javni sektor ispitni rad.docx

8/14/2019 javni sektor ispitni rad.docx

1/22

qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio

pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjk

zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm


pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjk


qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjk



pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm


pasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe

rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas

dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx

cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas

df h klzxcvbnm wert uio asdf h klzx

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Organizacija specijalnih dogaaja uzpodrku i u okviru javnog sektora

Ispitni rad iz predmeta:Upravljanjeprojektima u javnom sektoru

Mentor: prof. Vladimir Obradovic

Student: Anela Dreli 3953/2012


2/22

Organizacija specijalnih dogaaja uz podrku i u okviru javnog

sektora

[Type text] Page 2

Sadraj1. UVOD ................................................................................................................................. 4

2. POJAM SPECIJALNOG DOGAAJA ............................................................................. 4

2.2 . Tipovi dogaaja ............................................................................................................ 5

2.3 . Podela dogaaja prema formi, sadraju ........................................................................ 5

3. ORGANIZACIJA DOGAAJA ........................................................................................ 6

4. SPECIJALNI DOGAAJI I JAVNI SEKTOR.................................................................. 6

4.2 . Volonterski rad u organizaciji specijalnih dogaaja..................................................... 8

5. MENADMENT SPECIJALNIH DOGAAJA............................................................... 9

5.2 . Specijalni dogaaji kao projekti.................................................................................. 10

6. METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA PROJEKTIMA U ORGANIZACIJI

SPECIJALNIH DOGAAJA .................................................................................................. 10

6.2 . Drvo problema I drvo ciljeva ...................................................................................... 11

6.3 . Analiza projektnih stejkholdera .................................................................................. 11

6.4 . Analiza rizika .............................................................................................................. 12

6.5 . Strukturni dijagrami .................................................................................................... 12

6.6 . RACI matrica, matrica odgovornosti .......................................................................... 13

6.7 . Planiranje vremena...................................................................................................... 13

7. STUDIJA SLUAJA ....................................................................................................... 15

7.2 . Podaci o organizaciji ................................................................................................... 15

7.3 . Opis projekta ............................................................................................................... 15

7.4 . Identifikacija problema i analiza ................................................................................. 16

7.5 . Pregled najvanijih problema..................................................................................... 17

7.6 . Pregled moguih reenja najvanijih problema.......................................................... 17

7.7 . Preporuke .................................................................................................................... 19

7.8 . Implementacija ............................................................................................................ 19


3/22


sektora

[Type text] Page 3

8. ZAKLJUAK................................................................................................................... 20

Bibliography ............................................................................................................................ 21


4/22


sektora

[Type text] Page 4

1. UVODU ovom radu baviemo se pojmom specijalih dogaaja, kao i organizacijom istih uz podrku

javnog sektora. Pored ovoga daemo i uvid u metode i tehnike upravljanja projektima koji sekoriste za organizaciju specijalnih dogaaja, kao i koje se metode ocene opravdanosti koristeu javnom sektoru kod odluivanja da li pomoi i sponzorisati organizaciju ovih deavanja.

Jo u ranoj civilizaciji ljudi su organizovali javna okupljanja radi raznoraznih obreda irutuala, okupljali su se na jednom mestu da bi uz prikladan ples i pesmu odali poast svomstvoritelju. Bilo da je u pitanju javni ili privatni ivot ljudi oseaju potrebu da obeleavaju

posebne dane, dogaaje u svom ivotu, kao i da proslavljaju praznike, poseuju koncerte ikulturna deavanja. U javnom, drutvenom ivotu, specijalni dogaaji su postali merilo

pomou koga ljudi vrednuju svoje privatne ivote.

U doba tehnolokog napretka, kada su ljudi izgubili dodir sa svojim religijskim verovanjima isocijalnim normama prolosti, ono to im i dalje treba su velika drutvena okupljanja nakojima e se zabaviti i sa nekim drugim ljudima podeliti delove svog ivota. (Johnny Allen2011)

U dananje vreme je postalo jako bitno da sve to se realizuje na javnom mestu ima odreenupodrku javnog sektora, to ne mora uvek biti podrka dravne uprave, u veini sluajeva je topodrka gradske uprave koja obezbeuje potrebne dozvole za realizaciju javnih okupljanja naotvorenim povrinama, kao i podrka policije koja obezbeuje dogaaje. S obzirom da suspecijalni dogaaji u dananje vreme zauzeli bitno mesto u ivotu svakog pojedinca samimtim je i njihova organizacija dobila na znaaju.

Vlada u dananje vreme podrava i promovie dogaaje, jer oni pospeuju ekonomski rastzemlje, pomau uzdizanju nacije i daju dobar utisak o zemlji organizatoru u svetu to dovodido poveanja broja turista.

2. POJAM SPECIJALNOG DOGAAJAKao to smo i napomenuliu uvodu nastanak organizacije specijalnih dogaaja datira jo izrane civilizacije, ali se kao roenje industrije organizacije specijalnih dogaaja smatraju

godine od 1980. do 1990. kada su se u Americi organizovali dogaaji povodom trka formulejedan. (Johnny Allen 2011)

Pod pojmom Specijalni dogaaj podrazumevaju se rituali, prezentacije, performansi iproslave ije planiranje i organizacija zahteva odreeno vreme, trokove i resurse, a koji suosmiljeni da obelee specijalne prilike i odreene socijalne, kulturne ili korporativnedobitke. Specijalni dogaaji podrazumevaju i obeleavanje nacionalnih praznika,organizaciju vanih kulturnih manifestacija, sportskih takmienja, korporativnih proslava,turistikih promocija kao i lansiranje novog proizvoda. Iz ovoga zakljuujemo da suspecijalni dogaaji svuda oko nas.

Postoje dve definicije pojma Specijalni dogaaj, jedna sa stanovita organizatora i jedna sastanovita korisnika (gosta). Definicija sa stanovita organizatora: Specijalni dogaaj je


5/22


sektora

[Type text] Page 5

jednakratni, retko odravani dogaaj, koji prevazilazi okvire uobiajenog programa iaktivnosti, zahteva odreeno vreme, resurse i budet kao i podrku sponzora. (Johnny Allen2011)

Sa stanovita korisnika: Specijalni dogaaj je mogunost za sticanje iskustva izvannormalnih, svakodnevnih deavanja. (Johnny Allen 2011)

2.2. Tipovi dogaajaKlasifikacija dogaaja se vri na osnovu veliine, forme i konteksta. Prema veliini dogaajisu odreeni u odnosu na obim i poseenost. Razlikuju se mega, obeleavajui veliki dogaajii lokalni drutveni dogaaji.(Johnny Allen 2011)

Mega dogaaji donose velike drutvene efekte, iziskuju veliki budet za organizaciju ipropraeni su na globalnom medijskom nivou. To su dogaaji na kojima se okuplja velikibroj zemalja, a zemlja domain se svake godine menja. Ovi dogaaji privlae najveumedijski panju zato to se u jednom trenutku na jednom mestu nalazi v eliki broj pripadnikarazliitih nacija i rasa, i to su to prilike za medjunarodna upoznavanja i druenja. Pod megadogaaje spadaju Olimpijada, Univerzijada, Evrovizija, itd.

Obeleavajui dogaaji su od velike vanosti za grad, region, oni su sinonim zanaziv mesta ukome se odravaju, oni su znak prepoznavanja, to su dogaaji o kojima se pria. Ova vrstadogaaja se zasniva na tradiciji uzastopnog odravanja, to su specijalne manifestacije nakojima se iznose glavni znakovi prepoznavanja mesta u kojima se odravaju (rotiljijade,kobasicijade, dani vina, itd.)

Veliki dogaaji izazivaju veliku panju medija i donose znaajne ekonomske i drutvenebenefite jednoj zemlji. U ovu grupu dogaaja spadaju sportska takmienja, festivali ispecijalni prijemi pojedinih dravnih zvaninika.

Lokalni drutveni dogaaji targetiraju lokalno drutvo i zajednicu, sprovode se u okvirujednog regiona sa namerom da privuku panju lokalnih graana i da im pruaju zabavu. Ovavrsta dogaaja ima najveu podrku vlade, zato to ovi dogaaji najvie pomau kulturnomuzdizanju jedne zemlje (grupno venanje ispred Skuptine grada, razni fesivali)

2.3. Podela dogaaja prema formi, sadrajuPrema formi, sadraju dogaaji se dele na festivale, sportske dogaaje i poslovne biznisdogaaje.(Johnny Allen 2011)

Festivali su univerzalna forma dogaaja, oni postoje od davnina u svim drutvenimzajednicama. Oni znaajno doprinose kulturnom i socijalno-drutvenom ivotu graanazemlje organizatora, pored ovoga znatno doprinose razvoju turizma zemlje jer privlae veliki

broj inostranih turista.


6/22


sektora

[Type text] Page 6

Sposrtski dogaaji su poslednjih godina prerasli u velika deavanja i postali su zaseban sektorindustrije za organizaciju specijalnih dogaaja. Tradicija odravanja ovih dogaaja je duga ivue korene jo od organizacije davnih grkih olimpijskih igara. Ovi dogaaji su bitan deorazvoja industrije organizacije dogaaja, zato to okupljaju veliki broj ljudi razliitog poreklai to u prvi plan istiu zabavu i takmiarski, navijaki duh, oni takoe donose i znatne

beneficije i finansije vladi zemlje organizatora kao i takmiarima.

Biznis, poslovni dogaaji su postali ustaljen i utvren oblik organizacije dogaaja posebno naregionalnom nivou. Oni takoe imaju dugu tradiciju odravanja i pored poslovnih beneficijazemlji domainu donose i veliki broj turista. U ovu vrstu dogaaja spadaju raznorazniseminaru, konvencije, obuke, itd.

3. ORGANIZACIJA DOGAAJAU najveem broju sluajeva dogaaji se organizuju u okviru organizacija za organizovanjespecijalnih dogaaja, postoje i sluajevi kada se realizuju uz podrku Vlade, ili uz pomosponorstava razliitih kompanija. U organizovanju dogaaja uestvuje veliki broj ljudskihresursa koji su zadueni za sve aktivnosti organizacije i realizacije dogaaja.

U okviru vladinih dravnih institucija organizuju se mnogobrojni dogaaji kao to suzvanine posete, dani dravnosti i ostali dravni praznici. Za organizaciju ovih dogaajaangaovana je specijalna sluba iz kabineta premijera, a na realizaciji dogaaja radi i veliki

broj volontera.

Pored organizacije dogaaja unutar svojih resora, Vlada uestvuje i u organizaciji velikihsportskih i dogaaja od drutvene vanosti za razvoj zemlje kao to su olimpijada iuniverzijada. Dravna i lokalna uprava igraju bitnu ulogu u organizaciji specijalnih dogaajaod drutvenog znaaja, zato to izdaju dozvole za korienje javnih povrina i obezbeujuznaajnu finansijsku podrku. Pored ovoga dravni organi obezbeuju dozvole za regulisanje

buke, regulisanje saobraaja, angaovanje policije koja e obezbeivati dogaaj, kao i hitnepomoi koja e deurati na samom dogaaju. Iako su retki postoje i sluajevi kada je dravnauprava glavni organizator specijalnog dogaaja. Njihova strategija je poveanje brojaturista iobezbeenje bolje slike zemlje u svetu, kao i dobijanje franiza od drugih zemalja. (JohnnyAllen 2011)

4. SPECIJALNI DOGAAJI I JAVNI SEKTORPod pojmom javni sektor podrazumevaju se sve dravne institucije koje su u slubi graana.

Na fokus ebiti na vladinim institucijama i na sektoru republikih organa. Profesionalneorganizacije specijalne dogaaje koriste kao odreenu formu komunikacije sa svim svojimzainteresovanim stranama, posredstvom dogaaja kompanije se trude da pridobiju noveklijente, sponzore i da steknu odreenu prednost nad konkurencijom. Iz ovog razlogakompanije organizuju dogaaje povodom sveanih otvaranja. Performans je jakakomunikaciona forma koja omoguava sticanje legitimiteta za dravne vladine akcije. (Bruijn2002) Performans ima beneficirane efekte na javne organizacije, dokazuje profesionalizam

servisnih slubi i na taj nain javne organizacije pokazuju svoju snagu i kvalitet politikogposlovanja. Svi dogaaji koji se odravaju na javnim povrinama moraju biti odobreni od


7/22


sektora

[Type text] Page 7

strane vlasti, dravne slube izdaju dozvole za odravanje specijalnih dogaaja na javnimmestima.

U vladinim institucijama postoji posebna sluba koja se bavi organizacijom dogaaja usklopu kabineta premijera. U ovoj slubi rade dravni slubenici koji se bave samoorganizacijom dogaaja. Da bi mogli uspeno da posluju radnici ove slube, moraju da

poseduju odreene vetine iz marketing menadmenta, i moraju da budu mnogo boljimenaderi od svih zaposlenih, jer su procedure za odobravanje projekata u javnom sektoruznatno komplikovanije od onih u privatnom sektoru. Njihove vetine zasnivaju se natradicionalnom voenju projekata, planiranje, organizovanje, voenje i kontrola. (Starling,Managing the public sector 2010)

Da bi neki dogaaj dobio dozvolu za odravanje mora da dobije odreene dozvole i budet.Postoji odreena procedura koja se mora ispotovati zarad odobravanja budeta za bilo kakve

izdatke u javnom sektoru. Prvo se sastavlja ponuda, u kojoj se iznose svi detalji u vezi sadogaajem, datum, mesto i vreme odravanja, predvieni trokovi, itd. Nakon toga raspisujese konkurs za angaovanje agencije za organizaciju koja e biti odgovorna za organizovanje iodravanje dogaaja, na konkursu se odabira ona organizacija ija je ponuda najbolja inajpovoljnija i ta se organizacija angauje za organizovanje specijalnog dogaaja. Poslednjikorak je predaja ponude sa predlogom budeta dravnom vrhu na odobrenje, i tek nakon togase pristupa planiranju i realizaciji dogaaja. (Starling 2010)

S obzirom da je vlada, kao dravna institucija sa najvie ovlaenja, zaduena za izdavanjedozvola za odravanje dogaaja na javnim povrinama samim tim je ona I glavni stakeholder,tj.zainteresovana strana. Glavni focus svih organizacija koje se bave organizovanjem

specijalnih dogaaja, je na vladi, I na sastavljanju najboljih ponuda koje e biti upuene baovom dravnom organu vlasti na odobrenje I izdavanje dozvole za odravanje dogaaja.(Goldblatt 2005)

Specijalni dogaaji predstavljaju nove izdatke za dravu domaina, ali dovode I domogunosti poveanja posetilaca u region. Oni imaju kapacitet za vee poslovne aktivnosti,stvaranje prihoda, zaposlenje u kratkoronom roku, poveana poseta, to su sve beneficije kojedonose specijalni dogaaji I na taj nain ulaganje u specijalne dogaaje moe postatiinvesticija na dui rok.

Sponzorstvo vlade za organizaciju specijalnih dogaaja, ak I kada njihovo odravanje vodi ufinansijski gubitak, esto je opravdano injenicom da dogaaji proizvode ekonomske koristiza region I zemlju u kojoj se organizuju. Poznato je da postoje I druge prednosti koje donosi

organizacija dogaaja, kao to je unapraenje imida grada I regiona, olakavanje poslovnogumreavanja I podizanje graanskog ponosa.

Dogaaji dovode u vezu drutvene I kulturne koristi za destinaciju, obezbeuju formu zakontinuirano obrazovanje I obuku, omoguavaju transformaciju tehnologije, itd. Pored

pozitivnih dogaaji imaju I negativan uticaj na ivotnu sredinu, kao to su razliiti oblicizagaenja, I drutveni uticaji kao to su smetnje lokalnim poslovima. (P. Dwyer 2009)

Postoje dva pristupa u ocenjivanju opravdanosti dogaaja:


8/22


sektora

[Type text] Page 8

1. Ekonomski koji kroz analizu uticaja procenjuje uticaj dogaaja na bruto dravniproizvod I zapoljavanje.

2. Kost benefit naliza koja procenjuje uticaj dogaaja na celokupno drutvo I ocenjujesve koristi I trotkove koje odreeni projekat donosi zajednici tj.drutvu u celini. (T.Dwyer 2006)

I-O model (ulaz-izlaz) je model za procenu ekonomskog uticaja. (P. Dwyer 2009) Za

razliku od I-O modela CBA (koristi-trokovi analiza) analize mogu proceniti uticajpoveane potranje za organizacijom dogaaja.

Sektor vladinog budeta mora da proceni ekonomski uticaj na poveanje turistike potranjeu vezi sa dogaajem, jer u sluaju da su trokovi vei od koristi to je negativan drutveniuticaj I projekat bi trebao da se modifikuje ili da se neodri, a u sluaju da su koristi vee odtrokova dogaaj treba organizovati jer je to pozitivan drutveni uticaj I dobiti koje donosi

drutvu u celini su znatno vee nego trokovi koje sama organizacija dogaaja iziskuje.

Postoje tri grupe trokova za organizaciju specijalnih dogaaja:

1. Trokovi organizacije, izgradnje I eksploatacije dogaaja2. Trokovi koji su nastali od strane dravne vlade, policija, hitna pomo, vatrogasci3. Socijalni I ekonomski trokovi, buka, saobraaj, smee, zemljite (Craig Pugh

2004)

Ekonomska analiza uticaja meri nivo ekonomske aktivnosti u vezi dogaaja, ali ne moe

da odgovori na pitanje da li projekat moe da dobije podrju vlade, zato se umestoekonomske koristi CBA analiza. Glavna korist koju dogaaji donose jednoj zemlji jestestimulisanje privredne aktivnosti u regionu ili dravi I znaajan uticaj na nacionalnuekonomiju.

4.2. Volonterski rad u organizaciji specijalnih dogaajaU dananje vreme sve je vie organizacija i kompanija koje za potrebe svog poslovanjakoriste volontere. U gotovo svakoj zemlji u svetu postoje volonterske orgaizacije koje usvojoj bazi podataka imaju veliki broj volontera koji svojim dobrovoljnim, besplatnim radom

pomau ouvanju ivotne sredine, boljem poslovanju kompanija, itd. Koristi koje volonterskirad donosi mladim ljudima su mnogobrojne, pored toga to je to jedan od najcenjenijihvidova rada u svetu, volonteri imaju bezbroj povlastica I beneficija u dravi u kojoj ive,

pored toga volonterski rad je I odlian nain da mladi ljudi steknu prekoneophodno radoniskustvo, da naue kako da primenjuju teorijsko znanje steeno na fakultetu na primerima iz

prakse u poslovnom svetu.

Angaovanje volontera je najzastupljenije na projektima koji se realizuju u okviru javnog

sektora, zato to je tu navei obim posla. U javnom sektoru rad volontera je organizovan naodreen nain. Iako u svakoj zemlji, u kojoj postoji angaovanje volontera, postoji specijalna


9/22


sektora

[Type text] Page 9

samostalna organizacija za zatitu prava volontera, i za organizaciju njihovog rada, zaangaovanje volontera na projektima u javnom sektoru mora se formirati posebno odeljenjekoje e biti odgovorno za kordinaciju rada volontera. Na elu ovog odeljenja nalazi semenader volontera I on je zaduen za organizaciju rada, kao I za dodeljivanje poslovavolonterima. Za obavljanje svakog volonterskog posla mora se napraviti opis rada, kao I za

svako radon mesto, zato to se na osnovu kvalifikacija koje su neophodne za izvravanjeodreenog posla trai I adekvatan volonter koji e obavljati poslove I zadatke na toj poziciji.Kao to se ceni I vrednuje rad stalno zaposlenih radnika, tako se vrednuje I ceni I radvolontera. Svaki zaposleni moe biti unapreen posle odreenog vremena rada u organizacijina neku viu hijerarhijsku poziciju, isto tako I volonteri sa odreenim staom volontiranjamogu biti unapreeni I mogu postati menaderi volontera u okviru organizacije u kojoj seodvija volonterski rad. (Brudney 1999)

Volonterski rad se mora ceniti, volonterima se mora ukazati potovanje za odvojeno vreme za

rad na datom projektu. Kao odreena zahvalnost za obavljanje neplaenog rada, volonterimase po zavretku rada mora izdati preporuka na osnovu koje bi on ili ona mogli posle da sezaposle na nekom istom ili slinom poslu na kome su radili volonterski.

5. MENADMENTSPECIJALNIH DOGAAJAPoduprti iskustvom dugogodinjeg postojanja I organizovanja specijalnih dogaaja, oni sesve vie smatraju kao korisni, integralni aspect iskustvene komunikacije. Ovo je potvrenonjihovom sve sofisticiranijom primenom na terenu, uz pomo marketinga koji podie njihovevrednosti.

Promene u marketing pejzau mogu da ugroze konsekvencijalne mudrosti koje prikazujudogaaje kao promotivni alat za komuniciranje poruke I izgradnje odnosa sa zainteresovanimstranama. (Philip Crowther 2011) Rezonancu dogaaja u savremenom marketing je korisno

posmatrati kroz prizmu robno dominantne logike (G-D logic) za dominantan servis. (Philip

Crowther 2011)

U dananje vreme G-D logika zamenjena je S-D logikom koja akcenat stavlja na kupca I nanjegove potrebe za razliku od G-D logike kojoj je focus bio na proizvodu I na 4P (proizvod,

mesto, cena, promocija). S-D logika ukazuje da je sposobnost potroaa da stvori vrednostuslovljena koliinom znanja, informacija, vetina I drugih operativnih resursa koje mogu dakoriste. Uloga dobavljaa je pruanje iskustvene interakcije I susreta koje korisnicidoivljavaju kao pomo za iskorienje svojih resursa. (Philip Crowther 2011)

Marketinki focus se pomera sa jednog proizvoda na jednu od vrednosti u upotrebi Iolakavanju odnosa I iskustva za poboljanje korisnike vrednosti. Diskusija koja predlaenovu teorijsku konstrukciju, preko koje se tumae dogaaji u modernom marketingkontekstu, zastupa uobiajenu definiciju koja definie dogaaje kao komunikatora poruka Iuspostavljaa odnosa.(Philip Crowther 2011) Mana ove definicije je to ne moe da obuhvatirasprostranjenu ulogu dogaaja u dananjem marketing. Zapravo svi organizovani dogaaji

predstavljaju etiri P saoptenje brenda bez obzira da li dogaaj ima najveu marketing

nameru ili ne. Sveobuhvatna terminologija predlae da se znaaj vrednosti prostora ugradi usve organizovane dogaaje. Vrednost prostora karakteriu sledee osnovne determinante:


10/22


sektora

[Type text] Page 10

1.Unapred isplaniran fizikiprostor

2. Zajednica tj.unutranji I spoljanji mreni akteri

3. Program koji e za razliku od operacija dan za dan obuhvatiti osnovne elemente kojiprokazuju uenje, drutvo I zabavu.

Savremena demokratizacija marketinga dogaaj vidi kao planiranje isporuke , a stvaranjevrednosti prostora kao process razmene izmeu aktera.

Dogaaji predstavljaju osnonac za postizanje eih I doslednijih razgovora sa klijentima. Izmrene perspective planiranje dogaaja nudi ljudima mnogo vie od marketinkemogunosti, delujui kao platforma preko koje mogu da se konsultuju organizacije I izgrade

plodni odnosi sa velikim brojem vanih aktera ukljuujui, izmeu ostalog, budue radnike,dobavljae I ostale zainteresovane strane. (Philip Crowther 2011)

5.2. Specijalni dogaaji kao projektiProjekti su postali sve vaniji obik stvaranja vrednosti u industriji ija je sutina zasnovana na

projektima u okviru graevinskih firmi, konsalting kompanija ili filmskih produkcija. Projektisu povezani sa visokim nivoom inovacija, transformacionim potencijalima, istraivanjima Ifleksibilnom alokacijom resursa. Projektne sposobnosti su one aktivnosti potrebne da se

ukljueu projekat pre licitacije, da bi se pripremili I predstavili predlozi partnera I kupacakao I upravljanje ivotnim ciklusom projekta, ukljuujui I projekat implementacije, predajerezultata klijentima (Elke Schubler 2012)

Postavlja se pitanje da li se specijalni dogaaji mogu posmatrati kao projekat. Ako uzmemo uobzir definiciju projekta, koja kae da je Projekat neponovljiv, jedinstven poduhvat, kojinema nikakve slinosti sa nijednim realizovanim projektom pre, koji zahteva odreeno vremeza realizaciju, ljudske I materijalne resurse (Jovanovic 2012.) onda se specijalni dogaajimogu smatrati projektom sa punim pravom. Svaki specijalni dogaaj je neponovljiv I

jednstven projekat, ija realnizacija zahteva dosta vremena, novca I angaovanje velikogbroja ljudi koji e raditi na realnizaciji projekta. Specijalni dogaaji se mogu svrstati ukategoriju drutvenih projekata, jer je njihov glavni cilj poboljanje drutvenog ivota grada u

kome se organizuju, I period planiranja je znatno dui od realizacije, koja traje samo nekolikosati, eventualno dana.

6. METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA PROJEKTIMA UORGANIZACIJI SPECIJALNIH DOGAAJA

Poto smo utvrdili da specijalne dogaaje treba posmatrati i tretirati kao projekte zbognjihove sloenosti i neponovljivosti, sada emo prikazati na primerima koje se metode itehnike upravljanja projektima koriste za organizaciju i planiranje odravanja specijalnihdogaaja.


11/22


sektora

[Type text] Page 11

6.2. Drvo problema I drvo ciljevaU toku planiranja realizacije svakog projekta javlja se odreen broj problema koje treba reitida bi se projekat doveo do efikasnog zavretka. U osnovi svakog projekta je postojanje

problema, jer kao to se problemi javljaju u svakodnevnom ivotu, tako su I sastavni deosvakog projekta, kada nema problema za realizaciju projekta onda nema ni prepreka ni

izazova za reavanje istih I u tom sluaju treba da se dobro razmisli da li se treba uopteuputati u realizaciju projekta. Metoda koja se koristi za analizu problema jeste analiza drvo

problema kombinovano sa drvetom ciljeva. Drvo problema daje detaljan prikaz, u vidu

stable, sa glavnim problemom I svim podproblemima, uzrocima I poslednicama koje moedoneti nastajanje glavnog problema.

Slika 1.1. Drvo problema (Jovanovic 2012.)

Drvo ciljeva je pozitivan odraz drveta problema, tako to je reenje glavnog problema postaloopti cilj projekta, a podproblemi su postal specifini ciljevi drveta ciljeva. Uz pomo drvetaciljeva dobijamo grafiki prikaz buduih stanja, tj.sliku kako e tei dalje planiranje projektakada problemi budu reeni.

6.3. Analiza projektnih stejkholderaProjektni sejkholderi (zainteresovane strane) oznaava sve osobe ili institucije koje suukljuene ili zainteresovane za ostvarenje projekta, koje realizacijom projekta imaju nekekoristi ili ak izdatke. Znaaj ove analize ogleda se u tome to se na osnovu nje dobijagrafiki prikaz znaaja svih stejkholdera, I na osnovu toga se kreiraju akcije I odreena

ponaanja prema svim uesnicima u projektu, zainteresovanim stranama. U tabeli za analizuprojektnih stejkholdera nalaze se stavke: Uesnik, Karakteristike uesnika, Interes koji imajuod realizacije projekta, Doprinos koji mogu doneti realizaciji projekta, ta im je potrebno

Posledice

Problem

Uzroci


12/22


sektora

[Type text] Page 12

zauzvrat da bi pomogli realizaciju projekta I Aktivnosti to su nae aktivnosti prema njima.(Petar Jovanovi 2007)

6.4. Analiza rizikaSvaki projekat nosi sa sobom I odreeni rizik, koji predstavlja opasnost da se odreeni cilj ilimoda ak I ceo projekat ne realizuje na planirani nain. Analiza rizika je detaljan prikaz svihmoguih rizinih dogaaja koji se mogu javiti u toku realizacije projekta, sa prikazomznaaja nastupanja tihdogaaja kao I uticajem koje bi ostvarenje tih rizinih dogaaja imalona realizaciju projekta.

Tip ri zika Opis ri zika Verovatnoa

nastajanja

Uticaj Znaaj rizika

Interni, eksterni Kratak opisrizinig dogaaja

(0..10) (010) (3,4)

1 2 3 4 5

Slika 1.2. Anliza rizika (Petar Jovanovi 2007)

6.5. Strukturni dijagramiFaza planiranja je najdua I najbitnija faza projekta. U ovoj fazi se prave planovi zarealizaciju, analiziraju se rizici, planira se vreme. Da bi napravili efikasan plan realizacije

projekta neophodno je da se projekat rastavi na osnovne delove, faze, tj.da se konstruiu PBS,WBS i OBS strukturni dijagrami.

PBS (product brakedown structure) dijagram omoguava rastavljanje projekta na sastavnedelove sa datim vezama izmeu delova i celokupnog projekta. U ovom dijagramu se ne

prikazuju faze i aktivnosti, kao ni izvrioci aktivnosti, ve samo sastavni delovi iz kojih seprojekat sastoji.

WBS (work brakedown structure) dijagram rastavlja projekat na pojedinane faze i aktivnostikoje je neophodno izvriti da bi se projekat doveo do efikasnog zavretka. Nakon prvograstavljanja projekta vri se detaljno rastavljanje na liste poslova i zadataka koje je

neophodno zavriti u svakoj pojedinanoj aktivnosti.


13/22


sektora

[Type text] Page 13

OBS (organizaation brakedown structure) dijagram za razliku od PBS i WBS dijagrama koji

prikazuju aktivnosti i delove projekta, prikazuje ko je zaduen za obavljanje tih aktivnosti izadataka da bi se projekat doveo do efikasnog zavretka.

Slika 1.3. WBS strukturni dijagram (1. Projekat, 2. Delovi projekta, 3. Globalni zadaci, 4.

Pojedinani zadaci) (Petar Jovanovi 2007)

6.6. RACI matrica, matrica odgovornostiMatrica odgovornosti dobija se kada se spoje WBS i OBS strukturni dijagram, odnosno kada

se spoje pojedinane aktivnosti i zadaci projekta sa izvriocima. RACI (Responsibility -Izvravanje, Accountability-Odgovornost, Communication-Konsultovanje, Information-Informisanje) matrica pojazuje ko je odgovoran za odreene aktivnosti na projektu, koizvrava poslove na projektu, koga zaposleni treba da konsultuju u vezi zadataka na projektu,i ko informie u vezi odreenih aktivnosti na projektu.

6.7. Planiranje vremenaU fazi planiranja projekta nabitniji deo je planiranje trajanja pojedinih faza, delova i projekta

u celini. Za planiranje vremena koriste se gantogrami. Gantogram je jedna od

najjednostavnijih metoda za planiranje vremena, on prikazuje vremesko trajanje svih

aktivnosti, faza projekta. U dananje vreme postoje kompjuterski programi za planiranjeprojekta (MS Project), i ak se i u tim programima vreme planira uz pomo gantograma.

1.

2.

3.

4.


14/22


sektora

[Type text] Page 14

nnnnn

Slika 1.4. Primer gantograma za otvaranje agencije za organizaciju specijalnih dogaaja


15/22


sektora

[Type text] Page 15

7. STUDIJA SLUAJA

7.2. Podaci o organizaciji

Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Nemanjina 22, sektor za realizaciju projekata u

oblasti obrazovanja. Dravna institucija, ministarstvo u okviru Vlade republike Srbije,Ministar prosvete arko Obradovi.

7.3. Opis projektaU okviru ministarstva prosvete Republike Srbije realizuju se mnogobrojni projekti, ovo je

jedno od najaktivnijih ministarstava po pitanju planiranja i realizacije projekata. U okviru

pomenutog ministarstva postoji odvojeni sektor koji se bavi planiranjem i realizacijom

projekata. U zadnjih osam godina ovo ministarstvo veinu svojih projekata realizuje uzpomo ili pod potpunim pokroviteljstvom evropske unije. Svi projekti koji se realizuju uokviru ovog ministarstva su namenjeni poboljanju uslova kolovanja u Srbiji, to su

prevashodno projekti namenjeni sonovnim i srednjim kolama.

Od 2010. godine Ministarstvo prosvete Republike Srbije uz koordinaciju savetnika iz

kancelarije Evropske Unije iz vedske realizuje projekat usavravanja nastavnika u osnovnimkolama, MOE (Ministry of education) projekat. Ovaj projekat ima za cilj poboljanjekvaliteta predavanja nastavnog kadra u osnovnim kolama. Nastavnici u svim gradovimaSrbije pohaaju organizovana predavanja i seminare nakojima im se prezentuju naini rada

nastavnika u zemljama lanicama Evropske Unije, i na kojima ue na koji nain dapoboljaju pristup uenicima, i na koji nain da im prenesu i priblie gradivo.

Veoma vaan element programa je podrka razvoju nacionalnestrategije obrazovanja, koji ekonano usmeriti reforme obrazovanja na koordinisan I koherentan nain, samim tim eobezbediti odrivost razliitih reformskih inicijativa I sprovoenje zakona u praksi.

Nedostatak strategije I jasne politike tokom poslednjih godina pokazli su se kao velika

prepreka za sprovoenje programa reformi na nacionalnom, regionalnom pa ak I kolskomnivou. Aktivnosti sprovedene u okviru cilja ovog programa, a to je poboljanje kvaliteta

predavanja u Srbiji, e poboljati komunikaciju izmeu nacionalnih I lokalnih partnera,programa, I pomoie da se izgladi implementacija programa na svim nivoima.

Ovaj program e obezbediti da sve zainteresovane strane dobiju priliku da iskau svojeinterese, I da se odklone nedostatci koji postoje na regulatornom nivou. Poseban akcenat se

stavlja na dostupnost I odrivost sprovedenih mera, iz ovog razloga su pregled I formulisanjefinansijskih mehanizama sastavni deo ovog cilja.

Pored budeta koji je odvojilo Ministarstvo prosvete za realizaciju ovog projekta, znaajandeo sredstava je odvojila kancelarija Evropske Unije iz vedske.


16/22


sektora

[Type text] Page 16

Planirani zavretak ovog projekta bila je 2012. godina, meutim kraj realizacije projekta je

pomeren ne 2014.godinu zbog raznoraznih budetskih problema koji su se javljali u tokurealizacije projekta.

Svako resorno Ministarstvo u okviru Vlade Republike Srbije za svaku godinu dobija odreenibudet za realizaciju projekata i svih investicionih ulaganja za godinu unapred. Taj budet seu retkim sluajevima moe prekoraiti, i dodatne investicije se mogu izvriti samo iz saglasnost i odobrenje prbog predsednika Vlade, premijera. S obzirom da Ministarstvo

prosvete ima mnogobrojne izdatke u toku godine, projekat edukacije i usavravanjanastavnika nije mogao da se zavri u planiranom roku, zato to su oekivani trokovi

premaili planirane trokove.

Po zavretku ovog projekta planirano je organizovanje sveanog gala zatvaranja projekta, nakome bi se pojavili svi predavai koji su drali seminare i radionice nastavnicima, svikonsultanti evropske unije koji su radili na projektu, predstavnici Ministarstva prosvete

Republike Srbije, kao i svi nastavnici iz svih gradova Srbije koji su bili obuhvaeniprojektom, tanije svi oni koji su pohaali seminare, predavanja i radionice iz strunogusavravanja.

7.4. Identifikacija problema i analizaKao to smo naveli u toku realizacije projekta javljali su se raznorazni problemi, prvenstveno

zbog poveanja trokova projekta, to je dovelo do produenja zavretka realizacije projekta.Pored ovog glavnog problema u toku realizacije projekta su se javljali, i javljaju se (jer

projekat jo uvek traje) raznorazni problemi, kao to je nedovoljna motivisanost nastavnika izprovincije za strunim usavravanjem i pohaanjem seminara i radionica koji su imorganizovani, prepreke u komunikaciji I nedostatak redovnih sastanaka sa konsultantima todovodi do meanja ovlaenja, nemogunost dolaska konsultanata iz kancelarije evropskeunije, nemogunost organizovanja seminara i radionica u nekim dalekim mestima Srbije, itd.

U ovom projektu Ministarstvo prosvete ima vodeu poziciju koordinacije u realizacijiprograma, glavni zadatak Ministarstva bio je da imenuje koordinatora, iz redova stalo

zaposlenih, koji e da upravlja celokupnim programom. Program je podeljen na viekomponenti I svaka od njih ima svog menadera. Glavni koordinator organizuje redovnesastanke sa rukovodiocima svake komponente projekta, koordinira njihov rad, prati I

sprovodi program na nacionalnom I lokalnom nivou.

S obzirom da je glavni problem u ovom projektu nedostatak finansijskih sredstava, samim

tim je tee organizovati sveani dogaaj koji bi trebao da se odri u martu 2014.godine I daoznai uspean zavretak projekta edukacije I strunog usavravanja nastavnika u Srbiji.

Koren ovog problema lei prevashodno u ministarstvu prosvete Republike Srbije koje je ovegodine odvojilo znaajan deo sredstava, koji su bili namenjeni realizaciji projekta MIO, za

realizaciju I poetak planiranja nekih drugih projekata. Ono to je bitno napomenuti jeste daministarstvo prosvete uvek iznova zapoinje nove projekte iako neki jo uvek nisu zavreni,


17/22


sektora

[Type text] Page 17

to u mnogim sluajevima nije loe jer na taj nain postoji kontinuitet u realizaciji projekata Isvi projekti zajedno doprinose poveanju kvaliteta nastave u Srbiji, ali se tu javljajumnogobrojni problemi, kao to je sluaj sa nedostatkom budeta u gotovo svim projektima,nedostatku slubenika koji bi radili na realizaciji projekata, itd.

7.5. Pregled najvanijih problemaNajvei problem koji ovde postoji I ijem emo reavanju mi teiti jeste nemogunostorganizacije sveanog dogaaja koji e oznaiti zavretak uspene saradnje kancelarijeEvropske Unije I Ministarstva prosvete na tako vanom projektu kao to je usavravanje Iobuka nastavnika u osnovnim kolama. Pored ovoga ono pto se javlja kao problem od

poetka realizacije projekta jesu barijere u komunikaciji, I nedostatak koordinacije od stranekonsultanata iz vedske koji u velikom broju sluajeva nisu mogli da prisustvuju redovnimsastancima koji su se odravali pet puta godinje u prostorijama Ministarstva prosvete.

Prioritetan problem u ovom sluaju je I nedostatak finansijskih sredstava za uspenufinalizaciju projekta.

Kao drugi vaan problem uzeemo nedostatak ljudskih resursa koji bi se bavili organizacijomspecijalnog dogaaja zaMOE projekat.

7.6. Pregled moguih reenja najvanijih problemaMinistarstvo prosvete Republike Srbije ve dugi niz godina uspeno sarauje sa kancelarijomEvropske unije u vedskoj. Do sada su u saradnji sa dravom vedskom realizovanimnogobrojni program u pomenutom Ministarstvu. U gotovo svim sluajevima veliki deosredstava za planiranje I realizaciju projekata dolazio je iz budeta Evropske unije. To je biosluaj I sa ovim projektom, ali s obzirom na komunikacijske prepreke koje su nastajale u tokurealizacije projekta, zavretak projekta pomeren je za dve godine to je dovelo do poveanja

planirani trokova. S obzirom da je glavni odgovorni za produenje trajanja projektaMinistarstvo prosvete, za sve novonastale trokove je odgovorno I zadueno Ministarstvo.

Da bi projekat mogao da se efikasno zavri na prvom mestu treba reiti komunikacijskebarijere koje postoje izmeu koordinatora na projektu. Glavni koordinator iz Ministrastvaprodvete treba da organizuje redovne sastanke sa svim koordinatorima komponenti koje inecelokupan projekat. Na ovim sastancima on mora da delegira ovlaenja I odgovornosti zaizvrenje pojedinih faza projekta, svi koordinatori moraju da podnose izvetaje o odranimseminarima I aktivnostima glavnom koordinatoru, a on mora da organizuje online

konferencijske sastanke sa konsultantima iz vedske I da na taj nain obavlja sastanke Irazgovore sa njima, s obzirom da su oni spreeni da prisustvuju redovnim sastancima uMinistarstvu. Na ovaj nain nee dolaziti do meanja ovlaenja I nee postojati mogunostza nesporazum, svako e raditi I biti odgovoran za one zadatke koji su mu povereni od straneglavnog koordinatora, a glavni koordinator e primate jasne instrukcije od stranih

konsultanata.


18/22


sektora

[Type text] Page 18

to se tie samog nastavka realizacije projekta I nedostataka finansijskih sredstava to je

problem koji treba reiti podnoenjem zahteva za poveanje budeta Ministru prosvete zaraduspenog zavretka projeka. Iako Ministarstvo realizuje veliki broj projekata pored ovog,ovaj projekat ima prioritet jer je zapoet pre mnogo godina i iz tog razloga treba da bude bliifinalizaciji od svih ostalih projekata.

to se tie nedostatka ljudskih resursa koji bi se bavili organizacijom specijalnog dogaajakoji e oznaiti zavretak projekta I uspene saradnje Ministarstva prosvete I kancelarijeEvropske unije iz vedske, tu se predlae angaovanje volontera. Volonterski rad je udananje vreme jako cenjen I potovan. Usled poveanja broja nezaposlenih, sve vie mladihse odluuje za volonterski rad da ne bi sedeli besposleni, ako ve imaju priliiku da stiuneophodno praktino znanje koje e im jednog dana sigurno koristiti. Pored toga volonteri

poseduju mnogobrojne beneficije I po zavretku volontiranja dobijaju preporuku sa kojom imse poveava mogunost zaposlenja u nekoj drugoj instituciji. Mnoge firme svoje volontere

posle zavrenog rada zapoljavaju I za stalno, jer smatraju da je boje zaposliti nekog ko je veupoznat sa poslom nego nekoga kome e biti neophodna obuka za rad na odreenoj poziciji.

U okviru Ministarstva prosvete trenutno ne postoji kancelarija za volontere I sektor koji se

bavi koordinacijom volontera. Zbog mnogobrojnih problema I nedostatka kadra u toku

realizacije projekata neophodno je oformiti kancelariju koja e se baviti samo koordinacijomI voenjem volontera. Ovo nije poduhvat koji zahteva poveanje trokova, zato to je zaefikasan rad ove kancelarije dovoljan jedan zaposleni menader koji e odravati sastanke savolonterima I rasporeivati ih na odreene projekte, a taj jedan menader moe biti neko odzaposlenih u Ministarstvu. Prednost ovog reenja jeste poveanje broja zaposlenih na

projektu, uz minimalan troak.

Sledee mogue reenje za nedostatak ljudskih resursa je angaovanje zaposlenih uMinistarstvu za prekovremeni rad kako bi mogli da se posle radnog vremena posvete

projektu, a da za to dobiju odreene finansijske dodatke. Glavni nedostatak ovog predloga jepoveanje trokova to je ujedno jedan od glavnih problema za finalizaciju ovog projekta.Prednost ovogpredloga u odnosu na predhodni jeste to to bi se angaovali struni ljudi kojisu ve upoznati sa celokupnim projektom za razliku od volontera koji bi prethodno morali da

prou krae upoznavanje sa projektom.

to se tie organizacije specijalnog dogaaja koji treba organizovati na poetku 2014.godine,postoje velike anse da se taj dogaaj organizuje I realizuje sa minimumom utroenihsredstava. S obzirom da eproblem rade snagebiti reenuvoenjem volontera na projekat, ili

produenjem radnog vremena zaposlenih u Ministarstvu, ostaje jo samo da se rei problemorganizacije dolaska stranih konsultanata I nastavnika iz Srbije koji su bili obuhvaeni

projektom.

Datum organizacije specjalnog dogaaja treba usaglasiti sa dolaskom stranih konsultanata jersu ipak oni jedni od najbitnijih rukovodilaca na ovom projektu. Sama organizacija njihovog

doolaska nebi trebalo da predstavlja problem jer njihova kancelarija snosi trokove njihovogprevoza do Srbije, tako da za ovo reenje ne postoje nedostaci.


19/22


sektora

[Type text] Page 19

Dolazak nastavnika iz svih delova Srbije treba organizovati tako to e se iznajmiti autobuskoji e krenuti sa juga Srbije I usput u svakom gradu saekati nastavnike koji su biliobuhvaeni projektom. Prednost ovog reenja jeste to to bi se uz minimum utorenihsredstava svi nastavnici iz Srbije prevezli do Beograda do mesta odravanja specijalnogdogaaja povodom zavretka projekta. Glavni nedostatak ovog reenja jeste to to bi prevoznastavnika trajao ceo dan, jer da bi autobus stigao do svakog grada u Srbiji u kome je

projekat sproveden on mora da krene od ranog jutra iz najudaljenijeg grada da bi stigao na

vreme u Beograd.

Kao sledee mogue reenje za ovaj problem predlae se samostalna organizacija nastavnikaza dolazak u Beograd, to nee iziskivati nikakve trokove I na najbri I najjednostavnijinain e se svaki nastavnik dovesti do Beograda. Ovo reenje ima jedan veliki nedostatak, ato je to veliki broj nastavnika nee biti u mogunosti da doe na dogaaj to zbogudaljenosti, to zbog nedostatka finansija ili prevoza.

7.7. Preporuketo se tie preporuka za reenje nastalih problema u toku realizacije projekta MOE, predlaese usvajanje reenja odravanja redovnih sastanaka sa svim koordinatorima na projektu,uvoenje volontera za rad na projektu I organizovani prevoz nastavnika do Beograda.

Redovni sastanci omoguavaju bolju komunikaciju I spreavaju pogrena shvatanja Iprenoenja poruka, zadataka I ovlaenja. Uesnici na sastancima razgovaraju I imajumogunost da na licu mesta razree svenedoumice I da se informiu o daljem toku projekta.

Pored toga koordinator na redovnim sastancima moe da prikuplja lino izvetaje od svihuesnika na projektu I da stekne uvid u rad svakog pojedica.

Angaovanje volontera za rad na projektu, omoguava poveanje radne snage uz minimumtrokova. Na ovaj nain se omoguava nastavljanje projekta, I pomae se mladim ljudima dasteknu neophodno praktino iskustvo rada u organizaciji.

Organizovanjem kolektivnog prevoza do Beograda poveava se mogunost dolaska svihnastavnika koji su bili obuhvaeni projektom, to je ujedno I jedan od primarnih ciljeva ovogdogaaja, zato to se na ovaj nain nee dovoditi u pitanje prevoz I nee postojati mogunost

da neki od nastavnika ne doe zbog nedostataka prevoza ili finansija.

7.8. ImplementacijaOno to je u ovom trenutku najneophodnije za nastavak projekta jesu ljudi koji e se bavitiorganizacijom dogaaja dok se ostali uesnici bave nastavkom realizacije projekta Iorganizacijom seminara I radionica za nastavnike. Iz ovog razloga prvi korak koji

Ministarstvo treba da preduzme jeste formiranje kancelarije za volontere, postavljanje

radnika na mesto menadera volontera, raspisivanje konkursa za volontere I njihovoangaovanje.


20/22


sektora

[Type text] Page 20

Kao menadera volontera najpogodnije je postaviti radnika iz sektora za organizacijuprojekata, zato to su oni najbolje upoznati sa svim projektima koji se realizuju uMinistarstvu, I zato to su svi od zaposlenih u ovom sektoru menaderi. Ovog radnika trebaili stalno prebaciti na poziciju menadera volontera, ili ga prekovremeno angaovati za rad uovoj kancelariji ukoliko je nephodan I za rad u sektoru za projekte.

Raspisivanje konkursa za volonterska mesta treba objaviti u nekom sredstvu javnog

informisanja, npr.u nekom dnevnom listu, I treba postaviti na neki studentski portal. Selekcija

prijavljenih kandidata treba da se obavi u jednom danu I na finalno testiranje treba pozvati

samo one kandidate koji ispunjavaju traene uslove, tj.poznavanje rada na projektima. Nakonangaovanja volontera, menader volontera mora da odri trodnevnu ili nedeljnu obukuvolontera za rad na datom projektu.

to se tie organizovanja prevoza za nastavnike, treba iznajmiti autobuski prevoz, izabrati

najpovoljnijeg autoprevoznika koji bi ispunjavao uslove za bezbedan I ugodan prevoznastavnika do Beograda. Ovo je moda I jedna od najskupljih investicija za reenje problemaorganizacije specijalnog dogaaja za ovaj projekat.

8. ZAKLJUAKNa osnovu svega navedenog u ovom radu moemo zakljuiti das u specijalni dogaaji deo nee svakodnevnice, da su oni mogunost razonode I zabave svakog pojedinca. Iako iziskujuvelike finansijske izdatke, javni sector je u velikom broju sluajeva raspoloen I voljan dafinansira I sponzorie organizaciju specijalnih dogaaja zato to koristi koje specijalni

dogaaji donose jednoj zemlji, kao to su poveanje broja turista, bolja slika u svetu, dodatnefinansije od stranih ulagaa, vee nego trokovi koje iziskuje sama organizacija specijalnogdogaaja, to ukazuje na opravdanost investicije na osnovu drutvene ocene projekta tj.cost-

benefit analize.


21/22


sektora

[Type text] Page 21

Bibliography

Brudney, Jeffrey L. The effective use of volunteers: Best practices for the public sector. Duke

University school of law, 1999.

Bruijn, Hans de.Managing perfomance in the public sector.Routledge, 2002.

Craig Pugh, Emma H.Wood. "The strategic use of events within local government:A study of

London Brough council." 2004: 61-71.

Dwyer, Peter Forsyth and Larry. "Public sector support for Special events." Eastern

Economic Journal, 2009: 481-499.

Dwyer, Trevor Mules and Larry. "Public sectr support for Sport Toursim Events:The role of

Cost benefit anlysis." Sport and society, 2006: 338-355.

Elke Schubler, Luri Wessel, Martin Gersch. "Capability Development in Inter-organizational

projects." Tacking Stock, 2012: 171-186.

Flynn, Norman.Public sector management.Sage Publications Ltd., 2012.

Goldblatt, Dr.Joe. Special Events.Wiley, 2005.

Johnny Allen, William O'Toobe, Robert Larris, Lan Mc Donnell. Festival and special event

management.Wiley, 2011.

Jovanovic, Petar. Upravljanje projektom.Beograd: Visoka kola za projektni menadment,2012.

Koh, Khoon Y. "Special events marketing."Journal of Convention and Event Tourism, 2006.

Leonard Dobusch, Gordon Muller-Seitz. "Serial singularities:Developing a network

organization by organizing events."Network organization, 2012.: 204-229.

Petar Jovanovi, Dejan Petrovi, Vladimir Obradovi, Marko Mihi. Metode i tehnikeprojektnog menadmenta.Beograd: Fakultet organizacionih nauka, 2007.

Philip Crowther, Leah Donlan. "Value-creation space:The role of event in a service-dominant

marketing paradigm."Journal of Marketing management, 2011: 1444-1463.

Starling, Grover.Managing the public sector.Wadsworth cengage learning, 2010.


22/22


sektora

[Type text] Page 22

Documents

javni sektor ispitni rad.docx