak orati pa!nju na svoje iskustvo kako i postao svestanslo!enosti svog odgovora na neto* =zegavajte pitanja HzatoC& pa ak i HkakoC ikoncentriite se na H5ta se deava upravo sada4C ili H5ta se desilo ba tada4C

Primer4

%avetnik/ -!lanu grupe ta se desilo ba tada0 #ordi je reagovao na onoto si pri!ao i ti si oborio pogled. 1zgledao si kao da ti svata prolazi krozglavu. Onda si ga ljubazno upitao ta je mislio. ta se deavalo u timsekundama izme+u.@ed/ Pa& on me je mnogo zapitkivao& i nisam mogao da ga pratim. Presvega bio sam izgubljen.%avetnik/ A ta se zatim desilo0

@ed/ Po!eo sam da se oseam glupo.%avetnik/ A onda0

@ed/ Onda sasm po!eo da se ljutim na #ordija. 1zgledalo je kao da mekritikuje 8 da mi govori da sam nesposoban.%avetnik/ A onda0

@ed/ @ekao sam sebi da je on dobar momak... samo pokuava da mipomogne. "ako sam pokuao da pri!am sa njim& ali oseao sam gr!enje ustomaku.Onda sam se zbunio i spustio pogled.

.vaj okvir istra!ivanja mo!e iti koristan za sagledavanje onih momenata kadaklijent iznenada promeni kurs i odgovori H0e znamC na vae pitanje ta se desilo*Sugestijom Hvratite se i priajte mi o tom odre,enom momentu& sekundu po

sekunduC& mogu se esto otkriti va!ni procesi koji se deavaju prerzo da i iliprepoznati* 6rugo va!no upozorenje je da od klijenta& osim ako nije doro ouen u vetiniHiti klijentC& ne mo!emo oekivati da shvati ta radimo& ukoliko mu to nijeojanjeno* +mesto da samo pitamo H5ta ka!e vae stopalo4C& ilo i doro danovog klijenta upoznamo sa svesno"u tela& na primer& na slede"i nain: HPrimetilasam da sve vreme dok priate lupkate stopalom i pitam se da li to ukazuje na neku

29


25/216

uznemirenost ili tenziju* >ko oratite pa!nju na svoje stopalo& ega postajetesvesni4C .vo ne samo da ojanjava kako radite i poziva na svesnost& ve" tako,eomogu"ava odr!avanje veze sa onim o emu klijent pria& tako da ne rizikujete daidete ni ispred njega ni iza njega*

(linika primena

#enomenoloki metod ima nekoliko konsekvenci* Prvo& klijenti esto uvide da ihneko& mo!da po prvi put& slua ez osu,ivanja* +zevi u ozir sveprisutnost samo$kritike i krivice kod mnogih klijenata& ovo mo!e imati sna!an isceljuju"i uticaj*6rugo& metod olikuje i istie jaanje svesnosti kod klijenta* )lijent se podstie daostane u sadanjosti& u kontaktu sa svojim iskustvom& kao i da ude otvoren zanove relevantne mogu"nosti* re"e& vi otkrivate& a to je jo va!nije i klijentotkriva& odre,ene naine na koje konstruie znaenje svog iskustva i svoje teme*.vo omogu"ava klijentu da otkrije i ponovo proceni svoju odgovornost u tomekako ko$kreira svoje proleme* /etvrto& metod nas ui da savetovanje postajezajedniko istra!ivanje*

%cena/ 4asnije u restoranu...

arlot/ #akle kako moemo opisati pokret od 5enomenolokog istraivanjaka uo!avanju obrazaca0

Fil/ (astavi sa svojim istraivanjem. ta sada doivljava0

arlot/ Ok& primeujem vatru& i slike 8 zaista mi se svi+aju slike 8 tu je staribakrorez (elsona na palubi broda& taj slatki pas...1 uivam u razgovoru satobom& u vinu& u ovoj )rani i u tome to sam ovde...i primeujem da me grize

savest to nismo pozvali #oa da krene sa nama. (adam se da se neenaljutiti.

Fil/ #akle ti uiva u onome to doivljava ovde i sada& onda to prekidabrigom o prolosti i budunosti. #a li je to tvoj obrazac0arlot/ #a...valjda. Ali panju mi je privukla neka unutranja uznemirenost.

Fil/ 2amisli da ostane u sadanjosti !ak i sa tim oseanjem.arlot/ Onda pretpostavljam da bi to oseanje zna!ilo da sam srena uovom !asu& ali ta se moe desiti posle0 "o nee potrajati. (eto moekrenuti naopako.

Fil/ #akle& umesto da ostane sa onim to se deava u nepredvidljivom&egzistencijalnom svetu& ti bira da brine o ne!emu to si u!inila u prolosti.

#a li ti je poznat taj obrazac0arlot/ 6 redu& pametnjakoviu. *edi tu )ranu.

2


26/216

Studenti esto pitaju koje aspekte klijentove 'enomenologije trea da posmatraju iliu vezi ega trea da udu radoznali* 5ta tano trea da prate 1 pokrete tela& temekoje se pojavljuju& uverenja ili emocije4 Va!no je da sei dozvolite daeksperimentiete* + znatnoj meri pratite ono to vas interesuje& iako "ete saiskustvom doijati 'eedack o svojoj e'ikasnosti& te "e vaa vetina vremenom

postajati vie ra'inirana* 5tavie& ilo i naivno tvrditi da& do izvesne mere& na vaupa!nju ne"e uticati vaa uloga terapeuta i ugovor koji imate sa klijentom* Prirodnoje da udete zainteresovani za ono to se ini relevantnim za sadanji prolem i tonedostaje* Me,utim& kasnije "ete vie ora"ati pa!nju na 'enomene 8liskogiskustva8 %ono to je neposredno oigledno ili do!ivljeno(& a ne na 8dalekoiskustvo8 %ono o emu klijent pria ili to izla!e(* + jednom momentu& ima"ete dovoljno sakupljenih podataka ili in'ormacija za'ormiranje hipoteze o prirodi odre,ene klijentove 'igure koja se pojavljuje& o temiili prolemu i o mogu"im intervencijama koje i ile korisne* Vae razumevanje "e

sada iti zasnovano na vaem neposrednom iskustvu& i"e proveravano iistra!ivano u partnerstvu sa klijentom& a ne kroz teorije ili spekulacije* adamo!ete izarati da se udaljite od 'enomenolokog metoda i da neto predlo!ite ilida direktno interveniete kako i olakali proces& poseno ako je klijent zaglavljen* .vo je suptilno i 'undamentalno pitanje za savetnika i u odre,enom smislu

predstavlja kljuni 'aktor u getalt savetovanju* 0a kojoj taki klijentovog teku"egprocesa trea intervenisati4 0e postoji jednostavan odgovor osim uenja iziskustva i eksperimenta& kao i este primene osnovnog 'enomenolokog metoda&kako i istra!ili e'ekte i posledice vaih intervencija*

Teorija polja

Perspektiva teorije polja je temelj svega o emu smo prethodno govorili* riolasti 'enomenolokog istra!ivanja: unutranji svet klijenta& spoljanji svet iliokru!enje %ukljuuju"i i savetnika( i neprestano promenljivi odnosi izme,u njih&mogli i se nazvati opti kontekst ili 8polje8* Sa ovog stanovita osoa nikada nijenezavisna ili izolovana %iako neko mo!e da smatra da je upravo takva situacija(&ve" je uvek u kontaktu i povezana sa svim drugim u veoma stvarnom smislu* +klinikom setingu& klijent se uvek posmatra kao holistika kominacija psiholokihi 'izikih 'aktora u odre+enom kontekstu* Stoga je svaka 'igura od interesa koja se

pojavljuje potpuno kontekstualno zavisna u pogledu svog znaenja* 0a primer&razmislite o razliitom znaenju zvona na ulaznim vratima a( kada oekujete

prijatelja& ( kada oekujete klijenta& c( kada ekate naruenu picu d( kada je triujutro*

2?


27/216

6ok termin 8polje8 u tehnikom smislu znaisve1 svaki ojekat& situacija iodnos u %poznatomJ( univerzumu& u klinikoj praksi njegovo znaenje je vieogranieno& u zavisnosti od toga ta vi i klijent mislite da su znaajni uticaji polja u

pojedinim okolnostima* + praksi se koriste dve vrste 'okusa* Prvi je 8iskustvenopolje8* Pod ovim podrazumevamo polje neije svesnosti* o je meta'ora za nainkako ljudi organizuju svoje iskustvo* o je njihova 8realnost8 ili 'enomenoloko

polje i ono je jedinstveno za njih* 6rugi 'okus je aktuelno ili 8ire polje8& ve"ikontekst u kome postojimo& ukljuuju"i 'iziki svet ojekata* .vo tako,e ouhvatai ono to nije u neposrednoj svesnosti& kao i sve skrivene mogu"nosti i potencijalesamo$izra!avanja* Sve ovo predstavlja izazov za savetnika* .n mora da razvijanaviku odr!avanja 'leksiilnog 'okusa klijentove situacije& to podrazumeva stalnokretanje izme,u u!e i ire perspektive polja* .vo znai preacivanje %8altovanje8(

pa!nje napred i nazad& od klijentove neposredne 'igure ka pozadini& od klijentovogiskustvenog polja ka irem polju 1 stalno ostaju"i otvoren za veze i uticaje*

Suge"tija4+zmite veliki list papira i u sredini napiite svoje ime %ili ime klijentakoga pokuavate da razumete(* .nda nacrtajte tri ili etiri koncentrina krugaoko centralne 'igure* + prvom krugu nacrtajte neki olik& znak ili ga oojite takoda to predstavlja vau %ili klijentovu( porodicu& sadanju i primarnu* 3atim uslede"em krugu uradite isto za prijatelje& kolege i druge va!ne ljude& aktivnosti iinteresovanja* + slede"em krugu prika!ite svoju kulturu& rasu ili religiju& a u

poslednjem zemlju& okru!enje ili gloalni kontekst* Sada se vratite i predstavitedruge uticaje koje smatrate itnim* .dmaknite se i pogledajte crte! da shvatitekakav smisao ima ovo polje uticaja koje ste nacrtali* >ko ste izarali klijenta zaovu ve!u& vidite da li ste nacrtali sliku u skladu sa onim to je klijent istakao osvom !ivotu ili to vi mislite da su va!ni uticaji* .vo je kratak prikaz nekihuslova u polju koje smatrate va!nim u ovom momentu* Vremenom "e se ovaslika promeniti i naravno& ona ne predstavlja uticaje u polju koji su skriveni ilinesvesni*

=z perspektive teorije polja klijent uvek aktivno organizuje svoje polje& kako u

pogledu teku"ih potrea tako i u pogledu njegovih ranijih ili istorijskihkon'iguracija polja& njegovih 'iksiranih getalta ili nezavrenih poslova iz prolosti*Potreno je da savetnik razume kako klijent to radi& koje znaenje daje& koje'iksirane ili 'leksiilne orasce koristi za ostvarenje kontakta i koji su to uticaji ilimogu"nosti u irem polju kojih klijent nije svestan* + poetnim stadijumimaterapije rad se svodi na to da klijent postane svestan injenice da on uvekorganizuje ili interpretira svoje polje& ime uspeno ko$kreira svoje iskustvo* .vo

2B


28/216

naravno znai da on mo!e svoje polje organizovati ili interpretirati druga!ije%sapravom podrkom(*

)akljuak #enomenoloki pristup i istra!ivanje sujektivnog sveta klijenta ini"e ve"i deosvake seanse* Mo!e se koristiti u radu na ilo kojoj novoj temi* o je primarnatehnika za proirivanje svesnosti& za produljivanje iskustva& za razumevanje kakoklijent konstruie svoj svet& za prouavanje znaenja& izora i implikacija* Primena'enomenolokog metoda je nain razumevanja klijenta& kao i poziv na pokret uovde i sada*

2


29/216

3 - Sve"no"t

%vesnost je kao odsjaj uglja& koji nastaje njegovim sopstvenimsagorevanjem? ono to se dobija introspekcijom jeste kao svetlost koja seodbija od predmeta na koga je uperena baterijska lampa. -Perls et al.& ;.

Proirivanje i podsticanje pune i nesputane svesnosti je kamen temeljac getaltterapije* Me,utim& postoji mnogo razliitih znaenja pojma 8svesnost8* Ponekad sekoristi u negativnom smislu kada govorimo o 8samo$svesti8 %kod posti,enosti( ili ointerpretaciji %kod preteranog samo$analiziranja(* .vakva znaenja promauju

poentu& zato to u getaltu svesnost nema veze sa miljenjem& re'lektovanjem ili

samo$posmatranjem*

%vesnost je oblik iskustva koje bi se u irem smislu moglo de5inisati kao bitiu dodiru sa sopstvenim postojanjem& sa onim to jeste... osoba koja je

svesna zna taradi& kako to radi& da ima mogunosti i da birada bude toto jeste -Bonte5& ;


30/216

da razmiljam o onda* Moglo i se re"i da je svesnost svest o mom postojanju&ovde& sada& u ovom telu* Iedan od aksioma getalta jeste da kad odrastemomo!emo ponovo povratiti to iskustvo neposrednosti i& na razne naine& u,enje ili

jaanje svesnosti je uvek osnovni zadatak getalt savetovanja i terapije* Va!no je da zapamtimo da je svesnost iznanje iivanje* >ko klijentu predlo!imda orati pa!nju na disanje& ja mu time govorim da on i 8zna8 da die i da iz asa uas ima 8do!ivljaj8 disanja* +pravo to neprekidno iskustvo svesnosti mo!e iti vrloisceljuju"e u savetovanju* 3adatak savetnika je da zatim istakne ili identi'ikujenaine na koje klijent prekida& ograniava ili gui svesnost vitalnih aspekata svogsamo$'unkcionisanja* .graniavanje ili lokiranje svesnosti esto se mani'estujekao nedostatak energije i vitalnosti ili rigidnost u odgovaranju* Ponovnoonavljanje zdravog sel'$procesa nastupa kada se osvesti neko ponaanje ili stav& tese ponovo neposredno do!ivi*

4ona!no& svesnost je neiscrpno sredstvo koje nam omoguava da budemo utoku sa sobom. "o je neprekidan proces& stalno na raspolaganju& za razlikuod nekog izuzetnog ili sporadi!anog prosvetljenja 3 kao to je uvid 3 koji sedeava samo u posebnim momentima ili u posebnim uslovima. %vesnost jeuvek tu kao ponornica& spremna da izbije i da nas napoji kad nam je

potrebno osveavajue i ivototvorno iskustvo. Osim toga& usmerenost nasvesnost dri nas zaokupljenim sadanjom situacijom& !ime se poveavazna!aj terapijski) iskustava& kao i iskustava u svakodnevnom ivotu.-Polster E Polster& ;


31/216

Shvataju"i oziljno misli i ose"anja naeg klijenta& sa punom pa!njom& mi gapozivamo da uini isto* Re'lektovanjem klijentu ono to ujemo& pitaju"i ga kakose ose"a& zajednikim istra!ivanjem njegovog sistema verovanja& mi ga pozivamoda slua see& kao i da ude potpuno svestan svog iskustva i naina na koji dajesmisao svetu* .dr!avanjem 8horizontalnog8 stava i ora"anjem pa!nje na celo

polje mo!emo pomo"i klijentu da izrazi sve svoje aspekte& ukljuuju"i i ono to ponavici izegava ili proputa* + najoptijem smislu& savetnik nastoji da podstakne:

.stajanje u ovde i sada =zotravanje i proirenje svesnosti o teku"em iskustvu +smeravanje ili 'okusiranje svesnosti na ono to se minimalizira ili

izegava

Razmotrite slede"e intervencije savetnika:

.rati pa!nju na disanje***

Mo!e li da oseti ta upravo sada ose"a***

6a li si svestan o emu razmilja***

)og dela tela nisi svestan4

Prime"ujem da ti je telo postalo napeto& a disanje plitko*

Svrha ovih intervencija je da klijent postane svestan onoga to je van njegovesvesnosti* .ne nemaju za cilj da promene klijentovo iskustvo& ve" da onove ili

pojaaju holistiku svesnost ovde$i$sada* ako,e je va!no shvatiti da ez iskrenesavetnikove zainteresovanosti& intervencije mogu postati suvoparne i mehanike* +sutini& one i trealo da udu zasnovane na aktivnoj& stalnoj radoznalosti*

Primer4

Gen/ (isam siguran o !emu u pri!ati ove nedelje -izgleda uznemireno"erapeut/ %a!ekajte malo da vidite !ega ste svesni sad kad sedite ovde samnom.

Gen/ (i!ega nisam svestan."zerapeut/ 4ako se sada oseate0

;


32/216

Gen/ Prazno. -tiina"erapeut/ $oete li mi opisati vae 7prazno'.

Gen/ 4ao da sam napet i ne znam ta da radim."erapeut/ 4ako znate da ste napeti0

Gen/ @amena su mi stegnuta i oseam se neprijatno."erapeut/ (eprijatno0

Gen/ #a. -tiina"erapeut/ 2anima me kako doivljavate tu neprijatnost.

Gen/ Oseam se nekako posti+eno."eraput/ 1 ta se onda deava0

Gen/ Plaim se da ete me kritikovati.

(a ovaj na!in Gen po!inje da usmerava svoju panju na telesni proces&postaje svestan svoje uznemirenosti u odnosu sa terapeutom i identi5ikuje

svoj stra) od kritike koji ga ometa u kontaktu.

)one svesnosti

Sada "emo razmotriti ono to je Perls %;K?K( nazvao tri zone svesnosti* o suunutranja zona& spoljanja zona i sredinja zona* 0edostatak ove konceptualizacije

je u tome to se njome rizikuje stvaranje utiska la!ne podele izme,u unutranjeg ispoljanjeg iskustva* Svesnost je uvek holistika* Me,utim& u meta'orikom smisluove zone mogu iti vrlo korisne i kao sredstvo procene za terapeuta i kao nain da

se klijentu pomogne da postane svestan svih svojih aspekata* Proui"emo svakuzonu kako i odredili njihov znaaj*

%nutranja )ona

+nutranja zona svesnosti odnosi se na unutranji svet klijenta& esto nevidljiv zasavetnika* .n ouhvata takve sujektivne 'enomene kao to su visceralnesenzacije& mii"na napetost ili oputenost& otkucaji srca i disanje& kao i onumeavinu telesnih senzacija i ose"aja koji su poznati kao telesno$a'ektivna stanja*+ unutranju zonu se tako,e mogu uvrstiti i emocije %iako one na izvestan nainmogu iti deo sredinje zone(* 0ajoigledniji naini irenja svesnosti o unutranjoj zoni jeste da klijentuskrenemo pa!nju na telo i senzacije* .vo mo!emo uiniti pitanjem H)ako se sadaose"a4C& H5ta sada do!ivljava4C =li komentarima onoga to zapa!amo& kao npr*CPrime"ujem da ti je disanje plitkoC& H.rati pa!nju na napetost u no!nimmii"ima*C

2


33/216

Suge"tija4>ko vam se ini da je klijent van dodira sa unutranjom zonom&mo!ete mu predlo!iti slede"u ve!u:

H3amisli svoju svesnost kao svetiljku& koja se po tvojoj komandi& kre"e laganokroz tvoje telo* .rati pa!nju na svoja stopala& jedno po jedno %0*-* savetnikzastaje


34/216

Sre&inja )ona

Sredinja zona se sastoji od naih misli& se"anja& 'antazija i anticipacija* .naouhvata sve naine kojima dajemo znaenje unutranjim i spoljanjimstimulusima* +kratko& ova zona je medijator ili pregovara izme,u unutranjeg ispoljanjeg* Iedan od njenih glavnih 'unkcija je organizacija naeg iskustva kako

i doli do kognitivnog i emocionalnog razumevanja* 6ruga 'unkcija jepredvi,anje& planiranje& zamiljanje& stvaranje i pravljenje izora* + sredinju zonuspadaju uverenja i se"anja* .na je stoga i glavni uzrok naih prolema i teko"a&

jer neize!no sadr!i naa samo$ograniavaju"a uverenja& 'iksirane naine shvatanjasveta& kao i tendenciju da sadanjost ispunjavamo mislima o prolosti ili

udu"nosti* + sredinjoj zoni mi tako,e etiketiramo naa iskustva to neize!noodre,uje kako se ose"amo u vezi njih*

Pove"avanje svesnosti o sredinjoj zoni je mo!da najsuptilnije* Va!no je da nepretpostavljamo ta neka osoa misli ili zamilja* Stoga mo!emo pitati H5ta seika!e o onome to se desilo4C& H)akav smisao daje tome4C& H)ad i to ila istina&ta i to znailo za tee4C& H5ta misli o tome ili ta zamilja ili ta 'antazira iliemu se nada4C =li mogli ismo re"i Ho zvui kao da ka!e da to nije u reduraditiC*

Suge"tija4Mo!ete predlo!iti klijentu da re'lektuje o prethodnoj ve!i svesnosti%ili ilo kojoj intervenciji(* 5ta misli o tome4 5ta ti je znailo to sam te pitao@lada QomirieQ svoje okru!enje4 )oje jo reakcije ima4 Sada poni da se namernokre"e napred$nazad& iz jedne u drugu zonu* +ini to lagano tako da zaista seidozvoli da ude svestan onoga to ose"a& misli& vidi& zamilja i sl* Ponovoorati pa!nju na ono to se doga,a u tvom telu 1 ta radi sa tim4 )ako seose"a4 5ta misli ta to mo!e znaiti4 5ta zapa!a oko see 1 kako odgovarana to4

+ svakodnevnom !ivotu zdrava osoa se stalno kre"e %8altuje8( napred$nazad

izme,u zona* )ada svesnost u odre,enoj zoni postane preterana& posledica jeneuravnote!eno 'unkcionisanje& sa ponekad prilino prolematinim rezultatima*

Primer4

$oli je bila preterano 5okusirana na spoljanji svet i na to ta drugimisle? desenzitizovala je sopstvena oseanja i rasu+ivanje. 6 terapiji je

9


35/216

izjavila da nikad nije znala ta da radi ili !ak ta eli i da se oslanjala nadruge da odlu!uju umesto nje -dominantna spoljanja zona. Hari jeneprekidno bio u stanju zabrinutosti i opsednutosti ivotom -dominantna

sredinja zona& dok je #eana bila preterano svesna svoji) telesno8a5ektivni) stanja& gotovo isklju!ujui sve drugo& to je !esto vodilo uneobjanjivu paniku koju je bila nesposobna da kontrolie -dominantnaunutranja zona.

!elaciona svesnost

0ain na koji se terapeut i klijent odnose jedno prema drugom tako,e postajeznaajno sredstvo istra!ivanja sve tri zone svesnosti* )lijent iz trenutka u trenutakodgovora na terapeuta i time pokazuje kakoje svestan& kao i naine na koje nijesvestan* 0ajva!nije oru,e terapeuta je on sam 1 njegov odgovor na klijenta injegova sopstvena svesnost ovde$i$sada* erapeut ne pokuava da ojasni ili dainterpretira& ve" koristi svoju prisutnost i vetine opservacije u korist klijenta*erapeut odgovara sopstvenim reakcijama& komentariu"i nain na koji je klijent uterapijskoj soi& njegov proces& olasti koje izegava ili minimalizira i

protivurenosti koje postoje& na primer& izme,u onoga to ose"a i to telesnoizra!ava* erapeut je otvoren za istra!ivanje klijentovih reakcija %i projekcija( kanjemu& uvek u cilju pomaganja klijentu da postane svestan sopstvenog iskustva* erapeut tako,e trea da postane vet u pra"enju i prepoznavanju uticaja svojihintervencija i prisustva* 0a primer& postoji razlika izme,u klijenta koji pocrveni jer

mu je neprijatno i klijenta ija se oja lica menja zog uzu,enja i entuzijazma*)ada u toku procesa istra!ivanja do,e do pove"anja svesnosti to esto izaziva'iziku pou,enost %i kasnije& relaksaciju(* o vodi pojaavanju telesnih pokreta&

promeni energije& 'leksiilnosti odgovora& virantnosti pa!nje i samo$izra!avanju*Savetnik trea da ude udan kako i prepoznao ove znakove& kako i mogao

pa!ljivo pratiti promenljivi tok klijentovog procesa svesnosti* 0aravno da kaosavetnici ne mo!emo od see oekivati da udemo sveznaju"i* Stoga je uvek doro

pitati klijentaJ

+iklus iskustva

)ao tradicionalan nain razumevanja toka svesnosti koristi se meta'ora koja senaziva 8ciklus iskustva8 %tako,e poznat i kao ciklus svesnosti& ciklus kontakta iciklus me,uzavisnosti organizma i sredine(* .vo je jednostavan i upeatljiv nain

pra"enja 'ormiranja& prekidanja i zavravanja 'igure* .vaj ciklus ouhvata 'aze od


36/216

momenta do!ivljavanja neke senzacije& zatim njeno prepoznavanje i imenovanje&otkrivanje njenog znaenja i odluivanja kako da odgovorimo& preuzimanje akcije&ostvarivanje potpuno svesnog kontakta sa situacijom& zatim zavravanje i

povlaenje energije& kako i ili spremni za slede"i ciklus*

Slika 3.1. +iklus iskustva

?


37/216

Aiklusi iskustva mogu iti jednostavni ili slo!eni* 0a primer& terapeut shvata da "ese seansa uskoro zavriti& moilie energiju& klijentu skre"e pa!nju na kraj&

pozdrave se i klijent odlazi& terapeut razmilja o seansi& povlai se i priprema se zaslede"eg klijenta* + slo!enijem ciklusu& jedna socijalna radnica postaje svesnasvog sve ve"eg interesovanja za savetodavnu olast* Raspituje se o mogu"nostima

A65JA>nga!ovanje&izra!avanje&eksperimentisanje&razmatranje

=>575?A65JAPojavljivanje energije& planiranje&odluivanje& osmatranje&

pripremanje

PR,P=?0A@A0J,%svesnost(

prepoznavanje&izotravanje&

procenjivanje

S,0?A65JA Senzacije& 'igure ili

potree kojese pojavljuju

P7=D0APRA?050ARavnote!a&mirovanje unedi'erenciranom

polju

P=@7A,0J,Putanje& guitakinteresa i prestanakulaganja

?AD=@=7J,0J,=ntegracija& ose"anjezadovoljstva&

ponovno procenjivanje iliprihvatanje

=0A

)ompletiranje&virantnisusret&do!ivljaj Ia$i

B


38/216

ouke i ira kurs Getalta* Posle nekoliko godina& ona zavrava svoju edukaciju ikonano doija diplomu* 3adovoljna& ona se povlai iz studiranja i odlazi naspiritualno putovanje u =ndiju %ili jednostavno napravi ludu zaavuJ( Me,utim& prolem u kori"enju ovog ciklusa kao terapijskog oru,a jeste u tometo je ljudsko iskustvo esto slo!enije od onoga to se mo!e predstaviti ovimmodelom* .n nije pogodan za takve kompleksnosti kao to je potrea da se iraizme,u kompetitivnih 'igura %ili ciklusa(* S jedne strane& on je odlian za pra"enje

jednostavnih& pojedinih iskustava ili 'igura i mo!e iti koristan kao vodi zaotkrivanje gde se proces svesnog iskustva zaglavljuje ili skre"e* .vo je naroitoznaajno za klijenta koji ima tendenciju da po navici prekida u istoj 'azi ciklusa* 3aklijenta koji je uvek anksiozan moglo i se re"i da po navici prekida izme,umoilizacije i akcije& dok uspean radoholik prekida izme,u kontakta izadovoljstva* )orisno je dakle da se pita: koji deo sekvence je prekinut ilimodi'ikovan4 Nvo nekoliko mogu"ih situacija:

)lijent koji je do!iveo neku traumu ili zlostavljanje mo!e iti nepovezansa svojom unutranjom zonom telesno$a'ektivnihsenzacija* %Prekid je

pre "en)a(ija( .soa sa poreme"ajem ishrane mo!e prekidati u 'aziprepoznavanja

emocija& pogreno etiketiraju"i senzaciju kao glad& a ne kao emocionalnupotreu* %Prekid je izme,u "en)a(ijai prepo)navanja*(

>nksiozan i uznemiren klijent mobilie viak energije& ali je nesposoanda preduzme adekvatnu akciju* %Prekid je izme,u mo;ili)a(ijei ak(ije*(

Promiskuitetan klijent preduzima akcijutako to stalno zapoinje novuvezu& ali je nesposoan da napravi pravi kontakt u odnosu* %Prekid jeizme,u ak(ijei kontakta*(

Radoholik uspeno ostvaruje kontakti zavrava poslovne projekte& ali jenesposoan da do!ivi zadovoljstvo i odmah zapoinje novi projekat*%Prekid je izme,u kontaktai )a&ovolj"tva*(

>nksiozan klijent koji se naprestano plai smrti& ne mo!e da spava iako jeumoran* .n nije sposoan da sepovu!e i prepusti nepoznatom u snu*%Prekid je izme,u )a&ovolj"tvai povlaenja*(

Poslovni ovek koji je usmeren ka cilju& uvek u potrazi za novomansom& nesposoan je da meditira ili sedi u tiini& plae"i se neizvesnostinitavila ilipraznine* %Prekid je izme,u )a&ovoljenjai pra)nine*(

Svi ovi primeri ukazuju na prekide energije i verujemo da i ilo zdravo za klijentada na,e nain da postane svestan toga i da zavri ciklus iskustva* Me,utim& nijeuvek tako* 3nati ta dalje sledi u svakoj 'azi ciklusa je kominacija klijentove


39/216

svesnosti o sopstvenim potreama %i mogu"nostima( i vaih sopstvenih naga,anja&ali je klijenttaj ko zaista mo!e znati ta za njega znai zavravanje i koliko je

potreno da traje* 0eki ciklusi se mogu zavriti u jednoj seansi& dok su za nekepotrene godine* 0eke sam klijent mo!e odaciti ili modi'ikovati u korist neegdrugog* Pre nego to zavrimo& !eleli ismo da vam ponovo skrenemo pa!nju na

poslednji korak 1 onaj koji je esto zapostavljen u literaturi 1 na 'azu koja se odvijaizme,u povlaenja i senzacija& kada smo zavrili ciklus& a jo nas nije zaokupilaslede"a virantna 'igura* o je poznato kao 8plodna praznina8* 0azvana je takokako i se istakao znaaj jednostavnog 8ivanja tu8& sa punom sve"u see u svetu*3a savetnika je to tako,e mesto kreativne nezainteresovanosti& gde je on udan i naraspolaganju klijentu& ez nekog utvr,enog plana& spreman da odgovori na 'igurukoja izranja* o je trenutak kada nema usmeravanja i kada se uva!ava nepoznato*o mo!e iti i preputanje prvenstvu organizmike samo$regulacije& kao i

preputanje pojavi spiritualne dimenzije*

,gzistencijalne dimenzije

Ijudi ne mogu podneti previe realnosti. -*S*Nliot& 6bistvo u katedrali

Veliki deo svog !ivota ljudi provedu iraju"i da !ive udono& izegavaju"isvesnost o egzistencijalnim realnostima kao to su smrt& usamljenost& izolacija&neizvesnost& smisao& slooda i odgovornost* 3apravo& mnogi 'iksirani getalti su

kreativna prilago,avanja ovim egzistencijalnim datostima* 0a primer& dete kojeizgui majku odluuje da nikad vie ne rizikuje liskost sa nekim& kako i izeglostrah od guitka i ola* )ao odrasla osoa on nastavlja da sledi ovu odluku* Denase podvrgava eskrajnim plastinim operacijama kako i izegla realnost starenja ismrti* 6ruga osoa odluuje da prestane da se trudi oko stvari& zato to ne mo!e da

podnese realnost da nije savrena* .dgovornost je egzistencijalna realnost koja semo!da najvie istie u getalt terapiji* )ako svesnost raste mi sve vie shvatamoda& ak iako nismo odgovorni za sve to nam se deava& mi jesmo zapravoodgovorni za to kako se ose"amo u vezi toga& za znaenje koje dajemo tome i kakose nosimo sa tim* + pravom smislu rei& mibiramo nae iskustvo 1 ak iako takone izgleda* Posedovanje i prihvatanje odgovornosti za svoje iskustvo& kao iodgovornosti za zajednicu& jesu oznake zrelog& !ivota ispunjenog kontaktom* )ada postanemo potpuno svesni realnosti !ivljenja u svetu& to vodi kaanksioznosti& za koju egzistencijalisti veruju da je normalno stanje ivanja %Aohn&;KKB(* .vim istiemo koliko je itno da klijent poseduje dovoljan nivo podrke prenego to otpone rad na svesnosti u vezi duokih egzistencijalnih pitanja %videti

K


40/216

Poglavlje B o samo$podrci(* .vo tako,e ukazuje na va!nost razlikovanjaneurotine anksioznosti od egzistencijalne anksioznosti* Prva se tie ometanja'unkcionisanja ovde$i$sada& a potonja predstavlja drugo lice uzu,enja 1 onognepo!eljnog& ali neize!nog pratioca punog i virantnog !ivota u sadanjosti*

Paradoksalna teorija promene

Sada "emo govoriti o drugom znaajnom konceptu u getalt terapiji& koji je namnogo naina prirodan nastavak svega onoga to smo do sada rekli* =ako jeopisana kao teorija&-eisser$ova %;KB( paradoksalna teorija promene& preciznije semo!e nazvati princip* -eisser tvrdi da HPromena nastaje kada ovek postane onoto jeste& a ne kada pokuava da postane ono to nijeC %str*BB(* Princip se zasnivana ideji da svi klijenti poseduju resurse za rast i promenu ukoliko se dopusti

prirodan proces organizmike samo$regulacije* )lijenti esto do,u na terapiju veruju"i da se mogu promeniti u skladu saunapred odre,enim planom ili !ele"i samo da se osloode odre,enog neprijatnogose"anja& misli ili stava* 0adaju se da "e im se pomo"i da dostignu idealizovanusliku ili ideju o tome kako !ele da udu razliiti %na primer Hda se osloodimanksioznostiC ili Hda me svi voleC(* Paradoksalna teorija promene istie da klijentumesto da radi na tome da se promeni& trea da stupi to je mogu"e potpunije u sveaspekte svog sopstvenog iskustva& postaju"i ih potpuno svestan* )ada je ovouinio& veruju"i u svoju organizmiku samo$regulaciju& promena "e prirodno

uslediti* .vaj princip se tako,e mo!e shvatiti kada vidimo da ako klijent mo!e dazauzme temeljni stav samo$prihvatanja& onda on zapravo ini radikalno razliitu %itrans'ormativnu( promenu u odnosu na svoj uoiajeni stav o sei* 0a ovo jeskrenuo pa!nju Perls %;K?K( kada je istakao razliku izme,u samo$aktualizacije i8aktualizacije slike o sei8* .vaj sutinski koncept je paradoksalan jer podrazumeva da klijent trea daodustane odpokuajada se promeni kako i se promenio* ime se zapravo tvrdi dase prirodan proces rasta i promene odvija kroz stalnu svesnost& kontakt iasimilaciju* )lijent %i savetnik( trea da ude spreman& uz dovoljno samo$podrke&da veruju u organizmiku samo$regulaciju i da se prepusti traganju za nainomkako da !ivi to potpunije i autentinije*

(reativna nezainteresovanost

9


41/216

0ajolji stav koji savetnik mo!e zauzeti kako i olakao ovaj proces je stavkreativne nezainteresovanosti* .vaj koncept& koji potie iz istonjake duhovnosti&slian je praksi udistike smirenosti ili stavu )astanedinog %;KB


42/216

razliiti aspekti i delovi klijenta su na raspolaganju kao resursi za prirodan rast ipromenu*

Primer4

-Preuzeto iz beleaka jednog od autora Jan8Iik je doao na savetovanjeposle niza neuspeli) veza& zbog !ega se oseao jadno i plaio se novi)socijalni) situacija. @ekao je da eli da ponovo bude srean& ali nije )teo7da se vraa u prolost'& doivljavajui to kao gubljenje vremena u ranijim

savetovanjima. (a prvom susretu eleo je da mu kaem ta da uradi kako bise oseao bolje i nadao se da u mu dati neke odgovore. $islio je da jenjegova socijalna neadekvatnost -kako je on to opisao posledica ne!ega

to pogreno radi kada je u drutvu. #ogovorili smo se oko po!etni) estseansi i ja sam mu objasnio da se ne slaem sa njegovom predstavom o tome

kako bi) ja mogao da mu pomognem i ponudio sam mu drugo reenje& daprvo treba da razumemo njegovu pri!u pre nego to do+emo do bilo kakvi)zaklju!aka o tome ta mu je potrebno. (ije izgledalo da je Jan8Iik uveren uto& ali se sloio da e pokuati& poto je bio o!ajan i osetio je malo olakanjedok mi je pri!ao o svom problemu. 6 toku nekoliko naredni) meseci&detaljno mi je ispri!ao svoju pri!u i sve manje je traio moje miljenje ili

sugestiju. -(eu navoditi moje intervencije& samo u da kaem da je bilodovoljno da se 5okusiram na 5enomenologiju i pruanje dijalokog odnosa.

4ada smo posle est meseci razmatrali ta je ura+eno& Jan8Iik je biozbunjen !injenicom da uiva vie u ivotu& da je optimisti!an u pogledu svojesituacije i da je zapo!eo novu vezu& koja se do sada nije odvijala nauobi!ajen nepovoljan na!in. (ije mu bilo jasno kako su se stvari poboljale&a da ni on niti ja nismo 7pokuavali' da neto namerno promenimo.

0ae zajedniko iskustvo potvr,uje da je paradoksalni princip promene suptilan iklijenti esto znaju da im je savetovanje pomoglo& ali ne mogu lako da artikuliuneki odre,eni razlog za to* .vim me,utim !elimo da istaknemo da je ljudskasituacija esto vrlo slo!ena i verujemo da tako,e ima mesta i za namernu&

promiljenu i !eljenu promenu za koju je potrena odlunost i hrarost* Primermo!e iti vaa odluka da postanete savetnik i da ispunite sve uslove edukacije kakoi dostigli !eljeni cilj* Postoji tanana razlika izme,u introjektovanih& kulturnih ilidrutvenih pritisaka da se ude razliit i stvarne !elje ili aspiracije koju je celovitaosoa& potpuno svesna sloodno izarala* Oteli ismo da vam kasnije u knjizidemonstriramo kako se jedno terapijsko putovanje mo!e izvesti uz potovanje

92


43/216

paradoksalne teorije promene& ali isto tako ostavlja prostora i za one ciljeve i !eljekoji se namerno iraju*

)akljuak3naaj svesnosti se neprestano naglaava u ovoj knjizi* .na je deo procene&sutina 'enomenolokog metoda i dijalokog odnosaF ona je primarna 'unkcijaeksperimenta* .na je dinamika koja stoji iza paradoksalnog principa promene* +ovom poglavlju smo se 'okusirali na samu svesnost& njeno znaenje i sutinskuvrednost* )onaan komentar se& me,utim& odnosi na ponovno isticanje va!nostivae sopstvene svesnosti kao terapijskog oru,a* Va puni svestan kontakt sasoom& klijentom i odre,enim uslovima u polju i"e model za klijenta& kao i stalni

poziv da uini isto*

$- %"po"tavljanje terapij"kog o&no"a

erapijski odnos u getalt terapiji zavisi od tri elementa koji proizilaze jedan izdrugog:

9


44/216

.eze,ivanje ezednog mesta koje ouhvata klijenta +spostavljanje radnog saveza Pru!anje dijalokog odnosa

+ Poglavlju ; opisali smo prvi korak terapijskog odnosa* .n ini stvaranje takvog'izikog okru!enja koje predstavlja ezedno terapijsko mesta u kome "e klijentose"ati da je ouhva"en& da je dorodoao i u kome sre"e vas& zainteresovanog ikompetentnog terapeuta*+ ovom poglavlju istra!i"emo preostala dva elementa*

!adni savez

Radni savez zapoinje pru!anjem pomo"i& podrke i posve"enosti od strane

terapeuta* Savetovanje poinje kada se klijent slo!i sa poetnim uslovima %naprimer& redovan dolazak& cena i dr*( i kada je spreman da uestvuje u procesupromene* )ada ste se vi i va klijent oavezali da radite zajedno& poinjete darazvijate radni savez %koji se ponekad naziva terapijski savez ili radni odnos(* .vajsavez podrazumeva razvoj aktivnog partnerstva i veze poverenja izme,u vas ivaeg klijenta& gde postoji uzajamno razumevanje vaeg zajednikog rada i ciljeva%-ordin& ;KK9(* .vo tako,e znai da ste se slo!ili da me,usono sara,ujete& veruju"i da oojeimate dore namere* )lijent veruje da vam je osnovna namera da radite unjegovom najoljem interesu& ak i kad ponekad smatra da ste teki i provokativni*erapeut veruje da klijent u osnovi radi najolje to mo!e kako i sei pomogao uovom zajednikom poduhvatu* Radni savez "e opstati ak i kada klijent ponekadmisli da ste u!asan terapeut ili kada vi smatrate da on ak i nepokuavada

pomogne seiJ 5to se tie terapeuta& ovakvo poverenje se gradi njegovomspremno"u da oziljno shvati sve to klijent donosi& da gaji empatiju i potovanjei da ostane sa klijentom ak i kada to postano teko* 6a i se uspostavio radni savez esto je potreno vreme i ponekad ne"e itivrst& naroito kada klijent ose"a da ga terapeut ne razume ili kritikuje* + ovakvimsituacijama ilo i doro da uvrstite savez tako to "ete istra!ivati ta je to to ste

uinili %ili niste( to je dovelo do slaljenja poverenja i tako to "ete iti spremni dapreuzmete svoj udeo u tome %na primer& nekorisna intervencija ili neoekivanoodsustvo(* /esto su spremnost terapeuta da ude tu za klijenta i otvorenosuoavanje sa grekama& ono to uverava klijenta da ste iskreno posve"eni radnomsavezu* o tako,e modeluje posve"enost preispitivanju teko"a u duhu otvorenostii istra!ivanja& a ne samo$kritike ili izegavanja*

99


45/216

Iedan od najva!nijih naina za podsticanje i jaanje radnog saveza jeste da sestalno prati da li ooje 8veslate u istom pravcu8* Potreno je redovno zajedniko

preispitivanje koliko je va odnos itan& koristan i uspean* .vo podrazumevapra"enje progresa dogovorenih ciljeva& ispitivanje ta je ilo korisno ili nekorisno uvaim intervencijama i prilago,avanje vaeg odnosa ili stratekog miljenja*Potreno je da klijent ose"a da je aktivan i uticajan partner u onome to se deava useansama* Sa svoje strane& terapeut trea da prilagodi nivo podrke ilikon'rontacije da i podstakao ovaj partnerski odnos* .sim toga& terapeut mora

pa!ljivo pratiti e'ekte svojih intervencija& kako i znao po reakcijama svog klijenta&da li je uskla,en sa njim& da li ga ja shvatio ili ide prerzo*

Iaina i rzina stvaranja solidnog radnog saveza zavisi"e od nekoliko 'aktora 1klijentovog linog stila& njegove istorije poverenja u odnose& njegove odgovornosti

prema sei& kao i vae sposonosti da demonstrirate dosledno razumevanje ipodrku* + kratkoronim ugovorima& radni savez mora iti rzo uspostavljen* +

dugoronim ugovorima& naroito u sluajevima zlostavljanja i naputanja&stvaranje radnog saveza mo!e iti sporiji proces i zapravo dugo vremena mo!e itiglavni 'okus savetovanja* 6a iste proverili da li imate uspostavljen radni savez& postavite sei ova tri

pitanja:

6a li klijent ima azino poverenje u vae napore da udete korisni ikonstruktivni ve"inu vremena4 6a li postoji jasno"a i slaganje u tome ta !elite da uradite zajedno& kao i o

vaim razliitim odgovornostima4 6a li postoji posve"enost da se ostane u odnosu ak i kad to postane teko iolno4

Suge"tija4Razmislite o ova tri pitanja u kontekstu vae sopstvene terapije* )adaje radni savez io najjai& a kada je io najslaiji4 + emu je ila razlika4 6a liste ikada posumnjali u terapeutovu doru volju ili njegovu posve"enost vama4Sad razmislite o klijentu sa kojim vam je ilo teko i postavite ista pitanja* 5tamislite& ta i va klijent odgovorio4

Radni savez je neophodna startna pozicija za razvijanje isceljuju"eg odnosa*Poslednjih godina %to je podstaknuto mnogim istra!ivanjima e'eketa psihoterapije&videti .rlinsk et al*&;KK9(& getalt terapija poseno istie terapijski odnos kaonajznaajniji 'aktor isceljenja u getalt praksi* .vo predstavlja znaajnu promenu uodnosu na staro& tradicionalnije shvatanje getalt rada& koji karakteriu

9


46/216

individualizam& kon'rontacija i istaknut 'okus na samo$dovoljnosti* .vajstaromodan pogled esto je& me,utim& jo uvijek prisutan kao !alostan stereotip*Getalt terapija je vi,ena kao terapija harizmatinih& ekspertnih tehniara& kojistvaraju jake& nezavisne klijente& koji su podr!ani da svoje sopstvene potree stavena prvo mesto tako to Qviu na praznu stolicuQ ili Qrade svoje stvariQ* )ao i ve"inasavremenih getaltista& mi smatramo da je terapijski odnosjezgro getalt prakse&'okus koji je neophodan kako za energizovan kontakt tako i za isceljuju"u

povezanost u autentinom susretu dva ljudska i"a* erapijski odnos je tako,eodlian kontekst za proirivanje klijentove svesnosti o sei i o nainu kojim se

povezuje sa svim drugim odnosima u njegovom !ivotu*

Dijaloki odnos

Ijudsko srce !ezne za kontaktom 3 iznad svega !ezne za iskrenim

dijalogom... %vako od nas potajno i o!ajno !ezne da nas neko KsretneK 3 danas prepozna u svoj naoj jedinstvenosti& naoj potpunosti i naoj ranjivosti.-HLcner E *acobs& ;


47/216

0ajjednostavnije reeno& prisutnost znai da je savetnik potpuno tu za svogklijenta* .n se trudi& koliko je to mogu"e& da ude ovde i sada* .n unosi celog seeu susret i spreman je da klijenta sretne iskreno i autentino* /ine"i to& on doputada ude dirnut i pokrenut klijentovim uticajem* .vo je vrlo va!an aspekt uloge

praktiara getalta& na koji "emo se uvek iznova vra"ati* 3a trenutak vidite da limo!ete do"i u sadanjost upravo sada* Postoji mnogo naina za to i ovde vamnudimo tradicionalnu getalt ve!u*

Suge"tija4Ponite da se kre"ete %QaltujeteQ( izme,u tri zone svesnosti %ovo jeojanjeno u Poglavlju (* #okusirajte se na svoje disanje& na te!inu svog tela nastolici i pokuajte osetiti gde ste napeti& a gde oputeni* 0e pokuavajte da se

pomerate ili da neto promenite& samo dopustite sei da postanete svesni onog toose"ate* .ratite pa!nju na svaki ose"aj ili telesnu senzaciju koje imate* 6a li

vam je toplo ili hladno& da li ste smireni ili uznemireni& sre"ni ili tu!ni4%+nutranja zona telesnih senzacija i ose"anja(* Sada oratite pa!nju na svoje kontaktne 'unkcije vida& sluha& mirisa& ukusa idodira* 6opustite sei da do!ivite svaku od njih kako i stekli sna!an utisak osredini koja vas okru!uje %Spoljanja zona vaeg okru!enja(* 0a kraju& uoite kako komentariete ono to ose"ate ili primate& na primer&0e svi,a mi se ova napetost koju zapa!am u stomaku ili 3apanjen sam kolikotoga mogu videti kada zaista pogledam po soi* ako,e je mogu"e da praviteveze sa prolo"u ili da razmiljate o udu"nosti %Sredinja zona misli i'antazija(* Q5altujteQ napred$nazad izme,u ove tri zone svesnosti& da vidite gde su vaaenergija i pa!nja najvie usmereni* 3apazite gde ste ose"ate protono& a gde seose"ate rigidno i zaglavljeno* Sada ste u oljoj poziciji da izaerete da udete usadanjem momentu* .daerite neki predmet u soi u kojoj ste i vidite da limo!ete Qiti prisutniQ za taj predmet*

Savetnik& naravno& ima suptilan zadatak da ude prisutan i za klijenta i za odnos*6a i primenjivao prisutnost savetnik unosi sva svoja ula i svesnost kako i se

predao i potpuno prepustio tom susretu* 0a izvestan nain& prisutnost je kvalitetkoji se pojavi kada odacite %ili stavite u zagradu( sve svoje rige i te!nje i kadadopustite sei da Qudete tuQ* o je antiteza igranja uloga ili pokuaja da se ostaviodre,eni utisak* erapeuti poetnici ponekad pitaju: )ako getalt terapeut trea dase ponaa4& kao da postoji neko odre,eno ponaanje ili uloga koju i trealo igrati*

0a izvestan nain& prisutnost se najolje posti!e stvaranjem prostora za njenopojavljivanje* .vo tako,e podrazumeva da se bude stvaran& to znai da se ne

9B


48/216

pretvarate da ste zainteresovani ako vas neto ometa& da ste podr!avaju"i ako vasneto nervira* Pokazivanje naeg 7istinskog sel'aQ %Tonte'& ;KK:222( je& naravno&

pra"eno teko"ama& i svi mi imamo !ivotni zadatak da saznamo ta je to u nama toje istinito& a ta je neautentino*

Suge"tija: Samo$spoznaja je izvrsna pomo" da se ostane prisutan* Vidite da limo!ete otkriti ta vas to naje"e ometa da udete prisutni za svog klijenta* 6a li

je to potrea da mislite o tome ta i trealo da radite4 Samo$kritika sopstvenihintervencija4 =li pokuaj da navedete klijenta da promeni svoja nekorisnauverenjaJ >ko znate svoje zamke& i"ete spremniji*

(onfirmacija

(ai najdublji& najosnovniji pokreta!i samo8potovanja& samoljublja i samo8spoznaje bude se u prisustvu osobe koju doivljavamo kao potpunopri)vatajuu. -2inker& ;/MN

)ontakt sa savetnikom ili terapeutom za mnoge ljude "e iti prvo iskustvo da ih jezaista sluao& da im se ora"ao i da ih je razumeo neko ko shvata oziljno njihovemisli& ose"anja i potree* .vo samo po sei mo!e iti veoma mo"na isceljuju"asila* .vo se mo!e opisati kao Qiti potpuno primljenQ od strane drugog ljudskog

i"a* 0eka sre"na deca ovo do!ive sa svojim majkama& oevima i drugimprimarnim starateljima* 6rugi okuse ovako neto od strane deda i aa ili ro,akakoji im pru!aju ljuav* Mnogi razvojni teoretiati vide ovu vrstu odnosa@iskustvakao najva!niji temelj sigurnog i rezilijentnog ose"aja see* .vde ne govorimo onekom savrenom roditelju koji eskrajno voli i odorava sve to njegovo deteradi* Govorimo o ose"aju da smo ezuslovno prihva"eni i da ez ozira koliko seloe ponaali ili ili prolematini& i dalje "emo iti voljeni i vredni*

Suge"tija4Razmislite o osoi %ili mo!da o nekom ljuimcu& psu ili hrku( izprolosti ili sadanjosti& za koju ste ose"ali da vas potpuno prihvata* 0a kojinain je ovo unelo promenu u va !ivot4 )ako je nedostatak toga uticao na vas4

9


49/216

)on'irmacija ne znai da se sla!ete ili da prihvatate sve to vam klijent ka!e*Ponekad se ne"ete slo!iti sa njegovim vrednostima ili vam se ne"e svi,ati nekanjegova ponaanja o kojima pria* erapeut mo!e imati& na primer& sna!ne stavoveo rasizmu& nasilju i zlostavljanju& i ponekad "e mo!da osetiti potreu da ih ka!eklijentu* Govori"emo o samo$otkrivanju kasnije u ovom poglavlju*

Getalt savetnik pokuava da prihvati ili zadr!i ne samo ono to je klijentova'igura& ve" i ono to je otu,eno& de'lektovano ili izvan svesnosti* .vo podrazumevaklijentov potencijal 1 osou kakva i on mogao postati* + ovom smislu&kon'irmacija je ouhvatniji pojam nego QprihvatanjeQ* 0a primer& klijent koji jesklon samo$kritici& esto nije u kontaktu sa svojom sposono"u za samo$pohvalu&te savetnik trea da potvrditi oa ova kvaliteta* eko je ojasniti suptilnost ovogkoncepta& ali ste mo!da slian komentar od neke osoe do!iveli kao izazov pun

potovanja& a od druge osoe kao kritiku koja vas posramljuje* )ao i drugepo!eljne kvalitete& kon'irmacija je neto emu te!imo i nije je jednostavno

ostvariti* Ponekad se sre"emo sa klijentima koje je teko potvrditi& poseno kadasmo uhva"eni u negativan kontratrans'er %videti Poglavlje ;;(* Me,utim& smatramoda je korisno da imamo na umu sliku klijenta kao ranjivog i"a& kao to smo i misami& koje se ori da uradi najolje to mo!e u tekim okolnostima*

*nkluzija

.vo podrazumeva savetnikov pokuaj da klijentovo iskustvo ukljui u svojepodruje razumevanja* Herapeut mora osetiti onu drugu stranu& pacijentovu stranu

odnosa& kao telesni dodir& da i znao kako se pacijent ose"aC %-uer& ;K?B:;B(*=nkluzija je produ!etak ili ira 'orma empatije* + empatiji& savetnik pokuava daupozna sujektivni svet klijenta& da vidi svet onako kako ga klijent vidi& ezosu,ivanja ili davanja miljenja* +kljuivanje tako,e ouhvata i savetnikovusvesnost o sopstvenim ose"anjima& reakcijama i iskustvima* .n te!i da u

potpunosti ouhvati svet svog klijenta $ telesnost& ose"anja i misli* /ine"i ovo&savetnik potvr,uje iskustvo& a time i samog klijenta* .n se ne uduljuje toliko uklijentovu priu ili iskustvo da i see izguio* 0aprotiv& on je stalno svestan svog

postojanja i prisutnosti& ali tako,e ira da se uskladi sa drugim i doputa sei daude zahva"en time* =nkluzija podrazumeva spoj ugledanog klijentovog 'enomena

1 telesnog izra!avanja& emocija& sadr!aja 1 kao i savetnikove kreativneimaginacije* =pak& tano je da se ve"ina me,uljudske komunikacije doga,a izvansvesnosti na mnogo suptilnih naina i mi vas podr!avamo da

Documents

Joyce Vestine Gestalt Savetovanja i Psihoterapije