Embed Size (px)
Citation preview
ЕКОНОМИЈА ЗА
ПРАВНИКЕ
ГЛАВА 8. ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНИ
ЕФЕКТИ
8. ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНИ ЕФЕКТИ
• Јавна добра
• Проблем слепог путника
• Јавна добра и јавна потрошња
• Заједнички ресурси и додељивање својинских права
• Додељивање својинских права: уговори под принудом
• Екстерни ефекти
• Политике према екстерним ефектима– Преговори заинтересованих страна: Коузова
теорема
– Опорезивање у смислу Пигуа – корективни порези
– Регулација
– Парница – тужба за накнаду штете
– Прилагођавања учесника и подстицаји за њих
2
ЈАВНА ДОБРА
3
Јавна добра
• Јавна добра су они производи, односно добра и услуге, која симултано карактеришу: – одсуство ривалитета у потрошњи
• корисници се не надмећу у погледу потрошње исте јединице јавног добра и
– немогућност искључења корисника из потрошње.
4
Јавна добра
• „Чиста“ јавна добра су она у чијем случају су симултано и у потпуности испуњена оба услова.
• Примери јавних добара су јавна безбедност, дезинсекција, превенција заразних болести, емитовање радио програма (радио дифузија), итд.
5
Приватна и јавна добра
• У случају приватног добра, потрошачи су ривали у потрошњи.
• У случају јавних добара,додатни корисник– не доводи до пада потрошње, односно умањења
корисности постојећих корисника,– не ствара додатне трошкове произвођачу
• при датом нивоу понуде јавног добра трошкови његовог пружања су фиксни, а гранични трошкови (трошкови пружања јавног добра додатном кориснику) једнаки су нули.
6
Промена нивоа понуде јавних добара
• У случају јавних добара, свака промена нивоа понуде („капацитета“) јавног добра везана је за промену трошкова, док се може јавити и ограничење капацитета, при коме једна јединица јавног добра може да опслужи ограничени број потрошача (корисника), што неминовно доводи до појаве ривалитета.
7
Трошкови искључења
• У случају приватног добра, веома је лако искључити потрошача који не жели да плати за његово коришћење.
• У случају јавног добра, међутим, такво искључење је веома тешко, немогуће, односно трошкови таквог искључења су прохибитивно високи.
8
Агрегатна тражња за приватним добром
• Тржишна, односно агрегатна тражња за приватним добром се добија хоризонталним сабирањем индивидуалних кривих тражњи (за одређени ниво цена купци су спремни да купе одређену количину добара).
9
Агрегатна тражња за јавним добром
• У случају јавног добра тржишна, односно агрегатна тражња добија се вертикалним сабирањем индивидуалних тражњи (за одређен ниво, односно број јединица јавних добара корисници су спремни да плате одређену цену).
10
Агрегатна тражња за јавним добром
11
P
qjd
TRJ
TRK
TR =TRK + TRJ
Агрегатна тражња за јавним добром
12
P
qJD
TR
GT = PN
qJD
Стратегија слепог путника
• Немогућност искључења ствара подстицаје корисницима да не плаћају коришћење јавних добара.
• У таквој ситуацији приватни произвођачи,
• чији је циљ максимизација профита, немају подстицај да понуде довољну количину
• јавног добра.
13
Стратегија слепог путника
• Стратегија слепог путника подразумева да корисник, услед немогућности искључења, ништа не плати за коришћење јавног добра, очекујући да други корисници то учине, како би се покрили трошкови понуде јавног добра.
• Уколико се већина корисника понаша на тај начин, нестаје понуда јавног добра.
14
Проблем слепог путника
• Проблем слепог путника и високи трансакциони трошкови чине да су могућности пружања јавног добра од стране приватног сектора или путем приватних аранжмана релативно мале.
• Тиме се поставља питање која је равнотежна понуда јавног добра од стране државе.
15
Линдалова равнотежа
• Теоријски оптималан ниво понуде описан је тзв. Линдаловом равнотежом, – при којој су изједначене агрегатна понуда и
агрегатна тражња за јавним добром, и – при којој се равнотежна количина понуде и
равнотежно пореско оптерећење формира као збир (различитих) оптерећења појединачних пореских обвезника.
16
Линдалова равнотежа
• Реч је искључиво о теоријској концепцији, будући – да у стварности корисници немају подстицај да
истинито искажу своје преференције у погледу јавних добара и
– да се не може формирати одговарајуће пореско оптерећење за сваког корисника сходно његовим преференцијама.
17
Равнотежна понуда јавног добра: равнотежа у смислу
Линдала
18
TR =TRK + TRJ
TRJ
Tk
TJ
pn
T*
T1
G1 G2 G *
Оптимални ниво појединачне тражње за јавним добром
19G *
G *
G
G
UK
GK
GT
Одлука о нивоу понуде јавног добра
• У пракси, одлука о нивоу понуде јавног добра доноси се путем политичких избора– гласачи – порески обвезници гласају за неки од
понуђених односа пореских обавеза и јавних добара која ће бити понуђена.
– гласају сходно својим преференцијама и нивоу богатства, односно нивоу опорезивања тог богатства.
20
Политичка равнотежа понуде јавног добра
• У политичком процесу одлучивања, већина политичких партија, описује пореско оптерећење и понуду јавних добра дефинише према преференцијама медијанског бирача. – Формирана политичка равнотежа није оптимална,
како у смислу Парета, тако и у погледу оптималног обима понуде јавних добара, али ипак представља решење које омогућава држави да подмирује потребе за јавним добрима.
21
Преференције бирача и медијански бирач
22
GJ*
UK
UL
Uj
GK*
GL*
G
Заједнички ресурси
• Уколико постоји ривалитет, али не и могућност искључења, реч је о заједничким
• ресурсима. – Трошкови које сваки корисник заједничког
ресурса сноси нижи су од укупних трошкова које генерише, што ствара подстицаје за прекомерну и економски неефикасну експлоатацију тих ресурса.
23
Заједнички ресурси
• Неки заједнички ресурси се налазе у јавноправном режиму.
• На пример, светски океан (мора), реке, атмосфера и атмосферске појаве (попут ветра), радио-фреквенцијски спектар.
• Проблем експлоатације заједничких ресурса често се решава додељивањем права и то одобравањем концесија.
24
Заједнички ресурси и тржишна равнотежа
25Q=N0
€
GZP PP
GT
N’ N*
Заједнички ресурси и тржишна равнотежа
26Q=N0
€
GZP PP
C
N’ N*
GT’
NK
GT
• Додељивање одређених права може довести до опортунистичког понашања, када једна страна у уговорном односу користи прилику да, на штету друге, максимизује своје благостање.
• Један облик испољавања опортунистичког
• понашања представљају и уговори под принудом.
27
ЕКСТЕРНИ ЕФЕКТИ
28
Екстерни ефекти
• Екстерни ефекти настају у случају кад неко лице или више лица својим одлукама непосредно и без претходне сагласности, дакле ван тржишта, утиче на ниво корисности у потрошњи или трошкова у производњи другог лица.
• Екстерни ефекти могу бити негативни или позитивни.
29
Екстерни ефекти
• Привредни субјекти, водећи рачуна о сопственим интересима, доносе одлуке на ос нову приватних трошкова и користи, не узимајући у обзир користи и трошкове које од њихових пословних одлука имају трећа лица.
30
Екстерни ефекти: приватни и гранични трошкови
31Q0
P0
PS
€
QS Q0
GDT
GPT
GDK = GP
E0
ES
A
Екстерни ефекти
• Уколико постоје екстерни ефекти, то значи да приватни и друштвени трошкови нису једнаки, те да одлуке које се доносе само на основу приватних трошкова нису оптималне са становишта друштва.
• У случају позитивних екстерних ефеката, не производи се довољно добара, док се у случају негативних производи превише.
32
Решавање проблема екстерних трошкова
• Проблем екстерних ефеката може се, у зависности од околности, решити на различите начине – преговорима заинтересованих страна, – корективним порезима, – регулацијом или – судским путем.
33
Коузова теорема
• Уколико је право својине јасно и неспорно додељено и уколико су трансакциони трошкови преговарања и спровођења договореног једнака нули, две, односно све заинтересоване стране ће се договорити око равнотежног обима екстерних ефеката, а тај равнотежни ниво ће бити оптимум са становишта друштва
34
Понуда и тражња на негативним екстерним
ефектима
3504:00 03:00 02:00 01:00 24:00 23:00 22:00 21:00 20:00
Тражња станара за тишином
Тражња кафића за буком
I IV
IIIII
Државна интервенција и екстерни ефекти
3604:00 03:00 02:00 01:00 24:00 23:00 22:00 21:00 20:00
Тражња станара за тишином
Тражња кафића за буком
I IV
IIIII
A
B
C
Корективни порези
• Држава може увести порезе субјектима који емитују негативне екстерне ефекте.– овим порезима увећавају се приватни гранични
трошкови, чиме се утиче на смањење понуде и њеном померању ка друштвено оптималном нивоу.
– прикупљена средства могу се користити како би се лица која трпе негативне екстерне ефекте компензовала, али то покреће низ других питања.
37
Регулација
• Проблем негативних екстерних ефеката може се такође решавати регулацијом. – Могу се користити различита регулаторна
решења – од забране, преко увођења дозвола или прописивањем дозвољеног радног времена, урбанистичким планирањем, и слично.
– Овај начин решавања проблема ствара високе трошкове регулаторних тела, као и простор за понашања која се своде на трагање за рентом.
38
Решавање путем суда
• Сами субјекти који су погођени негативним екстерним ефектима могу тужити лицекоје их ствара и тражити накнаду за причињену штету. – У овом случају постоји опасност од пресуда на
основу којих би накнаде које су веће од штете стварале лоше подстицаје привредним субјектима, како би се прерасподељивала рента.
39
Прилагођавање привредних субјеката
• Екстерни ефекти често подстичу привредне субјекте да се прилагоде и да отклоне негативне екстерне ефекте.
• Резултат деловања тих подстицаја зависи од интензитета негативних екстерних ефеката, као и од одговора на питање ко сноси трошкове и колики су трошкови прилагођавања.
40
