Javni dug I budetski deficit savremenih zemanja

Javni dug I budetski deficit savremenih zemanja2011

S A D R A J

S A D R A J1UVOD21.Javni dug31.1 JAVNI DUG-pojam:31.2 Je li dug odriv?41.3 Javni dug BIH:41.4 Valutna struktura kredita BiH61.5 JAVNI DUG NA NIVOU EUROPE:72.Budetski deficit82.1 Budetski deficit-definicija82.2 Budetski deficit RS82.3 Budetski deficit SAD92.4 Deficit ostalih zemanja92.5 Budetski suficit Rusije10ZAKLJUCAK12LITERATURA13

UVOD

Drave porezima, doprinosima, naknadama i slinim vrstama prihoda esto ne prikupe dovoljno sredstava da bi mogle podmiriti sve javne potrebe. Tada im, ako ne ele prodavati vlastitu imovinu, ne preostaje drugo nego manjak sredstava prikupiti zaduivanjem.Dug drave je broj svih decita ili manjaka dravnih prihoda u odnosu prema dravnim rashodima u prethodnim godinama, to ujedno znai i da je porast javnog duga u jednoj godini rezultat decita dravnog prorauna ostvarenoga te godine.

Budetski suficit, odnosno deficit je razlika izmedju ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodajenefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka zanabavku nefinansijske imovine.

1.Javni dug

1.1 JAVNI DUG-pojam:Javni dug (engl. public debt, njem. ffentliche Schuld) su sveukupne dravne obveze prema njezinim povjeriocima koje se temelje na ugovorima. Otplata javnog duga obveza je dravnog prorauna. Najvanija komponenta javnog duga je javni zajam.Javni dug igra vanu ulogu u voenju privredne politike. Putem javnog duga utie se na veliinu dravnog prorauna, kao i na reguliranje koliine novca u optjecaju (operacije na otvorenom tritu).Javni dug je oblik javnog prihoda koji ostvaruje drava, ili drugi javno-pravni organ, zbog postizanja odreenih ciljeva, odnosno zbog pokria rashoda, bilo kod emisione ustanove, bilo kod nosilaca dohotka (ili u inostranstvu). Javni dug predstavlja skup razliitih oblika zajmova koje obino pravi drava u svrhu ostvarivanja odreenih budetskih ciljeva. Davno su poznati razliiti oblici javnog duga, kao izvanrednog izvora sredstava za finansiranje javnih-dravnih rashoda. U poslednje vreme javni dug se redovno javlja kao izvor u dravnim finansijama, ali ne vie radi uravnoteavanja dravnih finansija, kao u klasinoj teoriji, ve kao vrlo pogodan i efikasan instrument ekonomske politike kapitalistikih i drugih drava. On se obino formira kod centralne banke ili u inostranstvu.Javni dug najee nastaje u posebnim uslovima kada su dravi odmah, ili u kratkom roku potrebna sredstva za odreene najee izvanredne rashode, koje ne moe da osigura redovnih prihodima. Javni dug je metod kojim se to postie. Raspisujui javni dug, u odnosu na nosioce dohotka u zemlji ili uzimanjem zajmova u inostranstvu, drava dolazi do potrebnih sredstava.Njega drava vraa postepeno, u duem periodu vremena, obino kroz anuitete (otplate i kamate) koristei pri tome svoje redovne prihode (poreze i drugo).Javni dug je javni prihod u momentu kada se obezbedi a javni rashod kada se plaa.Poto se plaa (vraa se glavnica sa kamatom upisnicima zajma) iz poreza, on je u stvariprikriveni porez, odnosno dabinski prihod.Javni dug obuhvata ukupna dugovanja drave po svim pravnim osnovama tj. svako zaduenje drave kako po osnovu ugovora o zajmu kod pravnih ili fizikih lica tako i sve obaveze drave po drugim osnovama, zakonskim, ugovornim, sudskim (npr. dugovanje naknade za dravne nabavke, za plate dravnih inovnika, za eksproprijaciju imovine, naknada ratne i druge tete, naknada po osnovu sudskih presuda i dr.)...Vlasnici duga su : banke, osiguravajua drutva, provatne kompanije,meunarodne financijske institucije...

Glavni ciljevi upravljanja javnim dugom su: financiranje proraunskog deficita ili kapitalnih projekata, minimiziranje trokova zaduivanja osiguranje redovne otplate duga tokom srednjoronog ili dugoronog perioda, u skladu sa visokim stepenom rizika Prednja kancelarija(front office) odgovorana je za mobilizaciju sredstava te na temelju plana zaduivanja donosi glavne odluke o zaduivanju u zemlji i inostranstu. Taj ured odobrava kredite, obavlja operacije sa garancijama te hedging transakcije i transakcije sa strukturama(derivatima)drave. Srednja kancelarija (midle office) zaduena je za analizu duga i rizika odnosno ona analizira strukturu duga, razvija strategiju upravljanja rizikom, izrauje poeljan scenarij zaduivanja te usporeuje pokazatelje duga s utvrenim ciljevima. Aktivnosti te kancelarije omoguava procjenu odrivog nivoa zaduivanja javnog sektora, okvir za pripremu politika te plana zaduivanja javnog sektora. Pozadinska kancelarija(back office) odgovorana je za upravljanje informacijskim sistemom. Kancelarija plaa javni dug (na temelju kreditorovih faktura koje se provjeravaju u bazi podataka) te nadzire dinamiku koritenja sredstava kredita. Kancelarija priprema raunovodstvene i ostale izvjetaje koja trae kreditori i Vlada.

1.2 Je li dug odriv?

Dug se smatra odrivim ukoliko, izraen u relativnom broju, s vremenom ne raste. Da bi se zadovoljili uslovi odrivosti potrebno je da vrijedi:

b*= - d (g+n)

b* - odriva razina proraunskog deficita (razina deficita koja omoguava zadravanje omjera javnog duga i BDP-a nepromijenjenim,d udio duga u BDP-ug- stopa realnog rasta BDP-an stopa inflacij

1.3 Javni dug BIH:

U Sektoru z jvni dug osnivju se etiri orgnizcione jedinice, i to:

a) Odsjek z plnirnje, reprogrmirnje i obrun vnjskog dug,

b) Odsjek z servisirnje vnjskog dug,

c) Odsjek bze podtk z jvni dug,

d) Odsjek z unutrnji dug.

Javni dug BiH 4, 5 miliona eura, svako novoroene odmah duno 1.462 eura!

U poreenju s dravama regiona, graani BiH su, ipak, manje zadueni, imajui u vidu da je svaki stanovnik Srbije, po osnovu ukupnog javnog duga drave, zaduen 1.567 evra, Crne Gore skoro 2.000 evra, dok svaki graanin Hrvatske duguje vie od 4.000 evra. Zaduenost po stanovniku u Sloveniji iznosi 3.570 evra, a u Makedoniji 1.500 evra.S obzirom na to da javni dug Bosne i Hercegovine trenutno iznosi 4,5 milijarde evra i da on ini neto manje od polovine bruto domaeg proizvoda (BDP) drave, BiH jo nije na kritinoj taki od javnog duga, koja je u Evropskoj uniji postavljena na 60 odsto BDP-a, kau u Centru za novu politiku Srbije.Umjereno: Prema preliminarnim podacima Centralne banke BiH, spoljni dug javnog sektora BiH krajem septembra je iznosio 5,8 milijardi KM, u ta su ukljuene trane po osnovu stand-by aranmana s Meunarodnim monetarnim fondom, povuene do 30. septembra 2010. godine.Uzimajui u obzir uee spoljnog duga javnog sektora u BDP-u, u CB BiH navode da Bosna i Hercegovina spada u red umjereno zaduenih zemalja u odnosu na region."Na kraju prole godine udio spoljnog duga BiH u BDP-u je iznosio 21,7 odsto. Kada je rije o zemljama u okruenju, prema podacima kojima raspolaemo, u istom periodu u Hrvatskoj je iznosio 35,3 odsto, u Srbiji 32,4 odsto, u Makedoniji 20 odsto i Sloveniji 35,9 procenata", navode u CB BiH.Bosni i Hercegovini je odobren trogodinji stand-by aranman od MMF-a u julu 2009. godine, u iznosu od 1,01 milijardu SDR.Od ukupno odobrenog iznosa stand-by aranmana, BiH je, kako navode u Centralnoj banci BiH, kroz etiri trane do sada iskoristila 338,20 miliona SDR, to izraeno i stvarno iskoriteno u domaoj valuti iznosi 741,32 miliona KM."S obzirom na to da je SDR valuta ija se vrijednost mijenja, prava visina duga bie poznata na dan dospijea. Otplata duga poee u 2012. godini", navode u Centralnoj banci BiH.U odnosu na period nastanka obaveza, spoljnu zaduenost BiH, prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, ini stari dug nastao do 1992. godine i novi, ugovoren poslije 1995. godine."Uee 'starog duga' krajem prole godine u ukupnom stanju spoljne zaduenosti iznosi 39,2 odsto, dok se 60,8 odsto ukupnog stanja spoljne zaduenosti odnosi na 'novi dug'", navode u Ministarstvu finansija i trezora BiH.Trend rasta: Spoljna zaduenost, posmatrana po sektorima, odnosno namjeni zaduivanja, izmeu ostalog daje i ocjenu efikasnosti ulaganja, a koja je posebno znaajna sa stanovita potencijalnog stabilizatora ukupnog ekonomskog stanja zemlje, odnosno podsticaja razvoja. Kako navode u Ministarstvu finansija i trezora BiH, odobrena kreditna sredstva u najveem dijelu su bila usmjerena ka javnom sektoru, te za realizaciju infrastrukturnih projekata.Govorei o dinamici zaduivanja BiH, u Ministarstvu navode da u periodu od 2002. do 2008. godine nije bilo znaajnijih oscilacija u stanju spoljne zaduenosti, koja se u tom razdoblju kretala na nivou etiri milijarde KM."Znaajniji rast spoljnog zaduivanja primjetan je u 2009. godini, kada je u odnosu na prethodnu godinu, zaduenost poveana za 18,5 odsto ili za neto vie od milijardu KM", navedeno je u izvjetaju Ministarstva finansija i trezora BiH.U stanju spoljne zaduenosti Bosna i Hercegovina, do kraja 2009. godine, po strukturi povjerilaca i dalje biljei najveu zaduenost prema meunarodnim finansijskim institucijama u iznosu od 60 odsto od ukupne zaduenosti i to 39 odsto prema Svjetskoj banci, sedam odsto Evropskoj investicionoj banci, sedam odsto Meunarodnom monetarnom fondu i sedam odsto Evropskoj banci za obnovu i razvoj.Veinu novih kredita koji su odobreni BiH i dalje karakterie povoljan kreditni aranman s "grace" periodom i rokovima otplate, te fiksnom i relativno niskom kamatnom stopom.

1.4 Valutna struktura kredita BiH

Najvei dio duga Bosne i Hercegovine ugovoren je u najee koritenim svjetskim valutama: evro, dolar, SDR (Special Drawing Rights) i CPU (Currency Poll Unit).Polazei sa stanovita da je vie od polovine duga BiH ugovoreno u evrima, te da na reim deviznog kursa poiva na valutnom odboru i fiksnom kursu konvertibilne marke i evra (1KM = 0,5112902 EVRO), preostali dio duga podloan je promjenama, u zavisnosti kretanja kursa evra prema drugim valutama.

Zaduenost po zaposlenom 5.500 evra

Svaki stanovnik Republike Srpske, zaduen je neto ispod 750 evra, dok je svaki stanovnik BiH zaduen s neto manje od 850 evra.Prema apsolutnim vrijednostima zaduenosti stanovnika u regionu moemo zkljuiti da je prosjean stanovnik RS, odnosno BiH, u boljoj situaciji od onih u okruenju. Ali, ako posmatramo zaduenost po zaposlenom stanovniku, u korelaciji s prosjenom platom, situacija nije tako optimistina.

BiH spada u zemlje s visokom zaduenou.

Recimo, u Srbiji zaduenost po zaposlenom je oko 2.000 evra, u Makedoniji 1.700 evra, u Sloveniji 7.200, dok je u Hrvatskoj ak 10.000 evra, a u Crnoj Gori i BiH 5.500 evra.

1.5 JAVNI DUG NA NIVOU EUROPE:

Loe stanje u finansijama SAD i niza drugih visokorazvijenih zapadnih zemlja uoljivo je ne samo na osnovu rastueg budetskog deficita, ve i gigantskog javnog duga koji e se u Americi ove godine uveati na 98,3 odsto vrednosti BDP, dok bi u 2012. trebalo da premai 102 odsto.Prosean javni dug u evrozoni ove godine e iznositi, kako procenjuje MMF, blizu 88 odsto BDP, dok e u Francuskoj i Nemakoj biti za nekoliko procenata manji.Prema visini javnog duga Japan je u grupi vodeih industrijskih sila bez premca, jer e ovu godinu okonati sa gigantskim dugom od 233,2 odsto vrednosti BDP, a u 2012. taj dug e se uveati za jo nekoliko procenata.Kina i Rusija su i po visini javnog duga "svetli" primeri za "sedmoricu velianstvenih" (SAD, Japan, Nemaka, Velika Britanija, Kanada, Francuska i Italija), jer e u ovoj i narednoj godini njihov dug, prema proceni strunjaka MMF, biti znatno skromniji i kretae se izmeu 16,5 i 15,7 odsto (Kina) i 11,4 i 12,1 odsto (Rusija).

2.Budetski deficit

2.1 Budetski deficit-definicija

Budetski deficit ( D ) je razlika izmeu budetske potronje ( G ) i budetskih prihoda( T ).D=G-T

Promjena budetskog deficita nastaje kao posljedica promjene budetskih rashoda i/ili budetskih prihoda.Budetski suficit, odnosno deficit je razlika izmedju ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje ne finansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku ne finansijske imovine.Budet je instrument kojim se finansiraju dravne potrebe i usklauje potronja drave sa makroekonomskom politikom i mogunostima drutva u celini.Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budetski suficit, odnosno deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvrene u cilju sprovodjenja javnih politika.Primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i ukljuuju se u raun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima.

2.2 Budetski deficit RS

Akumulirani deficit u budetu Republike Srpske (RS) iznosi vie od 666 miliona konvertibilnih maraka (oko 340 miliona evra), a ukoliko se na to doda kumulativni deficit javnih fondova RS-a, ukupni deficit RS-a iznosi milijardu i 111,1 miliona, konstatovala je glavna sluba za reviziju javnog sektora.Samo u proloj godini budetski deficit je skoro 283 miliona KM.

2.3 Budetski deficit SAD

Ured amerikog Kongresa za budet (CBO) skoro je objavio novu procjenu prema kojoj e budetski deficit Sjedinjenih Drava 2011. godine porasti na novi rekord od 1,5 biliona dolara, to je predstavljalo 10 posto bruto domaeg proizvoda (BDP) te zemlje ......u 2010.Nova procjena je via od prethodne zato o su Kongres i predsjednik Barack Obama u decembru donijeli odluku o produenju primjene poreskih olakica uvedenih za vrijeme mandata prethodnog predsjednika Georgea Busha, koje je trebalo da isteknu krajem godine, prenosi Reuters.Poreenja radi, CBO je u augustu 2010., prije produetka primjene poreskih olakica, procjenjivao da e deficit ove godine iznositi 1,07 biliona dolara.U saopenju se takoer navodi prognoza da e amerika privreda u 2011. ostvariti rast od 3,1 posto, a 2012. od 2,8 posto, poslije ega e BDP u periodu izmeu 2013. i 2016. rasti u prosjeku po 3,4 posto godinje.Rast prihoda e biti ogranien uslijed sporog i nesigurnog oporavka, kao i zakona o poreskim olakicama iz 2010. godine, saopio je CBO.

2.4 Deficit ostalih zemanja

Francuska e u ovoj godini imati deficit budeta od 5,8 odsto, a idue 4,9 procenata, dok e Nemaka, ija privreda je bez premca u Evropi, 2011. okonaati sa budetskim manjkom od svega 1,9 odsto vrednosti BDP.Nemaka e u iduoj godini uspeti da budetski deficit svede na svega 1,1 odsto procenjenog BDP-a, to je osetno nie od maksimuma koji je na nivou Evropske unije utvren na tri procenta.Cela 17-lana zone evra ostvarie ove godine, prema raunici eksperata MMF, budetski deficit od 4,3 odsto, a u narednoj godini 3,4 procenta, to je neznatno iznad gornje granice dozvoljenog troprocetnog limita koji vai za tu monetarnu grupaciju i sve druge lanice Unije.Veoma visok budetski deficit u EU ima i Velika Britanija, od procenjenih 8,5 odsto u ovoj i sedam procenata u iduoj godini, navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu MMF.Grka, koja se ve godinu i po dana grevito bori da izbegne bankrot dravne kase, takoe je u grupi zemalja kojima ove godine "preti" dvocifreni budetski deficit, dok e Kina po tom pokazatelju biti pravi uzor za mnoge druge zemlje, jer e ovu godinu okonaati, prema proceni MMF, sa budetskim manjkom od svega 1,6 odsto, a idue godine 0,7 procenata vrednosti BDP.

2.5 Budetski suficit RusijeRusija bi ovu godinu mogla da zavri sa budetskim suficitom od 0,3 procenata bruto domaeg proizvoda, to je oko tri milijarde dolara.To je najavila zamjenica ruskog ministra finansija Tatjana Nesterenko. Budetski suficit jemogu zahvaljujui rastu oekivanih prihoda, kao i znaajnoj utedi budetskih sredstava, prenijela je agencija RIA Novosti.Vlada je uspjela da obezbijedi ekstra prihode od 78 do 80 milijardi rubalja, dok su rashodi smanjeni za 50 do 60 milijardi rubalja, rekla je Nesterenko.Ovogodinji budetski deficit Rusije je poetkom oktobra procijenjivan na 29,9 milijardi rubalja (neto manje od milijardu dolara) ili oko 0,1 odsto BDP. Ministarstvo finansija je budetske prihode prognoziralo na 11,068 biliona rubalja, a rashode na 11,096 biliona rubalja.U prvom polugou 2011. godine ministarstvo finansija je fiksiralo budetski suficit u visini 2,9 procenta BDP, a tadanji ministar finansija Aleksej Kudrin je ukazao da e Rusija uspjeti da obezbijedi bezdeficitaran budet ve ove godine.Ruski premijer Vladimir Putin je poetkom septembra potvrdio da e budet 2011. godine najvjerovatnije biti iznivelisan, dok je vlada imala plan da ostvari bezdeficitaran budet do 2015. godine.Tempo rasta bruto domaeg proizvoda (BDP) Rusije je prema preliminarnim podacima ruske Slube za statistiku ubrzan u treem ovogodinjem kvartalu na 4,8 odsto sa 3,4 odsto u drugom tromjeseju. Rast BDP u cijeloj 2011. godini rusko ministarstvo za ekonomski razvoj procijenjuje na 4,1 odsto.

ZAKLJUCAK

Visina javnog duga i kretanje ostalih makroekonomskih agregata u odreenoj privredi nije striktno u pozitivnoj ili negativnoj zavisnosti jedno od drugog. Kako je spomenuto, javni dug moe imati i pozitivne i negativne uinke na pojedine privredne pokazatelje, ali u zavrnici visok javni dug, posebno ako se jo radi I o visokoj stranoj komponenti javnog duga, ne moe pridonijeti razvoju privrede i nikako ne smije biti instrument posticaja privrednog rasta.Svaka vlada trebala bi voditi rauna o visini javnog duga I mogunosti njegove otplate jer kratkorono razmiljanje moe utjecati na kvalitativno suavanje prostora za budue odluke. Koritenje javnog duga radi financiranja trenutnog deficita ili investicijskih projekata od strane drave i prevaljivanje takvih trokova na budunost, negativno utie na fleksibilnost dravnih finansija i uglavnom podrazumijeva usporeni razvoj privrede i u iduim godinama.Treba imati na umu kako javno zaduivanje i tete, a u manje sluajeva koristi, koje nastaju takvim zaduivanjem, u konanici pogaaju cjelokupno stanovnitvo.

LITERATURA

1. http://web.efzg.hr/dok/FIN/abajo/10.%20JAVNI%20DUG.pdf2. http://wmd.hr/rjecnik-pojmovi-j/web/javni-dug3. http://www.ijf.hr/rosen/rosenic/dug.pdf4. http://www.mft.gov.ba/hrv/content/view/136/119/5. http://www.vidiportal.ba/novosti/region/1392-javni-dug-bih-4-5-miliona-eura-svako-novoroene-odmah-duno-1462-eura6. http://staro.rifin.com/root/tekstovi/casopis_pdf/ek_ec_454.pdf7. http://sabahusa.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=371:sad-bud%C5%BEetski-deficit-u-2011-porast-%C4%87e-na-rekordnih-15-biliona-dolara8. http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/iz-minute-u-minutu/58913-ogroman-budzetski-deficit-doveo-do-svadje-poslanika-u-rs-u.html9. http://ba.seebiz.eu/rusija-u-suficitu/ar-18040/1