Jovan Hristic o Ivanu V.Lalicu

7/21/2019 Jovan Hristic o Ivanu V.Lalicu

http://slidepdf.com/reader/full/jovan-hristic-o-ivanu-vlalicu 1/3

Jovan Hristic o Ivanu V Lalicu

U našoj književnosti, kao i u većini drugih, odlučne stvari su se desile prvo u poeziji !oezija je uspela da zadrži status velikog i značajnog književnog roda koji je i"ala i u ro"antiz"u

#ko poezije su se vodile naše najpoznatije literarne $itke toko" pedesetih godina %o je $itkaiz"e&u "odernista i onih koji su se$e nazivali realisti"a %a $itka se vodila iz"e&uzastupnika zdravlja u književnosti i nosilaca "odernih strujanja 'anas u okviru ove pole"ike"ože"o razlikovati tri ravni() !rva je politička *araćene strane su se tek posredno o$raćale jedna drugoj +a prvo""estu o$raćale su se politički" oru"i"a i njihov najvažniji cilj je $io da dokažu političkuispravnost na račun svojih protivnika- 'ruga ravan je $ila ravan senzi$iliteta U ovo" pogledu ova pole"ika je nastavila nekeod predratnih pole"ika oko "oderniz"a .oderniza" pedesetih godina na ovaj način je $ionastavljač "oderniz"a dvadesetih godina !ro$le" je $io u strahu i nepoverenju pre"astvaranju jedne nove osećajnosti koja se razlikuje u $itno"e od naše najviše patrijarhalne

lirike/ %ek na trećoj ravni pole"ika je $ila estetički suko$ %o je $ilo sasvi" sporedno.e&uti", postojale su i neke razlike .e&u "odernisti"a pedesetih vre"eno" su se jasnorazdvojile tri grupe Jednu od njih činili su pisci "odernisti dvadesetih i tridesetih godina, kojisu uglavno" nastavili da se kreću u okviri"a tih ideja 'rugu su činili "la&i pisci koji sunastavili da veruju kako je "oderniza" dvadesetih i tridesetih $io i ostao najvažnija reč ustvaranju "oderne književnosti %reću grupu čine oni koji su shvatili da "oraju učiniti nešto

$itno različito od svojih prethodnika !rvo što su oni učinili je to što su počeli tragati zasvojo" tradicijo"%raganje za tradicijo" čini jednu od najvažnijih oso$ina jednog krila "oderne pedesetih %o

je jedna druga tradicija koja se razlikuje od one kanonizovane !osao stvaranja jedne drugetradicije $io je podjednako daleko od priklanjanja patrijarhalnoj tradiciji i od ponavljanjanečega što je negde $ilo već rečeno, a "ožda već i za$oravljeno

*a Ivana V Lalića si"$ol te druge tradicije je Vizantija %o je gotovo stalna te"a njegovih pesa"a da $i u poslednjoj z$irci 0#deli"a lju$avi ili Vizantija1 postala prava pesnička preokupacija%radicija Vizantije $ila je prisutna i kod pesnika prve "oderne .e&uti", kod 'učića i 2akićaona je sa"o od$ljesak spoljašnjeg sjaja i raskoši !ovedeni tipični" gra&anski" ko"plekso"

ple"stva, oni su slikali vizantijsku provinciju, a ne kulturnu prošlost od koje s"o $ili nasilnoodsečeni 3a $ojiće" slučaj je nešto drukčiji 3a nji"e Vizantija u naše" pesništvu počinje da

se produ$ljue i do$ija prave di"enzije pesničke vizije i istorije #n počinje osećati duh prošlosti4avljenje Vizantijo" kao pesničko" te"o" jedna je od karika koja vezuje pesništvo Ivana VLalića sa tradicijo" u kojoj je 4ojić jedan od vrhunskih izraza !edesetih godina istorija

postaje velika preokupacija jednog dela naših pesnika5!opa, !avlović, .iljković6 %o nijesa"o pokušaj stvaranja jedne pesničke tradicije, ni pokušaj o$navljanja kontinuiteta, %o je

pokušaj da se otvori jedna velika o$last pesničkog iskustva u koju je 4ojić tek $io zakoračioU Lalićevo" pesništvu Vizantija znači vezu sa jedni" delo" naše tradicije od koga s"o $iliodsečeni, ali i vezu sa tradicijo" svih tradicija, 7rčko" #na je znak našeg pripadništva inašeg učestvovanja u "editeranskoj kulturi, koja je ipak osnov svekolike evropske kultureIvan V Lalić je osetljiv za "editeranske i helenske vrednosti i Vizantija je put koji" je on te

vrednosti doveo i kod nas #ne nisu dospele kao s"išljeno preuzeti klasiciza", već kaoautentični i neodvojivi deo našeg tla i naše kulture Vizantija je put koji" "i "ože"o da

)



o$novi"o klasične vrednosti na sasvi" prirodan i spontan način #vaj put je neštonajzani"ljivije što otkriva"o u Lalićevoj viziji Vizantije +a drugoj strani ona je i zalogaautentičnosti naše kulture #na na" pokazuje da "i ne sa"o što plaća"o dugove evropskojkulturi, nego i"a"o i svoja prirodna potraživanja od nje Vizantija znači da s"o "i, u jedno"trenutku, $ili neodvojivi deo jednog velikog kulturnog kruga !retvoriti to kulturno područje u

autentičnu tradiciju predstavlja i potvrdu autentičnosti svoje kultureVizantija i"a i značaj istorije koja seže daleko i du$oko do u "itsku svest #na je istorija kojanije sa"o niz doga&aja, već se pri$ližava arhetipsko" .ožda $i traženje arhetipskog "ogloda posluži kao ključ za razu"evanje savre"enih pesničkih preokupacija 8ada ga na taj način

pos"atra"o, videće"o da je arhetip u prvo" redu jedna konstanta u stalno" toku doga&ajaoko koje se okuplja značenje i s"isao koji taj tok "ože da i"a!esništvo Ivana V Lalića od sa"og početka preokupirano je vre"eno" i trajanje" Jedna odnjegovih prvih pesničkih te"a je s"rt, a to, sasvi" prirodno, vodi ka interesovanju za vre"e,

proticanje i trajanje#no što je naročito zani"ljivo u njegovi", po sve"u ostalo" "ladalački", pes"a"a jesteizuzetna zrelost osećanja i vizije s"rti Lalić piše o detinjstvu $ez ijednog prizvuka lirske

senti"entalnosti, tako česte kod naših pesnika *a njega je detinjstvo do$a u ko"e je zrelost počinjala 4ivši dečak ne oseća s"rt sa"o kao "rak i ništavilo9 on počinje i da se pita!reokupacija istorijo" tipično je "oderna ne sa"o što oseća"o da za na"a i"a dovoljnoistorije, ni zato što na" se čini da s"o doživeli toliko toga što prevazilazi naše "oćirazu"evanja, već i zato što oseća"o potre$u da prona&e"o neku konstantu u toku istorije ivre"ena koja na" "ože poslužiti kao polazna tačka za razu"evanje njihovog proticanja

+ije $ilo zapaženo do koje je "ere reč :zrelost; jedna od važnih reči Lalićevog pesništva#va reč verovatno i"a najveću se"antičku težinu od svih reči koje on najčešće upotre$ljava.era i zrelost, iz kojih "udrost prirodno proističe, dve su čvorne tačke Lalićeve poezije8ada pesnik traga za zrelošću i "udrošću, tada je o$uzdavanje kovitlaca z$ivanja i oticanjavre"ena u ništavilo poduhvat koji" sve drugo započinje %o znači ne videti vre"e sa"o kaoheraklitovsko proticanje, već i kao niz par"enidovskih konstanti, tj Videti istoriju i kao tokkoji se ne vraća, ali i kao niz ključnih vrtložnih tačaka koje nas odvlače u du$inu i u s"isao3truktura nekih najupečatljivijih slika i "etaora upravo je načinjena na osnovu ove napetosti'oga&aji i ljudi otišli su u nepovrat, ali iz tog ništavila izrasta neki s"isao, neki čvor vatre štoostaje kao odgonetka ili zagonetka8ad je jedina tačka novih pesnika $ila da se više ne "ože pisati kao što su pisali 'učić ili2akić, Lalić je pokušavao da otkrije šta $i stroga or"a klasičnog vezanog stiha "ogla još da

ponudi Lalićev slo$odni stih, koji "u je kasnije postao osnovni instru"ent, nije proistekao izdestrukcije klasičnih pesničkih or"i +aprotiv, svoju organizovanost i preciznost njegov stihduguje klasičnoj disciplini Lalić kao da je iz$egao veliku opasnost da "u se, kao i velikoj

većini naših posleratnih pesnika, slo$odni stihovi raspu u prozu Lali<ev stih sasvi" je $lizak o$ično" govoru, dok je sa druge strane, dovoljno disciplinovan ičvrst da $i se našao opasnoj $lizini proze 3tih 2astka !etrovića na granično" je području,kao i stih Vaska !ope, sa"o na drugi način Utoliko je pesničko iskustvo Lalića zani"ljivije,

jer u njegovi" pes"a"a vidi"o pokušaj da se pesnički slo$odni stih uo$liči kao pesničkaor"a upravo iz"e&u dveju granica Lalićev stih od jedanaest slogova preuzeo je neke od

$itnih pouka našeg vezanog stihaI u jedno" drugo" s"islu vidi se da je Lalić pesnik koji je pošao teži" pute" #n senadovezuje na jednu tradiciju u naše" pesništvu, koja je u periodu iz"e&u ratova $ila

diskreditovana, to je tradicija jasne i $ogate vizuelne slike Vizuelna slika $ila je od$ačena kaodeskripcija koja sasvi" sigurno vodi u sterilnost i estetiza", ali u slika"a Ivana V Llalića

neće"o otkriti ništa od toga *auzvrat otkrića"o lepotu sveta koju su "oderni pesnici gotovozauvek izgu$ili Ivan V Lalić veruje u jednu drevniju istinu nego što je istina "odernih

-



pesnika, koji su se gadili nad sveto" i "aterijo" isparavajući ga u "isticiza" i si"$oličkis"isao, a to je da je lepota istina #n veruje da je konkretna punoća "aterije jedan od

najsigurnijh puteva koji nas vode značenju i istini 2evolt i ga&enje danas gotovo sasvi" postaju poezija, ali lepota kao da je sasvi" nestala iz poezije i put za onoga koji hoće u nju da

je vrati je dug i pun opasnosti. Lalićev put je odlazak na sredozemlje gde su lepota i

konkretnost sveta najočiglednije. Leto i jug su najčešća klimatska i geografska lokacija. Čak ikada govori o zimi, možemo osetiti dah leta koje dolazi i treperenje nekog mora u pozadini. Kada se oraćamo !editeranu, oraćamo mu se ne samo kao podnelju lepote i čulnosti,

nego i kao podnelju u kome imamo najviše prilike da onovimo svoju vezu sa konkretnim, samateri jo" 8od Lalića opažajna lepota i punoća sveta proži"aju se intelektualni" značenje"

i vode u saznanje%o je trenutak kada će se duh i "aterija naći u srećno" "editeransko" spoju %raženjeduhovnih vrednosti ne počinje za Lalića asketski" odricanje" od opažanja #no i"a s"islatek kada nas punoća i $ogatstvo opažaja počnu da vode ka zrelosti "eri i saznanju

/

Documents

Jovan Hristic o Ivanu V.Lalicu