603_Diplomski rad.docx

8/17/2019 603_Diplomski rad.docx

1/43

Diplomski radTema: Branilac i njegov doprinos utvrđivanju istine u krivičnom

postupku

Sadržaj :


2/43

Uvod .................................................................................................................

1. ULO! B"!#$L!%! ...............................................................................

&. '"!(O #! B"!#$O%! $ '"!(O #! ODB"!#U .............................

). *$LO+O*S,$ $ '"!(#$ !S'-,$ #!/-L! $S$#- .......................

0. (O-#2- ,"$($/#O 'OSU',! "!D$ U("$(!#2!$S$#- 333333333333333333333333333.

4.1 Nadležnost …………………………………………………………..4.2 Presuda i žalba ………………………………………………………4.3 Krivične sankcije ……………………………………………………

4. U("$(!#2- $S$#- $ #2-#! #!/-L! 5 DO'"$#OSB"!#$O%! 3333333333333333333333333.

6. 'O2!7 $ '"-D7- ,"$($/#O 'OSU',! $ ,"$($/#O

'"O%-S#O '"!(! 33333333333333333333...1 Pojam krivično! "ostu"ka …………………………………………...2 realistički "ojam krivično! "ostu"ka ………………………………...3 Pravni "ojam krivično! "ostu"ka …………………………………...

.3.1 Karakteristike krivično! "ostu"ka ……………………………..3.2 #snovne "rocesne "ret"ostavke ……………………………….3.3 $orma krivično! "ostu"ka ……………………………………..3.4 #bim krivično! "rocesa odnosa ………………………………

8. %$L2-($ $ O'"!(D!#2- 'OSO2!#2! B"!#$O%! U,"$($/#O7 'OSU',U 333333333333333333

+aključak 33333333333333333333333333.

)

4

9

1&

141%1&2'

&)

&2(2&3'323)33(

)9

01

2


3/43

Literatura 33333333333333333333333333 0&

Uvod

Branilac je advokat koji tokom krivično! "ostu"ka "ruža "ravnu "omo*

okrivljenom. +ranilac može biti samo advokat, a i-u-etno, kod laki/ krivični/ dela

i advokatski "ri"ravnik. #krivljeni sam odlučuje da li *e tokom "ostu"ka imati

branioca ili ne.

Skica engleskog advokata

!dvokat 0m. lat. -astu"nik,

branilac je osoba koja ima do-volu

od države da -astu"a klijente u

"ravnim s"orovima i "red sudovima.

e*ina država danas koristiadvokate kao savetnike u nji/ovim

sudskim sistemima. dvokat mora

dobro da "o-naje -akon i da ima

s"osobnost da rei "robleme,

odnosno una"redi interese osobe

koju "redstavlja.

3

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82


4/43

lo!a advokata se može menjati u -avisnosti od "ravosu5a. "ojedinim

-emljama, advokati vode krivično "ravo istra!e. 6jedinjenim meričkim

7ržavama, advokati su "reu-eli dužnosti "ravnika.

slov -a obavljanje advokature je -avren "ravni 8akultet, odre5ena "raksa i

"oloženi is"it -a advokata9"ravosudni is"it.

+ranilac ima obave-u i "ravo da sve to čuje od svo! klijenta tretira kao tajnu

i da nije obave-an 0"a čak ni istinu nikome da sao"ti.

+ranilac, "ored lekara, je osoba koju, "o narodnom verovanju, nikad ne treba

la!ati.

Tokom "rakse advokati se obično s"ecijali-uju -a odre5enu oblast "rava,

"orodično, krivično, "rivredno ili neko dru!o "ravo. dvokati se udružuju u

advokatsku komoru1.

1 Savremeni komorski sistem uveden je u Srbiji Zakonom o advokaturi 1929. godinekada je i osnovana Advokatska komora Beograda, kao obavezna asocijacijaadvokata, koja autonomno odlučuje o uisu novi! članova, vodi nji!ov "menik,roisuje norme ro#esionalnog onasanja i izriče sankcije za nji!ovo neo$tovanje,kao i da vodi brigu o edukaciji budu%i! advokata.Advokatske komore nastoje dasvojim radom za$tite i unarede ro#esionalni, dru$tveni, ekonomski i statusniolo&aj advokature. ' tom cilju reduzimaju brojne mere i stavljaju redloge zaizmene i dono$enje roisa o organizovanju advokature, ravosudnog sistema,rocesni! i drugi! zakona. ' tom cilju razvijaju saradnju sa drugim ro#esionalnimorganizacijama u zemlji i inostranstvu, sudovima, (inistarstvom ravde, ravnim#akultetima kao i me)unarodnim asocijacijama advokata.

*

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE


5/43

1. ULO! B"!#$L!%!

#krivljeni može imati branioca u toku celo! krivično! "ostu"ka. +ranioca

okrivljenom mo!u u-eti i nje!ov -akonski -astu"nik, bračni dru!, srodnik "o krvi u

"ravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i /ranilac, kao i lice sa kojim

okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj dru!oj trajnoj -ajednici. a branioca se može

u-eti samo advokat, a nje!a može -ameniti advokatski "ri"ravnik, ako se "ostu"ak

vodi -a krivično delo -a koje se "o -akonu može i-re*i ka-na -atvora u trajanju

do"et !odina. Pred r/ovnim kasacionim sudom branilac može biti samo advokat.

+ranilac je dužan da "odnese "unomo*je or!anu "red kojim se vodi "ostu"ak.

#krivljenimože dati braniocu i usmeno "unomo*je na -a"isnik kod or!ana "red

kojim se vodi "ostu"ak. 0;lan (

+


6/43

ie okrivljeni/ mo!u imati -ajedničko! branioca samo ako to nije u

su"rotnosti sainteresima nji/ove odbrane.


7/43

a branioca *e se "ostaviti advokat, "o redosledu sa s"iska koji "redsedniku

"rvoste"eno!suda dostavlja od!ovaraju*a advokatska komora. dvokatska komora

dostavlja s"isakadvokata "o a-bučnom redu. Prilikom "ostavljanja branioca "o

službenoj dužnosti sud je dužanda "otuje redosled sa s"iska. 0;lan %2 Kad ne "ostoje uslovi -a obave-nu odbranu, a "ostu"ak se vodi -a krivično

delo -a koje je"ro"isana ka-na -atvora "reko tri !odine, a u ostalim slučajevima

ako to -a/tevaju interes i "ravičnosti okrivljenom *e se, na nje!ov -a/tev, "ostaviti

branilac, ako "rema svom imovnomstanju ne može snositi trokove odbrane.

# -a/tevu odlučuje istražni sudija, "redsednik ve*a, odnosno sudija "ojedinac,

a branioca"ostavlja "redsednik suda. "o!ledu odre5ivanja branioca "rimeni *e se

odredba člana %1.stav ). ovo! -akonika. 0;lan %3

mesto "ostavljeno! branioca 0čl. %1. i %2, okrivljeni može sam u-eti dru!o!

branioca. tom slučaju ra-rei*e se "ostavljeni branilac. +ranilac "ostavljen "o

odredbi člana %1. stav 2. ovo! -akonika bi*e ra-reen nakon"ravnosnažnosti

reenja o ukidanju "ritvora. Postavljeni branilac može samo i- o"ravdani/ ra-lo!a

tražiti da bude ra-reen.

# ra-reenju branioca odlučuje "re !lavno! "retresa istražni sudija, odnosno

"redsednikve *a, na !lavnom "retresu ve*e, a u žalbenom "ostu"ku "redsednik

"rvoste"eno! ve*a,odnosno ve*e nadležno -a odlučivanje u "ostu"ku "o žalbi.

Protiv ovo! reenja nije do-voljenažalba. Predsednik suda može ra-reiti

"ostavljeno! branioca koji neuredno i-vrava dužnost.mesto ra-reeno! branioca, "redsednik suda *e "ostaviti dru!o! branioca.

# ra-reenju branioca obavesti*e se advokatska komora. 0;lan %4.

Posle donoenja reenja o s"rovo5enju istra!e ili "osle ne"osredno! "odi-anja

o"tužnice0 član 244, a i "re to!a, ako je osumnjičeni sasluan "o odredbama o

-


8/43

sasluanju okrivljeno!,branilac ima "ravo da ra-matra s"ise i da ra-!leda

"riku"ljene "redmete koji služe kao doka-. Ne"osredno "re "rvo! sasluanja

osumnjičeno!, branilac ima "ravo da "ročita krivičnu "rijavu, -a"isnik o uvi5aju,

nala- i miljenje vetaka i -a/tev -a s"rovo5enje istra!e.0 ;lan %)ko se okrivljeni nala-i u "ritvoru, branilac se može s njim do"isivati i

ra-!ovarati. +ranilac ima "ravo na "overljiv ra-!ovor sa osumnjičenim koji je lien

slobode i "re ne!o toje osumnjičeni sasluan, kao i sa okrivljenim koji se nala-i u

"ritvoru.

Kontrola ovo! ra-!ovora "re "rvo! sasluanja i tokom istra!e do"utena je

samo "osmatranjem, ali ne i sluanjem. +ranilac se sa okrivljenim ne može

do!ovarati o tome kako da od!ovara na "itanja koja sumu ve* "ostavljena.

0;lan %2

+ranilac je ovla*en da u korist okrivljeno! "redu-ima sve radnje koje može

"redu-eti okrivljeni. Prava i dužnosti branioca "restaju kad mu okrivljeni o"o-ove

"unomo*je, odnosno kad bude ra-reen.

2 Zakoniku o krivičnom ostuku /Slu&beni glasnik 0S, broj -211

4


9/43

&. '"!(O #! B"!#$O%! $ '"!(O #! ODB"!#U

6vaka o"tužena ili osumnjicena osoba "rotiv koje se vodi istražni "ostu"ak

ima "ravo na branioca "rema odredbama -akona o krivicnom9ka-nenom "ostu"ku,

to je jedno od temeljni/ "rava -a!arantovano citiranim -akonima, stavom

države, te =uro"skom konvencijom o -atiti ljudski/ "rava.

Pravo na odbranu. #sumnjiceni, odnosno o"tuženi ima "ravo braniti se sam

ili u- strucnu "omoc branioca ko!a sam i-abere. ko osumnjiceni, odnosno

o"tuženi ne u-me branioca, "ostaviti ce mu se branilac "o službenoj dužnosti kada

je to odredjeno ovim -akonom. #sumnjičenom, odnosno o"tuženom se mora

osi!urati dovoljno vremena -a "ri"remanje odbrane.3

Pravo na branioca. #sumnjičeni, odnosno o"tuženi može imati branioca u

toku celo! "ostu"ka. a branioca se može u-eti advokat "od uslovom koji su

"ro"isani akonom o advokaturi države. koliko osumnjičeni, odnosno o"tuženi

sam ne u-me branioca, osumnjicenom, odnosno o"tuženom, osim ako se on tome

3 Nicevi*, >. 6tevanovi*, ;., Krivično "rocesno "ravo, $orum univer-itetski/ nastavnika, Novi Pa-ar,2''(.

9


10/43

i-ričito ne "rotivi, mo!u branioca u-eti nje!ov -akonski -astu"nik, bračni, odnosno

vanbračni dru!, krvni srodnik u "ravoj liniji do bilo ko! ste"ena, usvojilac,

usvojenik, brat, sestra ili /ranilac. +ranilac mora "redati "unomo* -a -astu"anje

"rilikom "redu-imanja "rve radnje u "ostu"ku.4

#sumnjičeni, odnosno o"tuženi mora imati branioca ve* "rilikom "rvo!

is"itivanja ako je nem ili !luv ili ako je osumnjičen -a krivično delo -a koje se

može i-re*i ka-na du!otrajno! -atvora. #sumnjičeni, odnosno o"tuženi mora imati

branioca odma/ nakon to mu je odre5en "ritvor, -a vreme dok "ritvor traje.

Nakon "odi-anja o"tužnice -a krivicno delo -a koje se može i-re*i ka-na od

deset !odina -atvora ili teža ka-na, o"tuženi mora imati branioca u vreme

dostavljanja o"tužnice.

ko osumnjiceni, odnosno o"tuženi u slučajevima obave-ne odbrane ne u-me

sam branioca ili branioca ne an!ažuju lica !ore u tekstu navedena, branioca ce mu

"ostaviti sudija -a "ret/odni "ostu"ak, sudija -a "ret/odno sasluanje, sudija,

odnosno "redsednik ve*a. ovom slučaju, osumnjičeni, odnosno o"tuženi ima

"ravo na branioca do "ravosnažnosti "resude, a ako je i-recena ka-na du!otrajno!

-atvora 9 i -a "ostu"ak "o "ravnom leku.

+ranilac ce biti "ostavljen osumnjičenom, odnosno o"tuženom ako sud utvrdi

da je to -bo! složenosti "redmeta ili mentalno! -dravlja osumnjičeno!, odnosno

o"tuženo! u interesu "ravde. slučaju "ostavljanja branioca, osumnjičeni,

odnosno o"tuženi ce se "rvo "o-vati da sam i-abere branioca sa "redočene liste.

koliko osumnjičeni, odnosno o"tuženi sam ne i-abere branioca sa "redočene liste,

branioca ce "ostaviti sud.Kad ne "ostoje uslovi -a obave-nu odbranu, a "ostu"ak se vodi -a krivično

delo -a koje se može i-re*i ka-na -atvora tri !odine ili teža ka-na ili kada to

-a/tevaju interesi "ravičnosti be- ob-ira na "ro"isanu ka-nu, osumnjičenom,

* 5avedeno delo.

16


11/43

odnosno o"tuženom *e se, na nje!ov -a/tev, "ostaviti branilac, ako "rema svom

imovnom stanju ne može snositi trokove odbrane.

a/tjev -a "ostavljanje branioca može se "odnijeti u toku celo! krivično!

"ostu"ka. +ranioca "ostavlja sudija -a "ret/odni "ostu"ak, sudija -a "ret/odnosasluanje, sudija odnosno "redsednik ve*a, nakon to je osumnjičenom, odnosno

o"tuženom "rvo "ružena "rilika da sa "redočene liste i-abere branioca.

?- citirani/ -akonski/ odredaba vidljivo je ne samo "ravo, ne!o u

nekim slučajevima i obave-a da o"tuženi, odnosno osumnjičeni ima branioca.

idljivo je i da osoba koja nema materijalni/ sredstava ima "ravo -a/tevati i u

slučaju kada nije -akonom "redvidjena obave-na odbrana, da joj se "ostavi branilac

"o službenoj dužnosti. Bitno je napomenuti da oso;a koja traži postavljenje

;ranioca po služ;enoj dužnosti može sa liste advokata< koju joj je sud

o;ave=an pre=entirati< i=a;rati advokata po svojoj želji =a ;ranioca.

11


12/43

). *$LO+O*S,$ $ '"!(#$ !S'-,$ #!/-L! $S$#-

U ,"$($/#O7 'OSU',U

?stina je instiniti sud ili istiniti stav koji karakterie "odudarnost subjektivne

"erce"cije sa objektivnom stvarno*u. ?stina je najve*i stu"anj i-vesnosti koji se u

krivičnom "ostu"ku "ostiže utvrdjivanjem činjenica. 6ame činjenice, stanje ili

-bivanje, kao realne 8orme "rirodni/ i socijalni/ 8enomena e!-istencije, ne mo!u se

same "o sebi, smatrati instinitim@ Kako je sa-nanje subjektivan odra- realno!

svijeta objektivne stvarnosti, čija je "ola-na tačka ne-nanje koja se "retače usa-nanje. ?stina je naj"ot"uniji ste"en vernosti 0i-vesnosti to! sa-nanja.

Su;jektivna istina je intros"ekcija o "odudarnosti realni/ činjenica sa

strukturnim "rocesima miljenja i -aključivanja svake individue.

O;jektivna istina je veran odra- objektivne stvarnosti u naem "rocesu

sa-nanja koja kro- subjektivni "reobražaj miljenja, ne ostavlja dvojbe o svojoj

i-vesnosti. ?nstrument njene "roverljivosti je "raksa 9 ve-a čoveka sa stvarno*u ali

i sama "o sebi stvarnost. #na je uo"tavaju*e! karaktera i "redstavlja "odudarnost

svesti sa objektivnom stvarno*u.

!psolutna istina je najvii ste"en i-vesnosti suda, koji se ne može

o"ovr!nuti, a čija sa-najnost i "roverljivot "očiva na racionalnim kate!orijama uma

12


13/43

9 ra-umu. #na "redstavlja onaj evolutivni vr/ ra-vitka nauke, te/nike, kulture i

"rosve*enosti "omo*u koji/ svaka jedinka i sveuku"no čovečanstvo doživljavaju

istinu kao 8enomen ljudsko! sa-nanja koji ne -avisi ni od čoveka ni od

čovečanstva."elativna istina je re-ultanta i "osljedica čovekovi/ o!raničeni/ mo!u*nosti

sa-nanja, kao nesavrene "rirode i socijalne esencije, čija je evolutivna dimen-ija

e!-istencije "odložna "romenama kao re-ultat 8i-ioloki/ i "si/oloki/ "romena

-asnovani/ na iskusnim i čulnim o"ažanjima. Ajudska su sa-nanja o!raničena, a

sredstva i metode nji/ove s"o-naje be-brojna i ra-ličita, "a se sama t-v. a"solutna

istina i-vodi i- ni-a relativni/ s"o-naja o istini BKad bi čovečanstvo dolo dotle, da

o"erie jedino sa večitim istinama, s re-ultatima miljenja koji imaju suvereno

važenje i be-uslovnu "reten-iju na istinitost, ono bi dolo do tačke na kojoj je

beskonačnost intelektualno! sveta iscr"ena i stvarno "otencijalno, čime bi bilo

i-vreno čuveno čudo i-brojano! be-broja.B

?stina, i"ak, "redstavlja ostvarljivo sa-nanje u !ranicama mo*i ljudsko!

miljenja i ostvareno! na"retka, nauke i te/nike čije su 8orme i !ranice otkri*a

neo!raničene i nikad -avrene. ?stina je, u e"istemolokom vidu, jedna i

jedinstvena ali samo kao sinte-a subjektivno! i objektivno!, a"solutno! i

relativno!, o"te! i konkretno!.

7aterijalna istina je onaj ste"en sa-nanja o činjenicama u krivičnom

"ostu"ku utvrdjen sa najve*om mo!u*om verovatno*u čiji se stu"anj "ostojanosti

na-iva i-vesnost. #vaj termin je ve-an -a "rinci" slobodno! sudijsko! uverenja ili

slobodne ocene doka-a, kao metoda u "ronalaženju sa-nanja. #n nema neku "osebnu sadržinu i služi da učini distinkciju od t-v. 8ormalne istine ili 8ormalne

teorije doka-a, kao "rocesno "ravno! "uta dolaženja do sa-nanja o istinitosti, koja

je uža od 8ilo-o8ske. tribut BmaterijalnaB "redstavlja "leona-am jer sam njen

"ojam i su"stancijalnost uključuje BmaterijalnostB ako se "od tim "ojom ra-ume

13


14/43

realna stvarnost e!-istencije činjenica. li, u 8iloso8skom i du/ovnom smeru,

"ostoji svet -bivanja i sa-nanja koji je i-van materijalni/ "restacija stvarnosti, tj.

i-van materije 9 du/, otkrovenje, nada/nu*e, "rovidjenje, intiuicija, ideje 0u

"latonovskom smislu. +irkmajer ističe da načelo materijalne istine -a/teva dastranke ne smeju da sudiji -a"reče "ut dis"o-icijom materijala koje on ima da

"ostavi kao osnov svojoj "resudi.

*ormalna istina, je ona atribucija sa-nanja stvarnosti koja "ola-i od

dužnosti suda do tra!a -a istinom "od "ret"ostavkama odredjeni/ 8ormalno 9

"ravni/ uslova, odnosno -akonski/ "ravila doka-ivanja koja "ro"isuju broj, vrstu i

kvalitet doka-a, "otrebni/ da bi se neka činjenica smatrala istinitom. Prema teoriji

8ormalni/ doka-a, "ri-nanje je bilo Bkraljica doka-aB 0re!ina "obationaem.

?"ak, treba na!lasiti da -akonodavac, u tekstu KP, ni!de ne u"otrebljava

atribute i 8enomene "ravni/ as"ekata istine 0o;jektivna< su;jektivna< apsolutna<

relativna< materijalna< >ormalna, ve* u"otrebljava termine ?istinito?. B6ud i

državni or!ani koji učestvuju u krivičnom "ostu"ku dužni su da istinito i "ot"uno

utvrde činjenice koje su od važnosti -a donoenje -akonite i "ravične odluke, kao i

da sa jednakom "ažnjom is"ituju i utvrde činjenice koje terete okrivljeno! i one

koji mu idu u koristB 0KP, član 1.

$stinitost je "ojavna odlika sa-nanja o činjenicama i- "rolosti ili sadanjosti

koje su kvalitativno materijalno! karaktera, samim tim to su e!-istirale 0"ostojale

ili jo e!-istiraju. bo! to!a, nae sa-nanje kao s"o-naja o činjenicama i- sveta

stvarnosti, volens 9 nolens, "redstavlja materijalnu istinu, ali s/va*en kao

metodoloki "ut njeno! otkrivanja i "ronalaženja.Posmatrano sa istorijsko 9 "ravno! as"ekta, cilj svi/ krivično "rocesni/

sistema je uvek bio "ronalaženje istine, ali je evoluacija metoda, "uteva, načina i

sredstava -a ostvarenje to! cilja bila ra-ličita 0BmaterijalnaB i B8ormalnaB istina.

1*


15/43

0. (O-#2- ,"$($/#O 'OSU'!, "!D$

U("$(!#2! $S$#-

o5enje svako! krivično! "ostu"ka "odra-umeva "risustvo ve*e! broja lica,

kao to su sudija, tužilac, okrivljeni, svedoci, sudski vetaci i sl. 6va ova lica

na-ivaju se krivično "rocesnim subjektima, i u krivičnom "ostu"ku imaju

odre5ena "rava i obave-e.

Stranke u krivičnom postupku su tužilac i okrivljeni. Tužilac je strankakoja "redu-ima krivično !onjenje i-vrioca krivično! dela "red sudom.

doma*em "rocesnom "ravu, "ored državno! ili javno! tužioca, o"tužbu mo!u

-astu"ati i ote*eni kao tužilac i "rivatni tužilac.

7ržavni tužilac 0javni tužilac "redu-ima krivično !onjenje i-vrilaca oni/

krivični/ dela -a čije kažnjavanje je -bo! nji/ove drutvene o"asnosti,

-ainteresovano čitavo drutvo i !de se !onjenje "redu-ima be- ob-ira na stav licakoje je ovim delima ote*eno. Ceč je o t-v. krivičnim delima -a koja se !onjenje

"redu-ima "o službenoj dužnosti.

#te*eni kao tužilac je lice čije je lično ili imovinsko "ravo "ovre5eno

i-vrenjem krivično! dela, koje "redu-ima ili nastavlja krivično !onjenje lica -a

1+


16/43

koje "ostoji osnovana sumnja da je i-vrilo krivično delo -a koje se !oni "o

službenoj dužnosti, u slučaju da državni tužilac koji je "rvenstveno nadležan,

odbaci krivičnu "rijavu ili odustane od dalje! krivično! !onjenja.

Privatni tužilac je lice koje "okre*e krivični "ostu"ak -bo! "ovrede "rivatni/interesa. Ceč je o lakim krivičnim delima, koja su i-ričito u -akonu "redvi5ena

kao krivična dela -a koja se !onjenje "redu-ima "o "rivatnoj tužbi, -a koja nije

"redvi5eno !onjenje od strane javno! tužioca.

#krivljeni je lice "rotiv ko!a se vodi krivični "ostu"ak i -a nje!a se koriste

ra-ličiti termini:)

9 #sumnjičeni 9 lice kome je u "oliciji sao"teno da je osumnjičeno -a neko krivično

delo9 #krivljeni 9 lice "rotiv ko!a je otvorena istra!a do "odi!nute o"tužnice9 #"tuženi 9 lice od momenta "odi-anja o"tužnice do i-ricanja "rvoste"ene "resude

kojom je o!laen krivim.

Osuđeni @ lice koje je osuđeno presudom suda. +ranilac je advokat koji

tokom krivično! "ostu"ka "ruža "ravnu "omo* okrivljenom. +ranilac može biti

samo advokat, a i-u-etno, kod laki/ krivični/ dela i advokatski "ri"ravnik.

#krivljeni sam odlučuje da li *e tokom "ostu"ka imati branioca ili ne.

Svedok. 6vedoci su lica koja imaju odre5ena sa-nanja o krivičnom delu i

učiniocu i o dru!im važnim okolnostima.

6vako lice koje se "o-iva kao svedok dužno je da se oda-ove "o-ivui dužno je

da svedoči osim u slučajevima "osebno "redvi5enim -akonom.Aica koja su oslobo5ena dužnosti svedočenja 0član &( KP9a o tome *e biti

"osebno obavetena od strane samo! suda.

+ +ejatovi*, dr 6tanko, Krivično "rocesno "ravo, D6avremena administracijaE, +eo!rad

1


17/43

#d svedoka *e se -a/tevati da "re svedočenja "oloži -akletvu:

Baklinjem se da *u o svemu to "red sudom budem "itan !ovoriti samo istinu

i da nita od ono! to mi je "o-nato ne*u "re*utatiB.

ko svedok koji je uredno "o-van ne do5e u sud, a svoj i-ostanak ne o"ravdamože biti "rinudno doveden, a može se i novčano ka-niti u i-nosu od 1'.''',''

dinara.

koliko "ostoji sa-nanje da je jedno lice učinilo krivično delo, taj slučaj se

"rijavljuje "oliciji koja nakon odre5eni/ "redu-eti/ radnji javnom tužiocu "odnosi

krivičnu "rijavu. >e5utim, krivičnu "rijavu mo!u "odnositi i !ra5ani, državni

or!ani i javne ustanove, kada na bilo koji način sa-naju, -a i-vrenje krivično! dela

koje se !oni "o službenoj dužnosti. Krivičnu "rijavu ra-matra državni tužilac, a ne

sud. Nakon ra-matranja krivične "rijave državni tužilac je može odbaciti, -atražiti

"otrebna obavetenja od "olicije ili "okrenuti krivični "ostu"ak u sudu

"odnoenjem -a/teva -a s"rovo5enje istra!e, ne"osredne o"tužnice ili o"tužno!

"redlo!a. Krivična "rijava se može tretirati i kao "rivatna krivična tužba ako je

"odneta -a krivična dela koja se ne !one "o službenoj dužnosti.

6vaki krivični "ostu"ak "rola-i kro- odre5ene 8a-e. #snovne me5u njima su

8a-a "retkrivično! "ostu"ka, istra!e, o"tuženja, !lavno! "retresa i "ostu"ka "o

žalbi i vanrednim "ravnim lekovima.

0.1 #adležnost

'odnoAenje krivične prijave. Krivična "rijava -a učinjeno krivično delo se

"odnosi nadležnom državnom tužiocu 0iem javnom tužilatvu -a teritoriju ie!

suda -a sva krivična dela osim -a dela koja se !one "o "rivatnoj tužbi.

Prijava se može "odneti "ismeno ili usmeno.

1-


18/43

'okretanje postupka. Po "rijemu krivične "rijave državni tužilac ukoliko je

ne odbaci "odnosi a/tev -a s"rovo5enje istra!e kada se radi o krivičnim delima -a

koje je "redvi5en redovan "ostu"ak ili "odnosi a/tev -a "redu-imanje istražni/radnji kada su u "itanju krivična dela -a koja je "redvi5en skra*eni "ostu"ak.

Po ovim -a/tevima "ostu"a istražni sudija.

Nakon okončano! istražno! "ostu"ka istražni sudija dostavlja s"ise tužilatvu

koje odlučuje o tome da li *e "rotiv okrivljeno! "odi*i o"tužnicu0redovan

"ostu"ak ili o"tužni "redlo!0skra*eni "ostu"ak ili odustati od krivično! !onjenja

ukoliko smatra da -a to "ostoje -akonom "redvi5eni uslovi.

'rivatna tuž;a. Privatna tužba se "odnosi direktno sudu -a krivična dela -a

koje je -akonom "redvi5eno da se mo!u !oniti "o "rivatnoj tužbi.

Privatna tužba se može "odneti u roku od tri meseca od kada je "rivatni tužilac

sa-nao -a i-vrenje krivično! dela i učinioca.

lavni pretres. Flavni "retres -aka-uje "redsednik ve*a kome je "redmet

dodeljen u rad i to odma/ "o "rijemu o"tužno! "redlo!a i "rivatne tužbe ili u roku

od dva meseca od "rijema o"tužnice u sud odnosno kad o"tužnica stu"i na "ravnu

sna!u.

Flavni "retres je javan a javnost se može isključiti samo i- ra-lo!a

"redvi5eni/ članom 2&2 KP9a.

Pre "očetka !lavno! "retresa "redsednik ve*a utvr5uje da li su dola sva "o-vana lica i da li su svi uredno "o-vani.

Flavni "retres "očinje čitanjem o"tužno! akta ili "rivatne tužbe a -atim se

"ristu"a sasluanju okrivljeno!, svedoka i vetaka i i-vo5enju ostali/ doka-a.

Zakonik o krivičnom ostuku 0S, 7Slu&beni glasnik 0S7, broj *6

14


19/43

Po -avrenom doka-nom "ostu"ku "redsednik ve*a daje reč strankama,

ote*enom i braniocu. Prvo !ovori tužilac, -atim ote*eni, branilac, "a okrivljeni.

ko ve*e "o -avrenim i-la!anjima stranaka ne odluči da i-vede jo neke

doka-e "redsednik ve*a *e objaviti da je !lavni "retres -avren. Nakon -avretka !lavno! "retresa ve*e se "ovlači na ve*anje i !lasanje radi

donoenja "resude.

0.& 'resuda i žal;a

Presudom se o"tužba odbija ili se okrivljeni osloba5a od o"tužbe ili seo!laava krivim.

Poto je sud i-rekao "resudu "redsednik ve*a *e je odma/ objaviti.

6vi "risutni saslua*e čitanje i-reke "resude stoje*i.

Protiv "resude donete u "rvom ste"enu ovla*ena lica mo!u i-javiti žalbu u

roku od 1) dana 0( dana u skra*enom "ostu"ku od dana dostavljanja "re"isa

"resude.

Galbu mo!u i-javiti:%

H državni tužilac i to na tetu ili u korist o"tuženo!

H o"tuženi i nje!ov branilac

H u korist okrivljeno! žalbu mo!u i-javiti: nje!ov bračni dru!,srodnik "o

krvi u "ravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, /ranilac i lice sa kojim

o"tuženi živi u vanbračnoj ili kakvoj dru!oj trajnoj -ajednici

#te*eni može "obijati "resudu samo -bo! odluke suda o trokovima

krivično! "ostu"ka.

Ca-lo-i -a žalbu:

- Tomi*, dr >irko I ?li*, dr >i/ajlo: Krivično "rocesno "ravo, Pravni 8akultet, >ostar, 1&&&

19


20/43

H bitne "ovrede odredaba krivično! "ostu"ka

H "ovreda krivično! -akona

H "o!reno ili ne"ot"uno utvr5eno činjenično stanje

H odluka o krivičnoj sankcijiGalba se "odnosi "rvoste"enom sudu u dovoljnom broju "rimeraka -a sud i

su"rotnu stranu.

0.) ,rivične sankcije

Krivične sankcije su drutvene mere koje se "reko nadležni/ or!ana "rimenjuju "rema učiniocima "ovodom i-vreno! krivično! dela, a cilj im je

su-bijanje drutveno o"asni/ delatnosti kojima se "ovre5uju ili u!rožavaju

drutvene vrednosti -ati*ene krivičnim -akonodavstvom.

Postoje četiri vrste krivični/ sankcija:(

? ka-ne I -atvor, maloletnički -atvor i novčana ka-naJ

?? mere u"o-orenja I uslovna osuda i sudska o"omenaJ

??? mere be-bednosti I obave-no "si/ijatrijsko lečenje i čuvanje u

-dravstvenoj ustanovi, obave-no "si/ijatrijsko lečenje na slobodi, obave-no lečenje

alko/oličara i narkomana, -abrana vrenja "o-iva, delatnosti ili dužnosti, -abrana

u"ravljanja motornim vo-ilom, odu-imanje "redmeta i "roterivanje stranaca i-

-emljeJ

? vas"itne mere: disci"linske 0ukor, u"u*ivanje u disci"linski centar -a

maloletnike, mere "ojačano! nad-ora 0od strane roditelja ili staraoca, u dru!oj

"orodici ili od strane or!ana starateljstva, -avodske mere 0u"u*ivanje u vas"itnu

ustanovu, u vas"itno I "o"ravni dom ili u s"ecijalnu ustanovu.

4 6imovi* >, Krivično "rocesno "ravo, knji!a 1,2 Pravni 8akultet +anja Auka, +i/a* 2''). i2''.!odina

26


21/43

'ravni lekovi se dele na: redovne "ravne lekove i vanredne "ravne lekove.

Skraeni postupak. 6kra*eni "ostu"ak je "osebna vrsta krivično! "ostu"ka

koji se s"rovodi -a krivična dela manje! drutveno! -načaja i manje složenosti, "a

je ovaj "ostu"ak jednostavniji i brži od redovno!, odnosno "ot"uno! "ostu"ka.

'ostupci =a i=ricanje sankcija ;e= glavnog pretresa. Postoje dva "ostu"ka

-a i-ricanje krivični/ sankcija "re !lavno! "retresa, a nji/ov cilj je i-be!avanje

!lavno! "retresa 0-a ra-liku od skra*eno! "ostu"ka u kojem se i-be!ava istra!a.

Nji/ova svr/a je u"ro*avanje "ostu"ka i nje!ovo "rila!o5avanje "redmetu

"ostu"ka, da bi se sudilo e8ikasnije i us"enije.

'ose;ni postupci. akonik o krivičnom "ostu"ku "redvi5a nekoliko

"osebni/ "ostu"aka:&

1. -a "rimenu mera be-bednosti obave-no! "si/ijatrijsko! lečenja i čuvanja

u -dravstvenoj ustanovi ili na slobodi I "rema licu koje je krivično delo i-vrilo u

stanju neuračunljivosti ili bitno smanjene uračunljivostiJ

2. -a odu-imanje imoviske koristi "ribavljene i-vrenjem krivično! delaJ

3. -a o"o-ivanje uslovne osude -bo! to!a to osu5eni nije vratio imovinsku

korist, nije naknadio tetu ili nije is"unio dru!e obave-e koje su mu "resudom

naloženeJ4. -a "utanje na uslovni ot"ustJ

). -a brisanje osude, "restanak "ravni/ "osledica osude i mera be-bednostiJ

9 !tt8.visi:sud:uzice.org.rs

21


22/43

. -a "ružanje me5unarodne "ravne "omo*i i i-vrenje me5unarodni/

u!ovora I na "rimer, sasluanje okrivljeno!, svedoka i vetaka, "retres "rostorija i

lica, dostavljanje akata i sl.

%. -a i-davanje okrivljeni/ i osu5eni/ lica I ukoliko odre5ena "itanja nisu "redvi5ena me5unarodnim u!ovorom ili me5unarodni u!ovor ne "ostojiJ

(. -a naknadu tete i ostvarivanje dru!i/ "rava lica neosnovano osu5eni/ i

neosnovano lieni/ slobodeJ

&. -a i-davanje "oternice -a okrivljenim koji se nala-i u bekstvu i objave o

"ojedinim "redmetima koji su u ve-i sa krivičnim delom.

?-vrenju sankcija "ristu"a se kada "ostane "ravnosnažna odluka kojom je

sankcija i-rečena i kada -a i-vrenje sankcija nema -akonski/ smetnji. 6amo

i-u-etno, kada je to -akonom "osebno "redvi5eno, sa i-vrenjem sankcije se može

ot"očeti i "re ne!o to je "ostala "ravnosnažna odluka kojom je ona i-rečena.

?-vrenje sankcije se može odložiti i "rekinuti "od uslovima odre5enim -akonom.

Aicu "rema kome se i-vrava sankcija odu-imaju se ili o!raničavaju "rava samo u

!ranicama nužnim -a i-vrenje sankcije, u skladu sa -akonom. # licima "rema

kojima se i-vravaju sankcije i "ritvor vode se od!ovaraju*e evidencije, a sredstva

-a i-vrenje sankcija obe-be5uju se u buetu Ce"ublike 6rbije.

22


23/43

4. U("$(!#2- $S$#- $ #2-#! #!/-L! 5

DO'"$#OS B"!#$O%!

Krivično "rocesno "ravo ima svoja načela koja "redstavljaju !eneral rules

-ara-voj "ravno! "oretka.


24/43

Pod istinom podrazumevamo najveći stepen uverenja ,odnosno ubedjenja o

izvršenom krivičnom delu i odgovornosti učinioca, ujedno to predstavlja veran

odraz dogadjaja koji se desio u prošlosti. Istina kao odraz konkretnog krivičnog

dogadjaja u svesti suda kreće se u realitetu činjenica ali je protkana i pravnim

efektima. ato je istina i subjektivna kate!ora jer isti činjenični materijal ostavlja

ra-ličit utisak kod ra-ličiti/ suda, "a radi to!a "ostoji imo!u*nost donoenja

ra-ličiti/ odluka.?stina se mora utvrditi kako u drutvenom, tako i u individualnom

interesu i čiji je cilj "rocesuiranje slučaja kao i da se učinilac "rivede i stavi "red

lice "ravde , jer se kro- istinu kod !radjana ra-vija "overenje u "ravosudni sistem.

7a bi se ra-vilo "overenje neo"/odno je da sudovi bla!ovremeno, tačno i e8ektivno

s"rovode "ostu"ke, vode kao i okončavaju a kao "osljedica sve!a navedeno! jeste

"ravična odluka o "resudjenoj stvari.

#vo načelo je -akonsko načelo !de su državni tužilac i dru!i državni or!ani

dužni da istinito ? "ot"uno utvrde činjenice koje su od važnosti -a donoenje

-akonite i "ravične odluke. Načelan stav -akonodavca u odnosu na utvrdjivanje

istine u krivičnom "ostu"ku doao je do i-ražaja i u dru!im odredbama, u-

nastojanje da se otklone sve ne"otrebne 8ormalnosti koje bi s"utavale "osti-anje

istine u konkretnoj stvari, sto!a neo"/o"dno je is"otovati i "ruimeniti odredbe u

KP9u.

Načelo istine dola-i do i-ražaja i u činjenici da je krivični sud ovla*en da

samostalno reava i "rejudicirana "itanja ne čekaju*i da to rei sud u dru!om

"ostu"ku. 7olaženje do istine, odnosno njeno utvr5ivanje ne ve-ano rokom i 8a-om

krivično! "ostu"ka. običajeno je da se činjenice i-vode na !lavnom "retresu, alito ne stvara "re"reke sudu da se istina utvrdjuje na "retresu "red dru!oste"enim

sudom, "a i "o vanrednim "ravnim lekovima kao i u žalbi "rotiv "resude. naem

krivičnom -akonodavstvu "redvidjena su odredjena o!raničenja kod utvrdjivanja

istine: ?stitut -abrane re8ormatio in "eius I kada je "ravni lek i-javljen samo ukorist

2*


25/43

okrivljeno! ,odluka se ne može i-meniti na nje!ovu tetu . #sim ovo! o!raničenja

okrivljeni ima "ravo na utnju i tolerisanje nje!ovo! lažno! iska-a, kao !esta

/umanosti, na ovaj način -akonodavac svesno o!raničava utvrdjivanje istine.

+ranilac se ne može sasluati kao svedok o onome to mu je okrivljeni "overio iako bi to bilo -načajno -a utvrdjivanje istine. savremenim krivičnim

-akonodavstvima načelo istine ustu"a mesto načelu "ravičnosti, !de se lako uočava

tendenca -akonodavca da "rilikom donete odluke u ob-ir se u-mu ra-ličite

okolnosti, i to da način koji ne*e remetiti niti -lou"otrebiti ovo načelo. #snovna bit

ovo! načela svakako je "ostu"anje "rema "ojedincu u skladu sa autoritativnim

"ravnim standardima koje udovolja vanormativnim očekivanjima. ,, Na jednoj

strani skladno uobličava dejstvo svih drugih načela krivičnog postupka u funkci

pravičnog rešenja krivične stvari, dok i ono ima etički karakter E1'

Pravičnost krivično! "ostu"ka ne ve-ana samo -a nje!ov is/od, ne!o -a

konstrukcu "ostu"ka koja "rocesnim subjektima "rvenstveno strankama mora

osi!urati jednake mo!u*nosti uticanja na taj is/od. #vo načelo obave-uje

i-akonodavca i sud.

akonodavca obave-uje da donose*i krivično"rocesne -akone dovede u

ravnotežu "ravo kažnjavanja sa "ravima i slobodama !radjana, a sud ,odnosno

državne or!ane , da "rimenom -akona ne "oremete tu ravnotežu.

načaj načela "ravičnosti je veliki i to !ovori činjenica da se on nala-i u

medjunarodnim dokumentima o slobodama i "ravima čoveka. naem stavu je

"ro"isano da svako ima "ravo na "ravično i javno sudjenje u ra-umnom roku "reda

ne-avisnim , ne"ristrasnim i -akonom ustanovljenim sudom. ?maju*u sve to u viduuočavamo da se krivični "ostu"ak mora voditi "red državnim or!anomJ da se

utvrdjivanje krivice učinoca krivično! dela i eventuane ka-ne mora s"rovesti "rema

autoritativnim "ravnim standardimaJ da se otkrivljenom u "ot"unosti mora

16 $uller, A. A., >oralnost "rava, Pod!orica, 1&&&, str. ('.

2+


26/43

omo!u*iti odbrana otklanja nejednakosti i-medju nje!a i državne re"resivne vlastiJ

-abrana diskriminacije odnosno ra-likovanja i-medju stranaka u krivičnosm

"ostu"ku koji bi umanjivalo ili o!raničavalo nji/ova "rava be- o"ravdanja u

ra-likama i-medju nji/ovo! "rocesno! "oložaja. Postoje dve !ru"e kriteruma koje "ro"isuje =vro"ski sud -a ljudska "rava , a to su: o"ti i "osebni. #"sti kriterumi se

odnose na obe krivicno "rocesne stranke, dok "osebni kriterumi stite okrivljenikova

"rava i interese u krivicnom "ostu"ku "red nadle-nim sudom.

#"ti kriterumi -a utvrdjivanje istine i na osnovu koji/ se ceni "ravičnost

"ostu"ka: "ravo stranaka da "risustvuju "redu-imanju krivično"rocesni/ radnjiJ

"ravo stranke da u "ostu"ku "redu-ima sve radnje koje može "redu-eti njen

"rotivnik J sudske odluke se ne smeju temeljiti na ne-akonitim doka-ima kao i da

one moraju biti obra-ložene.

7ok u "osebne kriterume, koje je "redvideo i ustanovio =vro"ski sud ve-ani

su -a okrivljeno! i odnose se na "ret"ostavku nevinosti !de se -abranjuje

"ostu"anje suda na osnovu "redrasuda ? "redubedjenja J teret doka-ivanja ne na

okrivljenom J kao i u dru!im situacama !de "ostoji sumnja verodostojnost i is"rava

i sumnja u tok doka-no! "ostu"ka, uvek se "ostu"a u korist okrivljeno! 0 in dubio

"roreo.

#sim "ret"ostavke nevinosti i njeni/ "odvrsta "ostoji jo jedan "osebni

kriterum koji navodi da se odbrani okrivljeno! moraju "ružiti "osebna jemstva.

6to!a neo"/odno je da sud, državni tužilac i dru!i državni or!ani koji učestvuju u

krivičnom "ostu"ku dužni su da istinito i "ot"uno utvrde činjenice koje su od

važnosti -a donoenje -akonite i "ravične odluke, kao i da sa jednakom "ažnjomis"ituju i utvrde činjenice koje terete okrivljeno! i one koje mu idu u korist . Na

osnovu i-loženo!, možemo i-vesti -aključak da se do istine može do*i ,samo je

neo"/odno da se "ravosudni or!ani u svom or!ani-acionom, kadrovskom,

8inansijskom smislu usresrede na smanjenje sto"e kriminaliteta u svojoj državi, a i

2


27/43

ire, sada kada kod nas "ostoji tendenca eks"an-ije i di"lomatski/ bilateralni/ i

multilateralni s"ora-uma o i-ručenju -ločinaca i učinitelja blaži/ krivični/ dela.

Naravno da je neo"/odno i-vriti re8orme u "ravosudnom sistemu i uskladiti

donekle sa standardima -emalja članica =, dok s dru!e strane neo"/odno jeostaviti "rostora -akono"iscima da iskažu svoju kreativnost "ri sastavljanju

krivični/ odredbi. Kau-alitet -akon država mora "ostojati i -akon služiti kao

sredstvo -a us"ostvljanje "ravde i "ravičnosti kako -a mo*ne tako i -a nemo*ne u

ekonomskom i socalnom smislu, a -akon svojim kvalitetnim odredbama treba da

služi kao orudje da se "redu"rede, s"reče, smanje i o!raniče krivična dela učinilaca.

6vakako da je jedan od ti/ ? KP koji daje "ravac "ravično! "ostu"aka u

"rosudjivanju i reavanju krivični/ dela sve dok se ne dosti!ne istina kao

naj-načajne načelo u krivičnom ili bilo kom dru!om "ostu"ku.

2-


28/43

6. 'O2!7 $ '"-D7- ,"$($/#O 'OSU',! $

,"$($/#O '"O%-S#O '"!(!

Krivično "rocesno "ravo je !rana krivično"ravni/ nauka koja se odnosi na

krivični "ostu"ak. Prema tome, krivični "ostu"ak 0krivični "roces je "redmet

0objekt krivično! "rocesno! "rava. krivičnom "ostu"ku država, "reko državni/

or!ana i neki/ dru!i/ lica, "redu-ima na od!ovaraju*i način celi ni- radnji da bi u

konkretnom slučaju, ako "ostoji sumnja da je i-vreno krivično delo, "rimenila

odredbe materalno! krivično! "rava.Pove-anost krivično! materalno! i krivično! "rocesno! "rava a"ostro8irana je

i u članu 2 stav 3, !de se "ro"isuje da krivičnu sankcu 0koja je "redvi5ena

materalnim krivičnim "ravom može i-re*i samo nadležni sud, odnosno sud u

kome je vo5enje "ostu"ka, i to u "ostu"ku koji je "okrenut i "roveden "o -akonu.

6.1. 'ojam krivičnog postupka

teoriji krivično! "rocesno! "rava "ostoje tri s/vatanja o odre5ivanju "ojma

krivično! "ostu"ka. Prvo s/vatanje se -asniva na davanju "rimata

krivično"rocesnoj radnji koja se s/vata kao realni 08i-ički 8enomen, -bo! če!a se

ovaj "ojam krivično! "ostu"ka na-iva realističkim.

7ru!o s/avatnje se -asniva na davanju "rimata krivično"rocesnom odnosu

koji se s/vata kao čisto "ravni 8enomen, -bo! če!a se ovaj "ojam krivično!

"ostu"ka na-iva "ravnim 0jurističkim. Naj-ad, susre*emo i t-v.realističko9"ravno

0realističko9jurističko odre5enje "ojma krivično! "ostu"ka, !de se, Du sutini, radi

o jednom kom"romisu u kome se krivični "ostu"ak nastoji sa!ledati kom"leksno i

24


29/43

sa s"oljanje strane, "ola-e*i od krivično"rocesne radnje i sa unutranje, "ola-e*i

od krivično"rocesno! odnosa.E11

a objanjenje sutine "osebno su -načajna dva "ojma krivično! "ostu"ka, i to

realistički i "ravni.

6.& "ealistički pojam krivičnog postupka

Krivični "ostu"ak, "osmatran u svojoj s"oljnoj mani8estaci, kao 8i-ički

8enomen, jeste skup krivičnoprocesnih radnji procesnih subjekata: suda i

stranaka (tuioca i osumnjičenog, odnosno optuenog!, regulisanih procesnim propisima i upravljenih na posti"anje sudske odluke po obvinjenju -a krivično delo

ili odluke o dru!im "rocesnim odnosima koji su u ve-i sa krivičnim delom, a

-a/tevaju uče*e i odluku suda.

Krivični "ostu"ak je, dakle, sku" -akonom ure5eni/ "rocesni/ radnji

"rocesni/ subjekata, koje u odre5enom "rocesnom cilju "redu-imaju "rocesni

subjekti.

#vaj "ojam, iako "reci-no de8inie krivični "ostu"ak kao "ojavu u realnom

svetu, ne adekvatan da de8inie nje!ovu unutranju "ravnu "rirodu i sutinu. bo!

to!a se krivični "ostu"ak mora de8inisati i sa te strane, dakle juristički.

6.) 'ravni pojam krivičnog postupka

Pot"uno sa-nanje "ostu"ka može se "osti*i tek kada se, "ored nje!ovi/ radnji

i subjekata, "rouče i odnosi koji teku i-me5u "rocesni/ subjekata i utvrdi to

"ostu"ak "redstavlja, ne kao 8 i-ički 8enomen, ve* kao "ravni "ojam.

11 Tomi*, dr >irko I ?li*, dr >i/ajlo: Krivično "rocesno "ravo, Pravni 8akultet, >ostar, 1&&&.

29


30/43

?-vrenjem krivično! dela stvara se i-me5u države i i-vrioca dela jedan

materalno"ravni odnos. a državu se stvara "ravo i dužnost da "rema i-vriocu,

od!ovornost bude utvr5ena, "rimeni krivični -akon. a osumnjičeno!, odnosno

o"tuženo! istovremeno, ra5a se od!ovaraju*e "ravo da nje!ova krivičnaod!ovornost bude utvr5ena i sankcija eventualno odre5ena i i-vrena "od

"ret"ostavkom i u !ranicama odre5enim -akonom. #dnos koji tako nastaje i-me5u

države i osumnjičeno!, odnosno o"tuženo!, "ravni je odnos, jer je re!ulisan

"ravom i ustanovljava "ravo i obave-e -a obe strane.

>ateralno"ravni odnos je sutinski i konkretan, ali je /i"otetičan, jer nje!ovo

stvarno "ostojanje i obim tek treba da se utvrde i to se ras"ravljanje i utvr5ivanje

vri u krivičnom "ostu"ku.

Krivični "ostu"ak, "osmatran "o svojoj unutranjoj strani 0"o "ravnoj "rirodi,

tako5e je "ravni odnos, ne-avisan od materalno"ravno! odnosa, "rocesno"ravni

odnos.

Krivični "ostu"ak je "ravni odnos jer je re!ulisan "ravom, a "rocesne radnje

su tako "ostavljene da se sa "ravno! !ledita javljaju kao vrenje "rava ili

is"unjenje dužnosti "rocesni/ subjekata.

Krivični "rocesni odnos ra-vija se i-me5u suda, osumnjičeno!, odnosno

o"tuženo! i tužioca 0"rocesni/ subjekata: sud ima odre5ena "rava i dužnost i

"rema strankama 0osumnjičenom, odnosno o"tuženom i tužiocu, a stranke

odre5ena "rava i dužnost i "rema sudu i i-me5u sebe, tj "ravni odnos je trostran.

#bave-e jedno! subjekta su, "o "ravilu, "rava -a dru!e, "ored to!a to "ostoje i

samostalna "rava i obave-e "ojedini/ subjekata. odnosu i-me5u stranaka i suda, sud ima o"tu dužnost da im "ruži "ravnu

-atitu: obave-an je da "rimi tužbu, da o "ostavljenom -a/tevu donese odluku u

skladu sa -akonom i da radi to!a obavi sve "rocesne radnje koje se "okažu

"otrebnim. #sumnjičeni, odnosno o"tuženi ima o"tu dužnost da stu"i u ot"očeti

36


31/43

"roces i da "odnosi, tr"i "roces, be- obave-e na neko činjenje, sem obave-e

oda-ivanju "o-ivu suda, a "ored to!a, ima i ni- "rava koja omo!u*avaju nje!ovu

odbranu i -atitu nje!ove ličnosti. #"ta dužnost tužioca je -asnivanje

"rocesnoravno! odnosa, u čemu je tužilac, vie ili manje, ve-an u odlučivanju, usmislu da je "okretanje "ostu"ka -asnovano na načelu le!aliteta ili na načelu

o"ortuniteta. a odnos i-me5u stranaka karakteristično je da je tužilac obave-an da

!onjenje vri objektivo, čemu od!ovara "ravo osumnjičeno!, odnosno o"tuženo!

da, u "rotivnom, traži nje!ovo i-u-e*e.

čenje o "rocesu kao "ravnom odnosu ima kao neo"/odnu "ret"ostavku

"ostojanje "rocesni/ subjekata. Procesno"ravno! odnosa ne može biti ako nema

subjekata na kojima se "rocesni odnos -asniva i teče. 7e8inisanje "ostu"ka kao

"ravno! odnosa -ato vredi samo -a one ti"ove "rocesa u kojima su osnovne

"rocesne 8unkce 0o"tužba, odbrana i "resu5enje ra-deljene i-me5u tri osnovna

"rocesna subjekta 0tužioca, osumnjičeno!, odnosno o"tuženo! i suda, sa

odre5enim "ravima i dužnostima 0o"tužni i meoviti ti" "rocesa, a ne"ri/vatljivo

je -a istražni 0inkvi-itorski ti" "rocesa i -a one savremene krivične "ostu"ke u

kojima o"tuženi, -bo! ne"ri-navanja "rocesni/ "rava, nema svojstvo "rocesno!

subjekta.

krivično"rocesnoj teori "ostoje i drukčija s/vatanja krivično! "rocesno!

"rava. Tako "ostoji i s/vatanje "rocesa kao "ravno! "oložaja 0situacije i učenje o

trostrukoj "ers"ekt ivi krivično! "ostu"ka.

>e5u njima se "osebno i-dvaja s/vatanje "rema tome kome se ovo "ravo

de8inie sa krivično"rocesnim subjektom, radnjom i odlukom 0tri"artitna realističkade8inica krivično! "rocesno! "rava.

31


32/43

6.).1 ,arakteristike krivičnog postupka

Posmatran kao krivično"ravni odnos, odnosno "ravno ure5eno "onaanje

krivično"rocesni/ subjekata u "ostu"ku rasvetljavanja krivične stvari, krivični "ostu"ak ima slede*e karakteristike:12

01 Krivični "ostu"ak je "rinudan odnos -a stranke i -a sud, jer je ure5en

"rinudnim "ravom 0ius co!ens. Tužilac odlučuje o "okretanju "ostu"ka, ali je

obave-an da !a "okrene i vodi ukoliko su uslovi -a vo5enje "ostu"ka is"unjeni.

#sumnjičeni, odnosno o"tuženi se sa svoje strane mora u"ustiti u "rocesno"ravni

odnos i do"ustiti da se "rotiv nje!a otvori i vodi "ostu"ak, a od nje!ove volje -avisi

jedino davanje iska-a i "redu-imanje radnji odbrane. 6ud je dužan, ako su

is"unjene -akonske "ret"ostavke, da "ostu"i "o tužbi.

?- "rinudno! svojstva krivično! "ostu"ka "roi-ila-i i nje!ov javno"ravni

karakter.

02 Postu"ak je, u isto vreme, instrumentalan 08ormalan, jer ne sam sebi cilj,

ve* služi utvr5ivanju jedno! dru!o! odnosa 0materalno"ravno! i eventualni/

koneksni/ nekrivični/ odnosa.

#n je, dakle, sredstvo ili instrument -a oživotvorenje krivično! -akona.

03 Postu"ak je sekundarno! karaktera: -asniva se na "ret"ostavci "ret/odno!

"ostojanja materalno"ravno! odnosa i-me5u države i osumnjičeno!, odnosno

o"tuženo!, a ima -a cilj da utvrdi "ostojanje ili ne"ostojanje to! dru!o! odnosa i, u

slučaju "ostojanja, da !a ras"ravi.

krivičnom "ostu"ku treba nastojati da bude kažnjen svaki "o-nati učinilackrivično! dela ili, dru!im rečima, da nedan "o-nati krivično od!ovorni učinilac ne

i-be!ne krivični "ostu"ak i ne ostane be- krivične sankcije. To je "rimarni cilj

-atite interesa "ojedinca i drutvene -ajednice kao celine.

12 $uller, A. A., >oralnost "rava, Pod!orica, 1&&&

32


33/43

04 Krivični "rocesno"ravni odnos je trostran, jer se -asniva i teče i-me5u tri

"rocesna subjekta: suda, tužioca i osumnjičeno!, odnosno o"tuženo! I u 8a-i

"resu5ivanja obave-no, a u 8a-i "ret/odno! "ostu"ka "onekad, i samo i-me5u dva

subjekta. #d sva tri subjekta, jedino tužilac stu"a dobrovoljno u taj odnos,-asnivaju*i !a, u stvari, "odnoenjem o"tužbe. 6adržinu "rocesno"ravno! odnosa

tako čine tri "osebno re!ulisana "rocesno"ravna odnosa, tj. tri !ru"e "rava i

dužnosti: odnos i-me5u tužioca i suda, odnos i-me5u osumnjičeno!, odnosno

o"tuženo! i suda i me5usobni odnos i-me5u tužioca i osumnjičeno!, odnosno

o"tuženo!.

#dnos se ne može -amisliti samo kao odnos i-me5u tužioca i osumnjičeno!,

odnosno o"tuženo!, tako da sud bude van "rocesno! odnosa, niti samo kao odnos

i-me5u osumnjičeno!, odnosno o"tuženo! i suda ili tužioca i suda, tako da ne bi

bilo odnosa i-me5u tužioca i osumnjičeno!, odnosno o"tuženo!.

0) Krivični "rocesno"ravni odnos je jedinstven, jer se, dinamički

"osmatrano, jedinstveno 8ormira od svi/ me5usobni/ odnosa "rocesni/ subjekata,

ali je, u isto vreme, i složen, kom"leksan.

Procesno"ravni odnos je jedinstven, jer "rola-i kro- ra-ne 8a-e i ste"ene, sa

istim subjektima i "redmetom odnosa. Procesno"ravni odnos je i složen, jer

obu/vata ni- "ravni/ odnosa koje "rocesni subjekti vre "reko "rocesni/ radnji.

Podela "rocesa na stadume može bit i ra-ličito "ostavljena u -akonu. naem

-akonodavstvu krivični "ostu"ak ima dva staduma: "ret/odni "ostu"ak i !lavni

"ostu"ak 0"o "ravilu, sa "odjelom svako! od ovi/ staduma na "ojedine 8a-e.

6tadum "ret/odno! "ostu"ka služi "ri"remanju su5enja o samoj stvari 0!lavno! "retresa i ras"ravljanju "itanja da li jedna krivična stvar treba da i-a5e na su5enje

ili "ostu"ak treba obustaviti be- i-laženja na su5enje. #vaj "ostu"ak obu/vata

istra!u i stavljanje osumnjičeno! "od o"tužbu.

33


34/43

6tadum !lavno! "ostu"ka, koji sledi nakon "ret/odno! "ostu"ka, "redstavlja

deo "ostu"ka u kome se krivična stvar konačno ras"ravlja. #vaj stadum obu/vata:13

0a !lavni "retres

0b donoenje i objavljivanje "resude 0sve ovo "redstavlja "ostu"ak u "rvomste"enu i

0c "ostu"ak "o "ravnim lekovima 0"ostu"ak "red viim sudom.

Krivični "ostu"ak ne mora "ro*i kro- sve navedene stadume, odnosno 8a-e.

Tako, "ostu"ak "ravni/ lekova ne obave-na 8a-a krivično! "ostu"ka jer -avisi od

volje stranaka koje !a ne moraju "okrenuti ako su -adovoljne odlukom

"rvoste"eno! suda. Kad u 8a-i istra!e tužilac donese naredbu o obustavi istra!e,

i-ostaje ceo stadijum !lavno! "ostu"ka itd.

0 Krivični "ostu"ak mora biti tako or!ani-ovan da obe-be5uje "ravično

su5enje. Pravo na "ravično su5enje je bitna odrednica kvaliteta "ojma vladavine

"rava i -bo! to!a je od "osebno! -načaja da se to "ravo u "raksi reali-uje to je

mo!u*e vie. Postu"ak mora biti "ravičan, odnoso odvati se u Dra-umnom

vremenskom rokuE i -adovoljavati odre5ene -a/teve koji se tiču ra-matranja s"ora

i sao"tavanja "resude.

>e5utim, ako "ravo na "ristu" sudu o!raničava vlast , 0eventualno

"rimjenjena o!r aničenja ne smu da ukinu ili umanje taj "ristu" "ojedincima u

smislu da sama sutina to! "rava bude umanjena.

6.).& Osnovne procesne pretpostavke

13 ujovi*, dr 7ra!mila: Krivično "rocesno "ravo, ia kola unutranji/ "oslova, +eo!rad, 2''4

3*


35/43

Kada se krivični "ostu"ak odredi kao "rocesno"ravni odnos, javlja se "itanje

koje su "ret"ostavke neo"/odne -a nje!ovo -asnivanje i održavanje u toku.

#vo "itanje ima teorski i "raktičan -načaj. Ne"ostojanje osnovni/ "rocesni/

"ret"ostavki je nedostatak jedno! od bitni/ elemenata u "ojmu "rocesno! subjektaili u "ojmu "rocesne radnje.

Podra-umeva se da su osnovne "rocesne "et"ostavke odre5ene ako su

utvr5eni element i koji čine osnovne "rocesne "ojmove 0"rocesne subjekte i

"rocesne radnje.

#snovne "rocesne "ret"ostavke su uslovi koji moraju biti is"unjeni da bi

"rocesno"ravni odnos 0u celini ili u "ojedinim stadumima i 8a-ama mo!ao da se

"ovodom konkretno! krivično"ravno! -a/teva, obra-uje, ra-va i -avri.

#snovne "rocesne "ret"ostavke su uslovi neo"/odni -a "ostojanje

"rocesno"ravno! odnosa, -a omo!u*avanje "rocesa i donoenje odluke uo"te. a

obra-ovanje krivično"rocesno! odnosa neo"/odno je da "ostoje tri !lavna "rocesna

subjekta: sud, tužilac i osumnjičeni, odnosno o"tuženi, te da su radnje koje oni

"redu-imaju "rocesne radnje. ko neki od ti/ subjekata ne "ostoji ili i/ nema

uo"te ili radnje koje oni obavljaju nisu "rocesne radnje, ne*e se mo*i -asnovati

"rocesno"ravni odnos. To *e, na "rimer, biti slučaj ako je u krivičnom "ostu"ku

umesto tužioca "ostu"ao "ri"ravnik u tužilatvu, jer u tom slučaju nedostaje tužilac.

#d osnovni/ "rocesni/ "ret"ostavki treba ra-likovati nedostatke koji "ostoje

na strani "rocesni/ subjekata ili "rocesni/ radnji 0n"r.!reka u sastavu suda, koji

ne s"rečavaju -asnivanje "rocesno"ravno! odnosa. Procesni odnos i "roces u

takvim slučajevima "ostoje, ali su ne"ravilni ili ne-akoniti. #dluka donesena u-takve nedostatke "redstavlja osnov "ravnom leku. Nedostatak "rocesne

"ret"ostavke ne može se nadomestiti, jer ako ta "ret"ostavka ne is"unjena,

"rocesno"ravni odnos 0krivični "ostu"ak ne može biti obra-ovan, a radnje

3+


36/43

"redu-ete u DtakvomE "ostu"ku, uključuju*i i donete DodlukeE, nemaju nikakav

-načaj -a "ravni "oredak, tj.ne stiču "ravnu sna!u i niko!a ne obave-uju.

#snovne "rocesne "ret"ostavke treba ra-likovati i od -akonski/ "ret"ostavki

-a "redu-imanje "ojedini/ "rocesni/ radnji 0n"r.-a održavanje !lavno! "retresa,kao i od uslova kažnjivosti, koji ula-e u o"ti "ojam krivično! dela i "ri"adaju

materalnom krivičnom "ravu. Postojanje krivično! dela ne -avisi od "ostojanja

"rocesni/ "ret"ostavki.

6.).). *orme krivičnog postupka

$orme krivično! "ostu"ka mo!u biti o"te i "osebne, s tim da je o"ta ona

8orma "ostu"ka koja je utvr5ena u -akonu kao ti"ična 0normalna. -akonu je

o"ti krivični "ostu"ak "ro"isan u 7ru!om delu 0Tok "ostu"ka I čl.2139333, koji

ne ve-an -a odre5eni sud, niti -a odre5enu kate!oriju osumnjičeni/, odnosno

o"tuženi/. Posebni krivični "ostu"ci -a odr5ene kate!ore sudova "ro"isuju

"ostu"anje ra-ličito od ti"ično! 0normalno!. akon o krivičnom "ostu"ku ne

"redvi5a nikakvu "osebnu "ot"unu 8ormu "ostu"anja, ali u "o!ledu "ostu"ka -a

i-davanje ka-neno! nalo!a 0čl. 334933&, "ostu"ka "rema maloletnicima 0čl. 34'9

3%4, "ostu"ka "rotiv "ravni/ lica 0čl. 33493(% i "ostu"ka -a i-ricanje sudske

o"omene 0čl.3)93' re!ulie neke modi8 ikace u odnosu na ti"ično "ostu"anje.

6a "osebnim vrstama krivični/ "ostu"aka ne treba meat i t-v. "osebne

nekrivične "ostu"ke 0čl. 3((944. Posebni "ostu"ci nisu krivični "ostu"ci, jer se

oni vode "ovodom krivično! "ostu"ka 0"re, u toku ili "o -avretku. To su

"ostu"ci: -a "rimenu mera be-bednosti, odu-imanje imovinske koristi, o"o-ivanje

uslovne osude, -a donoenje odluke o brisanju osude ili "restanku mera

be-bednosti i "ravni/ "osledica osude, -a "ružanje me5unarodne "ravne "omo*i i

3


37/43

i-davanje osumnjičeni/, odnosno o"tuženi/ i osu5eni/ lica, -a naknadu tete,

re/abilitacu i ostvarivanje dru!i/ "rava lica neo"ravdano osu5eni/ i neosnovano

lieni/ slobode i "ostu"ak -a i-davanje "oternice i objave.

?storski "osmatrano, "rema "oložaju subjekata u "ostu"ku, "ostu"ak možedobiti 8ormu o"tužno! 0aku-atorsko!, istražno! 0inkvi-itorsko! i meovito!

"ostu"ka. Postu"ak je o"tužni ako su tri osnovne "rocesne 8unkcije I o"tužbe,

odbrane i su5enja, "overene odvojenim "rocesnim subjektima 0tužiocu,

osumnjičenom, odnosno o"tuženom i sudu.

Postu"ak je inkvi-itorski ako su sve tri osnovne 8unkce sjedinjene u ličnost

sude. Postu"ak je meovit kada u "ojedinim stadumima "reovla5uju elementi

jedno! 0 istražno! u "ret/odnom, a u dru!im elementi dru!o! "ostu"ka 0o"tužno!

u !lavnom "ostu"ku.

6.).0 O;im krivičnog procesnog odnosa

Krivično! "ostu"ka ne može biti be- "ret/odne sudske odluke kojom sud

odlučuje da li "ostoje -akonski osnovi -a vo5enje "ostu"ka.

Pola-e*i od to!, kao i od -atite ljudski/ "rava i sloboda, a "osebno od

"ret"ostavke nevinosti 0član 3 stav 1, treba u-eti da je krivični "ostu"ak "okrenut

"otvr5ivanjem o"tužnice I član 22( 0ne u momentu donoenja naredbe tužioca o

s"rovo5enju istra!e, odnosno "odi-anja o"tužnice, jer ti akti ne obave-uju sudu.

"ostu"ku -a i-davanje ka-neno! nalo!a, "ostu"ak je, tako5e, "okrenut kada

suda "otvrdi o"tužnicu, "oto se "ret/odno složio sa -a/tevom -a i-davanjeka-neno! nalo!a 0član 33 stav 1, "osle če!a se -aka-uje sasluanje ot"uženo!.

"ostu"ku "rema maloletnicima, "ostu"ak "očinje "ri/vatanjem -a/teva

tužioca -a "okretanje "ri"remno! "ostu"ka, koji vri sud -a maloletnike, odnosno u

slučaju nje!ovo! nesla!anja I donoenje odluke ve*a -a maloletnike da se

3-


38/43

"ri"remni "ostu"ak s"rovede 0član 31 stav 1. Kako suda -a maloletnike ne donosi

8ormalnu odluku o "ri/vatanju -a/teva tužioca, niti -a to ima odre5eni rok,

"ostu"ak je, u stvari, "okrenut "rvom "rocesnom radnjom sude -a maloletnike,

koja "oka-uje da je -a/tev "ri/va*en.;lanom 1( se "ro"isuju dva "rocesna trenutka od koji/ nastu"aju "osledice

"okretanja krivično! "ostu"ka, i to onda kad to "okretanje ima -a "osledicu

o!raničavanje odre5eni/ "rava. Naime, ako -akonom nije drukče odre5eno i ako se

radi o krivičnim delima s "ro"isanom ka-nom -atvora "reko "et !odina, "osledice

"okretanja krivično! "ostu"ka, odnosno o!raničenje odre5eni/ "rava nastu"a

"otvr5ivanjem o"tužnice. odnosu na krivična dela -a koja je "ro"isana ka-na

-atvora do "et !odina ili novčana ka-na kao !lavna ka-na, "osledice "okretanja

krivično! "ostu"ka nastu"aju danom donoenja osu5uju*e "resude, be- ob-ira na to

da li je "resuda stu"ila na "ravnu sna!u 0član 2() u ve-i sa članom 1%(.

Nastu"anje "osledica "okretanja krivično! "ostu"ka, koje se odnose na

o!raničavanja "rava lica "rotiv koje! se vodi krivični "ostu"ak, može biti

"redvi5eno i "osebnim -akonom.

Krivični "roces se -avrava "ravosnažnim reenjem o obustavi "ostu"ka ili

"ravosnažnom "resudom. avreni krivični "ostu"ak može se aktueli-irat i u

slučaju vanredno! "ravno! leka "onavljanja krivično! "ostu"ka.

34


39/43

8. %$L2-($ $ O'"!(D!#2- 'OSO2!#2! B"!#$O%! U

,"$($/#O7 'OSU',U

Ne"osredni cilj krivično! "ostu"ka je omo!u*avanje "rimene materijalno!

krivično! "rava na konkretan slučaj, tj.utvr5ivanje sudskom odlukom da li je

krivično delo i-vreno, da li !a je i-vrio o"tuženi, da li se o"tuženom može i-re*i

krivična sankcija. Pored ovo! ne"osredno!, krivični "roces ima i konačni cilj, koji

je istovetan sa ciljem materalno! krivično! "rava 0čijem ostvarenju krivični "roces

služi, a sastoji se u odbrani ili obe-be5enju drutveno! "oretka od kriminaliteta.

tvr5enjem krivice il i nedužnost i -a "ret"ostavljenu "ovredu javno! "oretka,

o"isanu kao krivično delo, te krivice njeno! učinioca, ostvaruje se državna

delatnost javno! kažnjavanja i kro- autoritet sudski i-rečene ka-ne u "ravosnažnoj

"resudi otklanja nei-vesnost u odnosima i-me5u "ri"adnika drutvene -ajednice.

Pored ovo! o"te! cilja, "ostoje "osebni ciljevi "ojedini/ staduma i 8a-a

"ostu"ka, koji se ukla"aju u o"t i cilj. krivičnom "ostu"ku stalno su "risutna

dva su"rotstavljena interesa. 6a jedne strane, "ostoji interes osumnjičeno!, odnosno

o"tuženo!, kao "ret"ostavljeno! krivca, da se to manje o!raničavaju nje!ova

"rava i slobode, dok se de8initivno ne utvrdi da je krivično od!ovoran. ?nteres

osumnjičeno!, odnosno o"tuženo! da mu !ra5anska "rava i slobode ne budu

o!raničeni -bo! vo5enja krivično! "ostu"ka i da mu se "ri-na najira mo!u*nost

da se brani, dola-i, me5utim, u sukob sa jednim dru!im interesom: da drutveni

"oredak bude e8ikasno i br-o -ati*en od kriminaliteta.14

bo! to!a, "ravila krivično! "rocesa treba da obe-bede re"resiju, ali i da

osi!uraju da niko nevin ne bude osu5en "re no to se na -akonom "ro"isan način

utvrdi da je kriv. #stvarenje to! -adatka "odra-umeva -atitu nevino! od krivično!

1* +ejatovi*, dr 6tanko, Krivično "rocesno "ravo, D6avremena administracijaE, +eo!rad

39


40/43

!onjenja ili osude, ali i !arantovanje "ravom i-vriocu da ne*e tr"eti teže "osljedice

od oni/ koje "o -akonu treba da "odnese.

#"ravdanje krivično! "ostu"ka nala-i se u činjenici da je to najsi!urniji način

rea!ovanja na kriminalitet, jer obe-be5uje da nevin ne*e biti osu5en i da kriv ne*ei-be*i krivičnu sankciju. stvari, "otreba -a krivičnim "ostu"kom dola-i i- isti/

oni/ ra-lo!a koji o"ravdavaju i "otrebu -a "ravom i -akonito*u uo"te.

+udu*i da krivično "rocesno "ravo ure5uje "ostu"ak "rimene materalno!

krivično! "rava u konkretnim slučajevima, jasno je da se krivični "roces mora

"rila!oditi "otrebama te "rimene. ?ako služi ostvarenju materalno! krivično! "rava,

krivični "ostu"ak se ne mora menati i "ovodom svake "romene materalno! "rava.

ko nisu sutinske, "romene u materalnom krivičnom "ravu ne i-iskuju i-mene u

krivičnom "rocesnom "ravu. >e5utim, "rinci"elne "romene u materalnom

krivičnom "ravu moraju da i-a-ovu "romene i u krivičnom "ostu"ku, da bi se

obe-bedilo e8ikasno ostvarenje materalno! krivično! "rava.

+aključak

*6


41/43

drutvu -asnovanom na

vladavini -akona branioci imaju

"osebnu ulo!u.

+ranioci moraju služiti

interesima "ravde kao i onima

čija su im "rava i slobode

"overeni da i/ tite i brane,nji/ova dužnost nije samo da

-astu"aju svoju stranku, ve* da

joj budu i savetnici u najboljem

smeru.

#vakva ulo!a branioca "red nji/ "ostavlja mnotvo "ravni/ i moralni/

obave-a naročito "rema: stranciJ sudovima i dru!im or!anima "red kojima branioci

-astu"aju slučaj svo!a klijenta, odnosno deluju u nje!ovo ime, "ravnoj "ro8esiji

uo"te i svakom "ojedinom članu "ro8esije i javnosti -a koju "ostojanje slobodne i

ne-avisne advokatske "ro8esije, -ajedno sa "otivanjem "ravila koja je "ro8esija

sama utvrdila u osnovi -nači očuvanje ljudski/ "rava u odnosu na mo* države i

dru!i/ interesa u drutvu.

?- ovi/ ra-lo!a, Kodeks utvr5uje načela i "ravila "onaanja koji/ su se, radi

očuvanja i u!leda branioca.

*1


42/43

Literatura

1. +ejatovi*, dr 6tanko, Krivično "rocesno "ravo, D6avremena administracijaE,+eo!rad,

2. Nicevi*, >. 6tevanovi*, ;., Krivično "rocesno "ravo, $orum univer-itetski/nastavnika, Novi Pa-ar, 2''(.

3. Tomi*, dr >irko I ?li*, dr >i/ajlo: Krivično "rocesno "ravo, Pravni 8akultet,

>ostar, 1&&&J

4. 6imovi* >, Krivično "rocesno "ravo, knji!a 1,2 Pravni 8akultet +anja Auka,+i/a* 2''). i 2''.!odinaJ

). ujovi*, dr 7ra!mila: Krivično "rocesno "ravo, ia kola unutranji/ "oslova,+eo!rad, 2''4J

. $uller, A. A., >oralnost "rava, Pod!orica, 1&&&.

'ravni i=vori:

1. K # N # KC??;N#> P#6TPK9 # ?>=N> ? 7#PN>K#N?K 0D6lužbeni !lasnik C6L, broj %2M11, B6lužbeni list 6C


43/43

Documents

603_Diplomski rad.docx