Ljubav, u stvari

Beograd, 2008.

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Ljubav, u stvari ...Line prie o lezbejskim partnerskim odnosima

... za nju mogu da kaem i da mi je ena i da mi je prijateljica i da mi je sestra i

da mi je podrka.

ljubav.indd 1 7/29/2008 5:34:54 PM

Izdava:

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd, Srbijatel: 011 3347401, 011 3341855

tel/fax: 011 3225065e-mail: [email protected]

www.labris.org.yu

Naziv publikacije:


Intervjuisala i uredila intervjue: Ljiljana ivkovi

Uredile: Marija Savi i Radenka Grubai

Lektura i korektura: Aleksandra RaiIzbor fotografije uz intervjue: intervjuisani parovi

Tehniko ureenje, prelom i dizajn: Adorjan Kurucz

tampa: Standard 2, BeogradTira: 1000

Beograd, 2008. godina

Broura je objavljena u saradnji sa:

Stavovi izneti u ovoj publikaciji nisu nuno i stavovi Labrisa.

Sva prava zadrava izdava. Za svako korienje, umnoavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Labrisa.

Tides Foundation

ljubav.indd 2 7/29/2008 5:34:55 PM


ljubav.indd 3 7/29/2008 5:34:55 PM

Uvod

To su bili lepi dani, Boba Brak bez papira, Tiki i Biber

To sam ja, to je moje i ne mislim da je to loe, NinaDa bude to to jesi, Sonja i Maa

Sa mnom joj je dobro, Boba i NinaDevojaka soba, R. i J.

Deca, BobaKnedla u grlu, LittleRed i N.

Naa pria, Jasmina i Sandra

arija, NinaU pitanju je ljubav, M. i T.

Same smo gradile taj put, NinaVie dua u kui, Lori i Jelena

Voli me onako kako nikad nisi volela, Ana-SuperStar i Staa- PunkDyke

Sklad, Boba2000. ili (... do sada bez dobrog naslova), K. i S.

Mi planiramo da uvek budemo zajedno!, Nina

Sadraj.................................................................................................................................... 7

.............................................................................................. 9

.......................................................................................... 11

............................................. 23

................................................................................ 25

............................................................................ 39

.................................................................................................... 41

.................................................................................................................... 49

.......................................................................................... 51

........................................................................................... 63

................................................................................................................ 69

........................................................................................... 71

................................................................................. 77

........................................................................................ 79

........... 91

................................................................................................................... 99

................................................. 101

................................................... 111

ljubav.indd 4 7/29/2008 5:34:55 PM

posveeno deci iji su roditelji LGBT osobe

ljubav.indd 5 7/29/2008 5:34:55 PM

6 LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Zahvalnica

Ovom prilikom elim da se zahva-lim Novosadskoj lezbejskoj organi-zaciji na saradnji i gostoprimstvu, Tiki i Biber na udobnom krevetu i veeri u prijatnom i lepom drutvu, urednicama ove broure, prijateljicama i mojoj par-tnerki za podrku i konstruktivne raz-govore tokom rada na ovom projektu.Zahvaljujem se i onim parovima koji su eleli ili samo razmiljali o tome da upotpune ovaj dokument svojom pri-om, ali su iz nekog razloga bili spre-eni da to ovom prilikom ostvare. Na-dam se da emo saraivati na nekom buduem projektu.

Posebnu zahvalnost dugujem vama ije prie e, verujem, kao to ste i same re-kle, ohrabriti druge lezbejke, biseksualke i ostale neheteroseksualnog opredeljenja da lake i lepe ive svoje ivote. Meni ste omoguile da se osetim poastvovanom i duboko dirnutom, jer ste mi dopustile da zavirim u vae ivote i dodirnem na tren vae unutranje, intimno bie. A znam da je za neke od nas to veliki na-por, jer lezbejski identitet, naa lezbejska egzistencija, su bolno mesto i ta ranji-vost nas ponekad ini nepoverljivima i prema sebi i prema drugima.

Nije bilo lako raditi ovaj zapis, jer tamo gde prestaju rei ostaju samo emocije. Ali, ujedno, to mi je pruilo nova ot-kria i spoznaje dodatno me je moti-visalo i ohrabrivalo za ovaj rad, proces u kojem sam se nala sa vama. Unele ste puno radosnih trenutaka u moj ivot.A dovodile ste me i do suza! Puno puta. Nekad su te suze bile od smeha izazva-nog neijom duhovitou, a nekad od tuge, nemoi, besa...

elim jo jednom da vam kaem hva-la vam! Hvala vam na vremenu. Trudu. Iskrenosti. Poverenju. Otvorenosti. To-plini. Nenosti. Solidarnosti. Podrci. Gostoprimstvu.

Hvala vam to ste omoguile da ova vaa knjiga, koju sam zapisala, postane i Naa. Budite dobro i veselo i jedva ekam da se sretnemo opet i da priamo prie!

Ponosna sam jer smo uradile jedinstve-nu i divnu stvar!

Ljiljana ivkovi

Zahvalnica

ljubav.indd 6 7/29/2008 5:34:55 PM

7Ljubav, u stvari ...


Cilj ove broure je da uini vid-ljivom svakodnevnicu, kao i probleme sa kojima se suoavaju du-gogodinji lezbejski parovi u homofo-binom drutvu u Srbiji. Ona pred-stavlja napor da se zabelei postojanje lezbejskih partnerskih odnosa, naina na koji se oni grade, kao i nain na koji opstaju dugogodinje lezbejske veze koje su drutveno nevidljive, ne-poeljne i neprihvatljive. Deset lezbejskih parova je isprialo svoje autentine prie o tome kako su se upoznale i zavolele, kako izlaze na kraj sa (internalizovanom) homofobi-jom i kako ona utie na njihovu vezu, kakve kompromise prave u vezi, da li su aut, svoje najznaajnije coming oute, razmiljanja o roditeljstvu i isku-stva, da li dobijaju podrku i od koga, kako vide promene nakon 2000. godine u zakonodavstvu, medijima, radu LGBT organizacija, najbliem okruenju, emu se nadaju, o emu sanjaju i kakve planove za budunost imaju. Intervjuisane su starosti od 23 do 50 godina, iz nekoliko gradova Srbije. Po obrazovanju studentkinje, sa zavre-nom srednjom kolom i visoko obra-zovane. Neke od intervjuisanih su se bavile enskim i/ili LG aktivizmom a neke su jo uvek aktivne. Ovom prilikom objavljujemo inter-vjue sa parovima koji su u vezi manje

od godinu dana do onih koji su zajed-no dvadesetjednu godinu.Intervjui su zabeleeni u periodu fe-bruar-maj 2008. godine u prostorija-ma Labrisa, Novosadske lezbejske or-ganizacije i domovima intervjuisanih.

Broura je namenjena lezbejkama i onima koje ostvaruju lezbejske par-tnerske odnose bez obzira na to kako se identifikuju, naim prijateljicama i prijateljima, roditeljima/starateljima, brai, sestrama, babama, dedama, koleginicama i kolegama sa fakulte-ta ili posla, kao i nama nepoznatim osobama... i moda nam pomogne da bolje razumemo i prihvatimo same sebe i da nas drugi bolje razumeju i prihvate.Nakon snimanja razgovora i ureenja intervjua, intervjuisane su uloile do-datno trud radei na tekstu i time jo jednom pokazale motivisanost za ue-e u ovom projektu. Sva moja oeki-vanja su premaena. Za mene, odziv parova, elja i otvorenost za saradnju su bili jo jedan dokaz postojanja, u jednom delu lezbejske zajednice, viso-kog stepena svesti o vanosti da se de-ljenjem i prenoenjem linog iskustva osnaujemo i osvetljavamo put za neke druge i pored toga to su esto i same ostajale bez podrke za svoj iden-titet i izbore u najbliem okruenju. I, potreba da se govori istina o sebi,

Uvod

ljubav.indd 7 7/29/2008 5:34:55 PM


Uvod

jer samo definiui stvari i govorei mi postojimo. Otvorenost koja je dovela do toga da ove prie budu ispriane za mene predstavlja i potvrdu, priznanje, da nije bilo uzalud zalagati se za prava istopolno orijentisanih osoba posled-njih dvadeset godina na ovim prosto-rima, a i dobar podsticaj za pogled u budunost.Ova broura je takoe i specifian dokument. Ona je jedan u nizu do-kaza da lezbejske porodice postoje. Da lezbejske porodice nose odree-ne specifinosti i razliitosti i da kao takve moraju biti pravno i drutveno prihvaene i priznate, ravnopravne sa drugim porodicama. Lezbejski odno-si se raaju, grade, neguju, uvaju... uprkos brojnim izazovima sa kojima se svakodnevno suoavamo. Ova bro-ura je jo jedan napor da se glasom probiju etiri zida, zlatni kavez, da se spoji isprekidanost u ivljenju... jo je-dan u nizu mogunosti da se odbije i raskrinka lano priznanje naeg prava na intimu dok je u okvirima spava-ih soba. I u vreme nastajanja ove knjige sti-zale su vesti iz zemlje i sveta. Meu njima i vest da su dve mlade Indijke, Kristi D. Malar (38) i Rukmani (40), koje su bile zajedno jo od osnovne kole, iako su kasnije imale mueve, izvrile samoubistvo spaljivanjem, jer su se porodice decenijama protivile njihovoj ljubavi. Mesec dana kasnije, na drugom kraju sveta, za Del i Filis poeo je novi ivot: venale su se (tek) nakon 55 godina veze. Njih dve su se upoznale u Sijetlu 1950. godine dok su radile za isti asopis, a od 1956.

ive u kui koju su zajedno kupile u predgrau San Franciska. Svoju lju-bav su ozvaniile im su u Kaliforniji legalizovani istopolni brakovi.Pitanje naih spavaih soba, identite-ta, udnje i potreba je politiko pita-nje pitanje osnovnih, a ne specijal-nih ljudskih prava.

Ljiljana ivkovi

ljubav.indd 8 7/29/2008 5:34:55 PM

9Ljubav, u stvari ...


Upoznale smo se davno, na poetku srednje kole. Svratila sam kod drugarice u odeljenje i tu je bila jedna vrlo napad-na, vrlo skatutava devojica koja me je uasno nervirala, jer se kreveljila i sa svojim drugom izvodila neto i smetala mi. Nekoli-ko puta sam je opomenula pogledom, jer sam u tom adolescent-skom periodu bila jako ozbiljna. Ali ona me nije ni primetila, a ja sam nju morala, kao to su i svi ostali morali da je primeuju! To je bilo prvo: registrovala sam to lice. Bila je simpatina, samo da je utala i da nije toliko skakala. Mi se tada, naravno, nismo druile, to nije bilo mogue.

Kad smo pole na studije postale smo prijateljice, poele smo da se poveravamo jedna drugoj, da razmenjujemo ivotne filo-zofije, utiske o ivotnim stvarima. Dopisivale smo se onda je to bilo moderno. Izlazile smo zajedno, imale isto drutvo, neke zajednike aktivnosti. Teatrom smo se bavile due vreme. To je bilo kvalitetno i super u svakom pogledu. Ide negde sa svojim drutvom, negde gde dolaze neki drugi ljudi, stvara, upoznaje se, zabavlja, ludira. To su bile srene godine. I tako ispunjene. To je bila sloboda. Prosto osea slobodu i ispunjenost i da ti je sve otvoreno.

Gledajui je u jednoj predstavi, poela sam da shvatam da me ona i fiziki privlai. U svemu drugom smo ve bile bliske, dopa-dale se jedna drugoj, delile interesovanja, stavove. Ne znam kako, ali verovatno sam joj pokazala da mi je privlana, na odnos je poeo da se menja. Poele smo vie da se grlimo... Ja sam se zaljubljivala! Bilo je prolee.

Boba

To su bili lepi dani

ljubav.indd 9 7/29/2008 5:34:55 PM

ljubav.indd 10 7/29/2008 5:34:56 PM

11

Ljubav, u stvari ...


Devojica, mnogo fina

Biber: Upoznale smo se preko inter-neta, verovatno kao i dobar deo gej i lezbejske populacije u Niu. Sluajno. Bio je to kratak razgovor. Ja sam shva-tila da ona ima reenini sklop svoj-stven junjacima, pa sam je pitala da li je iz ovih krajeva

Tiki: Postoji pedesetak gej osoba sa ko-jima smo na ovaj ili onaj nain u kon-taktu. Poto uglavnom svi znaju ko je u kakvoj situaciji, meni su moji prijatelji rekli da ima jedna devojica, mnogo fina - zovu je Bibere. Ja sam to, narav-no, upamtila, i poto sam je videla na netu, bilo mi je lake da je isprovociram na neki nain, pa sam namerno pisala onako kako priamo mi iz ovih krajeva. Malo smo proaskale, i poto je vero-vatno i njoj i meni muka od interneta, dugih razgovora i kuckanja te, kakve su ti oi, kakva ti je kosa, ta slua... Desilo se da ba u tom trenutku slua-mo istu stvar (to nam je bilo nevero-vatno) i reile smo da se vidimo. Prvi put smo na netu priale pet mi-nuta, a drugi dva minuta, i poto se letu bliio kraj, a ja sama kreila svoj stan, ona mi je rekla: Ajde idi operi taj kre, pa da se vidimo.

Biber: `Ajmo na pivo! Tada smo se videle, razmenile brojeve telefona

Ba mi je prijao taj izlazak.U to vreme sam izlazila iz jedne veze, a i ona je izlazila iz duge veze. Imala sam tada neke neraiene situacije i zato sam bila distancirana. Nisam imala nameru da ulazim u drugu vezu, nego mi je prosto prijalo njeno drutvo. Moda je i bolje to smo se tako upoznale, jer sam imala priliku dosta da priam sa njom i da usposta-vimo dobar odnos.

Tiki: I desilo se da smo i ona i ja u to vreme verovatno bile malo umorne od svega, pa su nam teme bile opte - vie askanje.

Biber: Druile smo se petnaest-dvadeset dana vrlo intenzivno, dovoljno da shva-timo da se lepo poklapamo i dovoljno da odluimo da probamo Bilo je simpatino i nesvakidanje, bar meni.

Tiki: Nije bilo mnogo melodramati-no. Imam utisak da smo obe bile umor-ne od prethodnih veza. Krenulo je po-lagano I ini mi se, prvi put u ivotu, da mi se desilo da se i moj emotivni i racionalni izbor poklapaju, a to mi je bilo mnogo bitno. E sad, do trenutka dok nismo poele da ivimo zajedno i ona i ja imamo crnu rupu, ne moemo ba da se setimo ta je bilo! Kao da sve mogu da smestim u dva dana!

Brak bez papira

ljubav.indd 11 7/29/2008 5:34:56 PM


Brak bez papira

Biber: Pa, nabijeno je bilo, i emotiv-no, a i puno smo vremena provodile zajedno. Pa i sada, navikle smo jedna na drugu, ali nije samo stvar navike nego savreno funkcioniemo.

Tiki: Mi smo neto vie od dve i po godine zajedno i ja ni u jednom trenut-ku nisam osetila prezasienje i to mi je malo udno, jer ranije, u prethodnim vezama, sam to oseala. Sada nemam tu vrstu optereenja. U prethodnim ve-zama, verovatno zbog gej problematike i problema sa okolinom, i zbog toga to ti ljudi sa kojima si vrlo esto sami sa sobom nisu u redu to se tie svog opre-deljenja i svog odnosa prema okolini, nesreeni su, vrlo esto mi se deavalo da oseanje biti u vezi poistoveujem sa nekom teinom. Da sam emotiv-no angaovana znailo je da non-stop imam neku knedlu u stomaku. A sada oseam lakou ivljenja, bar u tom se-gmentu koji se tie naeg odnosa i u tome kako mi odluujemo o naoj vezi, kakva je i u kom pravcu e da ide

Biber: Mi u ovu vezu nismo ule sa ne-kim oekivanjima, nadan jima jed-nostavno smo uivale jedna sa drugom i preputale se oseanjima. To je valjda dalo neku lakou odnosa. Nema nada-nja tipa, iveemo veno u ljubavi i sve e biti savreno. Jednostavno uivamo u ovom trenutku. Moda zato to nijed-na od nas ne osea pritisak, moda smo vremenom i sazrele, pa nam je mnogo lake da ostvarimo ovakvu vrstu odno-sa. Kada smo poele da se zabavljamo nisam razmiljala o tome koliko emo ostati u vezi, a sada imam oseaj da smo u braku. Kuimo se. Kupujemo name-

taj zajednikim ulaganjima Ba je brak bez papira!

Tiki: Volim kakva je osoba i imam po-verenje u nju. Verujem u njene izbore, potenje Onda ak i da doe do eventualno neke grozne situacije, ra-sprave i svae, moja misao nikad ne ide u pravcu da je to kraj Ili, ak da doe do toga da mi jednog dana ne budemo vie zajedno, ne mogu da zamislim da e se to desiti na neki grozan nain.

Biber: Meni je kod nje znaajan njen vrst stav. Ona je sigurna u mnoge stvari, ak i u stvari za koje ja ili drugi ljudi znamo da nisu takve kakvima ih ona vidi. Ali dobro, nema veze, meni je to super! ak i meni taj njen stav daje neku jainu, osnauje me i to mi prija. Ona je kao osoba jaka i ona e da zastu-pa svoje stavove vrlo vrsto, iako moda nije u pravu. Ima dosta tolerancije u naoj komuni-kaciji i pored toga to svaka brani svoj stav, jer moda samo iz razliitih uglova gledamo istu stvar. Ne nalazimo svrhu u tome da jedna drugu u neto ubeu-jemo. Ono to nisam imala prilike da vidim kod drugih, a nisam ni ja to ima-la, to je da prihvati da drugi doivljava istu stvar na drugi nain, i to ne treba dirati, nego potovati. Dragoceno mi je to to moemo tako da komuniciramo, jer kad bi sve bilo savreno, tj. da nikad nema rasprave i svae, bilo bi isprazno. To je poseban segment, koji mene is-punjuva, jer te razlike uspevamo da razreimo na vrlo uljudan, civilizovan, demokratski, tolerantan, transparentan (smeh) nain. Posle tih svaa se ak oseam lepo.

ljubav.indd 12 7/29/2008 5:34:56 PM

13



Tiki: Da, nema onog tereta, koji ti stoji danima posle rasprave sa nekim. Te rasprave nisu vezane za na odnos.

Poele smo da ivimo zajedno janu-ara 2006. godine. Krajem decembra 2005. ostala sam bez posla. Dogovo-rile smo se da se ona od roditelja od-voji i pree u porodini stan, a da ja izdam svoj Nije bio taj finansijski momenat presudan, nego su se jedno-stavno sklopile kockice, i ja ni na koji nain ne oseam da sam time izgubila neku svoju samostalnost ili individu-alnost. Mi smo i tada bile u fazonu da ako neto krene naopako, uvek posto-ji i drugo reenje i da nita nije toliko strano.

Biber: Bilo je jednostavno sve lako. Bilo je lako odluiti, sprovesti to u delo

Poinjem da traim lezbejke!

Biber: Za roditelje nisam sigurna da ne znaju. Za majku mislim da zna, ali da je to potisnula, zato to je ona ima-la priliku da vidi jednu fotografiju na kojoj se ja sa jednom bivom ljubim. Nikada nismo priale o tome. ena je moda to negirala u svojoj glavi, i na tome je ostalo. Sa druge strane, ja nisam imala potrebu da joj priam o svojim emotivnim vezama, jer smo se nas dve davno udaljile jedna od dru-ge. Sa ocem neu ni da priam, jer sa njim nisam nikad ni bila bliska. Naa komunikacija se svodi na to da li imam ta da jedem i da li mi tre-ba novac. U sutini, to je sve od nae komunikacije. U smislu, ti si moja erka, zbrinuu te finansijski, obez-

bediu ti stan, kola, i to je jedino to oni oseaju kao obavezu. Nema tu bliskosti. Naime, bliskost u naem odnosu definie on svojim stavovima i percipiranjem iste. Mislim da i otac nasluuje, tj. da mu se u podsvesti javlja ta ideja, jer sam imala situaciju pre otprilike est meseci, gde je on u ali svojim kolegama poeo da pria da sam ja lezbejka. Inae, moj otac je strano homofobian i zato mislim da je to priao u ali, jer da je priao ozbiljno, ne znam kako bi to preko jezika prevalio. Pun je homofobnih, ovinistikih, mizoginih izraza vrlo je ogranienih shvatanja, ali to ide sa generacijom i interesovanjima.Okolina je reagovala vrlo burno na tu njegovu priu, smatrali su da to nije primereno. Ja nisam negirala tu njego-vu tvrdnju, samo sam mu rekla da to nije nain i da do mene dolaze negativ-ne reakcije. Tako se ta pria zavrila.

Tiki: Imam utisak da je ta njegova izjava moda proistekla iz neke trun-ice neprijatnosti koju on osea, a nije je ni svestan, i da je on namerno krenuo da se ali na tu temu. Njega, verovatno, njegovi poslovni partneri, koji su kao i on, pitaju kad e da ti se udaje erka i slino, i verujem da on zbog toga osea neprijatnost. Me-utim, njeni roditelji nikad nisu bili neprijatni prema meni, jer mi ima-mo te, ubi boe, porodine rukove, kojima prisustvujem i ja, u funkciji vanzemaljca. Ono to meni prija u njenoj porodici je to to njena sestra i zet znaju Znaju njeni najblii, se-stre i braa. Ali nije samo to to oni znaju

ljubav.indd 13 7/29/2008 5:34:56 PM


Brak bez papira

Biber: Nego nam i pomau. Podra-vaju nas i percipiraju kao bilo koju drugu vezu.

Tiki: Meni to jako prija, jer ja to u mojoj porodici nemam. Da sam nasta-vila da ivim sa roditeljima verovatno bi mi u jednom trenutku pukao film i rekla bih im, ne bih mogla da izdrim. Mada su moji motivi za naputanje roditeljskog doma bili desetim delom uslovljeni time, a mnogo vie su mi za-davali neke druge probleme.Sada sam apsolutno finansijski neza-visna od njih i ne meaju mi se u ivot u smislu bilo kakvog izbora. Isto i oni pitaju, kad e da se udaje, ali ne ose-am pritisak da stvarno to moram da uradim ili da e oni zbog toga da pro-mene svoje ponaanje prema meni. Mi imamo samo ta neka okupljanja na dve nedelje, na dva-tri sata tra-dicionalni srpski ruak popriamo pola sata o sebi, a onda krenemo o politici, eutanaziji(smeh).Ranije sam mislila da se neu oseati dovoljno ispunjeno i ostvareno ako im ne kaem da sam lezbejka, a sad se sve svelo na injenicu da su oni stari i da bi, nakon te moje izjave, mesec dana umirali od straha pitajui se ta e sa mnom biti. A pri tom se nita specijalno ne bi promenilo. Ne ose-am nedostatak njihove podrke i nisam neispunjena zato to od njih nemam tu dozvolu. Pre bih to mogla da kaem za svoju stariju sestru. I vrlo esto imam te dileme da li treba da joj kaem ili ne. Skoro sam uhvatila sebe da ekam neki znak da mi pomo-gne u odluci da li da joj kaem ili ne! Ali, mislim da e to da se desi uskoro.

Inae, ta dilema traje godinama. Kad smo bile deca, bila sam u situacijama da me izneveri ili da na neki nain iskoristi ono to sam joj rekla, i to je jedan od razloga koji me koe, ali vremenom se i moje miljenje o njoj, kao o osobi jer nismo samo sestre iskristalisalo, a verujem i njeno o meni, i mislim da se potujemo. Ali moj zet i nain na koji oni vaspitavaju svoje dete, ja se, kao lezbejka, prosto nikako ne uklapam u taj sistem. On je slian Mileninom ocu. Ja se plaim da bi on mogao da proceni da je moje prisustvo, na primer, loe za vaspita-nje njihovog deteta ili neto slino. A sa druge strane, ne znam koliko je u redu da od nje zahtevam da mu zbog mene neto preutkuje, ili da, ako je on pita konkretno, mora da ga slae. Mada, mislim da ona zna. Jednom sam bila na ivici da joj kaem, ali bilo je puno ljudi. Bilo je to jedno od tih porodinih okupljanja, rekla sam joj, elim neto da ti kaem, a ona je ve-rovatno videla da sam zelena, ljubia-sta ili ve koje boje i rekla je neto na foru sve u redu. Jesi iva, jesi zdrava? Jesam. Onda je sve ok. Poto je taj odgovor bio toliko striktan na bilo koju temu bi me pitala, ta je bilo, jer mi priamo o svemu ostalom, zaklju-ila sam da ne eli da preuzme breme na sebe.

Biber: Moj najblii krug ljudi, kao i oni sa kojima sam se druila na fa-kultetu, su znali, i niko nije imao problem sa tim. Nekima je moda trebalo malo da se senzibiliu, a neki su bili u fazonu, pa, ne znam Jedna cimerka mi je rekla da ona to ne moe

ljubav.indd 14 7/29/2008 5:34:56 PM

15



da razume, da joj to ne ulazi u glavu. Pitala sam je da li je saglasna sa tim da i dalje ivimo zajedno, na ta sam do-bila potvrdan odgovor. Stvarno nikad nije bilo nikakvih problema. Nikada nisam osetila da ona ima neku dis-tancu zbog toga i bile smo vrlo, vrlo bliske, i evo i dalje se povremeno u-jemo. Nijedna osoba kojoj sam se au-tovala nije imala neki ne znam kakav problem sa tim, osim moje sestre koja je malo emotivno burnije to doive-la. Taj razgovor je bio nabijen njenim emocijama i suzama. Ne znam da li je bila uplaena Nisam je nikad pitala kroz ta je prolazila u tom trenutku. Vrlo brzo posle toga se povratila i po-sle je sve bilo u redu. Ja sam se njoj autovala davno, kad sam upoznala svoju prvu curu. to se prijatelja tie, moda je na poetku i bilo nekih pi-tanja tipinih za nekoga ko nije imao takvo iskustvo, ali nikad mi nisu okre-nuli lea, nikad me nisu u bilo kojoj situaciji ostavili da visim uvek su mi dali podrku. Jedino to mi je sestra rekla tada bilo je, Molim te, nemoj da kae roditeljima. Valjda je shvatila da bi to bio veliki problem upravo zbog mog oca. Majka jeste otvorenija, libe-ralnija od njega, ali ima i ona svojih bubica. Otac je strog. Ranije je bilo i nasilja u porodici, tako da on i ja ima-mo napet odnos. Pretpostavljam da je ona zbog toga tako odreagovala, jer, to bi moglo biti seme razdora u porodici. Ako sam na poetku i imala potrebu da im kaem, vrlo brzo sam izgubila bilo kakav oseaj, potrebu za tim.

Tiki: Mislim da je mnogo bitno i to kakvi su ti roditelji ljudi... Meni moja

majka, zbog nekih situacija u kojima je bila, i nekih njenih stavova, stvarno nije merilo ta je ispravno, a ta nije. I u nekim drugim, obinim situacijama je izigrala moje poverenje, i zato meni podrka sa te strane ne bi nita zna-ila. Meni znai podrka kad nekog cenim kao osobu, i volim da je njeno ispravno na mojoj strani.Nekad mi je bilo bitno da moja majka bude ispravna osoba. Sad vie nije i posmatram je kao neku osobu koja je pre svega zakenjala svoj ivot, a onda mi je nje ao. Ne mogu da doem do tog oseanja da mi treba njena podr-ka. Moda s oeve strane, jer mi dosta i priamo, i kao smo drugari. Sestra mi je ipak najvei problem i volela bih da to promenim.

Biber: Ja sam se autovala kada sam odluila da se pomirim sa injenicom da sam lezbejka. Kod mene je to sve izgledalo vrlo hirurki. Do tada je po-stojala, ne dilema, nego strah. Trebalo je da se izborim sa tim to oseam, to mi se deava... sa svim tim mislima, sama sa sobom sam morala da se iz-borim. U jednom trenutku sam rekla sebi, u redu, sad seem i poinjem da traim lezbejke! Seam se scena kako preko interneta besomuno noima tragam za lezbejkom, bilo gde na svetu! Ne u Srbiji. U Srbiji u to vre-me gotovo kao da nije bilo lezbejki i gejeva na internetu. Tada je postojao samo Arkadijin sajt sa e-mail adresa-ma koje nisu bile aktivne. Holandija, Kanada, Novi Zeland... pa sad ta ti je blie! Ja sam se spojila sa curom iz Holandije, koja mi je bila i prva cura. Pre toga nisam imala sa kim da se

ljubav.indd 15 7/29/2008 5:34:56 PM


Brak bez papira

identifikujem. Nisam pre toga upo-znala neku lezbejku, niti je videla. I moj coming out se u stvari poklapa sa pronalaenjem prve cure i tim hirur-kim rezom. Moj prvi coming out je bio strejt prijateljima i dosta njih je u jednom trenutku znalo za mene. Svi su vrlo, vrlo lepo to prihvatili. I kad je ta cura dolazila ovde, ja valjda nisam znala da kontroliem svoja oseanja nego se iz aviona moglo videti ili mi je na elu pisalo da sam lezbejka onda su se one zatitniki postavile prema meni, jer su shvatile da postoji neka doza opasnosti ako neko spolja sazna da sam lezbejka. Sada kad se setim tih stvari znam da se njihovo ponaanje moe dvostruko protumaiti, ali zai-sta verujem da su imale najbolju na-meru, nameru da me zatite. Takoe mi je bilo fascinantno to da su ti moji prijatelji, a nije ih bilo malo, krenu-li da ive moj ivot narednih godinu dana, a svoj uglavnom zanemarili. Uglavnom su priali o meni, reavali moje probleme... kao da su bili op-injeni tom mojom situacijom. To je bilo neto novo i udnovato, te su po-eli da primeuju i druge ljude za koje su pretpostavljali da bi mogli da budu gej... U jednom trenutku sam im re-kla, aman ljudi ostavite me na miru, ajte dalje. Ipak nije meni od toga bilo zlo, niti mi je bilo naporno.

Onda je doao i aktivizam, a sve zbog toga to sam elela da upoznam i neku lezbejku iz Srbije...

Tiki: Kad u okruenju ima nekoga ko je lezbejka ili gej onda je lake. Ja nisam mislila da ti ljudi ne postoje i da sam ja sama u Niu, ali situacija je bila takva da sam se uvek bavila drugim stvarima. U to vreme internet mi nije bio dostupan i ljudi sa kojima sam se ja svakodnevno susretala su bili strejt. Prvi coming out sam napravila druga-rici pre vie od deset godina, ali poto tada nisam imala ni vezu, nije ni imalo tu teinu. A kasnije sam rekla i dru-gim prijateljima. Seksualno opredelje-nje ni sa moje, a ni sa njihove strane nije odluivalo da li emo biti i ostati prijatelji ili ne. Imam utisak da ivim, bar to se tog uskog kruga ljudi tie sa kojima imamo svakodnevnu interak-ciju, u zdravoj sredini, jer nismo izo-lovane zbog seksualnog opredeljenja. Tu ima i lezbejki i gejeva i strejt osoba i svi funkcioniemo zajedno. I to mi odgovara.Ali znam za primer osobe kojoj naj-bolji gej prijatelj vie nije najbolji, zato to ona ima ozbiljnu vezu i treba da se uda. Jer u mladosti je to bilo ve-selo, lepravo i mladalaki, tada smo se alili, a sada kad je neto ozbiljno i za vjek i vjekova to prijateljstvo vie

ljubav.indd 16 7/29/2008 5:34:57 PM

17



ne funkcionie. Nekako se taj odnos sa gej osobama relativizuje. Kao da ako si gej nema isti status kao i strejt prijatelji, koji e biti kumovi, stari svatovi i slino, nego ima status sim-patinog kunog ljubimca.

Radim u sredini koja je ve delimino senzibilisana, to je nevladin sektor, sa-raivali su sa Lambdom. Onda, moji prijatelji su prijatelji njihovih prija-telja Ni je mali grad, tako da oni znaju za nas dve. Sa te strane mi prija to tu radim. Ranije dok sam radila u koli, imala sam problema sa jednim kolegom. On je prijatelj prijatelja moje bive intimne prijateljice i onda je on kao sam ukapirao ili mu je neko rekao. Imao je vrlo prostake in-sinuacije pred drugim kolegama. Da sam odreagovala ili da sam potraila zatitu direktorke ili psihologa, ne ve-rujem da bih je dobila. Prilikom tih ispada niko od kolega nita nije rekao. Ali jednoj koleginici koja se odselila u vajcarsku i s kojom sam se zbliila pre njenog odlaska, sam rekla. Ona je pretpostavljala i rekla je da je to ok, a rekla mi je i da je taj bivi kolega pred nekim koleginicama za mene rekao da sam lezbejka, da volim ene ili ta ve, a one su mu odgovorile Pa ta onda? Bilo mi je drago kad sam to ula. I sa tim osobama i sad kad se sretnem imam normalnu komunikaciju.

Slobodnije se die

Tiki: Da bi se neto promenilo LGBT organizacije moraju da postoje, ali kljuni momenat mislim da nee da bude vezan za njihov rad, nego za ula-

zak u Evropsku uniju. Pretpostavljam da je to neki prirodni tok kroz koji su prole i neke druge zemlje. Ima promena. Postoje promene u klimi, u smislu da vei broj ljudi zna da u njihovoj okolini ima gejeva i lezbej-ki i verovatno se slobodnije die. U Niu se sigurno promenilo, u Beogra-du malo vie, u Novom Sadu takoe malo vie... u Novom Sadu lokalne novine piu kad postoji neka akcija koju organizuju njihove LGBT orga-nizacije, a u Niu je to jako teko, ali verujem da e se i ovde desiti pomak. Mislim da stvari idu na bolje, ali meni to nije dovoljno. Moda ima onih ko-jima je i ovo dovoljno. Mislim da bi ovde stvari trebalo da budu malo bor-benije i da bi onda promene ile malo bre i bolje. I kad bi postojala mogu-nost da u javnom ivotu neka linost zastupa LGBT prava, a ne samo akti-visti, mislim da bi stvari bile drugai-je. Na primer, da imamo gej politiara ili gej pisca koji je na dobrom glasu, glumce koji su autovani, stvari bi bile drugaije. Jer dok su to samo aktivisti, to su samo tamo neki ljudi koji sede u podrumima i priaju neto...

Biber: Jo uvek oseam podrku od zajednice, ali ja sam blisko vezana, kako za taj rad tako i za ljude koji su u tome. Mada, primetila sam da se neki mladi ljudi pojavljuju, koji rade pored onih koji su ranije radili, i to je lepa stvar. Znai mi kada znam da neko i dalje radi. Na primer, malo sam se plaila, ponekad ak i imala problem u smislu da li inim pravu stvar time to se distanciram od rada u nevladi-nom sektoru, konkretnije od rada u

ljubav.indd 17 7/29/2008 5:34:57 PM


Brak bez papira

Lambdi. Oseala sam veliku odgovor-nost prema toj organizaciji s obzirom na to da sam od poetka bila deo nje. Kasnije sam shvatila da je to bio do-bar izbor i sada nema kajanja.to se tie Beograda i Novog Sada, vidim da postoji napredak u radu. Recimo Queeria mi se jako dopada, jer je njihov rad vidljiv. U javnosti ljudi se identifikuju sa njihovim hu-morom, artistikim pogledom, itd. Ja to doivljavam kao podrku mom biu i njegovom postojanju, jer oni promoviu na identitet. Kao to i La-bris promovie pravo, jer koliko sam shvatila sada se vie bavi lobiranjem, promenama zakonskih regulativa... Trea organizacija, recimo okuplja za-jednicu na internetu, itd. I sve je to super to da organizacije rade razlii-te stvari ali sve je to u Beogradu.Celokupna slika Srbije je pozitivnija u odnosu na ranije...

Tiki: Ve i to da je deli politike kampanje i to pitanje, dok pre neko-liko godina nije uopte bilo na reper-toaru, nam govori o pozitivnim pro-menama...

Biber: Govori o tome koliko je to po-stala javna stvar, javna debata i neto o emu ljudi sad razmiljaju. Ali ne mogu... ne znam koliko mogu da se oslonim na lokalnu organizaciju...

Dok ljudi ne znaju da postoji ti zapravo ne postoji

Biber: Nas dve smo nekoliko puta imale sukob, jer ja imam odreenu percepciju aktivistkinje, a ona ima per-

cepciju one koja nije radila na polju LGBT prava. Ja gledam sa one druge strane, sa strane aktivistkinje koja je ra-dila neto i koja zna da nije dala maksi-mum, ali ne zato to nee ili ne moe, nego zato to moda nije imala dovolj-no hrabrosti. Nismo imali dovoljno hrabrosti da istupimo i da uradimo neto radikalnije, neto vidljivije. Ona stalno prebacuje LGBT aktivistima to nisu dovoljno vidljivi, jer smatra da bi vidljivost doprinela senzibilizaciji. Naj-gore je to se slaem sa njenim milje-njem, ali mi ne uspeva da joj predoim mogue posledice. A moda i samo pokuavam sebe da opravdam.

Tiki: Veliki broj ljudi misli da lezbejki i gejeva ima samo na televiziji. Ono to nije dobro, a to se dogaa u Niu, je da ljudi za koje znam da su dobro informisani o svemu i svaemu, i koji prate sve ivo, i koji su senzibilisani, ne znaju da postoji organizacija u Niu. E to je meni neverovatno. Ilu-stracije radi: baba na ulici treba da zna da postoje i lezbejke i gejevi u Niu i da postoji organizacija koja se bavi nji-hovim pravima. Jer, dok ljudi ne znaju da postoji, ti zapravo ne postoji. Ja kao lezbejka zaista nisam osetila da je zbog postojanja te lokalne organi-zacije meni lake da diem u Niu. Nisam. Dok s druge strane, injenica je da se uje za Labris, zna se i da je bila i Parada u Beogradu, da je to stal-na tema treba li ili ne treba ponovo da se odri, itd.A to se tie stanja u zemlji, ja ne oe-kujem da e stvari da se promene preko noi. Ono to mislim da je generalno oteavajua okolnost, imajui u vidu

ljubav.indd 18 7/29/2008 5:34:57 PM

19



Srbiju, je da tradicionalno srpsko vaspi-tanje iskljuuje mogunost lezbejskog ili gej ivota. Biti zdrav i biti Srbin, prosto ne podrazumeva i biti gej. To je tradicionalnom Srbendi prosto nes-pojivo. U isti ko odmah ide izdajnik, strani plaenik, bolesna osoba, luda osoba... Ono na emu mislim da treba da se radi je edukacija mladih ljudi, jer ljudi, veina njih, dok nisu u situaciji da moraju o neemu da razmisle, oni o tome i ne razmiljaju nego prihva-taju modele. Tradicionalno srpsko vas-pitanje jednostavno ne dozvoljava tu ivotnu opciju, i onda i ljudi vaspita-vani u tom sistemu po difoltu postaju iskljuivi. Nedavno je i istraivanje Gej strejt alijanse pokazalo da je to jedan od kljunih problema prilikom prihvata-nja LGBT osoba od strane okoline. I da se taj opti zakon protiv diskrimi-nacije konano izglasa. Ono to oe-kujem od drave je da postoji pravna i zakonska zatita i da se taj zakon prime-njuje. To znai da ja znam da mogu da pozovem policajca da me zatiti, i nita vie. Ja ne oekujem da me bilo ko na ulici voli ili da me tape po leima. To ne oekujem, ne elim i ne treba mi. Samo hou da postoji pravni sistem u kojem mogu da funkcioniem.

Biber: I kad se usvoji taj paket zakona pitanje je koliko e oni da se prime-njuju, jer poznato je kako je ovde, bar u Niu, sve korumpirano. Ili primer urke koju je organizovala Lambda, a koju je policija trebalo da obezbeuje, a umesto toga je legiti-misala i popisivala sve ljude koji su ulazili i izlazili iz lokala, bez ikakvog objanjenja zato to rade. Dve devoj-

ke su insistirale na tome da znaju za-to to policija radi dok je veina bila vrlo uplaena, jer to nije bila oeki-vana reakcija policije i nisu im dale isprave dok ne dobiju obrazloenje, nakon ega su privedene i podignu-ta je tuba protiv njih i kanjene su novano. Znai, na zakon kae da su one krive, jer nisu dozvolile policajcu da ih legitimie, a niko ne kae da je policija dunja da navede razlog tog legitimisanja! I sad verovatno postoji spisak ljudi ija je seksulana orijenta-cija takva i takva. I interesuje me gde e i kada mrlju nekome da stave na osnovu toga? Ne znam. ta ako neko od onih koji su legitimisani hoe da aplicira za rad u sudu, SUP-u, u bilo kojoj javnoj slubi? Moda sam para-noina, ali ta ako samo ta injenica, da si drugaije orijentisan od hetero, bude dovoljan razlog da te ne prime u javnu slubu? Sigurno postoji neka svrha zato se taj spisak pravi. Jer da je neki policajac radio to na svoju ruku, policija bi se ogradila, ali nije tako, nego postoji tuba i ceo sistem je stao iza takvog postupka. Stie se utisak da ovde u stvari svako radi po svome i nemam poverenja u sistem. ak i kad se izglasa zakon, ne verujem da e se sprovoditi. Mi ne-mamo oekivanja od ovog grada, pa ni od ove drave. Nai planovi su, kao i dobrog dela mladih ljudi, da pobe-gnemo iz zemlje i da naemo bolje mesto za ivot.

Tiki: Situacija je takva da smo mi onim to smo zavrile, za ta smo se kolo-vale, vezane za ovu zemlju, ali radimo na dva polja. Pokuavaemo da odemo

ljubav.indd 19 7/29/2008 5:34:57 PM


Brak bez papira

odavde, ali ne tamo gde e da nam bude gore. U smislu, gde emo da imamo vie slobode kao lezbejski par, ali gde emo finansijski da ivimo gore. A sa druge strane, obe gradimo karijere ovde i nijednoj ne ide loe. Tako da ne znam kako e to da se zavri. Jedino moe-mo da se oslonimo na sebe, sopstveno znanje, sreu, dovijanje, prijatelje... Do promene mentaliteta sigurno nee doi dok smo mi ive. A s obzirom na to da brzinom pua ulazimo u Evropsku uni-ju, a zakoni moraju da se prilagode da bi se uopte ulo o EU, dok doemo do trenutka da se zakoni u ovoj zemlji rev-nosno potuju, plaim se da emo biti ve na pragu duboke starosti.Sve je povezano sa politikom situaci-jom. Posle osam godina, od tog klju-nog momenta za koji sam mislila da e da znai neki veliki preokret na srpskoj politikoj sceni, dolazim do saznanja da se nita nije promenilo. Uz svu muku, imam utisak da e nas na kraju na silu naterati u tu Evropsku uniju, jer oni nas MOLE da potpiemo Spo-razum o stabilizaciji i pridruivanju!

Biber: Dok sam radila na tome da promoviemo prava, da obezbedimo ljudima siguran prostor, naemo na-in da se sretnu i upoznaju, identifi-kuju, da neto naue, da se izbore sa svojim mislima i oseanjima... mnoge stvari su ile jako lepo. Moda je to bio taj mladalaki zanos i taj poetak rada... ljudi su to pozdravili vrlo lepo. Sve je fino funkcionisalo, ali kad je trebalo da se krene u saradnju sa ne-kim institucijama ili ljudima koji rade u dravnim institucijama, sve se sru-ilo. Tu sam prvi put naila na neku

vrstu izdaje. Prvi put kao graanka nisam osetila da e neko od njih moi da me zatiti ili da, na kraju krajeva, eli da me zatiti. U tom trenutku za mene je to bio kolaps sistema. Ali bez obzira na to, ja naivno i dan danas mi-slim da ako meni neko nakodi imam pravo da traim zatitu od strane suda ili nekog drugog organa. Tu sam kon-tradiktorna, jer s druge strane znam da me te institucije nee zatititi, ali valjda zbog nekih svojih ubeenja... Ipak, situacije u kojima policija ipak izvrava svoje dunosti mi vraaju veru u mogue promene sistema, kao na primer, pre nekoliko godina kada je, nisam sigurna, ali mislim da je u pitanju SUP Zemun, saraivao vrlo lepo sa nekim LGBT organizacijama, ili pak dobra organizacija novosadske policije u zatiti i ouvanju reda kada je bezbednost LGBT ljudi bila pod pretnjom. U Lambdu su stizala obavetenja iz SUP-a da oni misle da mi nismo ugro-ena grupa i da oni nemaju potrebu da bilo ta rade kako bi nas zatitili, bez obira na sve oigledne situacije koje su postojale!Kasnije se to moje razoaranje, koje sam prvi put kroz aktivizam doivela, samo potvrivalo, jer ti iz SUP-a kad bi imali drugaiji stav prema ljudskim pravima i LGBT osobe bi imale dru-gaiji tretman.

Breme

Tiki: Ja bih volela da imam decu. Ali ono to ne mogu a da ne vidim, to je da s jedne strane vreme prolazi, a da mi tu konanu odluku o preselje-

ljubav.indd 20 7/29/2008 5:34:57 PM

21



nju ne donosimo, jer mislim da bi dete autovanog para u Srbiji vrlo loe prolo. Ono bi bilo zatieno u prvim godinama ivota, i to uz veliku muku roditelja, ali mislim da bi kasnije, zbog odlaska u kolu, druge dece, iji stav, naravno, formiraju njihovi roditelji, okolina, to dete nastradalo. To dete bi trebalo ve sa pet godina da bude neverovatno jaka linost da bi kroz sve to moglo da proe sa mi-nimalnim traumama. I od svega toga me hvata panika. Ili, da mu nametne breme da ima dve majke, a da ne sme o tome da pria ili da ga lae, da to nije druga mama nego prijateljica... Ne znam stvarno...

Biber: Posle prve godine zabavljanja smo poele da priamo na tu temu... Ja volim decu i radim sa decom... Tina je tada rekla da bi ona volela da rodi dete i da je njoj zbog biolokog sata bitno da se to desi relativno brzo. I ja bih jako volela da se to desi. Da nas dve podiemo dete, da to bude nae dete, da ga ona rodi i sve bi to bilo super. Ali kako je vreme odmicalo i kako smo poele zaista da se bavimo tom idejom, da stvaramo porodicu, pronalazile smo hiljadu i jedan ra-zlog zato to ne bi bilo dobro. Mi obe elimo da imamo dete, ali na racio govori da u ovom okruenju, u ovim uslovima, gde je sve neizvesno, to nije mudro. Ne oekujem ja ne znam ka-kvu sigurnost, ali elim da znam da sutra nee niko da me ikanira zato to sam lezbejka, zato to imam enu i dete sa njom. Jer, ta meni vredi da proirim porodicu, ako u ostati bez posla, ako ne mogu da prehranim tu

porodicu, ako nemam najosnovnije uslove za ivot?I sa takvim mislima poinje da gubi veru da e to uopte da se desi. Mi znamo da emo nas dve biti zajedno, ali da li e to dete ikada doi, to je veliki znak pitanja.

Tiki: Ili, ako to dete treba da trpi zbog naeg izbora, a velika je verovatnoa da e trpeti... Ja ne mogu da vidim mogunost da e to dete da bude pri-hvaeno kao bilo koje drugo dete, ve smatram da bi to za njega bilo ogro-mno breme.

Biber: Breme i za nas i za njega. Koji bi to pritisak bio, jer ti mora da od-goji dete koje e biti zdravo, a ne mo-e da ga odgaja zdravo, jer ne moe da se izbori sa situacijom koja je ne-reiva u jednom domenu, jer je izvan tvoje kontrole. Ovo je loe mesto za podizanje deteta u gej porodici.

Budunost

Biber: Postoji ak i ta varijanta da ne odemo u drugu dravu nego malo se-vernije, jer klima u drugim gradovima je moda podnoljivija. Moda Beo-grad, Novi Sad.

Tiki: A i da izbegnemo neke druge pritiske koje ovde imamo. Mislimo da tamo postoji manja doza netolerancije. Kad su u pitanju poro-dini odnosi i ono to je u mom do-menu, ne vidim da je situacija nerei-va. Jeste da smo u periodu tranzicije, ali ne vidim da je nereivo. Ali kad je u pitanju finansijska situacija, pri

ljubav.indd 21 7/29/2008 5:34:58 PM


Brak bez papira

emu zavisi od ljudi koji ti daju po-sao, ja to ne znam kako da reim, jer sigurno postoji mnogo poslova koje ne bih mogla da radim da sam auto-vana. Ovaj posao koji sada radim mi je neko privremeno reenje. Mislim da bi autovani profesor u Srbiji imao problema u kolektivu, a verovatno i sa uenicima.

Po pitanju nae budunosti mi smo u nekom vakumu, gde smo non-stop u nekom previranju ta je sledei ste-penik u naoj vezi, ta je prava odluka i koliko budunost treba da trpi zbog prolosti...

Tiki (1975.) VSS, profesorica srpskog

jezika i knjievnostiBiber (1978.)

VSS profesorica razredne nastave - uiteljica

Ni

ljubav.indd 22 7/29/2008 5:34:58 PM

23



Oseala sam se jako dobro sa saznanjem da sam lezbejka. Mislila sam uvek to to je moje, to je super da je to to sam ja super. Preputala sam se tim emocijama kad bi mi se neka devojka dopala, iako sam znala da tu nee biti nita. Kad si dete ne razmilja ni o seksu, nego samo lebdi, treperi i lepo ti je. I nisam nikada pomislila da je to neto loe. Kasnije, kada je to poelo da se konkretizuje kao mogunost, bilo mi je lepo. Drago mi je bilo to je to mogue, mada sam znala da nije jednostavno, ali eto, meni se to deava! A taj oseaj je najverovatnije dolazilo iz neke oputenosti, jer ja sebe nikad nisam osuivala. Mislila sam: To sam ja, to je moje i to je u redu. Kasnije kad sam priala sa nekim lezbejkama, saznala sam da neke nisu mogle da izau na kraj sa tim u sebi. A ja nisam imala nikoga za identifikaciju i prihvatala sam sebe kao takvu i uivala sam u tome.

Nina

To sam ja, to je moje i ne mislim

da je to loe

ljubav.indd 23 7/29/2008 5:34:58 PM

ljubav.indd 24 7/29/2008 5:34:58 PM

25



ta rade lezbejke na prvom sastanku? Useljavaju se!

Maa: Upoznale smo se tako to sam ja iz iste radoznalosti ila na et. Pre-ko drugarice, koja je lezbejka, saznala sam za sajt Gayserbia, pa tako stigla i do eta i bilo mi je veoma zanimljivo da prouavam sve to. Uglavnom smo se svi zabavljali na javnom delu eta, a onda smo nas dve potpuno spontano poele da komuniciramo i tako ostva-rile prvi kontakt, a uporedo se igrale i na forumu sajta. Sve se deavalo vrlo brzo izmeu nas, bukvalno u nekih etiri-pet dana. Ona je uglavnom pri-ala, a ja sam imala utisak kao da ne uestvujem u razgovoru, ali mi je bilo lepo. Ona je bila potpuno oduevlje-na mojim ueem!

Sonja: Imala sam oseaj da s druge stra-ne postoji ta energija, iako na ekranu, u napisanim reima se to nije toliko vide-lo, jer je bilo deset mojih redova pa neto njeno. Imala sam oseaj da me razume i da se pratimo. Ta naa komunikacija je trajala satima, nekad noima...

Maa: Nakon nekih petnaest dana dogovorile smo se da se vidimo. etale smo pored Save od eleznikog mosta do Sajma, bilo je 40 stepeni i kasnije smo ule da je to, inae, bio najtopliji dan u godini!

Tako smo se upoznale, ali ja mogu da kaem da smo se zaljubile mnogo pre toga. Potpuno deije! Razdragano...

Sonja: Igra. Bez ikakvih pretenzija da tu mora da bude neto odreeno, nego, sa nekim ti je lepo i to je to. Igra se i uiva...

Maa: Ona je tada ivela u drugom gradu, dola je u Beograd i otila su-tradan. Sledei put smo se videle na-kon pola meseca i ovaj put je ostala due. Sve to to se deavalo, tako brzo i spontano, nije mi predstavljalo ni-kakav problem, iako mi se nije desilo ranije da se zaljubim u osobu enskog pola, ali ja sam samo pustila da se stvari deavaju.

Sonja: Posle te etnje svratile smo u prodavnicu da kupimo pagete, a onda smo otile kod nje i ja sam na-pravila ruak! To je, na neki nain, poetak zajednikog ivota. Kao iz onog vica: ta rade lezbejke na prvom sastanku? Useljavaju se!

Maa: Sonja se vrlo brzo preselila u Beograd sa cimerom to im je iskrslo, nije bilo planirano. iveli su u blizini i ona je vie vremena provodila kod mene nego u tom stanu. Ba smo skoro priale o tome, tj. pitale se, kada smo poele da ivimo zajedno, ali nismo

Da bude to to jesi

ljubav.indd 25 7/29/2008 5:34:58 PM


Da bude to to jesi

mogle da se usaglasimo oko toga, jer sve se odvijalo spontano, iz dana u dan. Bukvalno nita nije bilo planirano. to je meni bilo zanimljivo, jer sam ja do tada bila neko ko uvek sve planira. Probudila je spontanost u meni, to je dodatno ohrabrilo moj oseaj ljubavi. Recimo da smo posle nekih est meseci zvanino poele da ivimo zajedno, a u vezi smo skoro tri godine.

Sonja: Kad pokuavamo da se do-govorimo kad bi trebalo da slavimo neku godinjicu, onda mi ne slavi-mo jedan dan nego ceo mesec, jer ne znamo da li da raunamo prvi susret na etu, prepisku na forumu, ili neki ozbiljniji poetak na etu ili prvi dan vienja ili... Onda je najbolje da slavi-mo ceo mesec!

Maa: Sada, ili bolje da kaem od tada, ivimo kod mene u stanu.

Sonja: Da, to je prednost ne samo sa finansijske strane, ve i sa te to ne mora nita nikom da objanjava i moe da radi u svom stanu ta ho-e. Kad sam se doselila, Maa je pr-vim komijama, koji su, naravno, bili radoznali, rekla da smo kume. Mene ba briga ta ko misli da smo.

Maa: Ja sam, inae, alergina na za-badanje nosa u tue stvari! Lake mi je da kaem bilo ta, samo da ih ski-nem sa dnevnog reda.

Dete koje ide svojim putem

Maa: Ja sam sa Sonjom ula u svet koji mi je do tada samo bio zanimljiv.

Ipak sam ja bila jedno radoznalo i tolerantno strejt dete. Moda nisam pravila nikakve planove, jer nisam iskreno verovala da e se ita znaajno iz sve te radoznalosti izroditi, ali vrlo brzo sam demantovala samu sebe. Sonja mi je dala znaajnu podrku svojim razmiljanjima da smo mi svi u sutini biseksualna bia i da niko ne bi trebalo da se zaljubljuje u pol, ve u osobu. To mi je puno znailo da prese-em one sitne crvie sumnje koji su se s vremena na vreme javljali. U njoj sam nala veliki deo osobina koje sam traila u prethodnim partnerima mukarci-ma, i to mi je samo dokazalo istinitost njenih rei. Mislim da sam za ove tri godine sazrela kao osoba, neuporedivo vie nego u prethodnih 25 godina. Recimo, sada uviam da mnogi ljudi oseaju naklonosti prema istom polu, ali to sebi brane ili, ako dopuste, obja-njavaju to nekim velikim prijateljstvi-ma sa kruto utvrenim granicama.

Sonja: Maa ima uvenu reenicu: Ja ne volim ene. Ja volim Sonju.Mnogo mi se svidela zbog svoje otvo-renosti, spremnosti da istrauje... Znam kakve sve ljudi mogu da ima-ju lomove u vezi sa promenom iden-titeta, tj. onog to misle da jesu. Za mene je identitet fluidna kategorija ta god da radim, mislim, jesam... to sam JA. Stalno uim i menjam se. Ali, u ljudskoj je prirodi da doivlja-vamo krizu identiteta, svaki put kad neto novo uradimo pomislimo: Ko sam sad? Meutim, kod Mae nisam primeivala krizu. Bila je vrlo sponta-na. Nisam primeivala da se opirala i meni je to delovalo jako zrelo.

ljubav.indd 26 7/29/2008 5:34:58 PM

27



Od vrtia sam se neizmenino zalju-bljivala u deake i devojice. S tim to, naravno, tada nisam znala da sam za-ljubljena u devojice, ali sad kad vra-tim vreme, vidim da su postojali svi elementi eli da provodi vreme sa tom osobom, bude blizu, uje kako razmilja, da se smeje i da je zasmeja-va. U petom razredu, ve na prvom asu, jedna devojica se zaljubila u mene mislei da sam deak. Rekla je, Jao to je lep! A onda je shvatila da sam ensko, pa se brzo i odljubila. To mi je kasnije, posle nekoliko godina pri-znala. U gimnaziji je takoe bila jedna zanimljiva devojica, ali ja jo nisam shvatala da je to zaljubljivanje, mada sam imala ve neka razmiljanja ili

fantazije da bi bilo dobro da sam muko, jer onda bih moda mogla neto vie sa tim devojicama da ostvarim. Ali naprosto nisam imala odakle da sa-znam. Nisam ni znala u to vreme da postoje lezbejke. Onda se desilo da sam se zaljubila u svog biveg mua. Ja sam imala 17, on 25 godina. Bio je stariji, ozbiljniji i sve ono to mi je bilo potrebno. Ja sam imala ozbiljne planove, i on mi je savreno odgova-rao. Stvorili smo sopstveni posao, rodili decu i super smo timali jedno vreme, ali zbog neslaganja naravi i njegove nezrelosti, iako je bio stariji, razveli smo se. Brzo sam ga stizala u sazre-vanju, a on nije umeo da

se nosi sa tim i jednostavno je dolo do razlaza. Meni je bilo veoma vano da ostanemo u dobrim odnosima i mogu rei da smo sada dobri prijatelji. Sve po pitanju dece i dalje funkcionie dobro, poto je i razvod bio sporazumni. Bez alimentacije, ogranienja u vianju, ve onako kako nama, lino odgovara. Bili smo u braku devet godina. iveli smo u malograanskoj sredini i njegovi roditelji su bili deo te sredine. On je govorio da e imati crveni pe-at na elu i da vie nee moi da ivi u istom mestu, jer e imati oseaj da e ga svi gledati zato to je razveden. A ja nisam imala dodir sa patrijarha-tom ivela sam sa majkom i u okru-enju potpunog prihvatanja mene kao

Nevidljivost

Ono to svako moe da uradi da pobolja sta-tus LGBTIQ zajednice je autovanje. Naravno, ne po svaku cenu, jer nekad to moe trenutno da pogora situaciju. Ali, postoje oni koji bi mogli da se autuju i da naprave tu veinu i omogue i onim drugima da se autuju lake. Mi se alimo da je prvi i najgori nain kako nas diskriminiu to to ine da ne postojimo, da smo nevidljivi, a mi sami se ne borimo za vidljivost. Jer kad neko na poslu ili od komi-ja, rodbine... zna za tebe, onda njemu/njoj u glavi nije neki tamo bolesni peder ili lezbejka, nego konkretan ovek sa svim svojim osobina-

ma i sposobnostima.I ja vidim da se ljudi s vremena na vreme

odluuju na to, prolaze kroz procese, jer nije uvek lako i glatko, ali to najvie menja sliku. to se vie nas bude na ulici etalo drei se za

ruke, to e njima da bude manje udno.

ljubav.indd 27 7/29/2008 5:34:58 PM


Da bude to to jesi

linosti, nezavisno od toga kog sam pola pa sam doivela kulturoloki ok kad sam ula u njihovu porodicu. Nagovorila sam ga da se preselimo u Novi Sad, gde smo se kasnije mnogo lake i zvanino razveli, a i razili, jer smo jo neko vreme nakon razvoda iveli u istom stanu. Ja njega i dalje volim kao oveka, on je divna osoba i nikad mi nita naao nije uradio. A, i posle razvoda, jo uvek, radi neke stva-ri za mene, kao i ja za njega, na sva po-rodina slavlja, kao to su roendani, slave i slino idemo zajedno, kao po-rodica, to i jesmo u nekom potpuno modernom nainu shvatanja. Maa mi mnogo znai u svemu tome, i ja bih volela da i ona dobije mogunost da, kao sastavni lan te proirene moderne porodice, uestvuje zajedno sa mnom. Na moju veliku alost, to esto zavisi od moje mame, koja jo uvek nije u stanju da prihvati promene.

U Novom Sadu sam srela prijatelja, koji je u to vreme bio aktivista u New Ageu.* Otila sam na kafu u redakci-ju, kako smo zvali kancelarije te orga-nizacije, a tamo se esto skupljalo gej drutvance. Pre toga nisam ni razmi-ljala o tome da sam moda lezbejka, biseksualka. Zato bih razmiljala? Nije bilo ni informacija, ni serija, emisija na TV-u... Ne seam se ni Parade Ponosa u Beogradu, 2001. godine. Ne seam se da me se to ticalo uopte na bilo koji nain. Deca, posao, jurcanje ta-mo-ovamo. ivela sam u nekom svom svetu koji je imao svoje procese koji su

* New Age - Rainbow, LGBT organizacija, 2000.-2005., Novi Sad.

zauzimali prostor u mojoj glavi. Tek kada se bivi mu iselio iz stana ja sam dobila svoj prostor za ivot i upoznala neke nove ljude, drugaije drugaije kao to sam ja oduvek oseala da sam drugaija po mnogo emu. Tako sam, izmeu ostalih, upoznala neke gej oso-be. Radovala sam se, i bilo mi je super to u moda upoznati i neku lezbej-ku. ini mi se da sam tada ve imala ideju da bi bilo zanimljivo probati. Ali mislim da sam tada to jo doivljava-la na iskljuivo seksulanom planu, jer sam sigurno to potiskivala godinama, jo od tog vrtia... neko vreme je i bio samo seks... A, onda sam doivela prvi ok kad sam se zaljubila, jer to vie nije bilo pitanje seksa, ve jake emocije. A i mislila sam da sam prerasla zalju-bljivanje, da postoje drugi naini da se izbegne ta euforija i patnja koja uz sreu ide da se voli isto, bez patnje. A to je bio samo proces sazrevanja... I ne samo da sam se zaljubila ponovo, nego je to bila osoba u enskom telu sa kojom sam elela da delim svaki tren, i stvaram dalje. Nisam osetila da me ne-to mui u vezi sa tim. Zapravo, nisam imala ni vremena jer me je ostavila vrlo brzo, i vie sam razmiljala o tome za-to je nisam bila vredna, nego o tome to je ena. Ali je to za mene, inae, bio turbulentan period i bilo je mnogo stvari kroz koje sam prolazila. Izmeu ostalog, napustila sam i posao, jer vie nisam elela da ivim u tom sistemu jurnjave za novcem, i posle dugih pre-govora sa bivim muem pristala sam da se deca presele kod njega. Sve se to deavalo u toku jedne godine. Negde se, u tom haosu, sasvim mogue, pro-vukla i kriza identiteta.

ljubav.indd 28 7/29/2008 5:34:58 PM

29



Iako to nisam tada svesno znala, bila mi je potrebna sloboda za sve ono to sam kasnije istraivala, a tada nisam znala ni ta, ni da li u da istraujem. Sad ve mogu slobodno da kaem da sam uz Mau nauila ta je ista i leprava ljubav, ona koja oslobaa od patnje i sebinosti, svakim danom sve vie...Vrlo brzo sam upoznala ljude i uklopi-la se. Posle druge urke u klubu Kan-Kan, ja sam organizovala gej urku u Novom Sadu. U prvih nekoliko mese-ci oseala sam konano moj svet!

Maa: Moja sestra i roditelji nemaju predstavu da ivim sa Sonjom. I zna-jui kakvi su, bolje da ne znaju za njih je bolje. to se mene tie ja sam vrlo samostalna i nezavisna i nikakva njihova reakcija me ne bi potresla. E sad, da li e se to promeniti u bu-dunosti, ne znam niti razmiljam o tome. Sa sestrom nikad nisam bila bliska. Ja sam uvek bila dete koje ide svojim putem. Niti me oni zapitkuju, niti sam im ja ikada priala o svom emotivnom ivotu. Uvek sam bila za-tvorena, toliko da je na poetku Sonja jedva probila te moje zidove i sad sam samo prema njoj otvorena. Takav sam tip osobe. Ali radim i na tome...

Moji retko dolaze u Beograd. Sestra kad doe, na dan-dva, Sonja je ili kod dece ili prespava kod druga. Sve mi to deluje bezveze, sada kada izgovaram, ali iskreno, ja nemam elju da delim svoju intimu sa njima. Ne beim od coming out-a. Ako se desi situacija, potreba, onda da. Ali, ako nema po-trebe, ne elim da ih uznemiravam. Za njih bi to zaista bilo uznemirava-jue, jer znam kako razmiljaju. Nisu oni homofobini, bar ne otvoreno, ali znam njihove stavove, recimo, o rasa-ma, nacionalnostima, itd. Evo prime-ra: pomenem ja mami u nekoj prii druga, koji ima muslimansko ime. A ona: Da li je on musliman? Zato se drui sa njim?! Druim se zato to nismo u srednjem veku!Zatvoreni su. Malograansko razmi-ljanje. Mogu samo da zamislim kako bi im ovo izgledalo! Iskreno, ne mogu da kaem da mi je ao zbog toga to im se nisam autovala.A prijatelji, oni koji su hetero ne znaju, ali imam dosta prijatelja iz gej sveta. Imamo drutvance koje nam odgova-ra. Ali imam predstavu kojim ljudima iz hetero sveta bih mogla uskoro da se autujem. Mislim da bi oni to dobro prihvatili. Jedini problem mi je au-tovanje koje bi moglo da ugrozi moj posao. Prijatelji, kakve god stavove da imaju, ako su pravi, podrae me, ali s obzirom na to da sam s veinom njih vezana i poslovno, teko mi je da im se autujem, jer je to lanac. To mi je najvei problem.

Sonja: Ja izuzetno potujem Mainu samostalnost, a i sama sam samostal-na i prija mi to ne postoje nikakvi

ljubav.indd 29 7/29/2008 5:34:59 PM


Da bude to to jesi

roditelji sa kojima se treba usklaivati. Bez obzira na to to bi moda timalo, ali ovako mi je ok. A sa druge strane, postoji taj problem da se ja ne javljam na telefon u stanu ako ne znam iji je broj. Maa isto sebi tako pravi dodatne komplikacije... Poslednji put kad joj je dolazila sestra bilo je veliko spremanje kue, jer sve stvari moraju da se sklone fajlovi, moji diskovi, slike... ma sve mogue, to moe da asocira na nau vezu. Maa uvek ima par sati posla pre i posle posete, dok se ne vratimo u normalan ivot. I sama je rekla: Boe, ta ja sebi radim! Tako da to jeste priti-sak. To moe da bude tuna situacija, zavisi iz kog ugla gleda: ja pakujem ruksak, moram da odem negde da prespavam, ona sprema stan, ja odla-zim... Ali, mi se s tim alimo, jer neke stvari jesu neminovnost i shvatamo da je to proces. A to znai da se moe menjati!

Maa: Razmiljala sam o autovanju, ali znam da na silu nita ne mogu uraditi. Jednostavno, kad bude pravo vreme da se desi, desie se i ne beim od toga. Ne volim nita na silu. Polako.

Sonja: to se tie autovanja tu smo potpune suprotnosti. Ja imam obiaj svima da se autujem. Neki prijatelji koji imaju problem sa tim, kad idemo gradom ili smo u prevozu vole da se odvoje od mene jer ja ne mogu da pa-zim ta priam. Ja priam slodobno, a onda me oni gurkaju, uutkuju. Nedavno sam radila u nekom rotilj-restoranu, sa ljudima patrijarhalno vaspitanim... Mukarci sede odvojeno od ena, a ja sednem sa mukarcima,

namerno. Oni priaju neke svoje prie, ja svoje... i kroz neku priu sam im spontano provukla da imam de-vojku. Prvo su se verovatno sablaznili, ali nisu reagovali. Posle su se navikli jer smo Maa i ja tamo odlazile i na veeru, par puta i zajedno sa decom. Ja ne mogu da razmiljam, jao oni su mukarci, oni su patrijarhalni, vero-vatno i homofobini, ta ako mi daju otkaz, jer ako u da sedim sa ljudima i da priam, onda u da priam ono to jesam i to mislim. Imam sjaj-nih pozitivnih primera autovanja sa ljudima sa kojima radim, kod kojih radim, raznoraznih situacija... ali, valjda, na tu moju otvorenost i iskre-nost reaguju ljudski, spontano... i kad ne oseaju moj strah ili griu savesti, onda nemaju ni ta da napadaju. Oni oseaju da sam ja ista sa tim i da tu nema ta da se napadne. Ista situacija je i sa mojim erkicama, poto se ja ne stidim sebe, a ni svoje devojke ne stide se ni one mene/nas. I ja za-ista uivam u tome. Meni je to divan oseaj, jer ne bih mogla da ivim ni u lai, ni u strahu. Ali, potujem svaiji izbor, jer svi mi radimo najbolje to moemo i umemo!

Grupa LGBTIQ roditelja

Sonja: Bivi mu i dalje smatra da to to ivim sa enom nije normalno, ali to nema posledice na na odnos. Idemo zajedno na ruak kad on doe u Beograd deca, Maa, on i ja. Sve funkcionie, samo to on to i dalje vrti u glavi, a ja nemam elju da sa njim, niti sa bilo kim, polemiem da li je to normalno ili nije.

ljubav.indd 30 7/29/2008 5:34:59 PM

31



erke su, jo dok su sa mnom ive-le u Novom Sadu, uvidele postojanje vrlo arenih kombinacija veza. Nikad nita nisam skrivala od njih tretira-la sam ih kao zrele osobe, uestvovale su u druenju odraslih, bile su tu sa nama, priale viceve, smejale se, igra-le... To je bilo moje drutvo odabranih ljudi. Niko od njih se ne bi nedolino ponaao pred decom, ali to ne znai da su krili sa kim su u ljubavi. Ne volim te izraze, ali, otprilike, polovina mojih prijatelja je iz hetero i polovina je iz gej sveta. I mnogima iz hetero sveta je to bio prvi kontakt sa gej ljudima, i svi se druimo. Bivi mu je jednom rekao: Ti ih ui ta hoe, ali ja u da ih uim da je normalno da se deak zaljubljuje u devojicu i obrnuto. Rekla sam mu da ih ja neu uiti ta je normalno ve da e one same da vide. Njima je to u redu. Sa mlaom se moe o svemu razgovarati dok starija ba ne voli da se o tome pria, ali ne prua nikakav otpor kad doe kod Mae i mene.

Maa: Meni je zanimljiv njen odnos sa decom i sa bivim muem. Super mi je kako se njih dvoje civilizovano ponaaju posle razvoda: u kontaktu su, dogovaraju se, sarauju. I jedno i drugo imaju sjajan odnos sa decom. Prvo, kako su ih vaspitali! One su div-ne devojice. I to, kakav njih etvoro imaju odnos. Meni je to fenomenal-no. Treba ih uzeti za model kakvi ro-ditelji treba da budu prema deci. I sa starijom erkom, koja je nez-godna, udljiva, imam dobar odnos. Ja sam se plaila prvog kontakta sa decom. Sonja mi je priala da starija zna da bude namor. Imala sam jezivu

tremu. Na kraju smo nas dve ostvarile sjajan kontakt. Dok sam sa mlaom u poetku imala malo problema, valjda zbog njihovog rivaliteta, jer je videla da sam sa sekom ostvarila dobar odnos pa je postavila distancu. Ali sad smo ve nale neki na put i slaemo se sve tri. I sa njenim bivim muem imam dobar odnos. Bude mi neverovatno kad mi Sonja prenese da je imao neku udnu izjavu, jer sa nama sasvim nor-malno komunicira i nikad ne bih rekla da tako razmilja.Smatram da su njih dvoje izuzetni ro-ditelji i nemam oseaj da ja sad tu tre-ba da se nameem. Mogu da dam neki savet ili da kaem, kad neto primetim, ta mislim o tome... Mogu da uestvu-jem na taj nain. Volim ih, ali ipak po-stoji ta distanca. Ne umem, valjda, da im priem u potpunosti. Moda e se to vremenom promeniti. A moda bi sve bilo drugaije da su one male, pa da poinjemo od poetka... Sonja: Maa ima divan odnos sa mo-jom decom. U poetku je govorila: Ali to malo to ih vidi gledam da vas pustim da imate svoj svet. Dok joj nisam obja-snila da ja to u stvari ne elim, jer kad odem kod njih ja imam taj svoj svet i da kad one dou ovde, a to je 3-4 puta godinje, elim da mi sve zajedno ne-to radimo, ne po svaku cenu, ali da se ona slobodno prikljui tome.Ja bih volela da imam jo dece. Da jo vie proirimo nau, ionako neo-binu, porodicu. Deavalo mi se da me neke lezbejke pitaju kako sam ja lezbejka kad imam decu, ili osobe iz hetero sveta, kakav sam ja roditelj kad volim enu.

ljubav.indd 31 7/29/2008 5:34:59 PM


Da bude to to jesi

Ali to to imam oba isku-stva moe da bude pred-nost i da se iskoristi za neto pozitivno.Sticajem okolnosti imam divne ljude koji su uz mene i koji su mi i dali ideju da radim na osnivanju gru-pe LGBTIQ roditelja ili onih LGBTIQ osoba koje nameravaju da postanu roditelji. Sakupljajui sva ta iskustva moe se raditi na jaanju naih prava i sloboda. Veoma bih volela da zdruim tu moju jaku elju da imam jo dece da sa Maom imam tu kompletnu porodicu, iako ne mislim da je naa, ka-kvu trenutno imamo, ma-nje vredna sa potrebom da doprinosim, da se neto pokree u oblasti irenja ljudskih prava.Postavlja se i pitanje Maine karijere koja je tek na poetku. Uvek je pro-blem sa detetom to to te makar na godinu dana odvoji od planova. Ali bez pretenzije da to mora da se desi tad i tad, radimo sa vie strana, pa emo videti. A imamo i osobu za koju bismo elele da bude otac tog deteta, jer bismo volele da dete ima oca koga poznaje i s kojim e provoditi neko vreme i dobiti njegov uticaj. Ne zbog figure, ne da je detetu potreban model mukog ponaanja, nego bi bilo lepo da ga poznaje i voli, ako ga ve mora imati. To je jedan na drugar koji je idealan i koji je zainteresovan i zaista se raduje tome. U ovom trenutku, imati dete u lezbejskoj zajednici bila

bi impulsivna odluka, jer mora barem malo neto da se promeni, pomeri, da se drutvo senzibilie. Ipak, neko mora da bude prvi, mada bih jako volela da me neko uskoro demantuje i saznam da postoji istopolni par sa zajednikim detetom u Srbiji. Ne mi-slim da to moe arobnim tapiem da se rei, ali neka krene barem ta grupa za podrku LGBTIQ roditelja. Neka bude nas desetoro, a znam da ve ima LGBTIQ osoba, poput mene, koji ve imaju svoju decu to e znaiti svima nama i bie nam mnogo lake. I deci, kad vide da nisu jedini u toj situaciji, nego da ima jo dece iji roditelji ive tu priu. Deci je najvanije da dobiju ljubav od roditelja. To to e neko da ih zadirkuje to imaju dve mame ili dve tate nije nita stranije od zadirki-

Sitni kompromisi sa ivotom

Ja oseam da mi ivimo samo u naa etiri zida, na nekoj urci ili kod nekih prijatelja

u stanu, ali da ne postoji kontinuitet, jer esto mora da se prekida dok smo u prevozu, na javnom mestu... Meni je normalno da se drimo za ruke ili da se poljubim sa devoj-kom u gradu i nemam loa iskustva sa tim. Problem mi je kad moram bar na tren da se

pretvaram, jer oseam da mi se jedan deo veze otima. Recimo, na Exitu, gde je sve oputeno i gde bismo mogle da uivamo zajedno, Maa i dalje ne moe da bude oputena i onda osetim da se na svet rui i uvek se osetim usamljeno

tad smo svaka za sebe, razdvojene.Ali, u odnosu na mir i radost koju nam naa veza prua, to su ipak samo neki sitni kom-

promisi sa ivotom.

ljubav.indd 32 7/29/2008 5:34:59 PM

33



vanja koja preivljavaju sva deca; jer su im roditelji siromani, razvedeni, dru-ge nacionalnosti, jer imaju kriv nos, velike ui, ili su crnji, ili belji od veine, tj, na bilo koji nain drugaiji.

Da, oseam da tu pripadam Sonja: Skoro tri godine se bavim LGBTIQ aktivizmom, poevi od vo-lontiranja na sajtu Gayserbia, pa pre-ko volontiranja na telefonu LGBTIQ SOS-a, do nekih drugih projekata, jer tu mogu da budem svoja meu svojima. Istovremeno mogu da ra-dim neto to e meni, jednako kao i drugima, poboljati ivot. Podrka zajednice je postojala i pre mog zva-ninog aktivizma. I u vreme urki koje sam organizovala, druenja u mom stanu u Novom Sadu, stvorena su poznanstva i prijateljstva. I to jeste oseaj ire porodice. Ja ga imam. Kad, recimo, odem na urku, sat vremena proe dok se izljubim sa svima. Da, oseam da tu pripadam i da to ima nekog smisla i da mi daje tu slobo-du izraavanja, da ona ne bude samo u naa etiri zida; pa neka bude i sa prekidima, ali postoje neki drugi lju-di sa kojima se ujemo i viamo ili se samo na urkama druimo. Meni je vano da imam prostor gde ne mo-ram da pazim ta priam. Recimo, na forumu i lezbejskom etu primam i dajem pozitivnu energiju, a ta virtu-elna LGBTIQ zajednica je izuzetno uticala na moj ivot i preko nje sam pratila kako i mnogi drugi pripadni-ci zajednice rastu, menjaju se stavovi, pogledi na svet. A postoje i konkretne osobe prijatelji, i druenje sa njima

predstavlja oaze u naim ivotima, mesta na kojima, usred pustoi i ne-prihvatanja, moemo da pijemo vodu sa istog izvora razumevanja, u kojima moemo da se opustimo i oseamo kao kod svoje kue.

Maa: S njihove strane imamo za-ista veliku podrku i na neki nain oduevljenje naim odnosom, naom ljubavi i to nam je lepo iskustvo. A forum tu se zaista osea promena. Ljudi se primetno menjaju.Potujem Sonjinu elju i volju da se bavi aktivizmom. Vidim koliko taj rad pozitivno utie na nju i znam ko-liko voli da menja stvari i uestvuje u promenama. Puna je energije koju ljudi treba da znaju kako da iskori-ste, jer ona je eljna da je da. I ja, na svoj nain, dajem doprinos zajednici, najee na forumu, ali nemam elju da se preterano eksponiram, nisam taj tip. Ja sam vie za neku preciznu organizaciju, stroiji pristup, da mi, kao LGBT populacija, viestruko diskriminisana, pokaemo toleranci-ju prema drugima, jer je to najbolji nain da pokaemo da nas same ne treba diskriminisati. Ali, shvatam da nikog ne moe menjati, ukoliko on/ona sam/a to ne poeli.

Ne moe biti gore

Maa: Ako u narednim godinama bude i dalje evropska opcija na vlasti pribli-iemo se Evropskoj uniji i prihvatiti i zakone koji se odnose na LGBT popu-laciju. Ako pobedi druga opcija, dale-ko smo od bilo kakvog napretka.A nai aktivisti, ako se budu bolje

ljubav.indd 33 7/29/2008 5:34:59 PM


Da bude to to jesi

drali jedni drugih, moi e vie da urade za zajednicu. Ali vidim da su nesloni, nehomogeni, da se svaaju oko trivijalnih stvari. To je bezveze. Ako su ve okupljeni oko nekog cilja koji e svima nama dobro da donese, dajte onda da se fokusiramo na taj cilj! Ali to je mentalitet koji treba uklopiti u zajedniki cilj, to je vrlo teko.Primeuje se da su mediji postali otvo-reniji za gej tematiku. Najvie lanaka ima u utoj tampi, ali koliko god da je negativna reklama ona je reklama, postajemo vidljiviji. A ovde je ljudima potrebno otvoriti vidike. Mislim da bi aktivisti vie trebalo da ukljue poli-tike stranke u celu tu priu, jer kod nas je politika, na alost, sveprisutna. Trebalo bi ih edukovati da bi ovi ka-snije mogli da piu i donose zakone. I da krene zajedniki sve da se ureu-je, LGBTIQ organizacije u saradnji sa politikim partijama. Jer koliko god da se neki opiru, da su oportuni bilo ka-kvoj queer prii, to je ipak budunost. Ne moe niko da kae da deset posto ljudi na planeti ne postoji, jer postoji! I svi ljudi su isti i treba da svi imaju ista prava. To treba stalno ponavljati. Mislim da je politika bitan faktor u svemu tome, na alost, ali takvo je vreme u kom ivimo. I mediji. Reci-mo, B92 radi dosta dobrih stvari za gej populaciju, od serija pa do infor-mativno-istraivakih emisija. Bilo bi super kad bi sve to moglo da ide bre. Ali, znajui kakav smo mi narod, pri-hvatam da je sve to i dalje suvie spo-ro, mada se ipak pomera.

Sonja: Bie bolje svakako. I slaem se da zavisi od politikih promena, jer

vidim koliko se stvari promenilo u poslednjih pet godina sa ovakvom dravom i raznim konzervativnim strujama, sa mafijom umesto drave, svim onim to nam se deava ipak se mnogo toga promenilo. Intuitivno verujem da e za pet godina biti bar jo duplo bolje nego sad.A gledajui stvari iznutra, mislim da LGBTIQ organizacije i aktivisti ne moraju da budu homogeni oko sve-ga, ve svako moe da ima neku svoju ideju. I mislim da treba svi da istrau-jemo, budemo kreativni damo svoj doprinos, bez obzira da li smo akti-visti ili ne. I, kad se sagleda ukupna slika, vidi se da svako doprinosi na raznim poljima, od kulture, politike, medija, konkretnog rada sa LGBTIQ populacijom... Postojee LGBTIQ aktivistike organizacije u Srbiji rade mnogo, ali to esto nije propraeno medijskom panjom, pa tako ne do-pire i do veeg dela same LGBTIQ populacije. Ipak, ne moemo tvrditi da su samo one akcije koje su medij-ski propraene, i u iroj zajednici po-drane, jedino ispravne. Ima toliko toga da se radi, na svim polji-ma. Bie definitivno bolja situacija, ja u to duboko verujem. Ne moe biti gora. to se vie ljudi bude ukljuivalo... A ljudska svest, irina duha i tolerancija, generalno, rastu to je proces koji tra-je, ali i napreduje. Ja znam dosta ljudi koji ne spadaju u LGBTIQ populaciju, ali ele i bore se, na razne naine za LG-BTIQ prava. Isto kao to bi LGBTIQ ljudi trebalo da se bore protiv svake ne-pravde koju vide, bez obzira na to da li ugroava njih lino. Queer nacija je budunost kojoj se radujem!

ljubav.indd 34 7/29/2008 5:35:00 PM

35



Oseaj da si graankadrugog reda

Maa: Sonja je promenila miljenje po pitanju braka i registrovanog partnerstva posle filma Kad bi zidovi mogli da govore 2. Do tada je govorila da njoj papir ni-ta ne znai, ali posle ovog filma je rekla: Pa ovo je ba gadno. A to se poklopilo sa tim da je shvatila da eli budunost sa mnom, jer dok nije mene upoznala bila je samoproklamovani slobodni strelac. Govorim o delu filma kada je jedna od dve starice, koje su zajedno provele ceo ivot, zavri-la u bolnici, a druga nije imala pravo da je poseti, jer zakonski nije ui lan porodice. Ma koliko to bila crna razmiljanja, to je ivot, naa realnost. Svi smo uskraeni, i gej mu-karci, lezbejke, biseksual-ne i trans osobe, tako da nas, naravno, takve stvari teraju da imamo oseaj da smo graani drugog reda, iako u svim ostalim segmentima, na potpuno isti nain kao heterosek-sualni ljudi, doprinosimo ovom sistemu i dravi.

Sonja: Da, tad sam se ra-splakala. Ja ne volim taj pa-pir, ne zato to on nekome

Ja ne odustajem

Moja mama oduvek ima problem s lezbejka-ma, dok je prema gej mukarcima tolerantna. Tako da sam znala s ime mogu da raunam kod nje. Ali meni je vano da to podelim sa prijateljima, a ona je meni i prijatelj, a ne

samo mama. Vano mi je da mogu da joj pri-am ta mi se deava u ivotu, a ne da moram

da izbegavam odreene teme ili da utim. Meutim, njena reakcija nije bila dobra i

pokuala je sa raznim manipulacijama tipa: Vidi da mi skae eer. Rekla sam joj: Nemoj da me optuuje. Ne skae tebi eer i pritisak zbog mene, zato to ti ja to spominjem, nego

zato to ti tako hoe da reaguje. Ja se ne oseam krivom.

Ona me je zamolila da joj ne priam o svom ivotu sa Maom.

Jednom me je nazvala telefonom i rekla da e TO da me proe i da u da se kajem, i ne znam ta jo. Ili, zamolila me je da ne

telefoniram Mai, kad je ona kod kue i moe to da slua, i pristala sam. Ali rekla sam joj:

Ja ne mogu da budem bliska sa tobom ako me ne prihvata u celosti. Ne moe mi rei, volim te, a onda voli samo jedan deo mene, to meni nikako ne ide zajedno. Ali dobro, ena ima 77 godina, uzimam sve to u obzir i ne elim

namerno da je nerviram. Ali ja ne odustajem. I dalje s vremena na vreme izvrim neki blagi pritisak, pominjui moju svakodnevicu, najo-putenije, iz iste elje da to delim sa njom.

Prvi put kad sam se zaljubila u enu nazvala sam je i rekla joj to. Znai, ve pet godina se borimo. Ja vidim tek blagi napredak, ali

svejedno ne mogu drugaije.

ljubav.indd 35 7/29/2008 5:35:00 PM


Da bude to to jesi

neto omoguava nego zato to onima koji ga nemaju neto uskrauje. Ali s druge strane, kad planira budunost s nekim, a posebno kad ostvari neto, i u toj situaciji, kako i film prikazuje, pred kraj ivota provedenog uz puno ljubavi i zajednikog stvaranja svega, pa i uspomena, na kraju neko doe i pita te: Ko si ti? Ti ne postoji. Sve je ovo moje. I ove slike. I sve ostalo!Da, uskraena su mi mnoga prava, od krupnih stvari do onih svakodnevnih. Kad odem u kupovinu, etnju, ili bilo gde, ne mogu da pokaem nenost i ljubav koju oseam, jer moramo da pazimo da neko neto ne pomisli i izmlati nas. Ako elimo dobro da se provedemo i da budemo to to jesmo zaljubljeni par, moemo da idemo samo na gej urke, jer ako odemo na neke druge, tada mi kao da nismo zajedno, a ustvari jesmo. etanje po gradu, dranje za ruke, poljupci, za-ljubljeni pogledi... I da ti niko nita ne radi, dovoljno je da te neko mrko pogleda. Ja sam imala situaciju da sam se ljubila sa devojkom na urci kad nam je neki tip priao, prekinuo nas i rekao: E, super ste, ajde jo jednom! Mi se nismo ljubile da bismo bile cirkuska atrakcija ili ostvarenje neijih seksual-nih fantazija. To je isto oblik nasilja.

Maa: Ali ak i da sam ja autovana potpuno, problem bi ostao isti, jer je u pitanju sredina. Koliko god da mi pozitivno razmiljamo, to ostaje pro-blem sredine.

Sonja: Svakako postoji razlika izmeu autovanosti i neautovanosti. Ti reci-mo kae da ako bi neko garantovao

da ti se nita nee desiti, autovala bi se na poslu. A ja sam se autovala, sva-ki put, pa mi se nita loe nije desilo. Potpuno je iracionalno to pretpo-stavlja da e se neto desiti. To je tvoj unutranji strah, koji stvara pritisak i koji moe na vie nivoa da se odraava i da utie na kvalitet tvog ivota, na realnost. I taj stres koji sebi nabija... Definitivno postoji razlika. Jer ta raz-miljanja: neko e videti, nemoj sad da me ljubi, ne mogu sad... koliko god da je to sitno, to menja kvalitet. I stvara oseaj da si graanin drugog, ili ve kog reda. Oseamo i te kako da nam je uskraeno mnogo toga kao osoba-ma i kao graankama ove zemlje.

Plan je da se volimo

Sonja: Na jedini fiksni plan je da neprekidno radimo na sebi svaka na sebi, i da se podravamo, a tako se automatski radi i na vezi. Ostalo su okvirni planovi kako bi trebalo da izgleda ivot i ta bi mi mogli da preduzmemo da on to vie lii na to. A tu je svakako i plan da se radi na promenama i dovoenja do mogu-nosti za ostvarenje porodice sa dete-tom. I mislim da Maa mora da proe put samoostvarenja, jer je ona tek u poslednjih nekoliko godina zapoela neki svoj ivot, van kolovanja. Ja sam tu da podravam njene planove za ka-rijeru, a meni se otvorio ovaj prostor u aktivizmu i ona me podrava u tome. Ali ja ne volim planove, jer kad neto veliko isplanira, a ne ispadne tako, onda se osea loe zbog toga. Vie volim da to podelim na sitnije delove. Korak po korak. Budisti kau:

ljubav.indd 36 7/29/2008 5:35:00 PM

37



Put od hiljadu milja poinje jednim korakom.Plan je da se volimo i da nam bude lepo!

Maa: Kao to je i do sada bilo! Da se volimo, razumemo, potujemo, pa i greimo, uimo na naim grekama, rastemo i to je najvanije, neno ne-gujemo ovu predivnu ljubav.

Maa (1980.), VSS Sonja (1974.), SSS

Beograd

ljubav.indd 37 7/29/2008 5:35:00 PM

ljubav.indd 38 7/29/2008 5:35:00 PM

39



Boba: Moja majka je shvatila, a kako i ne bi, i nije joj se to naro-ito dopalo. Ali nas dve smo gurale, pravile se blesave. Kao to u bilo kojoj vezi nastoji da nekom svom bliskom pokae i doka-e da ti je dobro i da ti taj odnos znai. I trudile smo se da tako zajedno prema njoj budemo super. I to je tako funkcionisalo, a i ivele smo zajedno neko vreme. Nije nikada bilo nekih drama ni sukoba, rasprava. Da se ona odluila da me pita otvoreno, ja bih joj rekla. Ali da to sama poinjem, a da znam da joj to nee biti milo, nisam htela. Takav je, naalost, bio odnos izmeu nas.

Nina: Ja nemam potrebu svojim roditeljima da kaem: Znate, ja sam lezbejka. Nikada im to nisam tako rekla, ali mi ivimo kao porodica i tako smo i prihvaene. Odlazimo zajedno kod njih, mama dolazi kod nas ponekad. Tamo u kui ruamo, radimo, zezamo se... to je naa kua. Mi smo porodica. A jednom je mojim roditeljima jedna kominica rekla: Da li vi znate da vam je erka lezbejka? ta se to tebe tie?! Jako su se naljutili i nee vie da priaju s njom jer je ona to rekla u nega-tivnom kontekstu. Mojima ne smeta to sam ja lezbejka. Moja sestra jako voli Bobu...

Boba: Voli me kao osobu. I mislim da voli to je Nina sa mnom, jer misli da joj je sa mnom dobro.

Sa mnom joj je dobro

ljubav.indd 39 7/29/2008 5:35:00 PM

ljubav.indd 40 7/29/2008 5:35:00 PM

41



Dugi zagrljaji

J.: R. i ja smo se poznavale ve oko godinu i po dana kada me je pitala da delimo stan. Bilo je to 2004. godine. Ostala je bez cimerke a ja sam stano-vala sama. Razmiljala sam mesec-dva i prvo rekla, Ne. ivela sam dugo sama, i na poetku sam oseala da mi to mnogo znai kao da me lei ali posle toliko vre-mena postalo je suprotno. Ali ja to i dalje nisam shvatala. Kada sam je odbila, prestala je da se drui sa mnom.

R.: Ne seam se da me je neko ikada tako toplo doekao kao ona. ta god sam htela ili mi je trebalo, ona je bila tu, odmah bi se stvorila da namesti, pokae... Seam se, kad sam se doselila, danima je sreivala svoje stvari da mi oslobodi orman, a to je stvarno bio po-sao. Neto najlepe mi je bilo: doem s posla, a ona me toplo doeka. Bilo je stvarno arobno. Oseala sam topli-nu Onda, dugi zagrljaji... mislim da smo mi po skoro sat vremena ostajale u zagrljaju. Taj odnos izmeu nas poeo je da se razvija, a da mi nismo skoro ni bile svesne toga. Nije bilo onog anga-ovanja da kad ti se neko dopada, radi na tome da se i ti njoj dopadne.I onda sam ja J. rekla da mi se svia. A ona premrla od straha!

Bilo mi je neverovatno da ona ne ra-zume da tu ima neto! Ja sam jedva ekala da doem s posla kui ili da ujutru ustanem i da mogu da je zagrlim, i tako, spontano, se ka-snije i desilo da smo ule u vezu. Ali onda je J. trebalo da ubeujem, ne znam koliko dugo, da ivimo u istoj sobi. Joj, da iz devojake sobe izae!

J.: Kod mene je pozitivni oseaj vie bio povezan sa tim da e tu, u tom prosto-ru jo neko da ivi, jer sam dugo ivela sama, i jako sam se radovala promeni. Ve mi je bilo previe samoe. U pr-vom trenutku bila sam oduevljena to je ona tu. Sve je izgledalo dobro. Stvo-rila se neka vrsta povezanosti, jer R. je pozitivna osoba. Ne naueno pozitivna, nego je sutinski pozitivna. I namestilo se ba onako kako treba da bude naa usklaenost u zajednikom ivljenju.Nije da nisam bila svesna ta se dogaa izmeu nas. Jesam. Ali kao da su bile dve osobe u meni. Jedna koja je stalno odbijala i jedna koja je shvatala ta se dogaa. Nadmetale su se u meni, ali uvek bi preovladao taj poriv da budem distancirana. Meutim, u nekom tre-nutku mi je neto kliknulo.Ve neko vreme je delovalo kao da ve jesmo zajedno, iako je sve bilo kao i do tada. Jednom prilikom, dok smo se grlile mi je rekla da u njoj budim strast, a ja sam se ukoila!

Devojacka soba^

ljubav.indd 41 7/29/2008 5:35:01 PM


To odbijanje nije bilo ve-zano za pol osobe, ve za bliskost. Dugo sam bila sama, sve sam radila sama i onda je poelo sve to da se dogaa... Nisam uopte razmiljala, nisam imala elju, ni ideju da bih bila sa nekim. Zato sam sve vreme odbijala bliskost iako sam se oseala pozi-tivno bilo mi je drago to je ona tu...

R.: Ja jesam razmiljala o vezi i pre nego to sam upoznala J. elela sam da naem osobu koja bi mi odgovarala, koju u voleti i koja e voleti mene, bilo enskog ili mukog pola. Bila sam spremna i, u stva-ri, moja otvorenost je do-vela do toga da se tako neto dogodi.

J.: Imale smo jednu drugaricu koja je znala za nas iako joj nita nismo pria-le. Ja sam joj jednom rekla, u nekom nedoreenom razgovoru, ali ona je ve znala i njoj je to bilo skroz u redu. U to vreme nije bilo prihvatljivo da bilo ko zna za nas, da se o tome raz-govara Meni je bilo normalno da kaem ljudima koji me okruuju. Ni-sam sa tim imala problem, dok R. nije imala nikoga kome bi rekla. I onda se vremenom pretvorilo u to da mi o nama utimo: Da niko ne zna. Da niko nita ne primeti Poela sam da se pitam, ta u ja sad?! Kome u sad ja da kaem? Kako u da kaem? Vreme-nom je neto to mi je bilo normalno

sad uvajui tu nau tajnu postalo neto jako teko, skoro nemogue da se izgovori. Rei sebi rei drugima

R.: Imala sam ranijih godina kratko iskustvo, od dva-tri meseca, sa jed-nom enom. To i nije bila ljubav, mo-gla bih rei, ve privlanost. Nismo se pronale... I mislim da tada nisam bila spremna za ovo to imam sad. Mislim da nisam mogla da prihvatim sebe, kao ni tu osobu, i sve zajedno je bio neuspeni, neumeni... pokuaj. Neu-mean u tom smislu da nisam znala da se snaem. Nisam znala ni ta mi se deava, ni da li to stvarno hou, a mislim da, u stvari, i nisam htela.

Potvrda

J.: U jednom periodu sam imala potrebu da i kad izaem napolje jo neko zna za nas da bih bila svesna nae veze. Bilo mi je potrebno da jo neko to potvrdi, jer drugaije kao da ne

postojimo. Za prijatelje koji nam dolaze u posetu mi smo drugarice koje ive zajedno iako se mi tako ne predstavljamo. Sasvim je drugaiji oseaj u prisustvu te tree osobe koja zna da smo mi u vezi, nego kad smo u drutvu osobe koja to ne zna. Moja percepcija naeg odnosa je sasvim

drugaija, kao da je to neki potpuno drugaiji odnos. Ba to to sam ve i rekla, kao da tek tada u naem zajednitvu mi poinjemo da

postojimo u okruenju.

R.: Moj je doivljaj tada da se oseam prihva-eno u svom izboru ivljenja.

Devojacka soba^

ljubav.indd 42 7/29/2008 5:35:01 PM

43



Lako sam ulazila u neke veze pa mi je to bila, eto jo jedna...Kad sam shvatila da mi se ene dopa-daju, uasnula sam se vizije koju sam imala: da u samo sa jednom enom da budem ceo ivot. A u to vreme sebe sam mogla samo da zamislim kao udatu i sa mnogo dece.

J.: Nisam bila u vezi sa enom pre R., ali razmiljala sam o tome i kada mi se dogodilo, za mene je to bila najpri-rodnija stvar. Kasnije, kad smo priale, poela sam da shvatam ta sam ja mislila o sebi, i u odnosu na deake i devojice, kad sam bila mala. Imala sam utisak da bih moda ranije znala ta oseam, da je neko to umeo da mi objasni ili da se o tome prialo ravnopravno u koli. Kao da sam unazad sve shvati-la... Ne mogu tano da se setim mo-menta kad sam to osvestila, ali imala sam 22 godine i u to vreme sam radila u okruenju u kojem je to bilo prihva-eno. Najnormalnija stvar je bila da ena moe da bude u vezi sa enom. Zato i nisam bila okirana zbog sebe. Pre svoje dvadesete godine, na en-skim studijama, prvi put sam sluala o homoseksualnosti, upoznala nekoliko ena koje su lezbejke... o coming outu sam razmiljala na drugaiji nain dok nismo poele da budemo zajedno. Zamiljala sam da je to sve savreno, jer su moji brat i sestra ranijih godina bili sigurni da sam u vezi sa enom i stalno su me navodili da im to kaem. Brat mi je jednom, kao grom iz vedra neba rekao: Ti ta god odlui, ja u te podrati. Pojma nemam odakle mu to uopte! I mama je nekoliko puta

Documents

Ljubav, u stvari