Ivan Turgenjev - Mesec Dana Na Selu

7/22/2019 Ivan Turgenjev - Mesec Dana Na Selu

1/65

Ivan Turgenjev

Mesec dana na selukomedija u pet inova

Preveo Dr Milo S. Moskovljevi

LICA:Arkadije SergejiIslajev, bogat spahija, 36 godinaNatalija Petrovna, njegova ena, 29 godinaKolja, njihov sin, 10 godinaVeroka, vaspitaica, 17 godina

Ana Semjonovna Islajeva, mati Islajeva, 58 godinaLizaveta Bogdanovna, drubenica, 37 godinaaf, Nemac, domai uitelj, 45 godinaMihailo AleksandroviRakitin, kuni prijatelj, 30 godinaAleksije NikolajeviBeljajev, student, Koljin uitelj, 21 godinaAtanasije IvanoviBoljincov, sused, 48 godinaIgnjatije Ilipigeljski, lekar, 40 godinaMatvej, sluga, 40 godinaKaa, sluavka, 20 godina

Dogaa se na imanju Islajeva, na poetku etrdesetih godina.

Izmeu I i I, II i III, IV i V ina prolazi po jedan dan.

PRVI IN

Pozornica pretstavlja salon. Desno je sto za kartanje i vrata koja vode u kabinet vratapravo vode u salu levo dva prozora i okrugao sto. U uglovima divani. Za kartakimstolom Ana Semjonovna, Lizaveta Bogdanovna i af igraju preferansa za okruglimstolom sede Natalija Petrovna i RAKITIN: Natalija Petrovna veze na kanvi Rakitin dri urukama kljigu. Zidni asovnpk pokazuje tri sata.AF: U hercu.ANA SEMJONOVNA: Opet? Pa ti e nas, bauka, tako sasvim nadigrati.

AF (flegmatino) Ozam u hercu.ANA SEMJONOVNA (Lizaveti Bogdanovnoj) Gle ti njega! S njim je nemogue igrati.(Lizaveta Bogdanovna se smei)NATALIJA PETROVNA (Rakitinu) Zato ste prestali? itajte.RAKITIN (diui polako knjigu) Monte Cristo se redressa haletant..." Zanima li to vas,Natalija Petrovna?NATALIJA PETROVNA: Nimalo.RAKITIN: Pa zato onda itamo?NATALIJA PETROVNA: A evo zato. Onomadne mi jedna dama kae: Niste li italiMonte Krista? Ah, proitajte - divno je." Ja joj tada nita nisam odgovorila, a sad jojmogu rei da sam itala, pa nisam nala nita divno...


2/65

RAKITIN: Pa da, ako ste se sad vemogli uveriti...NATALIJA PETROVNA: Ah, kako ste leni!RAKITIN: Ja sam gotov, zaboga... (Traei mesto gde se zaustavio) se redressa haletant,et!...NATALIJA PETROVNA (sama ga prekidajui) Jeste li videli danas Arkadija?RAKITIN: Sreo sam se s njim na brani... Popravljaju je. On je neto objanjavaoradnicima i, da bi bolje objasnio, zagazio je u pesak do kolena.NATALIJA PETROVNA: On se svega prihvata i suvie vatreno... odvese trudi. To jemana. Kako vi mislite?RAKITIN: Slaem se s vama.NATALIJA PETROVNA: Kako je to dosadno!... Vi se uvek sa mnom dlaete. itajte.RAKITIN: A! Dakle, vi hoete da se ja s vama prepirem? Pa izvolite.NATALIJA PETROVNA: Ja hou... Hou!... Ja, hou da vi hoete... itajte, kae vamse.

RAKITIN: Razumem. (Opet uzima knjigu)AF: U hercu.ANA SEMJONOVNA: Kako? Opet? Ovo se ne moe izdrati! (Nataliji Petrovnoj)Nataa... Nataa...NATALIJA PETROVNA: Izvolite?ANA SEMJONOVNA: Zamisli samo, af nas sasvim nadigrao... Malomalo pa po sedam,osam u kari.AF: I zat zedam.ANA SEMJONOVNA: uje li? To je strano.NATALIJA PETROVNA: Da strano.ANA SEMJONOVNA: Takav je vist! (Nataliji Petrovnoj) A gde je Kolja?

NATALIJA PETROVNA: Otiao je u etnju s novim uiteljem.ANA SEMJONOVNA: A! Lizaveta Petrovna, ja vas pozivam...RAKITIN (Nataliji Petrovnoj) S kakvim uiteljem?NATALIJA PETROVNA: Ah, da! Ja sam vam i zaboravila rei... dok niste bili ovde,uzeli smo novog uitelja.RAKITIN: Na mesto Difura?NATALIJA PETROVNA: Ne... Ruskog uitelja. Francuza e nam knjeginja poslati izMoskve.RAKITIN: Kakav je ovek ta j Rus? Je li star?NATALIJA PETROVNA: Ne, mlad je... Uostalom, uzeli smo ga samo za letnje mesece.RAKITIN: A! za kondicije.

NATALIJA PETROVNA: Da, to se kod njih, ini mi se, tako zove. I znate li ta,Rakitine? Vi, eto, volite da posmatrate ljude, da ih analizirate, rijete po njima...RAKITIN: Zaboga, otkud vi...NATALIJA PETROVNA: No, da, da... Obratite na njega panju. Meni se on svia.Mrav, vitak, veseo pogled... smelo izraavanje... Videete, On je, istina, dostaneokretan... a za vas je to zlo.RAKITIN: Natalija Petrovna, vi me danas strano progonite.NATALIJA PETROVNA: Bez svake ale, obratite na njega panju. Meni se ini da iznjega moe postati divan ovek. Uostalom, bog bi ga znao!RAKITIN: Vi izvinite moju radoznalost...


3/65

NATALIJA PETROVNA: Zbilja. (Zamiljeno) itajte.RAKITIN: Se redressa haletant, et!...NATALIJA PETROVNA (osvrnuvi se najedared) A gde je Vera? Odjutros je nisamvidela. (Smeei se, Rakitinu) Bacite tu knjigu... Vidim da nam se danas ne da itati...Bolje priajte mi togod.RAKITIN: Molim... A ta da vam priam? Vi znate, ja sam nekoliko dana proveo kodKrinicinovih... Zamislite, naim mladencima je vedosadno.NATALIJA PETROVNA: Po emu ste to mogli opaziti?RAKITIN: Ta zar se dosada moe sakriti? Sve se drugo moe... ali dosada nikako.NATALIJA PETROVNA (pogledavi u njega) A drugo se ove moe?RAKITIN (poutavi malo) Ja mislim.NATALIJA PETROVNA (oborivi oi) Pa ta ste radili kod Krinicinovih?RAKITIN: Nita. Oseati dosadu u drutvu prijatelja - to je strana stvar: vama jezgodno, ne oseate se nelagodno, volite ih, nemate na to da se ljutite, a ipak vas mui

dosada, a srce vas glupo titi, kao da je gladno.NATALIJA PETROVNA: Vama, zacelo, esto biva dosadno u drutvu prijatelja?RAKITIN: Kao da i vi ne znate ta znai prisustvo oveka koga volite a koji vam jedosadan!NATALIJA PETROVNA (lagano) Koga volite... to je krupna re. Vi govorite nekakonerazumljivo.RAKITIN: Nerazumljivo?... Zato nerazumljivo?NATALIJA PETROVNA: Da, to je vaa mana. Znate li ta, Rakitine! Vi sta, naravno,vrlo pametni, ali... (Zastajui) Ponekad nas dvoje razgovaramo kao da pletemo ipke.Jeste li gledali kako se pletu ipke? U zaguljivim sobama, ne diui se s mesta... ipkaje divna stvar, ali gutljaj svee vode za vreme dnevne vruine je daleko bolji.

RAKITIN: Natalija Petrovna, vi se danas...NATALIJA PETROVNA: ta?RAKITIN: Vi se danas na mene neto ljutite.NATALIJA PETROVNA: O prepredeni ljudi, kako ste malo pronicljivi iako steprepredeni! Ne, ja se na vas ne ljutim.ANA SEMJONOVNA: A! Najzad je izgubio! Dolijao! (Nataliji Petrovnoj) Nataa, nazlotvor tropirao.AF (kiselo) Lisafet Bogdanovna krif...LIZAVETA BOGDANOVNA (ljutito) Izvinite, molim vas ja nisam mogla znati da AnaSemjonovna vema nijednog herca.AF: Upudue ji Lisafet Bogdavovno neem sfati.

ANA SEMJONOVNA (afu) Pa ta je ona kriva?AF (ponavlja istim glasom) Upudue ja Lieafet Bogdanovno neem sfati.LIZAVETA BOGDANOVNA: Briga mene! udna mi uda!RAKITIN: to vas vie gledam, Natalija Petrovna, tim manje mogu da poznam vae lice.NATALIJA PETROVNA (s neto radoznalosti) Zbilja?RAKITIN: Bogami. Nalazim na vama neku promenu.NATALIJA PETROVNA: Da? U tom sluaju, budite ljubazni... Ta vi me znate -pogodite u emu je ta promena, ta se u meni dogodilo - a?RAKITIN: Pa ekajte...Kolja najedared s bukom uleti iz sale pravo ka Ani Semjonovnoj.


4/65

KOLJA: Bako, bako! Pogledaj ta imam! (Pokazuje joj luk i strelu) Pogledaj - de!ANA SEMJONOVNA: Pokai, duo moja. Ah, kakav divan luk! Ko ti ga je nainio?KOLJA: Eno on... on. (Pokazuje na Beljajeva, koji je zastao na vratima sale)ANA SEMJONOVNA: A! I kako je lepo napravljen!KOLJA: Vesam gaao iz njega u drvo, bako i dvaput sam pogodio! (Skae)NATALIJA PETROVNA: Pokai, Kolja!KOLJA (tri k njoj, i dok Natalija Petrovna razgleda luk) Ah, maman! Kako se AleksijeNikolajevipue na drvee! On e da me naui... nauie me i da plivam. On e menesve, sve nauiti! (Skae)NATALIJA PETROVNA (Beljajevu) Vrlo sam vam zahvalna na vaoj panji premaKolji...KOLJA (vatreno je prekida) Ja ga mnogo volim, maman, mnogo!NATALIJA PETROVNA (milujui Kolju po glavi) On mi je malko razneen. Nainiteod njega okretnog i hitrog deka. (Beljajev se klanja)

KOLJA: Aleksije Nikolajeviu, hajdemo u konjunicu, da odnesemo Favoritu hleba.BELJAJEV: Hajdemo.ANA SEMJONOVNA (Kolji) Odi ovamo, poljubi me prvo...KOLJA (trei) Posle, bako, posle! (Otri u salu Beljajev odlazi za njim)ANA SEMJONOVNA (gledajui za Koljom) Kakvo milo dete! (afu i LizavetiBogdanovnoj) Zar ne?LIZAVETA BOGDANOVNA: Kako da ne.AF (poutavi malo) Ja pas.NATALIJA PETROVNA (s neto ivosti, Rakitinu) Dakle, kako vam se ini?RAKITIN: Ko?NATALIJA PETROVNA (poutavi) Ovaj... ruski uitelj.

RAKITIN: Ah, izvinite, ja i zaboravio... Tako sam bio zauzet pitanjem koje ste mizadali... (Natalija Petrovna gleda u njega s jedva primetnim osmejkom) Uostalom,njegovo lice... doista... Da, ima lepo lice. Dopada mi se. Samo ini mi se, vrlo je stidljiv.NATALIJA PETROVNA: Jeste.RAKITIN (gledajui u nju) Ali, ja ipak nisam naisto...NATALIJA PETROVNA: Da se vi i ja, Rakitine, pozabavimo njim? Hoete li? Dadovrimo njegovo vaspitanje. Eto divne prilike za ozbiljne, razborite ljude, kakvi smo vi ija! Jer mi smo vrlo razboriti, zar nije tako?RAKITIN: Taj mladivas zanima? Kad bi on to znao, njemu bi to polaskalo.NATALIJA PETROVNA: O, ne verujte, nimalo! O njemu ne smete suditi po tome tobi... neko od nas, uinio na njegovom mestu. Jer on nimalo ne lii na nas, Rakitine. U

tome i jest nevolja, dragi prijatelju: mi sami sebe prouavamo s velikom marljivou, paposle uobraavamo da poznajemo ljude.RAKITIN: Tua dua je mrana uma. Ali nato te aluzije? Zato vi mene svaki aspeckate?NATALIJA PETROVNA: A koga da peckamo, ako neemo prijatelje? A vi, prijateljumoj... Vi to znate (Stee mu ruku. Rakitin se smei i razvedrava se) Vi ste moj stariprijatelj.RAKITIN: Bojim se samo... da vam to taj stari prijatelj ne dosadi...NATALIJA PETROVNA (smejui se) Samo dobre stvari mogu dosaditi...RAKITIN: Moe biti... Samo od toga im nije lake.


5/65

NATALIJA PETROVNA: Kojeta!... (Spustivi glas) Kao da ne znate... ce que vous etespour moi.RAKITIN: Natalija Petrovna, vi se igrate sa mnom kao maka s miem... Ali se mi neali...NATALIJA PETROVNA: Oh, jadni mii!ANA SEMJONOVNA: Imam da dobijem od vas dvadeset, Adame Ivanoviu... Aha!AF: Ja upudue Lisafet Bogdanovna neem sfati.MATVEJ (ulazi iz sale i javlja) Doao Ignjatije Ili!PIGELJSKI (ulazei odmah za njim) Lekari ne prijavljuju (Matvej odlazi) Mojenajdublje potovanje celoj porodici. (Prilazi ruci Ane Semjonovne) Dobar dan, gospoo.Nadam se da ste dobili?ANA SEMJONOVNA: Jadno sam dobila! Jedva sam povratila svoje... Hvala bogu i natome! Sve, evo, ovaj zlikovac... (Pokazuje na afa)PIGELJSKI (afu) Adame Ivaniu, zar s damama! To nije lepo... Ne mogu da vas

poznam.AF (mrmljajui kroz zube) S tamama, s tamama...PIGELJSKI (prilazi okruglom stolu levo) Dobar dan, Natalija Petrovna! Dobar dan,Mihailo Aleksandroviu!NATALIJA PETROVNA: Dobar dan, doktore. Kako ste?PIGELJSKI: To mi se pitanje jako svia. Znai, vi ste zdravi. ta je sa mnom? Valjanlekar nikad nije bolestan sem ako najednom zapne pa umre. Haha!NATALIJA PETROVNA: Sedite. Ja sam zdrava, doista... ali nisam raspoloena. A to jetakoe bolest.PIGELJSKI (sedajui pored Natalije Petrovne) A dopustite da vam opipam puls... (Pipajoj bilo) Oh, ti ivci, ivci... Vi malo etate, Natalija Petrovna, malo se smejete... eto ta

je... ta vi gledate, Mihailo Aleksandroviu? Uostalom, mogu propisati bele kapljice.NATALIJA PETROVNA: Nisam sraskida da se smejem... (ivahno) Nego eto, vi stelekar... imate pakostan jezik, ja vas zbog toga jako volim i cenim, bogami... Ispriajte mineto smeno. Mihailo Aleksandrovidanas sve neto filozofira.PIGELJSKI (pogledajui kriom u Rakitina) A izgleda ne pate samo ivci i usemalko razlila...NATALIJA PETROVNA: No, pa i vi isto! Posmatrajte, doktore, koliko hoete, samonemojte glasno. Mi svi znamo da ste vi strano otroumni... Vi ste obojica vrlootroumni.PIGELJSKI: Molim lepo!NATALIJA PETROVNA: Priajte nam togod smeno.

PIGELJSKI: Razumem. Eto, nisam ni mislio ni sanjao - kad - capcarap, priaj!...Dopustite da uzmem burmuta. (mre burmut)NATALIJA PETROVNA: Kakve pripreme!PIGELJSKI: Ta, draga Natalija Petrovna, izvolite promisliti: ima smeno i smeno.Kako za koga! Na primer, vaem susedu, gospodinu Hlopukinu, valja samo ovaj prstpokazati, pa da smesta prsne u smeh, da se zaceni i plae... ali vi... Nego, ipak, dopustite.Poznajete li vi Verenicina, Platona Vasiljevia?NATALIJA PETROVNA: ini mi se da ga poznajem, ili sam sluala o njemu.PIGELJSKI: On ima ludu sestru. Po mome miljelju, oni su oboje ludi, ili su oboje prizdravoj pameti jer meu bratom i sestrom nema apsolutno nikakve razlike, ali stvar nije u


6/65

tome. Sudbina, Molim vas, svuda sudbina, i u svemu sudbina. Verenicin ima ker -zelenkasta, znate, takva: oice blede, nosicrven, zubii ukasti... dakle, jednom reju,vrlo mila devojka svira na fortepijanu, i jo vrska, dakle - sve je u redu. Ima svojih dvestadua, pa jo tetkinih sto pedeset. Tetka joj je jo iva i dugo e iveti - ludi svi dugo ive,ali se svakoj nevolji moe doskoiti. Potpisala zavetanje u korist neakinje a dan pretoga sam toj ja svojeruno sipao na glavu hladnu vodu. I, uostalom, uzalud sipao, jer jepotpuno nemogue izleiti je. I tako, dakle, Verenicin ima ker udavau, ne odposlednjih. Poeo je izvoditi, poele se mladoenje javljati, meu ostalim i nekiPerekuzov, anemian mladi, stidljiv, ali odlinog ponaanja. I taj Perekuzov dopadne seocu dopadne se i keri... Pa ono ega je onda zapelo? U ime boga, na venanje! I doista,sve ilo ne moe bolje biti goslodin Verenicin, Platon Vasiljevi, veje poeo gospodinaPerekuzova pljeskati po stomaku, ovako, znate, i po ramenu tapati, kad odjednom, kao izvedra veba, naie oficir, Ardalion Protobekasov! Na balu kod predvodnika plemstvaspazi Verenicinovu ker, odigra s njom tri polke, ree joj, mora biti, onako, prevrui

oima, O, kako sam nesrean!". Moja ti gospoica odmah izgubi pamet. Potekoe suze,uzdasi, jadikovanje. Na Perekuzova ne gledaju, s Perekuzovim ne govore, od same reisvadba" dobivaju se grovi. Pih, Gospode boe moj, kakva udesa! Pa, misli Verenicin:kad je Protobekasov, neka bude Protobekasov! Sreom, i on je ovek imuan. PozivajuProtobekasova, vele, uinite nam ast... Protobekasov ini ast, Protobekasov dolazi,udvara se, zaljubljuje se, najzad nudi ruku i srce. I ta mislite? Devojka Verenicinaodmah radosno pristaje? A kako i ne bi! Boe sauvaj! Opet suze, uzdasi, napadi. Otac nezna ta da radi. Ama ta je to sad? ta hoe? A ona - ta mislite da mu je onaodgovorila? Ja, veli, oe, ne znam koga volim, onoga ili ovoga." Kako"? Bogami, neznam, i najbolje da ne poem ni za koga, a volim ih!" Verenicin, razume se, da pukne odjeda prosioci takoe ne znaju ta to sad znai, a ona neprestano tera svoje. Eto, izvolite

videti kakva se uda kod nas deavaju.NATALIJA PETROVNA: Ja u tome ne nalazim nita udnovato... Kao da se ne mogu uisto vreme dva oveka voleti.RAKITIN: A! vi mislite...NATALIJA PETROVNA (polako) Ja mislim... Uostalom, ne znam... moe biti todokazuje samo da se ne voli ni jedan ni drugi.PIGELJSKI (mrui burmut i pogledajui as u Nataliju Petrovnu as u Rakitina) Takodakle...NATALIJA PETROVNA (ivahno pigeljskom) Vaa pria je vrlo dobra, ali me nistenasmejali.PIGELJSKI: Da, moja gospoo, ko da vas nasmeje sad, zaboga! Vama sad to nije

potrebno.NATALIJA PETROVNA: Nego ta mi je potrebno?PIGELJSKI (izvetaeno, smirenog izgleda) A bog bi znao!NATALIJA PETROVNA: Ah, kako ste dosadni - niste bolji od Rakitina!PIGELJSKI: Velika ast, molim vas... (Natalija Petrovna pravi nestrpljiv pokret)ANA SEMJONOVNA (ustajui s mesta) No, jedva jednom!... (Uzdie) Sasvim su mi senoge, oduzele od sedenja. (Lizaveta Bogdanovna i af takoe ustaju) Ooh!NATALIJA PETROVNA (ustaje i ide k njima) Kako moete tako dugo sedeti...(pigeljski i Rakitin ustaju)ANA SEMJONOVNA (afu) Ostaje mi duan sedam groa, bauka. (af se hladno


7/65

klanja) Nee ti nas neprestano kanjavati. (Nataliji Petrovnoj) Ti si danas kao malobleda, Nataa. Jesi li zdrava... Je li ona zdrava, pigeljski?PIGELJSKI (koji se o neem saaptavao s Rakitinom) O, potpuno.ANA SEMJONOVNA: Tako... A ja idem malo da se odmorim prad ruak, strano samumorna! Lizo hajdemo... Oh, noge, noge!... (Ide s Lizavetom Bogdanovnom u salu.Natalija Petrovna je ispraa do vrata, pigeljski, Rakitin i af ostaju na prednjem delupozornice)PIGELJSKI (afu, dajui mu burmuticu) Pa, Adame Ivaniu, wie befinden sie sich?AF (mrui dostojanstveno) Topro. A fi kako ste?PIGELJSKI: Najlepe zahvaljujem, prilino. (Rakitinu poluglasno) Dakle vi doista neznate ta je danas Nataliji Petrovnoj?RAKITIN: Bogami, ne znam.PIGELJSKI: Pa kad vi ne znate... (Okree se i ide u susret Nataliji Petrovnoj, koja sevraa s vrata) A ja imam malo posla do vas, Natalija Petrovna.

NATALIJA PETROVNA (idui k prozoru) Zbilja? Kakvog?PIGELJSKI: Treba da govorim s vama, nasamo...NATALIJA PETROVNA: Gle sad, vi me plaite. (Rakitin, meutim, uzevi afa podruku, hoda s nim gore dole i apue mu neto nemaki. af se smeje i govori poluglasno:Ja, ja! Jawolh, jawohl, sehr gut!)PIGELJSKI (spustivi glas) Ta stvar, upravo, ne tie se samo vas...NATALIJA PETROVNA (gledajui u batu) ta hoete tim da kaete?PIGELJSKI: Evo u emu je etvar. Jedan moj dobar poznanik molio me je da doznam...to jest... vae namere u pogledu vae vaspitaice... Vere Aleksandrovne.NATALIJA PETROVNA: Moje namere?PIGELJSKI: To jest... da govorim bez uvijanja, moj poznanik...

NATALIJA PETROVNA: Da nee da je prosi?PIGELJSKI: Pogodili ste.NATALIJA PETROVNA: Vi se alite.PIGELJSKI: Ni najmanje.NATALIJA PETROVNA (smejui se) Ta zaboga, ona je jo dete kakva udna misija!PIGELJSKI: Po emu udna, Natalija Petrovna? Moj poznanik...NATALIJA PETROVNA: Vi ste veliki poslovni ovek, pigeljski, A koji je to vapoznanik?PIGELJSKI (smeei se) Dopustite, dopustite. Vi mi jo nita niste kazali u pogledu...NATALIJA PETROVNA: Ta ostavite, doktore. Vera je jo dete. Vi to i sami znate,gospodine diplomato. (Okreui se) A evo nje, ba kao poruena! (Iz sale dotre Vera i

Kolja)KOLJA (tri k Rakitinu) Rakitine, reci da nam dadu lepka, lepka...NATALIJA PETROVNA (Veri) Otkud vi? (Miluje je po obrazu) Kako si se zarumenela!VERA: Iz parka... (pigeljski joj se klanja) Dobar dan, Ignjatije Iliu.RAKITIN (Kolji) Zato e ti lepak?KOLJA: Treba, treba... Aleksije Nikolajevinam pravi zmaja... Naredi...RAKITIN (hoe da zvoni) Priekaj, sad u...AF: Eraluben Sie... Kaopadin Kolija tanas nije proitao sfoj lekcikon... (Uzima Kolju zaruku) Kommen sie.KOLJA (tuno) Morgen, Herr Schaff, Morgen...


8/65

AF (otro) Morgen, morgen nur nicht heute, sagen alle faulen Leute... Kommen sie...(Kolja se opire)NATALIJA PETROVNA (Veri) S kim si ti to tako dugo etala? Nisam te od jutrosvidela.VERA: S Aleksijem Nikolajeviem... s Koljom...NATALIJA PETROVNA: A! (Okreui se) Kolja, ta to znai?KOLJA (spustivi glas) Gospodin af... MamiceRAKITIN (Nataliji Petrovnoj) Oni tamo prave zmaja, a ovde, eto, hoe da mu zadajuzadatak.AF (s oseanjem dostojanstva) Gndige Frau...NATALIJA PETROVNA (strogo Kolji) Izvolite sluati, dosta ste danas trali... Idite sgospodinom afom.AF (odvodei Kolju u salu) Es ist unerhrt.KOLJA (odlazei, apatom Rakitinu) A ti ipak naredi za lepak... (Rakitin odobrava

glavom)AF (trzajui Kolju) Kommen sie, mein Herr... (Odlazi s njim u salu. Rakitin odlaziodmah za njima)NATALIJA PETROVNA (Veri) Sedi... Ti si se zacelo umorila... (Seda i sama)VERA (sedajui) Nisam nimalo.NATALIJA PETROVNA (s osmehom pigeljskom) pigeljeki, pogledajte je, zar nijeumorna?PIGELJSKI: Pa to je zdravo za Veru Aleksandrovnu.NATALIJA PETROVNA: Ja ne velim... (Veri) Pa ta ste radili u parku?VERA: Igrali smo se, trali. Ispoetka smo gledali kako kopaju branu, a posle se AleksijeNikolajeviuspuzao a drvo za vevericom, visoko, visoko, i poeo ljuljati vrh... Bilo nam

je svima strano. Veverica je naposletku pala, i Trezor je umalo nije uhvatio. Ipak jepobegla.NATALIJA PETROVNA (pogledavi s osmehom u pigeljskog) A posle?VERA: A posle je Aleksije Nikolajevinapravio Kolji luk... i to tako brzo... A zatim seprikrao naoj kravi na livadi i najedanput joj skoio na lea... Krava se uplaila i poelabeati i bacati se nogama!... A on se smeje (I sama se smeje) a posle Aleksije Nikolajevihteo da nam naini zmaja, pa smo eto za to i doli ovamo.NATALIJA PETROVNA (tape je po obrazu) Dete, pravo si dete, a? Kako vi mislite,pigeljski?PIGELJSKI (polako i gledajui u Nataliju Petrovnu) Ja se slaem s vama.NATALIJA PETROVNA: Pa dabogme.

PIGELJSKI: Ali to nita ne smeta... Naprotiv.NATALIJA PETROVNA: Mislite? (Veri) Pa, dakle, bili ste mnogo veseli?VERA: Da... Aleksije Nikolajevije tako zanimljiv.NATALIJA PETROVNA: Tako, dakle. (Poutavi malo) Veroka, a koliko je tebigodina? (Vera malo zaueno gleda u nju) Dete... Dete... (Rakitin izlazi iz sale)PIGELJSKI (brino) Ah, ja zaboravio! Ba je koija bolestan, a ja ga jo nisam video.NATALIJA PETROVNA: ta mu je?PIGELJSKI: Vruica uostalom, nema nikakve opasnosti.NATALIJA PETROVNA (idui za, njim) Vi ete, doktore, ruati kod nas?PIGELJSKI: Ako dopustite. (Odlazi u salu)


9/65

NATALIJA PETROVNA: Mon enfant, vous feriez bien de mettre une autre robe pour lediner... (Vera ustaje) Prii k meni... (ljubi je u elo) Dete, dete! (Vera je ljubi u ruku i ideu kabinet)RAKITIN (tiho Veri, namigujui) A ja poslao Aleksiju Nikolajeviu sve to treba.VERA (poluglasno) Hvala vam, Mihajlo Aleksandroviu. (Odlazi)RAKITIN (prilazi Nataliji Petrovnoj. Ona mu prua ruku. On je odmah stiska) Najzadsmo sami... Natalija Petrovna, recite ta je to s vama?NATALIJA PETROVNA: Nita, Michel, nita. Ako je i bilo neto, sad je prolo. Sedite.(Rakitin seda pored nje) Kome se to ne deava? Ne moe biti nebo bez oblaka. to metako gledate?RAKITIN: Gledam vas... Srean sam.NATALIJA PETROVNA (odgovara mu osmehom) Otvorite prozor, Michel. Kako jelepo u parku! (Rakitin ustaje i otvara prozor) Zdravo, vetre. (Smeje se) On samo kao da jeekao priliku da upadne unutra... (Obzirui se) Kako je zavladao celom sobom... Sad ga

ne istera...RAKITIN: Vi ste sad neni i tihi, kao vee posle nepogode.NATALIJA PETROVNA (zamiljeno povavlja poslednje rei) Posle nepogode. A zar jebilo nepogode?RAKITIN (maui glavom) Spremala se.NATALIJA PETROVNA: Doista? (Gledajui u njega, posle kratkog utanja) A znate lita, Michel, ja ne mogu zamisliti boljeg oveka od vas. Bogami. (Rakitin hoe da jezagustavi) Ne, nemojte mi smetati da kaem ta mislim. Vi ste snishodljivi, umiljati,postojani. Vi se ne menjate. Ja sam vam obavezna za mnogo tota.RAKITIN: Natalija Petrovna, zato mi vi to ba sad govorite?NATALIJA PETROVNA: Ne znam oseam se vesela, odmaram se ne zabranjujte mi da

brbljam...RAKITIN (stee joj ruku) Vi ste dobri kao anoo.NATALIJA PETROVNA (smejui se) Jutros rano ne biore to kazali... Ali ujte, Michel,vi me znate, vi me morata izviniti. Nai odnosi su tako isti, tako iskreni... pa ipak nesasvim prirodni. Vi i ja imamo pravo gle dati pravo u oi ne samo Arkadiju, vecelomsvetu... Da. Ali... (Zamisli se) Eto zbog toga mi ponekad i biva teko i nelagodno, jedimse, i gotova sam da kao dete iskalim svoj jed na drugom, naroito na vama... Vas toprvenstvo ne ljuti?RAKITIN (ivahno) Naprotiv...NATALIJA PETROVNA: Da, ponekad je oveku prijatno da malo mui onoga kogavrli... koga voli... Jer ja, kao i Tatjana, mogu rei: Nato uvijati?

RAKITIN: Natalija Petrovna, vi...NATALIJA PETROVNA (upada mu u re) Da... ja vas volim. Ali znate li ta, Rakitine?Znate li da mi ponekad izgleda udno: ja vas volim... i to je oseanje tako vedro, takomirno... Ono me ne uzbuuje... ono mi daje toplinu, ali... (ivahno) Vi me nikad nistenaterali da plaem... a ja bih, ini mi se, morala... ta to znai?RAKITIN (malo tuno) Takvom pitanju ne treba odgovor.NATALIJA PETROVNA (zamiljeno) A kas dvoje se odavno poznajemo.RAKITIN: etiri godine. Da, mi smo stari prijatelji.NATALIJA PETROVNA: Prijatelji... Ne, vi ste mi vie nego prijatelj...RAKITIN: Natalija Petrovia, ne dodirujte to pitanje... Bojim se za svoju sreu, da vam


10/65

nekako ne iezne pod rukama.NATALIJA PETROVNA: Ne... ne... ne... Sva je stvar u tome to ste vi suvie dobri... Vimi i suvie povlaujete... Razmazili ste me... Suvie ste dobri, ujete li?RAKITIN (s osmehom) Razumem.NATALIJA PETROVNA (gledajui u njega) Ne znam kako vi... Ja ne elim drugesree... Mnogi mi mogu pozavideti. (Prua mu obe ruke) Zar nije tako?RAKITIN: Ja sam u vaoj vlasti... Uinite od mene to hoete... (U sali se uje glasIslajeva: Pa ste poslali po njega?")NATALIJA PETROVNA (ustajui brzo) On! Ne mogu sad da ga vidim... Zbogom!(Odlazi u kabinet)RAKITIN (gleda za njom) ta je ovo? Poetak kraja ili prosto kraj? (Poutavi malo) Ilipoetak?Ulazi Islajev zabrinuta izgleda i skida eir.ISLAJEV: Zdravo, Michel.

RAKITIN: Mi smo se danas vevideli.ISLAJEV: A izvini... Ja sam od poslova sasvim izgubio glavu. (Hoda po sobi) udnastvar. Ruski seljak je vrlo razborit, vrlo bistar, ja, cenim ruskog seljaka... a meutimponekad mu govori, govori, objanjava... Izgleda jasno, a nita ne vredi. Ruski seljaknema onoga... onoga...RAKITIN: A ti jo petlja oko brane?ISLAJEV: Onoga... tako da kaem... nema one ljubavi prema poslu... Upravo nemaljubavi. On ti ne da ni da iskae lepo svoju misao. Razumem, bauka..." Kakorazumem", kad prosto nita nije razumeo. A pogledaj Nemca - ni nalik! Rus nemastrpljenja. I pri svem tom ja ga cenim... A gde je Nataa? Ne zna?RAKITIN: Sad je bila ovde.

ISLAJEV: Nego, koliko je sati? Vreme bi bilo da se rua. Odjutros sam na nogama - stoposlova... A jo nisam bio danas na graevini. Vreme prosto leti. Muka jedna! Prostonikud ovek ne moe da stigne! (Rakitin se smei) Ti mi se, vidim, potsmeva... Ali tada radim, brate? Kako je kome sueno. Ja sam ovek pozitivan, roen za domaina i ni zato vie. Bilo je vreme kad sam o drugom mislio nego sam naseo, brate! Opekao samprste - eto kako! to to Beljajev ne dolazi?RAKITIN: Ko je taj Beljajev?ISLAJEV: Pa na novi uitelj, Rus. Jo je prilino divalj nego priviknue se. Mladinijeglup. Zamolio sam ga danas da pogleda kako ide graenje... (Ulazi Beljajev) A, pa eto injega. Dakle, ta je? Kako je tamo? Zacelo nita ne rade? A?BELJAJEV: Ne, molim vas, rade.

ISLAJEV: Jesu li svrili drugi zid?BELJAJEV: Poeli su trei.ISLAJEV: A za vence ste kazali?BELJAJEV: Kazao sam.ISLAJEV: A oni ta vele?BELJAJEV: Oni kau da drukije nikad nisu ni radili.ISLAJEV: Hm... Je li tamo Jermil drvodelja?BELJAJEV: Tamo je.ISLAJEV: A!... E pa hvala vam! (Ulazi Natalija) A! Nataa! Zdravo!RAKITIN: to se to ti danas sa svima po dvadeset puta pozdravlja?


11/65

ISLAJEV: Kaem ti, ne znam gde mi je glava. Ah, vrlo dobro! Nisam ti pokazao novuvejalicu? Hajdemo, molim te, to je zanimljivo. Zamisli, orkan bije iz nje, pravi orkan. Doruka emo jo stii... Hoe li?RAKITIN: Izvoli...ISLAJEV: A ti, Nataa, ne ide s nama?NATALIJA PETROVNA: Kao da se ja to razumem u vaim vejalicama! Idite vi sami,samo gledajte, nemojte se zabaviti.ISLAJEV (odlazei s Rakitinom) Mi emo odmah... (Beljajev se sprema da ide za njima)NATALIJA PETROVNA (Beljajevu) A kuda ete vi, Aleksije Nikolajeviu?BELJAJEV: Ja, molim vas... ja...NATALIJA PETROVNA: Uostalom, ako hoete da etate...BELJAJEV: Neu, molim vas, celo sam jutro bio na vazduhu!NATALIJA PETROVNA: E onda, kad je tako, sedite... Sedite ovde. (Pokazujui mustolicu) Vi i ja nismo jo porazgovarali valjano, Aleksije Nikolajeviu. Jo se nismo

upoznali. (Beljajev se pokloni i sedne) elim da se upoznam s vama.BELJAJEV: Ja, molim... vrlo mi laska.NATALIJA PETROVNA (smeei se) Vi me se sad plaite, ja, to vidim... ali priekajte,poznaete me, pa ete prestati da se plaite. Recite... recite koliko vam je godina?BELJAJEV: Dvadeset jedna godina, molim.NATALIJA PETROVNA: Vai su roditelji ivi?BELJAJEV: Mati mi je umrla. Otac je iv.NATALIJA PETROVNA: I odavno se vaa mama prestavila?BELJAJEV: Odavno, molim.NATALIJA PETROVNA: Ali vi je pamtite?BELJAJEV: Kako da ne... pamtim, molim vas.

NATALIJA PETROVNA: A va bauka otac ivi u Moskvi?BELJAJEV: A, ne, molim, u selu.NATALIJA PETROVNA: A! A imate li brae... sestara?BELJAJEV: Imam jednu sestru.NATALIJA PETROVNA: Vi je mnogo volite?BELJAJEV: Volim. Ona je mnogo mlaa od mene.NATALIJA PETROVNA: A kako joj je ime?BELJAJEV: Natalija.NATALIJA PETROVNA (ivahno) Natalija? To je udnovato. Pa i meni je imeNatalija... (Zastaje) I vi je mno volite?BELJAJEV: Da, molim.

NATALIJA PETROVNA: Recite, kako vam izgleda moj Kolja?BELJAJEV: On je vrlo mio deak.NATALIJA PETROVNA: Zar ne? I tako ume da voli! On vas je vezavoleo.BELJAJEV: Ja u se truditi... Milo mi je...NATALIJA PETROVNA: Eto vidite, Aleksije Nikolajiu! Naravno, ja bih elela danainim od njega valjanog oveka. Ne znam da li e mi to poi za rukom, ali u svakomsluaju, hou da se on uvek rado sea svoga detinjstva. Neka raste u slobodi - to jeglavno. Ja, sam drukije vaspitana, Algksije Nikolajiu. Moj otac nije bio zao, ali je bioprgav i strog... svi su ga se u kui bojali, poev od mene. Brat i ja bi se svaki put kriomkrstili kad smo zvati k njemu. Ponekad bi nas otac uzeo milovati, ali ak i tada, seam se,


12/65

sva sam premirala od straha. Moj brat je odrastao i vi ste moda uli kako je prekinuo socem... Nikad neu zaboraviti taj strani dan... Ja sam sve do tatine smrti ostala pokornaki... on mi je govorio da sam njegova uteha, njegova Antigona... On je oslepioposlednjih godina svoga ivota... Ali ni najnenija njegova panja nije mogla izgladiti umeni prze utiske moje mladosti... Bojala sam ga se - njega, slepog starca - i nikad se unjegovu prisustvu nisam oseala slobodna... Tragovi tog straha, te duge stege, moda idandanji nisu sasvim iezli... Ja, na prvi pogled izgledam... kako da kaem... hladna,kako li... Ali primeujem da vam priam o samoj sebi, umesto da vam govorim o Kolji.Samo sam htela rei da iz roenog iskustva znam kako je dobro kad dete raste u slobodi...Eto, ini mi se, vas, u detinjstvu nisu drali u stezi, je l' te?BELJAJEV: Kako da vam kaem... Mene, naravno, niko nije sputavao... mnome se nikonije zanimao.NATALIJA PETROVNA (bojaljivo) A zar va tata...BELJAJEV: NJemu nije bilo do toga. On je sve vie odlazio susedima... poslom. Ili ako i

nije poslom, a ono... On je preko njih, moe se rei, hleb ovoj zaraivao. Svojimuslugama.NATALIJA PETROVNA: A! I tako se, dakle, niko nije bavio vaim vaspitanjem?BELJAJEV: Istinu da kaem, niko. Uostalom, to se zacelo i opaa. Odvedobro oseamsvoje nedostatke.NATALIJA PETROVNA: Moe biti... Ali zato... (Zastaje i nastavlja malo zbunjeno) Ah,zbilja, Aleksije Nikolajiu, jeste li vi ono jue pevali u parku?BELJAJEV: Kada, molim?NATALIJA PETROVNA: Uvee, tamo kod ribnjaka?BELJAJEV: Ja, molim. (Brzo) Nisam mislio... Ribnjak je odavde tako daleko... Nisammislio da se ovde moe uti...

NATALIJA PETROVNA: Pa to se vi kao izvinjavate? Imate vrlo prijatan, zvonak glas,tako lepo pevate. Jeste li uili muziku?BELJAJEV: Nisam, molim. Pevam po sluhu... samo proste pesme.NATALIJA PETROVNA: Vi ih divno pevate... Jednom u vas zamoliti... ne sad, negokad se vi i ja bolje upoznamo, kad se nas dvoje zbliimo... jer, zar ne, AleksijeNikolajiu, vi i ja emo se zbliiti! Oseam poserenje prema vama, moje brbljanje vam tomoe dokazati. (Prua mu ruku da je on stisne. Beljajev je neodluno uzima i poslemalog dvoumljenja, poljubi je. Natalija Petrovna pocrveni i trgne ruku. U tom trenutku izsale ulazi pigeljski, zastane i korakne nazad. Natalija Petrovna brzo ustaje, Beljajevtakoe)NATALIJA PETROVNA (zbunjeno) A, to ste vi, doktore... A ja i Aleksije Nikolajieto

ovde... (Zastaje)PIGELJSKI (glasno i neusiljeno) Zamislite samo, Natalija Petrovna, kakve se stvari kodnas deavaju. Ulazim ja u sobu za mlae, pitam za bolesnog koijaa, kad tamo, a mojbolesnik sedi za stolom i kljuka se bljinom s lukom. Pa posle toga bavi se medicinom,uzdaj se u bolest i u bezazlene prihode!NATALIJA PETROVNA (smeei se usiljeno) A! doista... (Beljajev hoe da ide)Aleksije Nikolajiu, ja zaboravila da vam kaem...VERA (dotri iz sale) Aleksije Nikolajiu! Aleksije Nikolajiu! (Ona najedared zastanespazivi Nataliju Petrovnu)NATALIJA PETROVNA (malo zaueno) ta je? ta hoe?


13/65

VERA (crvenei i obarajui oi, pokazuje na Beljajeva) NJega zovu.NATALIJA PETROVNA: Ko?VERA: Kolja... to jest, Kolja me molio, zbog zmaja...NATALIJA PETROVNA: A! (Poluglasno Veri) On nentre pas comme cela dans unechambre. Cela ne convient pas. (Obraajui se pigeljskom) A koliko je sati, doktore?Va sat uvek tano radi!... Vreme je da se rua.PIGELJSKI: A, evo, molim. (Vadi sat iz depa) Sad, molim... sad, rei u vam, etiri idvadeset minuta.NATALIJA PETROVNA: Eto vidite. Vreme je! (Prilazi ogledalu i kameta kosu.Meutim Vera neto ape Beljajevu. Oboje se smeju. Natalija Petrovna ih vidi uogledalu. pigeljski iskosa pogleda na nju)BELJAJEV (smejui se poluglasno) Zbilja?VERA (klimajui glavom, takoe poluglasno) Da, da, ba pala.NATALIJA PETROVNA (s izvetaenom ravnodunou, obraajui se Veri) ta to? Ko

je pao?VERA (zbunjeno) Nita, molim... Aleksije Nikolajitamo namestio ljuljaku, pa dadipalo na pamet...NATALIJA PETROVNA (ne ekajui do kraja odgovor, pigeljskom) Ah, da,pigeljski, hodite ovamo... (Vodi ga ustranu i obraa se Veri) Nije se ubila?VERA: O, nije, molim!NATALIJA PETROVNA: Da... ali ipak, Aleksije Nikolajiu, nije trebalo...MATVEJ (ulazi iz sale i javlja) Ruak je gotov, molim.NATALIJA PETROVNA: A! Nego gde je Arkadije Sergeji? Eto, on i MihajloAleksandrovie opet zadocniti.MATVEJ: Oni su veu trpezariji, molim.

NATALIJA PETROVNA: A mamica?MATVEJ: I oni su u trpezariji, molim.NATALIJA PETROVNA: E, pa onda hajdemo! (Pokazujui na Beljajeva) Vera, allez enavant avec monsieur. (Matvej izlazi, za njim idu Beljajev i Vera)PIGELJSKI (Nataliji Petrovnoj) Vi ste mi neto hteli rei?NATALIJA PETROVNA: Ah, da! Tano... Evo, vidite li... Vi i ja emo jo razgovaratio... o vaem predlogu.PIGELJSKI: Odnosno... Vere Aleksandrovne?NATALIJA PETROVNA: Da. Promisliu... promisliu. (Oboje odlaze u salu)

DRUGI IN

Pozornica pretstavlja park. Desno i levo, ispod drvea, klupe pravo malinjak. Ulaze sdesna Kaa i Matvej. Kaa dri u rukama kotaricu.MATVEJ: Dakle ta je, Katariva Vasiljevna? Izvolite se najzad izjasiiti, pokorno vammolvm...KAA: Matveju Jegoriu, ja, bogami...MATVEJ: Vama je, Katarina Vasiljevna i suvie dobro poznato kako sam ja, to jest,prema vama raspoloen. Naravno, ja sam od vas stariji godinama: to se, dabogme, nemoe poricati ali, ipak, ja u se brinuti, ja sam jo u punoj snazi. A po naravi sam, kao toi sami znate, blag, pa ta biste jo hteli?


14/65

KAA: Matveju Jegoriu, verujte, ja jako oseam, vrlo sam zahvalna, MatvejuJegoriu... Nego str... Mislim da treba priekati.MATVEJ: Ama ta da se eka, za ime boga, Katarina Vasiljevna? Tako vi to, dopustiteda vam to primetim, niste ranije govorili. A to se tie potovanja, mislim da mogu zasebe, to jest, jamiti. Tako ete potovanje uivati, Katarina Vasiljevna, da se bolje nemoe poeleti. Pritom ja ne pijem, a i od gospode nisam uo rave rei.KAA: Bogami, Matveju Jegoriu, ne znam ta da vam kaem...MATVEJ: Eh, Katarina Vasiljevna! To ste vi otskora poeli tako neno...KAA (pocrvenivi malko) Kako otskora? Zato otskora?MATVEJ: Pa ne znam, ovaj... tek samo ste pre .. vi ste pre sa, mnom drukije postupali.KAA (pogledavi u kulise, uurbano) Pazite... Ide Nemac...MATVEJ (ljutito) A veka ide dovraga, dugonosi dral! A s vama u, molim, jorazgovarati. (Odlazi desno. I Kaa hoe da ide u malinjak. Ulazi s leva af, s prutilom naramenu)

AF (ide za Kaom) Kuta, kuta, Katerii?KAA (zastaje) Nareeno nam je da naberemo malina, Adame Ivanoviu.AF: Malina?... maline su prejatno foe. Fi folite maline?KAA: Da, volim.AF: He, he!... I ja... i ja takoe. Ja sfe folim to fi folite. (Videi da ona hoe da ide) OKaterin, briekala malo.KAA: Ta nemam kad... Psovae me domaica.AF: Eh nita! Efo i ja item... (Pokazuje prutilo) Kako se to kae, ribiti, fi rasumete,ribiti, to jeste ribe usimati. Fi folite ribe?KAA: Da, molim.AF: E he, i ja, i ja. A svate li ta pu vam rei, Katerin... Ima nemaka besmica (peva):

Catrinchen, Catrinchen, wie lieb ich dich so sehr! To na ruskom, O Katarinuka,Katarinuka, fi ste lep, ja tebje folim. (Hoe da je zagrli jednom rukom)KAA: Nemojte, nemojte, kako vas nije stid!... Eno idu gospoda! (Bei u malinjak)AF (pravi strog izgled, poluglasno) Das ist dumm...Ulazi s desna Natalija Petrovna, pod ruku s Rakitinom.NATALIJA PETROVNA (afu) A, Adame Ivaniu! Idete da pecate?AF: Ta, molim.NATALIJA PETROVNA: A gde je Kolja?AF: Lizafete Bagdanovna... as na fortepijanu...NATALIJA PETROVNA: A! (Obzirui se) Vi ste sami ovde?AF: Zam, molim.

NATALIJA PETROVNA: Niste videli Aleksija Nikolajia?AF: Nizam, molim.NATALIJA PETROVNA (poutavi) Da poemo s vama, Adame Ivaniu, hoete li? Davidimo kako to vi hvatate ribu.AF: Frlo mi pude milo.RAKITIN (poluglasno, Nataliji Petrovnoj) Kud vam je to palo napamet!NATALIJA PETROVNA (Rakitinu) Hajdemo, hajdemo, beau tenerbreux. (Sve trojeodlaze desno)KAA (oprezno promaljajui glavu iz malinjaka) Otili su... (Izlazi, malo zastaje izamisli se) Gle ti Nemca!... (Uzdie, pa opet bere maline pevuei poluglasno)


15/65

Vatra ne gori, smola ne kljua,Vekljua, gori srce plameno...A Matvej Jegoriima pravo! (Nastavlja pevuenje)Vekljua, gori srce pomamnoNiti za tatom, niti za mamomto je krupna maliia! (Nastavlja da peva)Niti za tatom, niti za mamom...Ala je ega! Pa sparina. (Nastavlja da peva)Niti za tatom, niti za mamomVekljua, gori za krasnom devom.(Odjednom se osvrne onda umukne i upola se skrije za bun. S leva dolazi Beljajev iVeroka Beljajev dri u rukama zmaja)BELJAJEV (Kai prolazei pored malinjaka) to si prestala, Kaa? (Peva) "Vekljua,gori za krasnom devom..."

KAA (crvenei) Kod nas se ne peva tako.BELJAJEV: Nego kako? (Kaa se smeje i ne odgovara) ta ti to, bere maline? Dajde dapojedem koju.KAA (pruajui mu kotaricu) Uzmite sve...BELJAJEV: Zato sve?... Vera Aleksandrovna, hoete li? (Vera uzima iz kotarice, i onuzima) No, eto, i dosta. (Hoe da da kotaricu Kai)KAA (odguruje njegovu ruku) Ta uzmite ove, uzmite!BELJAJEV: Ne, hvala, Kaa. (Prua joj kotaricu) Hvala. (Veri) Vera Aleksandrovna, dasednemo na klupu. Evo (pokazuje zmaja) treba mu rep privezati. Vi ete mi pomoi.(Oboje sedaju na klupu. Beljajev joj daje zmaja u ruke) Eto tako, samo pazite, dritepravo. (Poinje da privezuje rep) Ama ta to vi?

VERA: Pa tako vas ne vidim.BELJAJEV: A ta e vam da me vidite?VERA: To jest, hou da vidim kako privezujete rep.BELJAJEV: E, pa priekajte. (Nameta zmaja tako da ga ona moe videti) Kaa, zato nepeva? Pevaj! (Malo posle Kaa pevui poluglasno)VERA: Recite, Aleksije Nikolajiu, jeste li i u Moskvi ponekad putali zmaja?BELJAJEV: Nije mi bilo do zmajeva u Moskvi! Pridrite kanap... tako. Vi mislite da uMoskvi nemamo drugog posla?VERA: Pa ta radite u Moskvi?BELJAJEV: Kako ta? Uimo, sluamo profesore.VERA: A ta vas ue?

BELJAJEV: Sve.VERA: Vi se zacelo vrlo dobro uite. Bolje od svih drugih.BELJAJEV: Ne, ne vrlo dobro. Kako bolje od svih! Ja sam len.VERA: A zato ste leni?BELJAJEV: A bog bi ga znao! Valjda sam se takav rodio.VERA (poutavi) A imate li prijatelja u Moskvi?BELJAJEV: Nego kako! Eh, ovaj kanap nije dovoljno jak.VERA: I vi ih volite?BELJAJEV: Kako da ne! Zar vi ne volite svoje prijatelje?VERA: Prijatelje... Ja nemam prijatelja.


16/65

BELJAJEV: To jest, hteo sam rei, svoje prijateljice.VERA (lagano) Da.BELJAJEV: Pa vi valjda imate prijateljica?VERA: Da... Samo ja ne znam zato... od nekog vremena neto malo o njima mislim...ak ni Lizi Moninoj nisam odgovorila, a jo kako me je molila u svom pismu.BELJAJEV: Kako vi to govorite da nemate prijatelja... a ta sam ja?VERA (s osmehom) Eh, vi... vi ste neto drugo (Poutavi) Aleksije Nikolajiu!BELJAJEV: Molim?VERA: Vi piete stihove?BELJAJEV: Ne. A zato?VERA: Tako. (Poutavi) U naem pansionu je jedna gospoica pisala stihove.BELJAJEV (zateui zubima vor) Tako! I lepe?VERA: Ne znam. Ona nam ih je itala, a mi smo plakale.BELJAJEV: A zato ste plakale?

VERA: Od alosti. Tako nas je bilo ao nje!BELJAJEV: Vi ste se vaspitali u Moskvi?VERA: U Moskvi, kod ge Boljus. Natalija Petrovna me je prole godine otud izvadila.BELJAJEV: Vi volite Nataliju Petrovnu?VERA: Volim. Ona je tako dobra ja je mnogo volim.BELJAJEV (smeei se) I svakako bojite je se?VERA (takoe smeei se) Malko.BELJAJEV (poutavi) A ko vas je namestio u pansion?VERA: Pokojna mama Natalije Petrovne. Ja sam u njevoj kui odrasla. Ja sam siroe.BELJAJEV (otpustivi ruke) Vi ste siroe? I ne pamtite ni oca ni mater?VERA: Ne.

BELJAJEV: I meni je mati umrla. Oboje smo siroad. ta da se radi! Ipak ne treba daoajavamo.VERA: Kau da se siroad brzo sprijatelji meu sobom.BELJAJEV (gledajui joj u oi) Zbilja? A kako vi mislite?VERA (takoe gledajui mu u oi) Ja mislim brzo.BELJAJEV (smeje se i prihvata zmaja) Hteo bih znati koliko veima vremena kako samu ovom mestu.VERA: Danas je dvadeset i osmi dan.BELJAJEV: Kako vi pamtite! No, zmaj, je evo gotov. Pogledajte kakav mu je rep! Trebaii po Kolju.KAA (prilazei im s kotaricom) Hoete da jo malina?

BELJAJEV: Ne, hvala, Kaa. (Kaa utei odlazi)VERA: Kolja, je s Lizavetom Bogdanovnom.BELJAJEV: Kako je to na ovako lepom vremenu drati dete u eobi!VERA: Lizaveta Bogdanovna bi nam samo smetala...BELJAJEV: Pa ja ne velim za nju...VERA (brzo) Kolja bez nje ne bi mogao ii s nama... Uostalom, ona je jue o vama vrlopohvalno govorila.BELJAJEV: Zbilja?VERA: Ona se vama ne dopada?BELJAJEV: Ta manite je! Neka mre burmut do mile volje!... Zato uzdiete? (utanje)


17/65

Vama je moda dosadno?VERA: Meni - dosadno? Ne! Ja ni sama nekad ne znam zbog ega uzdiem. Meni nimalonije dosadno. Naprotiv. (Poutavi) Ne znam... mora biti da nisam sasvim zdrava. Juesam ila gore po knjigu - i najedared na stepenicama, zamislite, najedared sam sela nastepenik i zaplakala! Bog bi znao zato, i posle su mi dugo suze vrcale. ta to moe daznai? A meutim se dobro oseam...BELJAJEV: To je zbog raenja. Vi rastete. Biva to. Zato su vam jue oi bile kaonaduvene.VERA: A vi ste primetili?BELJAJEV: Kako da ne!VERA: Vi sve vrimeujete.BELJAJEV: Ta, ne... ne sve.VERA (zamiljeno) Aleksije Nikolajiu...BELJAJEV: Molim?

VERA (poutavi) ta ono htedoh da vas pitam? Bogami sam zaboravila ta sam htela davas pitam.BELJAJEV: Vi ste tako rasejani!VERA: Ne... nego... ah, da! Evo ta sam htela da vas ptam. Vi ste mi kanda priali daimate sestru.BELJAJEV: Imam.VERA: Recite - liim li ja na nju?BELJAJEV: O, ne. Vi ste kud i kamo lepi od nje.VERA: Kako to moe biti! Vaa sestra... ja bih elela biti na njenom mestu.BELJAJEV: Kako? Vi biste eleli biti sad u naoj kuici?VERA: Nisam to htela rei... Zar je vaa kuica mala?

BELJAJEV: Vrlo mala. Ni nalik na ovu.VERA: A i ta e tolike sobe?BELJAJEV: Kako - ta e? Pa vremenom ete videti za to su potrebne sobe.VERA: Vremenom. Kad?BELJAJEV: Kad sama postanete domaica.VERA (zamiljeno) Mislite?BELJAJEV: Eto, videete. (Poutavi) Dakle, da li da se ide po Kolju, VeraAleksandrovna., a?VERA: Zato me ne zovete Veroka?BELJAJEV: A zato vi mene moete zvati Aleksije?VERA: Zato da ne... (Odjednom se strese) Ah!

BELJAJEV: ta vam je?VERA (poluglasno) Natalija Petrovna ide ovamo.BELJAJEV (takoe poluglasno) Gde je?VERA (pokazujui glavom) Eno je - na stazi s Mihailom Aleksandriem.BELJAJEV (ustajui) Hajdemo Kolji. On je zacelo vezavrio svoj as.VERA: Hajdemo. Inae se bojim da me ne grdi. (Oboje ustaju i brzo odlaze levo. Kaa seskrije u malinjak)Sa desne strane ulaze Natalija Petrovna i Rakitin.NATALIJA PETROVNA (zastajui) Ono kanda gospodin Beljajev odlazi s Verokom?RAKITIN: Da, to su oni.


18/65

NATALIJA PETROVNA: Kao da bee od nas.RAKITIN: Moe biti.NATALIJA PETROVNA (poutavi) Ipak, mislim da ne bi trebalo da Veroka... takonasamo s mladim ovekom, u parku... Dabogme, ona je dete, ali ipak se to ne pristoji...Rei u joj.RAKITIN: Koliko je njoj godina?NATALIJA PETROVNA: Sedamnaest! Vejoj je sedamnaest godina. A danas vruiva.Umorila sam se. Sedimo. (Oboje sedaju na klupu na kojaj su sedeli Vera i Beljajev) Je lipigeljski otiao?RAKITIN: Otiao je.NATALIJA PETROVNA: teta to ga ne zadraste. Ne znam odkud je tome oveku palona pamet da postave sreski lekar. On je vrlo zanimljiv. Nasmeje me.RAKITIN: A ja sam tako uobrazio da danas viste raspoloeni da se smejete.NATALIJA PETROVNA: Otkud ste to mislili?

RAKITIN: Tako!NATALIJA PETROVNA: Je li to zato to mi se danas ne dopada nita sentimentalno? O,da! upozoravam vas da me danas apsolutno nita ne moe ganuti. Ali to, meni ne smetada se smejem. Naprotiv. Pritom, trebalo je da razgovaram sa pigeljskim.RAKITIN: Sme li se znati o emu?NATALIJA PETROVNA: Ne, ne sme. Vi i tako znate sve to ja mislim, ta radim. To jedosadno.RAKITIN: Izvinite. Nisam raunao...NATALIJA PETROVNA: Htela bih bar to bilo da sakrijem od vas.RAKITIN: Pobogu! Po vaim reima moglo bi se zakljuiti da je meni sve poznato.NATALIJA PETROVNA (prekidajui ga) Kao da nije?

RAKITIN: ini vam zadovoljstvo da mi se potsmevate.NATALIJA PETROVNA: Dakle, vama doista nije poznato sve to se u meni zbiva? Utom sluaju ne estitam vam. Kako? ovek me posmatra od jutra do mraka...RAKITIN: ta je to, prekor?NATALIJA PETROVNA: Prekor? (Poutavi) Ne, ja sad, doista, vidim: vi nisteotroumni.RAKITIN: Moda... ali poto vas posmatram od jutra do mraka, to dopustite da vamkaem jednu primedbu...NATALIJA PETROVNA: Na moj raun? Izvolite molim vas.RAKITIN: Neete se naljutiti na mene?NATALIJA PETROVNA: Ah, ne! Htela bih, ali ne mogu.

RAKITIN: Vi ste, Natalija Petrovna, od nekog vremena, u nekom stalnom razdraenju, ito razdraenje u vama je nevoljno, unutranje: vi kao da se borite sa samovi sobom, kaoda se dvoumite. Pred moj odlazak Krinicinim nisam to primeivao to je kod vas otskora.(Natalija Petrovna: ara suncobranom pred sobom) Ponekad tako duboko uzdiete... baonako kao to uzdie umoran, vrlo umoran ovek, koji nikako ne moe da se odmori.NATALIJA PETROVNA: Pa, ta vi iz toga zakljuujete, gospodine posmatrau?RAKITIN: Ja? Nita. Ali to me plai.NATALIJA PETROVNA: Vrlo sam vam zahvalna na simpatijama.RAKITIN: I pritom...NATALIJA PETROVNA (malko nestrpljivo) Molim vas, promenimo razgovor.


19/65

(utanje)RAKITIN: Vi danas ne mislite nikud ii?NATALIJA PETROVNA: Ne,RAKITIN: Zato da ne? Vreme je lepo.NATALIJA PETROVNA: Mrzi me. (utanje) Recite mi... vi valjda poznajeteBoljincova?RAKITIN: Naeg suseda, Afanasija Ivania?NATALIJA PETROVNA: Da.RAKITIN: Kakvo je to pitanje? Nema ni tri dana otkako smo on i ja kod vas igralipreferansa.NATALIJA PETROVNA: elela bih znati kakav je to ovek.RAKITIN: Boljincov?NATALIJA PETROVNA: Da, da, Boljincov.RAKITIN: E, priznajem, to nikako nisam oekivao!

NATALIJA PETROVNA (nestrpljivo) ta niste oekivali?RAKITIN: Da ete ikad raspitivati o Boljiicovu! Glup, debeo, teak ovek - a inae nitase ravo o njemu ne moe rei.NATALIJA PETROVNA: On nije nimalo tako glup ni tako teak kao to vi mislite.RAKITIN: Moe biti. Priznajem, nisam odvepaljivo prouavao toga gospodina.NATALIJA PETROVNA (ironino) NJega niste posmatrali?RAKITIN (smeei se usiljeno) I otkud vam pada na pamet...NATALIJA PETROVNA: Tako! (Opet utanje)RAKITIN: Pogledajte, Natalija Petrovna, kako je lep onaj tamnozeleni hrast natamnoplavom nebu. On se kupa u sunanim zracima, pa kakvih sve tu boja nema...Koliko je u njemu nesalomljivog ivota i snage, naroito kad ga uporedite s ovom

mladom brezom... Ona kao da je gotova da se izgubi u sjaju njeni sitni listii blistajunekim itkim bleskom, kao da ih nestaje, a meutim i ona je lepa...NATALIJA PETROVNA: Znate li ta, Rakitine? Ja sam veodavno to opazila. Vi vrlofino oseate takozvane prirodne krasote, i vrlo lepo, vrlo pametno govorite o njima... takolepo, tako pametno da vam priroda, zamiljam, mora biti neiskazano zahvalna na vaimizvetaeno srenim izrazima. Vi joj se udvarate kao namirisani markiz na crvenimpotpeticama lepukastoj seljanci. Samo, evo u emu je nevolja: meni se pokato ini daona nikako ne bi mogla razumeti, oceniti vae fine primedbe, isto kao to ni seljanka nebi razumela markizove dvorske utivosti. Priroda je daleko prostija, ak grublja nego tovi zamiljate, zato to je, hvala bogu, zdrava... Breze ne malaksavaju i ne padaju unesvest kao nervozne dame.

RAKITIN: Quelle tirade! Priroda jv zdrava... to jest, drugim reima, ja sam bolesnostvorenje!NATALIJA PETROVNA: Niste vi sami bolesno stvorenje: ni vi ni ja nismo mnogozdravi.RAKITIN: Oh, i meni je poznat taj nain da se u najbezazlenijem obliku govorenajneprijatnije stvari. Umesto da se oveku kae, na primer, pravo u lice: ti si, brate, glup- treba mu samo primetiti s dobroudnim osmehom: ta mi smo oboje glupi.NATALIJA PETROVNA: Vi ste se nali uvreeni? Ta ostavite, kakva besmislica! Jasam samo htela rei da smo i vi i ja... Rebolesni" vam se ne svia... A da smo obojestari, vrlo stari.


20/65

RAKITIN: Ama zato stari? Ja za sebe to ne mislim.NATALIJA PETROVNA: E, pa onda sluajte! Eto, vi i ja sad sedimo ovde. Moda naovoj istoj klupi, etvrt sata pre nas, su sedela... dva zaista mlada bia.RAKITIN: Beljajev i Veroka? Naravno, oni su mlai od nas... meu nama je razlika junekoliko godina, to je sve. Ali mi zato jo nismo starci,NATALIJA PETROVNA: Meu nama razlika nije samo u godinama.RAKITIN: Ah, razumem! Vi zavidite njihovoj... naivete, njihovoj sveini, nevinosti...jednom reju, njihovoj gluposti...NATALIJA PETROVNA: Mislite? Vi mislite da su oni glupi? Vama su, vidim, danas sviglupi. Ne, vi me ne shvatate. A pritom ste... glupi! udna mi uda! ta ima lepo u pametiako ona ne zabavlja! Nema vita dosadnije od nevesele pameti.RAKITIN: Hm. Zato neete da govorite pravo, bez uvijanja? Ja vas ne zabavljam - etota hoete da kaete! Zato vi uopte nagonite pamet da se mui zbog mene grenoga?NATALIJA PETROVNA: Vi ste neto drugo. (Kaa izlazi iz malinjaka) ta je to, Kaa,

brala si maline?KAA: Da, molim.NATALIJA PETROVNA: Pokai. (Kaa joj prilazi) Divne maline! to su rumene! Atvoji obrazi su jo rumeniji. (Kaa se smei i obara oi) No, idi. (Kaa odlazi)RAKITIN: Eto jo jednog mladog bia po naem ukusu.NATALIJA PETROVNA: Naravno. (Ustaje)RAKITIN: Kuda ete?NATALIJA PETROVNA: Prvo, hou da vidim ta radi Varoka. Vreme je da ide kui, Adrugo, priznajem, na razgovor mi se veto ne svia. Bolje je da za neko vremeprekinemo raspravljanja o prirodi i mladosti.RAKITIN: Vama je moda prijatno da sami etate?

NATALIJA PETROVNA: Pravo da vam kaem, jeste. Videemo se brzo. Uostalom,rastajemo se kao prijatelji? (Prua, mu ruku)RAKITIN (ustajui) Pa razume se! (Stee joj ruku)NATALIJA PETROVNA: Do vienja. (Otvara suncobran i odlazi levo)RAKITIN (hoda neko vreme tamo amo) ta je njoj? (Poutavi) Tako! Kapric. Kapric?Pre ja to kod nje nisam primeivao. Nairotiv, ne znam ene odmarenije u ponaanju. taje uzrok? (Hoda opet, pa najedared zastane) Ah, kako su smeni ljudi koji imaju jednumisao u glavi, jedan cilj, jedno zanimanje u ivotu! Eto, kao ja, na primer. Ona je kazalaistinu: od jutra do mraka posmatra sitnice, pa i sam postane sitniar. Ove je to tako. Alija bez nje ne mogu iveti, u njenom prisustvu sam vie nego srean, to oseanje se nemoe nazvati sreom; ja joj sav pripadam, da se rastanem s njom, bilo bi mi, bez

preterivanja, kao kad bih se rastao sa ivotom. ta je njoj? ta znai taj skriveni nemir, tanehotina jetkost u reima? Da joj nisam postao dosadan? Hm... (Seda) Nikad se nisamvarao vrlo dobro znam kako me ona voli ali sam se nadao da e to mirno oseanjevremenom... Nadao sam se! Zar imam prava... zar se smem nadati? Priznajem, moj jepoloaj dosta smean... skoro prezren. (Poutavi) No, nato takve rei? Ona je potenaena, a ja nisam fifiri. (S gorkim osmehom) Na alost. (Brzo ustaje) No, kojeta!Napolje sva ta glupost iz glave! (Hoda) Kako je danas divan dan! (Poutavi) Kako me jeveto ujela... Moji, izvetaeno sreni" izrazi... Ona je vrlo pametna, osobito kad jeneraspoloena. I kakvo je to iznenadno klanjanje pred prostotom i nevinou? Taj ruskiuitelj... Ona mi esto govori o njemu. Pravo da kaem, ja u njemu ne vidim nita


21/65

naroito. Prosto student, kao svi studenti. Nije valjda da... Ne moe biti! Ona je ravoraspoloena... Ni sama ne zna ta bi htela, pa me eto grebe. Ta deca biju svoju dadilju!Kakvo laskavo uporeenje! Ali ne treba joj smetati. Kad je proe taj nastup setnognemira, ona e se sama prva potsmevati tom dugakom ptiu, tome mladom junoi...Vae objanjenje nije loe, Mihailo Aleksandroviu, prijatelju moj, ali da li je ovo tano?Bog zna! Eto, videemo. Vevie puta vam se deavalo, moj najljubazniji, posle dugogpetljanja sa samim sobom, da najedared odustanete od svih pretpostavki i kombinacija,skrstite mirno ruice i smireno ekate ta e biti. A zasad, priznajte, vama je prilinonezgodno i gorko... Takav vam je zanat... (Obzire se) A evo i njega, naeg neobiiogjunoe! Dolazi kao poruen. Jo nijednom nisam s njim porazgovarao kako treba. Davidimo kakav je ovek. (S leva ulazi Beljajev) E, Aleksije Nikolajiu! Izili da seproetate po sveem vazduhu?BELJAJEV: Da, molim.RAKITIN: To jest, pravo da kaem, vazduh danas nije sasvim sve strana vruina ali

ovde, pod ovim lipama, u hladu, dosta je podnoljivo. (Poutavi) Jeste li videli NatalijuPetrovnu?BELJAJEV: Sad sam je sreo... Otila je kui s Verom Aleksandrovvom.RAKITIN: A da li sam ja to vas ovde video s Verom Aleksandrovnom pre pola sata?BELJAJEV: Da, molim... Ja sam se s njom etao.RAKITIN: A! (Uzima ga pod ruku) Pa kako vam se svia ivot u selu?BELJAJEV: Ja volim selo. Jedna je samo nevolja: ovde se ravo lovi.RAKITIN: A vi ste lovac?BELJAJEV: Da, molim. A vi?RAKITIN: Ja? Ja nisam moram rei da sam rav strelac. Suvie sam len.BELJAJEV: Pa i ja sam len... samo da ne moram ii.

RAKITIN: A jeste li leni i da itate?BELJAJEV: Ne, itati volim. Mrzi me da dugo radim naroito me mrzi da se bavimsveistim poslom.RAKITIN (smeei se) No, a s damama razgovarati na primer.BELJAJEV: Eh! Ta vi mi se potsmevate... Dama se vie plaim.RAKITIN (malo zbunjeno) Otkud vam je to palo na pamet... zato bih vam sepotsmevao?BELJAJEV: Pa tako... udna mi uda! (Poutavi) Recite, gde se ovde moe nabavitibaruta?RAKITIN: Pa u varoi, mislim on se tamo prodaje pod imenom maka. Treba li vamdobrog?

BELJAJEV: Ne makar puanog. Ne treba mi za pucanje, veza pravljenje vatrometa.RAKITIN: A vi umete...BELJAJEV: Umem. Vesam izabrao mesto: iza ribnjaka. uo sam da je kroz nedeljudana roendan Natalije Petrovne, pa bi tom prilikom hteo...RAKITIN: Nataliji Petrovnoj e biti vrlo prijatna takva panja s vae strane... Vi joj sesviate, Aleksije Nikolajiu, to vam kaem.BELJAJEV: Meni to vrlo laska. Ah, da, Mihailo Aleksandriu, vi, ini mi se, primate list.Moete li mi dati da itam?RAKITIN: Izvolite, drage volje! Ima tamo lepih pesama.BELJAJEV: Nisam ljubitelj pesama.


22/65

RAKITIN: A zato?BELJAJEV: Pa tako. Smene pesme mi izgledaju nategnute, a pritom ih nema mnogo, aoseajne pesme... ne znam. Neto im ne verujem.RAKITIN: Vie volite pripovetke?BELJAJEV: Da, molim vas, lepe pripovetke volim... ali kritiarski lanci - e, oni mezanose.RAKITIN: A zato?BELJAJEV: Vatren ovek ih pie.RAKITIN: A vi - ne bavite se knjievnou?BELJAJEV: O, ne, molim vas! Kud da piem, kad me bog nije obdario? Samo da sesmeju ljudi. A pritom, evo ta je udno, evo ta treba da mi objasnite, molim vas: ponekoizgleda pametan ovek, a im se prihvati pera - da bog sauva! Ne, kud bih ja pisao, dajboe da razumem ono to je napisano!RAKITIN: Znate ta, Aleksije Nikolajiu? Malo mladih ljudi imaju tako zdravog smisla

kao vi.BELJAJEV: Najlepe vam zahvaljujem na komplimentu. (Poutavi) Izabrao sam mestoza vatromet iza ribnjaka zato to umem da pravim rimske svee koje gore na vodi...RAKITIN: To mora biti da je lepo! Izvinite, Aleksije Nikolajiu, ali dopustite da vasupitam: Znate li francuski?BELJAJEV: Ne. Preveo sam Monfermelsku mlekaricu", roman Pola de Koka: modaste uli? Za pedeost papirnih rubalja a ne znam ni rei francuski. Zamislite, quatre-vingt-dix ja sam preveo, etiri daadeset deset". Nuda me, znate, naterala. A ao mi.: eleobih znati francuski. Nego prokleta lenost. eleo bih da proitam or Sandovu nafrancuskom. Pa izgovor... kako da izaem na kraj s izgovorom! An, on, en, jon... Muka!RAKITIN: No, tome zlu se moe doskoiti...

BELJAJEV: Dopustite da vas upitam koliko je sati?RAKITIN (gleda u sat) Jedan i po.BELJAJEV: to Lizaveta Bogdanovna tako dugo dri Kolju za klavirom... Znam da bisad rado trao.RAKITIN (ljubazno) Pa treba i uiti, Aleksije Nikolajiu...BELJAJEV (s uzdahom) I da ne kaete, Mihailo Aleksandriu, ja to znam. Naravno, nemogu svi biti lentine kao to sam ja.RAKITIN: No, kojeta...BELJAJEV: Ta ja to znam!RAKITIN: A ja, naprotiv, takoe znam, i to pouzdano, da ba to to vi kod sebe smatratemanom, ta vaa neusiljenost, vaa sloboda - da se ba to svia.

BELJAJEV: Kome, na primer?RAKITIN: Pa eto, recimo Nataliji Petrovnoj!BELJAJEV: Nataliji Petrovnoj? Ba prema njoj se i ne oseam, kao to vi velite,slobodan.RAKITIN: Zbilja?BELJAJEV: Pa, zaboga, Mihailo Aleksandriu, zar obrazovanje nije prva stvar u oveku?Lako je vama govoriti! Ja vas, bogami, ne razumem... (Najedared zastaje) ta je to? Kaoda je ptica u parku kliknula? (Hoe da ide)RAKITIN: Moe biti... ali kuda ete?BELJAJEV: Po puku... (Ide za kulise, levo u susret mu dolazi Natalija Petrovna)


23/65

NATALIJA PETROVNA (spazivi ga, odjednom se smei) Kuda: vi, AleksijeNikolajiu?BELJAJEV: Ja, molim...RAKITIN: Po puku. uo je pticu u parku.NATALIJA PETROVNA: Ne, nemojte, molim vas, pucati u parku! Pustite tu sirotu pticuda ivi. Zatim, moete uplaiti baku.BELJAJEV: Razumem.NATALIJA PETROVNA (smejui se) Ah, Aleksije Nikolajiu, kako vas nije sramota?Razumem - kakva je to re? Kako moete tako govoriti! Ta priekajte, MihailoAlekeandrii ja emo se prihvatiti vaeg vaspitanja... Da, da... on i ja smo vie putagovorili o vama. Protiv vas je zavera, upozoravam vas Vi ete valjda dopustiti da sepozabavimo vaim vaspitanjem?BELJAJEV: Zaboga! Ja, molim...NATALIJA PETROVNA: Na prvom mestu - ne morate biti stidljivi, to vam nikako ne

stoji lepo. Da, mi emo se pozabaviti vama. (Pokazuje na Rakitina) Ta on i ja smo starci -a vi ste mladi... Zar nije istina? Videete kako e to sve lepo ii. Vi ete se zanimatiKoljom - a ja... a mi vama.BELJAJEV: Biu vam vrlo zahvalan.NATALIJA PETROVNA: Taman posla! O emu ste razgovarali s MihailomAleksandriem?RAKITIN (smeei se) Priao mi je kako je preveo francusku knjigu, ne znajui ni reifrancuski.NATALIJA PETROVNA: E, pa mi emo vas i francuski nauiti. Nego zbilja, ta steuinili s vaim zmajem?BELJAJEV: Odneo sam ga kui. Uinilo mi se da je vama bilo neprijatio.

NATALIJA PETROVNA (malo zbunjeno) Otkud vam se to uinilo? Otuda to samVeroki... to sam Veroku uzela sa sobom? Ne, to... Ne, vi ste se prevarili. (ivahno)Uostalom, znate li ta? Sad je Kolja zacelo svrio svoj as. Hajdemo, uzmimo njega,Veroku, zmaja - hoete li? Pa emo svi otii u livadu. A?BELJAJEV: Drage volje, Natalija Petrovna.NATALIJA PETROVNA: Pa, vrlo dobro! Dakle, hajdemo, hajdemo! (Prua mu ruku) Tauzmite mi ruku, kako ste neokretni! Hajdemo... bre! (Oboje brzo odlave levo)RAKITIN (gledajui za njima) Kakva ivahnost! Kakva veselost! Ja nikad na njenomlicu nisam video takav izraz. I kakva iznenadna promena! (Poutavi) Souvent femmevarie... Ali ja... ja joj danas nikako nisam u volji.. To je jasno. (Poutavi) Pa ta!Videemo ta e dalje biti. (Polako) Ta je li mogue! (Mae rukom) Ne moe biti! Ali taj

osmeh, taj ljubazan, veak, vedar pogled! Ah, ne dao mi bog da saznam muke odljubomore, naroito besmislene ljubomore! (Odjednom se osvre) Ba, ba, ba... otkud vi?(S leve strane ulaze pigeljski i Boljincov. Rakitin im ide u susret) Dobar dan, gospodo.Verujte mi, pigeljski, nisam vam se danas nadao. (Stee im ruke)PIGELJSKI: Pa ni ja, ovaj... Ni ja nisam mislio... Ali eto, svratio sam kod njega(pokazuje Boljincova) a on vesedi u kolima, ide ovamo. Te ti ja odmah rukunicenazad, pa se zajedno s njim vratim.RAKITIN: Pa dobro doli!BOLJINCOV: Ja se, doista, spremao...PIGELJSKI (zabaurujui njegov govor) Nama posluga rekla da su sva gospoda u


24/65

parku... Bar u salonu nije bilo nikog...RAKITIN: Pa zar niste sreli Nataliju Petrovnu?PIGELJSKI: Kad?RAKITIN: Pa maloas.PIGELJSKI: Nismo. Mi nismo doli ovamo pravo iz kue. Afanasiju Ivaniu seprohtelo da vidi ima li u umici peurki.BOLJINCOV (zaueno) Ja...PIGELJSKI: No, da, znamo mi da ste vi veliki ljubitelj brezovaa. Dakle, NatalijaPetrovna je otila kui? Pa ta? I mi se moemo vratiti.BOLJINCOV: Naravno.RAKITIN: Da, ona je otila kui da pozove sve u etnju. Oni se, kanda, spremaju daputaju zmaja.PIGELJSKI: A, odlino! Po ovakvom vremenu treba etati.RAKITIN: Vi moete ostati ovde... Ja idem, rei u joj da ste doli,

PIGELJSKI: Zato da se vi uznemirujete! Zaboga, Mihailo Aleksandriu...RAKITIN: Ne... ja i bez toga moram...PIGELJSKI: E pa u tom sluaju mi vas ne zadravamo. Bez cifranja, vi znate...RAKITIN: Do vienja, gospodo. (Odlazi levo)PIGELJSKI: Do vienja. (Boljincovu) Dakle, Afanasije Ivaniu...BOLJINCOV (prekidajui ga) Otkud vam je, Ignjatije Iliu, palo na pamet ono to setie peurki... Ja se udim, kakve peurke!PIGELJSKI: Pa valjda je, po vaem miljenju, trebalo da kaem da se moj AfanasijeIvaniuplaio, prosto da je hteo ii, vrdnuo stazom?BOLJINCOV: Ono, jest... ali ipak, peurke... Ja da znam, moda se varam...PIGELJSKI: Sigurno se varate, dragi prijatelju. Nego evo o emu bi bilo bolje da

mislite. Eto, vi i ja smo ovamo doli... uinjeno je po vaoj volji. Pazite dakle, nemojte dase osramotite!BOLJINCOV: Ali, Ignjatije Iliu, pa vi... Vi ste mi kazali, to jest... ja bih eleopozitivno saznati kakav odgovor...PIGELJSKI: Vrlo uvaeni moj Afanasije Ivaniu! Od vaeg sela dovde rauna se netovie od petnaest kilometara vi ste mi na svakom kilometru bar triput postavljali to pitanje.Pa zar vam je to malo? Dakle, sluajte onda, samo, ovo vas poslednji put mazim. Evo tami je rekla Natalija Petrovna: Ja..."BOLJINCOV (klimajui glavom) Da.PIGELJSKI (ljutito) Da... Ama ta da"? Pa ja vam jo nita nisam rekao... Ja, veli,malo poznajem g. Boljivcova, ali on mi se ini dobar ovek s druge strane, ja ni

najmanje ne mislim primoravati Veroku pa zato nek nam dolazi, pa ako zaslui..."BOLJINCOV: Zaslui? Ona je rekla zaslui"?PIGELJSKI: Ako zaslui njeno raspoloenje, Ana Osmjonovna i ja neemo smetati..."BOLJINCOV: Neemo smetati"? Ba tako kazala? Neemo smetati?"PIGELJSKI: Pa da, da, da. to ste vi udan ovek! Neemo smetati njihovoj srei."BOLJINCOV: Hm...PIGELJSKI: NJihovoj srei." Da, ali pazite, Afanasije Ivaniu, ta sad treba initi, sadtreba da uverite Veru Aleksandrovnu da je za nju srea da se uda za vas, vi treba dazasluite njenu naklonost.BOLJINCOV (trepui) Da, da, zasluiti... tano, slaem se s vama.


25/65

PIGELJSKI: Vi ste potopoto hteli da vas jo danas ovamo dovedem... E, pa videemokako ete se ponaati.BOLJINCOV: Ponaati? Da, da, treba raditi, treba zasluiti, doista. Nego evo ta,Ignjatije Iliu. Dopustite da vam, kao najboljem svom prijatelju, priznam jednu svojuslabost: ja sam eto, izvoleli ste rei, eleo da, me danas dovedete ovamo...PIGELJSKI: Niste eleli, nego ste traili, neprekidno traili.BOLJINCOV: No da, recimo... Ja se s vama slaem, Ali eto, vidite li: kod kue... ja samdoista... kod kue sam, i ini mi se, za sve bio gotov. A sad me eto strah obuzima.PIGELJSKI: Ta od ega se plaile?BOLJINCOV (pogledavi u njega ispod oka) Rizik, molim.PIGELJSKI: ta?BOLJINCOV: Rizik. Veliki rizik, molim. Ja vam, Ignjatije Iliu, moram priznati kao...PIGELJSKI (prekidajui ga) Kao najboljem svom prijatelju"... znamo, znamo... Dalje?BOLJINCOV: Sasvim tako, molim vas ja se slaem s vama. Moram vam priznati,

Ignjatije Iliu, da ja... ja sam uopte s damama, sa enskim polom uopte, malo, da takokaem, imao veze, Ignjatije Iliu, priznajem vam otvoreno, prosto ne mogu smisliti oemu se moe s osobom enskog pola razgovarati - i jo nasamo... naroito s devojkom.PIGELJSKI: Ja vam se udim. Ne znam o emu se ne moe govoriti s osobom enskogpola, naroito s devojkom, i naroito nasamo.BOLJINCOV: Pa da, vi... Zaboga, kud u se ja meriti s vama? Eto, povodom toga eleobih pribei vaoj pomoi, Ignjatije Iliu. Kau da je u tim poslovima najvea tekoapoeti. Pa ne bi li valjalo, radi otpoinjanja razgovora, neku re, ta li, rei, veku prijatnu,kao na primer primedbu - a veposle u terati. Nekako u onda vei sam.PIGELJSKI: Revam nikakvu neu rei, Afanasije Ivaniu, zato to vam nikakva reniza to nee posluiti... a savet vam mogu dati, ako hoete.

BOLJINCOV: Pa uinite mi uslugu, bauka! A to se tie moje zahvalnosti... Viznate...PIGELJSKI: Kojeta, kojeta! ta, valjda se ja s vama cenjkam?BOLJINCOV (spustivi glas) Za trojku se ne brinite.PIGELJSKI: Ta kojeta, kaem vam! Eto, vidite, Afanasije Ivaniu! Vi ste neospornodivan ovek u svakom pogledu. (Boljincov se malko klanja) ovek odlinih osobina...BOLJINCOV: O, molim!PIGELJSKI: Uz to, vi imate, ini mi se, trista dua?BOLJINCOV: Trista dvadeset, moliu.PIGELJSKI: Nisu zaloene?BOLJINCOV: Nemam ni pare duga.

PIGELJSKI: Pa eto vidite. Ja sam vam govorio da ste vi odlian ovek i mladoenjakakvog nema nablizu. Ali eto, vi sami velite da ste s damama imali malo veza.BOLJINCOV (uzdahnuvi) Tako je, molim, ja sam se, mogu rei, Ignjatije Iliu, joizmalena tuio enskog pola.PIGELJSKI (uzdahnuvi) Pa eto aidite. To kod mua nije porok ali ipak, u nekimsluajevima, na primer pri prvoj izjavi ljubavi, potrebno je to bilo rei... Zar nije tako?BOLJINCOV: Ja se potpuno slaem s vama.PIGELJSKI: Jer inae, bogami, Vera Aleksandrovna moe pomisliti da niste zdravi - inita vie. Pritom, vaa figura, ma da je takoe u svakom pogledu lepa, ne pretstavljanita to onako, znate li, pada u oi, a danas se to trai.


26/65

BOLJINCOV (uzdahne) Danas se to trai.PIGELJSKI: Bar devojkama se to dopada. No, pa i vae godine, naposletku... Vi i janeemo moi hvatati na ljubaznost. Znai, nemate ta da mislite o prijatnim reima. To jerav oslonac. Ali vi imate drugi oslonac, daleko vri i pouzdaniji, a to su vae dobreosobine, vrlo potovani Afanasije Ivaniu, i vaih 320 dua. Ja bih na vaem mestu prostorekao Veri Aleksandrovnoj...BOLJINCOV: Nasamo?PIGELJSKI: O, na svaki nain nasamo! Vera Aleksandrovna! (Po micanju usanaBoljincova vidi se da on apatom ponavlja svaku reza pigeljskim) Ja vas volim iprosim vau ruku. Ja sam ovek dobar, prost, miran i nisam siromaan vi ete sa mnombiti potpuno slobodni ja u se truditi da vam na sve mogue naine ugaam. A vi seizvolite raspitati o meni, izvolite obratiti na mene malo vie panje nego dosada, i dajtemi odgovor kakav hoete i kad hoete. Ja sam gotov ekati, i ak u to smatrati zazadovoljstvo."

BOLJINCOV (izgovarajui glasno poslednju re) Smatrau! Da, da, da... ja se slaem svama. Samo, evo ta, Ignjatije Iliu: vi ste, ini mi se, izvoleli upotrebiti re- miran... tojest, da sam ja miran ovek?PIGELJSKI: Pa ta, zar vi niste miran ovek?BOLJINCOV: Daaa, molim... ali, ipak, ini mi se... Da li e to biti pristojno, IgnjatijeIliu? Zar nije lepe rei, na primer...PIGELJSKI: Na primer?BOLJINCOV: Na primer... na primer... (Poutavi) Uostalom, moe se, naposletku, reii miran.PIGELJSKI: Eh, Afanasije Ivaniu, posluajte vi mene: to se budete prostije izraavali,to manje ukrasa unesete u svoj govor, tim bolje e stvar ii verujte mi. A to je glavno,

nemojte navaljivati, nemojte navaljivati, Afanasije Ivaniu. Vera Aleksandrovna je jovrlo mlada, moete je uplaiti... Dajte joj vremena da dobro promisli o vaem predlogu. Ijo neto... umalo ne zaboravih! Vi ste mi dopustili da vam dajem savete. Vama seponekad deava, ljubazni moj Afanasije Ivaniu, da govorite: kruht" i fost"... Ono,dodue, zato ne! Moe se... ali znate, rei frukt i hvost se nekako vie upotrebljavaju viesu nekako ule u upotrebu. A sem toga, seam se, vi ste jedared preda mnom jednoggostoljubivog spahiju nazvali boniban" rekli ste kakav je boniban!" I ta reje,naravno, lepa, ali, na alost, nita ne zvai. Vi znate, ni ja sam nisam bogzna kako jak ufrancuskom jeziku, ali toliko znam. Izbegavajte krasnoreivost, i ja vam jamim zauspeh. (Obzire se) Nego evo oni svi, ba kao porueni, idu ovamo. (Boljincov hoe da seukloni) Ta kuda ete? Opet po peurke? (Boljincov se osmehuje, crveni i ostaje) Glavna

je stvar, ne plaiti se!BOLJINCOV (uurbano) Pa Veri Aleksandrovnoj jo tota nije poznato?PIGELJSKI: Kako da ne!BOLJINCOV: Uostalom, ja se uzdam u vas... (Brie nos. S leve strane ulaze NatalijaPetrovna, Vera, Beljajev sa zmajem, Kolja, zatim Rakitin i Lizaveta Bogdanovna.Natalija Petrovna je vrlo raspoloena)NATALIJA PETROVNA (Boljincovu i pigeljskom) O, dobar dan, gospodo, dobar dan,pigeljski! Nisam vas danas oekivala, ali sam vas uvek rada. Dobar dan AfanasijeIvaniu. (Boljincov se klanja, malo zbunjen)PIGELJSKI (Nataliji Petrovnoj, pokazujui na Boljivcova) Evo. ovaj gospodin je eleo


27/65

potopoto da me doveze ovamo...NATALIJA PETROVNA (smejui se) Ja sam mu vrlo zahvalna. Ali zar vas trebanagoniti da doete do nas?PIGELJSKI: Ta molim vas! Ali... Ja sam tek jutros... odavde. Zaboga...NATALIJA PETROVNA: A, zapleo se, zapleo, gospodin diplomata!PIGELJSKI: Meni je, Natalija Petrovna, vrlo prijatno videti vas u takvom, koliko moguprimetiti, veselom raspoloenju.NATALIJA PETROVNA: A vi smatrate potrebnim da to primetite... Pa zar se to menitako retko deava?PIGELJSKI: O, zaboga, ne... ali...NATALIJA PETROVNA: Mr diplomate, vi se sve vie i vie zapliete.KOLJA (koji se za sve to vreme nestrpljivo vrteo oko Beljajeva i Vere) Pa ta je, maman,kad emo putati zmaja?NATALIJA PETROVNA: Kad hoe, Aleksije Nikolajeviu, i ti Vera, hajdemo na

livadu. (Obraajui se ostalima) Vas, gospodo, mislim, to ne moe mnogo zanimati.Lizaveta Bogdanovna, i vic Rakitine preporuujem vam naeg dobrog Afanasija Ivania.RAKITIN: A po emu vi, Natalija Petrovna, mislite da nas to nee zanimati?NATALIJA PETROVNA: Vi ste pametni ljudi. Vama to mora izgledati neozbiljno.Uostalom, kako hoete. Mi vam ne smetamo da idete za nama... (Beljajevu i Veroki)Hajdemo! (Natalija Petrovna, Vera, Beljajev i Kolja odlaze desno)PIGELJSKI (pogledavi malo zaueno u Rakitina - Boljincovu) Dobri na AfanasijeIvaniu, pa dajte ruku Lizaveti Bogdanovnoj.BOLJINCOV (uurbano) S velikim zadovoljstvom! (Uzima Lizavetu Bogdanovnu podruku)PIGELJSKI (Rakitinu) A ja u poi s vama, ako dopustite, Mihailo Aleksandroviu.

(Uzima ga pod ruku) Gle kako tre po aleji! Hajdemo da vidimo kako e putati zmaja,ma da smo pametni ljudi. Afanasije Ivaniu, je li po volji da idete napred?BOLJINCOV (idui, Lizaveti Bogdanovnoj) Danas je vreme, moe se rei, prijatno.LIZAVETA BOGDANOVNA (prenemaui se) Ah, vrlo!PIGELJSKI (Rakitinu) A ja treba da govorim s vama, Mihailo Aleksandroviu. (Rakitinse najedared poinje smejati) emu se smejete?RAKITIN: Tako... Niemu... Smeno mi to smo zapali u arijergardu.PIGELJSKI: Vi znate da je avangardi vrlo lako postati arijergarda. Sva je stvar upromeni pravca. (Svi odlaze desno)

TREI IN

Ista dekoracija kao u prvom inu. Na vrata od sale ulaze Rakitin i pigeljski.PIGELJSKI: Dakle, kako emo, Mihailo Aleksandriu, pomozite mi, molim vas!RAKITIN: Pa ime vam mogu pomoi, Ignatije Iliu?PIGELJSKI: Kako ime, zaboga? Stavite se u moj poloaj, Mihailo Aleksandroviu. Jasam naravno u ovoj stvari po strani ja sam, moe se rei, radio vie iz elje da ugodim. Tamene e upropastiti moje dobro srce!RAKITIN (smejui se) No, od propasti ste jo daleko.PIGELJSKI (smejui se takoe) To se jo ne zna. Tek, moj poloaj je doista nezgodan.Ja sam Boljincova doveo ovamo po elji Natalije Petrovne, i odgovor sam mu saoptio


28/65

opet s njenim doputenjem, a sad se, s jedne strane, na mene bure kao da sam nekuglupost uinio, a s druge mi Boljincov ne da mira. NJega izbegavaju, sa mnom negovore...RAKITIN: A ta vam je trebalo, Ignjatije Iliu, da se primate toga posla. Ta Boljincovje, meu nama budi reeno, prosto glupak.PIGELJSKI: Eto ti na - meu nama! Ba ste neto novo izvoleli kazati! Ali otkud se tosamo pametni ljudi ene? Ako i u emu, a ono u enidbi ne treba budalama hleb otimati.Velite ja sam se primio toga posla... Ni najmanje. Evo kako je to ispalo: prijatelj memolio da progovorim za njega dobru re... ta sam mogao? Zar da ga odbijem? Ja samovek dobra srca, ne umem odbijati. Ja izvrujem prijateljevu poruku odgovaraju mi:Najlepe zahvaljujemo, to jest, nemojte se vie uznemiravati"... Ja razumem i vie se neuznemiravam. Zatim mi sami predlau i tako rei bodre me... Ja se pokoravam na menese ljute. Pa ta sam ja tu kriv?RAKITIN: Ta ko vi kae da ste krivi! Ja, se samo jednom udam: zbog ega se vi toliko

zauzimate?PIGELJSKI: Zbog ega... zbog ega... ovek mine da mira.RAKITIN: Ta kojeta!...PIGELJSKI: Pritom, on je moj davnanji prijatelj.RAKITIN (s nepoverljivim osmehom) Da? E, onda je to druga stvar.PIGELJSKI (smeei se takoe) Uostalom ja pred vama neu uvijati... Vas ovek nemoe prevariti. No, da... on mi je obeao...moj logov je oslabio na nogama, pa mi jeobeao...RAKITIN: Drugog logova?PIGELJSKI: Ne, priznajem, celu trojku.RAKITIN: Pa to to niste odavno rekli!

PIGELJSKI (ivo) Ali vi, molim vas, nemojte misliti... Ja nipoto ne bih pristao da utakvoj stvari budem posrednik, to je sasvim protivno mojoj prirodi (Rakitin se smei) kadne bih znao da je Boljnicov vrlo poten ovek. Uostalom, ja i sad samo jedno elim:neka mi odgovore konano - da ili ne?RAKITIN: Zar je stvar vedotle dola?PIGELJSKI: Ta ta vi zamiljate? Nije reo enidbi, veo doputenju da dolazi,poseuje...RAKITIN: Pa ko to moe zabraniti?PIGELJSKI: Ala ste vi... Zabraniti? Naravno, za svakog drugog... ali Boljincov jeovek stidljiv, nevina dua, pravo iz zlatnog Astrejinog veka, samo to ne sisa prst... Onse u sebe malo uzda, treba ga malo obodriti. Pritom, njegove namere su najplemenitije.

RAKITIN: A i konji su dobri.PIGELJSKI: I konji su dobri. (mre burmut i nudi Rakitinu burmuticu) Je li po volji?RAKITIN: Ne, hvala.PIGELJSKI: Dakle, tako je, to, Mihailo Aleksandriu. Ja vas, kao to vidite, veu davaram. A i nato? Stvar je jasna kao dan. ovek potenih naela, imuan, miran... Ako jepogodan - dobro. Ako nije - onda tako treba i rei.RAKITIN: Sve je to, recimo, lepo i krasno. Ali ta ja imam s tim? Ja, verujte mi, nevidim u emu mogu pomoi.PIGELJSKI: Eh, Mihailo Aleksandriu! Valjda mi ne znamo da vas Natalija Petrovnajako ceni, pa ak po neki put i slua... Zbilja, Mihailo Aleksandriu (obuhvatajui ga sa


29/65

strane) budite prijatelj, progovorite jednu recu...RAKITIN: I vi mislite da je to dobar mu za Veroku?PIGELJSKI (uozbiljivi se) Ja sam uveren u to. Vi ne verujete... Eto videete. Ta ubraku, to sami znate, glavna je stvar - solidan karakter. A kud ete solidnijeg oveka odBoljincova! (Obzirui se) A evo, ini mi se, dolazi ovamo i sama Natalija Petrova...Bauka, oe, dobrotvore! Dva riana logova i rudni alat! Zauzmite se!RAKITIN (smeei se) Pa dobro, dobro...PIGELJSKI: Ali pazite, ja se uzdam u vas... (Oklava se u salu)RAKITIN (gledajui za njim) Ala je prepreden ovaj doktor! Veroka... i Baljincov! A,uostalom, zato da ne? Ima i gorih brakova. Izvriu njegovu poruku, a ta e posle biti,to nije moja stvar! (On se okrene. Iz kabineta izlazi Natalija Petrovna i zastaje kad gaugleda)NATALIJA PETROVNA (neodluno) To ste... vi... Ja sam mislila da ste u parku...RAKITIN: Vama kao da je neprijatno...

NATALIJA PETROVNA (prekidajui ga) O, kojeta! (Ide na prednji deo pozornice) Viste ovde sami?RAKITIN: Maloas je pigeljski otiao odavde.NATALIJA PETROVNA (namrtivi se malo) A, taj palanaki Taljeran... ta vam je togovorio? On se neprestano tu vrti?RAKITIN: Taj palanaki Taljeran, kako ga zovete, vidi se da danas nije kod vas umilosti... a ini mi se, jue...NATALIJA PETROVNA: On je smean, on je zanimljiv, doista ali on se mea u tueposlove. To je neprijatno. Pritom, pored sve evoje poniznosti, on je drzak i nametljiv.Veliki je cinik.RAKITIN (prilazei joj) Jue niste tako o njemu govorili.

NATALIJA PETROVNA: Moda. (ivo) Pa ta vam je to govorio?RAKITIN: Govorio mi je... o Boljincovu.NATALIJA PETROVNA: A, o tom glupaku.RAKITIN: I o njemu ste jue drukije govorili.NATALIJA PETROVNA (smeei se usiljeno) Jue nije danas.RAKITIN: Za sve druge... ali, izgleda, ne i za mene.NATALIJA PETROVNA (oborivi oi) Kako to?RAKITIN: Za mene je danas isto to i jue.NATALIJA PETROVNA (pruivi mu ruku) Razumem va prekor, ali vi se varate. Jueja ne bih priznala da sam vam skrivila... (Rakitin hoe da je zaustavi) Ne odgovarajte mi!Ja znam, i vi znate ta hou da vam kaem... a danas to priznajem. Danas sam o

mnogome razmiljala... Verujte mi, Miele, ma kakvim se glupim mislima zanimala, mata govorila, ma ta radila, ja se ni u koga ne uzdam kao u vas. (Spustivi glas) Nikoga...tako ne volim kao to vas volim... (Krae utanje) Vi mi ne verujete?RAKITIN: Verujem vam... ali vi danas kao da ste tuni... ta je to s vama?NATALIJA PETROVNA (ne slua ga i nastavlja) Samo sam se u jednom uverila,Rakitine: nikad ne sme ovek za sebe odgovarati, i ni za to ne sme jamiti. Mi esto nerazumemo svoju prolost.. Pa kako da odgovaramo za budunost! Na budunost nemoemo metnuti okove.RAKITIN: To je istina.NATALIJA PETROVNA (posle dugog utanja) ujte me, hou da budem s vama,


30/65

otvorena. Moda u vas malko najediti... ali znam: jo vie bi vas najedila mojaniskrenost. Priznajem vam, Miele, taj mladi student, taj Beljajev, uinio je na me dostajak utisak...RAKITIN (poluglasno) Ja sam to znao.NATALIJA PETROVNA: A! Vi ste to opazili? Odavno.RAKITIN: Od jueranjeg dana.NATALIJA PETROVNA: A!RAKITIN: Jo prekjue, seate li se, govorio sam vam o promeni koja se izvrila u vama.Tada jo nisam znao emu da je pripiem. Ali jue, posle naeg razgovora... i na onojlivadi... da ste mogli sebe videti! Nisam vas mogao poznati kao da ste druga postala.Smejali ste se skakali ste, nestano ste jurili, kao devojica oi su vam blistale, obrazi suvam goreli, i s kakvom poverljivom radoznalou, s kagsvom radosnom panom stegledali u njega, kako ste se smeili! (Pogledavi u nju) Eto, ak i sad vam je lice oivelood samog seanja... (Okree se)

NATALIJA PETROVNA: Ne, Rakitine, tako vam boga, ne okreite se od mene... ujte,nato preuveliavati? Taj ovek me je osvojio svojom mladou - i to je sve. Ja nisamnikad bila mlada, Miele, od samog detinjstva pa dosad... Ta vi poznajete ceo moj ivot!Nenavikloj, to mi je sve udarilo u glavu, kao vino, ali to e, znam, isto tako brzo proikao to je brzo i dolo. O tome ak ne vredi ni govoriti. (Poutavi) Samo se vi nemojteokretati od mene, nemojte mi otimati svoje ruke. Pomozite mi!RAKITIN (poluglasno) Da vam pomognem... surova re. (Glasno) Vi ni sami ne znate,Natalija Petrovna, ta se deava s vama. Vi ste uvereni da o tome ne vredi govoriti, amolite za pomo. Oevidno, oseate da vam je potrebna!NATALIJA PETROVNA: To jest... da... ja vam se obraam kao prijatelju.RAKITIN (gorko) Da, molim. Ja sam, Natalija Petrovna, gotov opravdati vae

poverenje... ali mi dopustite da se malo priberem...NATALIJA PETROVNA: Da se priberete? Zar vam preti opasnost? Zar se netopromenilo?RAKITIN (gorko) O, ne! Sve je po starom.NATALIJA PETROVNA: Ta ta vi mislite, Miele? Zar moete pretpostaviti...RAKITIN: Ja nita ne pretpostavljam.NATALIJA PETROVNA: Je li mogue da me toliko prezirete?...RAKITIN: Prestanite, tako vam boga! Bolje porazgovarajmo o Boljincovu. Doktor ekaodgovor odvosno Veroke, vi znate.NATALIJA PETROVNA (setno) Vi se na mene ljutite?RAKITIN: Ja? O, ne. Ali mi vas je ao.

NATALIJA PETROVNA: Bogami, to je vedosadno. Miele, kako vas nije sramota!(Rakitin uti. Ona slee ramenima i nastavlja mrzovoljno) Velite da doktor ekaodgovor? A ko ga je molio da se mea?RAKITIN: On me je uveravao da ste vi sami...NATALIJA PETROVNA (prekidajui ga) Moe biti, moe biti... Ma da mu, kanda,nisam nita pozitivno rekla. Uz to, ja mogu promeniti svoje namere. A naposletku, boemoj, udna mi uda! pigeljski se bavi svakojakim poslovima, pa zar mu u njegovomzanatu mora sve polaziti za rukom?RAKITIN: On samo eli da zna kakav odgovor...NATALIJA PETROVNA: Kakav odgovor... (Poutavi) Miele, zaboga, dajte mi ruku!


31/65

Zato taj ravnoduni pogled, ta hladna uljudnost? ta sam ja kriva? Promislite, zar je tomoja krivica? Ja sam dola k vama u nadi da u uti dobar savet. Nijednog trenutkanisam se kolebala, nisam mislila da se krijem od vas, a vi... Vidim da sam uzalud bilaotvorena s vama. Vama ni na kraj pameti ne bi bilo... Vi nita niste sumnjali, vi ste meprevarili. A sad vi bogzna ta mislite.RAKITIN: Ja? Bog s vama!NATALIJA PETROVNA: Ta dajte mi ruku! (On se ne mie, nastavlja, unekolikouvreena) Vi mi ba okreete lea? Pazite, tim gore po vas. Uostalom, ja vam neprigovaram. (Gorko) Vi ste ljubomorni!RAKITIN: Ja nemam prava biti ljubomoran, Natalija Petrovna. Bog s vama, ta govorite?NATALIJA PETROVNA (poutavi) Kako hoete. A to se tie Boljivcova, ja jonisam razgovarala s Verokom.RAKITIN: Mogu vam je odmah poslati.NATALIJA PETROVNA: A zato odmah? Uostalom kako hoete.

RAKITIN (idui vratima kabineta) Dakle hoete li da je poaljem?NATALIJA PETROVNA: Miele, poslednji put. Vi ste mi maloas govorili da vam jeao... Dakle, vi me alite? Pa je li mogue...RAKITIN (hladno) Hoete li?NATALIJA PETROVNA (ljutito) Da. (Rakitin ide u kabinet, Natalija Petrovna nekovreme ostaje nepomina, sedne, uzme sa stola knjigu, otvori je i ispusti u krilo) I ovaj!Ama ta je to? On... on! A ja sam se jo u njega uzdala. A Arkadije? Boe moj! NJega senisam ni setila! (Ispravljajui se) Vidim, vreme je da prekinem ove to... (Iz kabineta ulaziVera) Da... vreme je.VERA (bojaljivo) Vi ste pitali za mene, Natalija Petrovna?NATALIJA PETROVNA (obazirui se brzo) A, Veroka! Da, pitala sam za tebe.

VERA (prilazei joj) Jeste li zdravi?NATALIJA PETROVNA: Ja? Da. A zato pita?VERA: Uinilo mi se...NATALIJA PETROVNA: Ne, to je onako. Malko mi je vruina... To je sve. Sedi. (Veraseda) Sluaj, Vera, ti sad nisi niim zauzeta?VERA: Nisam, molim.NATALIJA PETROVNA: Pitam te to zato to treba s tobom da, porazgovaram... ozbiljnoda porazgovaram. Vidi, duo moja, ti si dosada bila jo dete, ali tebi je sedamnaestgodina, ti si pametna... Vreme je da pone misliti o svojoj budunosti. Ti zna, ja tevolim kao svoju ker, moja kua uvek e biti i tvoja kua... ali, ipak, ti si u oima drugihljudi siroe, ti nisi bogata, Vremenom ti moe dosaditi da ivi kod tuih ljudi uj me,

hoe li da bude domaica, potpuna domaica u svojoj kui?VERA (polako) Ja vas ne razumem, Natalija Petrovna.NATALIJA PETROVNA (poutavi) Od mene prose tvoju ruku. (Vera zaueno gleda uNataliju Petrovnu) Ti to nisi oekivala, Priznajem, i meni samoj to izgleda malo udno.Ti si jo tako mlada... Nije potrebno da ti govorim da ni najmanje ne nameravam da teprimoravam... Po mome miljenju, tebi je jo rano da se udaje: samo sam smatrala zasvoju dunost da ti kaem... (Vera najedared pokrije lice rukama) Vera... ta je to? Tiplae? (Uzima je za ruku) Ti sva drhti! Ne boji me se naljda, Vera?VERA (prigueno) Ja sam u vaoj vlasti, Natalija Petrovna!NATALIJA PETROVNA (uklanjajui Verine ruke s lica) Vera, kako te nije stid da


32/65

plae? Kako te nije stid rei da si u mojoj vlasti? Za koga me dri? Ja govorim s tobomkao s keri, a ti... (Vera joj ljubi ruke) A? Vi ste u mojoj vlasti? Onda izvolite se odmahnasmejati! Nareujem vam! (Vera se smei kroz suze) Eto tako. (Natalija Petrovna jeobuhvata jednom rukom i privlai sebi) Vera, dete moje, budi sa mnom kao to bi bila sasvojom materom, ili ne, bolje zamisli da sam ja tvoja starija sestra, pa dela daporazgovaramo zajedno osvima tim udesima... Hoe li?VERA: Ja sam gotova, molim.NATALIJA PETROVNA: Dakle, sluaj... Doi blie. Eto tako. Prvo: poto si ti mojassstra, onda, mislim, nemam ta da te uveravam da si ovde u svojoj kui. Takve oice suuvek kod svoje kue! Znai, ne treba da ti je ni na kraj pameti da si nekome u svetu nateretu i da hoe da te se otresu... uje li? Dakle, jednog lepog dana tvoja sestra dolavi dati kae: Zamisli, Vera, tebe prose... A? ta e joj ti na to odgovoriti? Da si jo mlada, dai ne misli na udadbu?VERA: Da, molim.

NATALIJA PETROVNA: Ta ne govori mi: Da, molim! Zar se sestri govori Da, molim.VERA (smeei se) Pa... da.NATALIJA PETROVNA: Tvoja sestra e se s tobom sloiti, prosioca e odbiti, pa - kraj!Ali ako je prosilac dobar ovek, imuan, ako je gotov da eka, ako moli samo zadoputenje da te pokato vidi, u nadi da e ti se vremenom dopasti?VERA: A ko je taj prosilac?NATALIJA PETROVNA: A! Ti si radoznala. Ne dosea se?VERA: Ne.NATALIJA PETROVNA: Danas si ga videla... (Vera se sva zarumeni) On, istina, nijemnogo lep, i nije odvemlad... Boljincov.VERA: Afanasije Ivani?

NATALIJA PETROVNA: Da... Afanasije Ivani.VERA: (Gleda neko vreme u Nataliju Pegrovnu, odjednom se pone smejati, pa sezaustavi) alite se?NATALIJA PETROVNA (smeei se) Ne... ali ja vidim da Boljincov ovde nema vieposla. Da si zaplakala kad si ula njegovo ime, on bi se mogao jo i nadati, ali ti si senasmejala. Ostaje mu samo jedno: da ide s milim bogom!VERA: Izvinite me, ali bogami, nikako se nisam nadala. Zar se u njegovim godinamaljudi jo ene?NATALIJA PETROVNA: Nego ta misli? Koliko je nemu godina? Nema ni pedesetgodina. On je ba u punoj snazi.VERA: Moe biti... ali on ima tako udno lice...

NATALIJA PETROVNA: Ta neemo vie o njemu govoriti. On je umro, sahranjen je...Nek ide s milim bogom! Uostalom, to je i razumljivo: devojici tvojih godina ovek kaoBoljincov ne moe se dopasti... Vi sve hoete da se udate iz ljubavi, ne po razumu, zarne?VERA: Pa zar vi, Natalija Petrovna, zar se i vi... viste iz ljubavi udali za ArkadijaSergejevia?NATALIJA PETROVNA (poutavi) Naravno, iz ljubavi. (Poutavi opet i stisnuviruku Veri) Da, Vera... ja sam te maloas nazvala devojicom... ali devojice imaju pravo.(Vera obara oi) I tako dakle, ta je stvar svrena, Boljincov ide u ostavku. Priznajem, imeni samoj ne bi bilo sasvim prijatno videti njegovo podnadulo, starako lice pored


33/65

tvoga sveeg lica, ma da je on inae dobar ovek. Eto, vidi li sad kako si me se uzaludbojala? Kako se ove brzo udesilo... (Prekorno) Bogami, ponaala si se prema meni kao dasam bila tvoja dobrotvorka! Ti zna kako ja mrzim tu re...VERA (grlei je) Oprostite mi, Natalija Petrovna.NATALIJA PETROVNA: Eto vidi. Je li istina: ti me se ne plai?VERA: Ne. Ja vas volim ne plaim vas se.NATALIJA PETROVNA: E pa hvala ti. Znai, sad smo velike prijateljice i nita jednaod druge neemo sakriti. E pa ako bih te upitala: Veroka, apni mi na uho: ti nee da seuda za Boljincova samo zato to je daleko stariji od tebe i to nije lep?VERA: Pa zar to nije dovoljno, Natalija Perovna?NATALIJA PETROVNA: Ja ne sporim... ali da nema kakvog drugog uzroka?VERA: Ja ga uopte ne poznajem...NATALIJA PETROVNA: Ove isto, ali ti na moje pitanje ne odgovara...VERA: Drugog uzroka nema.

NATALIJA PETROVNA: Zbilja? U tom sluaju ja bih ti savetovala da jo promisli. Jaznam da je teko zaljubiti se u Boljincova... ali on je, ponavljam ti, on je dobar ovek.Eto, kad bi nekog drugog zavolela... e, ovda je to druga stvar. A tvoje srce valjda sad jouti?VERA (plaljivo) Kako, molim?NATALIJA PETROVNA: Ti jo nikoga ne voli?VERA: Volim vas... Kolju... Anu Semjonovnu takoe volim.NATALIJA PETROVNA: Ne, ja ne govorim o toj ljubavi, ti me ne razume... Na primer,zar ti se ne dopada nijedan od mladih ljudi koje si mogla videti ovde ili u gostima?VERA: Ne... neki mi se dopadaju, ali...NATALIJA PETROVNA: Na primer, spazila sam da si na poselu kod Krinicivovih triput

igrala s onim visokim oficirom... kako se ovo zvae?VERA: S oficirom?NATALIJA PETROVNA: Da, s onim tog ima velike brkove.VERA: Ah, taj!... Ne, on mi se ne dopada.NATALIJA PETROVNA: Dobro, a alanski?VERA: alanski je dobar ovek... ali on... Ja mislim njemu nije do mene.NATALIJA PETROVNA: A zato?VERA: On... on, ini mi se, vie misli o Lizi Veljskoj.NATALIJA PETROVNA (pogledavi u nju) A!... ti si to primetila? (utanje) No, aRakitin?VERA: Ja Mihaila Aleksandria jako volim...

NATALIJA PETROVNA: Da, kao brata. Ako, jest, a, Beljajeva?VERA (pocrvenivi) Aleksije Nikolaji? Aleksije Nikolajimi se svia.NATALIJA PETROVNA (posmatrajui Veru) Da, on je dobar ovek. Samo on se odsvih tui...VERA (nevino) Ne, moliu... On se mene ne tui.NATALIJA PETROVNA: A!VERA: On se sa mnom ravgovara, moliu. Vama se moda zbog toga ini to on... Onvas se plai. Jo nije uspeo da vas upozna.NATALIJA PETROVNA: A otkud ti zna da se on mene plai?VERA: On mi je kazao...


34/65

Documents

Ivan Turgenjev - Mesec Dana Na Selu