Zvoncica&Foxy

1

Zvoncica&Foxy

Eli Haden

IZNENADNA LJUBAV

2

Zvoncica&Foxy

I

- Hempton Kort je za vrtlare i ljubitelje cveća ono što su Olimpijske igre za sportiste sveta. Najveća godišnja svetska izložba cveća. I najvažnija za svakoga ko voli cveće i vrtove...

Oniža, starija, ne preterano atraktivna žena sa pomalo smešnim letnjim šeširićem nastavljala je da govori čudnim britanskim akcentom, no Pipi se nije ni trudila da je pomnije sluša.

Frenk Parsons je nezadovoljno napravio grimasu i prekinuo video-projekciju.

- Ne razumem - obratio se svojoj sestri Prisili. - Cele zime si mi probijala glavu da te pošaljem na neki zadatak u Evropu i sada kada sam ti našao neki zadatak, ti ne reaguješ... U stvari, izgledaš kao da ti je svejedno!

Prisila Parsons, celog života od milja zvana Pipi, frknula je kao mačka.

- Želela sam da pratim pret-a-porte u Parizu, a ne tu englesku baljezganju... Zaboga Frenk, treba mi malo radosti! Otkako sam se razvela od Džona nisam se čestito ni nasmejala!

Frenk je u čudu podigao obrve. Baš pre nekoliko dana Pipi je sa njim i njegovom ženom Meri bila na prijemu kod zajedničkih prijatelja i celo veče je zabavljala sve prisutne, a kući otišla u pratnji najzgodnijeg neženje oko koga su se sve žene otimale.

- Paaa... - mislio je da kaže da stvari nisu baš onakve kakvim ih ona predstavlja, ali se predomislio. - Ako ne želiš da ideš, ponudiću zadatak nekom drugom u redakciji. Znaš, deset plaćenih dana u inostranstvu niko ne bi odbio - gledao je svoju razmaženu mlađu sestru gotovo sažaljivo. Imala je dvadeset sedam godina i prilično nemaran odnos prema životu i svetu oko sebe. Velika ljubav prema Džonu Daltonu, zbog koje je roditeljima pretila da će se ubiti, ako je budu sprečavali da se uda za njega, bila je davna prošlost. Kao mlada devojka bila je zaluđena idejom da postane pisac i zbog toga je studirala književnost. No, diplomu nije stekla, a volja za pisanjem je neobično brzo prošla.

Imala je sreće, kao uostalom i on, da je porodična TV stanica, koju je osnovao još njihov deda, odlično funkcionisala i donosila profit koji im je svima obezbeđivao lagodan život.

- I kada je to? - Pipi se poigravala velikim srebrnim medaljonom koji je nosila oko vrata. Nije u pitanju bio odlazak u Evropu. Takvo putovanje je mogla sebi priuštiti svakog časa. Ovo je bila stvar principa. Želela je da

3

Zvoncica&Foxy

dokaže sebi i drugima da i ona može i ume nešto korisno da radi. Ma koliko svetu delovala detinjasta, neozbiljna i opsednuta razbibrigom, ona je još uvek u potaji sanjala svoj mladalački san. Maštala je o tome da se jednog dana u knjižarama pojavi knjiga sa njenim imenom kao pisca, koja će ljudima doneti radost i zadovoljstvo svojim sadržajem.

- Početkom jula. Što? Išla bi? Ipak?! - Frenk se kao iščuđavao, a u sebi je likovao. Osim toga, bez obzira na značaj manifestacije, ona za publiku u Mineapolisu nije bila preterano interesantna. Ipak, poziv koji su dobili od organizatora, nije se mogao ignorisati.

Ovako će jednim udarcem ubiti više muva. Pipi će imati novinarski zadatak, njegova TV stanica će biti uvrštena u listu medija koji na američkom kontinentu pokrivaju zanimljiv svetski događaj, a njegovi pravi novinari i dopisnici će moći da se bave ozbiljnim stvarima.

Prisila je zaklimala glavom. - Učiniću to zbog tebe braco. Verujem da će i mami i tati biti drago

da i ja imam posao, makar na deset dana... - Ha, ha sa onim što dobiješ za džeparac mogla bi hladno da otvoriš

sopstvenu TV kuću! Dečije prkosno je podigla glavu. - Nemoj da mi se rugaš! I da znaš, nećeš zažaliti što baš mene šalješ

u taj... Vimbldon! Frenk se ponovo zasmejao. - Hempton Kort, ludice, u Vimbldonu igraju tenis... Nestrpljivo je ustala sa svog mesta. - Baš si nevaljao! Kako god da se zove taj vašar! Imam više od dva

meseca da se pripremim... Pre nego što je napustila kancelariju dobacila je. - Pozdravi Meri i reci joj da ne zaboravi da se sutra vidimo kod

Marvina.

Po običaju, Pipi je neoprostivo kasnila. Ona i njena snaha imale su

zakazano u kozmetičkom salonu “Kod Marvina”, tačno u podne. No, bilo je nemoguće posle neverovatne noći u naručju Džošue Judela i ustati u dvanaest, a kamo li stići u drugi kraj grada.

4

Zvoncica&Foxy

- Načisto me izluđuješ, Pipi! -uzviknuo je Marvin afektirajući kada se pojavila pred njim i tražila da je bez odlaganja ubaci na tretman.

Trepnula je svojim krupnim plavim očima i mazno prošaputala: - Ukoliko ne budem dugo čekala, čućeš veoma zgodnu priču o mom

najnovijem ljubavniku. Aha?! Vlasnik salona se znatiželjno nadvio nad njom. - Uuu! Novosti iz prve ruke?! - Da! I gde je Meri? - nestrpljivo je posegla za obližnjim paravanom u

potrazi za snahom i Marvin je panično pogurao na drugi kraj salona. - Zaboga, strpljivo, ona je u dvojci... Meri Parsons je ležala potpuno obložena nekom čudnom smesom

zbog koje je Pipi iskrivila lice u gadljivu grimasu. - To... na tebi... izgleda odvratno, draga - prokomentarisala je

svlačeći se. - Mislila sam da nećeš ni doći - odvratila je Meri lenjo. - Tvoja

kašnjenja postaju legendarna. Pretpostavljam da si sinoć bila sa Džošuom... Neko je malo pre pomenuo da ste sinoć viđeni zajedno...

- Daaa, vodio me je na smrtno dosadni prijem u gradskoj većnici. Mislim da sam tamo bila najmlađa žena, ako izuzmemo gradonačelnikovu. Ha! Ha! - zasmejala se i Meri joj se pridružila.

- Znam o čemu se radi. Frenk i ja smo planirali da dođemo, ali je njemu iskrsla neka važna poslovna večera... Zbilja, reče mi da ideš u Englesku u julu, na sajam cveća. Ha! Oh! Da je kakav sajam mode pa da i razumem... Ipak, Frenk kaže da je to veliki svetski događaj... I da sve vrvi od aristrokratije i krem-društva - Meri je iznenada malo podigla glavu i jedan komad ljigave smese na njoj je sleteo na pod.

- Pfuj! - dobacila je Pipi zgađeno. - Definitivno ne želim bilo kakav drugi tretman osim masaže...

- Čuješ li ti mene? - opomenula je snaha. - Na tom vašaru se okuplja svetski džet-set...

Umesto odgovora, ponovo je napravila grimasu. - Ma daj! - Prisila je zvučala neumoljivo. - Kakav sam kratki film sa

babom videla, ne verujem da će tamo biti ikoga ispod šezdeset godina. - A gde to? - Marvin koji je upravo ulazio bio je krajnje radoznao.

Njih dve se nisu previše uzbuđivale zbog svoje nagosti. Marvina ionako nikada nisu interesovale žene, već samo način da od njih sazna što više novosti i naravno na njima što bolje zaradi.

5

Zvoncica&Foxy

- Mmm - promrljala je Pipi ne krijući dosadu - na Hempton Kortu, vašaru cveća.

Oči su mu naglo zasijale. - Bože! Kakva se tamo elita okuplja! - komično je uzdisao posle

svake reči i njih dve su se bezočno smejale. - No! No! - raspoloženo je pljesnuo Prisilu po obnaženoj butini. - Vama Amerikankama ništa nije sveto! A vas dve ste najekstremniji slučajevi! Nego da čujem, koga si sad smuvala?

- Marvine dragi, sedi - Meri nije mogla da prestane da se smeje. -Džošuu Judela, ni manje ni više!

Na Marvinovom licu usne su oblikovale jedno veliko “O”, koje je u trenu zamenio lukav osmeh.

- Koliko je on “težak”? Deset? Dvadeset miliona? Meri ga je nestrpljivo ćušnula. - Komentar ti je potpuno neumesan. - Oh, pusti ga - uzvratila je Pipi. - On sve gleda kroz novac... Mada... -

opet je obuzeo prigušen smeh. - Nije da nisam imala Džošuin bankovini saldo na umu kada sam ga ispred nosa odnela Delusiovoj udovici.

Još neko vreme su se šalili i razmenjivali najnovije tračeve iz gradskih visokih krugova. Posle opuštajućih tretmana u salonu, njih dve su produžile u novi ekskluzivni centar da uživaju u kupovini i ručku.

Hempton Kort je, bar privremeno, bio skinut sa dnevnog reda.

Dan odlaska Prisile Hempton u Evropu se bližio. Nekoliko puta je sa

najboljim namerama sedala za jedan od računara u redakciji bratovljeve TV stanice da bi potražila informacije o događaju koji će “pokrivati”. Međutim, iz nekog razloga uvek je ostajala neobavljenog posla. Ili bi neko od zaposlenih naišao i ponudio kafom, pa bi se izgubili u razgovoru, ili bi jednostavno potražila sajt koji je više zanimao od “vašara cveća”, uglavnom nešto o modnim zbivanjima ili zanimljivostima iz društvenog života u Mineapolisu u kojima bi se često pročitalo i njeno ime ili ime njenih prijatelja.

Kada je vikend pre putovanja u London otišla na Floridu da poseti roditelje koji su tamo uživali u blagodetima penzionerskog života, nije znala o svom zadatku ništa više nego onog dana kada ga je prihvatila.

6

Zvoncica&Foxy

Po običaju, gospodina i gospođu Parsons je zatekla kako se izležavaju u hladovini suncobrana pored bazena u obliku srca. Kad god bi ugledala tu čudnovatu tvorevinu pomislila bi da je njena majka kraljica kiča, a da je arhitekta koji je pristao da udovoljava njenim hirovima, verovatno neki belosvetski prevarant.

- Mm! Baš smo se pitali da nisi zaboravila da još imaš žive roditelje! - prokomentarisala je Megi Me pružajući kćerki na poljubac preplanuli obraz.

- A ja sam se uplašio da nas nećeš pozvati na sretan događaj! -dobacio je njen otac Timoti.

Pipi se iznenađeno uspravila. - Ne znam o čemu pričaš tata! Gospodin Parsons se nasmejao. - O Džošui Judelu, mila! Tako mi je drago... Njegovi roditelji i mi... - Hej, hej, hej! - mahnula je rukom uzbuđeno. - Lakše malo sa tim

komentarima! - pretpostavljala je od koga su čuli za njenu najnoviju vezu. - Frenk po običaju priča previše!!!

- Zašto se ljutiš? - Megi Me se i sama uspravila u svojoj ležaljci. -Koliko ja znam Džošua je divno dete...

Pipi je sada počela da se smeje. - Mama! Njemu je skoro četrdeset! I za vašu informaciju između nas

se ne dešava ništa ozbiljno! -”uf”, mislila je u sebi “trebala bih biti potpuno bez mozga pa želeti da se udam za njega”. Veza sa Džošuom nije bila loša na kratke staze. Dobro su se slagali u krevetu i rado zajedno ludovali po klubovima. U svemu ostalom su bili dve potpune krajnosti. Čak i za njenu površnost. Džošua Judel je bio neupotrebljiv u nekoj ozbiljnoj perspektivi.

Megi Me se nije dala zbuniti. - Baš zato nam se čini da je dobra prilika za tebe. Situiran je, ima

razvijen posao... Miran je i staložen. - I potpuno neupotrebljiv, osim za krevetske zanimacije! Tek toliko

da znate! - nervirali su je svojim komentarima i ovo joj se činilo kao najbolji način da skrati celu priču.

Kada su se nešto kasnije okupili za ručkom, roditelji nisu mogli a da ipak ne nastave sa zapitkivanjima.

- Paaa, ako nemaš nameru da se udaješ za Džošuu, šta planiraš da radiš? - otac je pažljivo formulisao pitanje.

Ovaj put se raspoloženo osmehnula i isto tako odgovorila. - Nećete verovati, ali idem na jedan reporterski zadatak!

7

Zvoncica&Foxy

Kako su je oboje krajnje začuđeno pogledali, nastavila je sa novostima.

- Ne brinite! Ne idem u Irak! - zatim je zatreptala zbunjeno. -Samo do Engleske, pa pratim nekakav “vašar cveća”. Zar vam Frenk nije pričao i o tome?

- Ne mila - Megi Me je sa mužem razmenila pogled. - Da čujemo o kakvom događaju se radi...

- Nisam sigurna... - odjednom se osetila postiđenom. Setila se vremena kada je njen otac vodio TV stanicu i velikih zahteva koje je postavljao svojim novinarima. A ona se u ovo upuštala kao da se radi o plaćenoj ekskurziji. Onda su joj na pamet pali smešna reportaža koju joj je brat pokazivao i Merini komentari. - To je u stvari veliki sajam cveća, nešto kao Olimpijada vrtlarstva... Na svetskom nivou, naravno... Tamo se okuplja aristrokratija i engleski džet-set - uspela je da se iz prve seti i imena. - Zove se Hempton Kort.

Lice Megi Me je ukrasio ponosan osmeh. - To zvuči kao veoma ozbiljna stvar, zar ne Timoti? - Da, ko bi rekao da ćeš se jednom baviti i novinarstvom? - bio je

iznenađen. Pipi mu nije ulivala preterano poverenje kada je bilo koji posao u pitanju, osim odabira najbolje kombinacije odela i kravata za njega u važnim situacijama. Tu je imala daleko istančaniji ukus od svoje majke. I naravno, organizovanja društvenih događaja u njihovom domu u Mineapolisu ili na nekom drugom mestu. Jelovnici, dekoracija sale, odabir cveća, stvarno je bila neprikosnovena. Nasmešio se. - Mada, tema o cveću ti savršeno odgovara. Sećaš se da si uvek imala bolje oko za cvetne aranžmane od dekoratera...

I sama se osmehnula iako nije bila sigurna da li da očevu opasku tumači kao kompliment.

- Pretpostavljam da si u pravu tata. Verovatno je Frenk baš zbog toga i odabrao mene.

- Kad pominjemo Frenka, natuknuo je nešto da on i Meri planiraju prinovu... - majka je otvorila novo pitanje i tako je razgovor krenuo potpuno drugim tokom.

Hempton Kort je bio zaboravljen do kraja dana, a tako i sutradan. Megi Me ne samo da je bila kraljica kiča, kako je njena kćerka ocenjivala njen ukus u građevinarstvu, već i prava kupoholičarka. Osim šopinga, njih dve su slobodno vreme provodile na suncu i razmeni informacija o društvenom životu u Majamiju i Mineapolisu.

Tek kada je krenula na aerodrom, otac je, grleći je za oproštaj, rekao.

8

Zvoncica&Foxy

- Nemoj mnogo da se opterećuješ svojim zadatkom u Engleskoj. Iz mog iskustva, obično su oni koji su nepripremljeni radili programe, imali najautentičniji materijal.

“Stari maher”, pomislila je razneženo, “pročitao me je, po običaju”. - Hvala tata - uzvratila je zagrljaj i prošaputala: - Volim te...

9

Zvoncica&Foxy

II

Početak jula u Londonu je bio obeležen sa dve klimatske krajnosti. Ili bi već vladale začuđujuće vrućine, ili bi obilna kiša bila prekidana sa kratkim intervalima, što bi remetilo programe i rasporede velikih događaja kao što je Vimbldonski teniski turnir i izložba cveća u Hempton Kortu.

Naravno, Pipi o ovome nije imala pojma i po uzoru na klimu u svom rodnom gradu u Englesku prestonicu je stigla potpuno nepripremljena. Umesto julskog sunca kao u Mineapolisu, u Londonu je dočekalo prilično hladno vreme i obilje kiše.

Iako je kao devojčica od deset godina sa roditeljima neko vreme boravila u Engleskoj, sada joj je kao odrasloj osobi sve bilo čudno i nekako naopačke. Možda bi, da je došla sama, ili sa nekim drugim pratiocem, novine primila manje “dramatično”, ali prisustvo Maksvela Brodija, snimatelja užasne naravi i temperamenta, potpuno je izbacivalo iz ravnoteže.

“Za sve je Frenk kriv!”, mislila je besno dok je ulazila u hotelsku sobu. Umišljeni, arogantni primitivac sa juga, kako je svog snimatelja ocenila na prvi pogled, prilikom njihovog susreta na aerodromu, pokazao se i gorim od toga.

Za sve vreme leta zabavljao je pola “boinga” dobacivanjima i prilično nepristojnim vicevima. Odnos prema stjuardesama je bio posebna priča. I Pipi je bila daleko od svetice, ali gospodin Brodi je prevazišao sva njena očekivanja u pogledu pristojnosti.

Kada su sleteli, preuzeo je sve u svoje ruke, osim njenog pozamašnog prtljaga i celim putem do hotela, u taksiju, ignorisao i njeno prisustvo i pokušaje civilizovanog komuniciranja.

Prilikom rutinskog prijavljivanja na recepciji uspeo je da iznervira službenicu, toliko da je menadžer hotela morao lično da interveniše.

Dok ih je lift vozio ka spratu sa njihovim sobama nije mogla da trpi i počela je da “bljuje vatru”.

- Da li ti je neko nekada rekao da se ponašaš krajnje nepristojno, ponekad i detinjasto. Što je prilično neuobičajeno za muškarca tvog doba! Da nisi imao nekih problema kada si bio mali? Drugari su te maltretirali u školi?!

- Znaš šta Pipi! - izgovorio je njeno ime tako da je zazvučalo kao pogrda. - To što si Frenkova sestra, ne daje ti pravo da mi držiš lekcije. Misli na svoj novinarski zadatak, a mene ostavi na miru! - i “novinarski

10

Zvoncica&Foxy

zadatak” je zvučao toliko podrugljivo da je osetila kako joj obrazi crvene od muke.

- S tobom nešto nije u redu! I da znaš, reći ću Frenku za ovo. Nije mogla da ne primeti pogled koji su razmenili lift-boj i nosač,

“Amerikanci, bučni i nepristojni, kao i uvek...”. Odmah je nazvala Frenka. - Gde si našao ovog pajaca i primitivca? Ako nastavi da se ovako

ponaša, oduzeće nam akreditive pre nego što bilo šta snimimo. Ne možeš da zamisliš kakve sve scene pravi još otkako smo poleteli! -zastala je naglo jer je čula kako se Frenk na drugoj strani neobuzdano smeje. - Dođavola! Slušaš li ti mene?

Najzad je progovorio koliko-toliko suvislo. - Ah, takav je moj drug Maks... Na prvi pogled kao otrovnica, a u

suštini, duša od čoveka. Videćeš, čim ga bolje upoznaš... - Da ga bolje upoznam! Tvoj drug? Šta to znači Frenk? Mislila sam da

ti je stalo do ove reportaže! Da li on uopšte zna da barata kamerom? - Draga seko - Frenkov glas je zvučao blago prekorno. - Maks jeste

malo neprilagođen i divlji, ali da se malo više baviš televizijom, znala bi ko je on i šta je sve do sada uradio u životu... Ovako, moraćeš sama to da savladaš na licu mesta i da se privikneš na činjenicu da i drugi ljudi vole i mogu da budu centar sveta; a ne samo ti...

Nije je čak ni pitao šta je Maksvel uradio. Govorio joj je kao da se obraća detetu.

- Uopšte ne razumem šta hoćeš da kažeš Frenk? - bila je prilično uvređena njegovom opaskom. - I nisam ni malo zadovoljna time što čujem. Ukoliko mu ti ne kažeš da se vrati kući, ja ću ga poslati. Nemam nameru da se brukam sa takvim saradnikom...

- Žao mi je mala, ja sam ga angažovao, i samo ja mu mogu dati otkaz... Bolje počni da se privikavaš... Videćeš, čim ga upoznaš, sve će biti drugačije...

Htela je da kaže da ne želi da bolje upozna Maksvela Brodija. Htela je da pita Frenka da li je on uopšte slušao šta mu je pričala. Htela je da svoju priču ponovi od početka, i kada je, bukvalno, uhvatila vazduh, sa zaprepaštenjem je konstatovala da joj je brat prekinuo vezu.

11

Zvoncica&Foxy

Dok je pokušavala da stvari iz nekoliko kofera premesti u ormar, neprestano je razmišljala o svom novinarskom zadatku koji bi, zahvaljujući njenom snimatelju, mogao da se pretvori u “nemoguću misiju”.

U glavi joj se neprestano vrtelo kako je Frenk kriv za sve. Onda se počela nervirati zbog gomile stvari koje je ponela i površna, kakva i jeste, odlučila je da prekine zaludan posao i ode na kupanje, da razbistri i glavu i misli.

“Stvarno sam luda što sam nosila ovoliku garderobu! Kao da sam se spremala za višemesečno krstarenje...”

Neko je zakucao na vrata i ona je ne razmišljajući otvorila. Maksvel Brodi je prezrivo ošinuo pogledom i bez dozvole ušao u

sobu. - Uf! Kakav haos! - iskrivio je lice vidno nezadovoljan stvarima

razbacanim na sve strane. - Izgleda da ništa nisi ostavila kod kuće?! A' Pipi? - stropoštao se na jednu od fotelja i sa neopisivim izrazom lica podigao komad njenog rublja koji je zatekao na rukohvatu. -Zgodno parče! A'?

Od njegovog neprestanog “a” počela je da je hvata vrtoglavica. “Gde je rastao ovaj? Na ulici?!”, mislila je odjednom u panici, podižući okovratnik frotirskog mantila za kupanje ispod koga nije imala ništa.

- Volim lep i skup veš - odvratila je tendenciozno, streljajući ga svojim krupnim plavim očima.

- Žao mi je. Žene pridobijam na drugi način, a ne poklonima takve vrste - odgovor mu je bio brz i krajnje zajedljiv.

Nije ni trepnula, ipak. - Sumnjam Brodi da ljudi tvog kova i umeju da kupe ovako nešto... Naglo je ustao i našao se tik pred njom, a ona nije mogla da se seti

opaske da je “kao otrovnica”. Draga Pipi, znam da gospođice tvoje sorte obožavaju prave

muškarce kao što sam ja, ali... moram da ti kažem, nisi moj tip i nemoj da se zanosiš uzalud...

- Kako se usuđuješ?! - poželela je da ga udari, ali je i dalje grčevito stiskala rubove kragne bademantila, osećajući kako joj lice bukti. -Em' si došao bez poziva, i još vređaš!

Kada je počeo da se smeje, poželela je i da propadne u zemlju. Pre nego što je napustio sobu, još jednom je odmerio od glave do pete. Ovaj put pogled nje bio ni prezriv ni arogantan, odisao je čudnim vragolastim sjajem.

12

Zvoncica&Foxy

- Hteo sam da te pozovem na piće Prisila. Ne volim da pijem sam... No, pošto vidim da si zauzeta, snaći ću se već...

Neko vreme je samo zurila u vrata iza kojih je nestao, a zatim je skliznula na postelju. Tek posle nekoliko minuta odvukla se do kupatila da obavi ono što je prvobitno i nameravala.

Onda je dugo ležala u krevetu u mantilu za kupanje i pokušavala da gleda televiziju. Nažalost, engleski humor nije razumela, a silne informativne i tok-šou emisije su joj išle na živce.

Tako je došla do pitanja šta bi Maks Brodi rekao ako bi krenula da ga potraži u nekom od hotelskih barova.

Smatrala je da poziv na piće nije bio tek puki znak učtivosti. Ona je bila uverena da ovaj za tako nešto nije ni čuo, već više vrsta prilike za pregovore koji će im pomoći da sledećih dana uspešno obave zadatak zbog koga su ovde.

“Idem da ga potražim”, pomislila je naglo i poskočila sa postelje. Počela je da premeće silnu garderobu, ali po običaju, nikako nije

mogla da odluči šta bi bilo najadekvatnije. Posebno zato što je išla na “sastanak” sa muškarcem koji je jasno stavio do znanja da ne mari za bilo šta, ni za bilo koga.

- Ne ovo! ...Ne!... Nikako!!! Izgubila je prilično vremena dok nije stala pred ogledalo u bledo

roze pantalonama širokih nogavica i uzanoj sivoj košulji. Sa srebrnim sandalama nevelike štikle i sličnom torbicom sebi je

izgledala prosto čarobno. I bila je sigurna da je se gospodin Brodi neće postideti, iako nije mogla da objasni zašto joj je važno njegovo mišljenje. Odmahnula je glavom “Kao da on uopšte ima neko mišljenje o bilo čemu!”.

Službenik na recepciji joj je uputio širok osmeh. - Izvolite? - Tražim gospdina Brodija iz sobe 275... Trebalo bi da se nađemo u

jednom od barova... Njegov osmeh kao da je dobio još neku konotaciju čije značenje

Prisila nije mogla da otkrije. - Probajte u pijano-baru, na prvom spratu.

13

Zvoncica&Foxy

Scena koju je tamo zatekla, ostavila je bez teksta. Za velikim klavirom, sedeo je Brodi i muzicirao poput virtouza, dok su ga prisutni slušali bez daha.

I sama se odjednom osetila kao omađijana klasičnom kompozicijom koju je izvodio i nije ni bila svesna da se približila podijumu na kome se nalazio, kao ni da njena pojava nije ostala neprimećena.

Kada se muziciranje završilo, prolomio se aplauz, Brodi je klimnuo glavom i zahvaljivao se, a zatim rekao uz osmeh.

- Hvala narode, ali molim i jedan aplauz za moju šeficu, Pipi Parsons... damu u roze pantalonama...

Scena je bila nalik onima u jeftinim klubovima sa tipovima koji smaraju publiku bezveznim šalama i sanjaju o tome da osvoje televiziju. Sve oči su se okrenula prema njoj, čak su neki i zazviždali, a ona je poželela da propadne u zemlju, ili još bolje, da ubije Brodija.

Međutim, nije imala prilike ni da se čestito posvađa s njim, Pre nego što joj je prišao, dohvatila ga je zanosna crnka čija se kosa u neukrotivim slapovima spuštala do pola leđa.

- Američki “šik” - rekla je crnka prijateljski se osmehnuvši zbog njene odeće, a po naglasku se odmah moglo zaključiti da je Francuskinja.

Pipi je uzvratila osmeh, ali joj se zaledio na usnama kada je čula Maksa.

- Draga Žanin, tako nešto ne postoji. Amerikanke su kraljice neukusa! Što se iz priloženog i vidi!

- Teško da ti imaš kriterijume za modu - odvratila je narogušeno, trudeći se da otvoreno ne pobesni.

- Savršeno si u pravu. Oduvek me je nervirala ženska preterana potreba da se neprestano kostimiraju i pretvaraju kako su nešto drugo, od onoga što u stvari jesu...

Crnka se počela smejati naglas. - Maks! Drzak si! Hajde da sednemo! - bila je sasvim susretljiva i

videlo se da očekuje da im se i Prisila pridruži. Na njeno iznenađenje, Brodi je prokomentarisao. - Pošto pretpostavljam da bi bila zgrožena mojim pokušajima da te

odvučem u krevet, neću je pozvati da nam pravi društvo... Žanin se još uvek osmehivala, ali nije krila da je iznenađena. - Maks! Pobogu! Pipi nije dozvolila da vide koliko se neprijatno oseća. Za jednim od

udaljenih stolova, zapao joj je za oko mlad čovek koji je sedeo sam.

14

Zvoncica&Foxy

- Hvala, već me neko čeka... Okrenula se i bez reči uputila prema strancu.

- Ja ću sesti za Vaš sto, a vi se osmehujte kao da ste ludi od radosti što me vidite...

Osim što se prijateljski nasmejao, muškarac se nagnuo prema njoj i poljubio je u obraz.

- Da li je ovo u redu? - njegov glas i ponašanje za nju su bili pravo osveženje posle Brodijevih ispada.

- Da, hvala, neizmerno ste mi pomogli... - Maks vas je gnjavio? - Oh! I vi ga znate? - Teško da u ovoj prostoriji postoji neko ko ga ne zna - kako ona nije

reagovala i nije skrivala čuđenje u pogledu, nastavio je. -Čovek koji je pravio najbolje reportaže bez obzira na tematiku... Dobio je toliko nagrada da ga mi ostali i mrzimo i slavimo kao božanstvo - iznenada je pružio ruku. - Rej Loklir iz Dablina, najzad u Hemptonu...

Htela je da pita, zar nije čuo njeno ime kada je Maks predstavio svima, ali je prećutala.

- Prisila Parsons... Zovu me Pipi... - Izvini, ali taj smešan nadimak ti ni malo ne pristaje. - Oh, znam, ali porodica i prijatelji... Nastavili su da ćaskaju produbljujući svoje poznanstvo uobičajenom

razmenom informacija. Pipi je osećala kako joj je kamen pao sa srca. Bilo je tako dobro znati da u tuđem svetu postoji ovo lepuškasto prijateljsko lice i pristojan muškarac spreman na pomoć u svakoj prilici. Za razliku od saradnika koga joj je brat namestio i za koga je bila sigurna da se ni u jednoj profesionalnoj ni privatnoj prilici ne može pouzdati.

U jednom trenutku Rej se poverljivo nagnuo prema njoj. - Maks i njegova prijateljica upravo izlaze... I on me gleda neobično

neprijateljski... Izvini što sam ovako direktan, ali ne bih hteo da doživim neprijatnosti našavši se između vas dvoje.

Glas joj je zvučao krajnje kategorično. - Između mene i tog arogantnog čoveka se ne dešava ništa! Osim

čisto poslovne relacije! Mada, da ja odlučujem, mogao bi odmah da se spakuje i iz ovih stopa vrati kući... Mislim da će se, bez obzira na dobru poslovnu reputaciju koju ima, taj umišljeni stvor dobrano potruditi da mi upropasti posao. Toliko! Hajde da ga više ne spominjemo!

15

Zvoncica&Foxy

Još neko vreme su nastavili da razgovaraju. Pitala se da li bi između njih dvoje moglo da se desi nešto više, i donela odluku da ga ne odbije, ma šta predložio. Ipak, mladi Irac je bio oličenje dobrog vaspitanja i uzdržanosti. Osim poljupca u obraz, ispred vrata lifta, nikakav drugi gest mu nije bio na pameti.

Bila je iznenađena, ali i dirnuta. Još jednom se zagledala u njegove tamno-zelene oči i poželela mu laku noć.

Kada su se vrata lifta zatvorila, raspoloženo je pomislila. “Mogla bih se zaljubiti u tebe, Rej Loklir...”

16

Zvoncica&Foxy

III

Organizatori su se potrudili da za novinarske ekipe iz hotela u kome su odseli Prisila i Maksvel obezbede prevoz do Hempton Korta, pres-konferencije sa Organizacionim odborom, kao i snimanje po želji pre i tokom “vašara cveća”.

Ipak, za neke stvari i da su hteli, nisu mogli da se pobrinu. I drugi dan je bio kišovit i hladan, kao i prethodni, a netrpeljivost između Pipi Parsons i njenog snimatelja Maksa Brodija otišla je još jedan korak dalje.

Nije se iznenadila kada je zakucala na vrata njegove sobe i ugledala lice lepe Žanin.

- Oh! - uzviknula je bezrazložno, jer joj je Francuskinja velikim osmehom jasno izražavala dobrodošlicu.

- Ale! Pridruži nam se! - pozvala je na doručak koji je bio serviran na okruglom stolu na sredini sobe i sastojao se od bezbroj, kako se na prvi pogled činilo, poslužavnika sa obiljem teške, masne hrane, koju Pipi u ovo doba dana nije mogla ni da vidi, a kamo li da jede.

- Pipi je sigurno već pojela tost i popila kafu! - dobacio je Brodi, koji je upravo dolazio iz kupatila “obučen” tek u peškir oko pojasa. -Reci mi, kako si se provela sa onim dečkom? - već je bio zauzeo mesto pored stola i otvoreno uživao u onome što im je bilo na raspolaganju za jelo.

Nekoliko trenutala je gledala Maksvelova široka prsa i celo, krupno telo, koje se još uvek na nekim delovima presijavalo od vode sa tuširanja. Nije izgledao loše, ali su tragovi neurednog života i neumerene ishrane bili očigledni.

“Verovatno je nekada bio mnogo zgodan”, pomislila je odjednom i zajedljivo, konačno, odgovorila na njegovo pitanje.

- Mmm! Rej je prava vatra! A tek kako je građen! Bilo je to nezaboravno iskustvo!

- Ha! Ha! Jadna Pipi! - rugao joj se otvoreno, halapljivo gutajući parčiće prepržene slanine iz svog tanjira. - Nezaboravno iskustvo sa takvim dečakom?!

- Da Brodi... Za razliku od tebe, čak i taj dečak je stigao da nauči da se ophodi sa ženama!

- Čuješ li ovo Žanin?! Ha! Ha! Mogao bih se kladiti da bi mi se Pipi već sada bacila u naručje, da ti kojim slučajem nisi u sobi. A'?!

Bila je spremna da ga pošalje dođavola, ali je Francuskinja sprećila nastavak prepirke.

17

Zvoncica&Foxy

- No, no, vas dvoje! Dan još nije ni započeo, a vi režite jedno na drugo?!

Pipi je Ijutito zaklimala glavom - Varaš se ako misliš da ćeš ovog neotesanog južnjaka dovesti u red.

Imaj to na umu. Žanin je samo slegnula ramenima i sama prionuvši na doručak. - Kada je Maks u pitanju, zaista ne mislim ništa tako. - Verujem da znate da nas za pola sata čeka prevoz u Hempton

Kort... Uživajte u doručku! Izjurila je iz Brodijeve sobe bez pozdrava. Osećala je kako joj obrazi

bride, a u glavi prosto buči od Ijutine čije uzroke nikako nije mogla sebi da objasni.

Možda je stvar bila u tome što su joj obično u odnosima sa ljudima Brodijevog kova zajedljive primedbe obezbeđivale pobedu ili bar prvenstvo. Međutim, u njegovom slučaju, makoliko je ona bila oštra i zajedljiva, njegovi odgovori su bili oštriji i zajedljiviji i nekako je, za ovih dvadesetčetiri časa koliko su se poznavali, uvek bio u blagoj prednosti, u odnosu na nju. A to nije mogla da dozvoli.

Maksvel Brodi je bio poslednji čovek na svetu koji je u bilo čemu smeo da bude ispred Prisile Parsons.

Još jednom se pogledala u ogledalu, lako je bila potpuno svesna da tanušni končani set maslinasto-zelene boje i tanke bež pantalone uz nepostavljene smeđe mokasine na bosim nogama nisu bili najpodesniji za hladnjikav i kišan dan koji je očekivao napolju, bezbrižno je prstima zagladila nekoliko pepeljastih pramenova. Bila je neobično zadovoljna svojim izgledom, a takvo stanje duha, za nju je obično značilo pola obavljenog posla. Dakle, smatrala je da ništa ne može da omete izvršenje njenog prvog novinarskog zadatka.

Sa ovom mišlju, po običaju i sa nekoliko minuta zakašnjenja, uputila se pevušeći u predvorje hotela, odakle je trebalo da zajedno pođu u Hempton.

Naravno, iako je Maksa i Žanin opomenula sa satnicom polaska, oni

su poslednji ušli u autobus. Na njeno čuđenje, Brodi se bez reči komentara stropoštao na sedište do nje. Čula je kako lepa Francuskinja nešto mrmlja na svom jeziku, ali je on to ignorisao.

18

Zvoncica&Foxy

Prisila nije odolela da ne primeti. - Žanin se izgleda oseća uvređeno što si je ostavio bez reči... - Ni manje ni više nego što si se ti osećala sinoć, kada sam se odlučio

za nju, a ne za tebe... Nije se udostojio ni da je pogleda, već je nešto petljao oko kamere

koju je držao u krilu. Uspela je da prikrije prvobitno iznenađenje njegovom drskom

izjavom. - Ha! Ha! Ha! Maksvele Brodi! Zaista imaš smisao za humor! I ne

mogu dovoljno da zahvalim sudbini što sam te upoznala! Najzad je udostojio pogledom. Imao je neobične oči. Bile su čudne

smeđe-žute boje za zelenim tačkicama. Mreža sitnih bora pokrivala mu je preplanulu kožu ka slepoočnicama, a dve duboke brazde spuštale su mu se sa obe strane nosa prema krajevima punih, naglašeno čulnih usana za jednog muškarca.

Nije znala koliko je to trajalo, ali je on bio itekako svestan sa koliko pažnje ona istražuje njegovo lice.

Osmehnuo se raspoloženo. - Frenk je zaslužan za naš susret, a ne sudbina Pipi. Zahvali Frenku... Onda je ponovo skrenuo pogled na svoju kameru i izvesno vreme su

se pravili kao da ono drugo ne postoji. Zatim su se istovremeno oglasili. - Ne, ne, ti prva reci... - insistirao je Brodi. - Verovatno ćeš se smejati kad ovo čuješ i srce će ti kako ono kažu

“biti na mestu”... Ovo je moj prvi zadatak... Začudo, nije se zasmejao kako je očekivala niti joj se narugao.

Dohvatio je njenu ruku koja je počivala u krilu i utešno joj stegao prste. Glavu je nagnuo sasvim blizu njene i u poverenju prošaputao.

- Nećeš verovati... Tvoja karijera mi je dobro poznata. Neću dozvoliti da uradiš ništa nepromišljeno i šašavo... Što bi se od žene koja je u Englesku došla bez kišobrana i kabanice sasvim moglo i očekivati... - usledio je još jedan stisak ruke i nešto kao prigušeni uzdah čije joj značenje nije bilo najjasnije. - Izvini, odoh sad da se družim sa novinarima... - pažljivo je podigao kameru i uputio se u donji deo autobusa odakle se čuo živ razgovor i smeh.

Odjednom se osetila kao najusamljenija osoba na svetu. Za nekoga ko je bio veoma popularan u svom okruženju i društvenom miljeu, činjenica da sedi sasvim sama u prepunom autobusu, bila je krajnje

19

Zvoncica&Foxy

poražavajuća. Pitala se i gde li se denuo mlađani Rej Loklir koga od jutros nije videla.

Kada bi se smeh iz donjeg dela autobusa pojačao, dolazila je u iskušenje da i sama ode tamo, da vidi šta se dešava. Bila je sigurna da je Maksvel Brodi bio glavni “krivac” za to. Međutim, nije htela dodatnu temu za teranje šege sa njom. Osmehnula se za sebe na ovu pomisao. Kako je ono rekao “da će voditi računa da ona ne učini ništa nepromišljeno... što se od žene koja je u Englesku došla bez kabanice i kišobrana može očekivati...”. Osmeh joj je postao još širi. Nehotice je prikupila krajeve uzanog pletenog žaketa. Možda je Brodi u ovom slučaju i u pravu. Svi ostali su, kako je mogla da primeti, bili obučeni mnogo adekvatnije vremenskim prilikama od nje. Ipak, brzo je odbacila ovu misao. Ona je uvek išla ispred vremena i svih ostalih. Uzdahnula je prigušeno: “I to u bukvalnom smislu...”.

Pres-konferencija je održavana u jednom od malih paviljona u

okviru samog izložbenog prostora. Kada su se našli unutra nastupio je pravi stampedo u želji da se uhvate što bolja mesta. lako je u prvi mah bila šokirana trkom koja je nastala, Pipi je vrlo vešto, nekim čudom dospela u prvi red.

Ne krijući zadovoljstvo što je zauzela tako dobro mesto počela je da se osvrće oko sebe i uhvatila je Brodijev pogled odobravanja. Značajno mu je klimnula glavom, jer je mogla da zaključi po ostalim snimateljima koji su još uvek jurcali “kao muve bez glave”, da je uhvatio najbolju poziciju.

No bilo je to tek pola posla. Podrazumevalo se i da postavi neko pitanje organizatorima koji će se pojaviti za koji trenutak. Iskreno, ona još uvek nije imala blage veze šta bi mogla da pita.

Onda su se pojavili članovi organizacionog odbora i predstava je počela. Pipi nije mogla da veruje šta se dešava. Atmosfera je bila identična onoj oko neke velike filmske zvezde ili vanserijskog događaja.

“Pa ovo je svetski događaj”, pomislila je iznenada i po uzoru na ostale koji su neprestano držali ruke u vazduhu tražeći pravo pitanje, i sama učinila isto.

Nije bila svesna da su se u jednom momentu sve oči uprle u nju, a kada joj je postalo jasno da svi očekuju njeno pitanje, nije imala pojma šta da kaže.

20

Zvoncica&Foxy

- Šta nameravate da učinite povodom ovog strašnog vremena?! - uzviknula je iznenada pomislivši da će morati i da krene u kupovinu adekvatne garderobe.

Oko nje se posle tajaca prolomio smeh, no nije obraćala pažnju. Preletala je pogledom po licima članova odbora očekujući odgovor.

- Koji medij dama predstavlja? - uprkos karakterističnom britanskom akcentu, glas je zvučao kao muzika. Muškarac je mogao biti nešto stariji od nje. Imao je sive oči i svetlo-crvenkastu kosu i izraženo aristrokratsko držanje.

- Mineapolis-Parsons TV -odgovorila je ustavši i važno se isprsivši. Ako je nešto u životu znala da radi, to je bilo kako da se ponaša otmeno u otmenim situacijama, a ovo je sigurno bila jedna od njih. Mladog člana odbora je gledala prodorno u oči, da nije mogla da ne primeti da je počeo da crveni. - Ali vi niste na moje... Šta ćete uraditi povodom ovog groznog vremena?

Ni jedno ni drugo nisu obraćali pažnju na smeh koji se ponovo rasuo paviljonom. I mladi čovek se blago osmehnuo na nju.

- Nisam čuo vaše ime, Mineapolis TV? - Prisila Parsons, što je potpuno nebitno, zar ne? - htela je odjednom

da ga upita da li se to on njoj nabacuje, ali je osećala da bi preterala do maksimuma. Ipak, nije sedala očekujući da bar nešto kaže povodom njenog pitanja, za koje je bez daljnjeg mislila da je suvislo i logično do sada. Njene kolege su uglavnom tražile odgovore koji su do detalja bili napisani u obimnom vodiču kroz izložbu.

- Hm! Učinio bih lično sve da mogu da vama Prisila boravak u Hemptonu bude što prijatniji - usledilo je jedno “uuu” i smeh iz publike. - Na sreću, za utehu svima nama mogu da prenesem prognoze meteorologa da će do zvaničnogotvaranja izložbe doći do razvedravanja i otopljavanja kakvo i dolikuje julu mesecu. Zadovoljni odgovorom?

Njen osmeh umiljavanja postao je još širi. - Zadovoljna?! Beskrajno ste me usrećili! To znači da ne moram da

jurim i tragam za jesenjom garderobom! Njene reči ponovo je propratio smeh i graja, no već je drugom

reporteru bila pružena prilika za pitanje i pres-konferencija je nastavljena.

Pipi je sva blažena očekivala kraj, prezadovoljna svojim učinkom. Još više se radovala činjenici da njena rođena ženstvenost nije ostala neprimećena ni od strane jednog vojvode. Naime, ona je bila ubeđena da je mladi član odbora najmanje to po rangu, i prisećala se reči svoje snahe Meri kakvu vrstu ljudi može da upozna na ovom događaju.

21

Zvoncica&Foxy

Nije znala zašto je po završetku konferencije za štampu i pošto su iz pres-centra poslali izveštaj u Mineapolis, pristala na Brodijev predlog da obiđu Hempton Kort i njegove vrtove. Valjda nije htela da izgleda neprofesionalno.

Međutim, ono što je mislila da će da bude klasična turistička tura, pretvorilo se u pravi foto-safari, u kome su njih dvoje potpuno zamenili uloge. Maksvel Brodi je neprestano pronalazio neverovatno kadrove koje je neizostavno trebalo zabeležiti, a ona je pridržavala kabanicu iznad kamere, pošto je kiša padala nesmanjenim tempom, ili premeštala stalak jureći za njim, ili po potrebi i njegovoj naredbi stajala pred kameru čisto probe radi, ali nikada nije bila u kadru.

Posle dobrih sat i više “posla” kada su joj noge bile potpuno mokre, skupe pantalone nepovratno uništene zajedno sa mokasinama, odlučila je da reguje.

- Koliko će ovo još da traje? - upitala je rezignirano. - Što? Baš je zabavno - Maksvel je nije ni gledao. - Hajde, prebaci mi

stalak nekih dva metra u levo. - Sad mi je stvarno dosta! - stalak je pljesnuo u travu, a ona se

ukopala na mestu skrstivši prkosno ruke na grudima. Najzad je delovalo. Brodi je podigao pogled prema njoj. - Da li je sve u redu Pipi? - za razliku od nje on je bio “opremljen” i

kabanicom i nepromočivim šeširićem i adekvatnom obućom. - Za tvoju informaciju, ako nisi do sada primetio, ja sam mokra do

gole kože... I ako uskoro ne stignem do hotela da se presvučem i pojedem neku vruću supu, možeš da me vodiš pravo u bolnicu - znala je da cvili kao očajno kuće, no nije mogla da se ponaša drugačije. Osećala je kako je hvata groznica i da joj celo telo obuzima laka drhtavica.

- O! Bože, kakva si ti maza - rekao je neobično nežno i na njeno iznenađenje skinuo vlastitu kabanicu i pomogao joj da je obuče. - Hajde, idemo u pres-centar da vidim mogu li naći neki taksi.

Osim groznice, bila je kao zgromljena naglom pramenom u njegovom ponašanju i nije bila kadra da kaže ni jednu reč, Tako je bilo celim putem do hotela u Londonu kada je samo uspevala da na njegova brižna pitanja tipa: “Da li ti je mnogo hladno?” ili “Hoćeš li da te bolje ušuškam?”, odgovarala sa kratkim “Da”, odnosno “Ne, hvala” i slično.

Kada su stigli u hotel, bilo je prirodno da je otprati do sobe, da naruči čaj i varivo za oboje, a zatim, bez zazora da pripremi toplu kupku za nju i smesti je pravo u kadu.

22

Zvoncica&Foxy

Ono što se nije podrazmevalo, bilo je da ona to sve prhvata bez pogovora i na kraju shvati da bezobrazno uživa u njegovim naporima da joj ugodi i na neki način ispravi “nepravdu”, koju joj je naneo terajući je da zarad njegovog posla iskisne.

- Mmm, ... - gugutala je osećajući konačno kako joj krv ponovo cirkuliše udovima dok se brčkala u kadi prepunoj tople vode.

- Nemoj preterivati sa kupanjem! - Brodi se iznenada pojavio na vratima komično pokrivajući oči

rukama. Osmehnula mu se prijateljski, ne mareći zato što je potpuno naga

pred njim. - Tvoja pažnja je dirljiva - dobacila je. - Pitam se kakav li će pakao da

usledi posle ovoga?... Molim te, dodaj mi ogrtač. Poslušao je i pomogao joj da izađe iz kade. Odjednom su se ponašali

kao ljubavnici koji odavno nemaju tajni jedno pred drugim. Neobično joj je prijalo da oseti preko frotira kako je njegove snažne ruke masiraju po ramenima i leđima.

- Ah, kako prija... Nemoj da prestaješ... - Nemoj dvaput da govoriš... Mogao bih opasno da se zanesem - mrmljao je promuklo i ona je odjednom osetila kako vrelim

usnama dodiruje liniju vrata ispod njene kose. Kasnije se pitala da li je to bila sreća što se istovremeno začulo

kucanje na vratima i zvonjava telefona. Maksvel se izgubio iz kupatila i čula ga je kako je prvo dohvatio

telefonsku slušalicu, a zatim da otvara vrata. Kada se pojavila u sobi ručak je već bio serviran, a on je razgovarao sa Frenkom.

- Ne, ne druže, ne bi mi ta dozvolila ni da je uhvatim u slučaju da padne u nesvest, a kamo li šta više. Samo sam joj pomogao da se oporavi od današnje neprijatnosti... Pokisla je kao miš, ali inače je dobro... Sviđa vam se prilog... Važi... Ostale kadrove ću ti poslati još sutra. Ovde bi čovek imao šta da snima mesecima... Daću ti je... Čujemo se...

Pružio je slušalicu i počeo da prikuplja svoje stvari. - Hej... - kratko je rekla bratu. -Sačekaj... - zatim se obratila Brodiju. -

Gde si ti krenu? - Moja misija je uspešno okončana, kako vidim... - A ručak? - pokazala je očima na prepuni sto za dvoje. Bilo je opet nešto novo u njegovom pogledu što nije mogla da

odgonetne.

23

Zvoncica&Foxy

- Snaći ćeš se ti, zar ne... - ruke su mu bile prepune pribora, torbe, stalka, kamere.

Onda je Pipi učinila nešto neverovatno. Jednostavno je bacila slušalicu na krevet i pritrčala mu.

- I stvarno ćeš da odeš tek tako - ruke je okačila na rubove njegovog sportskog prsluka. Gledala ga je pravo u oči pokušavajući da u treptanju zelenkastih tačkica pronađe odgovor. Ruke su mu bile zauzete ali ga to nije sprečilo da spusti svoje usne na njene. Nije znala koliko je taj poljubac trajao. Ono što je osećala nije se moglo opisati. Neprestano je tonula i topila se i bila sigurna da je niko nikada do tada nije tako poljubio.

Brodi je prvi prekinuo poljubac i kratko rekao. - Samo me gledaj... - a zatim je izašao iz sobe. Kada je ponovo dohvatila telefonsku slušalicu veza je odavno bila

prekinuta. Besno je bacila daleko u ugao sobe i nije ni trepnula kada je čula kako se lomi u paramparčad.

24

Zvoncica&Foxy

IV

Sledećeg jutra je bila kao nova. Upravo je planirala šta bi sve mogla da uradi tokom dana kada su joj sa recepcije doneli neverovatan buket ruža, ali i poruku Maksvela Brodija. Nije ni pogledala buket, već je nestrpljivo dohvatila njegovo pisamce.

“Nadam se da ćeš se danas lepo oporaviti. Ja ću se pobrinuti za posao. Vidimo se, Maks”.

Iskrivila je lice u nezadovoljnu grimasu i besno zgužvala papir. Za manje od sekunde završio je u uglu sobe kao i telefon prethodne večeri. Nervozno je grizla usnice.

- Toliko o mojim planovima - mrmljala je poluglasno i nesvesno lupkala bosom nogom o pod. I ako nije htela da prizna sebi, njeni planovi su bili usmereni više u smislu da se celi dan ne odvaja odnjega u nadi da će se između njih desiti i više od tog poljupca, nego da se iskoristi za neku novu emisiju koju će poslati u studio u Mineapolis. Još jednom je iskrivila lice, a zatim odlučila da sazna ko joj je poslao tako lep buket. “Draga Prisila,

Tvoj jučerašnji nastup me ostavio bez daha. Učini mi čast i ručaj sa mnom... Limuzina će te čekati ispred hotela tačno u... “ Osim poruke bilo je tu naravno i ime obožavaoca. Nije bio vojvoda kako je pretpostavljala, ali ni titula erla kojom se potpisao nije zvučala loše. Ime mu je bilo Edmond. Počela je da se naglas smeje.

Svakako će ići na ručak sa erlom Edmondom. Ovaj dan će ipak imati smisla a Maksvel Brodi može da ide i da snima cveće i živice do mile volje, i neće joj nimalo nedostajati.

Narednih nekoliko sati je potrošila da bi se pažljivo pripremila za susret koji je imala.

Kada je Frenk nazvao zapretila je opasnost da joj se raspoloženje “poljulja”.

- Zar nije vreme za spavanje dragi? - počela je da ga zadirkuje, zaboravivši da sinoć nisu završili razgovor.

- Šta je bilo tamo... sinoć? Kada sam pokušao da te dobijem još jednom, linija je bila isključena.

- Ah, telefon se pokvario... - Gde je Maks? - Otkud bih ja to znala? - Pa, kada sam i njega kasnije tražio u sobi, nije ga bilo, a ni sada nije

tamo...

25

Zvoncica&Foxy

- Trebalo je da pokušaš kod izvesne Žanin! Uobičajio je da tamo provodi vreme... noći...

- A zar se nije javio iz tvoje sobe? - Frenk, dođavola, šta hoćeš da kažeš?! - Pa... - Frenk ni sam nije bio siguran šta bi hteo, ili šta bi trebalo da

kaže. Pipi je bila itekako sposobna da brine o sebi. Na neki čudan način, on je u stvari brinuo za svog druga Maksvela. lako su njegove ljubavne avanture bile skoro legendarne, imao je osećaj da bi bilo šta slično između njega i Pipi imalo ukus katastrofe, kako za njih dvoje, tako i za one koji ih poznaju. -Nadam se da posao neće da trpi, s obzirom da imam osećaj da ste još uvek na ratnoj nozi...

Prisila se počela smejati. - Nisi u pravu. Samo smo odlučili da ovaj dan provedemo odvojeno.

Tvoj drug je verovatno u Hemptonu i do iznemoglosti zumira liščice na živicima, a ja se upravo pripremam za ručak sa jednim erlom, Edmondom, cakanim članom organizacionog odbora vašara cveća... Zadovoljan?! -želela je da se ovaj razgovor što pre okonča, pre nego što bi njeno dobro raspoloženje zbog nebuloznih razgovora moglo da se rasprši poput mehura od sapunice.

- OK - rekao je Frenk jednostavno. - Lepo se provedi - prećutao je pozdrav koji je želeo da uputi Maksvelu. “Uostalom, najbolje je da i njega nazovem i čujem šta se tamo dešava”, pomislio je.

Pipi je upravo prilazila recepciji, dok ju je limuzina već desetak

minuta čekala ispred hotela, kad se pred njom pojavio Maksvel Brodi. Drsko ju je odmerio od glave do pete i još sve upropastio pravim pravcatim zviždukom.

- Kud' li si se samo tako naperjala, a'? Imala je osećaj da je ovaj njegov način izražavanja smišljeno

iskorišćen samo da bi nju nervirao, pošto do sada nije primetila da je tako razgovarao sa drugima.

- Gledaj svoja posla - odbrusila je kratko i ponovo se okrenula recepcionaru.

Kada je silovito povukao za mišicu prema sebi, načas je jeknula. Nije mario zato što svet zastajkuje i začuđeno zuri u njih. U stvari, ticalo ga se toliko da je odvukao iza jednog stuba gde su bili malo manje upadljivi.

26

Zvoncica&Foxy

- Ti nisi normalan! - siktala je besno. - Pocepaćeš mi sako! - bila je skoro histerična od pomisli da se njen prelepi žaket od tanušnog pliša sa purpurno-crnim uzorkom upropasti pre nego što bilo ko primeti koliko je šik.

- Nisi odgovorila na moje pitanje - čvrsto je držao tik uz sebe i čelo naslanjao na njeno. Makoliko da se trudila da se pomeri, nije joj uspevalo.

Mrzela je sebe zbog tog osećaja, ali od njegove blizine je hvatala slabost i ništa nije želela više no da mu se baci u zagrljaj.

- Oh, Maks.... idem na ručak... -šaputala je uzdrhtalog glasa nesvesna bilo čega drugog osim njegovih usana vrlo blizu svojima.

- Lepa si Prisila... Božanstveno izgledaš... Mmm... I mirišeš zanosno... Ako bih ti sada rekao da ostaneš, sa mnom, da li bi me poslušala... - ruka mu je skliznula niz njenu butinu i ona je zadrhtala.

- Ako... Kako... - bila je na ivici da pristane, kada se pored njih našla Žanin.

- Uuu! Maks! Pardon! - lepa crnka je ustuknula naglo kako se pojavila. - Oprostite, recepcionar je...

Brodi se bez uzbuđenja odmakao od Prisile. - I, šta ima lepotice? Francuskinja nije čula njegovo pitanje. Dugim

koracima se udaljavala od njih. Pipi je želela da propadne u zemlju od stida zbog situacije u kojoj se našla, i baš kada je zaustila da ga upita kako se usuđuje da joj pravi ovakve scene na javnom mestu, on je ponovo dohvatio u naručje.

- Mrzim što ovo radim... - govorio je užurbano dok mu se licem razlivao neverovatan osmeh. - Ali ti prosto izazivaš da te neko dovede u red.

Bilo je očigledno da namerava da je poljubi. Međutim, poslednje reči su joj dale snage da se otme iz njegovog naručja.

- Izbij sebi iz glave te seksističke ideje! - uzvratila je odmakavši se nekoliko koraka i dovodeći u red svoju svilenu haljinu slične purpurne boje kao i žaket. - ... Pipi Parsons se ne pokoreva nikome!

Ostavila ga je bez pozdrava i pojurila ka izlazu. U želji da se što pre dočepa srebrnog “rolsa” koji je već predugo čekao, teška kružna vrata je pokrenula u suprotnom smeru i nekoliko trenutaka bila zarobljena između njihovih krila.

“Oh, kakav blam”, mislila je u panici pokušavajući da se iskobelja iz “staklenog akvarijuma”. Naravno, glavni krivac za celu šaradu bio je Maksvel Brodi i ona se u sebi zaricala kako će se kasnije definitivno obračunati sa njim.

27

Zvoncica&Foxy

Ova misao je pratila sve vreme vožnje erlovom limuzinom. “Večeras ću mu reći da može da se kupi i ide kući!!! Baš me briga za

Frenka i njihovo prijateljstvo! Valjda se i ja nešto pitam! On će mene da dovodi u red! Svašta! Zapamtiće dobro ko je Pipi...”

Ipak, kada se posle skoro sat vremena vožnje, našla pred pravim dvorcem, sličnom Hemptonu, utisak je bio toliko jak, da je svaka misao o Brodiju i njegovom ponašanju ličila na tričariju i bila potpuno bespredmetna. Sa njenih usana se oteo prigušeni uzdah oduševljenja.

Parsonovi jesu bili veoma bogati, ali ovako nečemu nisu bili dorasli. Prisila je bila toliko ponosna na sebe zbog ovog susreta, kao da je u najmanju ruku išla u audijenciju kod sam kraljice.

Kada je iskoračila iz “rolsa” na popločani prilaz ispred velikog zdanja, učinilo joj se za trenutak da u daljini čuje zvuk fanfara.

Kroz glavu joj je nehotice proletela romantična misao o aristrokratskom venčanju u katedrali i vojvotkinji Pipi.

Osmeh joj je postao još širi.

Kako je dan bio započeo, na svom kraju je izgledao skoro savršeno.

Prisila je večerala u društvu Reja Loklira i uživala u njegovim opisima snimanja koje je danas obavio.

- Dođe mi da zaplačem od muke što ne radim s tobom - rekla mu je iskreno.

- Ih! Preteruješ... Ipak, hvala... Mada, ja bih voleo da sam na tvom mestu i da budem u blizini Brodija...

Zapanjeno je podigla ruke sa priborom za jelo. - Bože ljudi! Šta je vama? Ne vidim da taj čovek vredi da se i minuta

potroši na njega! Rej je slegnuo ramenima malo zbunjeno. - Ti si izgleda jedina žena koja tako misli. Ostale uglavnom žele da se

bar jednom nađu u njegovom krevetu... Pipi je osetila kako joj se toplota širi telom setivši se Maksovih ruku

na svom telu i poljupca. Naravno da joj je komentar bio totalno suprotan slatkoj jezi koja je prožela.

- Onda s njima nešto nije u redu. Nagela se poverljivo preko stola.

28

Zvoncica&Foxy

- Pusti tu priču... Šta bi rekao, ako bih bila pozvana kod jednog erla na ručak...

Rejove oči su se raširile u neverici. - Stvarno? Kad? Nekoliko časaka je ćutala držeći ga u neizvesnosti, a zatim se

prepustila užitku da mu do detalja prepričava današnje druženje sa Edmondom.

- Eee, pa moglo se i pretpostaviti da neće ostati ravnodušan na tebe - nasmejao se raspoloženo. -Bravo Pipi! Ko zna, ako se dovoljno potrudiš, možda i sama budeš član organizacionog odbora izložbe. Dogodine! Ha! Ha!

- Hvala na lepim željama. To je tako... - zastala je u pola rečenice ugledavši Maksvela Brodija kako se pojavljuje u restoranu.

Trebalo mu je tak nekoliko sekundi da pogledom preleti po sali i da ih locira. Bez truna premišljanja uputio se ka njihovom stolu.

- Hej Rej! Sta ima? - seo je bez poziva i odmah se počeo osvrtati za konobarom.

Rej je prijateljski odpozdravio, a pre nego što je Prisila uspela da na njega obruši “drvlje i kamenje” on je poručio večeru i čekao dupli viski prosto je proždirući pogledom.

- Dogovorio sam nam sutra intervju sa predsednikom žirija - rekao je raspoloženo. - Ako želiš, dečko, možeš nam se pridružiti. Tarifa je uobičajena.

- Hvala, kontaktiraću redakciju -Rej je bio polaskan i nije krio zadovoljstvo. Zamišljeno je počeškao bradu. - Možda je najbolje da to učinim odmah... Javiću ti ujutru. Laku noć Brodi - sagnuo se raspoloženo i na Prisilin obraz spustio lak poljubac. - Laku noć vojvotkinjo... -razmenili su zavereničke osmehe.

Izvesno vreme po njegovom odlasku za stolom je vladala tišina. Onda je Brodiju stigao još jedan viski i večera.

Ona je bila odlučila da s njim ne progovori ni reči i da i sama ode. - U zdravlje! - podigao je čašu prema njoj. - Nadam se da si se lepo

provela danas? Zašto je u njegovim očima bio laki izraz poruge, ali i čudne nežnosti

u isto vreme? Frknula je.

29

Zvoncica&Foxy

- Mislim da previše piješ! - bila je potpuno svesna da ova opaska vodi do beskrajne rasprave, ali nije ni trepnula niti se pomerila iako je planirala da ode.

- O! - Brodijevo lice se razvuklo u osmeh. - Znači priznaješ da misliš o meni! Laskavo!

- Da! Kao o nepodnošljivom, umišljenom, nevaspitanom i... Odmahnuo je rukom prekinuvši je i ne skrivajući dosadu nastavio. - ... Pijancu i tako to... - tako naglo je dohvatio za ruku i uneo joj se u

lice da nije imala vremena ni da se trgne. - Koji te neobjašnjivo uzbuđuje i sa kojim bi tako rado probala neke stvari... ali ti nekako prilika uvek izmiče... Prisila... Neću te pustiti da predugo čekaš...

Mogla je da oseti njegov dah na svom licu. Bilo je zapanjujuće kako hipnotički deluje na nju. Poslednjim atomima svesti je prikupila snagu i ustala.

- Nemam reči. Svaki trenutak proveden u tvom društvu je neopisivo protraćen... Izvinjavam se...

Napustila je restoran naoko ravnodušno. No, dok je stigla do svoje sobe od ravnodušnosti nije bilo ni traga.

“Besna kao ris” bio je blag opis stanja u koje je zapala. Marširala

je po sobi uzduž i popreko i pitala se šta se desilo sa savršenim završetkom dana koji je bio na pomolu.

- Kad nešto krene naopako, sve ide naopako! - uzvikivala je Ijutito. - Htela sam da idem u Evropu! Pa eto! Baš se lepo provodim! Ha!

Odjednom je poželela da u sobu pusti malo čistog vazduha. Bio je ovo jedan od starinskih hotela sa pravim prozorima i ona je dohvatila za prvi kod koga se našla i počela da cima kvaku. Posle nekoliko pokušaja, uspelo joj je. Svežina i lagani povetarac zajedno sa uličnom bukom pojurili su unutra. Nije znala šta je spopalo. Previla se naglo preko širokog simsa i iz sve snage povikala.

- Halooo! Londonuuu! Tuuu saam! Sve se desilo u trenu. Osetila je kako je nečije snažne ruke dohvataju

oko struka, povlače unazad, a zatim je zajedno sa svojim “spasiocem” pala na krevet. Kada je otvorila oči, nije mogla biti na sigurnijem mestu. Lice Maksvela Brodija bilo je tik uz njeno, a ona skoro nije mogla da diše od

30

Zvoncica&Foxy

težine njegovog tela koje je pritiskalo. Raširila je oči u neverici da je Brodi gledao nekako uplašeno. Onda je obuzeo glasan smeh.

Od kikota nije mogla da dođe sebi ni kada se on zbunjeno premestio na obližnju fotelju.

- Ne mogu da verujem?! - ponavljala je bez prestanka. - Ti si stvarno pomislio da ja... Ah! Prešla sam te Makse! Ah! - čak je otirala suze koje su joj frcale iz očiju.

- Ukoliko ne umukneš, ipak ću te izbaciti napolje - zapretio je osmehujući se i sam, uviđajući grešku “u proceni situacije”.

- Kad ovo ispričam Frenku! Čoveče! - sada joj je baš prijalo da ga pecka.

- Pripazi se Prisila i ne preteruj više! - iako je ovo trebala biti pretnja, način na koji je izrekao bio je daleko od toga.

Zato se valjda nije ni pobunila kada se ponovo našao pored nje na postelji.

- Igraš se vatrom Pipi... - počeo je da mrmlja lako dodirujući usnama njeno lice.

- Mmm... I ti činiš isto, zar ne? -sve je počelo da joj se meša u glavi. Brodijevi ispadi tokom putovanja, njegova svirka u pijano-baru i Žanin u njegovoj sobi sledećeg jutra, pomisao kako bi se mogla zaljubiti u Reja Loklira, ručak sa Edmondom u njegovom dvorcu i povrh svega, opet Brodijev poljubac i zadovoljstvo kada je osećala njegove ruke na svom telu. Pripila se uz njega i pružila mu čežnjivo usne na poljubac. Volela je ovu igru, a sada joj se činilo da je konačno naišla na sebi ravnog. Sklopila je oči dok joj je osmeh blaženstva treperio na licu.

31

Zvoncica&Foxy

V

Prisila Parsons je napravila veliku grešku. Ono što joj se sa drugim muškarcima činilo zabavnim i igrarijom, sa Maksvelom Brodijem nikako nije “prolazilo”. Od noći koju je mimo svih očekivanja provela s njim neprestano je pokušavala da uhvati kakav-takav pravac.

Naravno da su joj prolazne avanture bile poznate i od njih, kao i druga strana, nikada nije previše očekivala. Ali u ovom slučaju, umesto uobičajene pomisli “lepo smo se zabavili - sutra je novi dan - idemo dalje” bila je pod presijom da nešto treba da se desi. I kako se ništa nije dešavalo, njeno neraspoloženje i mušičavost su sve više dolazili do izražaja.

Kada se posle ljubavnih zagrljaja probudila pred zoru i utvrdila da je druga strana postelje prazna samo se osmehnula i pomislila “muškarci...”. Međutim, kada je već ujutru pronašla Brodija u jednom od hotelskih salona kako zabavlja Žanin i još neko žensko društvo, pripala joj je muka. Pogotovo što je na njeno vedro “dobro jutro” jedini odgovor bio karakteristično “A' Pipi?”

Kako nije znala u koliko je dogovoren intervju sa predsednikom žirija izložbe, zajedno sa Rejom Loklirom je ubijala vreme unaokolo dok “veliki Brodi” nije konačno, tek oko podneva dao znak za polazak.

- Mogao si lepo da nas obavestiš za satnicu - naravno da je morala da prigovori. - Ali, ne, ko bi zabavljao Žanin i ostale mace?!

- He! He! He! Pipi! - uputio joj je iskrivljen, malo zajedljiv osmeh dok je sa Rejom odlagao opremu u vozilo koje je iznajmio za njih. - Za razliku od tebe, one imaju duha i smisla za humor! Zar ne mladiću? -istovremeno je Reju vragolasto namignuo znajući da će je to još više iznervirati.

Loklir nije bio voljan da učestvuje u njihovoj prepirci i samo je dobacio.

- Ako nemate ništa protiv, ja ću voziti. Nema preterano poverenje u vas koji ste naučili na “levi” volan.

Naučena da joj ugađaju i da je tetošu, Prisila se našla u čudu kada su se njih dvojica smestili napred, a ona ostala na trotoaru. Videvši da postaju nestrpljivi, bez reči je zauzela mesto iza vozača. Do Hemptona nije progovorila jer su se saputnici ponašali kao da ona ne postoji.

Na sreću, po dolasku na odredište, situacija se okrenula u njenu korist. Osim što je tamo zatekla Edmonda koji je odmah pozvao na večeru, svojom umiljatošću je prosto “oborila” i predsednika žirija, izvesnog

32

Zvoncica&Foxy

gospodina Sparka, sedamdesetogodišnjaka, oduševljenog lepuškastom Amerikankom i njenim vedrim osmehom.

“Eto, naduvenko!”, u mislima se obraćala Brodiju, streljajući ga pogledom, “tek toliko da vidiš da i mene cene i uvažavaju!”.

Pošto su u improvizovanom studiju u pres-centru namontirali materijal i prosledili ga kući, Rej je u oduševljenju zagrlio i izljubio.

- Kada si počela da ga ispituješ o tome zašto nosi frak u sred dana pomislio sam da si otkačila, ali kako je ćaskanje odmicalo, shvatio sam da će naš prilog biti vanserijski! Super! - usledio je još jedan poljubac, zbog čega je Brodi otvoreno iskrivio usne.

Pipi je i sama bila kao u zanosu zbog vlastitog uspeha. Zato mu se samo narugala.

- Nemoj tako nešto da radiš često! Kozmetičari kažu da nije dobro zbog bora... A tvoja popularnost bi time opala kod Žanin i ostalih devojaka sa smislom za humor! - za trenutak se zamislila. -Uh! Zamalo da zaboravim! Odoh da potražim Edmonda, da se dogovorim za večeras!

Usput je otpozdravljala svima koji su joj se javljali. Dan je sada bio neobično lep sa slapovima sunca koji su se prelivali preko raznobojnog cveća pored staza i nebom bez ijednog oblačka.

“Edmond je održao obećanje!”, mislila je osmehujući se za sebe. U tom trenutku činjenica da je Maksvel Brodi ignoriše posle zajedničke noći i “pecka” po običaju nije je mnogo potresala.

Dok je žurila prema sedištu Odbora u svom bledožutom kostimiću, gorela je od radoznalosti da što pre sazna gde će sa Edmondom otići na večeru, da bi što pre mogla da smisli šta će da obuče za tu priliku.

Međutim, kako su se nizali sledeći dani sa otvaranjem izložbe i

mnoštvom sadržaja koje je nudila, Prisilin svet se “suzio” na Brodijevo društvo i neprestanu jurnjavu tamo-amo po Hempton Kortu. Nije joj bilo jasno kako su bilo šta završavali, s obzirom da je on njoj uglavnom govorio “da bi malo više mozga trebala da odvoji na to šta će sledeće da snime i šta će da kaže u kameru, a ne kako će da izgleda u kadru”, a ona njemu: “Gledaj svoja posla... ako hoćeš radi, ako nećeš žali se Frenku...”.

Naravno, sukob je izbijao i oko toga šta će uopšte da snimaju. Ono što je Prisila smatrala lepim i važnim Brodi je omalovažavao do

33

Zvoncica&Foxy

iznemoglosti, a njegove ideje za nju su bile krajnje nezanimljive i neinventivne i odbijala ih je sa neskrivenim prezirom i nipodaštavanjem.

Negativan naboj među njima bio je na vrhuncu kada su se uputili ka paviljonu i vrtu u kome se održavao “Jestival ruža”.

Pipi je tokom prepodneva neko vreme provela u tom pravom rajskom okruženju gde su zanosni mirisi i boje prosto opijali i želela je da svoje utiske na najbolji način prenese i publici daleko kod kuće. Osim toga, pri kratkom susretu sa Edmondom on joj je obećao da će biti tumač i vodič tokom celog snimanja... Naravno, nije propustio priliku da joj kaže i da je ona lepša od najlepše ruže festivala, što je jednostavno “bacilo na sedmo nebo”.

Posle nekoliko oštrih opaski koje je razmenila sa Brodijem preko volje je pošao sa njom. Prvi problem je nastupio kada su se susreli sa mladim erlom.

- Nisi mi rekla da treba da snimam i tvog ljubavnika - dok je petljao oko stalka cedio je besne reči svojim južnjačkim akcentom koji je nervirao i više od britanskog uštogljenog izgovora sa kojim se neprekidno susretala tih dana.

- Heee! - izrugivala mu se posmatrajući njegovo namračeno lice u ogledalcetu i pokušavajući da ukroti jedan nemiran pramen. - On je svojom muževnošću odličan kontrast u celoj priči... Ali, tebi ne vredi objašnjavati...

- Trebalo je da te bacim kroz prozor pre neko veče... - oprema je bila pripremljena i Brodi je nestrpljivo iščekivao dalje instrukcije.

Ostala je zbunjena na trenutak zbog njegovog komentara. Znala je tačno na koje veče se sve odnosi. Pogled joj se zaustavio na njegovom licu i želja da priđe i da ga poljubi je obuzela neverovatnom snagom da se vidno stresla.

- Zar je moguće da imaš groznicu po ovakvom danu? - Edmond im je upravo prilazio i brižno dotakao Prisilinu ruku. - Haljina je divna, ali... Možda si trebala još nešto da obučeš.

- Ne, ne, dobro sam... Hajde da obavimo snimanje... - zbrzala je, pokušavajući da ignoriše Brodijevo poluglasno “Ho! Ho! Groznica! Nije nego!”

Edmond im je bio “na rasplaganju” nepunih pola sata zbog mnogih obaveza, tako da su bez njega trebali da urade ostale kadrove.

Onda su ponovo “otkopali ratne sekire”. - Snimaćemo ovo... i ovo... Mmm! Prelepe su... i njih... - Pipi je kao

omađijana išla nogu pred nogu imeđu redova sa čarobnim grmovima i

34

Zvoncica&Foxy

davala instrukcije sve dok iza sebe nije začula gromoglasno “Dođavola s tobom i tvojom glupom emisijom!!!” i udar stalka koji je bačen na pošljunčanu stazu.

Okrenula se lagano i drsko odmerila svog saradnika. - Uništavanje opreme bi moglo skupo da te košta... - trudila se da joj

glas zvuči najmirnije moguće. - Nijedna kazna se ne može porediti sa poznanstvom s tobom! -ni

Maksvel nije podizao ton. - Odavno sam rekla da tvoja neotesanost i tvrdoglavost daju

diskretni šarm ovom zadatku... Mogao bi da prestaneš da se prenemažeš i animiraš publiku... Da završimo šta smo započeli... -očima je davala znak prema nekolicini lica koja su izvirivala na njih iza okolnih grmova ruža.

- Da si malo manje neurotična i sklona švrljanju unaokolo, naš zadatak bi možda i imao smisla... Ovako, mogu samo da pretpostavim zašto si došla... Čudi me da je Frenk dozvolio tako nešto...

Polako je gubila kontrolu. - Ja neurotična?! Ja švrljam okolo?! I od koga da to čujem?!

Patetičnog zabavljača iz barova, navodnog “heroja reportaže”! Gle gde je sada, trčkara za malom mazom Parsonovih i ispunjava njene hirove! A u pauzama zabavlja “prave” novinarke po krevetima u njihovim sobama! - kao da joj je neki unutrašnji glas govorio da je zapala u preterivanje, no nije mogla da se obuzda.

- Mila moja mazo... Pipi... -osmeh mu je bio iskrivljen i na nju je delovao poražavajuće. - Znam da te najviše boli što sam u tvom krevetu bio samo jednom, ali šta ćeš... Ja odlazim tamo gde ima bolje ponude i zabave...

- Oooh! - podigla je ruke i zaklonila lice želeći da propadne u zemlju od stida i poniženja. Čula je neke glasove oko njih, no nije bila sigurna šta govore. Kada je posle nekoliko minuta skupila hrabrosti i otkrila lice shvatila je da je potpuno sama na malenoj stazi, da nema čak ni radoznalaca koji izviruju sa strane, i naravno da od Maksvela Brodija i njegove opreme nema ni traga ni glasa.

Došlo joj je da zaplače. Verovala je da je sav njen današnji trud oko priloga festivala ruža upropašćen, ali još teže joj je palo što je bila sigurna da Brodija više nikada neće videti. U tom trenutku je mislila da želi da ga vidi ponovo samo da bi mu se osvetila.

35

Zvoncica&Foxy

- Ne znam Frenk gde je nestao! Ne, nisam se raspitivala i ne

interesuje me! Nadam se da ga je avion zgazio! Naravno da ću da govorim gluposti i sve što mi padne na pamet u vezi tvog druga Brodija!

Koliko god se ona bezrazložno drala u slušalicu, njen dobri, pitomi i strpljivi brat Frenk iz nekog razlogao je bio kao poludeo tamo u Mineapolisu.

- Kako misliš da sam ja kriva što je nestao?! Da li si normalan?! Brodi nije beba! I kladim se da je ovo namerno uradio samo da meni napakosti i da pokaže kako sam nesposobna!! Baš ti je neki drug braco!!!

Kada je čula njegove sledeće reči morala je da sedne na krevet (sve vreme prepirke je marširala kroz svoju hotelsku sobu).

- Koliko te ja poznajem verovatno si igrala neku od onih svojih blesavih igara! Pa nije on Džošua Judel i njemu slični! Zar nisi mogla lepo da se deset dana pretvaraš da ti je stalo do posla?! Pretpostavljam da si Maksa smotala još za vreme leta!!! A ovamo si mi brže-bolje složila priču kako je nemoguć za saradnju...

Osećala je kako je hvata hladnoća po vrhovima prstiju, neprimerena toploj letnjoj noći. Nestrpljivo je prekinula tiradu.

- Slušaj Frenk, sajam se zatvara prekosutra! Izveštaj ćeš dobijati redovno kao i do sada. Za snimatelja ne brini, ako ne bude moglo drugačije, sama ću kupiti kameru! -napravila je kratku pauzu. - I da znaš, mnogo si se ogrešio o mene ovim što si malopre rekao... Ako ikada ponovo vidiš gospodina Brodija priupitaj ga gde je provodio noći u Londonu... Koliko ga zakivaš u zvezde, na svetačkom oreolu bi mu mnogi pozavideli!

Nije htela da polemiše na ovu temu. Jasno je bratu stavila do znanja da je svaki dalji razgovor završen. Ono što nije znala je da se pirča o njoj i Brodiju nastavila u dalekom Mineaplisu između Frenka i njegove žene Meri, i tekla je nekako ovako:

- Pipi je vrlo čudna. Posvađala se sa Maksom. Izgleda da je ostavio na cedilu...

- Ne čudi me - odvratila je Meri ne preterano uzbuđeno. - Ima li nekoga na svetu koga Maks nije ostavio kada je bilo najteže...

- Meri! - Zašto? I ti si poprilično puta izvisio kada si mu ukazivao poverenje!

Bilo mi je čudno da se sada odazvao tvom pozivu! Cveće baš i nije njegov fah - pogledala ga je iznenada, a u očima joj se ogledalo pitanje. - A da njih dvoje nisu... - zanjihala je glavom tamo-amo i zakikotala se prigušeno. -

36

Zvoncica&Foxy

Možda mu je Pipi slomila srce, ha? - odložila je časopis koji je držala u ruci i sasvim ozbiljno dodala: - Što nije tako loše... Krajnje je vreme da i njega neka žena nauči pameti...

- Štagod da se desilo između njih, uradili su sjajan posao. Pipini prilozi jesu šašavi, definitivno... Ali kadgod smo ih imali u programu, gledanost je rasla - zaključio je njihov razgovor Frenk.

Istovremeno, u Londonu, Prisila je bila u potrazi za Rej Loklirom. - Imam ozbiljnu ponudu za tebe - rekla mu je kada se javio na

telefon. - Upravo krećem u pijano-bar. Hoćeš da mi se pridružiš i ispričaš o

čemu se radi? Setila se Brodija. - Ne, ne u pijano-baru. Čekaj me na ulazu. Prijala bi mi šetnja. - Važi... - pre nego što su prekinuli razgovor dodao je smejući se -

Hej, priča se da su Maks i Žanin popodne odlepršali za Francusku. Toliko o profesionalnosti.

Naterala je sebe da pusti neki zvuk koji je ličio na smeh. “Rej je u pravu”, pomislila je, 'Toliko o profesionalnosti...”.

37

Zvoncica&Foxy

VI

Umesto da kao ranije okupi društvo i krene na letovanje Pipi je po povratku iz Londona podstaknuta pozitivnim kritikama na bratovoj televiziji prihvatila njihovu ponudu da nekoliko meseci pravi emisije o društvenom životu u gradu.

Nije mogla da veruje, ali odjednom su je tretirali kao zvezdu i s poštovanjem se odnosili prema njoj. Posebno je iznenadio Frenk koji je o njenom poslu u Hempton Kortu imao samo pohvale, ali ni jednu reč komentara u vezi sa Maksvelom Brodijem. Jednako je bez komentara pokrio i troškove enormnog trodnevnog honorara koji je isplatila Reju Lokliru.

Ipak, Meri nije mogla da ostane neinformisana o bilo čemu, pa je odmah po njenom dolasku u grad organizovala jednu višesatnu seansu “kod Marvina”.

Pošto su ih prepustili blagodetima kure sa oblogama od algi, Marvinovi službenici su im obezbedili potpunu privatnost.

- Samo da znaš, šta god bude izgovoreno u ovoj prostoriji neće niko saznati... - Merin glas je bio ispunjen neskrivenim iščekivanjima.

Pipi se počela smejati. - Mogla sam i da pretpostavim da me ti nećeš tek tako ostaviti na

miru... Zatim je nadugo i naširoko počela da joj priča utiske sa izložbe,

opisuje ljude koje je srela i upoznala, sa posebim osvrtom na Edmonda koji joj je predlagao da zajedno provedu leto na Azurnoj obali. Nije izostavila ni Reja Loklira i opis njegovih divnih zelenih očiju.

- Dobro Pipi! Bilo je divno, drago mi je... Ali, dođavola, hoćeš li već jednom preći na stvar? - Meri je bila neumoljiva. - Šta je s tobom i Maksvelom Brodijem?

- A šta je sa nama? - ni jedna ni druga nisu mogle da se pomeraju, ali je Prisila imala osećaj da se zbog pomena Brodijevog imena planeta pomerila, ili bar njeno srce.

Pitala se ima li smisla da se prepričavanjem neprijatnosti koje je preživela sa njim podseća svega.

- Dakle? - sagovornica stvarno nije imala nameru da je ostavi na miru.

- Nema tu bog zna šta da se priča - počela je pažljivo. -Ponašao se kao klovn za sve vreme leta. U hotelu je odmah napravio frku i dok smo

38

Zvoncica&Foxy

došli do naših soba već smo se sporečkali... Mada, malo kasnije, on dolazi da me pozove na piće...

- Hm, i ti si ga odbila... - Naravno - nije htela da priča detalje tokom Brodijevog boravka u

njenoj sobi. - U stvari, sam je zaključio... Ipak, posle nekog vremena... - Uuu! Potražila si ga! Bravo! - I zatekla u pijano baru kako pravi predstavu... - Već je bio pijan?! Nekoliko trenutaka Pipi je ćutala. - Ne Meri, nikada nećeš pogoditi... Svirao je nešto na klaviru... Kao

Rubinštajn... Zapanjujuće! - I ti si ipak shvatila da je on divan i zaljubila se u njega! Kako

romantično! - Meri nije više mogla da leži mirno. Prisila je i sama naglo ustala i “blagotvorna” masa je počela da leti sa

nje. - Potpuno pogrešno! On je već bio smuvao jednu prelepu

Francuskinju sa kojom je kako sam posle čula i otišao, pre nego što smo obavili našu emisiju! Eto! Sad znaš šta se desilo!

I Meri je sada sedela nemirno klateći nogama. - Hoćeš da kažeš da je to sve?! I da se zbog toga podigla cela

galama?! Ne razumem! - Počinješ da me zamaraš draga - trudila se da zvuči

nezainteresovano i hladnokrvno. - Ne znam šta si očekivala da ćeš da čuješ...

- Kada si ti u pitanju, mnogo zanimljiviju i uzbudljiviju priču, u svakom slučaju. Žena koja je bila kadra da Džošuu Judela zauzda, svakako ne bi propustila priliku da pokaže tom Frenkovom “asu” ko je gazda.

Pipi je odgovorila neverovatnom grimasom. - Džošua i nije neki nestaško, ako ćemo pravo... Ponekad mislim da

je sam puštao po gradu te neverovatne priče o svom burnom životu i uspesima.

Zakikotale su se obe, a Pipi je nastavila. Pogotovo kad se setim kako je moja majka rekla da je on

neverovatno dobro dete... Smeh im je postao glasniji. No, Meri je iznenada rekla. - Frenk i Brodi se dugo poznaju, znaš li to? Odmahnula je glavom.

39

Zvoncica&Foxy

- Meni ga nikad nije pominjao. Doduše, sve do pre godinu dana sam imala “divan brak” i ništa izvan toga me nije interesovalo... Iskreno, ni Maksvel Brodi me preterano ne interesuje... - zašto joj se iznenada učinilo da je Merin pogled postao pažljiviji, kao da se nešto na njenom licu ne slaže sa onim što je upravo izrekla.

- Odlično! - Meri je nestašno zatreptala. - Umesto Brodija i Džošue nudim ti najnovijeg kandidata! Moj rođak Zak! Upravo se razveo i vida rane zbog ogromne apanaže koju je isplatio bivšoj!

Prisila je prihvatila igru. - Stvarno? I kakav je? Zgodan? Plave oči?

Zak Morton nije “mnogo obećavao”, lako je bio i visok i zgodan sa

upadljivim kontrastom izrazito crne kose i intenzivno plavih očiju, sa Pipi je izlazio tek da ima društvo kome bi mogao da se jada na svoju tužnu sudbinu.

Shvatila je ovo još na njihovom prvom sastanku, ali je nastavila da odgovora na njegove pozive jer je i sama bila u sličnom sosu kada se razvela od Džona.

Za ovu priliku ona je pozvala njega jer joj je trebao pratilac na prijemu koji je organizovala druga TV kuća u gradu. Kako su Frenk i Meri bili na putu nije imala društvo za tu vrstu događaja. Njeni prijatelji su takve poluzvanične manifestacije vešto izbegavali, a Zaku je bilo sasvim svejedno sve dok može da pretače na svoju omiljenu temu.

“Dobro”, mislila je Prisila, “poslužiće dok ne dođemo tamo, a onda ću ga prepustiti nekoj od nadobudnih voditeljica a ja ću potražiti zanimljivije društvo... Njemu je ionako svejedno kome će se jadati...”.

Međutim, kada su stigli na odredište, ispostavilo se da će stvari da se prilično iskomplikuju ukoliko se i na trenutak odvoji od Mortona.

Nije čestito ni stigla da utvrdi ko je sve od poznatog sveta prisutan, kad joj je pogled privukla visoka muška figura u savršeno skrojenom smokingu. Skoro je ostala bez daha. Bio je to Maksvel Brodi, glavom i bradom. Nekoliko trenutaka ipak nije mogla da poveruje da je ovaj savršeno doteran muškarac upravo on. U mislima na njega uvek ga je videla nemamo obučenog u sportske pantalone, malo pohabanu košulju i neizbežan prsluk sa obiljem velikih džepova. No kada se iznenada

40

Zvoncica&Foxy

okrenuo i uhvatio njen pogled, a zatim podigao čašu prema njoj i počastio je karakterističnim osmehom, nije bilo nikakve sumnje.

- Kako li si ti dospeo ovamo? -promrmljala je poluglasno, skrenuvši pogled.

- Nešto si rekla Pipi? - Morton se zbog buke bio sasvim nadvio nad nju.

Krajičkom oka je spazila kako se na Brodijevom licu pojavila grimasa. Razvukla je usne “od uva do uva”.

- Da Zakari... Mogli bismo da uzmemo neko piće. - Ja ću nam doneti... Čvrsto ga je uhvatila ispod ruke i usne prinela skoro do njegovog

lica. - Mnogo si uslužan, ali zašto ne bismo pošli skupa, hoću da vidim

koga još ima ovde... Narednih pola sata se neprestano šepurila po sali držeći Mortona

bez prestanka pod ruku, ali sa neverovatnim osećajem da je Brodijeve oči stalno posmatraju.

Iako je gorela od znatiželje da proved da li je u pravu uspela je da se obuzda i da ne zvera unaokolo.

Upravo su ćaskali sa njenim kolegom iz društvene rubrike i ona je opisivala najupečatljivije scene iz Hempton Korta, kada se neizbežno desilo.

- Pošto vidim da se nećeš setiti da me pozdraviš, došao sam kako je i red da ti se javim...

Trepnula je nekoliko puta očima, kao u neverici, ali se brzo sabrala. - Gle, gle! Maksvel Brodi! Ko bi rekao? Zar nisi u Francuskoj? -

smešila se nešto izveštačeno a u sebi ponavljala: “Ostani ravnodušna, opsuti se...”

Osmeh koji joj je uputio bio je mnogo blistaviji nego što se sećala i neverovatno prijateljski.

- Kao što vidiš, evo me u starom dobrom Mineapolisu. Zar me nećeš upoznati sa svojim prijateljima?

- Da, da - uzvratila je brzo i promrmljala kolegino i Zakovo ime. Muškarci su se po običaju srdačno rukovali, bez ikakvih “zadnjih misli”.

- Jesi li za piće? - govorio je njoj, ali je gledao u Zaka koga je Pipi i dalje grčevito držala ispod ruke, kao da je od njega tražio odobrenje.

Morton je bio potpuno indiferentan na sve.

41

Zvoncica&Foxy

- Ja, znaš, Zak - zašeprtljala je, nadajući se da će njen pratilac priskočiti “u pomoć”.

Umesto toga čula je kako ovaj kroz osmeh govori. - Drago mi je da smo se upoznali. Verujem da vas dvoje želite da se

ispričate na miru... Kada je Maksvel nju dohvatio ispod ruke i poveo na drugu stranu

nije mogla ništa drugo da pomisli nego da je Zakari Morton pravi tupan. - I kako si okončala misiju na Hemptoh Kortu? - upitao je Brodi kada

su se našli pored improvizovanog bara. - Bolje, nego što bih učinila sa tobom, budi siguran. - Da, Rej mi je nešto napomenuo... Hvalio se da se lepo ovajdio -

poslednja reč je imala višestruko značenje i Pipi ga je ošinula pogledom. - Koliko znam honorari spadaju u domen poslovne tajne - sada je

bila ljuta i na Loklira što je pričao o bilo čemu. - Kako je zvučao nisam siguran da se tu samo radilo o novcu. Naravno da je uspeo da je iznervira i da joj natera crvenilo u obraze. - Ma nemoj? A o čemu se radilo? Uostalom, šta te briga? Zar nisi i

sam rekao da nam je saradnja upropaštena zbog mojih avantura? - Jesam li? Vidiš, ne sećam se toga najbolje... Strpljenje joj bilo na izmaku. - Poštedi me Brodi, molim te! Da sam se ja pitala vratio bi se iz

Londona i pre nego što smo stigli do hotela! - Da, ali onda ne bismo imali tako divne uspomene na zajedničke

trenutke... - Molim?! - opet je osetila onaj potres planete, kao u salonu kod

Marvina i kako joj ponestaje vazduha. Ona je to bila izbrisala iz memorije. Ona je sebe bila ubedila da se između njih dvoje ništa nije desilo i bila je zadovoljna i sretna.

Odjednom se našla zarobljena između njegovih ruku i visokog šanka iza svojih leđa. Njegov dah joj je milovao lice, a pogled žuto-smeđih očiju pretio da će se utopiti u njemu.

- Eh, hajde, reci, da te nisam okupao posle onog jezivog kišnog dana, ko zna šta bi bilo sa tobom - vragolasti osmeh mu je titrao na licu. - Ili da te nisam spasao sa onog visokog prozora...

Pažljivo je spustila ruke na njegove mišice. Gledala ga je kao hipnotisana, ali joj je mozak grozničavo radio. Želela je da mu kaže nešto što će njega izbaciti iz takta i izbrisati mu taj samozadovoljni osmeh sa lica.

42

Zvoncica&Foxy

- Stvar je jednostavna Maks - prošaputala je. - Da tebe nisam srela ne bih došla u situaciju da mi se tako nešto desi.

- Varaš se - ruka mu je sada sa šanka kliznula na njen struk i ona se prosto ukočila. - Mogle su da ti se dese mnogo gore stvari... Kao Edmond... ili neko sličan njemu... Sva sreća pa sam te sačuvao da ne upropastiš sebi život...

Sada se i ona osmehnula i nesvesno malo zabacila glavu trudeći se da između njihovih lica održi koliko-toliko rastojanje.

- Stvarno ne znam zašto muškarac tvog kova troši vreme na mene. I sam si rekao da nisam tvoj tip - značajno ga je pogledala u oči. - A i ja sam ti stavila do znanja da ono što ja volim, ne mogu očekivati od tebe...

Prsti su me se zapleli u rub dubokog izreza na njenim leđima. Osećala je kako joj pali kožu.

- Prema mom sećanju, dobila si i više nego što si očekivala... I opet bi volela da se desi isto... Vidim ti u pogledu... Samo, žao mi je, nema nigde prozora u blizini...

Nije mogla više da ga sluša, nije mogla više da podnese njegovu blizinu, nije mogla više da bude mirna u njegovom naručju. Bojala se da mu se ne baci u zagrljaj i preklinje ga za poljubac.

Kada je progovorila nije mogla da prepozna sopstveni glas. Bila je sigurna da se nikada nikome nije obratila sa toliko molećivosti.

- Makse, ovo ne vodi ničemu... Ja... Zakari će pomisliti... Hajde, pusti me...

Odmakao se isto tako naglo kao što joj je prišao pre nekoliko minuta. Mogla je u njegovom glasu da nasluti blagu porugu.

- Daaa, Edmond, Zakari... Gde ih samo nalaziš? Ipak, ako poželiš nešto originalno i bolje...

Nije mogla da veruje kada se vizit-kartica koja mu se odjednom našla u rukama spustila kao nekim čudom u njen dekolte. Posegla je za “poklonom” i kada je podigla pogled Maksvela Brodija nije bilo nigde.

Naravno da joj nije padalo na pamet da potraži Maksvela Brodija,

niti je Frenku i Meri pomenula da ga je srela u gradu. Kako je imala prilično obaveza, prijalo joj je da jurca unaokolo i tako maksimalno izbegava mogućnost i da misli na ono veče. Još uvek se viđala i sa

43

Zvoncica&Foxy

Mortonom, no on je po običaju bio potpuno u svom svetu, što joj je začudom odgovaralo, i izgledalo je da se uopšte ne seća prijema na koji su zajedno išli.

Petnaestak dana kasnije Meri je zamolila da njoj i Frenku pravi društvo na jednoj službenoj večeri.

- Oh, nemam pojma sa kim se sastajemo, osim da je muškarac i da je sam u gradu...

- Meeeri... - Pipin glas je bio prekoran. - Ne, draga, ne tražim pratilju za njega, već društvo za sebe. Zamisli

kad taj tip i Frenk zaglave u poslovne razgovore. Umreću od dosade... He! He! S kim ćeš onda da ideš “Kod Marvina”?

Pristala je ipak i čak uhvatila sebe kako se to veče naročito pažljivo priprema za izlazak.

Smatrala je da će vatreno crvena haljina uzanog kroja sa crnim čipkanim ukrasima razbacanim po celoj površini biti “pun pogodak”. Osim toga, ovo je bilo prvi put da je oblači, jer, ma koliko njen društveni život bio ispunjen, nekako nije imala prilike za to.

Dogovor je bio da se sa njima nađe u restoranu i ona se ovaj put potrudila da zakasni tek nekoliko minuta. Kada je šef sale poveo do mesta gde su je čekali brat i snaha i tajanstveni gost, ponovo je došla u situaciju da ne veruje vlastitim očima.

Među tri raspoložena lika koja su se opušteno osmehivala, jasno se izdvajao jedan. Maksvel Brodi, kao i na prijemu, u smokingu, uglancan do visokog sjaja, nešto je živo objašnjavao dok su ga sagovornici pažljivo slušali.

U trenutku je pomislila da se vrati, ali ona nije bila osoba koja se tek tako povlači od izazova.

- Dobro veče svima! - iako je želela da njena razdraganost bude “nameštena” sa zaprepaštenjem je shvatila da se ona zaista raduje ovome.

Frenk i Brodi su istovremeno ustali i gle čuda, ovaj drugi je kao u filmskom klasiku dohvatio njenu ruku i lako je poljubio.

- Divno izgledaš. Prisila - dodao je ne krijući raspoloženje što je vidi. - Maks je u pravu sestrice, večeras si bajna - Frenk je spustio usne ne

njen obraz. Meri je zatapšala kao dete. - Uuu! Kakav doček! No Prisila nije propustila priliku da joj došapne.

44

Zvoncica&Foxy

- Daću ja tebi doček, vrlo brzo! Ipak, kako je veče odmicalo ona se potpuno opustila i istinski uživala. Takođe je sve više shvatala da je prevarena i da večera nema nikakve veze sa Frenkovim poslom. Bilo je očigledno da je u pitanju susret dvojice starih prijatelja i Pipi je iz časa u čas saznavala neke nove stvari i o svom bratu, ali i o Maksvelu Brodiju.

Osim što su evocirali uspomene na neke zajedničke poslove koje su sa manje ili više uspeha uradili Brodi im je pričao i o nekim planovima koje je želeo da ostvari u budućnosti, lako je rastao u Čarlstonu i celu planetu prokrstario uzduž i popreko, bio je opsednut idejom da se skrasi na ranču u Montani, negde na reci Misuri.

Uhvatio je Prisilin nekontrolisano zabezeknut pogled kada je ovo izjavio.

- Zašto se tako čudiš? Zar ne bi poželela da napustiš svu ovu divljinu, zarad takvog raja? Pa valjda si negde na fotografijama videla kako je tamo lepo...

Zatresla je glavom u neverici. - Čekaj! Divljina? Mineapolis? I ovo! - rukom je pokazala na prostor

koji je okruživao. Prigušena svetla i oplate od masivnog svetlog drveta davali su osećaj zaštićenosti i sigurnosti.

- Ha! Ha! - zasmejao se od srca. - Draga moja, skini te ružičaste naočare sa svog lepog lica i konačno se suoči sa stvarnošću. Uostalom, zar ne bi ako bi srela ljubav svog života bila u stanju da s njim živiš bilo gde? -ovo je već zvučalo krajnje ozbiljno.

Frenk i Meri su ih posmatrali bez reči. I Pipi je nekoliko trenutaka ćutala opet do detalja proučavajući njegovo mrko lice i tonući u žućkasto-smeđi sjaj prodornih očiju.

- He! - razvukla je usne u vragolast osmeh. - Ako bi to bio “Bali Hilton” pristala bih i da nije u pitanju “ljubav mog života”.

Nastupio je još jedan trenutak tišine, a onda su svi četvoro počeli da se smeju.

Razišli su se skoro oko ponoći. Pipi je insistirala da uzme taksi. Frenk i Meri se predlagali da ih oboje odvezu na odredište, a Brodi je neko vreme ćutao. Kako je rasprava između njih pretila da se produži u beskraj na kraju je najodlučnije rekao.

- Ja ću ispratiti Pipi. Neko vreme vozili su se u taksiju bez reči. Pipi je bila znatiželjna

zbog čega je još uvek u gradu, ali nije mogla direktno da ga pita. Onda je pomislila u sebi: “I neću da ga pitam, pomisliće da mi je kao nešto stalo...”.

45

Zvoncica&Foxy

- I tako kažeš... Živela bi samo u “Bali Hiltonu” - progovorio je odjednom. I dalje je zvučao neobično raspoloženo, čak razdragano. -Dobro! Hajde da kidnemo nekoliko dana na Bali i proverimo taj tvoj Hilton!

Podigla je obrve ne krijući iznenađenje. - Pretpostavljam da je opet u pitanju neka od tvojih glupih šala - kao

da je želela da lepotu cele večeri izbriše ovom rečenicom. Ipak, Maksvel nije obraćao pažnju na to. - OK, ako nećeš da idemo na Bali, možemo odleteti i u Montanu da ti

pokažem ranč. Opet je usledio dug sumnjičav pogled. Brodi je nemoćno raširio

ruke. - Predajem se! Ići ćemo onda korak po korak. Šta misliš da odemo na

ručak sutra? - kako ona nije odgovarala, dodao je. - Na ovo moraš da pristaneš, iz čiste pristojnosti... Ne možeš me odbiti tri puta za samo minut i po... Uzdahnula je nemoćno.

- Javi se u studio ujutru da dogovorimo tačno vreme. Taksi se već zaustavio pred zgradom u kojoj je živela. Zamalo je po

navici upitala: “Hoćeš li da svratiš na piće?”. Onda se trgla. Maksvel Brodi svakako neće imati priliku da kod nje bude pozvan u goste.

- Laku noć Prisila - rekao je bez nekih posebnih modulacija u glasu i bez ikakvih zadnjih namera.

Ništa se nije odvijalo kako je ona očekivala. Želela je da pokuša da je poljubi pa da mu sve saspe u lice. Skoro da nije krila razočaranje kada mu je odgovorila na pozdrav.

46

Zvoncica&Foxy

VII

Po dogovoru su otišli na ručak u jedan tihi restoran sa odličnim ribljim specijalitetima. Brodi je vrlo vešto navodio razgovor tako da je ona uglavnom pričala o sebi, svom poslu, čak i neostvarenim snovima da postane pisac. Nije ni znala kako im je brzo protekao sat vremena njene pauze.

Brodi je bio taj koji je rekao da je vreme da krenu. - Jeste da radiš za brata, ali nema smisla da kasniš. Pozvao je taksi za nju, poželeo prijatan dan, i to je bilo sve. Samo što je stigla u kancelariju nazvao je telefonom. - Izvini, nisam stigao da kažem kako je bilo prijatno i da bih voleo da

ovo ponovimo, ako si raspoložena... Možda u petak... Bila je zapanjena za trenutak. “Petak... je tek za tri dana...”, pomislila

je iznenada. - Može, u isto vreme... - i tako su zakazali drugi sastanak. I u petak je njihov susret imao sličan scenario. Lep restoran, ovaj put

italijanska kuhinja, neobavezne teme o kojim je uglavnom govorio Maksvel, zatim zabrinut pogled na sat i već u sledećem trenutku Pipi je taksi vraćao u kancelariju.

Ipak, za razliku od prvog susreta, pre nego što su se pozdravili on je rekao: “Budi spremna u nedelju u podne. Doći ću po tebe da idemo na jedno fantastično mesto na izlet...”.

Glas mu je bio krajnje blag ali bespogovoran. Ona nije mogla ništa drugo nego da klimanjem glavom da svoj pristanak.

Vratila se u svoju kancelariju nekako ošamućena. Nije želela da s njim “kidne” na Bali, niti da ide u Montanu, a evo je kako drugi put u četiri dana dolazi sva blažena sa pauze za ručak, baš zato što je provodi sa njim i što je tako kratka. Osećala je da se s njom dešava nešto čudnovato i taman je imala nameru da malo dublje analizira to svoje stanje kada joj je Frenk poručio da želi da je vidi.

- Uredništvo je prezadovoljno tvojim prilozima - počeo je po običaju bez mnogo uvoda. - I ja sam... I ponosan sam na tebe... Šta misliš na jednu ekskurziju do Italije... - zamišljeno je sklopio oči. -”Sjaj renesanse” ili tako nešto... Smislićeš već neki naslov! Dakle?! - onda se poput grabljivice bacio prema njoj.

47

Zvoncica&Foxy

- O! Frenk! Prestravio si me! -nije ga baš najbolje pratila posle rečenice kako je ponosan na nju. Razmišljala je o tome da se ona i Brodi u ova dva susreta nikada nisu dotakli Hempton Korta.

Nije obraćao pažnju. - Što se mene tiče, mogla bi da kreneš već sutra! Sada je baš bila zabezeknuta. - Gde? - onda se kroz maglu setila. - U Italiju? Sutra? - glas joj bio

ispunjen nevoljnošću. - Ne mogu sutra Frenk. Nikako! - Dobro, onda prekosutra... -odvratio je ovaj pomirljivo. Međutim,

kada je video da ona ponovo odmahuje glavom postao je i sam nestrpljiv. - Šta je s tobom? Kako ne možeš da ideš? Otkud sad to?

Spustila je pogled pitajući se šta da kaže. Onda je donela odluku. - Već sam se dogovorila za nedelju... - zvučalo je kao solidno

opravdanje, a nije govorilo ništa konkretno. Ili je bar ona tako mislila. Frenk je bio krajnje ozbiljan kada joj se obratio. - Ti jesi moja sestra Pipi, ali tvoje ponašanje je krajnje

neprofesionalno... Ma nemoj mi reći, dogovorila si se za nedelju. Uhvatio je neopisiv inat. - Misli šta hoćeš. Uostalom i sam si neprofesionalan! Kladim se da ti

je ideja sa Italijom pala napamet pre samo nekoliko minuta! Neću da me tek tako šalješ na zadatak! - zatim je lukavo dodala znajući da će to stišati buru. - Osim toga, dobro znaš da meni samo za pakovanje za vikend putovanje trebaju tri dana.

Frenk je pomirljivo trepnuo i osmehnuo se. Ceo slučaj je bar za nekoliko dana ostavljen “ad akta”, dok se Pipi ne pripremi po propisu, bar što se odeće tiče.

Iako je imala nameru da nikome ne govori za svoje susrete sa

Brodijem, ispostavilo se da to ne može ostati tajna. Još uvek je bila u krevetu subotnjeg prepodneva kada joj je Meri

nenajavljeno došla u goste. - Da čujem sad, šta ti i Maks izvodite? - energično je raširivala zavese

koje su stvarale polumrak u sobi. - Mislila si da neću saznati?!

48

Zvoncica&Foxy

- O, Meri! Zar ne mogu imati pet minuta privatnosti u životu? - nije joj se dopadalo nikada da se bilo kome pravda za svoje postupke, a sve je mirisalo da će se ovaj razgovor pretvoriti u to.

Snaha se počela smejati. - Naravno da ne možeš! Video te Piter koji je rekao Sari, a ona je

rekla Barbari koje je rekla meni. Ha! Ha! Vidiš kako je jednostavno! Pričaj! Pipi je u neverici odmahivala glavom pitajući se kako li joj je

promakao poznanik prilikom izlaska. Onda se prisetila da je u Brodijevom društvu ova dva puta iskreno ništa nije interesovao osim da bude s njim i gleda ga. U njenom slučaju to je bilo zapanjujuće i skoro da se graničilo sa nekom bolešću.

Pokušala je da malo “nakiselim” osmehom odgodi neizbežno i sebi da vremena da smisli nešto neutralno i uverljivo.

- Zaboga Meri! Izašli smo dva puta na mojoj pauzi za ručak. Nisam imala vremena ni da čestito porazgovaram sa njim! - ipak, bilo joj je lakše kada je ovo rekla, a da ništa nije bilo ni dodato, ni oduzeto.

- Stvarno? - Merin pogled i glas bili su čista sumnja. - Ali otkud vas dvoje zajedno, uopšte. Pre neko veče si izgledala kao da ćeš da se vratiš iz restorana kada si nas videla s njim!

- Pa pozvao me... - odvratila je tiho. - I ti si pristala?! Tek tako?! -Posle svega što ti se dešavalo tamo... - Daj Meri - Pipi je malo podigla ton. - Odavno smo zaključili da se u

Engleskoj između nas ništa nije dešavalo - osećala je da joj rumenilo udara u obraze i nadala se da Meri neće primetiti. - A mogla bih se opkladiti da ste ti i Frenk smislili onaj susret pre neko veče... Da malo osmotrite situaciju na licu mesta. I šta sad hoćete?!

Po onoj “napad je najbolja odbrana” Pipi je stvarno dovela Meri u neprijatnu situaciju.

- Izvini, verovatno smo preterali, pogotovo ja sa mojim njuškanjem, ali... Šta je loše ako želim da se i ti konačno skrasiš?!

Ova je prasnula u glasan smeh. - Pa nema ni godina kako sam se razvela od Džona! Zašto bih tek

tako jurila u novi brak?! I to s kim? Mora da se šališ, ako nemaš boljeg kandidata na umu...

- Nemoj ti da se šališ. Maksovo pitanje pre neko veče je zvučalo više nego ozbiljno.

- Koje pitanje?

49

Zvoncica&Foxy

- Pa, ono... Za ranč u Montani... “Oh! Još i to!”, proletelo je Pipi kroz glavu, kao i Brodijeve ponude pre nego što je pozvao na ručak.

- Maksvel Brodi je poslednji muškarac na svetu koji bi me interesovao u tom smislu... U svakom slučaju... - kako je Meri neverujući posmatrala, ponovila je još jednom. - On je neupotrebljiv Meri, za bilo kakvu ozbiljnu pomisao.

Iznenada se setila da je nešto slično rekla i roditeljima u vezi sa Džošuom Judelom. Odmahnula je glavom.

- ... I za neozbiljnu pomisao... Previše je naporan... Nema nimalo smisla za humor kakav ja volim... I izgleda kao odbačena vreća za boks... - prestala je da nabraja zapanjena glupostima koje govori. Koga ona zavarava? Pa juče se skoro posvađala sa Frenkom jer je želeo da odmah putuje, a ona se prestravila da će joj propasti nedeljni izlet sa Brodijem.

Uhvatila je Merin pogled koji je najblaže rečeno bio zapanjen. Ipak, njena snaha je mogla da se kontroliše kada bi baš bilo neophodno.

- U pravu si Prisila, preterala sam sa radoznalošću. Izvini. Nadam se da se nećeš naljutiti...

Promenile su temu i još neko vreme se zadržala uz kafu. Pre nego je napustila stan Meri kao da se setila.

- Zaboravila sam da te pitam, da li bi došla sutra na ručak kod nas.. Pozvala bih i Zaka...

Još nije bila ni završila misao do kraja, a Pipi je odmahivala glavom. - Žao mi je, već sam se dogovorila. Uzalud su Merine obrve visokim lukom na čelu odavale čuđenje i

neizbežno pitanje “a s kim?”. Ostala je bez odgovora. Kada je stigla kući posle višesatnog švrljanja sa prijateljicama u

šopingu još uvek su je mučila neka nerazjašnjena pitanja. - Frenk! Šta misliš da li bi između Maksa i Pipi moglo nešto da se

desi? Znaš da se tajno viđaju? - Između njih se već svašta dešava, samo oni to još ne znaju... I da,

Maks mi je rekao da su ručali zajedno dva puta i da će i sutra da se vide... - Pokvarenjaku! - Merino iznenađenje nije moglo biti veće. - Sve to

znaš, a ćutiš! Toliko o poverenju između nas dvoje - uvređeno je odjurila u svoju sobu.

Nedugo zatim muž je pohitao za njom. Dohvatio je raspoloženo u naručje.

50

Zvoncica&Foxy

- Ludice, šta misliš da ja radim dok ti pokazuješ kreditne kartice po buticima? Brodi i ja smo ručali malo pre... Bilo bi malo neukusno da sam te odmah nazvao da razmenjujemo novosti...

Poljubila ga je nežno. - U pravu si... I možda bih i ja trebala da s tobom izlazim subotom

pre podne... Novosti koje vi razmenjujete su mnogo zanimljivije od onoga što sam ja čula danas...

Pipi je bila neizmerno ljuta na sebe što kasni. Nadala se da Maksvela

neće izdati strpljenje dole ispred zgrade i da će otići pre nego što ona siđe. - Izvini, izvini, izvini - ponavljala je bez prestanka dok joj je pomagao

da se smesti u “leksus” metalno plave boje. - U redu je, nigde ne žurimo... Mada nije baš po bontonu? Zar ne? Na vrh jezika joj je bilo da ga upita zar je on čuo za bonton, ali je

prećutala. Jednostavno, ovaj susret i svi dosadašnji susreti u Mineapolisu nisu bili ni nalik njihovom boravku u Engleskoj. Kao da je ovo bio Brodi, ali neki drugi, prefinjeniji.

- Znam i sama, ali to moje kašnjenje je kao neka bolest zavisnosti... - Ženksa posla, bolje rečeno - osmehnuo joj se sa razumevanjem, bez

zajedljivosti, poruge ili sličnog gesta. Bilja je matirana. Samo se široko osmehnula shvatajući da je i sama

svoje uobičajeno biće ostavila ili “zaboravila” kod kuće. Odvezli su se u poznati klub izvan grada od koga je začudo, Prisila

poznavala tek vrlo malo najekskluzivnijih sadržaja. Nije imala pojma da se tu nalazi i veliko uzgajalište konja koje je želeo da joj pokaže.

Kako je vreme prolazilo počinjala je da shvata da ceo izlet ima veze sa njegovim planom da živi na ranču u Montani. Međutim, ništa što je govorio nije moglo da u njoj izazove bilo kakav otpor i protivljenje. Divila se rasnim grlima, kao i on, prilazila boksovima bez straha i dodirivala i milovala krupne glave sa pitomim očima, klimala glavom na njegove komentare i prijateljski ćaskala sa osobljem po štalama i koralima koje su obilazili.

U jednom trenutku je uspaničeno pomislila: “Šta se zbiva? Ovo nisam ja! Ko je ovo? Ko sam ja?”

51

Zvoncica&Foxy

- Hoćeš li da uzjašemo? - upitao je iznenada raspoloženo savivši ruku oko njenih ramena.

Nasmejala se. - Ovako? - pogled joj je pao niz prilično skupu svilenkastu haljinu,

doduše neobaveznog kroja za koju je pogrešno mislila da će baš odgovarati prilici.

- Znači znaš da jašeš?! - u očima mu je igrao onaj vragolasti pogled koji je mogao da ima stotinu značenja, a njoj u tom trenutku nije napamet padalo ni jedno.

- Kakve to veze ima? - kao da se njeno uobičajeno ja umorilo od skrivanja i glas joj je bio malo jogunast.

- Paaa, u Montani na izolovanom ranču je tako nešto od presudne važnosti...

Nekoliko trenutaka su se samo gledali, zatim je ona prihvatila igru. - Mislila sam da su tamo čuli za automobil... Ili nameravaš da

postaneš Amiš? - Automobil može da se pokvari... - odvratio je i kao slučajno usnama

očešao jedan od njenih pepeljastih pramenova. Pomerila je malo glavu. - Ali ti svakako umeš da ga popraviš? Usne su mu ipak našle njenu slepoočnicu. - Ti ne umeš, pretpostavljam... Udahnula je duboko i pomerila se korak unazad. Maks je gledao

malo razočarano. - Da, ne umem, no to je nebitno, nikada neću živeti u Montani...

Možemo li sada da odemo do restorana... Užasno sam žedna. Iako se plašila da je ovom svojom opaskom pokvarila “druženje”

Maksvel nije delovao tako, ili je odlično krio svoja osećanja. U restoranu je Pipi nekako bila u svom stilu. Potpuno opuštena i

bistre glave, bez romantičnih nagoveštaja je birala jela, uživala u hrani, pozdravljala poznanike koji su nailazili i osećala se prijatno u društvu muškarca koga su mnoge žene otvoreno zagledale. Bilo je prilično laskavo to iskustvo.

- Promenila si se - iznenada je rekao Brodi. - Kako misliš? - Bila si drugačija pre nego što smo došli u restoran. Slegnula je ramenima, a zatim primetila. - Ni ti nisi isti kao u Londonu... Mislim...

52

Zvoncica&Foxy

- Imam finije manire? - počeo je da se smejulji. - Tretiram te kao damu... Zakazujem sastanke po propisu... Jel' to hoćeš da kažeš?

- Kako sve uvek pogodiš? - upitala je malo nezadovoljnim glasom dureći se otvoreno.

Brodijevo smejuljenje se nastavilo. - Ti stvarno misliš da si neka mnogo zagonetna žena? - Makse! - uzviknula je naglo. - Ne znaš ništa o meni i kako sam obavešten, i ne raspituješ se... Ali

ne prestaješ od našeg prvog susreta da flertuješ sa mnom, i sa malim Rejom i onim lordom i da ih ne nabrajam... I ne možeš da podneseš činjenicu da sam te ignorisao sve vreme... Ne baš sve vreme, ali uglavnom... I ne možeš da mi oprostiš što sam te ostavio na cedilu... I što sam sad ovde i ponašam se kao oličenje gospodina i pokušavam da ti kažem neke stvari koje nikada nisam želeo da kažem ni jednoj ženi... Prisila... Ako bih te pitao da se udaš za mene šta bi odgovorila?

Malo je reći da je bila šokirana. - Ali... ali sad si rekao da ja ne znam ništa o tebi... Iskreno, ni ti nemaš

pojma ko sam ja... Mislim... Trenutak je bio i prošao. - Pretpostavljam da to znači odbijanje... U redu - kao da prethodnog

razgovora nije ni bilo upitao je. - Hoćeš li neki desert? Nije mogla da dozvoli da se tek tako preskače sa teme na temu,

mada je često u životu bila oličenje površnosti. Ipak, ovo je bila ozbiljna stvar. I za jedno i za drugo.

Dozvolila je sebi da ga uzme za ruku. - Izvini, iznenadio si me - u njegovim očima je još uvek bilo

primarno pitanje deserta. Odmahnula le glavom. - Neću kolač dođavola. Makse! Hoću da raščistimo ovo između nas!

- Ja sam pitao, ti si rekla svoje... Šta tu ima još da se priča? - Oh, zaboga! Pa, ne pričamo o zadatku u redakciji! Stvari nisu samo

crne ili bele! Postoji način... - Poštedi me Pipi - stari se Brodi ponovo pojavljivao. - Lepo sam te

pitao da li hoćeš da se udaš za mene, odbila si me... Sad treba da nađem neku drugu koju ću isto da pitam, i to je to...

Pomerila je ruku i zapanjeno se prilepila uz naslon svoje stolice. “Ovaj čovek je neverovatan! Šta mu se to u životu izdešavalo kada se ovako ponaša? Ili je vruće ili je hladno! Ili crno, ili belo!”. Iznenada je rekla.

53

Zvoncica&Foxy

- Možda je najbolje da se vratimo u grad. - Da, odvešću te kući. Rekordno brzo su stigli do njene zgrade. Brodi je vozio kao na pisti. Jedva da su putem razmenili nekoliko rečenica. Osim pozdrava,

ništa drugo nisu rekli jedno drugom. Nije joj zakazao novi sastanak. Nije je čak ni počastio nekim zajedljivim komentarom. Bio je poput sante leda.

Ponovo je bila sigurna da ga više nikada neće videti. “Sutra ću reći Frenku da idem u Italiju, što pre”, pomislila je

gledajući za “leksusom” koji se brzo udaljavao.

54

Zvoncica&Foxy

VIII

Njen boravak proticao je u velikom stilu. Osim nje, bilo je pet članova ekipe i brdo opreme za koju su imali vlastito, specijalno iznajmljeno vozilo. Osim toga imala je mnogo, posla i osećala je hroničan umor. Od nje se sad očekivalo malo više nego nasumično biranje tema i sagovornika. I nije se više mogla pouzdati samo u početničku sreću koja je baš poslužila tokom izložbe u Hempton Kortu.

Tako je provela tri nedelje neprestano snimajući, razgovarajući, obilazeći palate, galerije, crkve, gradove i pitoreskna sela. Dozvolila je sebi da mašta kako bi njena emisija mogla konkurisati i za neku televizijsku nagradu.

Ono o čemu je uporno izbegavala da razmišlja bio je njen poslednji susret sa Maksom Brodijem koji se završio pravim fijaskom.

Imala je ona udvarača i u Italiji, dozvoljavala je sebi da izađe tu i tamo sa nekim od njih, ali svakome je nalazila mane, odnosno najveći nedostatak im je bio što nisu ni u kome pogledu nalik na Maksvela.

“Počinjem da se ponašam nenormalno”, prošlo joj je kroz glavu kada je jednog zanosnog crnokosog glumca isterala iz sobe jer je očekivao nešto više od poljubaca.

Naravno, spas se javio u vidu Meri i Frenka koji su iznenada odlučili da sebi priušte desetak dana odmora u Rimu i malo se druže sa njom.

Ostala ekipa je bila na putu kući, kada su njih dvoje doleteli. Započele su uobičajene turističke vratolomije bogatih Amerikanaca u Italiji.

Onda je živahna Meri petog dana preterala sa šampanjcem i ona i Frenk su celo jedno pre podne bili prepušteni sebi. Odlučili su da se bez plana i programa upute iz hotela peške, pa dokle stignu.

Kada su po treći put seli da popiju kapućino Frenk je iznenada započeo.

- Trebalo bi da se čujem sa Brodijem ovih dana... Imaš li šta da mu poručiš?

Pipi je nekoliko trenutaka vrtela glavom u neverici. - Njemu... Zašto? Šta bih mogla da... - De, de... Hm, hteo sam samo da vidim kako ćeš reagovati... -Frenk je

saosaćajno potapšao po ruci. - Glupa ti je šala.

55

Zvoncica&Foxy

- Znaš - nastavio je pažljivo. -Kopka me to između vas... Kad smo se poslednji put videli pre desetak dana nije bio još uvek voljan da priča bilo šta...

- Frenk?! - njena zapanjenost je postajala sve veća i veća. - O čemu ti to?! Radite li vi išta drugo, ti, Meri i ostatak sveta osim što razgovarate o meni i mojim ljubavnicima?!

Brat je podigao ruku dajući joj znak da spusti ton. - Ššš, ne mora cela ulica da čuje... - Zaboga, u Italiji smo, svi se manje više dernjaju unaokolo.

Uostalom, sam si kriv... Otkud ti ideja da želim da pričam o Maksu?! - zavrtelo joj se odjednom u glavi kada je izgovorila njegovo ime. Osećala se upravo onako kao u vreme kada je pretila da će se ubiti ako je budu sprečavali da se uda za Džona Daltona. “Ne, ne”, pomislila je za sebe, “tada sam bila mlada i ludo zaljubljena, više luda... I Džon i ja smo brzo sagoreli...”

Odjednom je shvatila kako se Frenk osmehuje i značajno je gleda. - Znači, ipak ste bili ljubavnici? - Oh, kakve to veze uopšte ima? I prosio me! Na vrlo čudan način! - I ti si ga odbila? - Naravno! - ponovo je prasnula. - Kako bih mogla da se udam za

nekoga o kome ne znam apsolutno ništa osim da želi da kupi ranč u Montani i da tamo provede ostatak života... Zaboga! U Montani! I nesnosno se loše ponaša, zajedljiv je, udvara se svakoj ženi na koju naleti... pije viski kao vodu... Oh! Zašto uopšte pričam o njemu?!-lecnula se kada je brat primetio.

- Ponašanje ti je slično kao u vreme kada ste ti i Džon počinjali... - Da, ali svi znamo kako se to završilo... - Znaš, ispričao sam Maksu o tebi i Daltonu... Zarežala je neprijateljski. - I šta si mu još napričao o meni? - Uobičajene stvari, znaš... -Frenkov pogled je šarao po gomili koja se

muvala na malom trgu. - Ko zna, možda imam i sajt na internetu... Lepo... - Izvini, poneo sam se kao budala, pogotovo što Maksu ne trebaju

posrednici. - Pravo da ti kažem, njemu štošta fali... Šta nije u redu s njim?

Nesretno detinjstvo? Loš brak i brakovi? Problemi sa decom? -nabrajala je potencijalne opcije i svaka od njih je pogađala. Ona se nikada nije

56

Zvoncica&Foxy

zapitala da li je Brodi “slobodan” u formalnom smislu. “Uostalom, i nisam imala nikakve namere s njim...”, utešna misao joj je brzo proletela kroz glavu.

- Pomalo od svega, no to je veoma duga priča i zamorna... Uputila mu je ohrabrujući osmeh. - Pa hajde, iskušaj moje strpljenje...

Potrošila je celu noć posle razgovora sa Frenkom na razmišljanje o

Maksvelu Brodiju i njegovoj životnoj priči koju je čula od brata. Tako je bilo i u noćima posle nje. Italija joj je odjednom obljutavila i na svaki način je izbegavala da izlazi sa Frenkom i Meri u njihove maratonske turističke rute. Na sreću, nisu komentarisali naglu pramenu u njenom ponašanju, i ona nije prigovarala znajući da su sigurno razgovarali o njoj i Brodiju i onome što su ona i Frenk pričali.

Pokušavala je da zamisli kuću u Čarlstonu u kojoj je Maksvel rastao. U njenoj mašti ona je bila sa prigušenom svetlošću u unutrašnjosti, visokih svetlih zidova i sa obiljem starinskog nameštaja koji je sačuvao mirise i dodire generacija koje su ga koristile. Svetla nije bilo dovoljno u tom sunčanom gradu zato što su drvene smeđe žaluzine po ceo dan bile pritvorene. Ali je zato kroz nju odzvanjao zvuk klavira. Brodijeva majka bila je talentovana pijanistkinja sa prognozom za blistavu karijeru. Iznenadnom udajom za mnogo starijeg lokalnog posednika i industrijalca njeni snovi su se zauvek završili. Rođenje jedinog deteta Maksvela kao da je zauvek odvojilo od stvarnosti. Ili je svirala klavir ili je pila, ili je spavala. I tako do kraja života.

Maks nije ni znao kada je umrla. Boravio je u Africi, i niko nije mogao da ga nađe.

Otac je bio starog kova i tretirao ga je kao vojnika. Čim je napunio sedamnaest godina Brodi je otišao od kuće i došao je tek na dan očeve sahrane.” Da se uveri da je zaista mrtav”, kako je priznao Frenku sa kojim se družio u to vreme.

Već je bio jednom razveden od neke avanturistkinje iz Njujorka i srljao je iz jednog zadatka u drugi, prihvatajući da ide na najgora mesta na planeti, samo da bi bio što dalje od sveta u kome je odrastao.

Onda je upoznao svoju drugu ženu koja je bila iz sličnih društvenih krugova kao i on i poreklom iz Čarlstona. Bila je samostalna, otresita,

57

Zvoncica&Foxy

imala je sopstveni veliki posao u marketingu. No, posle manje od dve godine oni su postali stranci koji jedva da imaju šta da kažu jedno drugom. I ona je kao i njegova majka bila sklona opijanju, samo povremenom...

“Kakav jadan život...”, razmišljala je Pipi neprestano “tolike godine provesti bez imalo ljubavi od bilo koga”.

Makoliko njen život bio isprazan kako ga je posle tri meseca bavljenja televizijom sada doživljavala, morala je da prizna da je ispunjen beskrajnom ljubavlju. Bez obzira na velike obaveze koje su njeni roditelji imali dok su ona i Frenk odrastali, nikada nisu bili zapostavljeni. Ona je imala Frenka i njegovu neverovatnu Meri koja je sve volela. Ona je imala i Džona koji ju je zaista voleo... dok je trajalo. Ona je imala prijatelje koji su je voleli i ljubavnike... I ona ih je sve volela...

Onda joj je jedne noći pala na pamet neverovatna ideja. Istresla je kompletan sadržaj svoje velike torbe na krevet i počela “veliko istraživanje”. Kada je dohvatila malo žućkasto parče kartona došlo joj je da poskoči od sreće.

Onda je počela da telefonira. Tri puta je dolazila do poslednje cifre i odustajala. Smatrala je da je glupo da se iz čistog sažaljenja javlja nekome koga je i sama na neki način povredila. Osim toga, vizit-kartica koju joj je Brodi svojevremeno zadenuo za dekolte na prijemu imala je samo njegovo ime i taj jedan broj koji vrlo lako i nije više u funkciji. Odlučila je da je jutro pametnije od večeri i otišla na počinak.

Kada je otvorila oči još uvek je mogla da oseti vetar kako joj zviždi

oko ušiju dok jaše nekog divljeg ždrepca i pokušava da stigne drugog jahača koji joj je izmicao preko pašnjaka. Pitala se koliko ima sati. Ustala je i nemirno prošetala po sobi. Izvirila je na usnulu ulicu pored hotela. Delovalo je kao da je svanuće blizu.

Dohvatila je telefon i pre nego što je bila svesna bilo čega začula je muški glas, Maksvelov glas.

- Alo?! - rekao je kratko i ona je razneženo pomislila da je ovo prvi put da pričaju telefonom. Nekada je bila pravi ekspert za muško-ženske razgovore na ovaj način. “Uozbilji se”, prekorela je sebe, “nisi klinka.”

- Makse... Prisila Parsons ovde... Mislila sam... Pronašla sam onu karticu... Sećaš se...

58

Zvoncica&Foxy

- Prisila? - da li je njoj tako zvučalo, ili se on stvarno prisećao o kome se radi... - Aaa,... pa kako si?

- Hvala, u Italiji sam... Zbog neke emisije... U stvari sad sam na odmoru...

- I, u čemu je problem? - sada joj se učinilo da bi on najradije prekinuo vezu.

“Hajde devojko, umeš ti i bolje”, bodrila je sebe uspaničeno. - Zašto misliš da imam problema? Ha! Ha! - krto se nasmejala,

a onda udahnula duboko. - Zovem te da ti kažem koliko mi je žao zbog onog dana u klubu i što sam te onako grubo odbila, odnosno, što sam te uopšte odbila... Postupila sam nesmotreno, brzopleto, nisam razmišljala...

- Hej, hej, hej! - čula je kako joj govori i smeje se. - Uspori Pipi! -način na koji je izgovorio njen glupi nadimak nije mogao biti gori.

Učinilo joj se istovremeno da se blizu njega čuje ženski smeh. Bila je sada u dilemi da ona prekine vezu. Ipak, nije mogla da pusti stvari tek tako. Nije mogla da dozvoli da on nju ponižava.

- Ama slušaj Maksvele! - uzviknula je žučno. - Zar ne shvataš da ti se javljam puna, pokajanja i tražim oproštaj, a ti se rugaš. Doduše, to samo potvrđuje moje predstave o tebi kao čoveku, a one su vrio loše i svakim danom su sve gore. Nadam se samo da ćeš i ti jednoga dana naleteti na nekoga sličnog ko će te ostaviti na cedilu kao što ti mene uporno ostavljaš...

Bila je blizu da se rasplače. Još jednom je uhvatila vazduh kada je Brodi prekinuo.

- Mala moja Prisila, ti nemaš pojma ni o čemu. Ceo moj život ljudi me ostavljaju na cedilu, počevši od roditelja...

Zaustavila je dah. Njegova ispovest je bila pravo iznenađenje. - Pitaj malo Frenka o tome – čula je Brodijev muški glas. - Informiši

se... Onda donesi sud... Neću da mi Frenk priča o tebi Maks, zar ne shvataš, želim to da

čujem od tebe... Mili... da te držim u zagrljaju... Nije ni bila svesna šta govori, ali ni Brodi nije ostao ravnodušan. - I ja želim isto mala... Zašto nam je toliko vremena trebalo da to

priznamo... Više nije mogla da se suzdrži od plača. -... Valjda zato što smo oboje tvrdoglave, samožive budale... - I kada

ćemo se videti? - Oh, pa ne znam... Gde si? Mogla bih već sutra da uhvatim neki let...

59

Zvoncica&Foxy

Opet joj je zaparao uši neki ženski kikot vrlo blizu telefona. - Stvarno Makse, gde si? - Mmmhm, kod prijatelja, u Čarlstonu... Iznenadila se, ali je prećutala. - Hoćeš da dođem i ja tamo. Odgovor koji je čula porazio je. - Nemoj, najbolje je da ostaneš koliko si planirala i da se sa Frenkom

i Meri vratiš kući. Ja ću te već naći... Ponovo je tonula. - Kako god hoćeš... - suze su nekim čudom već presahnule... -Kako

hoćeš... - Vidimo se mala.... - usledilo je neizbežno klik. “Glupačo”, pomislila je besno, “Zamalo da mu kažeš i da ga voliš”.

Opet vrtoglavica zbog ove pomisli. “Nemoguće! Mora da sam načisto luda!”. Ostatak jutra provela je u krevetu, zureći u plafon.

Trebalo je da zna da se ne može tek tako “izvući” od Frenka i Meri

pojavivši se kod njih u apartmanu na zajedničkom doručku sa naočarima za sunce.

- Šta se s tobom dešavalo noćas?! - prokomentarisala je bratovljeva žena zapanjeno kada je Pipi skinula naočare i pokazala umorne oči sa tamnim podočnjacima.

Nekoliko trenutaka zurila je negde mimo nje, a zatim priznala. - Pričala sam sa Maksvelom. Merine oči raširile su se još više. - Celu noć?! Ooo! Došao je ovamo?! - Ne, ne, telefonom... - odmahnula je nemoćno. - Freeenk! Dođi brzo! Pipi je celu noć pričala sa Maksom, telefonom!

Zamisli dušo koliki će biti račun!!! Frenk je upravo dolazio iz kupatila. Pomirljivo je prokomentarisao. - Ako su time odnosi između njih dvoje dovedeni u red.. Pipi ih je prekinula ne mogavši više da sluša pogrešnu

“interpretaciju”.

60

Zvoncica&Foxy

- Ne preterujte, molim vas, pričali smo možda pet ili deset minuta... - Iiiii?! “Da li je moguće da njih dvoje imaju iste misli?”, proletelo joj je kroz

glavu kada je čula ovaj savršeni duet. - Ostatak noći sam zurila u plafon, zato imam podočnjake - mislila je

da je ovim sve objasnila i dohvatila se parčeta tosta sa namerom da doručkuje.

- Ali šta ste pričali?! - Merina radoznalost je bila nesvakidašnja. Frenk joj je davao očima znake i kad nije odreagovala opomenuo je

naglas. - To se ipak nas ne tiče... Pre nego što je Meri uspela da mu protivureči, Prisila je počela svoju

kratku ispovest. - Da li to znači da ćeš se udati za njega? - sada su njeni sagovornici

razmenjivali upitne poglede, a Meri je naravno bila glavni “istražitelj”. - Tek tako... I gde ćete da živite?

Pipi je uzdahnula nemoćno. - Zar me nisi slušala. Bio je to najgluplji razgovor u životu koji sam

vodila sa nekim muškarcem... Mislim udvaračem... Ništa mi nismo dogovorili, niti sam na bilo šta pristala... I čini mi se... - pogledala je Frenka tužno. - Čini mi se da je tvoj prijatelj Maks veliki folirant, koji svoju tužnu životnu priču koristi da bi namirivao za sebe neke račune iz prošlosti... Ali preko drugih... Slamajući im srca... Vukući ih za nos... Rugajući im se...

Brat je prekinuo namrštivši se. - Mislim da preteruješ! I ako je rekao da će se javiti, siguran sam da

će tako i učiniti. Samo ja tebe molim da do tada raščistiš sama sa sobom... Znaš, on ima skoro četrdeset godina i nema više vremena za hirove razmaženih devojčica kao što si ti.

- Oh - otelo joj se prigušeno sa usana. Ovako nešto od svog voljenog brata svakako nije očekivala. Kao da je slušala Brodija i neku od njegovih “lekcija”. Imala je dve mogućnosti. Da izađe uz svađu ili bez reči i da to bude kraj njihovih dobrih odnosa, zauvek. Ili da proguta ponos, prećuti Frenkovu opasku i pravi se kao da ništa nije ni bilo.

“Uostalom, niko me nije terao da im sve prepričavam od reči do reči... Sama sam kriva”, mislila je u sebi mrveći parče tosta među prstima.

Nasmešila im se malo iskrivljeno. - U svakom slučaju, raduje me što se prekosutra vraćam kući... Dosta

mi je bilo Evrope za jednu godinu...

61

Zvoncica&Foxy

Opet joj je promakao značajan pogled koji su njeni sagovornici razmenili. Meri je počela da izlaže plan za to prepodne i niko više nije pominjao Brodija.

62

Zvoncica&Foxy

IX

Iako Maksvelovo ime nije izgovarano posle one prepirke tokom doručka, njegov “duh” kao da ih je pratio i poslednjih sati boravka u Italiji i tokom leta. Lepo raspoloženje, uobičajeno kad su njih troje u pitanju, bilo je nekako nategnuto i izveštačeno.

Pipi nije htela da prizna sebi, ali kada se konačno našla sama u stanu, odahnula je.

Onda su usledili dani iščekivanja da se ispuni Brodijevo “ja ću te već naći...”. Na njeno iznenađenje ništa se nije dešavalo. Prošla je sedmica, pa je tekla i druga i ona je ozbiljno mislila da ponovo upotrebi žućkasto parče kartona sa njegovim brojem. No odgađala je ovu varijantu kao poslednji pokušaj očajnika. S obzirom da je u poslednjih nekoliko dana Džošua Judel obasipao pozivima na zajednički izlazak i buketima cveća ona je ipak bila daleko od očajanja.

- Sećaš se donatorskog prijema na kome smo bili proletos, kod gradonačelnika? - počeo je Judel izokola kada su se ponovo čuli telefonom. - Biće i repriza, večeras! Odlična tema za tvoju emisiju... Ako ideš sa mnom obavezna si da pokloniš ček i niko neće smatrati da si novinarsko njuškalo koje jurca sa kamerom i dosađuje ljudima. Lepo ćeš sve posmatrati sa strane i uživati... Nađi nekog potrčka da uradi tehničke stvari, kao snimanje na primer, a ti posle lepo izkomentariši u studiju. Verovatno ćeš prerušena u moju pratilju čuti mnogo više zanimljivih komentara, nego kao zvanični izveštač.

Pipi se već smejala raspoloženo, zapanjena Judelovom neverovatnom kombinatorikom.

- Jeste, pa da me posle tuži pola grada! Nađi neki bolji razlog zbog koga bi trebalo da pođem sa tobom, pogotovo što mi je prošli prijem ostao u sećanju kao naročito dosadan.

- Da li je to što mi se Pipi Parsons još uvek sviđa dovoljno dobro? - Oh! - bila je iznenađena, ali i polaskana. Džošua Judel nije ličio na

muškarca koji će dugo misliti na ženu koja je preko noći nestala iz njegovog života. - Zanimljivo saznanje - prokomentarisala je ipak oprezno. - Nemoj previše da očekuješ u svakom slučaju.

- Ako je to pristanak, oduševljen sam! I tako je došla u situaciju da se ponovo doteruje za “sudar” sa

Džošuom, jer ma šta da su oni mislili ili rekli, ovo je bio pravi “sudar”, čist kao suza, sa tendencijom da se završi standardnim pitanjem:” Hoćemo li kod tebe ili kod mene?”

63

Zvoncica&Foxy

I nije se nimalo pokajala što radi tako nešto. Odabrala je savršenu haljinu na preklop od tanke crne svile, koja se zatvarala samo tankom pantljikom oko struka. Bila je bez rukava i sa dubokim “V” izrezom na prsima, a materijal tako tanak da se svaki mišić i delić kože ocrtavao ispod njega.

Izgledala je više nego seksi i tako se i osećala. Nije bila zaboravila Maksvela Brodija, ali ni činjenica da je lepa žena

koja voli da bude “voljena”, makar na jednu noć, nije mogla da se porekne. Pogledala je na sat. “Uh! Već sam deset minuta u zakašnjenju!” Povukla je nekoliko poteza četkicom sa rumenilom po vrhovima

jagodica coknula vatreno-crvenim usnama i dohvatila crnu lakovanu torbicu.

Kada je začula zvono na vratima pomislila je da je Judelu dosadilo da je beskrajno čeka dole u kolima.

- Idem dečko! Dolazim!!! Istovremeno je ugasila svetio u hodniku i otvorila vrata i glas joj je

zamro na usnama. Maksvel Brodi je stajao tamo, obasjan plavičastom svetlošću u svom karakterističnom malo izgužvanom sportskom izdanju. Izgledao je nekako umorno a tome su naročito doprinosili natečeni podočnjaci i one dve bore pored nosa, koje su pod tim neprirodnim svetlom izledale još dublje.

Najpre je odmerio od glave do pete, a zatim protisnuo kroz zube. - Izlaziš negde? Posebna prilika? Neko poseban? Imala je osećaj da one tačkice u njegovim očima bljeskaju naročito

oštro. Nije bila sigurna šta da kaže. - Recimo, da si u pravu... - To nije odgovor ni na jedno od mojih pitanja! “Uh, evo, opet počinje!”, pomislila je neraspoloženo. - Da, izlazim, da, da! Zadovoljan?! - Pipi, ne šalim se... - ton mu je bio preteći, ili se to njoj činilo zbog

nenadanog susreta. Prasnula je ne mogavši više da trpi ovu glupavu situaciju i sve ono

što se navodno dešava između njih. Isprsila se ratoborno. - Nisi došao u dobar čas Brodi! Ako imaš šta da mi kažeš javi se

ujutru! - pomislila je opet kako kasni i kako će i Džošua pobesneti.

64

Zvoncica&Foxy

- Ujutru ću već biti na putu za Montanu - odvratio je ne pokazujući znake da će uskoro otići.

- Oh! - za trenutak je zanemela, a onda drsko dodala. - Sretan ti put, u svakom slučaju.

Odlučno je zakoračila napred, želeći da mu stavi do znanja da nemaju više o čemu da pričaju.

- I samo to imaš da mi kažeš? -kao da je u njegovom glasu naslutila drhtaj, no nije se osvrtala na to.

- Ne znam šta više imamo da kažemo jedno drugom - zalupila je vrata za sobom i odjednom se našla zarobljena između njih i Maksvelove krupne figure. Na svoje zaprepaštenje ponadala se da će da je dohvati u zagrljaj, ili bar poljubi. Počela je već da zatvara oči omamljena blizinom njegovog tela i usana. Onda je nastupio uobičajeni preokret. Vrata lifta su se bešumno otvorila i začuo se Judelov glas.

- Hej! Ko ste vi?! - nije skrivao namere da se ako treba i obračuna sa muškarcem koji se tako preteći nadvijao nad njegovu prijateljicu.

Maksvela to nimalo nije uplašilo ni impresioniralo. Uputio im je obema prezriv i nekako sažaljiv pogled.

- Ne uzbuđuj se drugar! Pipi i ja smo malo ćaskali - okrenuo se i produžio na drugi kraj hodnika gde se nalazio izlaz za stepenište.

Iako je posle incidenta sa Brodijem insistirala da se odvezu na

prijem kako su i planirali, Prisila se nije osećala nimalo prijatno ni opušteno. S obzirom da je Džošua imao odličan “njuh” za ljude neprestano je brižno zapitkivao “kako si?” i “da li želiš da idemo kući!”, što je povećavalo njenu razdraženost. No junački je “stiskala zube” ne želeći da svom pratiocu da razlog da počne da je zapitkuje o Brodiju i njihovom odnosu.

Nekako je istrpela dva sata vrzmanja među lokalnim džet-setom, osmehivanja i trivijalnih razgovora i komentara. Kada je Džošua pomenuo da je vreme da krenu, bez reči je klimnula glavom trudeći se da priguši olakšanje.

Neko vreme on je komentarisao protekle sate na prijemu dok je ona neprestano ćutala. - Znam da ne slušaš ni jednu reč od ovoga što pričam, Pipi. Šta je sa tobom? Ili bolje rečeno šta je to između tebe i onog tipa? - i

65

Zvoncica&Foxy

Judel je bio samo čovek i kopkalo ga je da sazna istinu ili da čuje neku laž, ali da to zvuči kao neko objašnjenje.

Odlučila je da malo preformuliše činjenice. - To je Frenkov prijatelj sa kojim sam radila u Engleskoj... I eto...

došao je da se pozdravimo... Putuje... negde... Pogled koji joj je Džošua uputio ispod oka odavao je čistu sumnju, ali

nije bilo nikakvog komentara. I Pipi je zaćutala. Prošao je možda minut ili dva kada je nastavila da govori

pokajničkim glasom. - Lažem te Džošua bezobzirno i bespotrebno. On... i ja... Uh! Ne znam

ni sama! Mislila sam da sam prerasla dramske ljubavne momente kada je ljubav između Džona i mene umrla... Nisam ni znala da mogu ponovo... Isto tako...

- Jasno mi je - prekinuo je naglo jer je shvatio da je njena prva verzija više godila njegovom uhu i egu. - Srodne duše ili nešto tako... Nisam preterano zainteresovan za detalje...

Sada je bilo vreme da on zaćuti i tako su se u tišini dovezli pred njenu zgradu.

Pogledali su se za trenutak i bilo je sigurno da su oboje pomislili kako je veče trebalo već da se završi mnogo drugačije i mnogo prijatnije.

Osim toga Prisila se počela osećati smešno savršeno nacifrana i spremna za igru zavođenja koja je završila pre nego što je i počela.

- Hvala za prijatno veče... -počela je frazu i ne razmišljajući, zbog čega se njen saputnik kiselo osmehnuo.

- Nemoj preterivati mila - dozvolio je sebi da je poljubi u obraz. -Više sreće sledeći put, zar ne?

Zamalo mu je rekla da neće biti sledeće prilike za njihov susret jer je postala svesna da je ona već donela odluku.

- Da Džošua, svakako - ipak je tiho odvratila i uz kratak pozdrav ga napustila.

Sada je imala samo jednu ideju koju je trebalo da ostvari, da pronađe u toku noći Brodija i da zajedno s njim sutradan putuje u Montanu. No uzalud.

Telefon na koji ga je zvala iz Italije bio je isključen i ona se osećala kao da je udarila u zid. Onda se setila Frenka. On će znati da joj kaže gde se Brodi nalazi ili će bar imati neki drugi broj telefona.

Naravno, Parsonovi u ovo doba nisi bili kod kuće, a njihovi mobilni telefoni su zvonili bez odgovora.

66

Zvoncica&Foxy

Poruka koju im je ostavila na sekretarici zvučala je nekako ovako: “Pipi je... Tražim Maksa... Hitno je i nazovite me!”

Onda se neko vreme muvala po sobama, a zatim počela da iz svoje garderobe iznosi kofere i da se priprema za selidbu u Montanu, ili na kraj sveta ako Maksvel bude želeo da bude tamo s njom.

67

Zvoncica&Foxy

X

Prisila Parsons je bila potpuno zbunjena nekoliko dana. Nije navikla da joj bilo šta u životu izmakne, i ono što bi pomislila uvek se realizovalo u njenu korist ili bi veoma lako dobijala.

U slučaju potrage za Maksvelom Brodijem stvari su delovale nerešivo. Frenka je dovela do granice strpljenja gotovo histeričnim navaljivanjem da potegne sve svoje veze u poslovnim i privatnim krugovima i dođe do informacije gde se Brodi nalazi. Da bi na neki način osigurala i ocu je zadala isti zadatak.

Timoti Parsons je bio veoma otvoren. Sniman sam da ću ga naći dušo, ali te upozoravam. Ukoliko se priča

završi kao sa Džonom Daltonom, nemoj tražiti naše rame za plakanje... Otac je bio u pravu. Toliko je želela Džona i mislila da ga voli, a na

kraju se ispostavilo da je njihov brak bio više obostrani hir i prolazna zanesenost nego veza zasnovana na ljubavi, razumevanju i podršci.

Ipak, u ovom slučaju bila je sasvim sigurna da želi da ode u nedođiju, pronađe Maksa Brodija i ostatak života provede sa njim.

Dok je nestrpljivo iščekivala vesti, iznenada joj se javio Rej Loklir. Bio je poslom u Njujorku i nadao se da bi mogli da se vide. Pre nego što je uspela da bilo šta odgovori pomenuo je da je Žanin takođe negde u Americi, a zatim smejući dodao.

- ... s obzirom da mi je neverovatni Brodi nedavno rekao kako je u Montani kupio ranč da bi uzgajao konje, ništa mi drugo ne pada na pamet, nego da je i ona tamo...

Pipi je bila šokirana ovom informacijom, no potrudila se da i sama ispusti neki zvuk nalik na smeh.

- Čula sam nešto o tome. Međutim, pošto čak ni moj brat nema informaciju o tome gde se on nalazi, sve mi se čini da je cela ta priča jedna od Brodijevih izmišljotina...

- Aaaa, ne draga moja... Ranč se zove “Plava zvezda” i negde je u blizini Džordana kako sam shvatio... Nego, hoćemo li se nas dvoje videti?

- Auf, žao mi je... - naravno da nije bilo šanse da sada gubi vreme čak i na susret sa Rejom. Saznala je gde je Maks i još gore, da postoji mogućnost da je i ona Francuskinja sa njim. - Verovatno još večeras letim za Majami... Porodične obaveze... Videćemo sledeći put... - u sebi je mislila kako je bezobzirni lažovčina, ali viđenje sa Brodijem nije moglo da čeka.

Razmenili su još nekoliko rečenica i završili razgovor. Ona je odmah nazvala Frenka i oca da ih obavesti da odlazi u Montanu.

68

Zvoncica&Foxy

- A tvoj posao? - upitao je Frenk. - Kad planiraš da se vratiš? - u dubini duše on je pretpostavljao da će se njena “odiseja” vrlo brzo završiti i želeo je da joj za svaki slučaj ostavi mogućnost da nastavi započeto. Smatrao je i da ima veliki potencijal za posao, bez obzira na sve njene mane i nedorečenosti u životu do sada.

- Ne nameravam da se vraćam Frenk - ispalila je naglo i zaledila se od pomisli šta bi moglo da se desi ako bi se zaista našla u trouglu sa Brodijem i Žanin. “Moram da pobedim!”, pomislila je besno. “Eto šta će se desiti!” - Nemoj da se brineš! Ja sam velika devojka! Ako sam preživela Hempton Kort, preživeću i Montanu! Frenk se nasmejao.

- Zvučiš neverovatno odlučno da se više brinem za Maksa nego za tebe dušo. U svakom slučaju, želim ti sreću!

I sama je odgovorila smehom. - Obećavam da ga neću previše kinjiti! - počela je da se kikoće. - Tek

toliko da mu stavim do znanja ko je gazda u kući! - nije više razmišljala o mogućnosti da i Žanin bude tamo. Za manje od minute raspoloženje joj se potpuno promerlilo. Bilo je kranje vreme za akciju.

Lokalni let kojim je stigla u Džordan bio je nalik na vožnju

diližansom. No, preživela je. Onda je krenula u potragu za automobilom kojim će se odvesti do “Plave zvezde”.

Nije se dvoumila kada je kod prodavca ugledala polovni “Čiroki džip”. Kupila ga je i u rekordnom roku završila papirologiju. Ljubazno su je snabdeli mapom i uputstvima kako da stigne do željenog cilja. Kako je dan bio pri kraju, odlučila je da prenoći u drumskom motelu i da ujutru nastavi put. Imala je sreće. Bila je toliko umorna da ni jednog trenutka nije razmišljala, niti se preispitivala o bilo čemu. Zaspala je istog trena kada se spustila na postelju.

Međutim, kada je sledećeg dana malo pre podneva napustila grad i našla se na pustom drumu, odjednom je počela da se pita šta li ona to radi...

Ranč na koji je išla bio je cela dva sata vožnje udaljen od civilizacije i ona je počela da razmišlja o razlozima koji bi naveli nekoga da poželi da živi na tako izolovanom mestu. Ipak, nije prestajala da dodaje gas i kilometri su ostajali za njom. I jedno je morala da prizna, predeo kroz koji je prolazila bio je prelep, sa beskrajnim zeleno - smeđkastim poljima i

69

Zvoncica&Foxy

pašnjacima koji su posmatrača ispunjavali i spokojem i ulivali mu neobjašnjivo poverenje.

Posle nekoliko skretanja sa glavnog puta, sasvim iznenada, pred njom se pojavio ulaz sa lučno postavljenim kočopernim metalnim natpisom i malom zvezdom iznad. Shvatila je odjednom da je drvena bela ograda koja je poslednjih nekoliko kilometara pratila pored druma u stvari pripadala ovom mestu. Ponovo je dodala gas i ostavila oblak prašine iza sebe.

Nije znala koliko je još trajala vožnja, pet minuta ili više, ali kada je pogledala ispred sebe ugledala je kuću za koju je pomislila da ju je njena majka dizajnirala.

Velika seoska kuća sa neizbežnim tremom napred, visokim crvenim krovom i obiljem prozora koji su trepereli u prizemlju i na spratu bila je obojena svetlo-zeleno dok su okviri prozora i žaluzine bili tamno-plavi i narandžasti.

Pre nego sto se čestito zaustavila iz kuće su izjurila deca i okružila njen džip “Da li sam zaista stigla na cilj?”, zapitala se. Da ju je dočekao Žanin glas ne bi se iznenadila toliko.

Heeej! - dečaci od oko pet godina, očigledno blizanci prosto su joj pali u naručje. - Jesi li ti čika Maksova žena?!!!

Nešto starija devojčica zastala je malo dalje podozrivo je posmatrajući svojim svetlim očima.

Pipi je bila toliko zbunjena da nije imala vremena da odgovori na pitanje kada je začula novu dobrodošlicu.

- Dobar dan. Deco! Ostavite gospođu Brodi na miru! Uspela je konačno da odgovori na pozdrav prihvatajući prijatan

čvrst stisak ruke smeđkaste “domaćice” koja se predstavila kao Loma Miler.

Želela je još i da kaže da ona ipak nije Brodijeva žena a užasna misao da je zakasnila i da je to postala neka druga, verovatno Žanin, potpuno je paralisala. Lorna se široko osmehnula nastavljajući svojim glasom kantri-zvezde.

- Maks nam je toliko pričao o tebi, a s obzirom da kod nas nema mesta, nećeš se ljutiti da te zovem Prisila... ili Pipi!

- Oh! - promucala je zapanjeno, no već u sledećem trenutku licem joj se razlio ozaren osmeh. -Svakako Lorna, a gde je Maksvel?! - sada nije želela ništa drugo, nego da ga vidi što pre.

70

Zvoncica&Foxy

- Mmm, on i Kevin još od rane zore postavljaju ogradu oko pašnjaka na visoravni... - pružila je ruku negde u daljinu prema suncu, zbog čega je Pipi pretpostavila da je. famozna visoravan na istu stranu.

- Koliko daleko? - upitala je iznenada došavši na ideju da i sama ode tamo.

Sagovornica se nasmejala. - Tvoje nestrpljenje je baš slatko. Zar ne bi želela da se odmoriš i

osvežiš? Pipi je odmahnula glavom. - Neke stvari ne mogu da čekaju, znaš kako je u braku! -počastila je

svojim najumiljatijim osmehom. - Dobro... Onda nastavi ovim putem kojim si došla i pored šumarka

skreni prema suncu... Put je nikakav, ali sa terencem nećeš imati problema... Sigurno ih ne možeš promašiti!

Za nekoliko trenutaka Prisila je u retrovizoru videla malu grupu kako joj zdušno maše kao da je bodri.

Lorna je bila u pravu. Držeći se njenih uputstava, posle

desetak minuta vožnje ugledala je pohabani zeleni kamionet i dve prilike u blizini zabavljene povezivanjem žice na stubove. Gotovo istovremeno su podigli glave i počeli pažljivo da posmatraju vozilo koje im se približavalo.

Srce joj je brže zakucalo ugledavši Maksovu krupnu figuru u teksasu od glave do pete i sa pravim kaubojskim šeširom. Parkirala se do kamioneta i izašla napolje.

Kasno septembarsko sunce milovalo je njeno lice i rasipalo zlaćani sjaj po polju koje se spuštalo naniže, kao unedogled. Ništa od svega toga nije ni osetila ni videla.

Maksvel Brodi je bio na samo dvadesetak metara daleko i kao i ona nije još uvek rekao ni reč. Muškarac koji je bio s njim kratko je pogledao jedno, pa u drugo i odlučnim korakom se uputio na suprotnu stranu. Bili su potpuno prepušteni sami sebi, no iz nekog razloga su i dalje oklevali.

Onda je Prisila načinila prvi korak. Odvažno se uputila napred. - Očekivala sam malo topliji doček za nekoga ko je ovde predstavljen

kao gospođa Brodi - nije odolela da ga ukori iako joj je osmeh govorio sasvim suprotno.

71

Zvoncica&Foxy

Brodi je i dalje stajao nepomično zakačivši palčeve o široki kožni kaiš. lako se potrudio da zadrži ozbiljan izraz lica oči su ga odavale nestašnim sjajem.

- Zašto si tako sigurna da se titula odnosi baš na tebe? - peckao je i on uživajući u pogledu na njeno lice obasjano suncem.

Zastala je samo na korak od njega. Pomislila je da on sigurno čuje lude otkucaje njenog srca i osmehnula se još više.

- Možda zato što sam dovoljno luda da dođem u ovu nedođiju... -skoro mu se unela u lice. -Makse... - zapanjeno je prošaputala. - Zar ti stvarno misliš da živimo ovde?

Zasmejao se od srca i dohvatio je silovito u naručje. - Ludice iz velegrada? Zar si samo zato došla, da me zapitkuješ i

zanovetaš?! - neizbežno je usledilo. Lagano je podigao ruku i skinuo šešir a zatim spustio poljubac na njene usne.

Osetila se kao na vrtešci. Uzvraćala je poljupce i zagrljaje uživajući u njegovoj blizini i sreći koja je bila pred njima.

- Mmm... - pokušavala je da dođe do daha i da ipak razjasni neke stvari... - Ovo nije odgovor na moje pitanje...

Brodi je nije puštao iz zagrljaja i nije prestajao da se osmehuje. Široko je zamahao rukom.

- Vidiš ovu visoravan... I sigurno si videla pašnjake dok si dolazila do kuće... Sve je to naše... Do proleća će i štale biti opremljene, a imaćemo vremena da odaberemo i grla... Uz malo sreće naš kasač će se takmičiti na prvom gran-priju sledeće sezone... Imam velike planove za “Plavu zvezdu”.

Dirnulo je kada je rekao “sve je to naše”. Otvoreno joj je stavljao do znanja da za njih planira zajedničku budućnost. No, istovremeno je bila i uplašena.

- Moram da priznam da sam impresionirana i polaskana što imaš toliko poverenja u mene, ali... -plave oči su nemirno zaigrale.

- Hoćeš da kažeš da možda nećeš ostati sa mnom? - gledao je pažljivo pokušavajući da u njenom pogledu pronađe odgovor.

Znala je da je krajnje vreme da igra otvorenih karata, zbog njega, a i zbog sebe.

- Najmiliji... - počela je i skoro se zagrcnula. - Ja toliko želim da budem s tobom... Rekla sam sebi “i na kraju sveta, ako treba”... I sad...

Nije bilo sumnje da njegov zagrljaj gubi na intenzitetu.

72

Zvoncica&Foxy

- Kad si se našla na tom mestu shvatila si da si pogrešila - sjaj u smeđe-žutim očima počeo je da se gasi, a bore pored njegovih usana su se produbile. - U redu je... Kako si nas našla, još lakše ćeš se vratiti do kuće... Do mraka možeš stići u Džordan...

Nije ni znala kako, ali ruke su mu ponovo bile palčevima zakačene za pojas i između njih se stvorio jaz podozrenja.

Došlo joj je da zaplače glasno, da zajeca kao dete, ali bila je isuviše ponosna i jogunasta da bi mu pokazala koliko je slaba i povređena.

Razmenili su još jednom, dug, sada neraspoložen pogled i ona se bez reči udaljila.

Prisila je nestrpljivo gledala na sat. Lorna joj je rekla da će se Kevin i

Maks pojaviti sa prvim mrakom. Noć je uveliko osvajala, a od njih nije bilo ni traga. Bila je sasvim sama u velikoj staroj kući i počinjala je da je hvata jeza od tišine koja je dopirala svud okolo.

Popalila je sva svetla i pustila muziku na prastarom gramofonu koji se nalazio u dnevnoj sobi. U impresivno snabdevenom baru pronašla je očevu omiljenu marku viskija i bez razmišljanja načela bocu. Već posle prvog gutljaja osećala se znatno bolje i “sigurnije”.

“Timoti zna šta valja”, pomislila je raspoloženo, otpivši još jedan poveliki gutljaj. Osmehnula se za sebe:”Ako nastavim ovako Brodija ću dočekati mrtva-pijana”. Usledio je još jedan gutljaj. Zatvorila je oči.

Pred njom je bila slika popodnevnog rastanka na visoravni. Onda se vozila prema kući napola slepa od suza koje nisu prestajale. Onda je zaustavila vozilo nekoliko metara pre cilja i naterala sebe da ozbiljno razmisli o svemu. Bila je sigurna da ako učini ono što je Maks naglas rekao i što joj se i samoj motalo kao zao duh po glavi, njen život nikada više neće biti isti, niti će ona biti ista. Jer, njeno srce i duša pripadali su Maksvelu Brodiju koji je odlučio da svoj život provede na “Plavoj zvezdi”.

Kakva je nju budućnost čekala na bilo kom sjajnom mestu na svetu i sa bilo kim, ako ne bude mogla da mu preda svoje srce i dušu... I donela je odluku.

Raspoloženo se dovezla do kuće, naredne sate provela u smehu sa Lornom i njenom umiljatom dečicom, raspakivala se, upoznavala svoj dom kako joj je gospođa Miler rekla.

73

Zvoncica&Foxy

Posle ukusnog ručka koji je Lorna spremila za sve, Milerovi su otišli u “Malu zvezdu”, kuću koja je pripadala ranču i u kojoj su stanovali i kod prethodnog vlasnika a koja je bila nekih petstotinjak metara daleko. “Hvala bogu, pa nisam potpuno sama u ovoj nedođiji”, pomislila je Pipi kada ih je ispratila.

Naglo je skočila sa sofe. Čuo se kamionet i razgovor ispred kuće, a zatim zvuk vozila koje se udaljava. Još uvek niko nije ulazio unutra.

Eksirala je piće, udahnula duboko i krenula da se suoči sa pridošlicom, ma ko to bio. Na vratima se skoro sudarila sa Maksom.

- Zar ti nisi otišla? - upitao je naoko ravnodušno kačeći umornim pokretom šešir na starinsku vešalicu kod ulaza.

Prekrstila je ruke na grudima čvrsto stežući mišice. - Mislila sam da će ti biti draže da te neko dočekuje u kući kada sa

vratiš posle teškog dana... Prošao je mimo nje u sobu i sam posegao za pićem. Radoznalo je u

rukama premetao bocu koju je ona načela. - Ovo sam čuvao za posebnu priliku - prokomentarisao je muklo. - Oh! Dođavola Brodi! - nije mogla više da izdrži ovo prenemaganje i

igru iscrpljivanja. - Ako ovo nije posebna prilika, ja ne znam šta je?! Kada su me danas Lornini dečaci pitali jesam II tvoja žena zamalo se nisam onesvestila, a tek kada mi je ona rekla koliko si im pričao o meni?! Na šta ti ja ličim?! Želiš li ti mene ili ne?! Voliš li me?! - progutala je knedlu koja joj se odnekud stvorila u grlu. - Ja tebe volim! Eto, ne stidim se da priznam! lako, kad počnem da razmišljam nemam ni jedan normalan razlog za to! No, nema veze, luda sam valjda, i to je to! Volim te, meni je to dovoljno da ostanem! Ovde! Čak i po cenu da umrem od dosade ili teškog rada ili neprestanih prepirki s tobom! - odjednom je zaćutala i zgranuto pokrila usne prstima. “Zaista sam pijana”, pomislila je najpre, ali bez truna kajanja što je ispričala rečeno.

Nekoliko trenutaka su se gledali bez reči, a zatim je on uz osmeh prokomentarisao.

- Lep govor, nema šta! Pretpostavljam da čekaš da i sam kažem nešto...

Njegov mirni ton je opasno nervirao. - Pa reci već jednom! Zar ti ništa ne znači što uporno pravim budalu

od sebe?! - Da si ono veče pošla sa mnom, a ne sa onim zalizankom - počeo je

otežući reči. - Stvari bi bile mnogo jednostavnije...

74

Zvoncica&Foxy

Ma nemoj?! - shvatila je da misli na Judela koji je u celoj priči potpuno nebitan. - A gospođica zavodljiva Žanin?! Verovatno je negde u blizini i čeka razvoj događaja pa da uskoči?! - i ovo je bila čista glupost, ali nije mogla tek tako da pređe preko saznanja da je nju ostavio samu u Hemptonu da bi sa crnokosom otišao u Francusku, kao i njegovih primedbi da ima boljih i zabavnijih devojaka od nje.

Brodijev osmeh postao je još širi. - Tvoja ljubomora laska... - Oh! Prestani! - lupnula je nogom o pod Ijutito. - Zar sam zato

ostala?! Da se po ceo dan i noć raspravljam s tobom?! Zar ti nimalo nije stalo?!... Zar bi zaista bilo bolje da sam popodne, otišla zauvek... - nije mogla više da izdrži i ispružila je ruke ka njemu.

- Ššš... - tešio je tiho dok je krila lice na njegovom ramenu. - Poneo sam se kao budala, kao i obično kada mi je do nekog stalo... - podigao je nežno njeno lice sa očima poput plavih zvezda. - Šta misliš, po kome sam nazvao ranč?... Po tvojim očima... Koje me streljaju i progone još od našeg prvog susreta... Toliko te volim... Toliko sam želeo da budemo zajedno, ovde, bilo gde na svetu... Ali kada sam te prošle nedelje ugledao onako nacifranu... Za drugoga...

Prekinula ga je nežnim poljupcem. - Ništa se nije desilo između mene i Džošue - osmehnula se umiljato.

- Mada... Snažno je štipnuo za mišicu i lice joj se uz uzvik iskrivilo. - Opasna si... - pripretio joj je šaljivo. - Zato sam i odlučio da živimo u

nedođiji. Zasmejala se. - Zar nisi želeo da budemo zajedno bilo gde? Odmahnuo je glavom i čvršće privio uz sebe. - Gospođo Brodi, zašto uporno izvrćeš moje reči? I jedno i drugo bili su svesni kako ih hvata kovitlac osećanja i strasti. Poljubac kojim su potvrdili svoje pomirenje i volju da nastave

zajednički život zamenio je drugi, a zatim sledeći. - Mislila sam da si umoran od današnjeg rada... - prošaputala je Pipi

u jednom trenutku smejuljeći se. - ... Ili gladan... Podigao je naglo u naručje i poneo na sprat u sobu. - Nemaš ti pojma ni o čemu... - promrmljao je muklo između

poljubaca dok je njen kikot postajao razdragan i glasan.

75

Zvoncica&Foxy

(Kraj)

76