Javna dobra

Javna dobra

"You can never get enough of what you don't need to pay"

Pojam i karakteristike

Vrste dobara: privatna, javna i kvazijavna - kriterijum podele: isključivost i rivalitet u potrošnji

Privatna dobra – isključiva i rivalna

Javna dobra – neisključiva i nerivalna

Kvazi-javno dobro dobro koje je rivalno i/ili zadovoljava uslov isključivosti samo

u određenom stepenu

Svrstavanje dobra u javno ili privatno ne mora biti definitivno

Uslovi efikasnosti za javna i privatna dobra

Privatno dobro (npr. knjiga) - svako može da troši onu količinu koja mu uz date cene i dohodak odgovara: pojedinci mogu da imaju različit nivo tražnje pri bilo kom datom

nivou cena

Čisto javno dobro (npr. odbrana) - svi troše istu količinu bez obzira koliko iznosi njihova individualna tražnja

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

DpADpE

Sp Sp

Cen

a hl

eba

u $

Količina hleba

DpA+E

Ravnoteža na tržištu privatnih dobara

Horizontalno sabiranje: tržišna kriva tražnje za privatnim dobrima se formira sabiranjem traženih količina od strane svih pojedinaca, za bilo koji dati nivo cena

Tržišna ravnoteža se uspostavlja kada su ponuda i tražnja jednake

Ravnoteže koja se uspostavlja na tržištu privatnih dobara je Pareto efikasna, pod uslovima definisanim prvom osnovnom teoremom ekonomije blagostanja

Uslovi za Pareto-efikasnost u slučaju privatnih dobara

Granična stopa supstitucije pica za jabuke jednaka je odnosu njihovih cena:

MRSpa = Pp/Pa

Ako je cena jabuka Pa = 1; tada je MRSpa = Pp

Kriva tražnje za hlebom DpA pokazuje MRSpa za Adama, a kriva Dp

E pokazuje MRSpa za Evu

Kriva ponude hleba Sf pokazuje MRTfa

Neophodan uslov za Pareto-efikasnost je:

MRSpaAdam = MRSpa

Eva = MRTpa

Efikasno obezbeđenje javnih dobara

Postoje dve osobe - koliko puta mesečno treba da čiste zajedničke prostorije u zgradi koja ima dva stana (Adamov i Evin)

Zbog različitih ukusa i dohotka Adam i Eva ne moraju jednako da vrednuju higijenu (h)

Broj čišćenja mesečno/ cena u dinarima

1 2 3 4

Adamova tražnja (Dh

A)

300 250 200 150

Evina tražnja(DhE) 250 200 150 100

Tržišna tražnja(Dh

A+E)550 450 350 250

050

100

150200250300350400

450500550600650

700750800

1 2 3 4

DhA

DhE

DhA+E

Sh

Broj čišćenja

u dinarima

Uslovi Pareto-efikasnosti u slučaju javnih dobara

Granična stopa supstitucije čišćenja (h) u odnosu na npr. plaćanje baštovana (b) jednaka odnosu cena ovih usluga:

MRShb = Ph/Pb

Ako odredimo da je cena usluga bašovana Pb = 1, tada je granična stopa supstitucije MRShb = Ph

Adamova kriva tražnje za čišćenjem zajedničkih prostorija je označana sa DhA

i ona pokazuje njegovu MRShb, a Evina kriva tražnje DhE pokazuje MRShb za

nju

Kriva ponude Sh pokazuje graničnu stopu transformacije između usluga čišćenja i usluga baštovana MRThb

Neophodan uslov za Pareto-efikasnost u slučaju javnih dobara je: MRShb

Adam + MRShbEve = MRThb

Problemi u dostizanju efikasnosti u ponudi javnih dobara

Besplatno korišćenje (free fider): Adam može da tvrdi da njemu čistoća zajedničkih prostorija

nije bitna, sa namerom da prevali na Evu plaćanje ukupnih troškova čišćenja

Tržišno rešenje problema besplatnog korisnika je moguće je primenom savršene cenovne diskrimnacije: proizvođač svakome naplaćuje maksimum koji je ovaj

spreman da plati za određeno dobro

Uslovi za savršenu cenovnu diskriminaciju su: pružalac usluge zna krivu tražnje svakog pojedinca za

određenim javnim dobrom i teško je ili nemoguće transferisati dobro s jedne osobe na

drugu osobu prvi uslov je praktično neostvariv

Privatizacija?

Privatizacija: prepuštanje proizvodnje/pružanja javnih dobara privatnom sektoru javni sektor može da obezbeđuje (finansira), neko dobro, a da

to dobro proizvodi privatni sektor (obrazovanje, zdravstvene usluge i dr.)

neke usluge koje obezbeđuje javni sektor mogu da se dobiju i od privatnog sektora: obrazovanje, zdravstvene usluge...

Posmatrano istorijski učešće javnog i privatnog sektora u obezbeđenju dobara se menjalo

Privatni ili javni sektor – na osnovu čega odlučiti? Troškovi – relativne zarade, materijal, administracija Prilagođenost ukusima Pogodnost za ostvarenje robnog egalitarizma

Eksterni efekti

Pojam i definicija

Eksterni efekti aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog

mehanizma (cena) utiče na blagostanje drugog Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u

vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr.

Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava kada bi postojali vlasnici vazduha, reka, i dr.

eksterni efekti ne bi postojali

Vrste: pozitivni, negativni, u proizvodnji, u potrošnji...

Priroda eksternih efekata - grafička analiza

Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

Stvarna proizvodnjaDruštveno efikasan obim proizvodnje

ab

c

d

f

e

g

h

Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje

Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije: privatni profit se smanjuje za površinu dcg društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja

privatnog profita, za iznos:

dhg=cdhg-dcg

Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno, jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje

Da bi se utvrdio društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

Rešenja problema eksternih efekata

Privatna rešenja eksternalija: Pregovaranje i Kousova teorema Spajanje Društvene konvencije

Rešenja javnog sektora: Porezi Subvencije Naknade za zagađenje Sistem “ograniči i trguj”

Pregovaranje i Kousova teorema

Da li je moguće dogovorom postići smanjenje proizvodnje (i zagađenja)?

Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču: zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za

ribarenje koju naplaćuje veća od izgubljenog profita usled smanjenja proizvodnje

ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje:

MD > MB – MPC Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je

MD = MB – MPC Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i

on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara


Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

c

dg

h


Kousova teorema pod uslovom da su transakcioni troškovi

zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava

Pretpostavke Kousove teoreme: troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi

štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče

Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađanja tiču samo nekoliko učesnika npr. teško se može primeniti kod zagađenja vazduha

Piguovski porez

U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi

troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje

Piguovski porez

porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje

Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi

Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

c

d

(MPC + cd)

Prihodi od piguovskog poreza

i

j

Piguovske subvencije

Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

c

d

(MPC + cd)

i

jgk

h

f

e

Piguovska subvencija

Javni odgovori: alternative piguovskim porezima

Piguovski porez ili subvencija podstiču proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na

druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez

Kao alternative pigovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja: naknada za zagađenje sistem “ograniči i trguj” i pristup zasnovan na naredbama i kontroli

Naknada za zagađenje

... vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji

način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr.

Pretpostavimo da države uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična društvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*


0Smanjenje zagađenja

MSB

MC

e*

f*

$


MSB - Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB

MC - Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja

f* - Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je

f*>MC U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja

zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja:

MC=f*=MSB

Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja

Bartovosmanjenjezagađenja

Homerovosmanjenjezagađenja

50 75 90 50 75 90

MCB

MCH

25

f = $50

f = $50

Bartovi izdaci za naknadu Homerovi izdaci

za naknadu

Troškovna efikasnost naknade za zagađenje

Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove

Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi

smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja

Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB

Naknada za zagađenje je troškovno efikasna podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u

kojoj su MC=f*, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki

Sistem “ograniči i trguj”

Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama

... zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH)

Na troškovno efikasnom nivou zagađenja, tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja

Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

Sistem “ograniči i trguj”

Bartovosmanjenjezagađjenja

Homerovo smanjenjezagađenja

50 75 90 50 75 90

MCB

MCH

25

f = $50

f = $50

10

a

b

Pozitivni ekterni efekti

Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme

Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa: krivom graničnih privatne koristi (MPB) krivom graničnih troškova (MC) krivom eksternih graničnih koristi (MEB) krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB)

Efikasan nivo proizvodnje: za preduzeća se nalazi u tački R1, gde je MPB=MC društveno efikasan nivo proizvodnje je u tački R* gde je

MSB=MC

Pozitivni eksterni efekti

Godišnja istraživanja

$

MPB

MC

MEB

MSB = MPB + MEB

R*R1

Pozitivni eksterni efekti i subvencije

Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*)

Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna

Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o: poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak

iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna)

korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna (npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)

Zadatak 10. (str. 116)

Pretpostavite da dva preduzeća ispuštaju određeno zagađenje. Granični troškovi smanjenja zagađenja za prvu firmu iznose: MC1 = 300e1 , a za drugu MC 2 = 100e2, gde su e1 i e2 iznosi (u tonama) smanjenja emisije od strane prve, odnosno, druge firme. Pretpostavite da ukoliko država ne interveniše, prva firma emituje 100 jedinica, a druga firma 80 jedinica zagađenja.

Pretpostavite da zakonodavci odluče da ukupno zagađenje smanje za 40 jedinica. Koliko bi svaka firma, da bi bila troškovno efikasna, smanjila svoje zagađenje?

Kolika bi naknada za zagađenje trebalo da se uvede kako bi se ostvario troškovno efikasan rezultat. Koliko bi svaka firma platila u naknadama?

Pretpostavite da regulatorno telo umesto naknade za zagađenje uvede sistem razmenljivih dozvola i da ih izda 140, od kojih svaka dozvoljava emisiju od po jedne tone zagađenja. Prva firma koristi svoj politički uticaj da ubedi regulatorno telo da joj izda 100 dozvola, a drugoj firmi samo 40. Koliko će dozvola biti razmenjeno između tih firmi, ako se uopšte budu razmenjivale? Koliki je minimalni iznos novca koji mora (ukupno) da se plati za ove dozvole? Za koliko će tona na kraju svaka firma smanjiti svoje zagađenje?

Domaći zadatak 8. (str. 115)

Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X su konstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $.

Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije?

Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X? Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog

obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?

Domaći zadatak 9, str. 75

Pretpostavite da postoje samo dva ribara, Zak i Džejkob, koji pecaju duž određene obale. Obojica bi imala koristi ukoliko bi se na toj obali podigli svetionici. Granični trošak izgradnje svakog dodatnog svetionika iznosi 100 $. Granična korist od svakog dodatnog svetionika za Zaka je 90 – Q, a za Džejkoba 40 – Q, gde je Q broj svetionika. Objasnite zašto ne bismo mogli da očekujemo da duž te obale

bude podignut efikasan broj svetionika. Šta je efikasan broj svetionika? Šta bi bile neto koristi za Zaka i

Džejkoba ako bi se obezbedio efikasan broj? Grafički predstavite odgovor

Domaći zadatak 7. (str. 115)

Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu:

Proizvodnja MC MB MD

1 3 13 5

2 6 13 7

3 10 13 9

4 13 13 11

5 19 13 13

6 21 13 15

Koliko svinja proizvodi LP? Koliko iznosi efikasan broj svinja? Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica

kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja? Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?

Domaći zadatak za danas, br. 7, str. 35.

Predlogom budžeta koji je Bušova administracija podnela 2006. godine, predviđeno je povećanje deficita tokom vremena, odnosno, sve veći jaz između rashoda i prihoda. Usledila je žestoka rasprava. S jedne strane, kritičari administracije su dokazivali da će veći deficiti dovesti do povećanja kamatnih stopa, dok su neke pristalice administracije dokazivale da ova mera neće imati uticaja na kamatne stope. U priloženoj tabeli navedeni su neki podaci o deficitima i kamatnim stopama u prošlosti. Za svaku godinu, deficit predstavlja razliku između prihoda i rashoda utvrđenu u tekućim dolarima; negativan broj ukazuje na deficit, a pozitivan na suficit.

Godina Deficit Kamatna stopa

1980 $ -73,8 15,2%

1985 -212,3 9,9

1990 -221,2 10,0

1995 -164,0 8,8

2000 236,4 9,2

Kakav zaključak biste mogli da donesete o vezi između federalnih deficita i kamatnih stopa, na osnovu ovih podataka? Objasnite zašto bi zaključci koji su zasnovani samo na ovim podacima mogli biti problematični.

Documents

Javna dobra