8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 1/19

UNIVERZITET U NIŠU 

MAŠINSKI FAKULTET 

Jelena M. Đorđević 

Završni rad

Niš, 2012

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 2/19

 

UNIVERZITET U NIŠU 

MAŠINSKI FAKULTET 

Utvrđivanje stanja radne ispravnostiMS termovizijskim procesom

- Zavr šni rad -

Osnovne akademske studije

Kandidat: Predmetni nastavnik:

Jelena M. Đorđević 524 Dr. Miloš Milovančević 

Niš, Oktobar 2012

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 3/19

SADRŽAJ: 

1.Uvod ............................................................................................................... 4

2. Termovizija .................................................................................................... 4

2.1 Termovizijsko snimanje ............................................................................... 5

2.2 Čitanje termograma (termo slika) ................................................................. 5

2.3. Termovizijski uređaji .................................................................................. 6

2.4. IC- kamere .................................................................................................. 7

2.5.Proizvođači IC-kamera ............................................................................... 10

2.6. Osnovne tehnike formiranja termalnih slika .............................................. 13

2.7. Primena termovizije .................................................................................. 15

2.8. Primena u mašinstvu ................................................................................. 16

Zaključak  ......................................................................................................... 17

Literatura: ........................................................................................................ 18

Biografija ......................................................................................................... 19

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 4/19

 1.Uvod

Tek 1960. godine pojavio se prvi komercijalni termografski sistemkoji je davao sliku u realnom vremenu i predstavljao je osnovu za razvoj

novih metoda kontrole pri održavanju i metoda merenja temperaturnihpolja neophodnih u pojedinim istraživanjima. Mogućnost beskontaktnog idaljinskog snimanja ukupnog temperaturnog polja površine posmatranogobjekta daje ogromne prednosti u odnosu na klasične načine odr eđivanja temperature.

Razvijaju se metode za primenu termovizije u mašinskimsistemima koja se zbog svoje primenljivosti često koristi  iinterdisciplinalno. Danas naučnici koriste moderne IC-sisteme kojima sumogućnosti istraživačkog rada bitno poboljšane. 

Rešavanje problema vođenja ili prelaza toplote u nekim jeslučajevima olakšano primenom termovizije kombinacije s numeričkimmetodama. Preko snimljenih termograma i postavljenih matematičkihmodela moguće je dobiti temperaturnu raspodelu unutar tela ilikoeficijenta prelaza toplote na površini posmatranog tela. Potrebno jepuno eksperimentalnog rada da bi se dobili kvalitetni izrazi zaodređivanje koeficijenta prelaza toplote.

2. Termovizija

Termovizija (od grčke reči termo-toplo i latinskog glagola video,videre-videti, gledati, u bukvalnom prevodu:>>gledanje toplote << jesistem snimanja toplote objekata.

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 5/19

 2.1 Termovizijsko snimanje

Termovizijsko snimanje predstavlja ne kontaktni metod kojim se udeliću sekunde registruje emitovana toplota, odnosno infra crveno

zračenje. Sva tela emituju infracrveno zračenje, pa čak i led. Praćenjeemitovanja tih zračenja našla je široku primenu za praćenje različitihpojava u različitim oblastima ljudskog delovanja, kao što su mašinstvo,

elektronika, građevinarstvo, arhitektura, ali i u medicini. U građevinarstvuse ovaj metod koristi da bi se identifikovala “loša” mesta, kao i da bi sedala gruba procena gubitka toplote. Kamere za termovizijsko snimanjesu po spoljašnom izgledu slične filmskim kamerama, ali su posebno

prilagođene da “vide” onaj deo infracrvenog spektra koji je za ljudsko okonevidljiv, te se zato nazivaju još i infracrvenim kamerama. 

2.2 Čitanje termograma (termo slika) 

Termovizijske fotografije privlače pažnju zbog svojih živopisnihboja i činjenice da prikazuju svet koji je ljudskom oku nedostupan. Ipak,njihova svrha je da realno prikažu postojeće stanje emitovane toplote, atek nakon njihove obrade mogu se izvoditi zaključci. Svaki termogrampredstavlja sliku za sebe jer poseduje sopstvenu paletu boja, dvatermograma se ne mogu porediti po bojama čak i u slučaju kad se radi oistim objektima. Stoga, u svaki termogram mora postojati skala boja, kojaboje dovodi u vezu sa temperaturom. Da bi se precizno mogle odredititemperature, termovizijska kamera sačinjava i temperaturni dijegram kojiprikazuje promenu temperature na objektu i to samo duž linije koja  jepovučena na termogramu. Što su boje ujednačenije na termogramu, to jeujednačenije predavanje toplote, i obrnuto. Da bi se ustanovilo  okvirna

mera količine toplote potrebno je uzeti u obzir razliku između spoljašnje i

unutrašnje temperature zida i vazduha (spoljašnji i unutrašnji snimak).

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 6/19

Svetlije i toplije boje (žuta, crvena) ukazuju na topla mesta a tamnijehladne boje (plava, ljubičasta) na hladna mesta.

2.3. Termovizijski uređaji

Termovizijski uređaji su nastali zbog potrebe povećanja efikasnosti priposmatranju noću i u uslovima smanjene dnevne vidljivosti ili lošihvremenskih prilika. Prvo ispitivanje senzora koji mere

sopstveno zračenjepozadine i objekta vezani su za eksperimente u IR (infrared) delu spektra još 1900. godine. Prve upotrebe IR senzora u vojne svrhe zabeležene suu I svetskom ratu, detektovanjem aviona na rastojanju od 1,5 km, ačoveka na 0.3 km. Brzi razvoj IR sistema između dva rata doveo je donjihove velike upotrebe u II svetskom ratu. Razvoj tehnologije jeomogućio dobijanje IR slike na osnovu zračenja daleke 1919. godine.  Atek oko 1930. godine razvijeni su prvi uređeji za posmatranje zračenja uIR obimu. Tokom ranih 60-tih godnina prošlog veka počeo je razvojuređaja koji su sposobni da detektuju vidljivu svetlost niskog intenziteta(mesečev sjaj, zvezde) uz primenu pojačivača svetlosti, do korisnoupotrebljivog nivoa za ljudsko oko. Ovi sistemi rade na detekcijireflektovane radijacije niskog intenziteta. Spektralna osetljivost je bilaograničena na vidiljivi deo spektra a povećanje granične talasne dužineosetljivosti omogućilo je rad u području (0,9 m). Tako su nastalimultispektralni skeneri koji daju IR sliku terena iz vazduha. Razvijene sudiode koje detektuju nizak nivo termalne radijacije. Tako nastao uređajza termovizijsku sliku, koja se formira na osnovu sopstvenog zračenjaobjekta. Zračenje terena IR delu spekta zavisi od temperature objekta i

pozadine, vrste i fizičkog objekta i okline, kao i zračenja sunca. IRsenzori na principu linijskog skeniranja, imaju uglavnom dva obimna rada

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 7/19

: od 3 –  5 m (niži obim), i obim – od 8 – 14 m (viši obim). Pri prostiranju 

kroz atmosferu slabljenje elektromagnetnih talasa je selektivno u odnosuna talasne dužine i sastava atmosfere. Prijemna optika ima zadatak dasakuplja elektromagnetnu energiju i usmerava je na detektor. Svaki

objekat na temperaturi iznad apsolutne nule (-273°C) emituje termalnuenergiju u infracrvenom regionu elektromagnetnog spektra ali njen velikibiva rasejan i apsorbovan u atmosferu. U okvirima ovih prozora

apsorpcija je minimalna i u njima se vrši detektovanje i prećenje.Detekcija i prećenje objekata u ovim dugotalasnim regionima se zasnivana merenjema temperatura i emituje se između objekata i  pozadine.Ključna kola u ovim merenjima su kvantni detektori. Kvant je određenakoličina energije na datoj talasnoj dužini i  kvantni detektor koji primakoličinu toplote kvanta. Najzastupljeniji materijal je kadmijum merkuritelurid (CMT-Cadmium Mercury Telurid), koji menja električnu otpornostkada primi kvant toplotu.

2.4. IC- kamere

Termovizijska kamera omogućava  vizuelno prikazivanje prostorne

raspodele sopstvenog zračenja  objekta obuhvaćenog  vidnim poljemoptičkog sistema kamere, pri čemu se slika prikazuje na monitoru premaodabranom formatu.

Infracrvena kamera (IC-kamera) je beskontakntni uređaj kojidetektuje infracrvenu energiju (toplotu) i pretvara ga u elektronski signal,koji se zatim obrađuje da proizvodi termalne slike na monitor u i obavljaproračune temperature. Infracrvena kamera je osetila toplotu, koja možebiti veoma precizno određena ili merena, omogućavajući nam da ne

pratimo samo termalne performance, već i da identifikujemo i procenimorelativnu težinu toplote problema. Infracrvene bezbednosne kamere bez

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 8/19

obzira na uslove osvetljenja, davajući nam oštar prikaz čak i  kada jesvetlost na apsolutnoj nuli. Ali, kako to oni rade? Infracrvena svetlost jesvetlost koju ne možemo videti sopstvenim očima, ima talasnu dužinuvećih i nižih frekvencija od obične vidljive svetlosti.  Ime doslovno znači

“ispod crvene”, crvena kao boja najduže talasne dužine vidljive svetlosti.  Infracrveni uzima koliko toplote objekat ili lice koje je, pošto je sve nazemlji gasi neki oblik infracrvene svetlosti u zavisnosti od njene

temperature. Infracrvene bezbednosne kamere koriste infracrvena LEDosvetljenja potavljena oko objektiva kako bi se moglo izvršiti snimanjeinformacija čak i  u oblastima gde apsolutno nema svetlosti.  Bez obzirašta su uslovi životne sredine, infracrvene mere toplote iz objekta u tojoblasti, i to se može uočiti pomoću kamere. IC-zrak može da putuje krozmagle, prašine i  dima, materijale... Iako se IC- kamere često nazivajukamerama za noćno osmatranje, ne smemo ih pomešati sa “dan/ noć ”kamerama. Dan/ noć kamera ima veoma osetljiv čip za snimanje kojiomogućava snimanje kamerom mogu videti slike čak i u uslovima slabogosvetljenja. Dan/ noć kamera  je dobra opcija za oblasti koje imaju stalniizvor svetlosti, kao što su ulice svetlo ili svetlo bezbednosti, ali oni nećeraditi ako je svetlo iskl jučeno. Kada je svetlo na raspolaganju,infracrvena kamera će nam dati sliku u boji, kada nema svetlosti kamer ase automatski prebacuje na infracrveni mod. U ovom režimu, kamerasnima crno-belo. Dakle, kako znate koliko je dobra infracrvenabezbodnosna kamera? Jedan od načina merenja je pomoći luksa. Luk se

odnosi na količinu svetla koji treba da da dobru sliku. Očigledno, niži luk ,manje svetla treba kamerama. Prava IC-kamera će imati 0,0 luksa uinfracrvenom režimu, što znači da mogu da vide u potpunom mraku.Takođe možemo uporediti IC- kamere u skladu sa time koliko one vide umraku. Ovo se meri po tome koliko su infracrvene LED diode ugrađene. 

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 9/19

Princip rada termovizijske kamere

Sopstveno zračenje  tela zajedno sa reflektovanim zračenjem  drugihprirodnih izvora zračenja  čini  tzv. IC-signaturu scene. Izračena  IC-

energija se prostire kroz atmosferu i sadrži informaciju o osobinamascene izraženu  kroz tzv.„toplotni  kontrast“.  Termovizijski uređaj omogućava  vizuelizaciju „toplotnog  kontrasta“  zahvaljujući mogućnosti detektora da razlike usnazi (fluksu) primljenog zračenja  pretvori uelektrični signal koji se na odgovarajući način može prikazati tako da sesrazmerno „toplotnom  kontrastu“  generiše  contrast vidljive slike(termovizijskaslika).

Osnovni elementi:

1.VGA LCD ekran osetljiv na dodir

2.IC sočiva3.Dugme za vizuelno prikazivanje

4.VGA video priključak 

5.USB2.0 priključak 

6.Baterija

7.Kopča za remen 

8.Vizir

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 10/19

2.5.Proizvođači IC-kamera

Termovizijska kamera Flir B250 Namenjena za primenu u građevinarstvu; Termalna osetljivost: 70mK; ICrezolucija: 240x180 piksela; Digitalna kamera: 3.1 megapiksela; Fuzijaslike u slici sa skaliranjem; Baterija zamenljiva na terenu: >4č rada; 

Termovizijska kamera Flir B335 

Namenjena za primenu u građevinarstvu; Termalna osetljivost: 50mK; ICrezolucija: 320x240 piksela; Digitalna kamera: 3.1 megapiksela; Fuzijaslike u slici sa skaliranjem; Baterija (Li-Ion) zamenljiva na terenu: >4črada;

Termovizijska kamera Flir B660

Namenjena za primenu u građevinarstvu; Termalna osetljivost @ 30°C:<45mK; IC rezolucija: 640x480 piksela; Digitalna kamera: 3.2megapiksela; Fuzija slike u slici sa svim funkcijama; Baterija zamenljivana terenu: >3č rada; Ugrađen GPS; 

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 11/19

 

Termovizijska kamera Flir E60bx

Termalna osetljivost: <0.045°C; Temperaturni opseg: -20 do +120°C; ICrezolucija: 320x240 piksela; Ugao vidljivosti (FOV): 25° x 19°; Prikaz:3.5" touch screen (320x240px); Baterija: Li-Ion, 4č rada; 

Termovizijska kamera Flir i3

Termalna osetljivost: <0.15°C; Temperaturni opseg: -20 do +250°C; ICrezolucija: 60x60 piksela; Ugao vidljivosti (FOV): 12.5° x 12.5°; Prikaz:2.8" color LCD; Baterija: Li-Ion, >5č rada; 

Termovizijska kamera Flir T620bx

Vidno polje:; - 25° x 19° / 0.25m; - 15° x 11° / 0.5m; - 45° x 34° / 0.15 m;Prostorna rezolucija:; - 0.68 mrad for 25° lens; - 0.41 mrad for 15° lens; -

1.23 mrad for 45° lens; Termalna osetljivost: 40mK @ 30°C; Digitalnizoom: 1-4x;

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 12/19

 

Termovizijska kamera Fluke Ti10

Temperatura: -20°C do +250°C; Režimi merenja: automatsko i ručnoskaliranje; Polje vidljivosti: 23°x17°; Prostorna rezolucija: 2.5mRad; Min.žižna daljina: 15cm (termalno), 46cm (vizualno sočivo); Frekvencija slike:9Hz; Detektor: 160x120 nehlađeni bolometar; 

Termovizijska kamera Fluke Ti55FT

Temperatura: -20°C do +600°C u 3 opsega; Polje vidljivosti: 23°x17°(20mm), 42°x32° (10.5mm), 9°x6° (54mm sočivo); Prostorna rezolucija:1.3mRad; Min. žižna daljina: 15cm; IR digitalno uvećanje: 2x, 4x, 8x;Detektor: 320x240 VOx nehlađeni bolometar;

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 13/19

2.6. Osnovne tehnike formiranja termalnih slika

Slika nastala termovizijskim sistemom predstavlja objekte i scenu ukojima je kontrast slike rezultat zračenja i  emisivnosti tela na različitimtemperaturama objekta i pozadine. Sam proces stvaranja termalne slikese razlikuju od načina formiranja slike u vidljivom delu spektra. Termalnozračenje zavisi samo od temperature emisivnosti tela i ako jetemperatura veća od apsolutne 0 (-273,16°C) po teorijskom modeluzračenja crnog tela,  elektromagnetni spektar teorijski obuhvata svetalasne dužine. Međutim, u praksi objekti se nalaze na pozadini kojamenja njihovu temperaturnu signaturu, i objekti ne zrače kao idealnacrna tela. Ove činjenice ukazuju da termalna slika nosi više informaci janego standardna slika u vidljivom delu spektra, dobijena procesomrefleksije i zračenja izvan samih objekata. Svi postojeći senzori mogu serazvrstati po principu rada na dve osnovne vrste.To su :

-  termovizijski sistemi sa linijskim skeniranjem (IRLS-Infra Red LineScaning)

-  termovizijski sistemi sa detektorima u fokusnoj ravni ( FPA  –  FocalPlane Array).

Formiranje termalne slike, posmatrano sa tehnološkog aspekta,prolazilo je kroz četri osnovne faze. U samom početku infracrveni likobjekta se formira korišćenjem infracrvenog detktora sa hlađenjem. 

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 14/19

 

Odraz na slici se formirao kretanjem skenirajućeg ogledala pohorizontalnoj i vertikalnoj ravni na koji pada IR zračenje sa terena,analizirajući jedan po jedan elemet slike. Reflektujući se od ogledala, IRzr ačenje prolazi kroz  optiku i pada na diskretni detektor. Ova vrstadetektora nazvana je elektromehaničkim skenerima. Fotoprovodnik CMT je veoma osetljiv materijal za detektore i radi na veoma niskimtemperaturama, gde je odnos signal/šum  visok. Potrebno je da sedetektor hladi na temperaturi oko 80°K. Njegova konstrukcija zavisi odmetode hlađenja, na primer korišćenjem principa Stirlingovog ciklusa.Pojavom linijskih detektora, prešlo se na skeniranje metodom linija polinija (linijski skeneri). Ovde se vrši skeniranje terena linijom od ndetektorskih elemenata. Jednoelementi CMT detektor se koristi zaformiranje slike malom brzinom. U sistemima koji rade sa brzinom od 25fps (frame fer second), i tamo gde je potrebna velika rezolucija u realnom

vremenu, koristi se detektorski niz. Elemenat detektorskog niza seoptički skenira i stvara sliku. Nedostatak ovih metoda skeniranja jesloženost elektronskih uređaja potrebnih za obradu signala. Uposledenje vreme pojavom tzv. Sprite ( Signal Processing In The

Element) detektora, kao jedne vrste linijskih rednih skenera, postiže sebolji kvalitet slike, uz manju cenu i veću brzinu rada. Ovakav načinformiranja termalne slike nazvan je elektromehanički. U ovoj metodi, jošuvek postoji skenirajuće ogledalo koje se okreće po horizontalnoj ivertikalnoj osi. SPRITE detektori predstavljaju specijalnu vrstutermovizijskih senzora koja je zasnovana na principu linijskih rednihskenera. U SPRITE detektoru svaki red “in-line” elemenata slike seformira iz jedne trake CMT elementa. Drugim rečima detektorski nizfotoosetljivih dioda zamenjen ekvivalentnim fotoosetljivom trakom.

Sistemi za formiranje termalnih slika sa SPRITE detektorima su manjekompleksni a više efikasni od “in-line” detektorskih sistema. Dimenzije

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 15/19

kvantnog detektora su ograničene kompromisom između smanjenjafaktora termalnog šuma I cene materijala. Pojavom takozvanogmozaičnog sistema za formiranje termalne slike na najbrži način sedolazi do infracrvene slike terena, bez skenirajućih elemenata. Poslednje

dve metode koriste se pored standardnih sočiva I objektiva, kolimator Isvetlosni disperser.

2.7. Primena termovizije

Termovizija je posebna primena infracrvene termografije kada nijepotrebno precizno izraziti temperaturne vrednosti snimanog obejkta većsamo samo prikazati njegovu IC sliku. Ovakve IC uređaje koristi vojska,policija vatrogasne jedinice. IC uređaji termovizije koriste se kaozemaljski stacionarni ili mobilni, koji mogu biti ugrađeni u posebnoopremljena vozila. Upotreba termovizijskih uređaja iz zraka posedujevelike mogućnosti. Termovizijom se prate požari i  pozarišta, osobezarobljene u požarom zahvaćenom objektu, prati se promet iz zraka,noćna oku nevidljiva neželjna kretanja, kontroliše se sigurnost državnihgranica i objekata.

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 16/19

2.8. Primena u mašinstvu 

Osiguranje proizvodnog procesa u pogonu bez zastoja 24 sata nadan, 365 dana u godini, izbegavanje skupih kvarova, poboljšanjepouzdanosti kompletnog sistema - to su današnji zahtevi ili problemimoderne proizvodnje. Kako bi osigurale neprekidnu operativnostpogona, mnoge su se industrijske grane odlučile na izradu programapreventivnog održavanja predviđanjem. Jedan od najdragocenijihdijagnostičkih alata u programima za predviđanje održavanja jeinfracrvena termografija.

U mnogim industrijskim granama mehanički sistemi su osnov svihoperacija. Termografski podaci mogu biti neprocenjivi izvorikomplementarnih informacija pri analizi vibracija kod proučavanjamehaničke opreme. Obično kada se mehaničke komponente istr oše i postanu manje učinkovite, temperatura im raste iz minute u minutu. Kaoposledica toga temperature na neispravnoj opremi ili sistemima narašćepre nego što dođe do samog kvara. Tipični pregrejani motori, točkići,preopterećene pumpe, pregrejane osovine motora, vruća ležišta… 

Pomoću automatske detekcije najosteljivijih mesta i preklapajupreko ispravnog prikaza možemo lako uporediti temperature različitihmotora, a onda započeti daljnja ispitivanja pregrejanog motora. 

Da bismo obavili potpunu infracrvenu proveru pokretne opremeprikaz se treba skenirati na frekvenciji od 50 herca. Skeniranja na nižimfrekfencijama daju nejasnu infracrvenu sliku. Mehanički sistemi će sepregrejati ukoliko na nekom mestu u sistemu dođe do razdešenja.Zahvaljujući karakteristici IC opreme, kao što je linijski profil, može se

odmah videti postoji li kakav problem. Pokretne trake su još jedan primermehaničkog pogonskig stanja. Ukoliko je neki od ležajeva istrošen jasno

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 17/19

će se videti na infracrvenom zapisu, pa se jednostavno njegovomzamenom ponovo postiže uredno stanje prenosa. Bilo da je područjevašeg interesa ispitavanje električnih instalacija, mehaničke opreme,vatrostalne opreme ili opreme za cevovode, detekcije baklji i razine

rezervoara, te puno, puno više, infracrvena termografija savršeni je alatza nadzor predviđanja održavanja.

Zaključak  

Cilj ovog rada je bio upoznavanje sa disciplinom termovizije,upotrebom opreme za termoviziju. Iz rada je moguće zaključiti svrhu,

način primene, mesta primene, razloge upotrebe i olakšanja koja nam sepružaju pri opremi za termoviziju. Razmotrena je i primena termovizije upraksi. Jako bitna činjenica je da treba imati sposobnosti i stečenoiskustvo za čitanje termograma. U održavanju sistema termovizija ima jako bitnu ulogu.

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 18/19

Literatura:

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/2.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/4.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/7.htmfile:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/8.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/apie_termovizija.php.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/index.php.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/index.php1.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/Seminarski-rad-MASINSKA-VIZIJA-

Termovizija.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/t81099-Sta-je-Termovizija.htm

file:///D:/Faks/Dijagnostika/Seminarski/Termovizija.htm

8/12/2019 Jelena Djordjevic 524.,

http://slidepdf.com/reader/full/jelena-djordjevic-524 19/19

Biografija

Jelena Đorđević rođena 09.04.1990. godine u

Zaječaru, gde je zavr šila osnovnu skolu ''Ljuba Nešić'' i srednju tehničku skolu. U Zaječaru je 2005.

godine upisala smer mašinski tehničar zakompijutersko konstruisanje koju je završila 2009.

godine.

Iste godine upisuje Mašinski fakultet u Nišu. Tokom

studiranja opredeljuje se za smer mašinske

konstrukcije razvoj i inzenjering.