JKP “SUBOTIČKA TOPLANA”, SUBOTICA

JKP “SUBOTIČKA TOPLANA”, SUBOTICA

REDOVNI GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2016. GODINU

I

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

REVIZORSKI TIM Master ek. Miloš Stanojević licencirani ovlašćeni revizor

Prof. dr Slobodan Stanojević spolјni saradnik

Master ek. Dragan Dujin ovlašćeni računovodja

Prof. dr Ljubiša Stanojević ovlašćeni revizor spoljni saradnik

REVIZORSKA IZJAVA

Saglasno odredbama Zakona o reviziji i Međunarodnim

standardima revizije izjavlјujemo sledeće :

1. Da preduzećeza reviziju, konsaltingi usluge „ EKONOMSKO-

FINANSIJSKA REVIZIJA Vračar- Beograd, d.o.o. Beograd nije

akcionar ili osnivač naručioca revizije,

2. Da ovlašćeni revizor, koji je izvršio ovu reviziju nije akcionar niti

osnivač naručioca revizije,

3. Da članovi revizorskog tima nisu srodnici po krvi sa direktorom

javnog preduzeća ili drugim licima iz rukovodećeg tima naručioca

revizije i da isti nemaju smetnju u vršenju revizije u skladu sa Zakonom

o računovodstvu, Zakonom o reviziji, Zakonom o državnoj reviziji,

Zakonu o budžetskom sistemu i drugim zakonima koji regulišu ovu

materiju.

Direktor

Master ek. Miloš Stanojević

S A D R Ž A J

Strana

Izveštaj nezavisnog revizora

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izveštaj o ostalom rezultatu

Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o promenama na kapitalu

Napomene uz finansijske izveštaje

Preporuke

“EKONOMSKO-FINANSIJSKA REVIZIJA, Beograd-Vračar”

PREDUZEĆE ZA REVIZIJU I PORESKO SAVETOVANJE, d.o.o. BEOGRAD

Đorđa Vajferta br. 66 Telefoni: +381(11) 2448171

11000 Beograd +381(11) 2451665

Srbija Facsimile: +381(11) 2448171

E-mail: [email protected]

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

OSNIVAČU I RUKOVODSTVU JKP “SUBOTIČKA TOPLANA”, SUBOTICA

Izvršili smo reviziju priloženih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja Javnog

komunalnog preduzeća “SUBOTIČKA TOPLANA”, Subotica (u daljem tekstu

preduzeće), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2016. godine i odgovarajući

bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o

tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomene uz finansijske

izveštaje, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i ostala obelodanjivanja.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih

izveštaja u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije, kao i za one interne

kontrole koje rukovodstvo odredi kao neophodne u pripremi finansijskih izveštaja koji ne

sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške.

Odgovornost revizora

Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu izvršene

revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije i

Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da se pridržavamo etičkih

zahteva i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri,

uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima

i obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na

revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika postojanja materijalno značajnih

pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled kriminalne radnje ili greške.

Prilikom procene rizika, revizor sagledava interne kontrole relevantne za sastavljanje i

istinito prikazivanje finansijskih izveštaja, radi osmišljavanja revizijskih postupaka koji su

odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o delotvornosti

internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe uključuje ocenu adekvatnosti primenjenih

računovodstvenih politika i razumnost (opravdanost) računovodstvenih procena izvršenih

od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi potrebni i dovoljni i odgovarajući i

obezbeđuju osnovu za izražavanje našeg mišljenja sa rezervom.

Osnova za mišljenje sa rezervom

1. Javno komunalno preduzeće “SUBOTIČKA TOPLANA”, Subotica nije uvela manuelni

I IT sistem internih kontrola, a koje je obaveza shodno Zakonu (iako vodi računovodstvo

po kontnom okviru za privredna društva). Uvodjenje proceduralnih metoda se

obeybedjuje kompletnost, ta;nost i ažurnost evidencije poslovnih transakacija.

2. Iz uvida u dostavljenu dokumentaciju nismo mogli da se uverimo da li su procedure

interne kontrole javne nabavke obavljene shodno metodološkim zahtevima

opredeljenim zakonskom regulativom, niti da su interne kontrole javne nabavke

opredeljene u formalno pravnima aktima u vezi javnih nabavki.

Mišljenje sa rezervom

Po našem mišljenju, osim za efekte pitanja iznetih u pasusu Osnova za mišljenje sa rezervom,

finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima,

finansijski položaj JKP “SUBOTIČKA TOPLANA”, Subotica, na dan 31. decembra 2016.

godine, kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na

taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije, koji su uskladjeni sa

Medjunarodnim standardima revizije.

Skretanje pažnje

Pokrenut je predlog razgraničenja imovinsko-pravnih odnosa JKP “SUBOTIČKA

TOPLANA”, Subotica i “Elektrovojvodine” d.o.o, Novi Sad - “Elektrodistribucije Subotica”,

koji nije pravno odlučan niti postoji relevatne dokumentacije kojom bi dokazalo vlasništvo

nad građevinskim objektima sadašnjoj vrednosti u iznosu od RSD 684.315 hiljada..

Naše mišljenje ne sadrži rezerve po ovim osnovama.

Licencirani ovlašćeni revizor

Mr. ek. Miloš Stanojević

Beograd, 20.06. 2017. godine

Subotica, jun 2017. godine

JKP "SUBOTIČKA TOPLANA" SUBOTICA

NAPOMENE UZ REDOVAN GODIŠNJI

FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

ZA 2016. GODINU

JKP "Subotička toplana" Subotica

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Za godinu završenu 31. decembra 2016.

1

1. OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU

Javno komunalno preduzeće “Subotička toplana”, Subotica (u daljem tekstu JKP „Subotička

toplana“ Subotica, ili Preduzeće) obavlja delatnost snabdevanja parom i klimatizacija.

Registrovana šifra pretežne delatnosti je 3530 – Snabdevanje parom i klimatizacija

Pored navedene delatnosti Preduzeće obavlja i druge delatnosti i poslove koji doprinose efikasnijem

i racionalnijem poslovanju, a naročito:

- postavljanjem cevnih instalacija za grejanje,

- pruženjem usluga potrošačima u vezi sa isporukom toplotne energije i

- inženjeringom.

JKP “Subotička toplana”, Subotica (matični broj 08038180 , poreski identifikacioni broj

100847219) je organizovano kao javno komunalno preduzeće) i upisano je u Registar privrednih

subjekata kod Agencije za privredne registre po rešenju broj BD 100572/2005 od 14. decembra

2005. godine.

Osnivač Preduzeća je Skupština Grada Subotica sa 100% učešća u kapitalu.

JKP „Subotička toplana“ Subotica je na osnovu zakonom utvrđenih kriterijuma za razvrstavanje,

razvrstano u srednje pravno lice.

Sedište Preduzeća je u Subotici, ulica Segedinski put 22.

Organi Preduzeća su: nadzorni odbor i direktor.

Prosečan broj zaposlenih u toku 2016. godine je bio 72 (u 2015. godini 81).

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Priloženi finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Službeni

glasnik RS", br. 62/2013 – u daljem tekstu: Zakon).

U skladu sa Zakonom, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u

finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja

konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se

pripremaju da postanu javna, nezavisno od veličine, primenjuju Međunarodne standarde

finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI). MSFI, u smislu Zakona, su: Okvir za pripremanje

i prikazivanje finansijskih izveštaja, Međunarodni računovodstveni standardi - MRS, Međunarodni

standardi finansijskog izveštavanja - MSFI i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za

tumačenje računovodstvenih standarda, naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana

tumačenja, odobreni od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, čiji je prevod utvrdilo

i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana

Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i

preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014).

Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i

sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS",

br. 95/2014 - u daljem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru).

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene

su u Napomeni 3. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije

drugačije naznačeno.

Finansijski izveštaji su prikazani u RSD, koji je u isto vreme i funkcionalna valuta Preduzeća.

Iznosi su iskazani u RSD, zaokruženi na najbližu hiljadu osim ako nije drugačije naznačeno.




2

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih

računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u

primeni računovodstvenih politika Preduzeća. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili

veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za

finansijske izveštaje obelodanjeni su u napomeni 5.

2.1. Osnove za vrednovanje

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa načelom istorijskog troška, osim ako je drugačije

navedeno u računovodstvenim politikama koje su date u daljem tekstu.

2.2. Odstupanje računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI

Pored toga, računovodstveni propisi Republike Srbije odstupaju od MSFI i u sledećem:

• učešće zaposlenih u dobiti se evidentira, u skladu sa mišljenjem Ministarstva finansija

Republike Srbije kao smanjenje neraspoređenog dobitka, a ne na teret rezultata perioda, kako

se to zahteva po MRS 19 – Primanja zaposlenih,

• vanbilansna sredstva i obaveze su prikazana na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po definiciji

MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze,

Shodno navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalno značajne efekte koje odstupanja

računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost

finansijskih izveštaja Preduzeća, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim

izveštajima sastavljenim u skladu sa MSFI i MRS.

2.3. Korišćenje procenjivanja

Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Preduzeća korišćenje najboljih mogućih

procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza,

obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao

i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na

informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Međutim, stvarni rezultati

mogu odstupati od ovih procena.

2.4. Nastavak poslovanja

Finansijski izveštaji za 2016. godinu sastavljeni su u skladu sa načelom nastavka poslovanja, koji

pretpostavlja da će Preduzeće nastaviti sa poslovanjem u doglednoj budućnosti.

2.5. Uporedni podaci

Uporedne podatke čine finansijski izveštaji Preduzeća za 2015. godinu koji su bili predmet revizije.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja obuhvataju nematerijalna sredstva sa ograničenim i neograničenim vekom

upotrebe, kao što su:

- ulaganja u koncesije, patente i licence;

- programi za računare i

- nematerijalna ulaganja u pripremi.

U trenutku nabavke nematerijalna ulaganja se početno vrednuju po trošku nabavke, odnosno po

nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja. U nabavnu vrednost nematerijalnih sredstava uključuje se

neto fakturna cena dobavljača, svi direktni zavisni troškovi nabavke i dažbine koji se mogu direktno

pripisati pripremi sredstva za nameravanu upotrebu.




3

Nakon početnog priznavanja nematerijalna ulaganja vrednuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj

za ispravku vrednosti i eventualni gubitak od obezvređenja koji se utvrđuje samo u slučaju indicije

da je došlo do obezvređenosti tog ulaganja.

Osnovicu za amortizaciju nematerijalnih ulaganja sa ograničenim vekom upotrebe čini trošak

nabavke umanjen za ostatak vrednosti.

Obračun amortizacije počinje narednog meseca od meseca kada je sredstvo raspoloživo za

korišćenje, dok se sa obračunom amortizacije prestaje kada je sadašnja vrednost jednaka nuli, kada

se ulaganje rashoduje ili otuđi, ili kada se reklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju.

Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom po stopama od:

Stopa amortizacije

(%)

Koncesije, patenti, licence i slična prava 20%

3.2. Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema čine grupe sredstava slične prirode i upotrebe u poslovanju

Preduzeća, kao što su:

- zemljišta,

- građevinski objekti,

- postrojenja i oprema,

- ostale nekretnine, postrojenja i oprema,

- nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi,

- avansi za nekretnine, postrojenja i opremu,

Preduzeće iskazuje stavku na poziciji nekretnine, postrojenja i oprema ukoliko ona ispunjava

kriterijume: očekuje se da će buduća ekonomska korist povezana sa tim sredstvima priticati u

Preduzeće i ako se pojedinačna nabavna vrednost u momentu nabavke može pouzdano utvrditi, uz

uslov da je ona veća od jedne prosečne bruto zarade po zaposlenom prema poslednjem objavljenom

podatku republičkog organa i da će se koristiti duže od jedne godine.

U trenutku nabavke nekretnine, postrojenja i oprema se početno vrednuju po trošku nabavke,

odnosno po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.

U nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme uključuje se neto fakturna cena dobavljača, svi

direktni zavisni troškovi nabavke i dažbine koji su nastali prilikom nabavke, odnosno dovođenja u

stanje funkcionalne pripravnosti.

Nakon početnog priznavanja, nekretnine, postrojenja i oprema vrednuju se po svom trošku nabavke,

umanjenom za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitka zbog obezvređenja.

Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme čini nabavna vrednost umanjena za

ostatak vrednosti. Ako je ostatak vrednosti sredstva beznačajan, smatra se da je jednak nuli, a kada

je značajan, ostatak vrednosti se procenjuje na dan sticanja i ne povećava se naknadno zbog promene

cena.

Obračun amortizacije počinje narednog meseca od meseca kada je sredstvo raspoloživo za

korišćenje, dok se sa obračunom amortizacije prestaje kada je sadašnja vrednost jednaka nuli, kada

se sredstvo rashoduje ili otuđi, ili kada se reklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju.




4

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme vrši se za svako posebno sredstvo primenom metode

proporcionalnog otpisivanja, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog

veka tranjanja, primenom sledećih amortizacionih stopa:

Stopa amortizacije

(%)

1. NEKRETNINE (GRAĐEVINSKI OBJEKTI)

Objekti od betona 1,5

Objekti od metala čelični cevovodi

Objekti za distribuciju energije

Vodoprivredni objekti-bunari

3,5

5,0

10,0

2. POSTROJENJA I OPREMA

Oprema za prenos i distribuciju toplotne energije 11,0

Specijalni i univerzalni alat 20,0

Centrifugalne pumpe 12,5

Kamioni i teretna vozila 14,3

3. OSTALA NEPOMENUTA SREDSTVA 12,5

Zemljište se iskazuje po nabavnoj vrednosti . Prilikom nabavke zemljište se uvek iskazuje po

nabavnoj vrednosti, koju čini fakturna vrednost dobavljača, uvećana za zavisne troškove nabavke i

troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Kod građevinskog zemljišta, u nabavnu

vrednost uračunavaju se svi izdaci koji su izvršeni za nabavku, ali i za pripremu zemljišta za

korišćenje. U vrednost zemljišta ulaze i eventualni troškovi promene namene zemljišta.

Zemljište ne podleže obavezi obračuna amortizacije.

Dobitak koji nastane prilikom prodaje osnovnih sredstava knjiži se u korist ostalih prihoda, a gubitak

nastao prilikom otuđivanja osnovnih sredstava knjiži se na teret ostalih rashoda.

3.3. Dugoročni finansijski plasmani

Dugoročni finansijski plasmani obuhvataju ulaganja u dugoročna finansijska sredstva, kao što su

učešća u kapitalu i ostali dugoročni plasmani.

Učešća u kapitalu zavisnih, povezanih i ostalih pravnih lica predstavljaju finansijska sredstva koja

se prilikom početnog priznavanja mere po njihovoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja poštenu

vrednost nadoknade koja je data za njih, uvećanoj za direktno pripisive transakcione troškove.

Nakon početnog priznavanja, finansijska sredstva koja nemaju kotiranu tržišnu cenu Preduzeće meri

po nabavnoj vrednosti umanjenoj za eventualne gubitke zbog obezvređenja, dok se hartije od

vrednosti koje se kotiraju na berzi mere po fer vrednosti bez bilo kakvog umanjivanja za

transakcione troškove koji se mogu načiniti prilikom prodaje ili drugog otuđenja.

3.4. Zalihe

Zalihe se procenjuju po nabavnoj vrednosti.

Nabavnu vrednost materijala, rezervnih delova, inventara čine neto fakturna vrednost i zavisni

troškovi nabavke. Pod zavisnim troškovima nabavke podrazumevaju se svi direktni troškovi u

postupku nabavke do uskladištenja, uključujući i pripadajuće troškove sopstvenog transporta,

utovara i istovara do nivoa tržišne cene takve usluge.

Zalihe se evidentiraju po stvarnim nabavnim cenama, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi

ponderisane prosečne cene /“prva ulazna – prva izlazna” (FIFO).

Sitan inventar se otpisuje u celosti prilikom stavljanja u upotrebu.




5

3.5. Potraživanja po osnovu prodaje

Potraživanja po osnovu prodaje obuhvataju potraživanja od kupaca za isporučene proizvode i

izvršene usluge Preduzeća. Potraživanja se evidentiraju po fakturnoj vrednosti umanjenoj za

ispravku vrednosti obezvređenih potraživanja. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se

preko ispravke vrednosti prema kriterijumima iz Pravilnika o računovodstvenim politikama JKP

„Subotička toplana“ Subotica, za sva kratkoročna potraživanja i plasmane koja nisu naplaćena u

roku od 60 dana od isteka roka za naplatu, sem u izuzetnim slučajevima kada rukovodstvo Preduzeća

proceni da je potraživanje naplativo bez obzira što je rok za naplatu duži od 60 dana, a iznos

umanjenja se priznaje u bilansu uspeha u okviru ostalih rashoda.

Pojedinačna ispravka vrednosti potraživanja može se vršiti i za potraživanja koja nisu naplaćena u

roku kraćem od 60 dana od dana dospelosti, ukoliko je procenom utvrđeno da postoji rizik

naplativosti.

Otpis kratkoročnih potraživanja od kupaca kod kojih postoji verovatnoća nenaplativosti vrši se

indirektnim otpisivanjem, dok se u slučajevima kada je nemogućnost naplate izvesna i

dokumentovana, otpis u celini ili delimično vrši direktnim otpisivanjem. Odluku o direktnom otpisu

potraživanja donosi direktor Preduzeća.

Iz dostavljene dokumentacije nismo mogli ustanoviti starosnu analizu potraživanja niti

kompletnost, tačnost i ažurnost potraživanja od kupaca u zemlji iskazanih u bilansu stanja u iznosu

od RSD 218.113 hiljade, niti njihovu ispravku vrednosti uz korektivno zapažanje da u napred

datom iznosu pored potraživanja od poslovnih potrošača se nalaze i potraživanja od fizičkih lica

(materijalno značajan deo se odnosi na fizička lica oko 50%) za koje se primenjuju drugi vidovi

formal-pravnih usaglašavanja, te smo primenili alternativne metode za ovaj slučaj.

3.6. Preračunavanje stranih sredstava plaćanja

i računovodstveni tretman kursnih razlika

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva

važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih

transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju

godine, priznaju se u bilansu uspeha.

Kursevi primenjeni na dan bilansiranja su sledeći:

31. decembar 2015. 31. decembar 2016.

EUR 1 121,6261 123,4723

3.7. Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule

Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule iskazuju se kao finansijski prihodi i rashodi u bilansu

uspeha.

3.8. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju kada Preduzeće ima sadašnju obavezu koja je nastala kao rezultat prošlog

događaja, kad je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za

izmirenje obaveza i kad iznos obaveze može pouzdano da se proceni.

Rezervisanja se priznaju u iznosima koji predstavljaju najbolju procenu izdataka zahtevanih da se

izmiri sadašnja obaveza na datum bilansa stanja. Trošak rezervisanja se priznaje u rashodima

perioda.




6

Rezervisanja se ponovo razmatraju na svaki datum bilansa stanja i koriguju radi odražavanja

najbolje tekuće procene. Kada više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske

koristi biti zahtevan, rezervisanje se ukida u korist bilansa uspeha tekuće godine.

3.9. Državna dodeljivanja

Državna dodeljivanja su pomoć države u obliku prenosa sredstava Preduzeću po osnovu ispunjenja

određenih uslova koji se odnose na njegovo poslovanje.

Državna davanja vezana za sredstva evidentiraju se kao odloženi prihod, po nominalnoj vrednosti i

priznaju se u prihode na sistematičnoj i proporcionalnoj osnovi tokom upotrebnog veka sredstva na

bazi sučeljavanja sa rashodima za amortizaciju.

3.10. Porez na dobit

Troškovi poreza na dobit perioda obuhvataju tekući i odloženi porez. Porez se priznaje u bilansu

uspeha.

Tekući porez

Porez na dobitak se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih

lica i relevantnim podzakonskim aktima. Porez na dobitak obračunava se primenom stope od 15%

na poresku osnovicu iskazanu u poreskom bilansu.

Gubici iz tekućeg perioda mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u godišnjem poreskom bilansu

iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina.

Odloženi porez

Odloženi porez na dobit se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za

privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih

knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima.

Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma

bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska

sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti.

Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska

sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita

i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivane buduće oporezive dobiti

dovoljan da se sve odbitne privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni

poreski gubici mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do

mere u kojoj je postalo verovatno da će buduća oporeziva dobit dozvoliti povraćaj odloženog

poreskog sredstva.

3.11. Porez na dodatu vrednost

Porez na dodatu vrednost je po svom ekonomskom učinku porez na opštu potrošnju i spada u vrstu

poreza na promet. To je poseban oblik poreza koji se plaća u svim fazama proizvodnog i prometnog

ciklusa, tako što se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja je ostvarena u svakoj

fazi proizvodno-prometnog ciklusa.

Obaveze za porez na dodatu vrednost, obuhvataju obaveze nastale po osnovu obračunatog poreza

na dodatu vrednost i to po osnovu obaveza za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama,

primljenim avansima, po osnovu sopstvene potrošnje i po drugim obavezama, po opštoj stopi (20%)

i posebnoj stopi (10%), i obaveze po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i

prethodnog poreza.




7

3.12. Porezi i doprinosi fondovima za socijalnu sigurnost zaposlenih

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Preduzeće je u obavezi da plaća poreze

i doprinose poreskim organima i državnim fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost

zaposlenih. Ove obaveze uključuju poreze i doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u

iznosima obračunatim po stopama utvrđenim zakonskim propisima. Preduzeće je, takođe obavezno

da od bruto zarada zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati fondovima. Porezi

i doprinosi na teret poslodavca i porezi i doprinosi na teret zaposlenog se knjiže na teret rashoda

perioda na koji se odnose.

3.13. Obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada

U skladu sa Zakonom o radu, Preduzeće je u obavezi da isplati naknadu zaposlenima prilikom

odlaska u penziju, u visini tri prosečne mesečne zarade isplaćene u Republici. Dugoročne obaveze

po osnovu rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade, nakon ispunjenih uslova, predstavljaju

sadašnju vrednost očekivanih budućih isplata zaposlenima utvrđenu aktuarskim odmeravanjem uz

korišćenje pretpostavki kao što su: diskontna stopa, procenat godišnje realne stope povećanja zarada,

procenat zaposlenih koji će dočekati penziju u Preduzeću i drugo.

3.14. Naknadno ustanovljene greške

Ispravka naknadno ustanovljenih materijalno značajnih grešaka vrši se preko računa neraspoređenog

dobitka iz ranijih godina, odnosno gubitka ranijih godina, na način utvrđen u MRS 8.

Materijalno značajnom greškom smatra se greška koja u pojedinačnom iznosu ili u kumulativnom

iznosu sa ostalim greškama veća od 2% prihoda od prodaje.

3.15. Vanbilansna sredstva i obaveze

Vanbilansna sredstva/obaveze uključuju potraživanja/obaveze po instrumentima obezbeđenja

plaćanja kao što su garancije i drugi oblici jemstva.

3.16. Prihodi

Preduzeće priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je verovatno da će

u budućnosti Preduzeće imati priliv ekonomskih koristi. Prihod se iskazuje bez PDV-a.

a. Prihodi od prodaje robe

Prihodi od prodaje robe i proizvoda su prikazani po fakturnoj vrednosti, umanjenoj za porez na

dodatu vrednost.

Prihodi od pružanja usluga su priznati u obračunskom periodu srazmerno stepenu dovršenosti

pruženih usluga i prikazani su po fakturnoj vrednosti umanjenoj za porez na dodatu vrednost.

b. Prihod od kamata

Prihod od kamata potiče od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i na zatezne kamate

koje se obračunavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u skladu sa ugovornim

odredbama. Prihodi od kamata se priznaju u periodu u kome je Preduzeće pravo da se kamata primi.

c. Prihod od zakupnina

Prihod od zakupnina potiče od davanja nekretnina i opreme u zakup i obračunava se na

proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.

3.17. Rashodi

a. Rashodi materijala i robe

Rashodi direktnog materijala odnose se na sirovine i materijal koji su upotrebljeni za izradu

proizvoda. Rashodi materijala pored direktnog materijala obuhvataju i rashode ostalog materijala,

rezervnih delova, goriva i energije. Rashodi se takođe odnose i na nabavnu vrednost prodate robe.

Priznavanje rashoda vrši se istovremeno sa priznavanjem prihoda radi kojih su ti rashodi nastali

(princip uzročnosti prihoda i rashoda). Svi rashodi priznaju se nezavisno od plaćanja.




8

b. Troškovi pozajmljivanja

Troškovi pozajmljivanja su kamata i drugi troškovi koje Preduzeće ima u vezi sa pozajmljivanjem

sredstava. Troškovi pozajmljivanja mogu obuhvatati:

- troškove kamata izračunate korišćenjem metode efektivne kamate,

- kursne razlike nastale po osnovu pozajmljivanja u stranoj valuti, u iznosu do kog se smatraju

korigovanjem troškova kamate.

Troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali.

4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZIKOM

4.1. Faktori finansijskog rizika

Poslovanje Preduzeća je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik (koji obuhvata rizik

od promena kurseva stranih valuta i rizik promene cena), kreditni rizik i rizik likvidnosti.

Upravljanje rizicima u Preduzeću je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti

finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Preduzeća svedu na

minimum. Upravljanje rizicima obavlja finansijska služba Preduzeća u skladu sa politikama

odobrenim od strane Direktora/Nadzornog odbora.

4.2. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati

zbog promena tržišnih cena. Tržišni rizik uključuje tri vrste rizika, kao što sledi:

Rizik od promene kurseva stranih valuta

Preduzeće je izloženo riziku promena kursa stranih valuta koji proističu iz poslovanja sa različitim

valutama, u prvom redu sa EUR. Rizik proističe iz budućih trgovinskih transakcija, priznatih

sredstava i obaveza.

Rizik od promene cena

Društvo nije izloženo većem riziku od promena cena vlasničkih hartija od vrednosti s obzirom da

nema većih ulaganja klasifikovanih u bilansu stanja kao raspoloživa za prodaju i kojima se trguje

kao finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu

uspeha.

Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik Preduzeća od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po

osnovu primljenih dugoročnih kredita od banaka. Krediti primljeni po promenljivim kamatnim

stopama izlažu Preduzeće kamatnom riziku tokova gotovine. Krediti primljeni po fiksnim kamatnim

stopama izlažu Preduzeće riziku promene fer vrednosti kamatnih stopa.

Tokom 2016. i 2015. godine, najveći deo obaveza po kreditima bio je sa varijabilnom kamatnom

stopom, koja je vezana za EURIBOR. Obaveze po kreditima sa promenljivim kamatnim stopama

bile su najvećim delom izražene u stranoj valuti (EUR).

4.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da će Preduzeće biti suočeno sa poteškoćama u izmirivanju svojih

finansijskih obaveza. Preduzeće upravlja svojom likvidnošću sa ciljem da, koliko je to moguće,

uvek ima dovoljno sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, bez neprihvatljivih gubitaka i

ugrožavanja svoje reputacije.

Planiranje novčanog toka vrši se da bi se obezbedilo da Preduzeće uvek ima dovoljno gotovine da

podmiri poslovne potrebe.




9

Eventualni višak gotovine poslovnih aktivnosti iznad salda zahtevanih obrtnih sredstava, ulaže se u

kamatonosne tekuće račune, oročene depozite ili hartije od vrednosti za trgovanje, birajući

instrumente sa odgovarajućim dospećima ili sa dovoljnom likvidnošću koja obezbeđuje dovoljan

prostor kakav je određen gore navedenim planom.

4.4. Upravljanje rizikom kapitala

Cilj upravljanja kapitalom je da Preduzeće zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom

periodu u predvidljivoj budućnosti.

5. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Preduzeća korišćenje

najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti

sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan izveštavanja,

kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na

informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se

razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada

korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati

materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne

finansijske godine.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja, građevinskih objekata i opreme

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja, građevinskih objekata i opreme se

zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i

promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog

korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do

značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Obezvređenje nefinansijske imovine

Na dan izveštavanja, rukovodstvo Preduzeća analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna

ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema Preduzeća. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo

obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja.

Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo

prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje

obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa

rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

Obezvređenje zaliha

Preduzeće je obračunalo obezvređenje zaliha na osnovu procenjenih gubitaka usled nemogućnosti

realizacije u procesu proizvodnje. Procena je zasnovana na analizi kretanja zaliha, istorijskim

otpisima, procene rokova upotrebe, kao i procene stanja i upotrebne vrednosti zaliha, prilikom

utvrđivanja adekvatnosti obezvređenja zaliha.

Obezvređenje potraživanja

Ispravka vrednosti potraživanja se vrši za sumnjiva i sporna potraživanja, na osnovu procenjenih

gubitaka usled nemogućnosti kupaca da ispune neophodne obaveze. Procena je zasnovana na

starosnoj analizi potraživanja od kupaca, istorijskim otpisima prilikom utvrđivanja adekvatnosti

ispravke vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja. Ovo uključuje i pretpostavke o budućem

ponašanju kupaca i rezultujućim budućim naplatama. Rukovodstvo veruje da nije potrebna dodatna

ispravka vrednosti potraživanja, izuzev rezervisanja već prikazanih u finansijskim izveštajima.

Rezervisanja po osnovu otpremnina




10

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih

uslova utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne

stope, budućih kretanja zarada i budućih povećanja naknade po odlasku u penziju. Društvo

samostalno vrši sveobuhvatnu aktuarsku procenu potrebnu za izračunavanje obaveze po osnovu

otpremnina prilikom odlaska u penziju.

Za potrebe procene rezervisanja u nedostatku pouzdanijih pokazatelјa primenjuje se referentna

stopa NBS kao diskontna stopa, koja je aktuelna u momentu uvođenja rezervisanja.

Nastali akturaski dobici/gubici nastali prilikom ponovne procene rezervisanja prilikom odlaska u

penziju se priznaju u okviru dobitka ili gubitka, odnosno bilansa uspeha. Prilikom obračuna

rezervisanja ne uzima se u obzir pretpostavka mortaliteta, ali se uzima u obzir pretpostavlјena

fluktuacija zaposlenih. Fluktuacija zaposlenih se utvrđuje na osnovu proseka uz uvažavanje

sopstvenih iskustava, kao i očekivanja u narednom periodu. Zbog dugoročne prirode ovih planova,

značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Preduzeće je uključeno u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog

poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja.Preduzeće redovno procenjuje

verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva Preduzeća nakon razmatranja informacija

koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice,

identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i

prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može

pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog

novih događaja ili dobijanja novih informacija.

Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se

obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je

izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski

krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Preduzeća je neophodna da bi se

utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i

visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike.




11

6. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama RSD

Ulaganja u

razvoj

Koncesije,

patenti,

licence i

slična prava Goodwill

Ostala

nemate-

rijalna

imovina

Nemate-

rijalna

imovina u

pripremi

Avansi za

nematerijal

nu imovinu Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje 1. januara 2016 god. 4.867

Nove nabavke i dati avansi 1.314

Prenos sa nematerijalnih

ulaganja u pripremi

Prenos (sa)na (između grupa)

Otuđivanje i rashodovanje i

obračun avansa

Obezvređenje

Stanje 31. decembra 2016. 6.181

Ispravka vrednosti

Stanje 1. januara 2016. godine 3.965

Amortizacija 290


Otuđenja i rashodovanje

Obezvređenje

Stanje 31. decembra 2016. 4.255

Sadašnja vrednost 1.01.2016. 902

Sadašnja vrednost 31.12.2016. 1.926

7. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

U hiljadama RSD

Zemljište

Građevinski

objekti

Postrojenja i

oprema Ostale NPO

NPO u

pripremi

Avansi za

NPO Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje 1. januara 2016. godine 15 1.024.576 501.542 162 395.451 100 1.921.846

Nove nabavke i dati avansi 378.988 35.039 192.782 606.809

Prenos sa NPO u pripremi


Otuđenja i rashodovanja i obračun

Avansa (675) (408.575) (409.250)

Obezvređenje

Stanje 31. decembra 2016. 15 1.403.564 535.906 162 179.656 100 2.119.403

Ispravka vrednosti

Stanje 1. januara 2016. godine 340.261 342.203 682.544

Amortizacija 42.967 43.319 86.286


Otuđenja i rashodovanje

(675) (675)

Obezvređenje

Stanje 31. decembra 2016. 383.228 384.927 768.155

Sadašnja vrednost 1.01.2016. 15 684.315 159.259 162 395.451 100 1.239.302

Sadašnja vrednost 31.12.2016. 15 1.020.336 150.979 162 179.656 100 1.351.248




12

8. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica

- P.U. “Vojvođanske toplane” Novi Sad 50 50

50 50

50 50

Ostali dugoročni finansijski plasmani

Dugoročni stambeni krediti zaposlenima

2.216 2.281

2.266 2.331

9. ZALIHE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Materijal 46.636 42.318

Rezervni delovi 15.926 17.290

Alat i inventar 23.891 21.654

86.453 81.261

Minus: ispravka vrednosti (45.118) (42.893)

41.335 38.369

Dati avansi

- dobavljači u zemlji 5.741 2.379


3.725 363

45.060 38.732

10. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Kupci – za toplotnu energiju – domaćinstva 115.019 120.432

Kupci – za toplotnu energiju – poslovni potrošači 105.240 101.040

Sporna potraživanja

87.111 91.834

Ostali kupci 2.242 963

JKP „Suboticagas“ 5.410 4.914

316.022 319.183


218.113 207.481




13

Potraživanja od JKP “Suboticagas” su vezana za Ugovor o zakupu, broj 292-9/2015 od 28.10.2015.

godine, po kojem JKP “Subotička toplana” daje u zakup JKP “Suboticagasu” deo distributivnog

gasnog voda od Glavne merno regulacione stanice (GMRS) do Merno regulacione stanice (MRS).

Iznos od 5.410 hiljada RSD je potraživanje za mesec decembar 2016. godine.

U hiljadama RSD

Starosna struktura dospelih, neispravljenih potraživanja je

sledeća: 2016. 2015.

Do 3 meseca 227.911 227.349

Od 3 do 6 meseci

Od 6 do 12 meseci

Stanje na dan 31. decembra 227.911 227.349

Promene na računu ispravke vrednosti potraživanja su:

2016. 2015.

Stanje na dan 1. januara 111.702 218.877

Dodatna ispravka vrednosti 14.333

Direktan otpis prethodno ispravljenih potraživanja

Naplaćena ispravljena potraživanja (13.793) (121.508)


Formiranje i ukidanje ispravke vrednosti potraživanja iskazuje se u okviru "Ostalih rashoda/ostalih

prihoda" u bilansu uspeha. Iznosi knjiženi u korist ispravke vrednosti isknjižavaju se kada se ne

očekuje da će biti naplaćeni.

11. POTRAŽIVANJA IZ SPECIFIČNIH POSLOVA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Potraživanja – Krivaja 419 426

Potraživanja od Vojvođanske banke (akcije) 8 -

Ostala potraživanja iz specifičnih poslova 13

427 439

427 439

12. DRUGA POTRAŽIVANJA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Potraživanja za kamate 73 445

Potraživanja od zaposlenih 792 781

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa 286 2.444

Ostala potraživanja: 174 68

-potraživanja po osnovu naknada šteta - 68

-potraživanja od fondova 174 -

1.325 3.738

Minus: Ispravka vrednosti ( ) ( )

1.325 3.738




14

13. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Kratkoročni krediti radnicima 1.950 2.512

Ostali kratkoročni finansijski plasmani 50.000 244.000

Deo dugoročnih fin.pl.koji dospevaju do 1 godine 73 69

52.023 246.581

Kratkoročni kredit odobren radnicima, na dan 31.12.2016. godine u iznosu od RSD 1.950 hiljada,

obuhvata kratkoročne finansijske plasmane odobrene ugovorom. Pozajmice su odobrene sa rokom

vraćanja do 30.04.2017. godine, bez kamate.

Ostali kratkoročni plasmani uključuju deponovana sredstva kod domaćih poslovnih banaka, i to: kod

Vojvođanske banke , u iznosu od RSD 50.000 hiljada.

14. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Hartije od vrednosti – čekovi - 5

Tekući (poslovni) računi 106.643 36.835

Blagajna 10 10

Devizni račun 81 80

Hartije od vrednosti- platne kartice 76

106.810 36.930

15. POREZ NA DODATU VREDNOST

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Razgraničeni porez na dodatu vrednost 30.341 1.322

30.341 1.322

Odnosi se na potraživanja za više plaćen PDV za koji nije tražen povcrat sredstava.

16. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

U hiljadama RSD

2016.

2015.

Unapred plaćeni troškovi osiguranja 109 194

Unapred plaćeni troškovi za strčnu literaturu 18 59

Razgraničeni troškovi za parking prostor 34 -

Razgraničeni troškovi obaveza - KfW 13.110 13.110

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 218 45

13.489 13.408

Po važećem Trilateralnom ugovoru broj 404-02-23/2014-04 JKP “Subotička toplana” je zadužena

sa 4.600.000 Eura. Deo kredita je povučen, u ukupnom iznosu od 2.780.965 Eura a odustaje se od

povlačenja ostatka kredita i traži se Aneksiranje ugovora na umanjeni iznos.

Pošto je 10.12.2015. godine dospela rata za plaćanje glavnice kredita, dobili smo dopis od

Ministarstva finansija – Uprave za javni dug da treba da se plati iznos od 270.588,24 Eura što je i

isplaćeno.




15

JKP“Subotička toplana” je tražila umanjenje rata na iznos od 163.586,17 Eura, tako da je

protuvrednost ovog iznosa knjižen na konto 424 (Deo dugoročnih kredita koji dospevaju do jedne

godine) a razlika do 270.588,24 Eura, tj. 107.002,07 Eura (13.110 hiljada RSD) na Razgraničene

troškove po osnovu obaveza prema KfW-u.

Nakon aneksiranja Trilateralnog ugovora ovaj iznos bi trebao da bude priznat kao deo rate kredita

što dospeva 10.06.2017. godine.

17. VANBILANSNA AKTIVA I PASIVA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

HOV koja su van prometa 132.042 62.809

Zalog za kredit – „Komercijalna banka“ - -

Ostala vanbilansna aktiva/pasiva-

Kredit od banke KfW 221.834 221.906

353.876 284.715




16

18. KAPITAL

U hiljadama RSD

Osnovni

kapital

Ostali

kapital

Upisani a

neuplaćeni

kapital

Emisiona

premija Rezerve

Revalo-

rizacione

rezerve

Nerealizovani

dobici/gubici

po osnovu

HOV

Neraspo-

ređeni

dobitak Gubitak

Otkupljene

sopstvene

akcije Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2016. godine 783.572 22.550 806.122

Neto dobitak za godinu 74.449 74.449

Ostali sveobuhvatni rezultat:

Promene u fer vrednosti finansijskih sredstava

raspoloživih za prodaju

Ostalo /specificirati/

Ukupan sveobuhvatni rezultat za 2016. godinu

Povećanje osnovnog kapitala

Raspodela dobiti (3.179) (3.179)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 783.572 93.820 877.392




17

Osnovni kapital

Registrovani iznos osnovnog kapitala Preduzeća kod Agencije za privredne registre (broj registracije

BD 6164/2014 od 29.01.2014. godine) iznosi 783.572 hiljada RSD, i sve je novčani kapital.

Državni kapital predstavlja kapital javnog preduzeća koga je osnovala jedinica lokalne samopuprave

– grad. Državnim kapitalom raspolaže osnivač.

19. DUGOROČNA REZERVISANJA

U hiljadama RSD

Rezervisanja za

troškove JP

“Srbijagas”

Troškovi

obnavljanja

prirodnih

bogatstava

Rezervisanja

za nepovučeni

deo zajma

Naknade i

druge

beneficije

zaposlenih Sudski sporovi

Ostala

rezervisanja Ukupno

Stanje 1. januara 2016. 56.446 48.308 3.997 204 108.955

Dodatna rezervisanja 6.176 6.176

Kursna razlika 516 516

Iskorišćeno u toku godine (865) (865)

Ukidanje neiskorišćenih iznosa

Stanje 31. decembra 2016 56.446 48.824 9.308 204 114.782

Naknade i druge beneficije zaposlenih

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih obuhvataju rezervisanja za otpremnine i

jubilarne nagrade koje se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih budućih odliva primenom

diskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u

valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene. Imajući u vidu da u Republici Srbiji ne postoji

razvijeno tržište za ovakve obveznice, korišćene su stope tržišnih prinosa na državne obveznice.

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Otpremnine 9.308 3.997

Jubilarne nagrade - -

9.308 3.997

20. DUGOROČNE OBAVEZE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 249.000 279.386

Ostale dugoročne obaveze -

249.000 279.386

Dugoročni krediti i zajmovi

Dospeće dugoročnih kredita i zajmova:

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Između 1 i 2 godine

Između 2 i 5 godine 249.000 279.386

Preko 5 godina





18

21. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Deo dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine 39.292 39.912

39.292 39.912

Krediti u zemlji se odnose na obaveze po osnovu kratkoročnih kredita odobrenih od strane

komercijalnih banaka. Krediti su odobreni uz kamatnu stopu od 2,5% godišnje. To je deo

dugoročnog kredita od banke KfW Frankfurt, koja dospeva u 2017. godini.

22. PRIMLJENI AVANSI, DEPOZITI I KAUCIJE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Od pravnih lica u zemlji 981 5.573

Od fizičkih lica u zemlji 1.419 5.109

2.400 10.682

23. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Dobavljači u zemlji 141.876 132.263

141.876 132.263

Obaveze prema dobavljačima ne nose kamatu i imaju valutu plaćanja koja se kreće u rasponu od 15

do 45 dana.

Rukovodstvo Preduzeća smatra da iskazana vrednost obaveza iz poslovanja odražava njihovu fer

vrednost na dan bilansa stanja.

24. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 4.466 4.770

Zarade i naknade zarada, bruto -

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 33.824 33.863

Ostale obaveze 522 603

38.812 39.236

Rukovodstvo Preduzeća smatra da iskazana vrednost ostalih kratkoročnih obaveza odgovara

njihovoj fer vrednosti na dan bilansa stanja.

25. OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Obaveze za porez na dodatu vrednost 40 6.357

Obaveze za porez iz rezultata -

Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili

na teret troškova

Obaveze za doprinose koji terete troškove - 11

40 6.368




19

26. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Odloženi prihodi i primljene donacije 350.537 361.363

350.537 361.363

27. POREZ NA DOBIT

Porez na dobit za 2016. godinu iznosi 12.474 hiljada RSD.

Odložena poreska sredstva i obaveze

U hiljadama RSD

Poreska

amortizacija

Dobici na

fer

vrednosti Ukupno

Odložene poreske obaveze

Stanje 1. januara 2015. godine 10.879 10.879

Na teret/(u korist) bilansa uspeha (4.000) (4.000)

Direktno na teret kapitala

Stanje 31. decembra 2015. godine 6.879 6.879

Na teret/(u korist) bilansa uspeha (4.951) (4.951)

Direktno na teret kapitala

Stanje 31. decembra 2016. godine 1.928 1.928

28. PRIHODI OD PRODAJE

2016 2015

Prihodi od prodaje na domaćem tržištu

-distribucija toplotne energije 738.514 641.335

-ostalo 2.164 24.404

740.678 665.739

29. PRIHODI OD PREMIJA, SUBVENCIJA, DOTACIJA, DONACIJA I SLIČNO

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 11.875 12.680

11.875 12.680

30. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Prihodi od zakupnina 20.768 22.912

20.768 22.912

Dana 28.10.2015. godine je potpisan Ugovor o zakupu sa JKP “Suboticagas” kojim se daje u

zakup 1/2 dela distributivnog gasovoda od Glavne merno regulacione stanice (GMRS) do Merno

regulacione stanice (MRS) u krugu Toplane u Subotici.




20

Članom 5. Ovog Ugovora je definisano da se Ugovor primenjuje na vremenski period od

01.01.2015. godine do 31.12.2015. godine. Dana 04.01.2016. godine potpisan je Aneks Ugovora o

zakupu od 28.10.2015. godine, kojim se produžava važenje ugovora, te isti važi za vremenski

period od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine. Najveći deo prihoda od zakupa u iznosu od 18.696

hilj RSD se odnosi na ovaj Ugovor.

31. TROŠKOVI MATERIJALA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Troškovi materijala za izradu 43.661 14.733

Troškovi ostalog materijala (režijskog) 7.392 8.896

Troškovi rezervnih delova 912 342

Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 2.225 1.537

54.190 25.508

32. TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Troškovi goriva (benzin) 1.996 2.074

Troškovi gasa 356.477 516.914

Troškovi električne energije 30.297 32.367

Ostali troškovi goriva i energije 198 250

388.968 551.605

Troškovi gasa su znatno manji u 2016. godini u odnosu na iste troškove u 2015. godini i to iz

razloga:

-cena gasa fakturisana od strane JP “Srbijagas” je značajno smanjena u 2016. godini u odnosu na

cene iz 2015 godine;

-isporučena količina gasa je manja u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu.




21

33. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 65.398 71.127

Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade na teret

poslodavca 11.706 12.728

Troškovi naknada po ugovoru o delu - 21

Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i

povremenim poslovima 221 85

Troškovi naknada direktoru, odnosno članovima organa

upravljanja i nadzora 1.700 1.700

Ostali lični rashodi i naknade: 15.732

- troškovi otpremnine-racionalizacija broja zaposlenih 6.052 -

- naknada troškova zaposlenima na službenom putu 276 291

- naknade troškova prevoza na rad i sa rada 2.345 2.664

- ostali troškovi-neiskorišćeni godišnji odmor 642

- ostali troškovi - umanjenje zarada 6.701 7.154

- jubilarne nagrade 2.437 425

- davanja zaposlenom koja se ne smatraju zaradom 287 179

- solidarna pomoć zaposlenom 640 530

- uplate u dobrovoljne penzijske fondove 4.193 4.489

102.598 101.393

Broj zaposlenih na kraju godine 69 82

34. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Troškovi transportnih usluga 9.147 8.984

Troškovi usluga održavanja 50.620 20.190

Troškovi zakupnina 1.030 1.020

Troškovi reklame i propagande 952 998

Troškovi održavanja čistoće 2.507 2.418

Troškovi zbrinjavanja otpada 498 -

Troškovi uklanjanja cevnih vodova 7.574 -

Troškovi za sporstke aktivnosti 268 270

Troškovi ostalih usluga 10.222 9.291

82.818 43.171

35. TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Rezervisanja za troškove sudskih sporova - -

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 6.176 -

Ostala rezervisanja-nepovučeni zajam -

6.176 -

Rezervisanja u 2016. godini su vršena kod obračuna za naknade i druge beneficije zaposlenih. Za

2015. godinu ima prihoda od ukidanja rezervisanja, koja se nalazi na kontu ostalih prihoda i iskazana je u

Napomeni broj 40.




22

36. NEMATERIJALNI TROŠKOVI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Troškovi neproizvodnih usluga 6.438 11.716

Troškovi reprezentacije 296 299

Troškovi premija osiguranja 1.108 1.095

Troškovi platnog prometa 1.626 1.749

Troškovi članarina 638 732

Troškovi poreza 395 282

Troškovi doprinosa - -

Ostali nematerijalni troškovi 8.020 6.115

18.521 21.988

37. TROŠKOVI AMORTIZACIJE U hiljadama RSD

2016. 2015.

Troškovi amortizacije 86.576 73.232

86.576 73.232

38. FINANSIJSKI PRIHODI

U hiljadama RSD

2016 2015.

Prihodi od kamata od trećih lica

-po oročenim depozitima 4.765 14.597

-po potraživanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa 3.064 74

Pozitivne kursne razlike i pozitivni efekti valutne klauzule

-pozitivne kursne razlike 496

-pozitivni efekti valutne klauzule 15 5.423

Ostali finansijski prihodi - 16

8.340 20.110

39. FINANSIJSKI RASHODI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Rashodi kamata prema trećim licima

-po kreditima 7.587 7.087

-po osnovu javnih prihoda 1 183

-po obavezama iz dužničko-poverilačkih odnosa 177 202

Negativne kursne razlike i negativni efekti valutne

klauzule

-negativne kursne razlike 5.373 5.679

-negativni efekti valutne klauzule 7 1

Ostali finansijski rashodi 69 4

13.214 13.156




23

40. OSTALI PRIHODI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Dobici od prodaje materijala 531 326

Naplaćena otpisana potraživanja 512

Prihodi od smanjenja obaveza 33.561 326

Ostali nepomenuti prihodi

-ostali nepomenuti prihodi 627 491

Prihodi od ukidanja rezervisanja - otpremnine - 1.082

Prihodi od ukidanja rezervisanja-sudski spor (Srbijagas) - 5.992

34.719 8.729

Sudski spor sa JP “Srbijagas” je zaključen u 2015. godini, doneta je presuda Privrednog

apelacionog suda 16.04.2015. godine, broj 8 Pž 1866/14 u korist JKP “Subotička toplana” i po

tom osnovu su stvoreni prihodi i umanjena su rezervisanja iz ranijih godina.

JP “Srbijagas” je izvršio otpis potraživanja iz ranijih godina u 2016. godini, tako da su obaveze

prema dobavljačima smanjene a istovremeno su povećani prihodi od smanjenja obaveza.

41. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI U hiljadama RSD

OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO 2016. 2015.

FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih

finansijskih plasmana 30.778 122.671

30.778 122.671

U 2015. godini je povećana naplata od indirektno otpisanih potraživanja koja su u ranijim

godinama od strane rukovodstva preduzeća bila procenjena da su nenaplativa.

42. RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI U hiljadama RSD

OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER 2016. 2015.

VREDNOSTI U BILANSU USPEHA

Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih

finansijskih plasmana 17.877 16.033

17.877 16.033

U 2016. godini su aktivnosti na naplati potraživanja putem utuženja bile intenzivirane tako da nije

bilo potrebe za indirektnim otpisivanjem potraživanja koja su starija od 60 dana.

43. OSTALI RASHODI

U hiljadama RSD

2016. 2015.

Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja - -

Ostali nepomenuti rashodi

-naknade štete trećim licima 463 387

-ostali rashodi 406 -

-izdaci za humanitarne, kulturne, zdravstvene, obrazovne,

naučne i verske namene, za zaštitu čovekove sredine i

za sportske namene 822 836

Obezvređenje nematerijalne imovine - -

Obezvređenje zaliha materijala i robe - -

Obezvređenje ostale imovine

1.691 1.248




24

44. DOGAĐAJI NAKON DATUMA IZVEŠTAJNOG PERIODA

Nakon datuma izveštajnog perioda nisu se desili događaji koji bi bitno uticali na Finansijske

izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2016. godine.

45. NAKNADE KLJUČNOM RUKOVODSTVU

Direktor Preduzeća i rukovodstvo su u 2016. godini primili zaradu u ukupnom iznosu od 7.486

hiljada RSD (bruto iznos), odnosno u ukupnom iznosu od 5.316 hiljada RSD (neto iznos).

Članovi Nadzornog odbora su u 2016. godini primili naknade u ukupnom iznosu od 1.700 hiljada

RSD (bruto iznos), što iznosi 1.026 hiljada RSD u neto iznosu.

Direktor

________________________

Dervo Ahmetović, dipl.ekon




25

Preporuke

1. Preporučuje se JKP TOPLANE, Subitica da uspostavi internu reviziju, shodno

odredbama čl. 82 . Zakona o budžetskom sistemu i čl. 37. Pravilnika o zajedničkim

kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za

postupanje interne revizije u javnom sektoru, u kome je navedeno da korisnici

sredstava budžeta, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća i

druga pravna lica koja su prema odredbama Zakona o budžetskom sistemu i

navedenog Pravilnika u obavezi da uspostave internu reviziju, dužni su da internu

reviziju uspostave u skladu sa Pravilnikom najkasnije do 31. decembra 2017.

godine.

2. Preporučuje se uspostavljanje internih kontrola u postupku revizije javnih

nabavki. Preporučujemo da se shodno propisima u oblasti javnih nabavki Republike

Srbije, kako sledi:

1. Zakon o javnim nabavkama-Zakon je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 124/2012,

14/2015 i 68/2015

2. Uredbu o utvrđivanju opšteg rečnika nabavke-Uredba je objavljena u "Sl. glasniku

RS", br. 56/2014 od 27. maja 2014. god.

3. Pravilnik o formi i sadržini zahteva za mišljenje o osnovanosti primene

pregovaračkog postupka-Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS", broj 29/2013

i 83/2015

4. Pravilnik o formi plana javnih nabavki i načinu objavljivanja plana javnih nabavki

na Portalu javnih nabavki-Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 83/2015

od 3. oktobra 2015. god.

5. Pravilnik o građanskom nadzorniku-Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS",

broj 29/2013 od 29. marta 2013. godine

6. Pravilnik o načinu dokazivanja ispunjenosti uslova da su ponuđena dobra

domaćeg porekla-Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS", broj 33/2013 od 10.

aprila 2013. godine

7. Pravilnik o načinu i programu stručnog osposobljavanja i načinu polaganja

stručnog ispita za službenika za javne nabavke-Pravilnik je objavljen u „Sl.

glasniku RS“, br. 77/2014 i 83/2015

8. Pravilnik o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih

nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova-Pravilnik je objavljen u "Sl.

glasniku RS", br. 86/2015 od 14. oktobra 2015. god.

9. Pravilnik o sadržini akta kojim se bliže uređuje postupak javne nabavke unutar

naručioca-Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 83/2015 od 3. oktobra

2015. god.

10. Pravilnik o sadržini izveštaja o javnim nabavkama i načinu vođenja evidencije o

javnim nabavkama-Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS", broj 29/2013 od 29.

marta 2013. godine

11. Pravilnik o sadržini odluke o sprovođenju postupka javne nabavke od strane više

naručilaca-Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 83/2015 od 3. oktobra

2015. god.

javascript:void(0);

javascript:void(0);

javascript:void(0);

javascript:void(0);




26

Ovi akti, kao i strategija javnih nabavki jeste unapređenje praćenja i kontrole

postupaka javnih nabavki kroz: unapređenje sistema internih kontrola u javnim

nabavkama, odnosno u punoj meri primenjivati sistem internih kontrola kod svih

naručioca koji su po zakonu obavezni da uspostave ovaj sistem i obavezati

naručioce da izgrade potrebne kapacitete da bi mogli da uspostave operativan i

efikasan sistem internih kontrola. Pored internih akata koji uređuju oblast javnih

nabavki potrebno je doneti Pravilnik o internim kontrolama i internim kontrolnim

postupcima u svim fazama realizacije javnih nabavki.“

Documents

JKP “SUBOTIČKA TOPLANA”, SUBOTICA