Izvozne subvencijeIzvozne subvencijepo cenama iznad 3$ (tačka E), Zemlja 2 postaje izvoznik, a ne uvoznik proizvoda

Proizvodi 35, troši 20 – izvozi 15

Proizvodi 40, troši 10 – izvozi 30

Domaći potrošači gube a’+b’

Proizvođači dobijaju a’+b’+c’

Gubitak blagostanja b’+d’

Politička ekonomija protekcionizma

borba interesnih grupa– da bi se zaštitile plate u zemlji– dda bi se saa bi se sačuvao profitčuvao profit

Pogrešni argumentiPogrešni argumenti

ZaštitZaštita da domaćiomaćihh rad radnika nika od od jeftinog stranog rada. jeftinog stranog rada. – Ovo je HOS: ima statički deo- veća Ovo je HOS: ima statički deo- veća

produktivnost štiti supi radproduktivnost štiti supi rad– Dinamički – svi gube ako se zabrani Dinamički – svi gube ako se zabrani

razmenarazmena Naučna carinaNaučna carina

Sporni argumentiSporni argumenti

zaštita neophodna (1) radi smanjivanja domaće nezaposlenosti i (2) radi ozdravljenja platnog bilansa zemlje

Međutim, ovo su argumenti u prilog zaštite tipa

prosjak je tvoj komšija – siromašenja sopstvenih suseda – beggar thy neighbour jer ona se zasniva na šteti drugih zemalja.

Uslovno dobri arugmenti Argument mlade industrije Argument je korektan, ali zahteva nekoliko važnih

ograda koje mu, uzete zajedno, oduzimaju veći deo smisla.

može biti teško da se identifikuje industrija

Kada prestaje zaštita

Subvencija za proizvodnju takođe je direktniji oblik pomoći i lakše ju je otkloniti nego uvoznu carinu.

Jedna praktična teškoća je u tome da subvencija porazumeva državne rashode a carine – ne.

Ko stiče zaštitu?Ko stiče zaštitu? Zaštitom dobijaju prozivođači i gube Zaštitom dobijaju prozivođači i gube

potrošači, ali...potrošači, ali... pošto je proizvođača malo pošto je proizvođača malo postoji jak postoji jak

podsticaj za lobiranjempodsticaj za lobiranjem

svaki svaki potrošač potrošač gubi veoma malo usled gubi veoma malo usled zaštite, zaštite, te te nije verovatno da ćenije verovatno da će se oni se oni efikasno organizovati efikasno organizovati

Ko stiče zaštitu?Ko stiče zaštitu?

radno intenzivneradno intenzivne visoko organizovane (kao što je automobilska industrija)visoko organizovane (kao što je automobilska industrija) industrije koje proizvodeindustrije koje proizvode artikle za potrošačeartikle za potrošače više zaštite imaju geografski decentralizovane nego više zaštite imaju geografski decentralizovane nego

regionalne regionalne industrijeindustrije za jednu industriju je verovatnije da će biti zaštićena ukolikoza jednu industriju je verovatnije da će biti zaštićena ukoliko

je i u prošlosti bila zaštićena. je i u prošlosti bila zaštićena. Lakše Lakše one industrije kojima konkurišu proizvodi iz zemalja u one industrije kojima konkurišu proizvodi iz zemalja u

razvojurazvoju Industrija koja danas uživa najveću zaštitu uIndustrija koja danas uživa najveću zaštitu u Sjedinjenim Sjedinjenim

Državama jeste industrija tekstila i odećee.Državama jeste industrija tekstila i odećee.

Teorija igara, strateška trgovina i industrijske politike Strateška trgovinska politika slično argumentima u prilog

mladih industrija Prave je industrijske zemlje kako

bi stekle komparativnu prednost ključnim industrijama visoke tehnologije.

Primeri strateške trgovine i industrijske politike Japan

– industrija čelika tokom 1950-tih, – poluprovodnika tokom 1970-tih i 1980-tih

Concorde (supersonični putnički avion) tokom 1970-tih

Airbus od 1970-tih u Evropi.

Poluprovodnici u Japanu obično se daju kao udžbenički primer uspešne trgovinske

i industrijske politike.

U Evropi, Concorde je bio tehnološki podvig, ali je predstavljao ekonomsku katastrofu,

a industrija Airbus ne bi preživela bez stalnih, veoma značajnih subvencija države.

Ako Boeing, prvi stupi na tržište, ostvariće profit od 100 miliona dolara. Airbus je sada trajno isključen sa tržišta jer ne bi mogao da ostvariprofit.

ako evropska vlada pruža subvenciju Airbusu od 15 miliona dolara godišnje.

Onda on ima profit od 5 miliona!!! A boeing ide u minus od 10

miliona, pa odlazi u stečaj, te se selimo u treci kvadrant

vlada SAD je mnogo manje raspoložena od evropskih vlada da garantuje subvencijefirmama.

+5

Opšti sporazum o Opšti sporazum o carinama i trgovini carinama i trgovini ((GATT) GATT) mmeđunarodna organizacijaeđunarodna organizacija osnovana 1947. sa osnovana 1947. sa

sedištem u Ženevi sedištem u Ženevi Tri principa:Tri principa: 1. Nediskriminacija 1. Nediskriminacija --bezuslovno prihvatanje bezuslovno prihvatanje MFN - MFN - principa principa

najpovlašćenijenajpovlašćenije n nacijeacije – Izuzeci su carinske unije Izuzeci su carinske unije i trgovini trgovinaa između zemlje i između zemlje i

njenih bivših kolonija njenih bivših kolonija 2. Uklanjanje necarinskih barijera (kvot2. Uklanjanje necarinskih barijera (kvotee), ), osim osim za za

poljoprivrednepoljoprivredne proizvode i u slučaju problema sa platnim proizvode i u slučaju problema sa platnim bilansom zemlje.bilansom zemlje.

3. Konsultacije3. Konsultacije

Koji su to nerešeni problemi Koji su to nerešeni problemi međunarodne trgovinemeđunarodne trgovinesa kojima se svet danas sa kojima se svet danas suočava?suočava?

DohaDoha Nicholas Stern Nicholas Stern procenio da procenio da evropska krava evropska krava dobija dnevne dobija dnevne subvencije od subvencije od 2.50$, 2.50$, dokdok 75% 75% of of ljudi u ljudi u AfricAfrici i živi sa manje od živi sa manje od 2$ 2$ dnevnodnevno..

Spaghetti bowl

S ovim je povezano i pitanje da li S ovim je povezano i pitanje da li regionalni regionalni sporazumi unapređuju ili sporazumi unapređuju ili unazađuju unazađuju slobodnu međunarodnu slobodnu međunarodnu trgovinu. trgovinu.

Poglavlje 10

Ekonomska integracija: Ekonomska integracija: carinske unije i zone carinske unije i zone slobodne trgovineslobodne trgovine

Teorija ekonomske Teorija ekonomske integracije integracije To su To su diskriminatorndiskriminatornaa ograničograničeenja nja

ili ili ukidanjukidanjee trgovinskih barijera trgovinskih barijera

izmeđuizmeđu zemalja koje su potpisale zemalja koje su potpisale sporazumsporazum

Preferencijalni trgovinski aranžmaniPreferencijalni trgovinski aranžmani- - – Ovo je najlabaviji oblikOvo je najlabaviji oblik– KomonveltKomonvelt

Zona slobodne trgovineZona slobodne trgovine– EFTAEFTA, , NAFTA NAFTA ,,MercosurMercosur

CCarinska unija arinska unija EUEU ne dozvoljava postojanje carinskih ili drugih ne dozvoljava postojanje carinskih ili drugih

barijera vršibarijera vrši (harmonizaciju) trgovinskih (harmonizaciju) trgovinskih politikapolitika

Zajedničko tržište Zajedničko tržište – EU, EU, dozvoljava slobodno kretanjedozvoljava slobodno kretanje rada i kapitalarada i kapitala

Ekonomska unija Ekonomska unija – ujednačava ujednačava FISKALNU i FISKALNU i

monetarnu politikumonetarnu politiku Primer Primer potpune ekonomske unije potpune ekonomske unije

predstavljaju Sjedinjenepredstavljaju Sjedinjene Države.Države. Nepotpuna - BeneluksNepotpuna - Beneluks

bescarinske zone ili bescarinske zone ili slobodne ekonomskeslobodne ekonomske zonezone

osnovane sa ciljem privlačenja osnovane sa ciljem privlačenja stranih investicija stranih investicija

tako štotako što dozvoljavaju upotrebu dozvoljavaju upotrebu sirovinskih materijala i intermedijarnih sirovinskih materijala i intermedijarnih proizvoda bez carinskihproizvoda bez carinskih dažbina.dažbina.

Prednosti i štetaPrednosti i šteta

Dolaze investitoriDolaze investitori Povećava se Povećava se

zaposlenost u tim zaposlenost u tim sektorimasektorima

Ne plaćaju se Ne plaćaju se poreziporezi

Ne razvija se Ne razvija se obrazovanjeobrazovanje

Da Srbija postane bescarinska zonaCrna Gora, takodje

Statički efekti Statički efekti formiranja carinske formiranja carinske unije unije mere se preko mere se preko

– stvaranjastvaranja trgovinetrgovine– preusmeravanja trgovine.preusmeravanja trgovine.

Stvaranje trgovine Stvaranje trgovine

kada sekada se domaća proizvodnja domaća proizvodnja zamenjuje uvozom iz zamenjuje uvozom iz zemlje zemlje --članice. članice.

to dovodi do porastato dovodi do porasta blagostanja blagostanja SVIH zemalja članica SVIH zemalja članica

Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60

Carina – nestaje

RENTA - AGJC = 15

Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10 postaje

NETO DOBITAK OD CARINSKE UNIJE

Transfer od proizvodjaca – potrosacima

preusmeravanjpreusmeravanjee trgovine trgovine dolazi kada je uvoz dolazi kada je uvoz jeftinije jeftinije

robe robe – izvan carinske unije izvan carinske unije

zamenjen zamenjen skupljim skupljim uvozomuvozom– iz zemlje članice carinskeiz zemlje članice carinske unijeunije

NETO DOBITAK

SUMA TROUGLOVA – POVRSINA PRAVOUGAONIKA

Transferisano potrošačima u vidu niže cene

preusmeravanje trgovine smanjuje blagostanje

jer pomera proizvodnju od efikasnijih proizvođača koji se nalaze izvan carinske unije ka manje efikasnimproizvođačima unutar unije.

Ako su linije položenijeAko su linije položenijetj.tj. Tako je verovatnija situacija da Tako je verovatnija situacija da

čakčak i carinska unija koja preusmerava i carinska unija koja preusmerava

trgovinu dovodi do dobitaka na trgovinu dovodi do dobitaka na blagostanju zemaljablagostanju zemalja

koje uniju formirajukoje uniju formiraju!!!!!!

što su ravnije što su ravnije (elastičnije) (elastičnije) DX i DX i SX i što su bliže S3 SX i što su bliže S3 i S1, to je veća i S1, to je veća suma osenčenih suma osenčenih površina trouglovapovršina trouglova

I manja je I manja je površina površina osenčenog osenčenog pravougaonikapravougaonika

POSTO I STVARA I PREUSMERAVA TRGOVINU,

ovaj proces može povećati ili smanjiti blagostanje zemalja članica

i dovodi do smanjenja blagostanja ostatka sveta

•statički uticajina blagostanje

• usled formiranja Evropske Unije• •dali su iznenađujuće male neto statičke dobitke blagostanja

•(u rasponu od 1 do 2 procenta BDP).

Merenje pokazaloMerenje pokazalo

Teorija drugog Teorija drugog najboljeg rešenjanajboljeg rešenja

opšti princip opšti princip - - poznat kao teorija poznat kao teorija drugog najboljeg rešenja drugog najboljeg rešenja

Ima sIma specijalnipecijalni slučaj - slučaj - teorijteorijuu carinskih unijacarinskih unija

pre Vinerovog radapre Vinerovog rada iz iz 1950 1950 vladalo uverenje vladalo uverenje da će da će svaki svaki pomakpomak ka slobodnijoj trgovini ka slobodnijoj trgovini takođe povećati i blagostanje.takođe povećati i blagostanje.

Onda bi carinska Onda bi carinska unijaunija povećavpovećavalaala– blagostanje članica unije blagostanje članica unije – i zemalja koje nisu njene članicei zemalja koje nisu njene članice

Ali Ali carinskcarinskaa unij unijaa će će povećapovećatiti ili ili smanjismanjiti ti blagostanje članica i blagostanje članica i ostatka svetaostatka sveta - - zavisno od zavisno od okolnostiokolnosti

Kada dovodi do Kada dovodi do boljitka?boljitka?

11. . Što su Što su bile bile veće barijereveće barijere unutar unije unutar unije

2. Što su niže barijere sa ostalim 2. Što su niže barijere sa ostalim zemljama zemljama

3. Što je veći broj zemalja i što je njihova veličina veća.3. Što je veći broj zemalja i što je njihova veličina veća.

4. Što su privrede zemalja članica više konkurentne, 4. Što su privrede zemalja članica više konkurentne,

5. Što su članice carinske unije geografski bliže. 5. Što su članice carinske unije geografski bliže.

6. Što je veća 6. Što je veća razmena pre razmena pre stvaranja carinske unije između stvaranja carinske unije između potencijalnih članica unije.potencijalnih članica unije.

EU imala je više uspeha nego EU imala je više uspeha nego EFTAEFTA-- razlozi razlozi 3, 3,4,5,64,5,6 GB,GB,Austrija,Danska, Norveška, Portugalija, Švedska i Austrija,Danska, Norveška, Portugalija, Švedska i

ŠvajcarskaŠvajcarska

Dinamičke koristi od Dinamičke koristi od carinskih unijacarinskih unija

1.1. PovećanPovećana a konkurencijkonkurencijaa

2.2. ekonomijekonomijaa obima obima

3.3. podsticaji za investicije podsticaji za investicije

4.4. BoljeBolje korišćenjkorišćenje e resursaresursa

dinamički dobici pet do šest puta dinamički dobici pet do šest puta većiveći

od statičkih dobitaka.od statičkih dobitaka.

To bi bilo drugo To bi bilo drugo najbolje rešenje. A najbolje rešenje. A prvo?prvo? da da jednostrano eliminiše sve jednostrano eliminiše sve

barijere trgovini. barijere trgovini.

To je uradila EstonijaTo je uradila Estonija

Dakle, Dakle,

pristupanje carinskoj uniji zbog pristupanje carinskoj uniji zbog statičkih i dinamičkihstatičkih i dinamičkih koristi koje ona koristi koje ona pruža samo je drugo najbolje rešenjepruža samo je drugo najbolje rešenje

Možda bi za jednu zemlju Možda bi za jednu zemlju najbolja najbolja politika bila da politika bila da jednostrano eliminiše jednostrano eliminiše sve barijere trgovini.sve barijere trgovini.

Zašto - možda?Zašto - možda?

Velika zemlja ima Velika zemlja ima problemproblem Sigurna kSigurna koristorist od povećanja od povećanja

efikasnosti efikasnosti MoraMora biti odmerena nasuprot biti odmerena nasuprot

gubitakagubitaka blagostanja blagostanja Od Od pogoršavanja njihovih odnosa pogoršavanja njihovih odnosa

razmene.razmene. PlusPlus

– politički teško politički teško zbog interesnih grupazbog interesnih grupa

S ovim je povezano i pitanje da li S ovim je povezano i pitanje da li regionalni regionalni sporazumi unapređuju ili sporazumi unapređuju ili unazađuju unazađuju slobodnu međunarodnu slobodnu međunarodnu trgovinu. trgovinu.

Koristi Meksika od Koristi Meksika od NAFTA – očekivanja i NAFTA – očekivanja i ishodiishodi

Ekonomska integracija u Centralnoj Ekonomska integracija u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšim i Istočnoj Evropi i bivšim sovjetskim sovjetskim republikamarepublikama

SEVSEV Bugarska,Bugarska, Čehoslovačka, Čehoslovačka, Istočna Nemačka,Istočna Nemačka, Mađarska, Mađarska, PoljskaPoljska, , RRumunijaumunija PlusPlus MongolijaMongolija,,Kuba, Kuba,

Severna Koreja i Severna Koreja i Vijetnam priključile se Vijetnam priključile se kasnije.kasnije.

zadacizadaci

*u autarkiji *u autarkiji se roba X proizvodi se roba X proizvodi – Zemlja A 10$, Zemlja A 10$, – Zemlja B 8$Zemlja B 8$– Zemlja C 6$. Zemlja C 6$.

Ukoliko Zemlja Ukoliko Zemlja A A uvede uvede nediskriminatornu nediskriminatornu ad valoremad valorem carinu carinu od 100 procenata na svoj uvoz od 100 procenata na svoj uvoz proizvoda proizvoda X iz Zemlje B i Zemlje CX iz Zemlje B i Zemlje C, , kako se menja razmena?kako se menja razmena?

Ukoliko Zemlja A zatim Ukoliko Zemlja A zatim formira carinskuformira carinsku uniju uniju sa Zemljom Bsa Zemljom B da li će Zemlja A da li će Zemlja A

– SamaSama proizvoditi proizvod X proizvoditi proizvod X – ili će ga uvoziti iz Zemljeili će ga uvoziti iz Zemlje B B (8$) (8$)– ili Zemlje Cili Zemlje C (6$) (6$)??

Ako proizvodi sama – 10$Ako proizvodi sama – 10$ Ako uvozi iz B – 8$Ako uvozi iz B – 8$ Ako uvozi iz C – 12$Ako uvozi iz C – 12$

Da li je carinska unija Da li je carinska unija zemalja A i Bzemalja A i B unija koja stvara trgovinuunija koja stvara trgovinu unija koja preusmeravaunija koja preusmerava trgovinu trgovinu ili neštoili nešto treće?treće?

Ovo je unija koja stvara trgovinu Ovo je unija koja stvara trgovinu jer zamenjuje domaću jer zamenjuje domaću proizvodnju sa uvozom iz Bproizvodnju sa uvozom iz B

Ukoliko Ukoliko Zemlja A u početku Zemlja A u početku uvodi uvodi carinu od 50 carinu od 50 %% (umesto (umesto 100100%%) )

da li će Zemlja A sama proizvoditida li će Zemlja A sama proizvoditi robu robu X ili će X ili će je je uvoziti iz Zemlje B ili uvoziti iz Zemlje B ili ZemljeZemlje C?C?

Uvoziće iz C, jer će cena biti 9$Uvoziće iz C, jer će cena biti 9$– Zemlja A 10$, Zemlja A 10$, – Zemlja B 8$+4$ carina=12$Zemlja B 8$+4$ carina=12$– Zemlja C 6$+3$ carina=9$. Zemlja C 6$+3$ carina=9$.

Ako zemlja A zatim Ako zemlja A zatim formira carinsku uniju formira carinsku uniju sasaZemljom BZemljom B da li Zemlja A sama proizvodida li Zemlja A sama proizvodi

proizvod Xproizvod X ili će ga uvoziti iz Zemlje B ili će ga uvoziti iz Zemlje B IliIli iz iz Zemlje C?Zemlje C?

““uvoziće” iz B, jer je košta 8$, a uvoziće” iz B, jer je košta 8$, a uvoz iz C je 9$uvoz iz C je 9$

(b) Da li (b) Da li ovaova carinska unija carinska unija stvara trgovinu,stvara trgovinu, preusmerava trgovinu preusmerava trgovinu ili neštoili nešto treće?treće?

Preusmerava sa C na BPreusmerava sa C na B

Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte carinske unijecarinske unije koja stvara trgovinu.koja stvara trgovinu.

Izmerite dobitke na blagostanju Izmerite dobitke na blagostanju zemlje koja sezemlje koja se pridružila ovoj pridružila ovoj carinskoj uniji.carinskoj uniji.

efektefektii carinske unije carinske unije koja koja smanjuje blagostanjesmanjuje blagostanje

Razmena sa Razmena sa zemljom 1 zemljom 1 zamenjena zamenjena razmenom sa razmenom sa zemljom 3zemljom 3

Izmerite neto gubitke na Izmerite neto gubitke na blagostanju koje jeblagostanju koje je pretrpela zemlja pretrpela zemlja koja se pridružila carinskojkoja se pridružila carinskoj uniji.uniji.

by C'JJ'+B'HH'- MNH'J'=$11.25 by C'JJ'+B'HH'- MNH'J'=$11.25

-C'JJ‘-B'HH‘+ MNH'J'=$11.25

Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte carinske unijecarinske unije koja preusmerava koja preusmerava trgovinu koja trgovinu koja povećava blagostanjepovećava blagostanje

zašto je Sporazum o slobodnoj zašto je Sporazum o slobodnoj trgovinitrgoviniizmeđu SAD i Kanade izazvao daleko između SAD i Kanade izazvao daleko manjemanje kontroverzi nego kontroverzi nego NAFTA NAFTA

UključUključuje uje i Meksiko.i Meksiko. Zato što je nastao strah da će Zato što je nastao strah da će

doći do gubitka radnih mestadoći do gubitka radnih mesta Da li se to desilo?Da li se to desilo?

Carinska unija koja Carinska unija koja preusmerava trgovinupreusmerava trgovinu

1.1. Povećava razmenu među svim Povećava razmenu među svim zemljamazemljama

2.2. Smanjuje razmenu unutar unijeSmanjuje razmenu unutar unije

3.3. Povećava ramenu sa članicama ali Povećava ramenu sa članicama ali smanjuje razmenu sa ne-članicama smanjuje razmenu sa ne-članicama unijeunije

4.4. Smanjuje razmenu među članicama, Smanjuje razmenu među članicama, ali povećava razmenu sa ali povećava razmenu sa nečlanicamanečlanicama