ISUSOV ZLO^IN

Naslov originala: The Case for Christ by Lee StrobelCopyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodjna~ke studije, Beograd

Prvo izdanje: 2004Izdava~: Metaphysica, BeogradPrevod: Sa{a Ivanovi}Tehni~ko ure|enje: MetaphysicaTira`: 1000[tampa: Finegraf, BeogradDistribucija: Metaphysica, Beograd, tel. 063/307-3668

Li Strobel

Isusov zlo~in

Metaphysica

@argonom tu`ilaca, slu~aj poku{aja ubistva protiv D`ejmsa Diksonaje bio “~ist slu~aj”. Otvoren i zaklju~en. ^ak je i povr{no ispitivanjedokaza bilo dovoljno da se ustanovi da je Dikson ranio policijskognarednika Ri~arda Skenlona pucnjem iz pi{tolja u stomak tokomsva|e u ju`nom delu ^ikaga.

Deo po deo, stavka za stavkom, svedok za svedokom, dokazi suzategli om~u oko Diksonovog vrata. Postojali su otisci prstiju i oru`je,o~evici i motiv, ranjeni policajac i optu`enik sa krivi~nim dosijeom.Sada je pravosudni sistem mogao bez ustezanja da ukloni Diksonutlo pod nogama i da ga ostavi da se koprca pod te`inom sopstvenekrivice.

^injenice su bile jednostavne. Narednik Skenlon je po`urio u 108.zapadnu ulicu, po{to je jedan sused pozvao policiju da prijavi ~ovekasa pi{toljem. Skenlon je stigao i prona{ao Diksona kako se bu~nosva|a sa svojom prijateljicom kod prednjih vrata njene ku}e. Vide}iSkenlona, pojavio se njen otac, misle}i da je bezbedno da iza|e.

Iznenada je izbila tu~a izme|u Diksona i oca. Narednik je brzoreagovao u poku{aju da je prekine. Odjeknuo je pucanj; Skenlon seodteturao, ranjen u predelu stomaka. Tada su stigla jo{ dvoje patrol-nih kola i policajci su potr~ali da ga zaustave, vi~u}i Diksonu dastane.

Pi{tolj kalibra 5,4 mm koji je pripadao Diksonu - prekriven nje-govim otiscima prstiju i sa jednim ispaljenim metkom - prona|en je ublizini, gde ga je, o~igledno, bacio posle pucanja. Otac je bionenaoru`an; Skenlonov pi{tolj je ostao u futroli. Opekotine od barutana Skenlonovoj ko`i su pokazale da je ranjen iz pi{tolja iz neposredneblizine.

Na sre}u, povreda nije bila opasna po `ivot, iako je bila dovoljnoozbiljna da mu donese medalju za hrabrost, koju je na njegove grudiponosno zaka~io li~no na~elnik policije. [to se Diksona ti~e, kada jepolicija proverila njegov dosije, ustanovili su da je ranije bio osu|ivanzbog napada oru`jem. O~igledno da je bio sklon nasilju.

I tu sam ja sedeo skoro godinu dana kasnije, hvataju}i bele{ke uskoro praznoj ~ika{koj sudnici, dok je Dikson javno priznavao da jestekriv za pucanje na policijskog veterana sa petnaest godina slu`be.Povrh svih drugih dokaza, priznanje je zape~atilo slu~aj. Sudija

5

UVODPonovno otvaranje istrage `ivota

Izdava~ se zahvaljuje @arici Danilovu

koji je pomogao u izdavanju ove knjige.

okru`nog suda Frenk Mahala je odredio Diksonu zatvor i zatim lupiosvojim ~eki}em u znak da je slu~aj zaklju~en. Pravda je bila zadovo-ljena.

Ubacio sam bele`nicu u unutra{nji d`ep svog sportskog sakoa ilagano krenuo niz stepenice prema sobi za novinare. Ra~unao samda }e mi u najboljem slu~aju urednik dozvoliti tri odeljka za pri~u usutra{njem broju ~asopisa “^ikago Tribjun”. Svakako, to je sve {to jeona zaslu`ila. To i nije bila neka naro~ita pri~a.

Ili sam tako mislio.

[APAT DOSTAVLJA^A

Javio sam se na telefon u sobi za novinare i odmah prepoznaoglas - bio je to dostavlja~ ~ije sam prijateljstvo stekao tokom godineu kojoj sam izve{tavao iz zgrade okru`nog suda. Mogao sam daprocenim da ima ne{to za mene, jer {to je dojava bila ve}a, to bi ongovorio br`e i mek{e - a {aputao je sto na sat.

“Li, da li vam je poznat onaj slu~aj Dikson?”, upitao je.“Da, naravno”, odgovorio sam. “Pratio sam ga pre dva dana.

Obi~na rutina.” “Nemojte biti toliko sigurni. Pri~a se da je nekoliko nedelja pre

pucnjave, narednik Skenlon bio na zabavi, hvale}i se svojim pi{tolj-penkalom”.

“Svojim {ta?”“Pi{tolj-penkalom. To je pi{tolj kalibra 5,4 mm koji je na~injen da

izgleda kao penkalo. No{enje je zabranjeno za sve, uklju~uju}i i poli-cajce”.

Kada sam mu rekao da ne vidim u tome nikakav zna~aj, njegovglas je postao jo{ `ivlji. “Stvar je u slede}em: Dikson nije pucao uSkenlona. Skenlon je ranjen kada je njegov sopstven pi{tolj-penkaloslu~ajno opalio u d`epu njegove ko{ulje. Podmetnuo je Diksonu kakone bi imao problema zbog no{enja zabranjenog oru`ja. Zar neshvatate? Dikson je nevin!”

“Nemogu}e”, uzviknuo sam.“Sami proverite dokaze”, ~uo se njegov odgovor. “Proverite na {ta

stvarno ukazuju.”Spustio sam slu{alicu i pojurio uz stepenice do kancelarije tu`ioca,

zastaju}i na kratko da do|em do daha pre nego {to u{etam unutra.“Poznat vam je slu~aj Dikson?”, pitao sam non{alantno, ne `ele}i daprerano otkrijem karte. “Ako ne zamerate, `eleo bih da jo{ jedanputpregledam pojedinosti.”

Boja je nestala sa njegovog lica. “Uh, ne mogu da govorim otome”, promucao je. “Nemam komentar.”

Ispostavilo se da je moj dostavlja~ ve} preneo svoje sumnjekancelariji tu`ioca. Iza scene je sazvana velika porota da ponovo raz-motri dokaze. Neverovatno, neo~ekivano, nekada neoboriv slu~aj pro-tiv D`ejmsa Diksona je bio ponovo otvoren.

NOVE ^INJENICE ZA NOVU TEORIJU

U isto vreme, zapo~eo sam sopstvenu istragu, istra`uju}i mestozlo~ina, ispituju}i svedoke, razgovaraju}i sa Diksonom i pregledavaju}imaterijalne dokaze. Dok sam temeljno proveravao slu~aj, desila senaj~udnija stvar: sve nove ~injenice koje sam otkrio - pa ~ak i stare~injenice koje su nekada tako ubedljivo ukazivale na Diksonovu kri-vicu - lepo su se uklapale u teoriju o pi{tolj-penkalu:

- Svedoci su rekli da je pre nego {to je Skenlon stigao na scenu,Dikson udarao pi{toljem na ku}na vrata svoje devojke. Pi{tolj jeopalio nani`e; u betonu na tremu ku}e nalazio se odlomljeni deokoji je nastao od udara metka. To bi objasnilo nedostatak metkaiz Diksonovog pi{tolja. - Dikson je rekao da nije `eleo da bude uhva}en sa pi{toljem, paga je sakro u travi na drugoj strani ulice pre nego {to je policijastigla. Prona{ao sam svedoka koji je to potvrdio. To je objasniloza{to je pi{tolj prona|en na izvesnoj udaljenosti od mesta pucn-jave iako niko nije video Diksona kako ga baca. - Opekotine od baruta su bile koncentrisane u unutra{njosti - aline iznad - levog d`epa Skenlonove ko{ulje. Rupa od metka je bilana dnu d`epa. Zaklju~ak: oru`je je opalilo unutar d`epa. - Suprotno od izjava u policijskom izve{taju, putanja metka je imalasilazni ugao. Ispod d`epa Skenlonove ko{ulje se nalazila krvavaposekotina na mestu na kome je metak iza{ao, po{to je pro{aokroz deo tela. - Diksonov dosije nije ispri~ao celu pri~u o njemu. Iako je proveotri godine u zatvoru zbog ranije pucnjave, apelacioni sud ga je oslo-bodio po{to je utvrdio da je bio pogre{no osu|en. Ispostavilo seda je policija sakrila klju~nog svedoka odbrane i da je svedokoptu`be lagao. Toliko o Diksonovom kriminalnom dosijeu.

NEVIN ^OVEK JE OSLOBO\EN

Kona~no sam postavio su{tinsko pitanje Diksonu: “Ako ste bilinevini, za{to ste, zaboga, izjavili da ste krivi?”

“Dikson je uzdahnuo. To je bila pogodba”, rekao je, govore}i opraksi u kojoj tu`ioci preporu~uju smanjenu kaznu ako se optu`eniizjasni krivim i tako svima u{tedi vreme i tro{kove su|enja.

6 7

“Rekli su da ako se izjasnim krivim, da }e me osuditi na godinudana zatvora. Ve} sam proveo 362 dana u zatvoru ~ekaju}i nasu|enje. Sve {to je trebalo da u~inim je bilo da priznam krivicu i daodem ku}i za nekoliko dana. Ali, da sam insistirao na su|enju i dame je sudija proglasio krivim - osudili bi me na dugu kaznu. Dobiobih 20 godina zbog pucanja u policajca. Nije bilo vredno rizika. @eleosam da idem ku}i....”

“I tako”, rekao sam, “priznali ste ne{to {to niste u~inili”.Dikson je klimnuo glavom. “Ta~no.”Na kraju je Diskon bio oslobo|en, i kasnije dobio tu`bu protiv poli-

cijskog odeljenja. Sklenlonu je oduzeta medalja, bio je optu`en predvelikom porotom, izjasnio se krivim za nesavesno pona{anje iotpu{ten je iz odseka.1 [to se mene ti~e, moja pri~a je preplavilanaslovne strane. [to je va`nije, nau~io sam veliku lekciju kao mladizve{tava~.

Jedna od najo~iglednijih lekcija je bila da se dokazi mogu usmeri-ti tako da ukazuju na vi{e od jednog pravca. Na primer, bilo jedovoljno dokaza da se Dikson osudi za pucanje na narednika. Ali, suklju~na pitanja bila slede}a: Da li je prikupljanje dokaza stvarno bilotemeljno? I koje obja{njenje najbolje odgovara svim ~injenicama?Kada je ponu|ena teorija o pi{tolj-penkalu, postalo je jasno da je ovajscenario obja{njavao sve ~injenice na najbolji na~in.

Postojala je jo{ jedna lekcija. Jedan od razloga zbog koga su~injenice prvobitno izgledale toliko ubedljive jeste taj {to su odgova-rale mojim predube|enjima u to vreme. Dikson je o~igledno od rani-je pravio probleme, bio nezaposleni proizvod rasturene porodice.Policajci su bili dobri momci. Tu`ioci nisu pravili gre{ke.

Gledaju}i kroz ta so~iva, sve prvobitne ~injenice su se sasvim lepouklapale u mesto. Tamo gde su postojale nedoslednosti ili praznine,ja sam ih naivno zanemarivao. Kada mi je policija rekla da je slu~ajneoboriv, poverovao sam im na re~ i nisam dalje ni{ta ispitivao.

Ali, kada sam promenio pogled - menjaju}i svoje predrasudepoku{ajem da budem objektivan - video sam slu~aj u potpuno novomsvetlu. Kona~no sam dozvolio da me ~injenice dovedu do istine, bezobzira da li se uklapaju u moja prvobitna predube|enja.

To je bilo pre vi{e od 20 godina. Moje najve}e lekcije su tek tre-bale da do|u.

OD DIKSONA DO ISUSA

Razlog zbog koga sam ispri~ao ovaj neobi~an slu~aj jeste da jemoje duhovno putovanje bilo u velikoj meri nalik na iskustvo saD`ejmsom Diksonom.

Ve}i deo svog `ivota bio sam skeptik. U stvari, smatrao sam sebeateistom. Za mene je postojalo daleko vi{e dokaza da je Bog samoproizvod `eljenog mi{ljenja, drevne mitologije ili primitivnog sujeverja.Kako je mogao da postoji Bog ljubavi, ako je slao ljude u pakao samozato {to ne veruju u Njega? Kako ~uda mogu da budu u skladu saosnovnim prirodnim zakonima? Zar evolucija ne obja{njava na zado-voljavaju}i na~in kako je `ivot nastao? Zar moderno nau~norazmi{ljanje ne ru{i verovanje u natprirodno?

[to se Isusa ti~e, zar niste znali da nikada nije tvrdio da je Bog?Bio je revolucionar, mudrac, Jevrejin reformista, ali Bog? Ne, ta misaomu se nikada nije javila! Mogu da vam uka`em na veliki broj uni-verzitetskih profesora koji su to rekli - a svakako im se mo`e verovati- zar ne? Priznajmo: ~ak i povr{no pregledavanje dokaza ubedljivopokazuje da je Isus bio samo ljudsko bi}e kao i vi i ja, iako saneobi~nim darovima dobrote i mudrosti.

Ali, to je sve {to sam ikada davao dokazima: povr{an pregled.Pro~itao sam onoliko filozofije i istorije koliko mi je trebalo da na|empotvrdu za svoj skepticizam - ~injenica ovde, nau~na teorija tamo,siroma{an navod, pametan argument. Svakako, mogao sam dauvidim neke praznine i nedoslednosti, ali sam imao jaku motivacijuda ih ignori{em - sebi~nost i nemoralan stil `ivota koji bih morao danapustim, ako bih ikada promenio svoja gledi{ta i postao zastupnikIsusovog koncepta.

[to se mene ti~e, slu~aj je bio zaklju~en. Bilo je dovoljno dokazada sam mogao da budem miran uz zaklju~ak da Isusova bo`anskapriroda nije bila ni{ta vi{e od ma{tovitog izmi{ljanja praznovernih ljudi.

Ili sam tako mislio.

ODGOVORI ZA ATEISTU

Telefonski poziv dostavlja~a nije bio taj koji me je pokrenuo naponovno ispitivanje Isusovog slu~aja. To je bila moja `ena.

Lesli me je zapanjila u jesen 1979. godine objavljuju}i da je posta-la hri{}anka. Zakolutao sam o~ima i preprimio se za najgore,ose}aju}i sa kao `rtva name{taljke. O`enio sam se jednom Lesli,zabavnom Lesli, bezbri`nom Lesli, Lesli koja je bila spremna da riziku-je - a sada sam se pla{io da }e se pretvoriti u neku vrstu osobe sapreteranom ~edno{}u koja }e zameniti na{ dobar na~in `ivota zacelono}na molitvena bdenja i dobrovoljan rad u prljavim kuhinjama zabesku}nike.

Umesto toga, bio sam prijatno iznena|en - ~ak zadivljen - su{tin-skim promenama njenog karaktera, integriteta i njene li~ne samou-verenosti. Na kraju sam `eleo da proniknem u uzrok koji je izazvaote jedva primetne, ali zna~ajne promene stavova moje `ene, tako da

8 9

sam zapo~eo temeljnu istragu ~injenica koje su okru`ivale slu~aj zahri{}anstvo.

Odbacuju}i u stranu svoj interes i predrasude, {to sam vi{emogao, ~itao sam knjige, intervjuisao stu~njake, postavljao pitanja,analizirao istoriju, istra`ivao arheologiju, prou~avao drevnu literaturu ipo prvi put u svom `ivotu ~itao Bibliju stih po stih.

Zaronio sam u slu~aj sa vi{e energije nego u bilo koju drugu pri~ukoju sam ikad istra`ivao. Primenio sam obuku koju sam primio naPravnom fakultetu na Univerzitetu Jejl, kao i svoje iskustvo urednikarubrike za pravna de{avanja ~asopisa “^ikago Tribjun”. I vremenomsu ~injenice iz sveta istorije, nauke, filozofije, psihologije - po~ele daukazuju na nezamislivo.

To je bilo kao ponovno ispitivanje slu~aja D`ejmsa Diksona.

PROSUDITE SAMI

Mo`da ste i vi zasnivali va{a duhovna gledi{ta na osnovu dokazakoje ste opa`ali oko vas ili odavno prikupili iz knjiga, od univerzitet-skih profesora, ~lanova porodice ili prijatelja. Ali, da li je va{ zaklju~akstvarno najbolje mogu}e obja{njenje ~injenica? Ako bi ste kopalidublje - da bi se suo~ili sa svojim predube|enjima i sistemati~ki tra`ilidokaz - {ta bi ste prona{li?

To je ono o ~emu govori ova knjiga. U stvari, ponovo }u razmotri-ti i pro{iriti svoje duhovno putovanje na koje sam krenuo pre gotovodve godine. Pove{}u vas sa sobom dok intervjui{em trinaest vode}ihnau~nika i autoriteta sa besprekornim akademskim znanjem.

Obi{ao sam celu zemlju - od Minesote do D`ord`ije - od Vird`inijedo Kalifornije - kako bih izmamio njihova stru~na mi{ljenja, da bih ihizazvao zamerkama koje sam imao kada sam bio skeptik, kako bihih primorao da brane svoje stavove pouzdanim podacima i doslednimargumentima, i da bih ih ispitao istim pitanjima koja bi ste vi moglida postavite ako bi ste imali priliku.

U ovoj potrazi za istinom, koristio sam svoje pravni~ko novinarskoiskustvo u traganju za brojnim kategorijama dokaza - svedo~anstvimao~evidaca, dokumentima, potvrdnim dokazima, pobijaju}im dokazima,nau~nim dokazima, psiholo{kim dokazima, posrednim dokazima, i~ak, i otiscima prstiju.

To su iste one klasifikacije na koje bi ste nai{li u sudnici. I mo`daje posmatranje sa pravnog gledi{ta najbolji na~in za sagledavanje togprocesa - sa vama u ulozi porotnika.

Da ste izabrani za porotu na stvarnom su|enju, od vas bi setra`ilo da unapred potvrdite da niste formirali bilo kakva predube|enjao tom slu~aju. Od vas bi se tra`ilo da se zakunete da }ete bez pre-drasuda i po{teno donositi zaklju~ke na osnovu te`ine ~injenica, a ne

na osnovu svog raspolo`enja ili predrasuda. Bili bi ste podstaknuti datemeljno razmotrite pouzadnost svedoka, da pa`ljivo saslu{atesvedo~enje i da dokaz strogo podvrgnete zdravom razumu i logici.Molim vas da to isto u~inite i dok ~itate ovu knjigu.

Na kraju je odgovornost na porotnicima da donesu presudu. Nasu|enju, od porotnika se zahteva da procene dokaze i da do|u donajboljeg mogu}eg zaklju~ka. Drugim re~ima, vra}aju}i se na slu~ajD`ejmsa Diksona, u koji se scenario ~injenice najbolje uklapaju?

To je va{ zadatak. Nadam se da }ete ga ozbiljno shvatiti, jer }eovo mo`da biti vi{e od samo jednostavne radoznalnosti. Ako trebaverovati Isusu - a shvatam da to mo`e da bude veliko “ako” za vastrenutno - onda ni{ta nije zna~ajnije od toga kakav odnos treba imatiprema onome {to on ka`e.

Ali, ko je on zaista bio? [ta je tvrdio da jeste? I da li postoje bilokakvi pouzdani dokazi koji mogu da podr`e njegova tvr|enja? To }emopoku{ati da odredimo kre}u}i na let do Denvera da bi obavili na{ prviintervju.

10 11

PRVI DEO Ispitivanje izve{taja

Kada sam prvi put sreo stidljivog i smirenog Lea Kartera, on jebio veteran u najsurovijem delu ^ikaga, `ive}i tamo ve} sedamnaestgodina. Njegovo svedo~enje je poslalo trojicu ubica u zatvor. On je jo{uvek nosio zrno kalibra 0,9 mm u lobanji - jezivu uspomenu zas-tra{uju}e pri~e koja je zapo~ela kada je prisustvovao ubistvu lokalnogprodavca na koga je pucao Ilajd`a Baptist.

Leo i njegov prijatelj, Lesli Skot, igrali su ko{arku kada su ugledaliIlajd`u, tada 16-godi{njeg prestupnika sa 30 hap{enja u policijskomdosijeu, kako ubija Sema Blua ispred njegove prodavnice.

Leo je poznavao ovog prodavca od detinjstva. “Kada nismo imalihrane, on bi nam davao”, tiho mi je objasnio Leo. “Tako da kada samoti{ao u bolnicu i kada su mi rekli da je umro, znao sam da moramda svedo~im o onome {to sam video.”

Svedo~enje o~evidaca je mo}no. Jedan od najdramati~nijih trenu-taka tokom su|enja je kada svedok detaljno opisuje zlo~in koji jevideo, a zatim uvereno pokazuje prema optu`enom kao izvr{iocu.Ilajd`a Baptist je znao da je jedini na~in da izbegne zatvor bio danekako spre~i Lea Kartera i Leslija Skota da u~ine upravo to.

Zbog toga su Ilajd`a i njegova dva prijatelja krenuli u lov. Uskorosu prona{li Lea i Leslija, koji su hodali ulicom sa Leovim bratomHenrijem, i svu trojicu su pod pretnjom oru`jem odvukli na obli`njepristani{te.

“Ti mi se svi|a{“, rekao je Ilajd`in ro|ak Leu, “ali ovo moram dau~inim”. Uz to je pribli`io pi{tolj na Leovo ~elo i povukao obara~.

Pucanj je odjeknuo; metak je pro{ao kroz lobanju pod malimuglom, oslepiv{i Leovo desno oko i zariv{i se u njegovu glavu. Kadaje pao na zemlju, ispaljen je jo{ jedan hitac, i on se zario oko 5 cen-timetara od njegove ki~me.

Dok je Leo posmatrao iz svog zgr~enog polo`aja, pretvaraju}i seda je mrtav, video je kako su njegov brat i prijatelj nemilosrdno

15

1

DOKAZ O^EVIDACADa li se mo`e verovati Isusovim biografijama?

pogubljeni iz neposredne blizine. Kada je Ilajd`a sa svojom bandompobegao, Leo je otpuzao u sigurnost.

Nekako, nasuprot svim {ansama, Leo Karter je pre`iveo. Metak,koga je bilo preopasno ukloniti, ostao je u njegovoj lobanji. Uprkossna`nim glavoboljama koje ni jaki lekovi nisu mogli da ubla`e, postaoje jedini o~evidac protiv Ilajd`e Baptista na njegovom su|enju za ubis-tvo prodavca Sema Blua. Porotnici su poverovali Leu i Ilajd`a jeosu|en na osamdeset godina zatvora.

Leo je ponovo bio jedini o~evidac koji je svedo~io protiv Ilajd`e injegova dva druga za ubistvo Leovog brata i prijatelja. I ponovo je nje-gova re~ bila dovoljna da osudi ovu trojicu na do`ivotni zatvor.

Leo Karter je jedan od mojih heroja. On se pobrinuo da pravdabude zadovoljena, iako je zbog toga platio ogromnu cenu. Kadarazmi{ljam o svedo~anstvu o~evidaca, ~ak i danas - posle vi{e od 20godina - njegovo lice mi se jo{ uvek javlja u svesti.1

SVEDO^ANSTVO IZ DAVNINA

Da, svedo~anstvo o~evidaca mo`e da bude ubedljivo i zadovolja-vaju}e. Kada neki svedok ima jedinstvenu mogu}nost da posmatrazlo~in, kada ne postoje predrasude ili prikriveni motivi, kada je sve-dok istinoljubiv i po{ten, zavr{ni ~in pokazivanja na optu`enog mo`eda bude dovoljan da osudi osobu na zatvor ili ne{to gore.

Svedo~enje o~evidaca je podjednako presudno u istra`ivanju istorij-skih pitanja - ~ak i pitanja da li je Isus Hristos - Bog. Me|utim, kojeopise o~evidaca posedujemo: da li imamo svedo~astvo bilo koga koje li~no razgovarao sa Isusom, ko je slu{ao njegova u~enja, ko jevideo njegova ~uda, ko je prisustvovao njegovoj smrti i ko je mo`da~ak nai{ao na njega posle njegovog navodnog vaskrsenja? Da liimamo bilo kakve zapise “novinara” iz prvog veka koji su intervjuisalisvedoke, postavljali te{ka pitanja i dosledno zapisivali ono za {to susavesno istra`uju}i utvrdili kao ta~no? Podjednako je va`no koliko }edobro ti opisi izdr`ati proveru skeptika?

Znao sam da kao {to je svedo~enje Lea Kartera zaklju~ilo presudutrojici surovih ubica, opisi svedoka iz maglina daleke pro{losti moguda nam pomognu da re{imo najzna~ajnije od svih duhovnih pitanja.Da bi smo dobili uverljive odgovore, zakazao sam intervju sa istaknu-tim nau~nikom koji je doslovno napisao knjigu o ovoj temi: dr KregBlumberg (Craig Blomberg), autor “Istorijske pouzdanosti Jevan|elja”(The Historical Reliability of the Gospels).

Znao sam da je Blumberg mudar ~ovek; u stvari, ~ak je i njegovapojava odgovarala stereotipu. Visok (188 cm) i mr{av, sa kratkomtalasastom sme|om kosom, neformalno o~e{ljanom ka napred,kovrd`avom bradom i debelim nao~arima bez okvira, izgledao je kao

tip ~oveka koji dr`i opro{tajni govor u srednjoj {koli ({to je i u~inio),koji je nacionalno nagra|ivani nau~nik ({to je i bio), i najbolji diplo-mac na presti`nom teolo{kom fakultetu ({to je i bio).

Ali, `eleo sam nekoga ko je bio vi{e od samo inteligentnog i obra-zovanog nau~nika. Tragao sam za stru~njakom koji ne}e prikrivatipojedinosti ili bezbri`no odbacivati izazove zapisima u hri{}anstvu.@eleo sam nekoga sa integritetom, nekoga ko se izborio sa naj-sna`nijom kritikom religije i ko govori sa autoritetom, ali bez re~itihizjava koje vi{e prikrivaju nego {to se bave kriti~nim pitanjima.

Re~eno mi je da je Blumberg bio upravo ono {to sam tra`io, i zbogtoga sam odleteo u Denver pitaju}i se da li }e odgovarati. Priznajemda sam imao odre|ene sumnje, naro~ito kada sam otkrio jednuduboko uznemiruju}u ~injenicu za koju bi on verovatno vi{e voleo daostane prikrivena: Blumberg se jo{ uvek nada da }e njegovi voljeniheroji iz detinjstva, ^ikago Kabsi, jo{ za njegovog `ivota osvojiti svet-ski kup. Iskreno re~eno, to je bilo dovoljno da budem pomalo sum-nji~av u njegovu razboritost.

PRVI INTERVJU: DR KREG L. BLUMBERG

Krega Blumberga nadaleko smatraju za jednog od najistaknutijihautoriteta u zemlji po pitanju Isusovih biografija, koje se zovu ~etiriJevan|elja. Doktorirao je iz oblasti Novog zaveta na Univerzitetu uAberdinu u [kotskoj, a kasnije je radio ako stariji istra`iva~ za InstitutTindejl na Kembrid`u u Engleskoj, gde je bio ~lan elitne grupeme|unarodnih nau~nika koji su objavili niz cenjenih nau~nih radova oIsusu. Poslednjih desetak godina radio je kao predava~ Novog zave-ta na veoma uglednom Teolo{kom fakultetu u Denveru.

U Blumbergove knjige spadaju i “Isus i Jevan|elja” (Jesus ad theGospels), “Tuma~enje parabola” (Interpreting the Parables), “Koliko jeduboka podela?” (How Wide the Divide) i komentari o Jevan|elju poMateju i 1. Poslanici Korin}anima. Tako|e je pomogao izdavanje{estog toma “Perspektiva Jevan|elja” (Gospel Perspectives), koji seop{irno bavi Isusovim ~udima, i bio je koautor “Uvoda u tuma~enjeBiblije” (Introduction to Biblical Interpretation). Svojim poglavljima oistorijskoj realnosti Jevan|elja doprineo je knjizi “Razumna vera”(Reasonable Faith) i nagra|enoj knjizi “Isus pod paljbom” (Jesusunder Fire). U~lanjen je u Dru{tvo za prou~avanje Novog zaveta(Society for the Study of the New Testament), Dru{tvo biblijske lite-rature (Society of Biblical Literature) i Institut za biblijska istra`ivanja(Institute for Biblical Research).

Kao {to sam o~ekivao, njegova kancelarija je bila prepuna nau~nihknjiga naslaganih na police (~ak je nosio kravatu ukra{enu crte`imaknjiga).

16 17

Me|utim, ubrzo sam video da se na zidovima njegove kancelarijenisu nalazili pra{njavi tomovi knjiga drevnih istori~ara, ve} umetni~keslike njegovih mladih }erki. Njihovi ma{toviti i {areni prikazi lama,ku}a i cve}a nisu bili nasumi~no oka~eni; o~igledno su bili cenjenikao nagrade - pa`ljivo uramljene uz potpis Elizabete i Rej~el. Jasnoje, mislio sam, da ovaj ~ovek osim mozga ima i srce.

Blumberg govori sa precizno{}u matemati~ara (da, predavao je imatematiku, ranije u karijeri), pa`ljivo procenjuju}i svaku re~ o~igled-no ne `ele}i da izrekne ni jedno slovo izvan onoga {to ~injenicedopu{taju. Upravo ono {to sam tra`io.

Dok se sme{tao u visokoj stolici, sa {oljom ~aja u ruci, ja samtako|e srkao ~aj da bih otklonio hladno}u Kolorada. Po{to sam ose-tio da je Blumberg bio tip osobe koja odmah prelazi na stvar, odlu~iosam da zapo~nem intervju ula`enjem u samu sr` problema.

O^EVICI ISTORIJE

“Recite mi slede}e”, rekao sam uz izazovnost u glasu, “da li jestvarno mogu}e biti inteligenta osoba koja kriti~ki razmi{lja, a ipakverovati da su sva ~etiri Jevan|elja napisali ljudi ~ija su im imena prip-isana?”

Blumberg je stavio {olju ~aja na ivicu stola i pogledao u mene.“Odgovor je da”, rekao je ube|eno.

Naslonio se i nastavio. “Va`no je uvideti da su, strogo govore}i,Jevan|elja anonimna. Me|utim, jednoglasno svedo~anstvo rane crkveje bilo da je Matej, tako|e poznat kao Levije, ubira~ poreza i jedanod dvanaestorice u~enika, bio autor prvog Jevan|elja u Novom zave-tu; da je Jovan Marko, Petrov prijatelj, bio autor Jevan|elja koje zove-mo Jevan|elje po Marku; i da je Luka, poznat kao 'ljubazni lekar'Pavla, napisao i Jevan|elje po Luci i Dela apostolska.”

“Koliko je jednoglasno bilo uverenje da su oni bili autori?” upitaosam.

“Nema poznatih konkurenata za ova tri Jevan|elja”, odgovorio je.“O~igledno to nije bilo sporno.”

^ak i pored toga, `eleo sam da dalje ispitam problem. “Oprostitena mom skepticizmu”, rekao sam, “ali da li je neko imao motiv dala`e tvrde}i da su ti ljudi napisali ta Jevan|elja, iako u stvari nisu?”

Blumberg je odmahnuo glavom. “Verovatno ne. Imajte na umu dato nisu bili pogodne li~nosti”, rekao je, osmehuju}i se. “Marko i Luka~ak ni nisu bili me|u 12 u~enika. Matej jeste, ali kao biv{i omra`eniporeznik, bio bi najneslavnija osoba posle Jude Iskariotskog, koji jeizdao Isusa!”

“Postavite ovo nasuprot onome {to se odigralo kada su apokrifna(la`na) Jevan|elja napisana mnogo kasnije. Ljudi su izabrali imena

dobro poznatih i primernih li~nosti za izmi{ljene autore - Filipa, Petra,Mariju, Jakova. Ta imena su nosila mnogo vi{e te`ine od imenaMateja, Marka i Luke. Prema tome, odgovor na va{e pitanje je da nijebilo nikakvih razloga da neko pripi{e autorstvo ovoj trojci manje ugled-nih ljudi.”

To je zvu~alo logi~no, ali je bilo o~igledno da je on zgodno izostaviojednog od pisaca Jevan|elja. “A {ta je sa Jovanom?” zapitao sam.“On je bio veoma istaknut; u stvari, on ne samo da je bio jedan oddvanaestorice u~enika ve} je sa~injavao trojku blisku Isusu, poredJakova i Petra.”

“Da, on je predstavlja jedan izuzetak”, potvrdio je Blumberg uz kli-manje glave. “I zanimljivo je da je Jevan|elje po Jovanu jedino kodkoga postoje neka pitanja o autorstvu.”

“[ta se ta~no osporava?”“Ime autora nije sporno - to je svakako Jovan”, odgovorio je

Blumberg. “Pitanje je da li je to bio apostol Jovan ili neki drugiJovan.”

“Vidite, svedo~anstvo hri{}anskog pisca Papija, koje se datira naoko 125. godinu, govori o apostolu Jovanu i stare{ini Jovanu, a izkonteksta nije jasno da li govori o jednoj li~nosti sa dva gledi{ta ili odva razli~ita ~oveka. Me|utim, odobravaju}i taj izuzetak, ostatakranog svedo~anstva je jednoglasan da je apostol Jovan, sinZavedejev, napisao Jevan|elje.”

“I”, rekao sam u poku{aju da ga dalje pritisnem, “ube|eni ste daon to jeste u~inio?”

“Da, verujem da zna~ajna ve}ina materijala vodi do ovog aposo-tola”, odgovorio je. “Me|utim, ako pa`ljivo ~itate ovo Jevan|elje,mo`ete da vidite neke naznake da je zavr{ne stihove mo`da napisaourednik. Li~no, nemam problema da verujem da je neko bliskopovezan sa Jovanom mogao da ostvari tu ulogu, uobli~avaju}i posled-nje stihove i potencijalno stvaraju}i stilisti~ko jedinstvo celokupnogdokumenta.”

“Ali u svakom slu~aju”, naglasio je, “ovo Jevan|elje je o~iglednozasnovano na materijalu o~evica, kao i ostala tri Jevan|elja”.

ULA@ENJE U POJEDINOSTI

Iako sam do sada cenio Blumbergove komentare, jo{ uvek nisambio spreman da krenem dalje. Pitanje o tome ko je napisaoJevan|elja je od ogromnog zna~aja i `eleo sam da ispitam pojedinosti- imena, datume, navode. Zavr{io sam sa ~ajem i ostavio {olju nastolu. Uzeo sam penkalo i spremio se da dublje kopam.

“Vratimo se na Marka, Mateja i Luku”, rekao sam. “Koje poseb-ne dokaze imate da su oni zaista autori Jevan|elja?”

18 19

Blumberg se nagnuo napred. “Ponovo, najstarije i mo`da naj-zna~ajnije svedo~anstvo poti~e od Papija, koji oko 125. godinenaro~ito potvr|uje da je Marko pa`ljivo i precizno zapisao Petrovosvedo~anstvo kao o~evica. U stvari, rekao je da Marko 'nije na~inionijednu gre{ku' i da nije ubacivao 'bilo kakve la`ne izjave'. I Papije jerekao da je Matej sa~uvao Isusova u~enja podjednako dobro.”

“Zatim je Irinej, pi{u}i oko 180. godine, potvrdio tradicionalnoautorstvo. U stvari, ovde...“, rekao je, pose`u}i za knjigom. Otvorio juje i pro~itao Irinejeve re~i:

Matej je objavio sopstveno Jevan|elje Jevrejima na njihovomjeziku, dok su Petar i Pavle propovedali Jevan|elje u Rimu i tamoosnovali crkvu. Posle njihovog odlaska, Marko - Petrov u~enik ituma~, nam je sam pismeno predao su{tinu Petrovog propovedan-ja. Luka, sledbenik apostola Pavla, sastavio je knjigu na osnovuJevan|elja koje je propovedao njegov u~itelj. Zatim je Jovan,Isusov u~enik, koji se tako|e naslanjao na njegove grudi, samnapisao svoje Jevan|elje dok je `iveo u Efesu u Aziji.2

Pogledao sam bele{ke koje sam na~inio. “U redu, da razjasnimo”,rekao sam. “Ako mo`emo da imamo poverenje da su Jevan|eljanapisali u~enici Matej i Jovan, Marko, prijatelj u~enika Petra, i Luka,istori~ar, prijatelj apostola Pavla, i odre|ena vrsta novinara iz prvogveka, mo`emo da budemo uvereni da su zapisani doga|aji zasnovnibilo na direktnom ili indirektnom svedo~anstvu o~evidaca.”

Dok sam govorio, Blumberg je u glavi prosejavao moje re~i. Kadasam zavr{io, klimnuo je glavom.

“Ta~no”, rekao je odlu~no.

DREVNE NASUPROT SAVREMENIM BIOGRAFIJAMA

Jo{ uvek su postojali izvesni problemati~ni aspekti Jevan|elja kojasam morao da razjasnim. Naro~ito sam `eleo da bolje shvatim kojojvrsti knji`evnog dela su odgovarala.

“Kada odem u knji`aru i pogledam odeljak 'biografije', ne vidimisti na~in pisanja koji vidim u Jevan|eljima”, rekao sam. “Kada nekodanas pi{e biografiju, on se temeljno bavi `ivotom li~nosti. Ali,pogledajte Marka - on ne govori o Isusovom ro|enju niti o bilo ~emutokom Isusove mladosti. Umesto toga, koncentri{e se na trogodi{njiperiod i tro{i polovinu svog Jevan|elja na doga|aje koji dovode doposlednje Isusove sedmice. Kako to obja{njavate?”

Blumberg je podigao dva prsta. “Postoje dva razloga”, odgovorioje. “Jedan je knji`evni, a drugi je teolo{ki.”

“Knji`evni razlog je da je u osnovi, to bio na~in na koji su ljudipisali biografije u drevnom svetu. Oni nisu imali ose}aj, kakav mi

imamo danas, da je potrebno da se podjednako opi{u svi periodine~ijeg `ivota ili da je neophodno ispri~ati pri~u u strogo hronolo{komredosledu ili ~ak doslovno navoditi ljude, sve dok je su{tina onoga{to su rekli sa~uvana. Starogr~ki i hebrejski jezik nisu ~ak ni imalisimbole za navodnike.”

“Jedini razlog zbog koga su smatrali da je vredno zapisati istoriju,bio je da se na osnovu opisanih li~nosti mogu nau~iti neke lekcije.Zbog toga je biograf `eleo da se du`e zadr`i na onim delovima `ivotaosobe koji su mogli da poslu`e kao primer, koji su bili ilustrativni, kojibi mogli da pomognu drugim ljudima, koji su davali smisaoodre|enom istorijskom periodu.”

“A koji je teolo{ki razlog?” upitao sam. “On proizilazi iz su{tine koju sam sada izneo. Hri{}ani veruju da

su, koliko god da su Isusov `ivot i u~enja i ~uda bili ~udesni, bili bibesmisleni ako nije istorijski ta~no da je Isus umro i da je vaskrsaoiz mrtvih, i da je to obezbedilo iskupljenje, ili opro{taj grehova~ove~anstva.”

“Zato Marko, naro~ito kao pisac verovatno najranijeg Jevan|elja,posve}uje skoro polovinu svog pripovedanja doga|ajima koji vode doperioda od jedne sedmice i koji kulminiraju Hristovom smr}u ivaskrsenjem.”

“Imaju}i u vidu zna~aj raspe}a”, zaklju~io je, “to je potpunorazumljivo u drevnoj literaturi”.

TAJNOVITO Q

Pored ~etiri Jevan|elja, nau~nici se ~esto pozivaju na ono {to nazi-vaju Q, {to poti~e od nema~ke re~i Quelle, ili “izvor”.3 Zbog sli~nostiu jeziku ili sadr`aju, tradicionalno se pretpostavljalo da su Matej iLuka koristili Markovo ranije Jevan|elje pri pisanju sopstvenih. Poredtoga, nau~nici su rekli da su Matej i Luka tako|e ugradili deo mate-rijala iz ovog tajanstvenog Q - materijal koji nedostaje kod Marka.

“[ta je ta~no to Q?”, zapitao sam Blumberga. “Nije ni{ta vi{e od hipoteze”, odgovorio je, ponovo se udobno

naslanjuju}i u svojoj stolici. “Uz nekoliko izuzetaka, to su samoIsusove izreke i u~enja, koje su nekada mo`da formirale nezavisan,poseban dokument.”

“Vidite, postojao je ~est knji`evni vid skupljanja izreka uglednihu~itelja, kao kada bi smo mi pravili kompilacije najbolje muzikepeva~a i stavljali je u album 'najbolje od'. Q mo`e da bude ne{tonalik na to.”

Ali, ako je Q postojalo pre Mateja i Luke, ono bi sa~injavalo ranimaterijal o Isusu. Mo`da to, razmi{ljao sam, mo`e da baci novo svet-lo na to kakav je Isus stvarno bio.

20 21

“Dopustite da vas pitam slede}e”, rekao sam “ako izdvojite samomaterijal Q, kakvu sliku o Isusu dobijate?”

Blumberg je pogladio svoju bradu i nakratko zurio u plafon dok jerazmi{ljao o pitanju. “Pa, morate da imate na umu da je Q bio skupizreka, i prema tome nije imao pripoveda~ki materijal koji bi nam daopotpuniju sliku o Isusu”, odgovorio je, govore}i sporo dok je pa`ljivoodabirao svaku re~.

“^ak i pored toga, vidite kako Isus ~ini iste odlu~ne tvrdnje - naprimer, da je on otelotvorena mudrost i da je on taj preko koga }eBog suditi ~ove~anstvu, bez obzira da li ga priznaju ili ga se odri~u.Jedna zna~ajna nau~na knjiga je nedavno tvrdila da ako izolujete sveizreke iz materijala Q, dobijate istu vrstu slike o Isusu - o nekome koje davao smele izjave o sebi - kakvu uop{tenije pronalazite i uJevan|eljima.”

@eleo sam dalje da istra`im ovo pitanje. “Da li bi on bio smatranza ~udotvorca?”, zapitao sam.

“Ponovo”, odgovorio je, “morate da zapamtite da ne bi ste dobilipuno pri~a o ~udima, jer se one obi~no nalaze u samoj pri~i, a Qpredstavlja prvenstveno listu izreka.”

Zastao je da bi sa stola podigao Bibliju u ko`nim koricama i po~eoda lista njene izlizane strane.

“Ali, na primer, u Jevan|elju po Luci 7,18-23 i Jevan|elju poMateju 11,2-6 se ka`e da je Jovan Krstitelj poslao izaslanike da pita-ju Isusa da li je on stvarno Hristos Mesija koga su o~ekivali. Isus jeu su{tini odgovorio: 'Recite mu da razmotri moja ~uda. Idite i ka`iteJovanu {to videste i ~uste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se~iste, gluvi ~uju, mrtvi ustaju, siroma{nima se propovedaJevan|elje'.”

“Tako da ~ak i u Q”, zaklju~io je, “postoji jasna svesnost oIsusovom ~injenju ~uda”.

Blumbergovo spominjanje Mateja me je podsetilo na jo{ jednopitanje u vezi sastavljanja Jevan|elja. “Za{to bi”, pitao sam, “Matej- predstavljen kao o~evidac doga|aja - ugradio deo Jevan|elja koji jenapisao Marko za koga se svi sla`u da nije bio o~evidac? Ako jeJevan|elje po Mateju stvarno pisao o~evidac, o~ekivali bi smo da seoslanja na sopstvena opa`anja.”

Blumberg se nasme{io. “To ima smisla samo ako je Marko zaistazasnivao svoj opis na se}anjima o~evica Petra”, odgovorio je. “Kao{to ste i sami rekli, Petar je priradao Isusovom unutra{njem krugu imogao je da vidi i ~uje stvari koje drugi u~enici nisu. Zbog toga biimalo smisla da se Matej, iako je bio o~evidac, oslanja na Petrovuverziju doga|aja iznesenu preko Marka.”

Da, razmi{ljao sam, to je imalo smisla. U mojoj glavi je po~elo dase formira pore|enje na osnovu mnogo godina iskustva kao novin-skog izve{ta~a. Se}am se da sam bio deo gomile novinara koja jejednom saterala u }o{ak ~uvenog politi~kog zvani~nika u ^ikagu, pre-minulog gradona~elnika Ri~arda D`. Dejlija, kako bi ga saletali pita-njima o nekom skandalu u policijskom odseku. On je dobacio ne{tousput be`e}i u svoju limuzinu.

Iako sam bio o~evidac onoga {to se odigralo, trenutno sam oti{aodo izve{ta~a koji je bio bli`i Dejliju, i zamolio ga da ponovo pustikasetofon da bih ~uo {ta je Dejli upravo rekao. Na taj na~in sammogao da se uverim da sam ta~no zapisao njegove re~i.

To je, razmi{ljao sam, o~igledno ono {to je i Matej u~inio saJevan|eljem po Marku - iako je Matej imao sopstvena se}anja kaou~enik, njegova potreba za precizno{}u ga je navela da se oslanja namaterijal koji je do{ao direktno od Petra iz Isusovog unutra{njegkruga.

JEDINSTVENO GLEDI[TE APOSTOLA JOVANA

Po{to sam bio zadovoljan Blumbergovim po~etnim odgovorima uvezi prva tri jevan|elja - koja se nazivaju sinopsisi, {to zna~i “videtiu isto vreme”, zbog svojih sli~nih okvira i me|usobnih odnosa4 - svojupa`nju sam usmerio na Jevan|elje po Jovanu. Svako ko ~ita sva ~etiriJevan|elja odmah }e uvideti da postoje o~igledne razlike izme|usinopti~kih Jevan|elja i Jevan|elja po Jovanu, pa sam `eleo da saz-nam da li to zna~i da postoje nespojive protivre~nosti izme|u njih.

“Da li mo`ete da razjasnite razlike izme|u sinopti~kih jevan|elja iJevan|elja po Jovanu?” zapitao sam Blumberga.

Spustio je obrve. “Slo`eno pitanje!” uzviknuo je. “Nadam se da }unapisati celu knigu o toj temi.”

Po{to sam ga uverio da me zaimaju samo osnovne stvari o ovompitanju, a ne iscrpna rasprava, on se smestio u stolici.

“Pa, ta~no je da je Jevan|elje po Jovanu razli~itije od sinopti~kiJevan|elja nego {to je sli~nije”, po~eo je. “Samo se mali broj glavnihpri~a koje se javljaju u ostala tri jevan|elja ponovo javlja i uJevan|elju po Jovanu, iako se to zna~ajno menja kada se do|e doIsusove poslednje sedmice. Od tada su paralele daleko bli`e.”

“Tako|e izgleda da postoji veoma razli~it jezi~ki stil. U Jevan|eljupo Jovanu, Isus koristi drugu terminologiju, izgovara duge propovedi,a i hristologija izgleda uzvi{enija - to jest, direktnije su i otvorenijeizjave da je Isus jedno sa Ocem; da je on sam Bog; da je on Put,Istina i `ivot; Vaskrsenje i `ivot.”

“[ta obja{njava razlike?”, upitao sam.

22 23

“Godinama se pretpostavljalo da je Jovan znao sve {to su Matej,Marko i Luka napisali, i da nije video potrebu da to ponavlja, pa jesvesno izabrao da ih dopuni. Od nedavno se pretpostavlja da jeJevan|elje po Jovanu u velikoj meri nezavisno od ostala tri Jevan|elja,{to bi moglo da objasni ne samo razli~ite izbore materijala, ve} irazli~ita gledi{ta o Isusu.”

ISUSOVA NAJSMELIJA IZJAVA

“Postoje odre|ene teolo{ke razlike kod Jevan|elja po Jovanu”,primetio sam.

“Nema sumnje, ali da li one zaslu`uju da se nazivaju protivre~nos-tima? Mislim da je odgovor Ne, a evo i za{to: za skoro svaku glavnutemu ili razliku u Jevan|elju po Jovanu, mo`ete da prona|ete para-lele u Jevan|elju po Mateju, Marku i Luci, iako one nisu toliko broj-ne.”

To je bila smela tvrdnja. Brzo sam odlu~io da je ispitam postav-ljaju}i mo`da najzna~ajnije od svih pitanja u vezi sa razlikama izme|usinopti~kih Jevan|elja i Jevan|elja po Jovanu.

“Jovan daje veoma izri~ite tvrdnje da je Isus Bog, {to neki pripi-suju ~injenici da je pisao kasnije od ostalih i po~eo da ukra{avastvari”, rekao sam. “Da li mo`ete da na|ete ovu temu o bo`anstvu iu sinopti~kim Jevan|eljima?”

“Da, mogu”, odgovorio je. “U ve}oj meri je pre}utnopodrazumevana, ali se nalazi i tamo. Setite se pri~e o Isusovomhodanju po vodi, koja se nalazi u Jevan|elju po Mateju 14,22-23 (25-27) i Jevan|elju po Marku 6,45-52. Mnogi engleski prevodi prikrivajugr~ki, navode}i da Isus ka`e, “Ne bojte se, ja sam.” U stvari, nagr~kom doslovno glasi: “Ne bojte se, ja jesam.” Te dve poslednje re~isu istovetne sa onim {to je Isus rekao u Jevan|elju po Jovanu 8,58,kada je uzeo bo`ansko ime “Ja sam”, {to predstavlja na~in na kojise Bog otkrio Mojsiju u goru}em `bunu u 2. knjizi Mojsijevoj 3,14.Prema tome, Isus se otkriva kao onaj koji ima istu bo`ansku mo} nadprirodom kao Jahve, Bog u Starom zavetu.”

Klimnuo sam glavom. “To je jedan primer”, rekao sam. “Da liimate neke druge?”

“Da, mogu da nastavim u tom stilu”, rekao je Blumberg. “Naprimer, Isusovo naj~e{}e ime za sebe u prva tri Jevan|elja je 'Sin~ove~iji', i...”

Podigao sam ruku da ga zaustavim. “Pri~ekajte”, rekao sam. Izsvoje ta{ne sam izvadio knjigu i prelistao je dok nisam prona{aonavod koji sam tra`io. “Kerin Armstrong (Karen Armstrong), biv{akalu|erica koja je napisala bestseler 'Bo`ija istorija' (A history ofGod), je rekla da izraz 'Sin ~ove~iji' 'samo isti~e slabost i smrtnost

ljudskog stanja', pa je, koriste}i ga, Isus jednostavno nagla{avao da'je bio krhko ljudsko bi}e koje }e jednog dana patiti i umreti'.5 Akoje to ta~no”, rekao sam, “onda to ba{ i ne zvu~i kao tvrdnja obo`anskoj prirodi”.

Blumbergov izraz lica je postao ozbiljan. “Vidite”, rekao je odlu~no,“suprotno od popularnog verovanja, 'Sin ~ove~iji' se ne odnosi prven-stveno na Isusovu ljudsku prirodu. Umesto toga, predstavlja direktnualuziju na Knjigu proroka Danila 7,13-14.”

Uz to je otvorio Stari zavet i pro~itao te re~i proroka Danila:

“Videh u utvarama no}nim, i gle, kao sin ~ove~iji i|a{e s oblacimanebeskim, i do|e do starca i stade pred njim. I dade mu se vlasti slava i carstvo da mu slu`e svi narodi i plemena i jezici; vlast jenjegova vlast ve~na, koja ne}e pro}i, i carstvo se njegovo ne}erasuti.”

Blumberg je zatvorio Bibliju. “Vidite onda {ta Isus radi koriste}iizraz 'Sin ~ove~iji' za sebe”, nastavio je. “To je neko ko pristupasamom Bogu na njegovom nebeskom prestolu i kome je datasveop{ta mo} i vlast. Tako je 'Sin ~ove~iji' uzvi{ena titula, a ne ozna-ka ljudske prirode.”

Kasnije sam nai{ao na komentar drugog nau~nika, koga samuskoro intervjuisao za ovu knjigu, Vilijema Lejn Krega (William LaneCraig), koji je izrekao sli~no opa`anje:

“^esto se smatra da 'Sin ~ove~iji' ukazuje na Isusovu ljudskuprirodu, kao {to refleksni izraz 'Sin Bo`iji' ukazuje na njegovubo`ansku prirodu. U stvari, istina je sasvim suprotna. Sin ~ove~ijije bila bo`anska li~nost u starozavetnoj Knjizi proroka Danila koja}e do}i na kraju sveta da sudi ~ove~anstu i vlada zauvek. Prematome, tvrdnja da je on Sin ~ove~iji, u stvari bi bila tvrdnja o nje-govoj bo`anskoj prirodi.”6

Blumberg je nastavio: “Pored toga, Isus tvrdi da opra{ta grehe usinopti~kim Jevan|eljima, a to je ne{to {to samo Bog mo`e da ~ini.Isus prihvata molitvu i obo`avanje. Isus ka`e: 'A koji god prizna menepred ljudima, prizna}u i ja }u njega pred ocem svojim koji je nanebesima.' Stra{ni sud je zasnovan na ~ovekovoj reakciji prema -kome? Prema ovom obi~nom ljudskom bi}u? Ne, to bi bila veomadrska tvrdnja. Stra{ni sud je zasnovan na ~ovekovoj reakciji na Isusakao Boga.”

“Kao {to mo`ete da vidite, postoje razne vrste materijala u sinop-ti~kim jevan|eljima o Isusovoj bo`anskoj prirodi, koje zatim postajusamo izri~itije u Jevan|elju po Jovanu.”

24 25

TEOLO[KI PLAN JEVAN\ELJA

Prilikom pisanja poslednjeg Jevan|elja, Jovan je imao prednost jerje imao vi{e vremena da razmi{lja o teolo{kim pitanjima. Zato sampitao Blumberga: “Zar ~injenica da je Jovan pisao sa vi{e teolo{kihsklonosti ne zna~i da je ovaj istorijski materijal mogao da budepreure|ivan i da je prema tome manje pouzdan?”

“Ne verujem da je Jovan pisao vi{e teolo{ki”, Blumberg je istakao.“On samo ima druga~iju grupu teolo{kih nagla{avanja. Matej, Markoi Luka imaju veoma osobene teolo{ke uglove koje `ele da naglase:Luka - teolog siroma{nih i dru{tvene brige; Matej - teolog koji jepoku{avao da shvati odnos izme|u hri{}anstva i judaizma; Marko -koji prikazuje Isusa kao slugu koji prolazi kroz patnje. Mo`ete danapravite duga~ku listu osobenih teologija Matej, Marka i Luke.”

Prekinuo sam ga, jer sam se pla{io da je Blumberg propu{taomoju {iru poentu. “U redu, ali zar te teolo{ke motivacije ne bacajusumnju na njihovu sposobnost i volju da precizno izveste o onome{to se odigralo?” zapitao sam. “Zar nije verovatno da bi ih njihoviteolo{ki pogledi naterali da oboje i izvrnu istoriju koju su zabele`ili?”

“To svakako zna~i, da kao i u slu~aju bilo kog ideolo{kog doku-menta, moramo da razmatramo to kao mogu}nost”, priznao je.“Postoje ljudi koji su skloni da iz li~nih razloga izvr}u istoriju kako biposlu`ila njihovim ideolo{kim ciljevima, ali su na `alost, ljudi zaklju~ilida se to uvek odigrava, {to nije ta~no.”

“U drevnom svetu, ideja o nepristrasnom pisanju objektivne istori-je, ~isto da bi se hronolo{ki zabele`ili doga|aji, bez ideolo{kog cilja,je bila ne~uvena. Niko nije pisao istoriju, ako nije bilo razloga da seiz nje ne{to nau~i.”

Nasme{io sam se. “Pretpostavljam da to mo`ete da ka`ete, ali tosve ~ini sumnjivim”, rekao sam.

“Da, na odre|enom nivou tako izgleda”, odgovorio je. “Ali, akomo`emo razumno da rekonstrui{emo preciznu istoriju na osnovuvelikog broja razli~itih vrsta drevnih izvora, trebali bi smo da budemou mogu}nosti da to u~inimo i na osnovu Jevan|elja, iako su i onatako|e ideolo{ka.”

Blumberg se za trenutak zamislio, tra`e}i u glavi odgovaraju}epore|enje, kako bi dokazao svoje gledi{te. Kona~no je rekao: “Evojedne savremene paralele, iz iskustva jevrejske zajednice, koja mo`eda razjasni {ta sam mislio.”

“Neki ljudi, obi~no u cilju antisemitizma, negiraju ili potcenjujuu`ase holokausta. Ali, jevrejski nau~nici su bili ti koji su stvorili muze-je, napisali knjige, sa~uvali predmete i dokumentovali svedo~enjao~evidaca u vezi sa holokaustom.”

“Sve to ima u velikoj meri ideolo{ki cilj - naime, da se obezbedida se takvi u`asi nikada vi{e ne ponove - ali su tako|e bili najverni-ji i najobjektivniji u izve{tavanju istorijske istine.”

“Hri{}anstvo je tako|e bilo zasnovano na odre|enim istorijskimtvrdnjama da je Bog u li~nosti Isusa iz Nazareta jedinstveno u{ao uprostor i vreme, tako da je sama ideologija koju su hri{}ani `eleli dazastupaju zahtevala {to je mogu}e pa`ljiviji istorijski rad.”

Sa~ekao je da mi njegovo pore|enje u|e u glavu. Okre}u}i se dame pogleda neposrednije, zapitao je: “Da li shvatate {ta `elim daka`em?”

Klimnuo sam glavom kako bih mu ukazao da shvatam.

VRU]E VESTI IZ ISTORIJE

Jedna je stvar re}i da su Jevan|elja ukorenjena u posrednom ilineporednom svedo~enju o~evidaca, a drugo je tvrditi da je ta infor-macija pouzdano sa~uvana dok nije kona~no godinama kasnijezapisana. To je, znao sam, bila glavna sporna ta~ka, i `eleo sam daizazovem Blumberga {to sam neposrednije mogao.

Ponovo sam uzeo popularnu knjigu Armstrongove “Bo`ja istorija”.“Slu{ajte {ta je jo{ napisala”, rekao sam.

“Znamo vrlo malo o Isusu. Prvi potpuni izve{taj o njegovom `ivotuje bilo Jevan|elje po Marku, koje nije napisano do oko sedamde-sete godine, nekih 40 godina posle njegove smrti. Do tog vreme-na, istorij-ske ~injenice su bile prekrivene mitskim elementima kojisu izra`avali smisao koji je Isus pru`io svojim sledbenicima. Markoprvenstveno izra`ava ovaj smisao, a ne pouzdan direktan portret.”7

Stavljaju}i knjigu nazad u otvorenu torbu, okrenuo sam seBlumbergu i nastavio. “Neki nau~nici ka`u da su Jevan|elja napisanatoliko posle doga|aja da se razvila legenda i izvrnula ono {to je nakraju napisano, pretvaraju}i Isusa od jednostavno mudrog u~itelja umitolo{kog Bo`jeg sina. Da li je to razumna hipoteza, ili postoje ~vrstidokazi da su Jevan|elja napisana pre toga, pre nego {to je legendamogla u potpunosti da iskvari ono {to je kona~no zabele`eno?”

Blumbergove o~i su se skupile i njegov glas je poprimio nepo-pustljiv ton. “Ovde postoje dva odvojena problema, i va`no je dr`atiih odvojeno”, rekao je. “Mislim da postoje ~vrsti dokazi za predlaganjeranijeg datuma za pisanje Jevan|elja. Ali, ~ak i da ih nema, argumentArmstrongove nema nikakvu snagu.”

“Za{to ne?” upitao sam. “Standardno nau~no datiranje, ~ak i u veoma liberlanim krugovi-

ma, je za Jevan|elje po Marku u 70-im, Jevan|elja po Mateju i Luciu 80-im, Jevan|elja po Jovanu u 90-im godinama. Ali pazite, to je i

26 27

dalje za vreme `ivota razli~itih o~evidaca Isusovog `ivota, uklju~uju}ii neprijateljski raspolo`ene o~evice koji bi slu`ili kao ispravlja~i ako bikru`ila la`na u~enja o Isusu.”

“Shodno tome, ti kasniji datumi za Jevan|elja uop{te nisu tolikokasni. U stvari, mo`emo da na~inimo pore|enje koje je veomapou~no.”

“Dve najranije biografije Aleksandra Makedonskog su napisaliArijan i Plutarh vi{e od 400 godina posle Aleksandrove smrti 323.godine pre nove ere, a ipak ih istori~ari smatraju pouzdanim. Da, le-gendarni materijal o Aleksandru se razvio tokom vremena, ali je tobilo tek u vekovima koji su sledili posle ova dva pisca.”

“Drugim re~ima, prvih 500 godina je ~uvalo Aleksandrovu istorijuu velikoj meri netaknutu; legendarni materijal je po~eo da se javljatokom slede}ih 500 godina. Prema tome, bez obzira da li suJevan|elja napisana 60 godina ili 30 godina posle Isusovog `ivota,koli~ina vremena je srazmerno zanemarljiva. To je gotovo bespred-metno.”

Mogao sam da shvatim {ta je Blumberg govorio. U isto vreme,imao samo odre|ene rezerve prema tome. Intuitivno mi se ~iniloo~igledno da {to je kra}a praznina izme|u odigravanja doga|aja i vre-mena kada je pismeno zabele`en, manje je verovatno da }e ti spisibiti `rtva legende ili pogre{nih se}anja.

“Dopustite mi da za trenutak priznam va{e gledi{te, ali vratimo sena datiranje Jevan|elja”, rekao sam. “Ukazali ste da verujete da sunapisana pre spomenutih datuma.”

“Da, ranije,” rekao je. “I mo`emo to da podupremo ~itanjem Delaapostolskih, koja je napisao Luka. Dela su naizgled nezavr{ena -Pavle je centralna li~nost knjige, i on je u ku}nom pritvoru u Rimu.Time se knjiga naglo zavr{ava. [ta se de{ava sa Pavlom? Ne saz-najemo iz Dela apostolskih, verovatno zbog toga {to je knjiganapisana pre nego {to je Pavle osu|en na smrt.”

Blumberg je postajao sve uzbu|eniji, dok je govorio. “To zna~i dase Dela apostolska ne mogu datirati kasnije od 62. godine. Po{tosmo to ustanovili, mo`emo se odatle vratiti unazad. Po{to su Delaapostolska drugi deo dvodelnog dela, znamo da mora da je prvi deo- Jevan|elje po Luci - napisan pre toga. Po{to je Luka ugradio deloveJevan|elja po Marku, to zna~i da je Jevan|elje po Marku jo{ ranijenapisano.”

“Ako dopustite, mo`da godinu za svaku od njih, zavr{i}ete saJevan|eljem po Marku napisanim ne kasnije od 60. godine, mo`da~ak i krajem pedesetih. Ako je Isus ubijen tridesete ili trideset i tre}egodine, govorimo o maksimalnom razmaku od oko 30 godina.”

Seo je nazad u svoju stolicu sa pobedni~kim izrazom. “Istorijskigovore}i, naro~ito u pore|enju sa Aleksandrom Velikim”, rekao je, “toje nalik na neke blic vesti!”

Zaista, to je bilo impresivno, premostiti jaz izme|u doga|ajaIsusovog `ivota i pisanja Jevan|elja do to mere da je postao zane-marljiv po istorijskim standardima. Me|utim, i dalje sam hteo da nas-tavim sa ovom temom. Moj cilj je bio da sat vratimo {to vi{e unazadkako bi smo dobili samu najraniju informaciju o Isusu.

VRA}ANJE NA PO^ETAK

Ustao sam i pro{etao do police sa knjigama. “Da vidimo da limo`emo da se vratimo jo{ dalje”, rekao sam, okre}u}i se premaBlumbergu. “Koliko rano mo`emo da datiramo osnovna verovanja uIsusovo ispa{tanje, vaskrsenje i njegovu jedinstvenu vezu saBogom?”

“Va`no je imati na umu da knjige Novog zaveta nisu hronolo{kipore|ane”, otpo~eo je. “Jevan|elja su napisana posle gotovo svihposlanica apostola Pavla, ~ije je pisanje verovatno zapo~elo krajem40-ih. Ve}ina njegovih glavnih poslanica se javilo tokom 50-ih. Da bise prona{la najranija informacija, treba se okrenuti poslanicamaapostola Pavla i zapitati se, 'da li postoje naznake da su kori{}enijo{ raniji izvori prilikom njihovog pisanja?”

“I”, po`urivao sam, “{ta nalazimo?”“Nalazimo da je Pavle ugradio neka verovanja, ispovedanja vere,

ili himne iz najranije hri{}anske crkve. Ona idu unazad do osnivanjacrkve ubrzo posle vaskrsenja.”

“Me|u naj~uvanija verovanja spadaju ona izneta u PoslaniciFilibljanima 2,6-11 gde se ka`e da je Isus 'bio u obli~ju Bo`ijemu', iu Poslanica Kolo{anima 1,15-20, gde se opisuje kao 'obli~je Boga{to se ne vidi... kroz njega bi sazdano sve... kroz njega da primiri svesa sobom, umiriv{i krvlju krsta njegova”.

“Ona su svakako zna~ajna prilikom obja{njavanja u {ta su najrani-ji hri{}ani verovali o Isusu. Ali je mo`da najzna~ajnije verovanje u vezisa Isusom kao istorijskom li~no{}u izneto u 1. Poslanici Korin}anima15,3-7, u kojoj Pavle koristi tehni~ki jezik kako bi ukazao da prenosiovo usmeno predanje u relativno fiksiranom obliku.”

Blumberg je prona{ao odeljak u Bibliji i pro~itao mi ga:

“Jer vam najpre predadoh {to i primih, da Hristos umre za grehena{e, po Pismu. I da bi ukopan, i da usta tre}i dan, po Pismu. Ida se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola. A potom ga vide{ejednom vi{e od pet stotina bra}e, od kojih mnogi `ive i sad, a nekii pomre{e. A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima.”8

28 29

“I ovde je su{tina”, rekao je Blumberg. “Ako je raspe}e bilo ve}30. godine, obra}anje apostola Pavla je bilo oko 32. godine. Pavle jeodmah po`urio u Damask, u kome se sreo sa hri{}aninom koji sezvao Ananija i sa jo{ nekim u~enicima. Njegov prvi sastanak sa apos-tolima u Jerusalimu bio bi oko 35. godine. Negde u tom periodu,Pavlu je izneto to verovanje, koje je ve} bilo formulisano i kori{}enou ranoj crkvi.”

“Ovde se nalaze klju~ne ~injenice o Isusovoj smrti za na{e grehe,pored detaljne liste onih kojima se javio posle vaskrsenja - {to se svedatira u okviru dve do pet godina od samih doga|aja!”

“To nije mitologija, nastala kasnije od 40 ili vi{e godina, kako jeArmstrongova tvrdila. Mo`e se izgraditi ~vrst slu~aj za tvrdnju da sehri{}ansko verovanje u vaskrsenje, iako jo{ uvek nije bilo zapisano,mo`e datirati na dve godine od tog doga|aja.”

“To je od ogromnog zna~aja”, rekao je, podi`u}i glas da binaglasio. “Ovde ne poredite 30 do 60 godina sa 500 godina koji suuop{teno prihvatljivi za druge podatke - govorite o dve!”

Nisam mogao da negiram zna~aj tog dokaza. Svakako je izgleda-lo da pobija optu`be da je vaskrsenje - koje hri{}ani navode kaoglavnu potvrdu Isusove bo`anske prirode - bilo samo mitolo{ki kon-cept koji se razvio tokom dugih perioda vremena, kako su legendekvarile opise o~evidaca o Hristovom `ivotu. Za mene je ovo bilo vrloblisko - kao skeptik, to je bila jedna od mojih najve}ih zamerkihri{}anstvu.

Nagnuo sam se nad policama za knjige. Pre{li smo dosta mate-rijala, i Blumbergova odli~na odbrana je izgledala kao dobar trenutakza pauzu.

KRATAK PREDAH

Bilo je kasno popodne. Govorili smo ve} prili~no dugo, bez odmo-ra. Me|utim, nisam `eleo da zavr{im na{ razgovor, a da ne stavimoopise o~evidaca na istu vrstu testova kakvim bi ih advokat ili novinarpodvrgao. Morao sam da znam: da li bi izdr`ali proveru, ili bi sepokazali sumnjivim - u najboljem slu~aju, ili nepouzdanim - u naj-gorem?

Po{to je neophodan osnov postavljen, pozvao sam Blumberga daustane i protegne noge pre nego {to ponovo sednemo i nastavimona{ razgovor.

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Koliko su va{a razmi{ljanja bila pod uticajem opisa o~evidaca nekogdoga|aja? Koje ~inioce obi~no koristite za procenu da li je neka pri~a istini-ta i precizna? [ta mislite kako bi Jevan|elja izdr`ala takvu vrstu provere?

2. Da li verujete da Jevan|elja mogu da imaju teolo{ki cilj, a da u istovreme budu pouzdana u onome {to izve{tavaju? Za{to da ili za{to ne? Da lismatrate da je Blumbergovo pore|enje sa holokaustom od pomo}i urazmi{ljanju o ovom pitanju?

3. Kako i za{to Blumbergov opis prve pisane objave o Isusu uti~e na va{emi{ljenje o pouzdanosti Jevan|elja?

Za dalje dokazeJo{ izvora o ovoj temi

Barnett, Paul. Is the New Testament History? Ann Arbor, Mich.: Vine,1986.

_____. Jesus and the Logic of History. Grand Rapids: Eerdmans, 1997.Blomberg, Craig. The Historical Reliability of the Gospels. Downers Grove,

III.: InterVarsity Press, 1987.Bruce, F. F. The New Testament Documents: Are They Reliable? Grand

Rapids: Eerdmans, 1960.France, R. T. The Evidence for Jesus. Downers Grove, Ill.: InterVarsity

Press, 1986.

30 31

Re~i {esnaestogodi{njeg Majkla Mek Kulofa su bile toliko tihe daporotnici nisu mogli da ih ~uju zbog blagog brujanja mehani~kog res-piratora koji ga je odr`avao u `ivotu. ^ita~ sa usana je morao da senadvije nad Majklovim krevetom, da razazna {ta govori i da ponovinjegovo svedo~enje u improvizovanoj sudnici.

Paralizovan od vrata nani`e metkom koji je presekao njegovuki~menu mo`dinu, Majkl je bio previ{e slab da bi bio prevezen do sud-nice za su|enje dvojci mladi}a optu`enih da su ga napali. Umestotoga, sudija, porota, tu`eni, advokati, reporteri i posmatra~i skupili suse u Majklovoj bolni~koj sobi, koja je progla{ena privremenimogrankom Okru`nog suda oblasti Kuk.

Prilikom ispitivanja koja su vr{ili tu`ioci, Majkl se prisetio kako jenapustio svoj stan u ~ika{kom stambenom naselju sa dva dolara ud`epu. Rekao je da su mu na stepeni{tu pri{la dvojica optu`enih, kojisu mu namerno pucala u lice u poku{aju da mu ukradu novac.Njegovu pri~u su podr`ala jo{ dvojica mladi}a koji su sa u`asom pos-matrala napad.

Optu`eni nikada nisu negirali pucnjavu; umesto toga, tvrdili su daje pi{tolj slu~ajno opalio dok su mahali njime. Odbrana je znala da jejedini na~in da svoje klijente provuku sa smanjenom kaznom taj, dauspeju da ospore svedo~enje da je pucanje u ovog mladi}a bilo nasi-lan ~in sa predumi{ljajem.

U~inili su sve {to su mogli da bace sumnju na opise o~evidaca.Doveli su u pitanje sposobnost svedoka da vide {ta se odigralo, alinisu uspeli. Poku{ali su da iskoriste nedoslednosti u pri~ama, ali suse opisi usaglasili po centralnim ta~kama. Zahtevali su vi{e dokaza,ali bilo je jasno da je i to bilo dovoljno.

Izneli su sumnju u njihov karakter, ali su `rtva i svedoci bili mladi}ikoji su po{tovali zakon i nisu imali krivi~ni dosije. Nadali su se da }epokazati da postoje predrasude prema optu`enima, ali nisu mogli da

prona|u nijednu. Poku{ali su da dovedu u pitanje da li je jedan sve-dok, devetogodi{nji de~ak po imenu Kejt, bio dovoljno star da mo`eda shvati {ta zna~i govoriti istinu pod zakletvom, ali je svima bilojasno da mo`e.

Po{to advokati odbrane nisu mogli da ospore kredibilitet `rtve isvedoka optu`be, dvojica optu`enih su osu|eni za poku{aj ubistva,na pedeset godina zatvora. Osamnaest dana kasnije, Majkl je umro.1

Advokati odbrane imaju posao pun izazova: da postavljaju pitanja,da izazivaju sumnje, da istra`e slaba i ranjiva mesta u iskazu svedo-ka. Oni to ~ine podvrgavanjem svedo~enja raznim vrstama testova.Ideja je da }e po{teno i ta~no svedo~enje odoleti proveri, dok }ela`no, preuveli~avaju}e ili obmanjuju}e biti otkriveno.

U Majklovom slu~aju pravda je prevagnula jer je porota mogla davidi da su svedoci i `rtva bili iskreni i precizni u opisivanju onoga {tosu do`iveli.

Vratimo se sada na na{e istra`ivanje o istorijskim dokazima u vezisa Isusom. Do{lo je vreme da dr Blumbergovo svedo~enje pod-vrgnemo testovima koji }e ili otkriti njegove slabosti ili }e pove}atisnagu. Mnogi od njih }e biti isti oni testovi koje je koristila odbranau Majklovom slu~aju pre puno godina.

“Postoji 8 razli~itih testova koje bih `eleo da vam postavim”, rekaosam Blumbergu, kada smo seli posle petnaestominutne pauze.

Blumberg je uzeo jo{ jednu {olju ~aja i zavalio se u stolicu. Nisambio siguran, ali je izgledalo da se radovao izazovu.

“Nastavite”, rekao je.

1. PROVERA NAMERE

Ovaj test poku{ava da utvrdi da li je postojala navedena ilipodrazumevana namera pisaca da precizno sa~uvaju istoriju. “Da lisu ti pisci iz prvog veka uop{te bili zainteresovani da zabele`e ono{to se zaista dogodilo?” zapitao sam.

Blumberg je klimnuo glavom. “Da, bili su”, rekao je. “To mo`etevideti na po~etku Jevan|elja po Luci, koji je veoma sli~an predgo-vorima u drugim, uglavnom pouzdanim istorijskim i biografskim deli-ma iz starih vremena.”

Uzimaju}i Bibliju, Blumberg je pro~itao po~etak Jevan|elja po Luci:

“Budu}i da mnogi po~e{e opisivati doga|aje koji se ispuni{e me|unama, kao {to nam preda{e koji isprva sami vide{e i sluge re~ibi{e; namislih i ja, ispitav{i sve od po~etka, po redu pisati tebi,~estiti Teofile, da pozna{ temelj onih re~i kojima si se nau~io.”2

32 33

2

PROVERA DOKAZA O^EVIDACADa li Isusove biografije izdr`avaju proveru?

“Kao {to mo`ete da vidite”, nastavio je Blumberg, “Luka jasnogovori da je nameravao da precizno pi{e o stvarima koje je istra`io iutvrdio da su dobro podr`ane od strane svedoka.”

“[ta je sa ostalim Jevan|eljima?” zapitao sam. “Ona ne po~injusli~nim izjavama; da li to zna~i da njihovi pisci nisu imali istenamere?”

“Ta~no je da Jevan|elja po Marku i Mateju nemaju tu vrstu izri~iteizjave”, odgovorio je Blumberg; me|utim, ona su bliska Jevan|elju poLuci po `anru, i izgleda razumljivo da bi Lukina istorijska namenablisko odra`avala njihove.”

“A Jevan|elje po Jovanu?” upitao sam. “Jedina druga izjava o svrsi u Jevan|eljima nalazi se u Jevan|elju

po Jovanu 20,31: 'A ova se napisa{e, da verujete da Isus jestHristos, sin Bo`ji, i da veruju}i imate `ivot u ime njegovo.”

“To”, zamerio sam, “zvu~i vi{e kao teolo{ka izjava nego istorij-ska.”

“Prihvati}u to”, odgovorio je Blumberg. “Ali, ako se moratedovoljno ubediti - da poverujete, teologija mora da proisti~e iz pre-cizne istorije. Pored toga, postoji va`an deo podrazumevanih dokazakoji se ne mogu zanemariti. Razmotrite na~in na koji su Jevan|eljanapisana - na razborit i odgovoran na~in, sa preciznim sporednimdetaljima, uz o~iglednu pa`nju i ta~nost. Ne nalazite ~udnovataukra{avanja i otvoreno mitologiziranje kakvo mo`ete videti u velikombroju drugih starih spisa.”

“Na {ta se sve to svodi?” pitao je. Zatim je odgovorio na sop-stveno pitanje: “Izgleda sasvim o~igledno da je cilj pisaca Jevan|eljabio da poku{ajaju da zapi{u ono {to se stvarno odigralo.”

Odgovaranje na zamerke

Ipak, da li je to ono {to se stvarno dogodilo? Postoji konkurent-ski i protivre~an scenario koji su neki kriti~ari izneli.

Oni su rekli da su prvi hri{}ani bili ube|eni da }e se Isus vratitiu toku njihovih `ivota da dovr{i istoriju, pa nisu smatrali da je biloneophodno sa~uvati bilo kakve istorijske zapise o njegovom `ivotu iliu~enjima. Na kraju, za{to se truditi ako on treba svakog trenutka dado|e i okon~a svet?

“Prema tome”, rekao sam, “kada je posle vi{e godina postaloo~igledno da se Isus ne}e odmah vratiti, otkrili su da nisu imalinikakve precizne istorijske materijale koje bi mogli da koriste pripisanju Jevan|elja. Ni{ta nije zadr`ano za istorijske potrebe. Zar nijeto ono {to se stvarno desilo?”

“Svakako su postojale odre|ene sekte i grupe, uklju~uju}i i reli-giozne, tokom istorije, za koje taj argument va`i, ali ne za ranohri{}anstvo”, odgovorio je Blumberg.

“Za{to ne?” izazvao sam ga - “{ta je bilo toliko druga~ije sahri{}anstvom?”

“Prvo, mislim da je premisa prenagla{ena. Istina je da ve}inaIsusovih u~enja pretpostavlja zna~ajan vremenski raspon pre krajasveta”, rekao je. “Ali drugo, ~ak i da su neki Isusovi sledbenici zaistamislili da bi se on mogao vratiti prili~no brzo, imajte na umu da jehri{}anstvo ro|eno iz judaizma.”

“Tokom osam vekova Jevreji su `iveli u napetosti izme|u ponav-ljanih izjava proroka da je dan Gospodnji nadohvat ruke kao i nas-tavljanje istorije Izraela. A ipak su i dalje sledbenici ovih prorokabele`ili, cenili i ~uvali njihove re~i. Po{to su Isusovi sledbenici gledalina njega kao na ve}eg, ~ak i od proroka, izgleda veoma razumno dasu i oni ~inili isto.”

Dok je to zaista izgledalo razumno, neki nau~nici su tako|e iznelidrugu zamerku koju sam `eleo da postavim Blumbergu. “Oni ka`u dasu prvi hri{}ani ~esto verovali da im je fizi~ki udaljen Isus govorioporukama, ili 'proro~anstvima', za njihovu crkvu”, rekao sam. “Po{tosu se ta proro~anstva smatrala podjednako merodavnim kao i sameIsusove re~i dok je bio na zemlji, prvi hri{}ani nisu pravili razlikuizme|u ovih novijih izreka i originalnih re~i Isusa kao istorijskeli~nosti. Kao rezultat toga, u Jevan|eljima se ova dva tipa materijalapretapaju, tako da ne mo`emo stvarno da znamo {ta poti~e od Isusakao istorijske li~nosti, a {ta ne. To je zabrinjavaju}i napad za mnogeljude. Kako odgovarate na to?”

“Taj argument ima manju istorijsku potporu od prethodnog”, rekaoje sa osmehom. “U stvari, u samom Novom zavetu postoji dokaz kojiopovrgava tu hipotezu.”

“Postoje slu~ajevi kada se Novi zavet poziva i na rana hri{}anskaproro~anstva, ali se ona uvek razlikuju od onoga {to je Isus rekao.Na primer, u 1. Poslanici Korin}anima, 7. poglavlju, Pavle jasno pravirazliku kada iznosi re~ od Isusa i kada navodi istorijskog Isusa. Uknjizu Otkrivenje se jasno mo`e praviti razlika izme|u Isusovogneposrednog govora ovom proroku - za koga se tradicionalno pret-postavlja da je bio apostol Jovan - i Jovanovog ponovnog se}anja sop-stvenih nadahnutih vizija.”

“A u 1. Poslanici Korin}anima. 14. poglavlju, kada Pavle razmatrakriterijume za prava proro~anstva, govori o odgovornosti lokalne crkveda ispituje proroke. Na osnovu njegovog jevrejskog porekla, znamo dabi u kriterijume za pravo proro~anstvo spadala provera da li }e se

34 35

predvi|anje ispuniti i da li se te nove izjave sla`u sa ranije otkrive-nim Bo`jim re~ima.”

“Ali, najja~i argument je ono {to nikada ne pronalazimo uJevan|eljima. Posle Isusovog vaznesenja je postojao veliki broj sporo-va koji su ugro`avali ranu crkvu - da li vernici treba da se obrezuju,kako treba regulisati govorenje stranih jezika, kako odr`ati Jevreje ihri{}ane u jedinstvu, koje su odgovaraju}e uloge za `ene u slu`bi, dali religiozni ljudi mogu da se razvedu od supru`nika koji nisu hri{}ani.”

“Ta pitanja su lako mogla da budu re{ena da su prvi hri{}ani jed-nostavno pro~itali u Jevan|eljima {ta im je Isus rekao posle raspe}akroz proroke. Ali se to nikada nije desilo. Neprestano trajanje ovihsporova pokazuje da su hri{}ani `eleli da prave razliku izme|u onoga{to se odigralo tokom Isusovog `ivota i onoga o ~emu se govorilokasnije u crkvama.”

2. TEST SPOSOBNOSTI

^ak i ako su pisci imali nameru da pouzdano zabele`e istoriju, dali su bili u stanju to da u~ine? Kako mo`emo da budemo sigurni dasu materijali o Isusovom `ivotu i u~enjima bili dobro o~uvani 30 godi-na pre nego {to su kona~no zapisani u Jeva|eljima?

Upitao sam Blumberga: “Zar se ne}ete slo`iti da bi nesavr{enose}anje, subjektivne `elje i razvoj legendi nepopravljivo pokvarilipredanje o Isusu pre pisanja Jevan|elja?”

Zapo~eo je svoj odgovor utvr|uju}i kontekst. “Moramo imati naumu da kada o ovome govorimo, nalazimo se u stranoj zemlji, udalekom vremenu u pro{losti, i na mestu i u kulturi koja jo{ uvek nijeizmislila kompjutere, ~ak ni {tamparsku ma{inu”, odgovorio je.“Knjige - ili u stvari, svici papirusa - su bili relativno retki. Zbog togaje obrazovanje, u~enje, bogoslu`enje, u~enje o verskim zajednicama -sve vr{eno usmenim putem.”

“Rabini su postali ~uveni po tome {to su skoro ceo Stari zavetznali napamet. Prema tome, bilo je sasvim u okviru sposobnostiIsusovih u~enika da zapamte mnogo vi{e od onoga {to je zapisanou sva ~etiri Jevan|elja zajedno - i da to dalje precizno prenose.”

“Samo trenutak”, uzviknuo sam. “Iskreno re~eno, takva vrstapam}enja izgleda neverovatna. Kako je to mogu}e?”

“Da, za nas je to danas te{ko zamislivo”, saglasio se, “ali je tobila usmena kultura, u kojoj je veliki naglasak stavljan na u~enjenapamet. I imajte na umu da je 80-90% Isusovih re~i originalno bilou poetskom obliku. To ne zna~i da su se re~i rimovale, ali su imalemetri~ke, uravnote`ene stihove, paralelizam, i tako dalje - a to bi stvo-rilo veliku pomo} za pam}enje.”

“Druga stvar koju treba re}i je da je definicija pam}enja tada bilasavitljivija. Prilikom prou~avanja kultura sa usmenim predanjima, pos-tojala je sloboda variranja veli~ine izne{ene pri~e prilikom svake dateprilike - {ta je bilo obuhva}eno, {ta je izostavljeno, {ta parafrazirano,{ta je bilo obja{njeno, i tako dalje.”

“Jedno istra`ivanje je ukazalo da je na drevnom Bliskom istoku,od 10-40% bilo kakvog prepri~avanja svetih predanja moglo da variraod jedne prilike do druge. Ipak, uvek su postojale utvr|ene ta~ke kojesu bile neizmenjive, i zajednica je imala pravo da reaguje i ispravipripoveda~a ako je pogre{io u tim zna~ajnim delovima pri~e.”

“Zanimljivo je” - zastao je, tra`e}i u glavi odgovaraju}u re~ - “podu-daranje da je 10-40% prili~no postojana koli~ina variranja izme|usinopti~kih Jevan|elja u svakom datom odeljku.”

Blumberg je ne{to nagove{tavao; `eleo sam da bude odre|eniji.“Objasnite mi”, rekao sam. “{ta ta~no ka`ete?”

“Ka`em da je verovatno da se veliki broj sli~nosti i razlika izme|usinopti~kih Jevan|elja mo`e objasniti pretpostavljaju}i da su u~enici idrugi prvi hri{}ani nau~ili napamet mnogo onoga {to je Isus govorioi ~inio, ali su se ose}ali slobodnim da iznesu tu informaciju urazli~itim oblicima, uvek ~uvaju}i zna~aj Isusovih originalnih u~enja idela.”

Ipak sam jo{ uvek imao neka pitanja o sposobnosti prvih hri{}anada precizno sa~uvaju to usmeno predanje. Imao sam previ{e uspo-mena o de~ijim igrama iz detinjstva u kojima bi se re~i izmenile utoku nekoliko minuta.

Igra gluvih telefona

Verovatno ste se i sami igrali gluvih telefona: jedno dete {apnene{to na uvo drugom - na primer: “Ti si moj najbolji prijatelj”, i to sedalje {apu}e drugima koji sede u velikom krugu dok na kraju nepostane veoma iskrivljeno - mo`da: “Ti si grubi zlobnik.”

“Budimo iskreni”, rekao sam Blumbergu. “Zar nije to dobropore|enje za ono {to se odigralo sa usmenim predanjem o Isusu?”

Blumberg nije prihvatio ovo obja{njenje: “Ne, ne stvarno”, rekaoje. “Evo za{to: kada ne{to u~ite pa`ljivo napamet i pazite da ga neprenesete pogre{no dok niste sigurni da ste ga usvojili ta~no, ~initene{to {to se veoma razlikuje od igre gluvih telefona.”

“U igri je pola zabave to da osoba mo`da nije ta~no zapamtila ili~ak ~ula poruku, a ne mogu ni da pitaju osobu da je ponovi. Zatimje odmah prenosite dalje, tako|e tihim glasom, {to ~ini verovatnijimda }e naredna osoba ne{to zabrljati jo{ vi{e. Tako da, zaista, dokporuka ne pro|e kroz prostoriju sa 30 osoba, rezultat mo`e da budesme{an.”

36 37

“Za{to onda”, upitao sam, “to nije dobro pore|enje za preno{enjedrevnog usmenog predanja?” Blumberg je srknuo ~aj pre odgovora.“Ako stvarno `elite da razvijete to pore|enje u vezi sa proveravanjemi odmeravanjem u zajednici iz prvog veka, morali bi ste da ka`ete dabi svaka tre}a osoba, naglas i vrlo jasnim glasom, morala da pitaprvu osobu, 'da li jo{ uvek govorim ta~no?' i da promeni nau~eno akopostoji ne{to neispravno.”

“Zajednica bi neprestano nadgledala ono {to je re~eno i reagova-la vr{e}i usput ispravke. To bi o~uvalo celovitost poruke”, rekao je.“I rezultat bi bio veoma razli~it od de~ije igre gluvih telefona.”

3. TEST KARAKTERA

Ovaj test proverava da li je u karakteru pisaca postojala istinolju-bivost. Da li su postojali bilo kakvi dokazi nepo{tenja ili nemoralnos-ti koji bi mogli da ukaljaju njihovu sposobnost ili spremnost da pre-cizno prenesu istoriju?

Blumberg je odmahnuo glavom: “Jednostavno nemamo nijedanrazuman dokaz koji bi ukazao da su oni bili bilo {ta osim ljudi velike~estitosti”, rekao je.

“Vidimo kako oni izve{tavaju o re~ima ili delima ~oveka koji ih jepozvao na tako visok nivo ~estitosti kakav nijedna druga religija nijepoznavala. Bili su voljni da `ive u skladu sa svojom verom do te mereda je 10 od 11 preostalih u~enika umrlo surovom smr}u, {to pokazu-je veliki karakter.”

“U pogledu po{tenja, istinoljubivosti, vrline i moralnosti, treba vide-ti da su ovi ljudi ostavili dubok trag na kome im se mo`e zavideti.”

4. TEST DOSLEDNOSTI

Ovo je test za koji skeptici ~esto optu`uju Jevan|elja da ga ne pro-laze. Na kraju, zar nisu ona beznade`no protivre~na jedna drugima?Zar izme|u ranijih opisa Jevan|elja ne postoje nepomirljive razlike? Aako postoje, kako mo`e bilo ko da veruje u bilo {ta {to ona ka`u?

Blumberg je priznao da postoje brojna mesta na kojima seJevan|elja naizgled ne sla`u. “To se kre}e od veoma sitnih razlika uizboru re~i do naj~uvenijih navodnih protivre~nosti”, rekao je.

“Moje li~no ube|enje je da su, kada dopustite elemente o kojimasam ranije govorio - parafraze, skra}ivanja, dodatna obja{njavanja,izbor, izostavljanja - Jevan|elja krajnje dosledna jedna sa drugima podrevnim standardima, koji predstavljaju jedine standarde na osnovukojih im mo`emo po{teno suditi.”

“Ironi~no je”, istakao sam, “da kada bi Jevan|elja bila identi~najedna drugima, od re~i do re~i, to bi pokrenulo optu`be da su se pisci

unapred dogovorili da usklade svoje pri~e, i to bi bacilo sumnju nanjih.”

“To je ta~no”, Blumberg se slo`io. “Da su Jevan|elja bila previ{edosledna, to bi ih samo po sebi obezvredilo kao nezavisne svedoke.Ljudi bi onda rekli da imamo samo jedno svedo~anstvo koje svi ostalisamo ponavljaju kao papagaji.”

Istog trenutka su mi pale na pamet re~i Sajmona Grinlifa (SimonGreenleaf) sa hardvarskog Pravnog fakulteta, jednog od najva`nijihpravnika u istoriji i autora uticajne rasprave o dokazima. Posleprou~avanje doslednosti izme|u ~etiri pisaca Jevan|elja, on jeponudio slede}u procenu: “Postoji dovoljno neslaganja koja ukazujuda nije moglo biti nikakvih dogovora izme|u njih; i u isto vreme takvazna~ajna slaganja koja pokazuju da su oni bili nezavisni pripoveda~iistog velikog doga|aja.”3

Iz perspektive klasni~nog istori~ara, nema~ki nau~nik Hans [tir(Hans Stier), se slo`io da slaganje oko osnovnih podataka i razlikeoko detalja ukazuju na pouzdanost, jer preure|ivani opisi te`e dabudu u potpunosti saglasni i uskla|eni. “Svaki istori~ar”, pisao je, “jenaro~ito skepti~an u trenutku kada se neobi~ni doga|aj bele`i samou izve{tajima koji su bez bilo kakvih protivre~nosti.”4

Iako je to ta~no, nisam `eleo da zanemarujem pote{ko}e koje sunastale navodnim razlikama izme|u Jevan|elja. Odlu~io sam da ispi-tam stvar dalje, upornim ukazivanjem Blumbergu na neke vidljive pro-tivre~nosti koje skeptici ~esto navode kao primere nepouzdanostiJevan|elja.

Savladavanje protivre~nosti

Zapo~eo sam sa dobro poznatom pri~om o isceljivanju. “UJevan|elju po Mateju se ka`e da neki kapetan sam dolazi i pita Isusada izle~i njegovog slugu”, istakao sam. “Me|utim, u Jevan|elju poLuci se ka`e da je kapetan poslao stare{ine da to u~ine. To jeo~igledna protivre~nost, zar ne?”

“Ne, ne mislim da je tako”, Blumberg je odgovorio. “Razmislite otome ovako: U dana{njem svetu, mo`emo da ~ujemo izve{taj vestikoji ka`e: 'Predsednik je danas objavio da...' kada je u stvari pisacgovora napisao govor, a odr`ao ga sekretar za {tampu - i uz malosre}e, predsednik je mo`da negde u me|uvremenu, bacio pogled nanjega. Pa ipak, niko ne optu`uje vesti za neta~nost.”

“Na sli~an na~in, u drevnom svetu je bilo potpuno razumljivo i pri-hva}eno da su se dela ~esto pripisivala ljudima iako su ih u stvariizvr{avali njihovi pot~injeni ili izaslanici - u ovom slu~aju, prekostare{ina jevrejskog naroda.”

38 39

“Zna~i ho}ete da ka`ete da i Matej i Luka mogu da budu u istovreme u pravu?”

“To je upravo ono {to ka`em”, odgovorio je. To je izgledalo prihvatljivo, pa sam postavio naredni primer. “[ta je sa Jevan|eljima po Marku i Luci u kojima se ka`e da je

Isus uputio demone u svinje u Gergesi, dok Matej ka`e da je to bilou Gadari. Ljudi to vide i ka`u da je to o~igledna protivre~nost koja sene mo`e pomiriti - to su dva razli~ita mesta. Slu~aj je zaklju~en.”

“Nemojte jo{ da zaklju~ujete slu~aj”, Blumberg se osmehivao.“Evo jednog mogu}eg re{enja: jedno je bilo grad, a drugo je biloprovincija.”

To mi je izgledalo previ{e lako. Izgledalo je kao da usput prelazipreko pravih pote{ko}a koje su nastale u vezi sa ovim problemom.

“Pitanje je slo`enije od toga”, rekao sam. “Gergesa (ili Gerasa),grad, nije bio ni blizu Galilejskog jezera, pa ipak su tu demoni, po{tosu u{li u svinje, navodno odveli krdo preko litice u smrt.”

“U redu, to je dobra opaska”, rekao je, “ali tamo su se nalazileru{evine grada koji je iskopan na ta~no pravom mestu na isto~nojobali Galilejskog jezera. Engleski oblik imena grada se ~esto izgovara'Kersa', ali ako se hebrejska re~ prevede ili transkribuje na gr~ki,mo`e da zvu~i nalik na 'Gerasa'. Tako da je sasvim mogu}e da se toodigralo u Kersi (Khersa) - ~iji je izgovor na gr~ki preure|en na Gerasa- u provinciji Gadara.”

“Dobro izvedeno”, priznao sam uz osmeh. “Predajem se predtime. Ali evo problema koji nije toliko lak: {ta je sa neslaganjimaizme|u Isusovih rodoslova u Jevan|eljima po Mateji i Luci? Skeptici~esto isti~u da su oni beznade`no suprotstavljeni.”

“To je jo{ jedan slu~aj vi{estrukih mogu}nosti”, rekao je. “Kao {to su?”“Dve naj~e{}e iznete su da Matej odra`ava Josifovu liniju porekla,

jer je ve}ina prvih poglavlja ispri~ana iz Josifove perspektive, i Josifbi, kao poo~im, bio zakoniti predak preko koga bi se utvrdila Isusovakraljevska loza. To su teme koje su va`ne za Mateja.”

“Luka bi, onda, utvr|ivao rodoslov preko Marijine linije. A po{tooboje po~inju iz Davidove loze, kada se dovoljno vratite unazad, lini-je se preklapaju.”

“Drugo mi{ljenje je da oba rodoslova odr`avaju Josifovu lozu kakobi stvorili potrebnu zakonitost. Ali jedna je Josifova ljudska linija - uJevan|elju po Luci - a druga je Josifova zakonita linija, sa dva razi-la`enja na mestima u liniji na kojima neko nije imao direktnog potom-ka. Oni su morali da uspostave zakonite naslednike primenjuju}irazne oblike starozavetne prakse.”

“Problem postaje ve}i zato {to su neka imena izostavljena, {to jepo standardima drevnog sveta bilo potpuno prihvatljivo. Tako|e pos-toje tekstualne razlike - imena su, pri prevo|enju sa jednog jezika nadrugi, ~esto izmenjena razli~itim izgovorom, a zatim su lakopome{ana sa imenima drugih li~nosti.”

Blumberg je rekao {ta je imao: postoje bar neka racionalnaobja{njenja. Iako mo`da nisu neoboriva, bar obezbe|uju razumnouskla|ivanje opisa Jevan|elja.

Ne `ele}i da se na{ razgovor pretvori u nau~no nadmudrivanje,odlu~io sam da krenem dalje. U me|uvremenu smo se Blumberg i jaslo`ili da bi najbolji sveukupni pristup bio istra`ivanje svakog pitanjapojedina~no kako bi se utvrdilo da li postoji razuman na~in zare{avanje prividnih sukoba izme|u Jevan|elja. Svakako da postojiobilje merodavnih knjiga koje temeljno istra`uju, nekada do sitnihpojedinosti, kako se te razlike mogu pomiriti.5

“I”, rekao je Blumberg, “postoje prilike kada je mo`da potrebnoda sa~ekamo sa procenom i da jednostavno ka`emo da po{to smoprou~ili ve}inu tekstova i odredili da su pouzdani, mo`emo da im veru-jemo i onda kada nismo sigurni u neke druge detalje.”

5. ISPITIVANJE PREDRASUDA

Ovaj test analizira da li su pisci Jevan|elja imali bilo kakve pre-drasude koje bi obojile njihova dela. Da li su imali nekakve prikriveneinterese za menjanje materijala o kome su izve{tavali?

“Ne mo`emo da potcenimo ~injenicu da su ti ljudi voleli Isusa”,istakao sam. “Oni nisu bili neutralni posmatra~i; bili su njegovi odanisledbenici. Zar to ne ~ini verovatnim da bi menjali stvari kako bi onizgedao dobro?”

“Pa, toliko priznajem”, Blumberg je odgovorio, “to stvaramogu}nost da se to dogodi. Ali sa druge strane, ljudi mogu toliko dapo{tuju i cene nekoga da ih to nagoni da bele`e njegov `ivot savelikom precizno{}u. Na taj na~in bi pokazali svoju ljubav premanjemu. Ja mislim da je to ono {to se ovde dogodilo.”

“Pored toga, ti u~enici nisu imali ni{ta da dobiju osim kritike, pro-terivanja i mu~eni{tva. Svakako nisu imali ni{ta nov~ano da dobiju.Ako su mogli da dobiju bilo {ta, to bi bio pritisak da }ute, da negi-raju Isusa, da ga omalova`avaju, ~ak da zaborave da su ga ikada sreli- ipak zbog svog po{tenja, objavili su ono {to su videli, ~ak i kada jeto zna~ilo patnju i smrt.”

40 41

6. ISPITIVANJE PRIKRIVANJA

Kada ljudi svedo~e o doga|ajima koje su videli, ~esto }e poku{atida za{tite sebe i druge zgodno zaboravljaju}i da spomenu pojedinos-ti koje su neprijatne ili koje je te{ko objasniti. Kao rezultat, to stvaranesigurnost u verodostojnost celokupnog svedo~enja.

Zbog toga sam pitao Blumberga: “Da li su pisci Jevan|elja uklju~ilibilo kakav materijal koji bi mogao da bude neprijatan, ili da li su gaprikrili kako bi sami izgledali dobri? Da li su izvestili o bilo ~emu {tobi bilo nezgodno i te{ko objasniti?”

“U stvari, postoji puno takvih delova”, rekao je. “Postoji veliki deoIsusovih u~enja nazvan 'Isusovo tvrdo u~enje'. Jedan deo toga jeveoma moralno zahtevan. Kada bih ja stvarao religiju tako da odgo-vara mojoj `elji, verovatno ne bih rekao sebi da treba da budem takosavr{en kao moj Otac nebeski, ili da defini{em preljubu tako dapodrazumeva i po`udu u mom srcu.”

“Ali”, usprotivio sam se, “zahtevne izjave postoje i u drugim religi-jama.”

“Da, to je ta~no, zbog ~ega su najzahtevnija tvrda u~enja ta kojabi mogla da budu neprijatna za ono {to je crkva `elela da u~i oIsusu.”

Odgovor je izgledo nejasan. “Dajte mi neke primere”, rekao sam.Blumberg je razmislio za trenutak, a zatim rekao: “Na primer, u

Jevan|elju po Marku 6,5 se ka`e da je Isus mogao da u~ini malo~uda u Nazaretu, zato {to su ljudi tamo imali malo vere, {to izgledaograni~ava Isusovu mo}. Isus je u Jevan|elju po Marku 13,32 rekaoda ne zna dan ili ~as svog povratka, {to izgleda ograni~ava njegovusvemo}nost.”

“Teologija nije imala na kraju problema sa ovim izjavama, zato {tosam Pavle, u poslanici Filibljanima 2,5-8, govori o Bogu u Hristu kojivoljno i svesno ograni~ava nezavisno delovanje svojih bo`anskihobele`ja.”

“Ali, ako bih bio slobodan da se brzo i slobodnije pozabavim istori-jom Jevan|elja, daleko zgodnije bi bilo izostaviti taj materijal, pa ondane bih morao da prolazim kroz napore da ga obja{njavam.”

“Isusovo kr{tenje je jo{ jedan primer. Mo`ete li da objasnite za{toje Isus, koji je bio bez greha, dopustio da bude kr{ten, i za{to nijestvari u~inio lak{im - jednostavnim izostavljanjem obreda? Na krstu jeIsus uzviknuo: 'Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to si me ostavio.' U li~nominteresu pisaca bi bilo da to izostave jer to postavlja previ{e pita-nja.”

“Naravno”, dodao sam, “postoji puno neprijatnog materijala ou~enicima.”

“Apsolutno”, rekao je Blumberg. “Markovo prikazivanje Petraprili~no ~esto nije laskavo. A on je predvodnik! U~enici su ~estopogre{no razumeli Isusa. Jakov i Jovan su `eleli mesta sa Isusoveleve i desne strane, i on je morao da ih u~i te{kim lekcijama ovo|stvu u slu`enju. Oni su puno puta izgledali kao gomila sebi~nih,koristoljubivih ljudi slabog duha.”

“Sada ve} znamo da su pisci Jevan|elja bili selektivni; Jevan|eljepo Jovanu se zavr{ava iskazom, koji je donekle hiperboli~an, dacelokupan svet ne mo`e da obuhvati sve informacije koje su mogleda budu napisane o Isusu. Zato je ne{to izostavljeno, {to samo posebi ne izgleda kao falsifikovanje pri~e.”

“Me|utim, su{tina je ovde: ako se oni nisu ose}ali slobodni daizostave stvari kada je to bilo pogodno i od koristi, da li je stvarnorealno verovati da su otvoreno dodavali i izmi{ljali materijale bez bilokakve istorijske osnove?”

Blumberg je za trenutak ostavio pitanje bez odgovora, pre nego{to je uverljivo zaklju~io: “Ja bih rekao da ne.”

7. TEST POTVR\IVANJA

Postavio sam slede}i test, pitaju}i Blumberga: “Da li se ispostav-lja da su Jevan|elja ta~na kada spominju ljude, mesta i doga|aje uslu~ajevima u kojima se mogu nezavisno potvrditi.” ^esto su takvepotvrde dragocene u utvr|ivanju pi{~eve posve}enosti u preciznosti.

“Da, ispostavlja se, i {to du`e ljudi to istra`uju, to se vi{e deta-lja potvr|uje”, potvrdio je Blumberg. “U toku poslednjih 100 godinaarheologija je vi{e puta iskopavala otkri}a koja su potvrdila specifi~nenavode u Jevan|eljima, naro~ito iz Jevan|elja po Jovanu - ironi~no,onom koje je navodno toliko sumnjivo!”

“Da, postoje jo{ uvek neka nerazja{njena pitanja, i bilo je periodakada je arheologija stvarala nove probleme, ali oni predstavljaju nez-natnu manjinu u pore|enju sa brojem potvrdnih slu~ajeva.”

“Pored toga, preko nehri{}anskih izvora mo`emo da nau~imo punoo ~injenicama o Isusu koje potvr|uju klju~na u~enja i doga|aje iz nje-govog `ivota. A ako imamo na umu da su se drevni istori~ariuglavnom bavili samo politi~kim vo|ama, carevima, kraljevima, bitka-ma, zvani~nim verskim poglavarima i glavnim filozofskim pokretima,upe~atljivo je koliko mo`emo da nau~imo o Isusu i njegovim sled-benicima, iako se oni, u vreme kada su ti istori~ari pisali, nisu ukla-pali u te kategorije.”

To je bio sa`et i koristan odgovor. Iako nisam imao razloga dasumnjam u Blumbergovu procenu, odlu~io sam da bi bilo korisnoizvr{iti dalja istra`ivanja po ovim pitanjima. Uzeo sam olovku i zapisao

42 43

na marginama svojih bele{ki podsetnik: tra`iti stru~no mi{ljenje odarheologa i istori~ara.

8. TEST SUPROTSTAVLJENOG SVEDOKA

Ovaj test postavlja pitanje, da li su bili prisutni drugi ljudi koji biprotivre~ili ili ispravljali Jevan|elja da su ona bila izvrnuta ili la`na?Drugim re~ima, da li vidimo primere Isusovih savremenika koji se `aleda su opisi u Jevan|eljima jednostavno pogre{ni?

“Mnogi ljudi su imali razloge za `elju da diskredituju ovaj pokret iu~inili bi to samo da su mogli bolje da ispri~aju istoriju”, rekao jeBlumberg.

“A pogledajte {ta su njegovi protivnici stvarno rekli. U kasnijimjevrejskim spisima Isus se naziva ~arobnjakom koji je zaveo Izrael -{to potvr|uje da je stvarno ~inio divna ~uda, iako su pisci osporavaliizvor njegove mo}i.”

“To bi bila savr{ena prilika da se ka`e ne{to kao: 'Hri{}ani }e vamre}i da je on ~inio ~uda, ali vam mi ka`emo da nije.' Me|utim, to jene{to {to nikada ne vidimo da njegovi protivnici ka`u. Umesto toga,oni jasno priznaju da je ono {to je u Jevan|eljima napisano - da jeIsus ~inio ~uda - ta~no.”

Zapitao sam: “Da li bi hri{}anski pokret mogao da se ukoreniupravo u Jerusalimu - u samoj oblasti u kojoj je Isus izvr{io veliki deosvog propovedanja, bio razapet na krstu, sahranjen i vaskrsao - dasu ljudi koji su ga znali bili svesni da su u~enici preuveli~avali ili izvr-tali stvari koje je u~inio?”

“Ne verujem da je tako”, Blumber je odgovorio. “Imamo slikuonoga {to je prvobitno bilo veoma ranjivi i slab pokret koji je bio pod-vrgnut gonjenju. Da su kriti~ari mogli da ga napadnu na osnovu toga{to je bio pun neistina i izvrtanja, oni bi to i u~inili.”

“Ali”, naglasio je zaklju~uju}i, “to je upravo ono {to ne vidimo.”

VERA PODUPRTA ^INJENICAMA

Priznajem da sam bio impresioniran Blumbergom. Obave{ten ijasan, nau~an i ubedljiv, izgradio je ~vrst slu~aj za pouzdanostJevan|elja. Njegovi dokazi o njihovom tradicionalnom autorstvu, nje-gova analiza o veoma ranom datumu osnovnih verovanja o Isusu, nje-gova razumna odbrana ta~nosti usmenog predanja, njegovo temeljnoistra`ivanje navodnih neslaganja - celokupno njegovo svedo~enje jeuspostavilo ~vrst temelj na kome mogu da nastavim da gradim.

Ipak, predstojao je jo{ uvek dug put do utvr|ivanja da li je Isus -Bog. U stvari, posle razgovora sa Blumbergom, moj slede}i zadatakje postao jasan: proceniti da li su ta Jevan|elja, za koja je Blumberg

pokazao da su tako pouzdana, bila toliko pouzdano predavana tokomvekova dok nisu stigla do nas. Kako mo`emo da budemo sigurni datekstovi koje danas ~itamo imaju bilo kakve sli~nosti sa onim {to jeprvobitno napisano u prvom veku? [tavi{e, kako znamo da namJevan|elja govore punu pri~u o Isusu?

Pogledao sam na sat. Ako saobra}aj ne bude preoptere}en,mogao bih da stignem na avion nazad za ^ikago. Dok sam skupljaobele{ke i isklju~ivao opemu za snimanje, slu~ajno sam jo{ jednombacio pogled na de~ije crte`e na Blumbergovom zidu - i odjednomsam pomislio, za trenutak, o njemu ne kao o nau~niku, ne kao oautoru, profesoru, ve} kao o ocu koji uve~e sedi na ivici kreveta svo-jih }erki i tiho im govorio o onome {ta je stvarno va`no u `ivotu.

[ta im govori, pitao sam se - o Bibliji, o Bogu, o Isusu koji dajetakve smele tvrdnje o sebi?

Nisam mogao da odolim da ne postavim poslednje pitanje. “[taje sa va{om sopstvenom religijom?” upitao sam. “Kako su sva va{aistra`ivanja uticala na va{a uverenja?”

Jedva sam stigao da izgovorim re~i, a on je odgovorio. “Ona su ihpoja~ala, nema sumnje. Znam iz sopstvenog istra`ivanja da postojeveoma sna`ni dokazi za pouzdanost opisa u Jevan|eljima.”

Kratko je }utao, a zatim nastavio: “Znate, zvu~i ironi~no: Biblijasmatra da je vredno imati veru koja ne tra`i dokaze. Setite se kakoje Isus odgovorio nevernom Tomi: 'Po{to me vide, verovao si; blagoonima koji ne vide{e i verova{e.' I znam da dokazi nikada ne moguda zadovolje ili primoraju na veru. Ne mo`emo da zamenimo uloguSvetog Duha, {to ~esto izaziva zabrinutost hri{}ana kada ~ujuraspravu ovakve vrste.”

“Ali re}i}u vam slede}e: postoji puno pri~a nau~nka u oblastiNovog zaveta koji nisu bili hri{}ani, a koji su ipak kroz istra`ivanjeovih pitanja prona{li veru u Hrista. I bilo je bezbroj nau~nika, koji suve} bili vernici, ~ija je vera oja~ana, postala ~vr{}a, zasnovanija, zbogdokaza - i ja spadam u tu kategoriju.”

[to se mene ti~e, ja sam prvobitno bio u prvoj kategoriji - nenau~nik, ve} skeptik, nevernik, tvrdoglavi izve{ta~ u potrazi za isti-nom o Isusu koji je za sebe rekao da predstavlja put, istinu i `ivot.

Zatvorio sam ta{nu i ustao da zahvalim Blumbergu. Vrati}u se u^ikago zadovoljan da je moja duhovna potraga dobro otpo~ela.

44 45

Razmi{ljanjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Gledano u celini, kako su Blumbergovi odgovori na ovih osam testovadokaza uticali na va{e uverenje u pouzdanost Jevan|elja? Za{to?

2. Koji od ovih osam testova smatrate za najubedljiviji i za{to?3. Kada ljudi kojima verujete daju donekle razli~ite pojedinosti o istom

doga|aju; da li trenutno sumnjate u njihovu pouzdanost, ili tra`ite razumanna~in da pomirite njihove opise? Koliko su po vama ubedljive Blumbergoveanalize navodnih protivre~nosti izme|u Jevan|elja?

Za jo{ dokazaJo{ izvora o ovoj temi

Archer, Gleason L. The Encyclopedia of Bible Difficulties. Grand Rapids:Zondervan, 1982.

Blomberg, Craig. "The Historical Reliability of the New Testament." InReasonable Faith, by William Lane Craig, 193-231. Westchester, Ill.:Crossway, 1994.

_____. "Where Do We Start Studying Jesus?" In Jesus under Fire, editedbv Michael J. Wilkins and J. P. Moreland, 17-50. Grand Rapids:Zondervan, 1995.

Dunn, James. The Living Word. Philadelphia: Fortress, 1988. Marshall, I. Howard. I Believe in the Historical Jesus. Grand Rapids:

Eerdmans, 1977.

Kao izve{ta~ ~asopisa ^ikago Tribjun, bio sam “knji{ki moljac” -provodio sam bezbrojne sate pretra`uju}i sudsku arhivu u traganju zazanimljivim vestima. To je bio naporan posao koji je oduzimao punovremena, ali su nagrade bile vredne toga. Uspevalo mi je da prekonkurencije donesem izve{taje na naslovnu stranu.

Na primer, jednom sam nai{ao na neke zapise velike porote kojisu predstavljali vrhunsku tajnu koja je gre{kom stavljena u javnuarhivu. Moji slede}i ~lanci su izneli na videlo veliku name{taljkujednog od najve}ih ~ika{kih projekata javnih radova, uklju~uju}i kon-struisanje glavnih brzih puteva.

Ali, najzanimljiviji dokumenti koje sam ikada otkrio bili su iz slu~ajakoji je predstavljao prekretnicu kada je Fordova kompanija bilaoptu`ena za ubistvo bez predumi{ljaja, zbog smrti tri tinejd`era u pla-menu u automobilu marke 'pinto'. To je bio prvi slu~aj da je nekiameri~ki proizvo|a~ krivi~no optu`en za navodno reklamiranje opasnogproizvoda.

Kada sam proverio sudski dosije u malom Vinamaku, u Indijani,otkrio sam ve}i broj poverljivih izve{taja kompanije Ford koji otkrivajuda je proizvo|a~ automobila unapred znao da je 'pinto' mogao daeksplodira ako dobije udarac otpozadi pri brzini od 30 kilometara nasat. Dokumenti su ukazivali da je proizvo|a~ automobila odlu~io dane popravi sigurnost automobila kako bi sa~uvao nekoliko dolara povozilu i pove}ao prtlja`ni prostor.

Fordov advokat, koji je slu~ajno {etao sudnicom, primetio me jekako fotokopiram dokumenta. Po`urio je u sudnicu i dobio sudskinalog da zape~ati dosijea i tako ih ukloni od razmatranja javnosti.

Ali, bilo je prekasno. Moja pri~a, pod nazivom “Ford je ignorisaoopasnost od po`ara u pintu, kako pokazuju tajni dopisi”, bila je objav-ljena u Tribjunu, a zatim blesnula po ~itavoj zemlji.1

46 47

3

DOKUMENTARAN DOKAZDa li su Isusove biografije pouzdano

sa~uvane za nas?

POTVR\IVANJE DOKUMENATA

Pribavljanje tajnih korporacijskih dokaza je jedna stvar; utvr|ivanjenjihove autenti~nosti je druga. Pre nego {to novinar mo`e da objavisvoj sadr`aj ili tu`ilac preda dokumente kao dokaz na su|enju, mora-ju se preduzeti koraci kako bi se utvrdilo da su istiniti.

U vezi sa takozvanim 'pinto papirima', pitanje je: da li su papirisa pe~atom kompanije Ford, na kojima su dopisi napisani, mogli dabudu falsifikati? Da li su potpisi mogli da budu la`ni? Kako sammogao da budem siguran? I po{to su dopisi o~igledno bili fotokopi-rani vi{e puta, kako mogu da budem siguran da neko nije menjao nji-hov sadr`aj? Drugim re~ima, kako mogu da budem siguran da je svakikopirani dokument bio identi~an sa originalnim dopisom, koji nisamposedovao?

[tavi{e, kako mogu da budem siguran da su ti dopisi govorili celupri~u? Na kraju, oni predstavljaju samo mali deo unutra{njeg dopisi-vanja u Fordu. [ta ako postoje drugi dopisi, koji su jo{ uvek sakriveniod o~iju javnosti, koji bi, kada bi se otkrili, bacili potpuno drugo svet-lo o ovom pitanju?

To su zna~ajna pitanja, a ona su podjednako va`na u ispitivanjuNovog zaveta. Kada dr`im Bibliju u rukama, u su{tini dr`im kopijedrevnih istorijskih zapisa. Originalni zapisi Isusovih biografija -Jevan|elja po Mateju, Marku, Luci i Jovanu - i sve druge originalneknjige Starog i Novog zaveta odavno su se pretvorile u pra{inu. Kakoonda mogu da budem siguran da ove dana{nje verzije - krajnji proizvo-di bezbrojnih prepisivanja tokom vekova - imaju bilo kakve sli~nostisa onim {to su autori prvobitno napisali?

Pored toga, kako mogu da znam da li te ~etiri biografije pri~ajucelokupnu pri~u? [ta ako su postojale druge Isusove biografije kojesu bile cenzurisane zato {to se ranoj crkvi nije svi|ao na~in na kojesu prikazivale Isusa? Kako mogu da budem ube|en da crkvenizvani~nici nisu sakrili biografije o Isusu koje su bile podjednako pre-cizne kao i ~etiri koje su na kraju uklju~ene u Novi zavet, a koje bibacile zna~ajno novo svetlo na re~i i dela ovog kontroverznog drvode-lje iz Nazareta?

Ova dva pitanja - da li su Isusove biografije bile pouzdanosa~uvane za nas i da li je podjednako precizne biografije crkva prikri-la - tra`ila su pa`ljivo razmatranje. Znao sam da je postojao jedannau~nik koji je bio univerzalno priznat kao vode}i autoritet po ovimpitanjima. Stigao sam avionom u Njuark i dovezao se iznajmljenimkolima do Prinstona da bih ga posetio.

DRUGI INTERVJU: DR BRUS M. MECGER

Prona{ao sam 84-godi{njeg Brusa Mecgera (Bruce Metzger) u sub-otu popodne na njegovom uobi~ajenom mestu boravka, u biblioteciTeolo{kog fakulteta u Prinstonu, gde, ka`e uz osmeh, “voli da bri{epra{inu sa knjiga”.

U stvari, on je napisao neke od najboljih, naro~ito kada je tematekst Novog zaveta. Sve ukupno, bio je autor ili urednik 50 knjiga,uklju~uju}i “Novi zavet: Njegova pozadina, rast i sadr`aj” (The NewTestament: Its Background, Growth, and Content); “Tekst Novog zave-ta” (The Text of the New Testament); “Kanon Novog zaveta” (TheCanon of the New Testament); “Rukopisi gr~ke Biblije” (Manuscriptsof the Greek Bible); “Tekstualni komentar gr~kog Novog zaveta”(Textual Commentary on the Greek New Testament); “Uvod u apokrife”(Introduction to Apocrypha); i “Oksfordski biblijski priru~nik” (TheOxford Companion to the Bible). Nekoliko knjiga je prevedeno nanema~ki, kineski, japanski, korejski, mala{ki i druge jezike. On jetako|e kourednik “Nove oksfordske Biblije sa obja{njenjima i apokri-fima” (The New Oxford Annotated Bible with the Apocrypha) i glavniurednik vi{e od 25 tomova u seriji “Sredstva i prou~avanje Novogzaveta” (New Testament Tools and Studies).

Mecgerovo obrazovanje obuhvata magistarsku diplomu Teolo{kogfakulteta u Prinstonu kao i magistraturu i doktorat sa Univerziteta uPrinstonu. Progla{en je po~asnim doktorom na pet koled`a i uni-verziteta, uklju~uju}i i Univerzitet Sent Endrjuz u [kotskoj, Univerzitetu Minsteru, u Nema~koj, i Univerzitet Potefstrum u Ju`noj Africi.

Godine 1969, radio je kao stalni nau~nik u ku}i Tindejl, uKembrid`u, u Engleskoj. Bio je gostuju}i predava~ u Kler Holu,Univerziteta u Kembrid`u, 1974. godine, i na Vulfson koled`u, uOksfordu, 1979. godine. Trenutno je penzionisani profesor prinston-skog Teolo{kog fakulteta posle 46-godi{nje karijere predavanja Novogzaveta.

Mecger je predsednik Komiteta za novu revidiranu standardnu ver-ziju Biblije, dopisni ~lan Britanske Akademije i radi u upravnom odboruinsistuta Vetus Latina pri manastiru Boron, u Nema~koj. Biv{i jepredsednik Dru{tva biblijske literature, Me|unarodnog dru{tva zaprou~avanje Novog zaveta i Severnoameri~kog patristi~kog dru{tva.

Ako pregledate fusnote bilo koje zna~ajne knjige o tekstu Novogzaveta, verovatno }ete vi{e puta nai}i na navode Mecgera. Njegoveknjige predstavljaju obaveznu literaturu na univerzitetima i teolo{kimfakultetima {irom sveta. Nau~nici raznih teolo{kih uverenja veoma gacene.

48 49

Na vi{e na~ina, Mecger, ro|en 1914. godine, predstavlja starugeneraciju. Izlaze}i iz sivog bjuika, koji naziva “moja benzinska buba”,obu~en je u tamno-sivi sako sa plavom kravatom, {to predstavljanajneformalnije odevanje tokom njegovih poseta biblioteci, ~ak ivikendom. Njegova seda kosa je uredno o~e{ljana; njegove o~i, sjaj-ne i podozrive, uokvirene su nao~arima bez okvira. Hoda sporije negoranije, ali nema problema da se strpljivo uspenje stepenicama do dru-gog sprata, gde vr{i svoja istra`ivanja u maloj i jednostavnoj kance-lariji.

Nije izgubio ni svoj smisao za humor. Pokazao mi je limenku kojuje nasledio kao predsednik Odbora za revidiranje standardne verzijeBiblije. Otvorio je poklopac i pokazao pepeo jedne revidirane stan-dardne verzije Biblije koja je zapaljena 1952. godine tokom protestajednog fundamentalisti~kog sve{tenika.

“Izgleda da mu se nije svidelo kada je Odbor izmenio 'ljudi' iz KingD`ejms verzije u 'drugovi' u Poslanici Jevrejima 1,9”, objasnio jeMecger osmehuju}i se. “Optu`io ih je da su komunisti!”

Iako je Mecgerov govor ponekad oklevaju}i, i iako je sklon da po-navlja fraze kao {to je “upravo tako”, on i dalje ostaje vrhunskinau~nik po pitanju Novog zaveta. Kada sam zatra`io neke statisti~kepodatke, nije se oslanjao na brojeve iz svoje knjige o Novom zavetuiz 1992. godine; preduzeo je novo istra`ivanje kako bi usaglasio bro-jeve sa najnovijim otkri}ima. Njegov izo{treni um nije imao problemada se prise}a ljudi i mesta, i sa lako}om govori sa svim stru~njaci-ma koji trenutno u~estvuju u sporovima o Novom zavetu. U stvari, oninastavljaju da tra`e od njega mi{ljenje i re{enja.

Njegova kancelarija, veli~ine zatvorske }elije, nema prozora i obo-jena je sivom bojom uobi~ajenom za takve ustanove. U njoj se nalazedve drvene stolice; zahtevao je da uzmem udobniju. To je bio deo nje-govog {arma. Bio je veoma ljubazan, iznena|uju}e skroman ipovu~en, blagog duha, {to me je potaklo da po`elim da jednomostarim imaju}i istu vrstu blagosti.

Proveli smo izvesno vreme u upoznavanju, a onda sam se okre-nuo prvom pitanju koje sam `eleo da uputim: kako mo`emo da bude-mo sigurni da su Isusove biografije prenesene do nas na pouzdanna~in?

KOPIJE KOPIJA KOPIJA

“Bi}u iskren”, rekao sam Mecgeru. “Kada sam prvi put saznao danema sa~uvanih originala Novog zaveta, bio sam stvarno skepti~an.Pomislio sam, ako je sve {to imamo kopije kopija kopija, kako moguda imam bilo kakvo pouzdanje da Novi zavet, koji danas imamo, ima

bilo kakve sli~nosti sa onim {to je prvobitno napisano? Kako vi odgo-varate na to?”

“To nije problem koji je jedinstven za Bibliju; to je pitanje kojemo`emo da postavimo i za druga dokumenta koja su do{la do nasiz starih vremena”, odgovorio je. “Ali, ono {to Novi zavet ima u svojukorist, naro~ito u pore|enju sa drugim drevnim spisima, je nepre-vazi|en broj kopija koje su ostale do danas.”

“Za{to je to zna~ajno?” upitao sam.“[to ~e{}e imate kopije koje se me|usobno sla`u, naro~ito ako

dolaze iz razli~itih geografskih oblasti, to ih vi{e mo`ete unakrsnoproveravati kako bi ste utvrdili na{ta je li~io orginalni dokument.Jedino bi se slagale vra}anjem geneaolo{ki unazad u porodi~nom sta-blu koje predstavlja poreklo rukopisa.”

“U redu”, rekao sam, “mogu da razumem da posedovanje velikogbroja kopija sa razli~itih mesta mo`e da pomogne. Ali, {ta je sastaro{}u dokumenata? Svakako je i to zna~ajno, zar ne?”

“Upravo tako”, odgovorio je. “I to je jo{ jedna stvar koja ide uprilog Novog zaveta. Imamo kopije koje su nastale nekoliko generacijaod pisanja originala, dok je u slu~aju drugih drevnih tekstova, mo`dapet, osam ili deset vekova pro{lo izme|u originala i najranijesa~uvane kopije.”

Pored gr~kih rukopisa, tako|e imamo prevode Jevan|elja na drugejezike iz relativno ranog vremena - na latinski, sirijski i koptski. I poredtoga, imamo ono {to bi se moglo zvati sekundarnim prevodima, kojisu na~injeni malo kasnije, kao {to su jermenski i gotski. I mno{tvodrugih - gruzijski, etiopski, veliki broj.”

“Kako to poma`e?” “Zato {to ~ak i kada danas ne bi smo imali gr~ke rukopise, spa-

janjem informacija na osnovu ovih prevoda relativno ranog datuma,mogli bi u stvari da reprodukujemo sadr`aj Novog zaveta. Pored toga,~ak i da smo izgubili sve gr~ke rukopise i prve prevode, i dalje bi smomogli da reprodukujemo sadr`aje Novog zaveta na osnovu velikogbroja navoda i komentara, propovedi, poslanica i ostalog, koji poti~uod prvih crkvenih otaca.”

Iako je to izgledalo impresivno, bilo je te{ko proceniti taj dokaznezavisno. Bio mi je potreban neki kontekst kako bih bolje proceniojedinstvenost Novog zaveta. Kakav je, pitao sam se, on u pore|enjusa drugim dobro poznatim starim delima?

BRDO RUKOPISA

“Kada govorite o velikom broju rukopisa”, rekao sam, “kako je tou suprotnosti sa drugim drevnim knjigama koje nau~nici rutinski pri-

50 51

hvataju kao pouzdane? Na primer, recite mi ne{to o spisima pisacaiz Isusovog vremena.”

Po{to je o~ekivao pitanje, Mecger se pozvao na neke rukomzapisane bele{ke koje je poneo sa sobom. “Razmotrimo Tacita, rim-skog istori~ara koji je napisao “Anale carskog Rima” oko 116.godine”, po~eo je. “Njegovih prvih 6 knjiga danas postoji u samo jed-nom rukopisu, koji je prepisan oko 850. godine. Knjige od 11. do 16.nalaze se u drugom rukopisu koji datira iz 11. veka. Knjige od 7. do10. su izgubljene. Tako postoji velika praznina izme|u vremena kadaje Tacit pronalazio svoje informacije i zapisivao ih, i jedinih postoje}ihkopija.”

“[to se ti~e istori~ara Josifa Flavija, iz prvog veka, imamo 9 gr~kihrukopisa njegovog dela “Jevrejski rat”, a te kopije su napisane u 10,11. i 12. veku. Postoji latinski prevod iz 4. veka i srednjovekovni ruskimaterijal iz 11. ili 12. veka.”

Ti brojevi su bili iznena|uju}i. Postoji samo najtananija nit rukopisakoja povezuje ta drevna dela sa savremenim svetom.

“Radi pore|enja”, upitao sam, “koliko novozavetnih gr~kihrukopisa danas postoji?”

Mecgerove o~i su se ra{irile. “Vi{e od 5.000 je uneseno u kata-log”, rekao je sa entuzijazmom, a glas mu se povisio za oktavu.

To je bilo brdo rukopisa u pore|enju sa mravinjacima Tacita iJosifa Flavija! “Da li je to neobi~no u drevnom svetu? Koji mu serukopis pribli`ava po brojnosti?” upitao sam.

“Koli~ina novozavetnog materijala je skoro zbunjuju}a u pore|enjusa drugim anti~kim delima”, rekao je. “Posle Novog zaveta, najve}ibroj rukopisnih svedo~anstava postoji za Homerovu “Ilijadu”, kojapredstavlja bibliju starih Grka. Danas postoji manje od 650 gr~kihrukopisa. Neki su prili~no fragmentarni. Do{li su do nas iz 2. i 3.veka nove ere i iz slede}ih vekova. Kada imate u vidu da je Homersastavio svoj ep oko 800. godine pre nove ere, mo`ete da vidite dapostoji veoma velika praznina.”

“Veoma velika” je bila preblaga izjava; to je bilo hiljadu godina! Ustvari, nije bilo pore|enja: rukopisni dokazi za Novi zavet su bilinadmo}ni kada se postave pored drugih cenjenih starih spisa - delakoja savremeni nau~nici bez problema prihvataju kao autenti~ne.

Moja znati`elja o rukopisima Novog zaveta je podstaknuta, pa samzamolio Mecgera da mi opi{e neke od njih.

“Najraniji su papirusni fragmenti, koji su predstavljali pisani materi-jal na~injen od biljke papirusa koja je rasla u mo~varama delte Nilau Egiptu”, rekao je. “Sada postoji 99 fragmentarnih delova papirusakoji sadr`e jedan ili vi{e odeljaka ili knjiga Novog zaveta.”

“Najzna~ajniji rukopisi koji su iza{li na svetlost dana su “Biblijskipapirusi” ^estera Bitija, otkriveni oko 1930. godine. Me|u njima, bib-lijski papirus Bitija broj 1 sadr`i delove ~etiri Jevan|elja i Dela apos-tolskih, a datira se na 3. vek. Papirus broj 2, koji poti~e iz oko 200.godine, sadr`i velike delove osam Pavlovih poslanica, kao i delovePoslanice Jevrejima. Papirus broj 3. ima veliki deo Knjige Otkrivenja ipoti~e iz 3. veka.”

“Slede}u grupu zna~ajnih papirusnih rukopisa je kupio {vajcarskibibliofil M. Martin Budmer. Najraniji me|u njima, koji poti~e otprilikeiz 200. godine, sadr`i oko dve tre}ine Jevan|elja po Jovanu. Drugipapirus, koji sadr`i delove Jevan|elja po Luci i Jovanu, poti~e iz 3.veka.”

Ovde je ve} praznina izme|u pisanja Isusovih biografija i najranijihrukopisa bila krajnje mala. Ali, koji je najstariji rukopis koji poseduje-mo? Koliko blizu se vremenski, pitao sam se, mo`emo pribli`iti prvo-bitnim spisima, koje stru~njaci nazivaju “autografima”?

DELI] KOJI JE IZMENIO ISTORIJU

“Od celokupnog Novog zaveta”, rekao sam, “koji je najraniji deokoji posedujemo danas?”

Mecger nije morao da razmi{lja o odgovoru. “To bi bio fragmentJevan|elja po Jovanu, koji sadr`i materijal iz 11. poglavlja. Sadr`i petstihova - tri na jednoj strani, dva na drugoj - veli~ine je oko 6,5 sa 9cm”, rekao je.

“Kako je otkriven?”“Kupljen je u Egiptu jo{ 1920. godine, ali je godinama ostao

neprime}en me|u sli~nim fragmentima od papirusa. Tada je 1934.godine, K. H. Roberts sa koled`a Sent D`on, sa Oksforda, razvrstavaopapiruse u biblioteci D`on Rajlends u Man~esteru u Engleskoj. Odmahje prepoznao to kao o~uvani deo Jevan|elja po Jovanu. Mogao je daga datira na osnovu stila pisanja.”

“I kakav je bio njegov zaklju~ak?” upitao sam. “Koliko unazad sekre}e?”

“Zaklju~io je da poti~e izme|u 100. i 150. godine. Mnogi drugi~uvani paleografi, kao {to su ser Frederik Kenjon, ser Harold Bel,Adolf Dajsman, V. H. P. He~, Urlih Vilken, i drugi, slo`ili su se sa nje-govom procenom. Dajsman je bio ube|en da fragment poti~e u naj-manju ruku iz vremena vladavine cara Hadrijana, koji je vladao od117. do 138. godine, ili ~ak cara Trajana, koji je vladao od 98. do117. godine.”

To je bilo zaprepa{}uju}e otkri}e. Razlog: skepti~ni nema~ki teoloziu poslednjem veku su uporno tvrdili da ~etvrto Jevan|elje nije sas-tavljeno u najmanju ruku pre 160. godine - predaleko od doga|aja

52 53

Isusovog `ivota da bi imalo ve}i istorijski zna~aj. Uticali su na ge-neracije nau~nika koji su odbacivali pouzdanost ovog Jevan|elja.

“To svakako odbacuje ovo mi{ljenje”, komentarisao sam. “Da, odbacuje”, rekao je. “Ovde imamo vrlo rani fragment kopije

Jevan|elja po Jovanu koji je bio u upotrebi {irom hri{}anske zajed-nice du` Nila u Egiptu, daleko od Efesa u Maloj Aziji, gde jeJevan|elje verovatno prvobitno sastavljeno.”

Nalazi su doslovno ponovo napisali popularnu istoriju, pomeraju}isastavljanje Jevan|elja po Jovanu daleko bli`e danima u kojima jeIsus hodao zemljom. U glavi sam memorisao da treba da proverimsa arheologom da li bilo koji drugi nalazi podr`avaju poverenje kojemo`emo da imamo u ~etiri Jevan|elja.

OBILJE DOKAZA

Dok papirusni rukopisi predstavljaju najranije kopije Novog zaveta,tako|e postoje drevne kopije napisane na pergamentu, koji je biona~injen od ko`e ovaca, koza i antilopa.

“Imamo ono {to se naziva uncijalni rukopisi, koji su celokupninapisani velikim gr~kim slovima”, objasnio je Mecger. “Danas imamo306 takvih rukopisa, od kojih se neki mogu datirati unazad do 3.veka. Najzna~ajniji od njih je 'Codex Sinaiticus', koji prestavlja jedinipotpuni Novi zavet napisan uncijalnim slovima, i 'Codex Vaticanus',koji nije potpun. Oba poti~u iz oko 350. godine.”

“Novi stil pisanja, koji je vi{e kurziv po prirodi, javio se pribli`no800. godine. On se naziva minuskulnim i imamo 2.856 takvihrukopisa. Zatim postoje i lekcionari koji sadr`e novozavetni rukopis uredosledu po kome se trebalo ~itati u prvim crkvama, u odre|enovreme tokom godine. Ukupno 2.403 njih je uvedeno u katalog. To ~iniukupan zbir gr~kih rukopisa od 5.664.”

Pored gr~kih dokumenata, rekao je, postoje hiljade drugih drevnihrukopisa Novog zaveta na drugim jezicima. Postoji 8.000 do 10.000rukopisa latinske Vulgate, plus ukupno 8.000 na etiopskom, sloven-skom i jermenskom. Sve ukupno postoji oko 24.000 rukopisa.

“Kakvo je onda va{e mi{ljenje?” upitao sam, `ele}i da jasnopotvrdim ono {to sam mislio da ~ujem. “Na osnovu mno{tva rukopisai vremenske praznine izme|u originala i na{ih prvih kopija, kako Novizavet stoji u odnosu na druga dobro poznata dela iz drevnih vreme-na?”

“Krajnje dobro”, odgovorio je. “Mo`emo da imamo veliko povere-nje u verodostojnost sa kojom je ovaj materijal do{ao do nas,naro~ito u pore|enju sa bilo kojim drugim drevnim knji`evnim delom.”

Takav zaklju~ak dele istaknuti nau~nici {irom sveta. Preminuli F. F.Brus (F. F. Bruce), istaknuti profesor Univerziteta u Man~esteru, u

Engleskoj, i autor dela “Novozavetni dokumenti: Da li su pouzdani?”(The New Testament Documents: Are They Reliable?), rekao je: “Nepostoji nikakva drevna literatura u svetu koja ima tako obilnu i dobrutekstualnu potvrdu kao Novi zavet.”2

Mecger je ve} spomenuo ime ser Frederika Kenjona, biv{eg direk-tora Britanskog muzeja i autora dela “Paleografija gr~kih papirusa”(The Paleography of Greek Papyri). Kenjon je rekao da “ni u jednomdrugom slu~aju interval izme|u sastavljanja knjige i datuma najranijihrukopisa nije toliko kratak kao kod Novog zaveta.”3

Njegov zaklju~ak je bio: “Poslednja osnova za bilo kakvu sumnjuda su rukopisi do{li do nas onakvi kakvi su prvobitno napisani jesada uklonjena.”4

Me|utim, {ta je sa neslaganjima izme|u razli~itih rukopisa? U da-nima pre pojave brzih ma{ina za fotokopiranje, rukopise su marljivoru~no prepisivali pisari, slovo po slovo, re~ po re~, liniju po liniju, pro-cesom koji je bio otvoren za gre{ke. Sada sam `eleo da se usred-sredimo na to - da li su te gre{ke pri prepisivanju na~inile na{esavremene Biblije nepopravljivo pro`ete neta~nostima.

ISPITIVANJE GRE[AKA

“Sa sli~nostima u na~inu na koji se gr~ka slova pi{u i sa primi-tivnim uslovima pod kojima su pisari radili, izgledalo bi neizbe`no dase gre{ke pri prepisivanju uvuku u tekst”, rekao sam.

“Upravo tako”, saglasio se Mecger. “I u stvari, zar ne postoji desetine hiljada varijacija me|u drevnim

rukopisa koje imamo?”“Upravo tako.” “Zar to, dakle, ne zna~i da ne mo`emo imati poverenja u njih?”

upitao sam, zvu~e}i vi{e optu`uju}e nego istra`iva~ki. “Ne gospodine, ne zna~i”, Mecger je odgovorio odlu~no.

“Dopustite mi da prvo ka`em slede}e: nao~are nisu otkrivene do1373. godine u Veneciji, a siguran sam da je astigmatizam postojaome|u drevnim pisarima. To je bilo dalje uslo`eno ~injenicom da je podbilo kakvim okolnostima bilo te{ko ~itati izbledele rukopise sa kojihse deo mastila olju{tio. Postojale su i druge nezgode - nepa`nja pi-sara, na primer. Tako da su se, iako je ve}ina pisara bila strogopa`ljiva, gre{ke provla~ile.”

“Ali”, brzo je dodao, “postoje faktori koji se suprotstavljaju tome.Na primer, ponekad bi se pam}enje pisara poigravalo sa njim. Izme|uvremena koje mu je bilo potrebno da pogleda tekst, a zatim da zapi{ete re~i, redosled re~i je mogao da bude izmenjen u njegovoj glavi.Mogao je da napi{e prave re~i, ali u pogre{nom redosledu. To nije

54 55

ni{ta alarmantno, po{to je gr~ki, za razliku od engleskog, nezavistanod redosleda re~i.”

“[to zna~i...”, podstakao sam ga. “[to zna~i da u engleskom predstavlja veliku razliku ako ka`ete,

'pas je ujeo ~oveka' ili '~ovek je ujeo psa' - redosled je va`an uengleskom. Ali u gr~kom, to nije slu~aj. Jedna re~ funkcioni{e kaosubjekat re~enice bez obzira na kom mestu stoji u re~enici; zbog togazna~enje re~enice nije izmenjeno, ako su re~i van onoga {to sma-tramo pravilnim redosledom. Tako da odre|ene varijacije me|urukopisima postoje, ali su generalno takve varijacije bez posledica.Razlike u spelovanju bi bile drugi primer.”

Pa ipak, veliki broj “varijanti”, ili razlika izme|u rukopisa, je prob-lemati~an. Video sam procene koje se kre}u i do 200.000 njih.5Me|utim, Mecger je osporavao zna~aj te cifre.

“Broj zvu~i ogroman, ali je donekle obmanjuju}i zbog na~ina na kojisu varijante prebrojane”, rekao je. On je objasnio da ako je samojedna re~ pogre{no napisana u 2.000 rukopisa, to je brojano kao2.000 varijanti.

Okrenuo sam se najzna~ajnijem pitanju. Koliki je broj crkvenihu~enja ugro`en zbog ovakvih varijanti?

“Ne znam ni za jedno u~enje koje je ugro`eno”, odgovorio jeube|eno.

“Ni za jedno?”“Ni za jedno”, ponovio je. “Kada Jehovini svedoci do|u na va{a

vrata i ka`u: 'Va{a Biblija gre{i u King D`ejms verziji 1. PoslaniceJovanove 5,7-8, u kojoj se ka`e: 'Otac, Re~ i Sveti Duh; i ovo je trojejedno.' Oni }e re}i: 'To se ne nalazi u najranijim rukopisima.”

“I to je prili~no ta~no. Mislim da se te re~i nalaze u samo oko 7ili 8 kopija, koje sve poti~u iz petnaestog ili {esnaestog veka.Priznajem da to nije deo onoga {to je pisac 1. Poslanice Jovanovenadahnuto napisao.”

“Ali, to ne odbacuje ~vrsto svedo~anstvo Biblije o doktrini o troj-stvu. Prilikom Isusovog kr{tenja, Otac govori, njegov voljeni Sin sekr{tava, a Sveti Duh se spu{ta na njega. Na kraju 2. PoslaniceKorin}anima, Pavle ka`e: 'Blagodat Gospoda na{ega Isusa Hrista iljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha sa svima vama.' Postojemnoga mesta na kojima je trojstvo predstavljeno.”

“Tako da varijacije, kada se pojave, te`e da budu neznatne, a nesu{tinske?”

“Da, da, to je ta~no, i nau~nici rade veoma pa`ljivo poku{avaju}ida ih razre{e vra}aju}i se na originalno zna~enje. Zna~ajnije varijaci-je ne obaraju nijedno u~enje crkve. Bilo koja dobra Biblija sadr`i

napomene koje }e obavestiti ~itaoce na razli~ita ~itanja re~i koje suod bilo kakvog zna~aja. Ali ponovo, one su retke.”

Toliko retke da su nau~nici Norman Gajsler (Norman Geisler) iVilijem Niks (William Nix) zaklju~ili: “Ne samo da je Novi zavetpre`iveo u vi{e rukopisa od bilo koje druge knjige iz drevnih vreme-na, ve} je pre`iveo u ~istijem obliku od bilo koje druge velike knjige- obliku koji je 99,5% ~ist.”6

Me|utim, ~ak iako je ta~no da je preno{enje Novog zaveta tokomistorije bilo bez presedana po svojoj pouzdanosti, kako znamo daimamo celokupnu sliku?

[ta je sa optu`bama da su crkveni sabori odstranili podjednakozakonita dokumenta jer im se nije svi|ala slika Isusa kakvu su tadokumenta prikazivala? Kako znamo da 27 knjiga Novog zaveta pred-stavlja najbolju i najpouzdaniju informaciju? Za{to na{e Biblije sadr`eJevan|elja po Mateju, Marku, Luci i Jovanu, ali su mnoga drugadrevna Jevan|elja - Jevan|elje po Filipu, Jevan|elje Egip}ana,Jevan|elje istine, Jevan|elje o ro|enju Marije - isklju~ena?

Do{lo je vreme da se okrenemo pitanju o “kanonu”, izrazu kojipoti~e od gr~ke re~i koja zna~i “pravilo”, “norma”, ili “standard” i kojiopisuje knjige koje su postale prihva}ene kao zvani~ne u crkvi iuklju~ene u Novi zavet.7

Mecger se smatra vode}im autoritetom u toj oblasti.

“VELIKI STEPEN SAGLASNOSTI”

“Kako su zvani~nici prve crkve odredili koje }e se knjige smatratiautoritativnim, a koje }e biti odba~ene?” upitao sam. “Koje su kri-terijume koristili prilikom odre|ivanja koje dokumente treba uklju~iti uNovi zavet?”

“U osnovi, rana crkva je imala tri kriterijuma”, rekao je. “Prvo,knjige moraju da imaju apostolski autoritet - to jest, ili su morali daih napi{u sami apostoli, koji su bili o~evici onoga o ~emu pi{e uknjigama, ili sledbenici apostola. Tako da u slu~aju Marka i Luke, iakooni nisu bili me|u 12 apostola, po ranom predanju Marko je bioPetrov pomo}nik, a Luka prijatelj apostola Pavla.”

“Drugo, postojao je kriterijum saglasnosti sa onim {to se zvalo'pravilo vere'. To jest, da li je dokument bio saglasan sa osnovnimhri{}anskim predanjem koje je crkva priznavala kao normu. I tre}e,postojao je kriterijum da li je dokument imao rasprostranjeno prih-vatanje i upotrebu u crkvi.”

“Oni su samo primenili te kriterijume?” zapitao sam. “Pa ne bi bilo ta~no re}i da su ti kriterijumi jednostavno prime-

njeni na mehani~ki na~in”, odgovorio je. “Svakako su postojalarazli~ita mi{ljenja kojem kriterijumu treba dati najve}u te`inu.”

56 57

“Me|utim, ono {to je zadivljuju}e je da iako su granice kanonaostale neizmenjene izvesno vreme, u stvari je postojao veliki stepensaglasnosti u vezi ve}eg dela Novog zaveta u prva dva veka. To jebilo ta~no za veoma razli~ite zajednice razbacane na {irokom pros-toru.”

“Prema tome”, rekao sam, “~etiri Jevan|elja koja danas imamo uNovom zavetu su ispunila te kriterijume, dok druga nisu?”

“Da”, rekao je. “To je bio, ako mogu tako da ka`em, primer 'op-stanka najsposobnijih'. Govore}i o kanonu, Artur Derbi Nok (ArthurDarby Nock) je obi~no govorio svojim studentima na Harvardu: 'Putevikojima se najvi{e putuje u Evropi su najbolji putevi; zbog toga sutoliko prometni.' To je dobro pore|enje. Britanski komentator VilijemBerkli (William Barclay) je rekao to na slede}i na~in: 'Jednostavna jeistina re}i da su knjige Novog zaveta postale kanonske jer niko nijemogao da ih spre~i u tome'.”

“Mo`emo biti ube|eni da se nijedna druga knjiga ne mo`eusporediti sa Novim zavetom u pogledu zna~aja za hri{}ansku istori-ju ili u~enje. Kada se prou~ava rana istorija kanona postaje vidljivoda Novi zavet sadr`i najbolje izbore Isusove istorije. Oni koji su utvrdiligranice kanona su imali jasnu i uravnote`enu perspektivu Jevan|eljao Hristu.”

“Samo pro~itajte ta druga dokumenta. Ona su napisana kasnijeod ~etiri Jevan|elja, u drugom, tre}em, ~etvrtom, petom ~ak i {estomveku, dugo posle Isusa, i prili~no su banalna. Oni nose imena - kao{to je Jevan|elje po Petru i Jevan|elje po Mariji - koja nisu povezanasa njihovim pravim autorstvom. Sa druge strane, ~etiri Jevan|elja uNovom zavetu su uz zapanjuju}u jednoglasnost brzo prihva}ena kaoautenti~na u pri~i koju govore.”

Ipak, znam da neki liberalni nau~nici, najuva`eniji ~lanovi skupa“Seminar o Isusu”, veruju da Jevan|elje po Tomi treba da se postavina jednak status sa ~etiri tradicionalna Jevan|elja. Da li je tajnovitojevan|elje bilo `rtva politi~kih ratova unutar crkve, i na kraju biloizba~eno zbog svojih nepopularnih u~enja? Odlu~io sam da je najbo-lje da ispitam Mecgera po ovom pitanju.

ISUSOVE “TAJNE RE^I”

“Dr Mecger, da vas pitam, Jevan|elje po Tomi, koje je bilo me|uNag Hamadi dokumentima prona|enim u Egiptu 1945. godine, tvrdida sadr`i 'tajne re~i koje je `ivi Isus izgovorio, a Didimus Juda Tomazapisao'. Za{to ga je crkva izostavila?”

Mecger je temeljno bio upoznat sa ovim delom. “Jevan|elje poTomi je iza{lo na svetlost u kopiji iz 15. veka na koptskom, koju samja preveo na engleski”, rekao je. “Ono sadr`i 114 izreka pripisanih

Isusu, ali bez pri~e onoga {to je ~inio, i izgleda da je napisano nagr~kom u Siriji oko 140. godine. U nekim slu~ajevima mislim da ovoJevan|elje korektno izve{tava o onome {ta je Isus rekao, uz blageizmene.”

To je svakako bila zanimljiva izjava. “Molim vas da to objasnite”,rekao sam.

“Na primer, u Jevan|elju po Tomi Isus ka`e: 'Grad sazidan navisokom brdu ne mo`e se sakriti.' Ovde je pridev 'visok' dodat, aliostalo glasi kao i u Jevan|elju po Mateji. Ili Isus ka`e: 'Dajte carucarevo, dajte Bogu Bo`je, dajte meni {to je moje.' U ovom slu~aju jeposlednja fraza dodata.”

“Me|utim, postoje neke stvari u Jevan|elju po Tomi koje su pot-puno strane kanonskim Jevan|eljima. Isus ka`e: 'Rascepite drvo, jasam tamo. Podignite kamen, i na}i}ete me.' To je panteizam - idejada je Isus svuda u materiji ovog sveta. To je suprotno od svega {tose nalazi u kanonskim Jevan|eljima.”

“Jevan|elje po Tomi se zavr{ava izjavom: 'Neka Marija ide od nas,jer `ene nisu dostojne da `ive.' Navedeno je da Isus ka`e: 'Gle, ja}u je voditi da bih je na~inio mu{karcem, kako bi i ona mogla posta-ti duh `ivi, li~e}i na vas mu{karce. Jer svaka `ena koja se na~inimu{karcem, u}i }e u carstvo nebesko.”

Mecgerove obrve su se podigle kao da je bio iznena|en onim {toje upravo izgovorio. “To nije Isus koga znamo iz ~etiri kanonskaJevan|elja!” rekao je nedvosmisleno.

Upitao sam: “[ta je sa optu`bom da je crkva namerno izbacilaJevan|elje po Tomi u nekoj vrsti zavere da ga u}utka?”

“To jednostavno nije istorijski ta~no”, usledio je Mecgerov odgo-vor. “Ono {to su sinodi i sabori radili u petom veku i posle je bilapotvrda onoga {to su ve} prihvatili i visoki zvani~nici i obi~ni hri{}ani.Nije ta~no re}i da je Jevan|elje po Tomi izba~eno zbog predrasudedela saveta; pravi na~in je da se ka`e da je Jevan|elje po Tomiisklju~ilo samo sebe! Ono nije bilo uskla|eno sa drugim svedo~anstvi-ma o Isusu koja su prvi hri{}ani prihvatili kao istinita.”

“Zna~i da se vi ne bi ste slo`ili sa bilo kim ko bi poku{ao daizdigne Jevan|elje po Tomi na isti status kao i ~etiri Jevan|elja”,rekao sam.

“Da, nikako se ne bih slo`io. Mislim da je rana crkva na~inila pra-vilan ~in odbacuju}i ga. Prihvatiti ga sada, bilo bi, kako se meni ~ini,kao prihvatiti ne{to {to je manje vredno od drugih Jevan|elja”, odgo-vorio je, “nemojte me pogre{no shvatiti. Mislim da je Jevan|elje poTomi zanimljiv dokument, ali da je pome{an sa panteisti~kim iantifeministi~kim izjavama koje svakako treba odbaciti”.

58 59

“Treba da shvatite da kanon nije bio rezultat niza takmi~enja ukojima je u~estvovala crkvena politika. Kanon pre predstavlja odabirkoji je nastao usled intuitivnog uvida odna{njih hri{}ana. Oni su moglida ~uju glas Bo`jeg Pastira u Jevan|elju po Jovanu; mogli su da ga~uju samo na prigu{en i iskrivljen na~in u Jevan|elju po Tomi,pome{an sa gomilom drugih stvari.”

“Kada je kanon progla{en, on je samo potvrdio ono {to je op{taosetljivost crkve ve} odredila. Vidite, kanon je pre spisak autoritativnihknjiga nego autoritativni spisak knjiga. Ti dokumenti nisu izveli svojautoritet na osnovu toga {to su odabrani; svaki od njih je imaoautoritet pre nego {to ih je bilo ko skupio. Prva crkva je jednostavnoslu{ala i osetila da su to autoritativni opisi.”

“Re}i sada da su se kanoni javili tek po{to su sabori i sinodi iznelite proglase, bilo bi kao re}i: 'Hajdemo da sakupimo nekoliko muzi~kihakademija i da objavimo da je Bahova i Betovenova muzika divna.' Jabih rekao: 'Hvala vam! Znali smo to i pre nego {to ste to objavili.'Znali smo to zbog ose}aja {ta je dobra muzika, a {ta nije. Isto je isa kanonom.”

^ak i pored toga, istakao sam da su neke novozavetne knjige,naro~ito Poslanica Jakovljeva, Poslanica Jevrejima i Otkrivenje, bilesporije prihva}ene u kanon od ostalih. ”Da li treba zbog toga da bude-mo sumnji~avi prema njima?” upitao sam.

“Po mom mi{ljenju, to pokazuje samo koliko je crkva bila pa`ljiva”,odgovorio je. “Oni nisu nesmotreno skupljali svaki dokument koji jesadr`ao bilo {ta o Isusu. To pokazuje razmatranje i pa`ljivu analizu.”

“Naravno, ~ak i danas delovi sirijske crkve odbijaju da prihvateknjigu Otkrivenje, pa ipak su ljudi koji pripadaju toj crkvi hri{}ani. Samoje ta~ke gledi{ta, ja prihvatam knjigu Otkrivenje kao veli~anstvenideo Svetog Pisma.”

Odmahnuo je glavom. “Mislim da oni osiroma{uju sebe ne prih-vataju}i je.”

“NENADMA[NI” NOVI ZAVET

Mecger je bio ubedljiv. Nisu ostale nikakve ozbiljne sumnje uposledu toga da li je novozavetni tekst bio pouzdano sa~uvan tokomvekova. Jedan od Mecgerovih istaknutih prethodnika na Teolo{komfakultetu u Prinstonu, Bend`amin Vorfild (Benjamin Warfield), koji jeimao ~etiri doktorata i koji je predavao sistematsku teologiju do svojesmrti 1921. godine, rekao je to na slede}i na~in:

“Ako poredimo sada{nje stanje teksta Novog zaveta sa bilo kojimdrugim drevnim spisima, moramo... da objavimo da je zadivljuju}eta~an. Toliko je velika bila briga sa kojom je Novi zavet kopiran -briga koja je bez sumnje nastala iz istinitog po{tovanja prema nje-

govim svetim re~ima.... Novi zavet je nenadma{an me|u drevnimspisima po ~isto}i svog teksta preno{enog i odr`avanog u upotre-bi.”8

U pogledu vrste dokumenata koji su uneseni u Novi zavet, gene-ralno nisu postojali nikakvi ozbiljni sporovi o autoritativnoj prirodi 20od 27 novozavetnih knjiga - od Jevan|elja po Mateju do PoslaniceFilimonu, plus 1. Poslanica Petrova i 1. Poslanica Jovanova. To na-ravno uklju~uje ~etiri Jevan|elja koja predstavljaju Isusove biografije.9Ostalih sedam knjiga, iako su proveravane izvesno vreme od straneprvih crkvenih vo|a, “kona~no su i potpuno priznate od stranecrkve”.10

[to se ti~e “pseudoepigrafa”, umno`avanja Jevan|elja, poslanicai apokalipsi u prvih nekoliko vekova posle Isusa - uklju~uju}iJevan|elja po Nikodimu, Varnavi, Vartolomeju, Andriji, Pavlove posla-nice Laodikejcima, Stefanovo Otkrivenje, i druga - one su bile“ma{tovite i jereti~ke... niti originalne, niti vredne u celini”, i “prak-ti~no nijedan ortodoksni otac, kanon ili sabor” ih nije smatrao zamerodavne, niti da zaslu`uju uklju~ivanje u Novi zavet.11

U stvari, prihvatio sam Mecgerov izazov i pro~itao sam veliki brojnjih. U pore|enju sa pa`ljivim, razboritim, preciznim kvalitetom o~evi-daca u Jevan|elju po Mateju, Marku, Luci i Jovanu, ova dela zaistazaslu`uju opis koji im je dao Euzbije, istori~ar rane crkve: “Potpunoapsurdna i bezbo`na.”12 Ona su bila predaleko od Isusovih propove-di da bi doprinela bilo {ta zna~ajno mom istra`ivanju, po{to sunapisana tek u 5. i 6. veku, i njihove ~esto mitske osobine ih diskvali-fikuju kao istorijski pouzdane.

Sa uspostavljanjem svega ovoga, do{lo je vreme da mojeistra`ivanje pre|e na slede}u fazu. Bio sam znati`eljan: koliko dokazapostoji o ovom drvodelji ~udotvorcu iz prvog veka izvan Jevan|elja?Da li drevni istori~ari potvr|uju ili opovrgavaju izjave Novog zaveta onjegovom `ivotu, u~enjima i ~udima? Znao sam da je to zahtevalo putdo Ohaja i posetu jednom od vode}ih nau~nika iz ove oblasti.

Dok smo stajali, zahvalio sam se dr Mecgeru na njegovom vre-menu i stru~noj proceni. On se toplo nasmejao i ponudio da meotprati niz stepenice. Nisam hteo da mu dalje oduzimam njegovo su-botnje popodne, ali mi moja znati`elja nije dozvolila da napustimPrinston, a da ne razmotrim preostalo pitanje.

“Sve te decenije u~enja, istra`ivanja, pisanja ud`benika, bavljenjasitnim pojedinostima teksta Novog zaveta - kako je sve to uticalo nava{u li~nu veru?” upitao sam.

“O”, rekao je, zvu~e}i obradovano da mo`e da govori o toj temi,“to je pove}alo osnovu moje li~ne vere, vide}i ~vrstinu sa kojom su

60 61

ti materijali do{li do nas, uz mno{tvo kopija, od kojih su neke veoma,veoma drevne.”

“Zna~i”, krenuo sam da izustim, “nauka nije razbla`ila va{uveru...”

Upao mi je u re~ pre nego {to sam mogao da zavr{im re~enicu.“Naprotiv”, naglasio je, “to ju je izgradilo. Celog svog `ivota sampostavljao pitanja, kopao po tekstovima, istra`ivao temeljno, i danassa sigurno{}u znam da je moja vera u Isusa dobro postavljena.”

Zastao je malo dok su mu o~i ispitivale moje lice. Zatim je dodao,kako bi naglasio: “Veoma dobro postavljena.”

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Po{to ste pro~itali intervju sa dr Mecgerom, kako bi ste ocenili prouz-danost procesa kojim je Novi zavet prenesen do nas? Koji su neki od razlo-ga zbog kojih smatrate da je ovaj proces pouzdan ili ne?

2. Detaljno prou~ite kopiju Novog zaveta i ispitajte neke od napomena namarginama koja govore o razli~itim na~inima ~itanja. Koji su neki od primerakoje nalazite? Kako prisustvo tih napomena uti~e na va{e shvatanje odeljka?

3. Da li kriterijumi za odre|ivanje - da li bi dokument trebao da budeuklju~en u Novi zavet - izgledaju razumno? Za{to da ili za{to ne? Da li pos-toje drugi kriterijumi za koje verujete da bi trebali biti dodati? Koje nedostatkesavremeni nau~nici imaju zbog posrednog odre|ivanja o odlukama rane crkveo tome da li dokument treba biti uklju~en u Bibliju?

Za dalje dokaze Jo{ izvora o ovoj temi

Bruce, F. F. The Canon of Scriptnre. Downers Grove, III.: InterVarsityPress, 1988.

Geisler, Norman L., and William E. Nix. A General Introduction to theBible. 1968; reprint, Chicago: Moody Press, 1980.

Metzger, Bruce M. The Canon of the New Testament. Oxford: ClarendonPress, 1987.

_____. The Text of the New Testament. New York: Oxford Univ. Press,1992.

Patzia, Arthur G. The Making of the New Testament. Downers Grove, Ill.:InterVarsity Press, 1995.

Heri Aleman se okrenuo prema meni i uperio prst u mene. “Vi”,rekao je, “za{to nastavljate da pi{ete te stvari o meni?” Zatim seokrenuo i nestao sporednim stepeni{tem kako bi izbegao reporterekoji su ga pratili sudnicom.

U stvari, bilo je te{ko biti kriminalisti~ki reporter u ^ikagu tokom1970-ih, a ne pisati o Heriju Alemanu. On je, ipak, bio ubica iz samogvrha kriminalnog udru`enja. A stanovnici ^ikaga, na perverzan na~in,vole da ~itaju o mafiji.

Tu`ioci su o~ajni~ki `eleli da Alemana smeste u zatvor zbog jednogod niza hladnokrvnih ubistava za koja su pretpostavljali da je po~inioza {efove mafije. Problem je, naravno, bila pote{ko}a pronala`enjabilo koga voljnog da svedo~i protiv mafija{a Alemanove zastra{uju}ereputacije.

Zatim je do{ao njihov veliki prelomni trenutak. Jedan odAlemanovih biv{ih saradnika, Luis Almeida, uhap{en je na putu daubije slu`benika u Pensilvaniji. Optu`en je za no{enje oru`ja i osu|enna 10 godina zatvora i Almeida se slo`io da svedo~i protiv Alemanau slu~aju nere{enog ubistva upravnika prodavnice Timster Junion u^ikagu - pod uslovom da se tu`ioci slo`e da budu blagi prema njemu.

To je zna~ilo da je Almieda imao motiv da sara|uje, {to bi svakakou izvesnoj meri umanjilo njegovu verodostojnost. Tu`ioci su shvatili damoraju da potkrepe njegovo svedo~anstvo kako bi obezbedili presudu,pa su tra`ili nekog ko bi potvrdio Almeidov iskaz.

Vebsterov re~nik defini{e “potvrdu” na slede}i na~in: “U~initi izves-nijim; potvrditi: on je potvrdio moj opis nesre}nog slu~aja.”1 Potvrdnidokazi podupiru drugo svedo~anstvo; oni potkrepljuju ili podupirusu{tinske elemente opisa o~evidaca. To mo`e biti javni izve{taj,fotografija, ili dodatno svedo~enje druge ili tre}e osobe. Oni mogu dapotvrde celokupno svedo~enje osobe ili samo njegove klju~ne delove.

62 63

4

POTVRDNI DOKAZDa li postoji verodostojan dokaz o Isusu

izvan njegovih biografija?

U stvari, potvrdni dokazi deluju kao potporne `ice koje odr`avajuvisoku antenu uspravnom i nepomi~nom. [to ima vi{e potvrdnihdokaza, slu~aj je ja~i i sigurniji.

Ali, gde }e tu`ioci na}i potvrdu Almeidinog iskaza? Ona je do{la iziznena|uju}eg izvora: mirnog gra|anina koji je po{tovao zakon, poimenu Bobi Lou, koji je rekao istra`iteljima da je {etao psa kada jevideo kako Aleman ubija upravnika udru`enja. Uprkos Alemanovoj zas-tra{uju}oj ozlogla{enosti, Lou se slo`io da podr`i Almeidinu pri~usvedo~enjem protiv ovog mafija{a.

MO] POTVRDE

Na su|enju Alemanu, Lou i Almeida su “hipnotisali” porotnike svo-jim pri~ama. Almeidin opis vo`nje kola za bekstvo je bio dopunjenLouovim jasnim opisom posmatranja kako Aleman ubija svoju `rtvuna plo~niku, u no}i 27. septembra 1972. godine.

Tu`ioci su mislili da su izgradili neoboriv slu~aj protiv surovogubice, pa ipak su tokom su|enja osetili da je ne{to nedostajalo.Njihov skepticizam se prvi put ispoljio kada je Aleman odbio da imasu|enje s porotom, biraju}i, umesto toga, da samo sudija slu{a nje-gov slu~aj.

Na kraju su|enja najgore sumnje tu`ioca su se ostvarile: uprkosubedljivih svedo~enja Loua i Almeide, sudija je na kraju proglasioAlemana nevinim i pustio ga na slobodu.

[ta se dogodilo? Se}ate se, to se odigralo, u oblasti Kuk, uIlinoisu, gde korupcija tako ~esto vreba iz prikrajka. Vi{e godina kas-nije se otkrilo da je sudiji dotureno 10.000 dolara za pu{tanjeAlemana na slobodu. Kada je dostavlja~ FBI-a razotkrio podmi}ivanje,tada ve} penzionisani sudija je izvr{io samoubistvo - a tu`ioci suponovo pokrenuli tu`bu za ubistvo protiv Alemana.

Do vremena kada je odr`ano drugo su|enje, zakon je izmenjentako da su tu`ioci mogli da zahtevaju da porota saslu{a slu~aj. To jei ono {to su u~inili - i kona~no, punih 25 godina posle ubistva,Aleman je progla{en krivim i osu|en na od 100 do 300 godina zatvo-ra.2

Uprkos odlaganja, pri~a o Alemanu pokazuje koliko mogu da buduzna~ajni potvrdni dokazi. Isto je ta~no i pri bavljenju istorijskim pita-njima. Ve} smo ~uli, preko svedo~enja dr Krega Blumberga, da uJevan|eljima postoje odli~ni dokazi o~evidaca o `ivotu, u~enjima,smrti i Isusovom vaskrsenju. Me|utim, da li postoje drugi dokazi kojito potvr|uju? Da li postoje spisi van Jevan|elja koji potvr|uju ilipodupiru bilo koje su{tinske stvari o Isusu ili ranom hri{}anstvu?

Drugim re~ima, da li postoje bilo kakvi dodatni dokumenti kojimogu da pomognu zape~a}ivanju slu~aja za Hrista, kao {to je

svedo~enje Bobi Loua zape~atilo slu~aj protiv Herija Alemana?Odgovor, po re~ima na{eg slede}eg svedoka, je DA - a koli~ina ikvalitet tih dokaza }e vas mo`da veoma iznenaditi.

TRE]I INTERVJU: DR EDVIN M. JAMAU^I

Dok sam ulazio u impozantnu zgradu u kojoj se nalazi kancelarijaEdvina Jamau~ija na Univerzitetu u Majamiju, u `ivopisnom Oksfordu,u Ohaju, pro{ao sam ispod kamenog luka na kome je bio urezan nat-pis: “Pozna}ete istinu, i istina }e vas izbaviti.” Kao jedan od vode}ihstru~njaka po pitanju drevne istorije u zemlji, Jamau~i je bio u potraziza istorijskom istinom ve}i deo svog `ivota.

Ro|en na Havajima 1937. godine, sin imigranata sa Okinave,Jamau~i je krenuo od skromnih po~etaka. Njegov otac je umroneposredno pre japanskog napada na Perl Harbur, ostavljaju}i njegovumajku da zara|uje za bedan `ivot kao slu`avka bogatih porodica. Iakojoj je nedostajalo zvani~no obrazovanje, ohrabrivala je svog sina dau~i i istra`uje, daju}i mu lepo ilustrovane knjige koje su ugradile unjega do`ivotnu ljubav prema u~enju.

Njegova akademska dostignu}a su svakako impresivna. Po{to jediplomirao hebrejski i helenistiku, Jamau~i je magistrirao i doktoriraomediteranske sudije na Univerzitetu Brendis.

Stekao je osam ~lanstava, od Rudgerovog istra`iva~kog saveta,Nacionalne zadu`bine za ~ove~anstvo, Ameri~kog filozofskog dru{tvai drugih. Prou~avao je 22 jezika, uklju~uju}i arapski, kineski, egipat-ski, ruski, sirijski, ugaritski, ~ak i jezik Koman~a.

Objavio je 71 rad pred nau~nim dru{tvima; predavao na vi{e od100 teolo{kih fakulteta, univerziteta i koled`a, uklju~uju}i Jejl,Prinston i Kornel; radio je kao predsedavaju}i, a zatim i predsednikInstituta za biblijska istra`ivanja i kao predsednik Konferencije o verii istoriji; i objavio 80 radova u 37 nau~nih ~asopisa.

Godine 1968, u~estvovao je u prvim iskopavanjima Irodovoghrama u Jerusalimu, otkrivaju}i ~injenice o razaranju hrama 70.godine. Arheologija je tako|e bila tema nekoliko njegovih knjiga,uklju~uju}i “Kamenje i Sveto Pismo” (The Stones and the Scriptures);“Sveto Pismo i arheologija” (The Scriptures and Archaeology); i “Svetprvih hri{}ana” (The World of the First Christians).

Iako je ro|en u budisti~kom okru`enju, Jamau~i je sledio Isusa od1952. godine, kada sam ja ro|en. Naro~ito sam bio znati`eljan davidim da li je njegova dugoro~na posve}enost Isusu obojila njegoveprocene istorijskih dokaza. Drugim re~ima, da li bi se strogo dr`ao~injenica ili bi bio u isku{enju da izvla~i zaklju~ke koji su i{li izvanonoga {to su dokazi dopu{tali?

64 65

Utvrdio sam da je Jamau~i imao ljubazno i skromno pona{anje.Iako uglavnom govori blago, veoma je skoncentrisan. Pru`a iscrpne idetaljne odgovore na pitanja, ~esto zastaju}i kako bi dopunio svojodgovor fotokopijama nau~nih ~lanaka koje je napisao o odre|enojtemi. Dobar nau~nik zna da nikada ne mo`ete imati previ{e podata-ka.

Unutar njegove kancelarije zatrpane knjigama, u srcu koled`aokru`enog mno{tvom drve}a u jesenjim bojama, seli smo kako biporazgovarali o temi koja jo{ uvek izaziva sjaj u njegovim o~ima, ~aki posle toliko godina istra`ivanja i predavanja.

POTVR\IVANJE JEVAN\ELJA

Zbog svog intervjua sa Blumbergom, nisam `eleo da ukazujem dasmo morali da idemo izvan Jevan|elja kako bi smo prona{li pouzdanedokaze o Isusu. Zato sam po~eo, postavljaju}i Jamau~iju ovo pitanje:“Kao istori~ar, da li mo`ete da mi date svoju procenu istorijske pouz-danosti samih Jevan|elja?”

“U celini, Jevan|elja predstavljaju odli~ne izvore”, odgovorio je. Ustvari, ona predstavljaju najpouzdanije, najpotpunije i najverodostojni-je izvore o Isusu. Sporedni izvori zaista ne dodaju ni{ta zna~ajno;me|utim, oni su vredni kao potvrdni dokazi.”

“U redu, to je ono o ~emu `elim da razgovaramo - o potvrdnimdokazima”, rekao sam. “Budimo po{teni: neki ljudi se pitaju koliko jesve to istinito. Na primer, 1979. godine ^arls Templton (CharlesTempleton) je napisao novelu 'Vi{a sila' (Act of God), u kojoj izmi{ljeniarheolog daje izjavu koja odra`ava verovanja mnogih ljudi.”

Izvadio sam knjigu i pro~itao odeljak koji govori o tome:

“Hri{}anska crkva zasniva svoje tvrdnje u najve}oj meri na u~enji-ma mra~nog mladog Jevrejina sa mesijanskim pretenzijama koji,suo~imo se sa tim, nije ostavio veliki utisak u toku svog `ivota.Ne postoji nijedna re~ o njemu u svetovnoj istoriji. Nijedna jedinare~. Rimljani ga uop{te ne spominju. Samo jedno spominjanje kodJosifa Flavija.”3

“Sada”, rekao sam malo zajedljivo, “to ne zvu~i kao da postojipuno potvrda o Isusovom `ivotu izvan Biblije.”

Jamau~i se nasme{io i odmahnuo glavom. “Templtonov arheologjednostavno gre{i”, odgovorio je negiraju}i, “zato {to imamo puno,puno zna~ajnih referenci o Isusu kod Josifa Flavija i Tacita”.

“Sama Jevan|elja ka`u da mnogi koji su ga ~uli - ~ak i ~lanovi nje-gove sopstvene porodice - nisu verovali u Isusa tokom njegovog`ivota, pa ipak je on ostavio tako veliki utisak da se danas njegovoime svuda spominje, dok Irod Veliki, Pontije Pilat i drugi anti~ki vladari

nisu tako op{te poznati. Prema tome, svakako je ostavio utisak naone koji su verovali u njega.”

Zastao je, a zatim dodao, “on, naravno, nije ostavio utisak me|uonima koji nisu verovali u njega”.

SVEDO^ANSTVO IZDAJNIKA

I Templton i Jamau~i su spomenuli Josifa Flavija, istori~ara iz prvogveka, koji je dobro poznat me|u nau~nicima, ali ~ije je ime danasve}ini ljudi nepoznato. “Dajte mi njegovu istoriju”, rekao sam, “i recitemi kako njegovo svedo~anstvo obezbe|uje potvrdu o Isusu”.

“Da, naravno”, odgovorio je Jamau~i dok je prekr{taju}i noge udob-nije se smestio u stolicu. “Josif je bio veoma zna~ajan jevrejskiistori~ar prvog veka. Ro|en je 37. godine, i napisao je najve}i deosvoja ~etiri dela do kraja prvog veka.”

“U svojoj autobiografiji branio je svoje pona{anje u jevrejsko-rim-skom ratu, koji se odigrao od 66. do 74. godine. Vidite, on se predaorimskom generalu Vespazijanu tokom opsade Jotapate, iako je velikibroj njegovih kolega izvr{io samoubistvo umesto predaje.”

Profesor se nasmejao i rekao: “Josif je odlu~io da nije bila Bo`ijavolja da izvr{i samoubistvo. On je tada postao branilac Rimljana.”

Josif je izgledao kao zanimljiva li~nost; `eleo sam da saznam vi{epojedinosti o njemu kako bih mogao bolje da shvatim njegove motivei predrasude. “Napravite mi njegov portret”, rekao sam.

“On je bio sve{tenik, farisej, i bio je donekle egoisti~an. Njegovonajambicioznije delo se zvalo “Starine” (The Antiquities), i predstav-ljalo je istoriju jevrejskog naroda od stvaranja do njegovog vremena.Verovatno ga je zavr{io negde oko 93. godine.

“Kao {to mo`ete da zamislite iz njegove saradnje sa omra`enimRimljanima, Josifa su mrzeli njegovi sunarodnici Jevreji. Me|utim, onje postao veoma popularan me|u hri{anima, zbog svojih popularnihradova u kojima se poziva na Jakova, Isusovog brata, i na samogIsusa.”

Ovde se pojavio prvi primer potvrde o Isusu van Jevan|elja.“Recite mi ne{to o tim podacima”, rekao sam.

Jamau~i je odgovorio: “U “Starinama” on opisuje kako je visokisve{tenik, zvani Ananija, iskoristio smrt rimskog guvernera Festa - kojise tako|e spominje u Novom zavetu - da bi ubio Jakova.”

Nagnuo se nad policu sa knjigama, izvukao debelu knjigu i okre-nuo stranu ~ije je mesto izgleda znao napamet. “A da, evo je”, rekaoje. “'sazvao je sastanak Sinedriona i izveo pred njega ~oveka zvanogJakov, Isusovog brata, koji je zvan Hrist, i odre|ene druge ljude.Optu`io ga je da je prekr{io zakon i predao ih da budu kamenovani”'.4

66 67

“Ne znam nijednog nau~nika”, Jamau~i je ubedljivo tvrdio, “koji jeuspe{no opovrgao ovaj odeljak. L. H. Feldman je zabele`io da bi, daje ovo bilo kasnije hri{}ansko dodavanje tekstu, verovatno pohvalnijegovorilo o Jakovu. Tako da ovde imate pozivanje na Isusovog brata -koji je o~igledno bio preobra}en pojavom vaskrslog Hrista, akouporedite Jevan|elje po Jovanu 7,5 i 1. Poslanicu Korin}anima 15,7- i potvrdu ~injenice da su neki ljudi smatrali Isusa Hristom, {to zna~i'Pomazanik' ili 'Mesija'.”

“TAMO JE @IVEO ISUS...”

Znao sam da je Josif Flavije napisao jo{ du`i odeljak o Isusu, kojise naziva “Svedo~anstva Flavijeva” (Testimonium Flavianum). Tako|esam znao da je ovaj odeljak bio me|u najosporavanijim u drevnoj lite-raturi jer izgleda kao da obezbe|uje potvrdu o Isusovom `ivotu,~udima, smrti i vaskrsenju. Ali, da li je autenti~an? Ili su ga tokomgodina preure|ivali ljudi koji su bili naklonjeni Isusu?

Upitao sam Jamau~ija za njegovo mi{ljenje, i odmah je bilo jasnoda sam za{ao u oblast koja ga je veoma interesovala. Uspravio se ustolici. “To je fascinantan odeljak”, rekao je sa odu{evljenjem, nagi-njaju}i se napred, sa knjigom u ruci. “Ali da, on jeste sporan.” Ondaga je pro~itao:

“Negde u to vreme tamo je `iveo Isus, mudar ~ovek, ako zaistaneko mo`e da ga nazove ~ovekom. Jer je on bio onaj koji je ~iniozadivljuju}a ~uda i bio u~itelj ljudi koji su rado prihvatali istinu. Onje pridobio mnoge Jevreje i puno Grka. On je bio Hrist. Kada gaje Pilat, posle saslu{anja, optu`en od ljudi najvi{ih polo`aja me|unama, osudio na razapinjanje na krst, oni koji su mu isprva do{linisu se odrekli svoje ljubavi prema njemu. Tre}eg dana pokazaoim se ponovo o`ivev{i, jer su Bo`ji proroci prorokovali ove i bez-brojne druge ~udesne stvari o njemu. A pleme hri{}ana, tako naz-vanih po njemu, jo{ uvek do ovog dana nije i{~ezlo.”5

Obilje potvrda o Isusu je bilo o~igledno. “Slo`ili ste se da je ovobilo sporno - {ta su nau~nici zaklju~ili o ovom odeljku?” upitao sam.

“Nauka je pro{la kroz tri trenda o tome”, rekao je. “Iz o~iglednihrazloga, prvi hri{}ani su smatrali da je to bila divna i potpuno auten-ti~na potvrda o Isusu i njegovom vaskrsenju. Oni su voleli ovajizve{taj. Zatim je celokupan odeljak doveden u pitanje od strane barnekih nau~nika tokom Doba prosvetiteljstva.”

“Ali i danas postoji upe~atljiva saglasnost i me|u jevrejskim ihri{}anskim nau~nicima da je odeljak kao celina autenti~an, iako jemogu}e da postoje neka preure|ivanja.”

Podigao sam obrvu. “Preure|ivanja - da li mo`ete da defini{ete {tapodrazumevate pod time?”

“To zna~i da su prvi hri{}anski prepisiva~i ubacili neke fraze kojejevrejski pisac, kao {to je bio Josif Flavije, ne bi napisao”, rekao jeJamau~i.

Ukazao je na re~enicu u knjizi. “Na primer, u prvom redu se ka`e:'Negde u to vreme tamo je `iveo Isus, mudar ~ovek.' Ovu frazu oIsusu normalno ne koriste hri{}ani, tako da izgleda kao autenti~naJosifova. Ali slede}a fraza ka`e: 'Ako zaista neko mo`e da ga nazove~ovekom.' To ukazuje da je Isus bio vi{e od ~oveka, {to izgleda kaopreure|ivanje.”

Klimnuo sam glavom da bih mu dao do znanja da ga pratim. “Dalje se nastavlja: 'Jer je on bio onaj koji je ~inio zadivljuju}a

~uda i bio u~itelj ljudi koji su rado prihvatali istinu. Pridobio je mnogoJevreja i puno Grka.' To izgleda sasvim u skladu sa Josifovimre~nikom koji koristi i na drugim mestima, i uop{teno se smatra au-tenti~nim.”

“Ali, zatim dolazi nedvosmislena tvrdnja: 'On je bio Hrist.' To izgle-da kao preure|ivanje...“

“Zato {to”, prekinuo sam ga, “Josif ka`e u svom pozivanju naJakova da su Isusa 'zvali Hrist'.”

“Ta~no”, rekao je Jamau~i. “Malo je verovatno da bi Josif ovde jed-nostavno rekao da je Isus bio Mesija, dok na drugom mestu samoka`e da su njegovi sledbenici smatrali da je Mesija.”

“Slede}i deo odeljka - koji govori o Isusovom su|enju i raspe}u i~injenica da su ga njegovi sledbenici i dalje voleli - ne predstavljaizuzetak i smatra se orginalnim. Zatim sledi ova fraza: 'Tre}eg danaon im se pojavio vrativ{i se u `ivot'.”

“Ponovo, to je jasna izjava verovanja u vaskrsenje, pa je zbog togamalo verovatno da ju je Josif napisao. Tako su ova tri elementa izgle-da preure|ena.”

“[ta je zaklju~ak?” upitao sam. “Da je odeljak Josifa Flavija verovatno prvobitno napisan o Isusu,

iako bez ta tri mesta koja sam spomenuo. Ali, ~ak i pored toga, Josifpotvr|uje zna~ajnu informaciju o Isusu: da je bio vo|a i mu~enik crkveu Jerusalimu i da je bio mudar u~itelj koji je stekao {iroke i trajnesledbenike, uprkos ~injenice da je razapet na krst u vreme PontijaPilata na podsticaj nekih jevrejskih vo|a.

ZNA^AJ JOSIFA FLAVIJA

Iako ovi podaci pru`aju neke zna~ajne nezavisne potvrde o Isusu,pitao sam se za{to istori~ar kao {to je Josif Flavije nije rekao ni{tavi{e o tako va`noj li~nosti prvog veka. Znao sam da su neki skepti-

68 69

ci, kao {to je filozof Majkl Martin (Michael Martin) sa Univerziteta uBostonu, na~inili iste kritike.

Zato sam zatra`io Jamau~ijevu reakciju na ovu Martinovu izjavu,koji ne veruje da je Isus ikada `iveo: “Ako je Isus stvarno postojao,o~ekivalo bi se da Josif Flavije govori vi{e o njemu... neo~ekivano jeda ga Josif spominje... usput, dok sa vi{e pojedinosti spominje drugemesijanske li~nosti i Jovana Krstitelja.”6

Jamau~ijev odgovor je izgledao neobi~no strog. “S vremena navreme neki ljudi su poku{ali da negiraju Isusovo postojanje, ali je tostvarno uzaludan poku{aj”, rekao je uz prizvuk ogor~enosti. “Postojiobilje dokaza da je Isus stvarno postojao, i ta hipoteti~ka pitanja sustvarno isprazna i besmislena.”

“Ali bih odgovorio na slede}i na~in: Josif je bio zainteresovan zapoliti~ka pitanja i borbu protiv Rima, pa je zbog toga Jovan Krstiteljbio za njega zna~ajniji jer je izgledalo da predstavlja ve}u politi~kupretnju od Isusa.”

Upao sam u re~. “Stanite za trenutak. Zar ne postoje neki nau~nicikoji su prikazali Isusa kao zelota ili bar kao nekoga ko je bio naklo-njen zelotima?” upitao sam, govore}i o revolucionarnoj grupi iz prvogveka koja se protivila rimskoj politici.

Jamau~i je odbacio tu zamerku odmahuju}i rukom. “To je tvrdnjakoju sama Jevan|elja ne podr`avaju, jer setite se, Isus se ~ak nijeprotivio ni pla}anju poreza Rimljanima.”

“Prema tome, po{to Isus i njegovi sledbenici nisu predstavljalineposrednu politi~ku pretnju, svakako je razumljivo da Josif nijemnogo zainteresovan sa ovu religioznu grupu - iako se, gledaju}i izovog vremena unazad, ispostavilo da je bila zaista zna~ajna.”

“Onda po va{em mi{ljenju, koliko su zna~ajna ta dva Josifovapodatka?”

“Veoma su zna~ajna”, Jamau~i je odgovorio, “naro~ito po{to su senjegovi opisi jevrejskog rata pokazali veoma preciznim; na primer, onisu potvr|eni arheolo{kim iskopavanjima kod Masade, kao iistori~arima kao {to je bio Tacit. On se smatra za prili~no puzdanogistori~ara, pa se i njegovo spominjanje Isusa smatra veomazna~ajnim.”

“NAJ[TETNIJE PRAZNOVERJE”

Jamau~i je upravo spomenuo najzna~ajnijeg rimskog istori~ara izprvog veka i ja sam `eleo da govorim o onome {ta je Tacit imao daka`e o Isusu i hri{}anstvu. “Da li mo`ete da ka`ete {ta onpotvr|uje?” upitao sam.

Jamau~i je klimnuo glavom. “Tacit je zabele`io mo`da najva`nijipodatak o Isusu van Novog zaveta”, rekao je. “Godine 115. on izri~ito

izjavljuje da je Neron progonio hri{}ane kao `rtvene jarce da bi skre-nuo sumnju sa sebe za veliki po`ar koji je opusto{io Rim 64. godine.”

Jamau~i je ustao i pri{ao polici za knjige, tra`e}i odre|enu knjigu.“Ah da, evo je”, rekao je, izvla~e}i debelu knjigu i listaju}i je dok nijeprona{ao odgovaraju}i odeljak, koji mi je zatim pro~itao:

“Neron je utvrdio krivicu i naneo najte`a mu~enja klasi omra`enojzbog svojih gnusnih dela, koju je narod zvao hri{}ani. Hrist, odkoga ime poti~e, je pretrpeo strogu kaznu tokom vladavine Tiberijaod ruke jednog od na{ih prokuratora, Pontija Pilata, i jedno naj{tet-nije praznoverje, za trenutak prekinuto time, se ponovo pojavilo nesamo u Judeji, prvom izvoru zla, ve} ~ak i u Rimu.... Shodno tome,prvo su svi koji su priznali krivicu ba~eni u zatvor: zatim je naosnovu njihove informacije, veliki broj ljudi osu|en, ne toliko zbogzlo~ina paljenja grada, koliko zbog mr`nje prema ljudskom rodu.”7

Ve} sam bio upoznat sa ovim odeljkom, pa sam se pitao kako biJamau~i reagovao na opa`anje vode}eg nau~nika D`. N. D. Andersona(J. N. D. Anderson). “On pretpostavlja da kada Tacit ka`e da je to'{tetno praznoverje' bilo 'za trenutak prekinuto', ali kasnije 'se pono-vo pojavilo', da je on nesvesno svedo~io o verovanju prvih hri{}anada je Isus razapet na krst, ali da je zatim ustao iz groba”, rekao sam.“Da li se sla`ete sa tim?”

Jamau~i je za trenutak razmislio. “To je svakako bilo tuma~enjenekih nau~nika”, odgovorio je, izgledaju}i kao da `eli da izbegne mojepitanje o njegovom mi{ljenju. Ali je zatim izrekao presudnu stvar: “Bezobzira {ta je odeljak ta~no imao na umu, on obezbe|uje veomazna~ajnu ~injenicu, koja glasi: razapinjanje na krst je bila najsurovijasudbina kojoj je neko mogao da podlegne, a ~injenica da je i daljepostojao pokret zasnovan na razapetom ~oveku se mora objasniti.”

“Kako mo`ete da objasnite {irenje religije zasnovane na obo`ava-nju ~oveka koji je pro{ao kroz najsramniju mogu}u smrt? Naravno,hri{}anski odgovor je da je on vaskrsao. Drugi moraju da na|u nekualternativnu teoriju, ako ne veruju u to. Ali, nijedno od alternativnihgledi{ta, po mom mi{ljenju, nije veoma ubedljivo.”

Zamolio sam ga da okarakteri{e te`inu Tacitovih spisa u kojimase spominje Isus.

“To je zna~ajno svedo~enje svedoka koji nije imao simpatija premauspehu i {irenju hri{}anstva, zasnovanom na istorijskoj li~nosti -Isusu - koji je bio razapet u vreme Pontija Pilata”, rekao je. “Tako|eje zna~ajno da je Tacit izvestio da je 'veliki broj' ljudi toliko ~vrstodr`ao svoju veru da su bili spremni pre da umru nego da se odreknuvere.”

70 71

PEVALI SU “KAO BOGU”

Znao sam da je jo{ jedan Rimljanin, Plinije Mla|i, tako|e spomi-njao hri{}anstvo u svojim spisima. “On je tako|e potvrdio nekezna~ajne stvari, zar ne?” upitao sam.

“Ta~no. On je bio ne}ak Plinija Starijeg, ~uvenog enciklopedistekoji je nastradao prilikom erupcije Vezuva 79. godine. Plinije Mla|i jepostao guverner Bitinije na severozapadu Turske. Veliki deo njegoveprepiske sa prijateljem, carom Trajanom, je o~uvan do danas.”

Jamau~i je izvadio fotokopiju stranice iz knjige, govore}i: “U knjizibroj 10 ovih pisama on posebno govori o hri{}anima koje je utam-ni~io”:

“Upitao sam ih da li su hri{}ani, i ako bi priznali, ponovio sampitanje drugi i tre}i put, uz upozorenje na kaznu koja ih ~eka. Akosu bili uporni, naredio sam da se odvedu na pogubljenje; jer, bezobzira na prirodu njihovog priznanja, ube|en sam da njihova tvr-doglavost i nepokolebljiva upornost ne trebaju da pro|uneka`njeno....

Oni su tako|e izjavljivali da se njihova ukupna krivica ili gre{kasvodi samo na slede}e: oni su se redovno sastajali pre zore,utvr|enog dana, kako bi pevali naizmeni~no izme|u sebe Hristu u~ast, kao da je Bog, kao i da bi se obavezali zakletvom, ne sabilo kakvim zlo~ina~kim ciljem, ve} kako bi se uzdr`avali od kra|e,plja~ke i preljube....

To me je navelo da odlu~im da je utoliko bilo potrebnije daizvu~em istinu mu~enjem dve robinje, koje su oni nazivali |akoni-cama. Nisam otkrio ni{ta, sem izopa~ene vrste kulta koji jedosegao neobi~no velike razmere.”8

“Koliko je zna~ajno ovo pozivanje?” upitao sam. “Veoma zna~ajno. Napisano je verovatno oko 111. godine i

svedo~i o brzom {irenju hri{}anstva - i u gradovima i u seoskimpodru~jima, me|u ljudima svih klasa - me|u robinjama kao i rimskimgra|anima, po{to on tako|e ka`e da je slao hri{}ane koji su bili rim-ski gra|ani u Rim na su|enje.”

“I tu se govori o obo`avanju Isusa kao Boga, da su se hri{}anidr`ali svojih visokih moralnih na~ela, i da ih nije bilo lako odvratiti odsvojih uverenja.”

DAN KADA SE ZEMLJA POMRA^ILA

Za mene je jedan od najproblemati~nijih podataka u Novom zave-tu onaj kada pisci Jevan|elja tvrde da je na zemlji nastao mrak tokomperioda vremena dok je Isus visio na krstu. Zar to nije bilo samo

knji`evno sredstvo za nagla{avanje znakova raspre}a, a ne pozivanjena stvarni istorijski doga|aj? Na kraju, ako se tama nadvila nazemljom, zar ne bi bilo bar nekog spominjanja tog neobi~nog doga|ajavan Biblije?

Me|utim, dr Geri Habermas (Gary Habermas) je pisao o istori~aruTalusu koji je 52. godine napisao istoriju isto~nog Mediterana odTrojanskog rata. Iako je Talusov rad izgubljen, navodi ga JulijeAfrikanus oko 221. godine - a spominje i tamu o kojoj se govori uJevan|eljima!9

“Da li to mo`e”, upitao sam, “da bude nezavisna potvrda ove bib-lijske tvrdnje?”

Jamau~i je objasnio, “u ovom odeljku Julije Afrikanus ka`e: 'Talus,u tre}oj knjizi svojih istorija, usput obja{njava tamu kao pomra~enjeSunca - nerazumno, kako se meni ~ini'.”

“Tako je Talus izgleda rekao da se u vreme raspe}a javila tama,i on je pretpostavio da je pruzrokovana pomra~enjem. Afrikanus zatimtvrdi da to nije moglo biti pomra~enje Sunca, imaju}i u vidu vremekada se raspe}e odigralo.”

Jamau~i je sa stola uzeo komad papira. “Dopustite mi da nave-dem {ta je nau~nik Pol Mejer (Paul Maier) rekao o ovoj tami u fus-noti svoje knjige iz 1968. godine “Pontije Pilat” (Pontius Pilate)”,rekao je, ~itaju}i slede}e re~i:

“Ovaj fenomen je o~igledno bio vidljiv u Rimu, Atini i drugim medi-teranskim gradovima. Po Tertulijanu... to je bio 'kosmi~ki' ili 'svet-ski' doga|aj. Flegon, gr~ki pisac iz Karije, pi{u}i hronologiju ubrzoposle 137. godine, izvestio je da se ~etvrte godine 202 olimpijade(tj. 33. godine) odigralo “najve}e pomra~enje Sunca” i da je “nas-tupila no} {estog sata dana (to jest, u podne) tako da su se izvezde pojavile na nebu. U Bitiniji se odigrao veliki zemljotres, imnogo toga je sru{eno u Nikeji.”10

Jamau~i je zaklju~io: “Prema tome postoji, kao {to to Pol Mejeristi~e, nebiblijska potvrda o tami koja se javila u vreme Isusovograspe}a. O~igledno je da su neki ljudi poku{ali da daju prirodnoobja{njenje ovoj pojavi govore}i da je to bilo pomra~enje Sunca.”

PILATOV POTRET

Jamau~i me je podsetio spominju}i Pilata na to kako su nekikriti~ari doveli u pitanje ta~nost Jevan|elja zbog na~ina na kojiprikazuju rimskog vo|u. Dok ga Novi zavet prikazuje kao kolebljivog ispremnog da popusti pred pritiskom grupe ljudi osu|uju}i Isusa, drugiistorijski izve{taji ga opisuju kao tvrdoglavog i nesavitljivog.

72 73

“Zar to ne predstavlja protivre~nost izme|u Biblije i svetovnihistori~ara?” upitao sam.

“Ne, zaista ne predstavlja”, rekao je Jamau~i. “Majerova studijaPilata pokazuje da je njegov za{titnik ili patron bio Sejan, a taj Sejanje pao sa vlasti 31. godine jer je kovao zaveru potiv imperatora.”

Bio sam zbunjen. “Kakve to ima veze sa ovim?” upitao sam.“Pa, taj gubitak bi na~inio Pilatov polo`aj veoma slabim 33.

godine, {to predstavlja najverovatnije vreme kada je Isus razapet nakrst”, odgovorio je profesor. “Prema tome, bilo bi svakako razumljivoda Pilat nije `eleo da uvredi jevrejske sve{tenike u to vreme i da imajo{ vi{e problema sa imperatorom. To zna~i da je biblijski opisnajverovatnije ta~an.”11

DRUGI JEVREJSKI OPISI

Po{to smo govorili prvenstveno o rimskim potvrdama o Isusu,`eleo sam da se okrenemo drugoj temi i da raspravljamo da li bilokakvi drugi jevrejski opisi, osim Josifovog, potvr|uju bilo {ta o Isusu.Zapitao sam Jamau~ija o podacima o Isusu u Talmudu, va`nom rabin-skom delu zavr{enom oko 500. godine koje sadr`i i Mi{nu, sastav-ljenu oko 200. godine.

“Mnogi rabini ne govore detaljno o jereticima”, odgovorio je.“Postoji nekoliko odeljaka u Talmudu koji spominju Isusa, nazivaju}iga la`nim Mesijom koji se bavio magijom i koji je pravedno osu|enna smrt. Oni tako|e ponavljaju glasine da je Isus sin rimskog vojni-ka i Marije, ukazuju}u da je postojalo ne{to neobi~no u vezi njegov-og ro|enja.”

“Prema tome”, rekao sam, “neki rabinski podaci na negativanna~in potvr|uju neke stvari o Isusu”.

“Da, tako je”, rekao je. “Profesor M. Vilkoks je to rekao na slede}ina~in, u ~lanku koji se pojavio u jednom nau~nom delu”:

“Jevrejska tradicionalna literatura, iako spominje Isusa samooskudno (i mora se u svakom slu~aju koristiti uz oprez) podr`avatvrdnju Jevan|elja da je bio iscelitelj i ~udotvorac, iako pripisuje teaktivnosti magiji. Pored toga, ona ~uva se}anje da je on bio u~itelj,i da je imao u~enike (petoricu) i da bar u najranijem rabinskomperiodu nisu svi mudraci ~vrsto odlu~ili da je bio 'jeretik' ili 'ob-manjiva~'.”12

DOKAZI IZVAN BIBLIJE

Iako smo nalazili prili~no podataka o Isusu izvan Jevan|elja, pitaosam se za{to ih nema jo{ vi{e. Znaju}i da je opstalo samo nekolikoistorij-skih dokumenata iz prvog veka, zapitao sam: “Zar ne bi smo,

sveukupno gledano, o~ekivali da prona|emo vi{e podataka o Isusu udrevnim spisima izvan Biblije?”

“Kada ljudi zapo~inju religiozne pokrete, ~esto se doga|a da tekposle vi{e generacija ljudi bele`e podatke o njima”, rekao je Jamau~i.“Ali, ~injenica je da imamo bolju istorijsku dokumentaciju o Isusunego o osniva~u bilo koje druge stare religije.”

To me je uhvatilo nespremnog. “Stvarno?”, rekao sam. “Da limo`ete ne{to detaljnije da ka`ete o tome?”

“Na primer, iako su spisi o Zaratustri, oko 1.000 godina pre n.e,smatrani autenti~nim, ve}ina ovih spisa je zapisana tek posle tre}egveka nove ere. Najpopularnija biografija Zaratruste je napisana 1278.godine.”

“Knjige o Budi, koji je `iveo u 6. veku pre Hrista, zapisane su tekposle hri{}anske ere, a prva biografija Bude je napisana u prvomveku. Iako imamo Muhamedove izreke, koji je `iveo od 570. do 632.godine, u Kuranu, njegova biografija nije napisana do 767. godine -vi{e od jednog veka posle njegove smrti.”

“Tako je situacija sa Isusom jedinstvena - i sasvim impresivna,imaju}i u vidu koliko mo`emo da nau~imo o njemu nezavisno odNovog zaveta.”

@eleo sam da nastavimo sa tom temom i da rezimiramo {ta smodo sada videli o Isusu na osnovu nebiblijskih izvora. “Recimo danismo imali nijedan spis Novog zaveta ili drugih hri{}anskihrukopisa”, rekao sam, “~ak i bez njih, {ta bi smo mogli da zaklju~imoo Isusu na osnovu drevnih nehri{}anskih izvora, kao {to su JosifFlavije, Talmud, Tacit, Plinije Mla|i i drugi?”

Jamau~i se nasme{io. “I dalje bi smo imali zna~ajnu koli~inuva`nih istorijskih dokaza; u stvari, to bi obezbedilo odre|enu vrstuokvira Isusovog `ivota”, rekao je.

Zatim je nastavio, podi`u}i prst da naglasi svaku stvar. “Znali bismo da je, prvo, Isus bio jevrejski u~itelj; drugo, mnogi ljudi suverovali da je vr{io isceljenja i isterivanje duhova; tre}e, neki ljudi suverovali da je bio Mesija; ~etvrto, da je bio odba~en od strane jevrej-skih vo|a; peto, bio je razapet na krst pod vladavinom Pontija Pilatau vreme Tiberija; {esto, uprkos ovoj sramnoj smrti, njegovi sledbeni-ci, koji su verovali da je jo{ uvek bio `iv, ra{ili su se izvan Izraelatako da se veliki broj njih nalazio u Rimu do 64. godine; i sedmo,razni ljudi iz gradova i sa sela - mu{karci i `ene, robovi i slobodnjaci- obo`avali su ga kao Boga.”

To je zaista bila impresivna koli~ina nezavisne potvrde, i ne samoda se konture Isusovog `ivota mogu konstruisati nezavisno od Biblije,ve} se jo{ vi{e mo`e saznati o njemu iz materijala koji je toliko starda u stvari prethodi samim Jevan|eljima.

74 75

POTVR\UJU]I RANI DETALJI

Apostol Pavle nikada nije sreo Isusa pre njegove smrti, ali je rekaoda je sreo vaskrslog Hrista i kasnije se savetovao sa nekima odo~evidaca kako bi bio siguran da propoveda istu poruku kao i oni.Po{to je po~eo sa pisanjem svojih novozavetnih poslanica pre nego{to su Jevan|elja zapisana, one sadr`e veoma rane izve{taje o Isusu- toliko rane da niko ne mo`e da iznese pouzdanu tvrdnju da suozbiljno iskrivljene razvojem legendi.

“Luk Timoti D`onson (Luke Timothy Johnson), nau~nik sa EmoriUniverziteta, tvrdi da poslanice apostola Pavla predstavljaju 'vrednuspoljnu potvrdu' 'drevnosti i sveprisutnosti' predanja o Isusu”,13rekao sam Jamau~iju. “Da li se sla`ete sa njim?”

Govorili smo ve} izvesno vreme. Jamau~i je na kratko ustao daprotegne noge pre nego {to je ponovo seo. “Nema sumnje da suPavlove poslanice najraniji spisi u Novom zavetu”, rekao je, “i da dajuneke veoma zna~ajne podatke o Isusovom `ivotu”.

“Da li mo`ete da ka`ete koje?” upitao sam. “Pa, on se poziva na ~injenicu da je Isus bio Davidov potomak,

da je bio Mesija, da je bio izdan, da mu je su|eno, da je razapet nakrst za na{e grehe, i sahranjen, i da je ponovo ustao tre}eg dana ida su ga mnogi ljudi videli - uklju~uju}i i Jakova, Isusovog brata kojinije verovao u njega pre njegovog raspe}a.”

“Tako|e je zanimljivo da apostol Pavle ne spominje neke stvarikoje su veoma zna~ajne u Jevan|eljima - na primer, Isusove pri~e i~uda - ve} se koncentri{e na Isusovu smrt i vaskrsenje. To su, zaPavla, bile najzna~ajnije stvari o Isusu - i zaista one su preobratilePavla od progonioca hri{}ana u najistaknutijeg hri{}anskog misionarau istoriji, koji je bio spreman da pro|e kroz sve vrste nevolja i li{ava-nja za svoju veru.”

“Pavle tako|e potvr|uje neke zna~ajne aspekte Isusovog karaktera- njegovu poslu{nost, poniznost, ljubav prema gre{nicima i tako dalje.U drugom poglavlju Poslanice Filibljanima poziva hri{}ane da imaju'Hristov um'. To je ~uveni odeljak u kome Pavle verovatno navodi deoiz rane hri{}anske himne o Hristovom odricanju, koji je bio jednakBogu, ali koji je ipak preuzeo ljudsko obli~je, obli~je sluge i podneostra{nu kaznu, raspe}e. Tako su Pavlove poslanice zna~ajan svedokIsusove bo`anske prirode - on naziva Isusa 'Sinom Bo`jim' i 'u obli~juBo`jemu'.”

Prekinuo sam ga govore}i: “^injenica da je Pavle, koji je potekaoiz monoteisti~ke jevrejske sredine, obo`avao Isusa kao Boga, veomaje zna~ajna, zar ne?”

“Da”, rekao je, “i to podriva popularnu teoriju da su hri{}ani kas-nije uneli u hri{}anstvo tvrdnju o bo`anskoj prirodi Isusa Hrista. Tojednostavno nije ta~no. ^ak je i Pavle u tom ranom vremenu obo`avaoIsusa kao Boga”.

“Moram da ka`em da su sve te Pavlove potvrde od najve}egzna~aja. A mi imamo, tako|e, i druge rane poslanice o~evidacaJakova i Petra. Jakov se, na primer, se}a Isusove propovedi na gori.”

ISTINSKI VASKRSAO IZ MRTVIH

Tako|e imamo ~itave tomove spisa “apostolskih otaca”, koji subili najraniji hri{}anski pisci posle Novog zaveta. Od njih poti~uPoslanica Klimenta iz Rima, Poslanice Ignacija, Poslanica Polikarpa,Poslanica Varnave i druge. Na puno mesta ti spisi potvr|uju osnovne~injenice o Isusu, naro~ito njegova u~enja, raspe}e, vaskrsenje i nje-govu bo`ansku prirodu.

“Koje od ovih spisa smatrate najzna~ajnijim?” upitao sam. Jamau~i je razmi{ljao o ovom pitanju. Iako nije imenovao onu za

koju je smatrao da je najzna~janija, naveo je sedam poslanica Ignacijakao jedne od najzna~ajnijih spisa apostolskih otaca. Ignacije, biskupAntiohije u Siriji, mu~eni~ki je ubijen tokom Trajanove vladavine pre117. godine.

“Ono {to je zna~ajno u vezi sa Ignacijem”, rekao je Jamau~i,“jeste da je on nagla{avao i bo`ansku i ljudsku Isusovu prirodu,nasuprot doseti~ke jeresi, koja je negirala da je Isus stvarno bio~ovek. On je tako|e naglasio istorijsku opravdanost hri{}anstva;napisao je u jednoj poslanici, na putu za izvr{enje pogubljenja, da jeIsus zaista bio progonjen pod Pilatom, zaista bio raspet na krst,zaista vaskrsao iz mrtvih, i da }e oni koji veruju u njega tako|evaskrsnuti.”14

Sastavite sve to - Josif Flavije, rimski istori~ari i zvani~nici, jevrej-ski spisi, Poslanice apostola Pavla i apostolskih otaca - i imateubedljive dokaze koji potvr|uju sve su{tinske stvari koje se pronalazeu Isusovim biografijama. ^ak i kada bi ste bacili i poslednju kopijuJevan|elja i dalje bi ste imali Isusovu sliku koja je krajnje zadivljuju}a- u stvari, portret Sina Bo`jeg.

Ustao sam i zahvalio Jamau~iju na vremenu i stru~noj proceni.“Znam da postoji jo{ puno toga o ~emu bi smo mogli da razgo-varamo, po{to je veliki broj knjiga napisan na ovu temu”, rekao sam.“Ali pre nego {to zavr{imo `eleo bih da vam postavim poslednje pita-nje. Li~no, ako je to u redu.”

Profesor je ustao. “Da, u redu je”, rekao je. Pogledom sam obuhvatio njegovu skromnu kancelariju, koja je bila

ispunjena knjigama i rukopisima, zabele{kama i ~asopisima, kom-

76 77

pjuterskim diskovima i radovima, i sve to je predstavljalo proizvode`ivotnog nau~nog istra`ivanja o svetu iz davnog vremena.

“Potro{ili ste 40 godina prou~avaju}i drevnu istoriju i arheologiju”,rekao sam. “Kakav je bio rezultat u va{em sopstvenom duhovnom`ivotu? Da li su va{a istra`ivanja oja~ala ili oslabila va{u veru u IsusaHrista?”

Pogledao je za trenutak u pod, a zatim podigao o~i i pogledaopravo u moje. Rekao je ~vrstim, ali iskrenim glasom: “Nema sumnje- moja istra`ivanja su u velikoj meri oja~ala i obogatila moj duhovni`ivot. Dala su mi bolja shvatanja kulture i istorijskog kontekstadoga|aja.”

“To ne zna~i da ne priznajem da ne postoje neka pitanja koja jo{uvek ostaju nerazja{njena; u toku ovog `ivota ne}emo imati puno saz-nanje. Ali, ta pitanja ni ne po~inju da podrivaju moju veru u su{tin-sku pouzdanost Jevan|elja i ostatka Novog zaveta.”

“Mislim da su alternativna obja{njenja, koja poku{avaju daobjasne {irenje hri{}anstva sociolo{kim ili psiholo{kim razlozima,veoma slaba.” Odmahnuo je glavom. “Veoma slaba.”

Zatim je dodao: “Za mene, istorijski dokazi su oja~ali mojuposve}enost Isusu Hristu kao Sinu Bo`jem koji nas voli i koji je umroza nas i koji je vaskrsao iz mrtvih. To je tako jednostavno.”

ISTINA KOJA NAS OSLOBA\A

Dok sam izlazio iz Jamau~ijeve zgrade u more studenata koji su{etali od mesta do mesta tra`e}i naredna predavanja, razmi{ljao samkoliko je bio ispunjen moj put do malog Oksforda, u Ohaju. Do{aosam tra`e}i potvrdu za Isusa, a oti{ao sa bogatim rezervoarom mate-rijala koji potvr|uje svaki glavni aspekt njegovog `ivota, ~uda,bo`ansku prirodu i pobedu nad smr}u.

Znao sam da je na{ kratak razgovor samo zagrebao povr{inu. Podrukom sam nosio knjigu “Presuda istorije” (The Verdict of History),koju sam ponovo pro~itao pripremaju}i se za intervju. U njoj istori~arGeri Habermas detaljno govori o ukupno 39 drevnih izvora kojipotvr|uju Isusov `ivot, iz kojih izdvaja vi{e od 100 zabele`enih ~injeni-ca u vezi Isusovog `ivota, u~enja, raspe}a i vaskrsenja.15

Pored toga, tu su 24 izvora koje navodi Habermas, uklju~uju}i 7svetovnih izvora i nekoliko najranijih verovanja crkve, koja naro~itogovore o Isusovoj bo`anskoj prirodi. “Ta verovanja otkrivaju da crkvajednostavno nije u~ila o Isusovoj bo`anskoj prirodi tek generacijuposle, kako se ~esto ponavlja u savremenoj teologiji, jer je to u~enjejasno prisutno i u najranijoj crkvi”, pi{e Habermas. Njegov zaklju~akje: “Najbolje obja{njenje za ove izreke je da one pravilno predstavlja-ju Isusova sopstvena u~enja.”16

To je zapanjuju}a potvrda za najva`niju tvrdnju od strane najutica-jnije osobe koja je ikada `ivela.

Zakop~ao sam jaknu i krenuo ka kolima. Bacaju}i jo{ jednompogled unazad, video sam oktobarsko sunce kako osvetljava kameninatpis koji sam prvo spazio kada sam u{ao u koled` ovog, u pot-punosti svetovnog, univerziteta: “Pozna}ete istinu, i istina }e vasizbaviti.”

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Da li u va{em `ivotu postoji neki slu~aj u kome ste sumnjali u ne~ijupri~u dok on ili ona nisu pru`ili neke potvrdne dokaze? Koliko je to iskustvobilo sli~no upoznavanju sa vrstom potvrdnih dokaza koje je Jamau~i pred-stavio?

2. [ta smatrate najubedljivijom potvrdom o kojoj je Jamau~i govorio?Za{to?

3. Drevni izvori ka`u da su se prvi hri{}ani dr`ali svojih verovanja i da ihse nisu odricali suo~eni sa mukama. [ta mislite, za{to su imali tako ~vrstaube|enja?

Za dalje dokazeJo{ izvora o ovoj temi

Bruce, F. F. Jesus and Christian Origins outside the New Testament.Grand Rapids: Eerdmans, 1974.

Habermas, Gary. The Historical Jesus. Joplin, Mo.: College Press, 1996. McDowell, Josh, and Bill Wilson. He Whlked among Us. Nashville: Nelson.

1994.

78 79

Bilo je ne~eg nadrealnog za vreme mog ru~ka sa dr D`efriMekdonaldom. Tu je bio on, nehatno `vakaju}i sendvi~ od tunjevine ipomfrit u sali za konferencije, sudnice u Severnoj Karolini, daju}ivesele komentare i u`ivaju}i. U susednoj prostoriji je 12 porotnikaimalo pauzu posle slu{anja neprijatnog iskaza da je Mekdonalnd bru-talno ubio svoju `enu i dve mlade }erke.

Dok smo zavr{avali obrok, nisam mogao da se suzdr`im da nepostavim Mekdonaldu o~igledna pitanja. “Kako mo`ete da sepona{ate kao da se ni{ta nije desilo?” rekao sam, pri ~emu je mojglas bio pome{an sa ~u|enjem i gnevom. “Zar niste bar malo zabrinu-ti da }e vas porotnici proglasiti krivim?”

Mekdonald je nehatno odmahnuo polupojedenim sendvi~em upravcu sobe za porotnike. “Oni?” likovao je. “Oni me ne}e nikadaosuditi!”

Zatim, o~igledno shvataju}i koliko su cini~no te re~i zvu~ale, brzoje dodao: “Znate, ja sam nevin.”

To je bio poslednji put da sam ga ~uo da se smeje. U toku neko-liko dana, biv{i pripadnik diverzantskog odreda i lekar hitne pomo}iprogla{en je krivim za ubistvo no`em svoje `ene, Kolet, i svojih k}erki,Kimberli, stare pet godina, i Kristin, stare dve godine. Odmah jeosu|en na do`ivotnu robiju i odveden sa lisicama na rukama.

Mekdnonald, ~iju je pri~u odli~no ispri~ao D`o Mek Ginis u best-seleru i televizijskom filmu “Fatalna vizija”, bio je toliko ube|en da jemislio da }e mu njegov alibi pomo}i da se provu~e sa ubistvom.

Istra`iteljima je rekao da je spavao na kau~u kada su ga drogiranihipici probudili usred no}i. Rekao je da se tukao sa njima, da je dobioubod no`em i da se u toku borbe onesvestio. Kada se probudio,na{ao je svoju porodicu izmasakriranu.

Detektivi su bili sumnji~avi od samog po~etka. Dnevna soba jepokazivala malo znakova borbe na `ivot i smrt. Mekdonaldove rane

su bile povr{inske. Iako je imao slab vid, nekako je bio u stanju dapru`i detaljne opise svojih napada~a iako nije nosio nao~are.

Me|utim, sumnji~avost sama po sebi nije dovoljna za presudu; zato su potrebni ~vrsti dokazi. U Mekdonaldovom slu~aju detektivi suse oslonili na nau~ni dokaz kako bi razmrsili mre`u njegovih la`i iosudili ga za ubistvo.

Postoji ~itav niz nau~nih dokaza koji se ~esto koriste na su|enji-ma, od DNK analize do sudske antropologije i toksikologije. UMekdonaldovom slu~aju, serologija (krvni dokazi) ga je dovela dozatvora.

U neobi~nom - i za tu`ioce, sre}nom - spletu okolnosti, svaki ~lanMekdonaldove porodice je imao razli~itu krvnu grupu. Analiziraju}imesta na kojima su krvne mrlje prona|ene, istra`iva~i su mogli darekonstrui{u redosled doga|aja te smrtonosne ve~eri - i to je direkt-no protivre~ilo Mekdonaldovoj verziji onoga {to se desilo.

Nau~no istra`ivanje tankih niti male plave pid`ame, koje suprona|ene razbacane na razli~itim mestima, tako|e su pobijale nje-gov alibi. A mikroskopska analiza je pokazala da rupe u njegovojpid`ami nisu mogle da nastanu, kako je tvrdio, {ilom za led koje sukoristili napada~i. Ukratko, FBI tehni~ari, u belim laboratorijskim man-tilima, bili su oni koji su se zaista nalazili iza Mekdonaldove osude.1

Nau~ni dokazi tako|e mogu da daju zna~ajne potvrde na pitanjeda li su opisi Novog zaveta o Isusu precizni. Dok serologija i tok-sikologija ne mogu da osvetle ovo pitanje, druga kategorija nau~nogdokaza - disciplina arheologije - ima veliki uticaj na pouzdanostJevan|elja.

Ponekad nazivana “istra`ivanje dugotrajnog sme}a”, arheologija sebavi otkrivanjem rukotvorina, arhitekture, kovanog novca, spomenika,dokumenata i drugih ostataka drevnih kultura. Stru~njaci istra`uju terelikvije kako bi shvatili kako je `ivot izgledao u vreme kada je Isusi{ao pra{njavim putevima drevnog Izraela.

Iskopano je na stotine arheolo{kih nalaza iz prvog veka, i ja sambio znati`eljan: da li su oni podrivali ili nadogra|ivali pri~e o~evidacao Isusu? U isto vreme, moja znati`elja je bila pod uticajem skepti-cizma. ^uo sam previ{e hri{}ana koji iznose preterane tvrdnje daarheologija mo`e da doka`e mnogo vi{e nego {to to zaista ~ini.Nisam bio zainteresovan za to “vi{e” o njoj.

Zbog toga sam krenuo u potragu za priznatim autoritetom koji jeli~no kopao ru{evine na Bliskom istoku, koji je imao enciklopedijskoznanje o drevnim nalazi{tima i koji poseduje dovoljno nau~neodmerenosti da prizna granice arheologije, u isto vreme obja{njava-ju}i kako ona mo`e da osvetli `ivot u prvom veku.

80 81

5

NAU^NI DOKAZDa li arheologija potvr|uje ili protivre~i

Isusovim biografijama?

^ETVRTI INTERVJU: DR D@ON MEKREJ

Kada nau~nici i sudenti prou~avaju arheologiju, mnogi se okre}uD`on Mekrejevom temeljnom i nepristrasnom ud`beniku “Arheologijai Novi zavet” (Archaeology and the New Testament) od 432 strane.Kada je televizijska stanica “Umetnost i zabava” `elela da potvrdita~nost svog programa “Misterije Biblije”, oni su tako|e pozvaliMekreja. A kada je ~asopis “National Geographic” `eleo nau~nika kojibi objasnio slo`enosti biblijskog sveta, ponovo je zazvonio telefon uMekrejevoj kancelariji na uglednom Viton koled`u u predgra|u ^ikaga.

Po{to je studirao na Hebrejskom univerzitetu, Ecole Biblique etArcheologique Francaise u Jerusalimu, Teolo{kom fakultetu VanderbiltUniverziteta i na Univerzitetu u ^ikagu (gde je doktorirao 1967.godine), Mekrej je bio profesor Novog zaveta i arheologije na Vitonuvi{e od 15 godina. Njegovi ~lanci su se pojavili u 17 enciklopedija ire~nika, njegovo istra`ivanje je predstavljeno u ~asopisu Udru`enjabliskoisto~ne arheologije i u drugim akademskim ~asopisima, a pred-stavio je i 29 nau~nih radova na stru~nim skupovima.

Mekrej je tako|e biv{i istra`iva~ saradnik i nadzornik V. F. OlbrajtInstituta za arheolo{ka istra`ivanja u Jerusalimu; biv{i nadzornikAmeri~kog fakulteta za orijentalna istra`ivanja; sada{nji nadzornikDru{tva za prou~avanje arheologije Bliskog istoka; i ~lan uredni~kihodbora Arheologije u biblijskom svetu i ^asopisa za biblijskaistra`ivanja, koji objavljuje Institut za biblijska istra`ivanja.

Koliko god Mekrej u`iva da pi{e i predaje o drevnom svetu, istotoliko ~eka priliku da li~no istra`i arheolo{ke iskopine. On je nad-gledao timove za iskopavanja u Cezareji, Sepforisu i Herodijumu, kojisu se nalazili u Izraelu, tokom osmogodi{njeg perioda. On jeprou~avao rimska arheolo{ka nalazi{ta u Engleskoj i Velsu, analiziraoiskopine u Gr~koj i pratio trag ve}ine putovanja apostola Pavla.

Sa 66 godina, Mekrejova kosa postaje srebrnkasta i njegovenao~are su postale deblje, ali on i dalje ispoljava istra`iva~ki duh.Preko stola u njegovoj kancelariji - i u stvari iznad kreveta u njegovojku}i - nalazi se detaljna horizontalna fotografija Jerusalima. “@ivim unjegovoj senci”, napomenuo je, sa prizvukom ~e`nje u glasu, dok jeukazivao na specifi~na mesta iskopavanja i zna~ajne nalaze.

Njegova kancelarija predstavlja neku vrstu ugodnog kau~a kakavmo`ete na}i na tremu seoske ku}e. Seo sam na njega dok seMekrej, nehatno obu~en u otkop~anu ko{ulju i sportski sako, koji jeizgledao udobno izlizan, naslonio u svojoj radnoj stolici.

Poku{avaju}i da testiram da li }e prenaglasiti uticaj arheologije,odlu~io sam da otpo~enem na{ intervju pitaju}i ga {ta nam ona nemo`e re}i o pouzdanosti Novog zaveta. Na kraju, kako Mekrej

nagla{ava u svom ud`beniku, ~ak i ako arheologija mo`e da ustanovida su gradovi Medina i Meka postojali u zapadnoj Arabiji tokom 6. i7. veka, to ne dokazuje da je Muhamed `iveo tamo ili da je Kuranistinit.

“Arheologija je dala neke zna~ajne doprinose”, otpo~eo je, govo-re}i otegnuto, {to je usvojio jo{ kao dete u jugoisto~noj Oklahomi,“ali svakako ne mo`e da doka`e da li je Novi zavet Bo`ja re~. Akokopamo u Izraelu i prona|emo drevna mesta koja su dosledna saonim {to je Biblija rekla o tome gde }emo ih na}i, to zna~i da je onaistorijski i geografski ta~na. Me|utim, to ne potvr|uje da je ono {toje Isus Hrist rekao ta~no. Duhovne istine se ne mogu dokazati ilipore}i arheolo{kim otkri}ima.”

Kao pore|enje, on je pru`io pri~u o Hajnrihu [limanu (HeinrichSchliemann), koji je tragao za Trojom u naporu da doka`e istorijskupouzdanost Homerove Ilijade. “On jeste prona{ao Troju”, zapazio jeMekrej sa blagim osmehom, “ali nije dokazao da je Ilijada istinita.Ona je jednostavno bila ta~na u tom posebnom geografskomobave{tenju.”

Kada smo jednom postavili granice onoga {ta arheologija ne mo`eda utvrdi, bio sam nestrpljiv da po~nem sa istra`ivanjem onoga {tonam mo`e re}i o Novom zavetu. Odlu~io sam da krenemo u ovu temuiznose}i opa`anje koje je proisteklo iz mog iskustva kao izve{ta~a iistra`itelja uz pravni~ku pozadinu.

KOPAJU]I ZA ISTINOM

Poku{avaju}i da odrede da li su svedoci iskreni, novinari i pravni-ci }e testirati sve elemente njegovog ili njenog svedo~enja koji semogu testirati. Ako ovo istra`ivanje otkrije da je osoba gre{ila u timdetaljima, to baca zna~ajnu sumnju na istinitost njegove ili njenecelokupne pri~e. Me|utim, ako se sitnice poka`u ispravnim, to jeneka vrsta indikacije - ne zaklju~an dokaz, ali donekle potvr|ivanje -da je mo`da svedok pouzdan u celokupnom opisu.

Na primer, ako ~ovek pri~a o svom putu od Sent Luisa do ^ikaga,i spomene da se zaustavio u Springfildu, u Ilinoisu, kako bi video film“Titanik” u bioskopu Odeon i da je pojeo veliki sendvi~ sa sojom kojije kupio u prodavnici na ulazu, istra`iva~i bi mogli da utvrde da litakav bioskop postoji u Springfildu kao i da li je prikazivao tajodre|eni film i prodavao tu specifi~nu vrstu i veli~inu hrane u vremekada je rekao da se nalazio tamo. Ako njihovi nalazi protivre~e onome{to je osoba tvrdila, onda to ozbiljno umanjuje njegovu pouzdanost.Ako se detalji poklapaju, to ne dokazuje da je celokupna pri~a istini-ta, ali oja~ava njegovu reputaciju kao preciznog svedoka.

82 83

U izvesnom smislu, to je ono {to arheologija ostvaruje. Premisaje da ako se drevni sporedni istorijski detalji poklapaju i pokazuju pre-ciznim jedni za drugima, to pove}ava na{e poverenje u drugi materi-jal koji je istori~ar napisao, ali koji se ne mo`e tako lako proveriti.

Zbog toga sam upitao Mekreja za njegovo profesionalno mi{ljenje.“Da li arheologija potvr|uje ili potkopava Novi zavet kada proveravapojedinosti ovih opisa?”

Mekrej je brzo odgovorio. “Oh, nema sumnje da je pouzdanostNovog zaveta oja~ana”, rekao je, “kao {to je pouzdanost bilo kogdrevnog dokumenta poja~ana kada iskopate i prona|ete da je autorbio precizan govore}i o naro~itom mestu ili doga|aju.”

Kao primer, spomenuo je sopstvena iskopavanja u Cezareji naizraelskoj obali, gde su on i drugi istra`iva~i iskopali luku IrodaVelikog.

“Dugo vremena su ljudi sumnjali u ispravnost izjave Josifa Flavija,istori~ara iz prvog veka, da je ta luka bila velika kao i luka u Pireji,koja je predstavljala glavnu luku Atine. Ljudi su smatrali da je Josifpogre{io, zato {to kada vidite kamenje iznad povr{ine vode u savre-menoj luci, ono nije veoma veliko.”

“Ali, kada smo po~eli da kopamo pod vodom, prona{li smo da seluka prostirala daleko du` obale pod vodom, da se sru{ila, i da sunjene ukupne dimenzije bile zaista srazmerne luci u Pireji. Tako seispostavlja da je Josif ipak bio u pravu. To je bio jo{ jedan deo dokazada je Josif Flavije znao o ~emu govori.”

[ta je onda sa piscima Novog zaveta? Da li su oni zaista znali o~emu govore? @eleo sam da stavim tu temu na test mojim novimpitanjima.

PRECIZNOST LUKE KAO ISTORI^ARA

Lekar i istori~ar Luka je bio autor i Jevan|elja koje nosi njegovoime, kao i Dela apostolskih, koja zajedno sa~injavaju oko jedne ~etvr-tine celog Novog zaveta. Shodno tome, kriti~no pitanje jeste da li jeLuka bio istori~ar kome se mo`e verovati da je ta~no prikazivao stvari.“Kada arheolozi proveravaju pojedinosti o onome {to je pisao”, rekaosam, “da li pronalaze da je bio pa`ljiv ili nesmotren?”

“Op{te slaganje i liberalnih i konzervativnih nau~nika jeste da jeLuka bio veoma precizan kao istori~ar”, odgovorio je Mekrej. “On jejasan, njegov gr~ki se pribli`ava klasi~nom kvalitetu, pi{e kao obra-zovan ~ovek, a arheolo{ka otkri}a iznova pokazuju da je Luka precizanu onome o ~emu govori.”

Ustvari, dodao je, bilo je nekoliko primera, sli~no pri~i o luci, ukojima su nau~nici prvobitno smatrali da je Luka gre{io u tom

primeru, da bi tek kasnija otkri}a potvrdila da je bio ta~an u onomeo ~emu pi{e.

Na primer, u Jevan|elju po Luci 3,1 on se poziva na Lisanija i pi{eda je on bio tetrarh (~etverovlasnik) u Avilini oko 27 godine.Godinama su nau~nici ukazivali na to kao na dokaz da Luka nije znaoo ~emu pri~a, po{to su svi znali da Lisanija nije bio tetrarh ve} vladarKalcisa, pola veka ranije. Ako Luka ne mo`e pravilno da napi{eosnovne ~injenice, govore oni, ne mo`e se imati poverenja u ni{ta {toje on napisao.

Tada je arheologija stupila na scenu. “Kasnije je prona|en natpisiz vremena Tiberija od 14 do 37 godine, koji spominje Lisanija kaotetrarha u Avili blizu Damaska - upravo kako je Luka napisao”, objas-nio je Mekrej. “Ispostavilo se da su postojala dva dr`avna zvani~nikasa imenom Lisanija! Jo{ jednom se pokazalo da je Luka bio pre-cizan.”

Drugi primer je Lukino spominjanje “politarha” u Delima apostol-skim 17,6, {to se prevodi kao “stare{ine gradske”, u gradu Solunu.“Dugo vremena su ljudi smatrali da je Luka gre{io, po{to nisu pos-tojali dokazi da je izraz 'politarsi' prona|en u bilo kom drevnom rim-skom dokumentu”, rekao je Mekrej.

“Me|utim, kasnije je prona|en natpis na jednom luku iz prvogveka koji po~inje, 'u vreme politarha...' Mo`ete da odete doBritanskog muzeja i da se sami uverite. A zatim, gle ~uda, arheolozisu prona{li vi{e od 35 natpisa koji spominju politarhe, nekoliko odnjih u Solunu, iz istog perioda o kome je Luka govorio. Ponovo sukriti~ari gre{ili, a Luka bio u pravu.”

Pala mi je na pamet zamerka. “Da, ali u Jevan|elju po Luci seka`e da je Isus u{ao u Jerihon gde je iscelio slepog ~oveka Vartimeja,dok se u Jevan|elju po Marku ka`e da je on izlazio iz Jerihona.2 Zarto nije jasna protivre~nost koja baca sumnju na pouzdanost Novogzaveta?”

Mek Rej nije bio zate~en neposredno{}u mog pitanja. “Ne,uop{te”, do{ao je odgovor. “To samo izgleda kao protivre~nost jer virazmi{ljate u savremenim izrazima, u kojima su gradovi izgra|eni istoje na mestu. Ali, to nije neizbe`no bio slu~aj u davna vremena.”

“Jerihon se nalazio najmanje na ~etiri lokaliteta koja su bila i do400 metara udaljena u drevnim vremenima. Grad je bio uni{ten iponovo naseljen blizu drugog izvora vode ili novog puta ili bli`e plani-ni ili ne~eg drugog. Su{tina je da mo`ete da izlazite iz jednog mestana kome je Jerihon postojao i da ulazite u drugo, isto kao da sekre}ete iz jednog dela predgra|a ^ikaga u drugo ~ika{ko predgra|e.”

“Ono {to `elite da ka`ete je da su i Luka i Marko mogli da buduu pravu?” upitao sam.

84 85

“Ta~no. Isus je mogao da izlazi iz jedne oblasti Jerihona i da uisto vreme ulazi u drugu.”

Ponovo je arheologija odgovorila na drugi izazov upu}en Luci.Uzimaju}i u obzir veliki deo Novog zaveta koji je on napisao, krajnjeje zna~ajno da je utvr|eno da je Luka bio savestan i precizanistori~ar, ~ak i u najmanjim detaljima. Jedan istaknuti arheolog jepa`ljivo ispitao podatke koje je Luka dao o 32 zemlje, 54 grada i 9ostrva, i nije prona{ao nijednu gre{ku.3

Ovde je su{tina: “Ako je Luka bio toliko precizan u svom istorij-skom izve{tavanju”, rekla je jedna knjiga o ovoj temi, “na kakvojlogi~koj osnovi mo`emo da pretpostavimo da je bio lakoveran i nepre-cizan u svom izve{tavanju o pitanjima koja su bila mnogo zna~ajnija,ne samo za njega, ve} i za druge?”

Na primer, doga|aji kao {to je Isusovo vaskrsenje, predstavljanajuticajniji dokaz njegove bo`anske prirode, za koje Luka ka`e da je~vrsto ustanovljeno “mnogim i istinitim znacima” (Dela 1,3).

POUZDANOST JEVAN\ELJA PO JOVANU I MARKU

Arheologija mo`da podupire pouzdanost Jevan|elja po Luci, ali onnije jedini autor Novog zaveta. Pitao sam se {ta su nau~nici imali daka`u o Jovanu, ~ije je Jevan|elje ponekad smatrano sumnjivim zato{to je on govorio o mestima koja nisu mogla biti potvr|ena. Nekinau~nici su ga optu`ili da po{to nije mogao jasno da iznese osnovnedetalje, Jovan nije mogao da bude blizu doga|aja Isusovog `ivota.

Me|utim, taj zaklju~ak je potpuno preokrenut poslednjih godina.“Bilo je nekoliko otkri}a koja su pokazala da je Jovan bio veoma pre-cizan”, istakao je Mekrej. “Na primer, u Jevan|elju po Jovanu 5,1-15zapisano je kako je Isus iscelio bolesnika kod banje Vitezde. Jovandaje detalj da je banja imala pet tremova. Dugo vremena se to navodi-lo kao primer Jovanove nepreciznosti, po{to takvo mesto nikada nijeprona|eno.”

“Ali, nedavno je iskopana banja Vitezda - nalazi se mo`da 12metara ispod zemlje - i sasvim je sigurno da je postojalo pet tremo-va, to jest tremova sa kolonadom ili {etali{tem, upravo onako kakoje to Jovan opisao. Imate i druga otkri}a - Siloamska banja izJevan|elja po Jovanu 9,7, Jakovljev bunar iz Jevan|elja po Jovanu4,12, verovatna lokacija kaldrme blizu kapije Jafe gde se Isus pojaviopred Pilatom, kako je zapisano u Jevan|elju po Jovanu 9,13, ~ak iPilatov identitet - sve je to dalo istorijsku verodostojnost Jevan|eljapo Jovanu.”

“To, zna~i, osporava optu`be da je Jevan|elje po Jovanu napisanodugo vremena posle Isusa i da zbog toga ne mo`e biti precizno”,rekao sam.

“Sasvim je tako”, odgovorio je. U stvari, Mekrej je ponovio ono {to mi je dr Brus Mecger rekao o

arheolozima koji su prona{li fragment kopije Jevan|elja po Jovanu 18.poglavlja, koji su vode}i stru~njaci papirolozi datirali na oko 125. godi-nu. Prikazuju}i da su kopije Jevan|elja po Jovanu postojale ovakorano, i ~ak u Egiptu, arheologija je uspe{no odbacila pretpostavke daje Jevan|elje po Jovanu sastavljeno u poodmaklom drugom veku, pre-dugo posle Isusovog `ivota da bi bilo pouzdano.

Drugi nau~nici su napali Jevan|elje po Marku, za koje se uop{tenosmatra da predstavlja prvi napisani opis Isusovog `ivota. Ateista MajklMartin optu`uje Marka da nije poznavao geografiju Palestine, {topokazuje, kako on ka`e, da nije mogao da `ivi u tom regionu u vremeIsusa. On posebno navodi Jevan|elje po Marku 7,31: “I opet izi|eIsus iz krajeva Tirskih i Sidonskih, i do|e na more Galilejsko u kra-jeve Desetogradske.”

“Istaknuto je”, rekao je Martin, “da bi se na osnovu tih uputsta-va Isus udaljavao od Galilejskog jezera.”5

Kada sam izneo Martinovu kritiku Mekreju, on je namr{tio obrve inervozno uzeo sa police gr~ku verziju Jevan|elja po Marku, uzimaju}iknjige sa podacima i otvaraju}i velike mape drevnog Izraela.

“Ono {to ti kriti~ari izgleda pretpostavljaju jeste da je Isus u{ao usvoja kola i kru`io uokolo, ali on to o~igledno nije ~inio”, rekao je.

^itao je tekst na originalnom jeziku, uzimaju}i u obzir planinskiteren i verovatne puteve u regionu, i uzimaju}i u obzir slobodan na~inna koji se re~ “desetogradske” koristila za opisivanje konfederacijedeset gradova koja je varirala s vremena na vreme. Mekrej je odrediologi~nu putanju na mapi koja je precizno odgovarala Markovom opisu.

“Kada se sve stavi u odgovaraju}i opis”, zaklju~io je, “nema prob-lema sa Markovim opisom”.

Ponovo su arheolo{ki uvidi pomogli da se objasni ono {to je prvo-bitno izgledalo kao gre{ka u Novom zavetu. Postavio sam Mekrejuop{irno pitanje o tome: da li je ikada nai{ao na arheolo{ke nalazekoji su otvoreno protivre~ili podacima Novog zaveta? On je odmah-nuo glavom. “Arheologija nije dala ni{ta {to jednoglasno protivre~iBibliji”, odgovorio je sa ube|enjem. “Sasvim suprotno, kao {to smovideli, postojao je veliki broj mi{ljenja skepti~nih nau~nika koja sutokom godina pretvorena u '~injenicu', ali je arheologija pokazala dasu bila pogre{na.”

Ipak su i dalje postojale neke stvari koje sam morao da razre{im.Izvadio sam bele{ke i spremio se da izazovem Mekreja sa tri dugo-trajne zagonetke za koje sam smatrao da bi arheologija donekle te{komogla da ih objasni.

86 87

PRVA ZAGONETKA: POPIS STANOVNI[TVA

Pri~e o Isusom ro|enju tvrde da su Marija i Josif morali zbogpopisa da se vrate u Josifov rodni grad Vitlejem. “Dozvolite mi dabudem otvoren: to izgleda apsurdno na prvi pogled”, rekao sam.“Kako je vlast mogla da natera sve gra|ane da se vrate u svoje rodnomesto? Da li postoje bilo kakvi arheolo{ki dokazi da se ovakva vrstapopisa ikada odigrala?”

Mekrej je mirno izvukao primerak svoje knjige. “U stvari, otkri}eformulara drevnih popisa je bacilo prili~no svetlosti na ovu praksu”,rekao je dok je prelistavao knjigu. Po{to je prona{ao podatak koji jetra`io, naveo je zvani~nu naredbu vlasti datiranu na 104. godinu.

“Gaj Vibije Maksimus, upravnik Egipta ka`e: Vide}i da je do{lovreme za popis od ku}e do ku}e, neophodno je primorati sve onekoji su iz bilo kog razloga izvan svojih provincija da se vrate usvoje domove, kako bi mogli da sprovedu redovnu naredbu opopisu i kako bi mogli marljivo da prionu na obra|ivanje svojihparcela.”6

“Kao {to mo`ete da vidite”, rekao je dok je zatvarao knjigu, “tapraksa je potvr|ena ovim dokumentom, iako bi vam taj naro~iti na~inprebrojavanja ljudi mogao izgledati ~udan. A drugi papirus, iz 48.godine, ukazuje da je celokupna porodica bila uklju~ena u popis.”

Me|utim, ovo nije potpuno re{ilo problem. Luka je rekao da jepopis koji je doveo Josifa i Mariju u Vitlejem, izvr{en u vreme kadaje Kvirnije upravljao Sirijom i za vreme vladavine Iroda Velikog.

“To predstavlja zna~ajan problem”, istakao sam, “zato {to je Irodumro 4. godine pre n.e, a Kvirnije nije po~eo da upravlja Sirijom pre6. godine nove ere, sprovode}i popis ubrzo posle toga. Tu postoji veli-ka praznina; kako mo`ete da re{ite tako veliko neslaganje u datumi-ma?”

Mekrej je znao da sam pokrenuo sporno pitanje oko koga su searheolozi borili godinama. Odgovorio je na slede}i na~in: “Istaknutiarheolog D`eri Verdeman (Jerry Vardaman) je uradio dosta u ovojoblasti. Prona{ao je nov~i} sa Kvirinijevim imenom napisan malimslovima, ili onim {to bi mi nazvali 'mikrografskim'. To ga postavlja kaoprokonzula Sirije i Kilikije od 11 godine pre nove ere do posle Irodovesmrti.”

Bio sam zbunjen. “[ta to zna~i?” upitao sam. “To zna~i da su izgleda postojala dva Kvirinija”, odgovorio je. “Nije

neobi~no da imate puno ljudi sa istim rimskim imenima, tako danema razloga za sumnju da su postojala dva ~oveka sa imenomKvirinije. Popis bi se odigrao pod vladavinom ranijeg Kvirinija.

Uzimaju}i u obzir da je ciklus popisa bio na svakih 14 godina, to bise sasvim dobro slagalo.”

To mi je zvu~alo pomalo naga|aju}e, ali umesto da se zaglibimou ovoj raspravi, odlu~io sam da u glavi odlo`im to pitanje za kasnijudetaljnu analizu.

Dok sam vr{io dodatno istra`ivanje, prona{ao sam da je VilijemRemsi (William Ramsay), preminuli arheolog i profesor i na Oksfordui na Kembrid`u u Engleskoj, do{ao do sli~ne teorije. Zaklju~io je, naosnovu raznih zapisa, da iako je postojao samo jedan Kvirinije, on jeupravljao Sirijom u dve razli~ite prilike, {to bi pokrilo vremenski peri-od najranijeg popisa.7

Drugi nau~nici su istakli da se tekst Jevan|elja po Luci mo`e pre-vesti: “Ovaj popis stanovni{tva se odigrao pre nego {to je Kvirinijeupravljao Sirijom”, {to bi tako|e re{ilo problem.8

Ova stvar nije bila re{ena toliko precizno koliko sam `eleo.Me|utim, morao sam da priznam da su Mekrej i drugi pru`ili nekamogu}a obja{njenja. Mogao sam sa uvereno{}u da zaklju~im da jepopis odr`an tokom vremenskog okvira Isusovog ro|enja i da posto-je dokazi da je zaista tra`eno od ljudi da se vrate u svoje rodnegradove - {to sam ja i dalje smatrao neobi~nim!

DRUGA ZAGONETKA: POSTOJANJE NAZARETA

Mnogi hri{}ani nisu svesni da su skeptici dugo vremena tvrdili daNazaret nikada nije postojao tokom vremena za koje Novi zavet ka`eda je Isus tamo proveo svoje detinjstvo.

U ~lanku zvanom “Kuda Isus nikada nije hodao”, ateista FrenkZindler (Frank Zindler) napomenuo je da se Nazaret ne spominje uStarom zavetu, da ga ne spominje apostol Pavle, ni Talmud (iako se63 druga galilejska grada navode), niti Josif (koji je naveo 45 drugihgradova i sela Galileje, uklju~uju}i Jafu, koja je od sada{njeg Nazaretabila udaljena ne{to preko kilometar i po). Nijedan drevni istori~ar iligeograf ne spominje Nazaret pre po~etka ~etvrtog veka.9 Ime se prviput javlja u jevrejskoj knji`evnosti, u poemi napisanoj oko 7. veka.10

Ovo odsustvo dokaza stvara sumnjivu sliku. Zbog toga sam stvariizneo direktno Mekreju: “Da li postoji bilo kakva arheolo{ka potvrdada je Nazaret postojao tokom prvog veka?”

Ova stvar nije bila nova Mekreju. “Dr D`ejms Strejnd` (JamesStrange) sa Univerziteta u Ju`noj Floridi je stru~njak u ovoj oblasti, iopisuje Nazaret kao veoma malo mesto, veli~ine oko 60 jutara, samaksimalnom populacijom od oko 480 ljudi, na po~etku prvog veka”,odgovorio je Mekrej.

Me|utim, to je bio zaklju~ak; `eleo sam dokaze. “A kako je on toznao?” upitao sam.

88 89

“Pa, Strejnd` napominje da kada je Jerusalim pao 70. godine,sve{tenici vi{e nisu bili potrebni u hramu po{to je bio uni{ten, takoda su poslati na razli~ite druge lokacije, ~ak i u Galileju. Arheolozi suprona{li listu na jermenskom koja opisuje 24 porodice sve{tenika kojisu bili preme{teni, i registrovano je da je jedna od njih preseljena uNazaret. To pokazuje da je to malo selo moralo da postoji tu u tovreme.”

Pored toga, rekao je da postoje arheolo{ke iskopine koje su otkrilegrobove iz prvog veka u blizini Nazareta, {to bi uspostavilo granicesela, po{to su po jevrejskom zakonu grobovi morali da se postavlja-ju van gradskog naselja. Dve grobnice su sadr`ale objekte kao {to sulampe od gline, stakleni sudovi i vaze iz prvog, tre}eg ili ~etvrtogveka.

Mek Rej je pokupio kopiju knjige istaknutog arheologa D`ekaFinegana, koju je objavila {tamparija pristonskog univerziteta.Prelistao je knjigu, a zatim pro~itao Fineganovu analizu: “Iz grobnica...mo`e se zaklju~iti da je Nazaret predstavljao jako jevrejsko naselje urimskom periodu.”11

Mekrej me je pogledao. “Raspravljalo se o lokaciji nekih mesta izprvog veka, kao na primer gde se ta~no nalazi Isusov grob, ali me|uarheolozima nikada nisu postojale velike sumnje oko lokacijeNazareta. Teret dokaza treba da bude na onima koji negiraju njegovopostojanje.”

To je izgledalo razumno. ^ak i obi~no skepti~ni Jang Vilson,navode}i prehri{anske ostatke koji su prona|eni 1955. godine ispodcrkve Blagovesti u sada{njem Nazaretu, uspeo je da prizna: “Takvinalazi ukazuju da je Nazaret mogao da postoji u Isusovo vreme, alinema sumnje da je morao da bude veoma malo i nezna~ajnomesto.”12

Toliko nezna~ajno da Natanailovo razmi{ljanje iz Jevan|elja poJovanu 1,46 sada ima vi{e smisla: “Iz Nazareta”, rekao je, “mo`e libiti {to dobro?”

TRE]A ZAGONETKA: MASAKR U VITLEJEMU

Jevan|elje po Mateju prikazuje tragi~nu scenu: Irod Veliki, carJudeje, ose}aju}i se ugro`enim ro|enjem bebe od koje se bojao da}e mu jednom preuzeti presto, {alje svoje trupe da ubiju svu decuispod dve godine starosti u Vitlejemu. Me|utim, upozoren od an|ela,Josif be`i u Egipat sa Marijom i Isusom. Tek posle Irodove smrti, onise vra}aju i nastanjuju u Nazaretu, i tako celokupan doga|aj ispu-njava tri drevna proro~anstva o Mesiji (videti Jevan|elje po Mateju2,13-23).

Problem je slede}i: ne postoji nezavisna potvrda da se to masovnoubistvo ikada odigralo. Ne postoji ni{ta o tome u spisima JosifaFlavija i drugih istori~ara. Ne postoji arheolo{ka potpora. Ne postojezapisi ili dokumenti.

“Svakako bi doga|aj ove veli~ine zabele`io i neko drugi poredMateja”, insistirao sam. “Uz potpuno odsustvo bilo kakve istorijske iliarheolo{ke potvrde, zar nije logi~no zaklju~iti da se taj masakr nika-da nije odigrao?”

“Mogu da vidim za{to bi ste to rekli”, Mekrej je odgovorio, “po{tobi danas takav doga|aj verovatno brzo bio objavljen preko CNN-a iostalih medija.”

Slo`io sam se. U stvari, 1997. i 1998. godine stalno su pristiza-le vesti koje opisuju muslimanske ekstremiste koji stalno vr{e napadei ubijaju doslovno celokupna sela, uklju~uju}i i `ene i decu, u Al`iru.Celom svetu je skrenuta pa`nja na to.

“Ali”, dodao je Mekrej, “morate da se postavite u situaciju prvogveka i da imate nekoliko stvari na umu. Prvo, Vitlejem verovatno nijebio ve}i od Nazareta, pa onda zaklju~ite koliko bi beba te starosti bilou selu od 500 ili 600 ljudi. Ne hiljade, ne stotine, ali svakako neko-liko.”

“Drugo, Irod Veliki je bio krvo`edni car: ubio je ~lanove sopstveneporodice; pogubio je veliki broj ljudi za koje je mislio da mogu da muse suprotstave. Tako da ~injenica da je ubio nekoliko beba uVitlejemu ne}e skrenuti pa`nju ljudi u rimskom svetu.”

“Tre}e, nije bilo televizije, radija niti novina. Bilo bi potrebno punovremena da se novost ra{iri, naro~ito iz tako malog sela daleko ubrdima, a istori~ari su imali daleko ve}e pri~e o kojima bi pisali.”

Kao novinar, to mi je i dalje bilo te{ko da shvatim. “To jednos-tavno nije bila neka pri~a?” upitao sam, sa nevericom.

“Ne mislim da je bila, bar ne u to vreme”, rekao je. “Ludak kojije ubijao svakog koji je izgledao kao potencijalna pretnja po njega -to je bila obi~na stvar za Iroda. Kasnije, naravno, kako se hri{}ans-tvo razvijalo, taj doga|aj je postao zna~ajniji, ali bih bio iznena|en akobi to predstavljalo veliku novost u to vreme.”

Mo`da je tako, ali je to bilo te{ko zamisliti za novinara koji je biouve`ban da nanju{i vesti u visokotehnolo{kom dobu brzih i svetskihkomunikacija. U isto vreme, morao sam da priznam da na osnovuonoga {to sam znao o krvavim doga|ajima u drevnom Izraelu,Mekrejevo obja{njenje je izgledalo razumno.

To je ostavilo jo{ jednu oblast koju sam `eleo da ispitam. I zamene, ona je bila najfascinantnija od svih.

90 91

ZAGONETKA SVITAKA SA MRTVOG MORA

Arheologija je privla~na nauka. Drevne grobnice, natpisi uklesani ukamenu ili iscrtani na papirusu, deli}i razbijene grn~arije, izlizaninov~i}i - predstavljaju mu~ne putokaze za istra`iva~e. Me|utim, maloostataka iz pro{losti je stvorilo toliko nejasno}a kao svici sa Mrtvogmora, koji predstavljaju stotine rukopisa od 250. godine pre nove eredo 68. godine nove ere koji su prona|eni u pe}inama 30 kilometaraisto~no od Jerusalima 1947. godine. Izgleda da ih je stroga jevrej-ska religiozna grupa, zvana Eseni, sakrila pre nego {to su Rimljanirazorili njihovo naselje.

O ovim svicima su date neke bizarne tvrdnje, uklju~uju}i apsurdnuknjigu D`ona Marka Alegre (John Marco Allegro) u kojoj pretpostavljada se hri{}anstvo pojavilo iz kulta plodnosti ~iji su pripadnici koristilihalucinogene pe~urke!13 U doslednijoj, ali svejedno veoma sumnjivojtvrdnji, stru~njak za papiruse @oze O'Kalahan (Jose O'Callaghan) jerekao da je jedan fragment sa Mrtvog mora deo najranijeg rukopisaikada prona|enog Jevan|elja po Marku, datiraju}i unazad na 17 do20 godina posle Isusovog raspe}a. Me|utim, mnogi nau~nici nas-tavljaju da budu skepti~ni prema njegovom tuma~enju.14

U svakom slu~aju, nikakvo istra`ivanje arheologije prvog veka nebi bilo potpuno bez postavljanja pitanja o svicima. “Da li nam oni ka`ubilo {ta direktno o Isusu?” upitao sam Mekreja.

“Pa ne, Isus se ne spominje specifi~no u bilo kom svitku”, odgo-vorio je. “Ti dokumenti nam prvenstveno daju uvide u `ivot Jevreja iobi~aje.” Zatim je izvadio neke papire i istakao na ~lanak koji jeobjavljen krajem 1997. godine. “Iako”, dodao je, “postoji veoma zani-mljiv razvoj povezan sa rukopisom zvanim 4Q521, {to bi nam moglore}i ne{to o onome {ta je Isus tvrdio da jeste.”

To je podstaklo moj apetit. “Recite mi ne{to o tome”, rekao samsa u`urbano{}u u glasu.

Mekrej je otkrio misteriju. Jevan|elje po Mateju opisuje kako jeJovan Krstitelj, borave}i u zatvoru i bore}i se sa sumnjama oIsusovom identitetu, poslao svoje sledbenike da postave Isusuzna~ajno pitanje: “Jesi li ti onaj {to }e do}i, ili drugoga da ~ekamo?”(Matej 11,3). On je tra`io direktan odgovor da li je Isus stvarno biodugo o~ekivani Mesija.

Kroz vekove, hri{}ani su se ~udili Isusovom prili~no zagonetnomodgovoru. Umesto da otvoreno ka`e da ili ne, Isus je odgovorio: “Iditei ka`ite Jovanu {to ~ujete i vidite: slepi progledaju i hromi hode,gubavi ~iste se i gluvi ~uju, mrtvi ustaju i siroma{nima propoveda sejevan|elje” (Matej 11,4-5).

Isusov odgovor je predstavljao aluziju na deo iz Knjige prorokaIsaije 61. Ali je iz nekog razloga Isus uklju~io i izraz “mrtvi ustaju”,koji upadljivo nedostaje u starozavetnom tekstu.

Ovde na scenu stupa 4Q521. Ovaj nebiblijski rukopis iz kolekcijeSvitaka sa Mrtvog mora, napisan na hebrejskom, je datiran na 30godina pre Isusovog ro|enja. Sadr`i verziju Knjige proroka Isaije 61koji uklju~uje nedostaju}i izraz “mrtvi ustaju”.

“(Nau~nik koji prou~ava svitke Kreg) Evans je istakao da je ovajizraz u 4Q521 nesumnjivo uklopljen u mesijanski kontekst”, rekao jeMekrej. “On se odnosi na ~uda koja }e Mesija u~initi kada do|e ikada }e mu se nebo i zemlja pokoriti. Tako, kada je Isus dao svojodgovor Jovanu, on uop{te nije bio dvosmislen. Jovan bi trenutno pre-poznao njegove re~i kao jasnu tvrdnju da je Isus bio Mesija.”

Mekrej mi je dodao ~lanak u kome je Evans naveden kako ka`e:“4Q521 ~ini jasnim da je (Isusovo) pozivanje na Knjigu proroka Isaije61 zaista mesijansko. U su{tini, Isus je rekao Jovanu preko njego-vih poslanika da se mesijanske stvari odigravaju. Tako da je odgovorna (Jovanovo) pitanje bilo: Da, on je onaj {to }e do}i.”15

Zavalio sam se u stolicu. Za mene je Evansovo otkri}e bilaupe~atljiva potvrda Isusovog identiteta. Bio sam zadivljen kako jesavremena arheologija mogla kona~no da razre{i zna~aj izjave u kojojje Isus smelo tvrdio, pre skoro dve hiljade godina, da je zaista bioBo`ji pomazanik.

“IZVANREDNO PRECIZNA KNJIGA”

Stalne arheolo{ke potvrde o preciznosti Novog zaveta obezbe|ujuzna~ajnu potvrdu za njegovu pouzdanost. To je veliki kontrast sa onimkako se arheologija pokazala kao razaraju}a za veru mormona.

Iako je D`ozef Smit, osniva~ Mormonske crkve, tvrdio da je nje-gova “Knjiga mormona” “najta~nija od svih knjiga na zemlji”,16 arhe-ologija nikako nije mogla da potvrdi njene tvrdnje o doga|ajima kojisu se navodno pre puno vremena odigrali u Americi.

Se}am se da sam pisao Institutu Smitsonijan `ele}i da se raspi-tam o tome da li postoje bilo kakvi dokazi koji podupiru tvrdnjeMormona, samo da bih dobio jednoglasnu tvrdnju da arheologija “nevidi direktnu vezu izme|u arheologije Novog sveta i sadr`ine knjige”.

Kao {to su autori D`on Enkerberg (John Ankerberg) i D`on Veldon(John Veldon) zaklju~ili u knjizi o ovoj temi: “Drugim re~ima, nijedangrad iz Knjige Mormona nikada nije prona|en, nijedna osoba, mesto,nacija, ili ime iz Knjige Mormona nikada nisu na|eni, nikakverukotvorine, svici, zapisi iz Knjige Mormona... ni{ta {to bi prikazaloda je Knjiga Mormona bilo {ta osim mita ili ma{te, nikada nijeprona|eno.”17

92 93

Me|utim, pri~a je potpuno druga~ija za Novi zavet. Mekrejovezaklju~ke su ponavljali mnogi drugi nau~nici, uklju~uju}i istaknutogaustralijskog arheologa Kliforda Vilsona (Clifford Wilson), koji jenapisao: “Oni koji znaju ~injenice sada uvi|aju da se Novi zavet moraprihvatiti kao izvanredno precizna knjiga puna informacija.”18

Po{to je Kreg Blumberg uspostavio su{tinsku pouzdanost novoza-vetnih dokumenata, Brus Mecger potvrdio njihovo precizno preno{enjekroz istoriju, Edvin Jamau~i demonstrirao {iroku potvrdu drevnihistori~ara i drugih, i po{to je sada D`on Mekrej pokazao koliko arhe-ologija nagla{ava njihovu pouzdanost, morao sam da se slo`im saVilsonom. Slu~aj za Hrista je, iako daleko od zavr{enog, bio izgra|enna ~vrstim osnovama.

U isto vreme, znao sam da su postojali neki istaknuti profesorikoji se ne bi slo`ili sa ovom procenom. Videli ste ih navedene u~asopisu “Njuzvik” (Newsweek) i intervjuisane u ve~ernjim vestima,kako govore o svojim radikalnim procenama o Isusu. Do{lo je vremeda se suo~im sa njihovim kritikama pre nego {to nastavim dalje sasvojim istra`ivanjima. To je zna~ilo put u Minesotu kako bih inter-vjuisao nau~nika obrazovanog na Univerzitetu Jejl, dr Gregori Bojda(Gregory Boyd).

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. [ta vidite kao nedostatke i koristi primene arheologije za potporuNovog zaveta?

2. Ako je pokazano da su Luka i drugi pisci Novog zaveta bili precizni uizve{tavanju sporednih pojedinosti, da li to pove}ava va{e po-verenje da bibili sli~no pa`ljivi i u bele`enju va`nih doga|aja? Za{to da ili za{to ne?

3. Za{to smatrate da je dr Mekrejeva analiza zagonetki u vezi popisa,postojanja Nazareta, masakra u Vitlejemu, verovatna ili neverovatna?

4. Po{to ste razmotrili svedo~enje o~evidaca, dokumente, potvrdne inau~ne dokaze u Hristovom slu~aju, zastanite i procenite svoje zaklju~ke dosada. Na skali od 0 do 10, pri ~emu 0 ozna~ava “bez poverenja” u su{tin-sku pouzdanost Jevan|elja, a 10 “potpuno pove-renje”, kako bi ste ocenilisebe na ovom mestu? Koji su neki od razloga zbog kojih ste izabrali taj broj.

Za dalje dokazeJo{ izvora o ovoj temi

Finegan, Jack. The Archaeology of the New Testament. Princeton:Princeton Univ. Press, 1992.

McRay, John. Archaeology and the New Testament. Grand Rapids: Baker.1991.

Thompson, J. A. The Bible and Archaeology. Grand Rapids: Eerdmans,1975.

Yamauchi, Edwin. The Stones and the Scriptures. New York: J. B.Lippencott, 1972.

94 95

To se de{ava stalno prilikom repriza Peri Mejsona i u d`epnimromanima, ali je krajnje retko u pravni~kim dramama iz stvarnog`ivota, tako da kada je o~evidac na su|enju za ubistvo odbio dapoka`e na optu`enog kao na ubicu i umesto toga priznao da je onubica, celokupna sudnica je bila zapanjena - i ja sam imao neverovatupri~u za ~asopis ^ikago Tribjun.

Ri~ard Mos je bio optu`en za ubistvo 19-godi{njaka iz ^ikaga,ispred kafi}a u severozapadnom delu. Mosov prijatelj iz detinjstva, EdPeseri, je pozvan da svedo~i i da opi{e prepirku koja je dovela doubistva.

Peseri je opisao scenu koja se odigrala ispred kafane Rasti Nejl,a zatim ga je advokat odbrane upitao {ta se desilo sa `rtvom.

Ne trepnuv{i, Peseri je odgovorio da, po{to ga je `rtva ubolamakazama: “Pucao sam u njega.”

Sudski zapisni~ar se zgranuo. Tu`ioci su podigli ruke. Sudija jeodmah prekinuo postupak kako bi upoznao Peserija sa njegovimzakonskim pravom protiv optu`ivanja samog sebe. Tada je optu`eniiza{ao na mesto za svedoke i potvrdio, da je to ta~no - da je Peseriizvr{io zlo~in.

“Ono {to je Peseri u~inio (priznaju}i) je bio ~in sirove hrabrosti”,likovao je advokat odbrane.

Ali, tu`ioci nisu bili ube|eni. “Kakva hrabrost?” upitao je jedan odnjih. “Peseri zna da nije izlo`en riziku od gonjenja, po{to jedini dokazikoje dr`ava ima ukazuju na Ri~arda Mosa!”

Jo{ uvek u velikoj meri ube|eni u Mosovu krivicu, tu`ioci su znalida su morali da predstave ~vrsto svedo~enje kako bi pobili Peserijevutvrdnju. Pravni~kim izrazom, trebao im je “pobijaju}i dokaz”, definisankao bilo koji dokaz koji je pru`en za “obja{njenje, suprotstavljanje ilipobijanje” opisa svedoka.1

Slede}eg dana, tu`ioci su ispitali tri druga o~evica koji su rekli danije bilo sumnje da je Mos izvr{io ubistvo. Na osnovu tih i drugihdokaza, porota je proglasila Mosa krivim.2

Tu`ioci su u~inili pravu stvar. Kada su nadmo}ni dokazi jasnoukazivali na krivicu optu`enog, bilo je mudro {to su bili skepti~ni nau su{tini nepotvr|enu izjavu koju je dao neko sa odre|enim intere-som da pomogne svom prijatelju.

DA LI SE MO@E OPOVRGNUTI SKUP “SEMINAR O ISUSU”?

Kako se ovaj pravni koncept o pobijaju}im konceptima uklapa umoje istra`ivanje o Isusu?

Sada kada sam ~uo mo}ne, ubedljive i razumne dokaze odnau~nika koje sam ispitao za ovu knjigu, morao sam da skrenempa`nju na suprotna mi{ljenja male grupe akademika koji su bili pred-met vihora informativnih vesti.

Siguran sam da ste videli te ~lanke. Poslednjih godina mediji subili zasi}eni nekriti~kim izve{tajima o skupu “Seminar o Isusu”, samo-prozvanoj grupi koja predstavlja mali procenat nau~nika kojiprou~avaju Novi zavet, ali koja proizvodi udarne vesti u velikoj merivan proporcija uticaja grupe.

U~esnici Seminara su privukli pa`nju novinara glasaju}i obojenimperlama da li su smatrali da je Isus rekao ono {to Jevan|elja navodeda ka`e. Crvena perla je zna~ila da je Isus nesumnjivo rekao to iline{to nalik na to; ru`i~asta perla je zna~ila da je verovatno rekao;siva perla je ozna~avala da on to nije rekao, ali da su ideje sli~nenjegovim; a crna perla je ozna~avala da uop{te nije izgovorio te re~i.

Na kraju su zaklju~ili da Isus nije izrekao 82% onoga {to muJevan|elja pripisuju. Ve}ina od preostalih 18% je smatrana za donek-le sumnjive, uz samo 2% Isusovih izreka pouzdano odre|enih kao au-tenti~ne.3 Bez stru~ne procene kojima bi se proverila metodologijaSeminara, novinari su posvetili pri~i ~itave bunare mastila.

Zatim je Seminar objavio “Pet Jevan|elja” (The Five Gospels), kojasadr`e ~etiri tradicionalna Jevan|elja, plus sumnjivo Jevan|elje poTomi, sa Isusovim re~ima obojenim raznim bojama u skladu sa nala-zima grupe. Prelistajte ih i prona}i}ete mno{tvo crne boje, ali malodragocene crvene. Na primer, jedine re~i iz Gospodnje molitve, za kojeje Seminar ube|en da ih je Isus izrekao, jesu: “O~e na{.”

Ali, ja sam `eleo da odem izvan naslovnih strana i da otkopam,kao {to to komentator Pol Harvi voli da ka`e, “ostatak pri~e”. Moraosam da znam da li postoje bilo kakvi pouzdani pobijaju}i dokazi zanegiranje tih problemati~nih i na{iroko objavljenih mi{ljenja. Da li sunalazi Seminara o Isusu ~vrsto zasnovani na nau~nim istra`ivanjima

96 97

6

POBIJAJU]I DOKAZDa li je istorijski Isus isti kao i Isus vere?

bez predrasuda, ili su ona bila kao zlosre}no Peserijevo svedo~an-stvo: dobro smi{ljeno, ali na kraju bez potpore?

Da bih dobio odgovore, krenuo sam na {esto~asovnu vo`nju doSent Pola, u Minesoti, kako bih se posavetovao sa dr GregoriBojdom, obrazovanim profesorom teologije ~ije su knjige i ~lanci ospo-ravali skup “Seminar o Isusu”.

PETI INTERVJU: DR GREGORI A. BOJD

Bojd se prvi put sukobio sa Seminarom o Isusu 1996. godine,kada je napisao razaraju}u kritiku liberalnih gledi{ta o Isusu, zvanu“Cini~na saga ili Sin Bo`ji? Povratiti stvarnog Isusa u doba revizioni-sti~kih odgovora” (Cynic Sage or Son of God? Recovering the RealJesus in an Age of Revisionist Replies). Prepuna fusnota, ova knjigaod 416 strana je od strane ~itaoca ~asopisa “Hri{}anstvo” danasprogla{ena kao jedna od njihovih najomiljenijih knjiga godine. Njegovopopularno d`epno izdanje “Isus pod opsadom” (Jesus under Siege)nastavlja sa istim temama na po~etnom nivou.

Me|u Bojdove druge knjige spadaju nagra|ivana “Pisma skeptika”(Letters from a Skeptic), u kojoj se on i njegov tada sumnji~avi otacraspravljaju oko te{kih tema u vezi sa hri{}anstvom (koja zavr{avatako {to njegov otac postaje posve}eni hri{}anin), i “Bog u ratu:Biblija i duhovni sukob” (God at War: The Bible and Spiritual Conflict).Pored toga, bio je saradnik na knjizi “Studija istra`ivanja Biblije” (TheQuest Study Bible), koja je bila namenjena ljudima koji postavljajuintelektualna pitanja o hri{}anskoj veri.

Po{to je diplomirao filozofiju na Univerzitetu u Minesoti, Bojd jepostao magistar teologije (cum laude) na Teolo{kom fakultetu Jejla idoktorirao je (magna cum laude) na Teolo{kom fakultetu na Pristonu.

Me|utim, on nije stereotipski intelektualac. Talasaste crne kose,krupne gra|e i uz osmeh, Bojd izgleda kao akademski duplikatkomi~ara Hauija Mendela. I kao i Mendel, predstavlja ~istu kineti~kuenergiju.

Re~i kuljaju iz njega kao voda iz naprsle cevi. On razvija prefinjeneideje i teolo{ke koncepte zapanjuju}om brzinom. Pokazuje prstima,gestikulira, vrpolji se na stolici. Nema vremena da name{ta svojuko{ulju, da uredi papire razbacane po kancelariji ili da postavi napolicu knjige koje stoje u neurednim gomilama na podu. Previ{e jezauzet razmi{ljanjem, raspravljanjem, postavljanjem pitanja, divlje-njem, sanjarenjem, otkrivanjem - i re{avanjem jednog projekta zadrugim.

U stvari, ne mo`e da se bavi samo jednim poslom. Pored mestaprofesora teologije na Betel koled`u, on je tako|e pastor crkveVudlend Hils, u kojoj je njegovo strastveno propovedanje doprinelo

porastu prisustvovanja sa 42 ~oveka u 1992. godini, na 2.500 ljudidanas. Ovo okru`enje stvarnog sveta mu poma`e da se u~vrsti u real-nosti svakodnevnog `ivota.

Sa ateistima vodi rasprave iz zabave. Uhvatio se u ko{tac sa pre-minulim Gordonom Stejnom po pitanju “Da li postoji Bog?” On i pas-tor Den Bejker, koji je postao skeptik, raspravljali su oko teme “Dali je Isus vaskrsao iz mrtvih?” A u programu koji je sponzorisaoIslamski centar Minesote, izazvao je jednog Muslimana po pitanju “Dali je Bog trojstvo?” Bojdov o{tri um, hitra domi{ljatost, nedvosmis-lenost pri razgovoru sa ljudima, i veliko biblijsko i filozofsko znanje,~ine ga protivnikom za po{tovanje.

[tavi{e, on odli~no spaja op{tu kulturu i ozbiljnu nauku. Poznajefudbal koliko i fusnote. Mo`e da zapo~ne re~enicu usputnimopa`anjem o novom filmu i da je zavr{i stratosferskim ukazivanjemna duboki filozofski problem. Podjednako mu je prijatno da ~itaDilberta ili da gleda Sajnfelda, kao i da pi{e svoju impresivnu knjigu“Trojstvo i proces: Kriti~na procena i rekonstrukcija Hart{ornovogdipolarnog teizma prema metafizi~kom u~enju o trojstvu” (Trinity andProces: A Critical Evaluation and Reconstruction of Hartshorne's Di-Polar Theism towards a Trinitarian Metaphysics).

Njegov nemaran i familijaran stil je brzo doprineo da se ose}amkao kod svoje ku}e dok smo se sme{tali u njegovu kancelariju nadrugom spratu. Ubrzo je bilo jasno da je Bojd bio spreman da po~ne.

SPISI RADIKALNE GRUPE

Odlu~io sam da zapo~nem sa gledi{ta prose~nog potro{a~a vesti.“Ljudi uzimaju ~asopis ili novine, ~itaju zaklju~ke o Seminaru o Isusui pretpostavljaju da to predstavlja prihva}eno gledi{te o nauci Novogzaveta”, rekao sam. “Ali, da li je to stvarno slu~aj?”

“Ne”, rekao je, izgledaju}i kao da je zagrizao ne{to kiselo. “Ne,ne, to nije slu~aj. Ali vi ste u pravu - ljudi dobijaju takav utisak.”

Ljuljao se u svojoj stolici dok se nije smestio dovoljno udobnokako bi ispri~ao pri~u. “Kada je ~asopis 'Tajm' iza{ao sa svojim prvimvelikim ~lankom o Seminaru o Isusu”, rekao je, “ja sam u to vremegovorio o hri{}anstvu sa jednim ~ovekom. On je bio veoma skepti~anpo prirodi, i prili~no opijen idejama Nju ejd`a.”

“Imali smo zajedni~kog prijatelja koji je bio u bolnici i kada samoti{ao da ga posetim, taj drugi ~ovek je ve} bio tu, ~itaju}i ~asopis'Tajm'. Dok sam ulazio u sobu, rekao mi je: 'Pa, Greg, izgleda da senau~nici ne sla`u sa vama', i dobacio mi ~asopis!”

Bojd je odmahnuo glavom sa izrazom tuge i neverice. “Vidite, taj~lanak mu je dao razlog da prestane da me shvata ozbiljno. Iako jeznao da sam nau~nik, on je protuma~io taj ~lanak kao da govori da

98 99

ve}ina nau~nika - ili bar, oni koji nisu uvrnuti fundamentalisti - prih-vata to gledi{te.”

Mogao sam da saose}am sa Bojdovom pri~om, po{to sam ~uoprevi{e ljudi koji izjedna~avaju Seminar o Isusu sa svim nau~nicima.“Da li smatrate da je takav utisak slu~ajnost?” upitao sam.

“Pa, Seminar o Isusu svakako prikazuje sebe na taj na~in”, Bojdje odgovorio. “U stvari, to je jedna od njegovih strana koja najvi{e iri-tira, ne samo teologe, ve} i druge nau~nike.”

“Ako pogledate njihovu knjigu 'Pet Jevan|elja' ona daje 'sedamstubova nau~ne mudrosti', kao da morate da sledite njihovumetodologiju ako `elite da postanete pravi nau~nik. Ali punonau~nika, {irokog spektra obrazovanja, imali bi ozbiljne rezerve o jed-nom ili ~ak ve}ini tih stubova. A Seminar o Isusu naziva svoj prevodBiblije 'nau~nom verzijom' - pa, na {ta to ukazuje? Da druge verzijenisu nau~ne?”

Zastao je za trenutak, zatim u{ao u samu sr` problema. “Evoistine”, rekao je. “Seminar o Isusu predstavlja krajnje mali brojradikalne grupe nau~nika koji su na krajnjem, krajnjem levom krilunovozavetnog mi{ljenja. To ne predstavlja op{te prihva}enu nauku.”

“Ironi~no je da imaju sopstvenu vrstu fundamentalizma. Oni ka`uda imaju pravilan na~in postupanja, i ta~ka.” Nasmejao se. “U imeraznovrsnosti”, dodao je uz smeh, “oni mogu da budu u stvari prili~noograni~eni.”

OTKRIVANJE “PRAVOG” ISUSA

“Bar su”, rekao sam, “u~esnici Seminara o Isusu bili veomaotvoreni o svojim ciljevima, zar ne?”

“Da, to je ta~no. Oni su izri~iti kada ka`u da `ele da spasu Biblijuod fundamentalizma i da oslobode Amerikance od 'naivnog' verova-nja da je Isus iz Biblije 'pravi' Isus. Ka`u da `ele Isusa koji je odzna~aja za dana{nje vreme. Jedan od njih je rekao da tradicionalniIsus ne govori o potrebama ekolo{ke krize, nuklearne krize, femi-nisti~ke krize, tako da nam treba nova slika o Isusu. Kao {to je jedandrugi rekao, potrebna nam je 'nova fikcija'.”

“Jedno izokretanje je da se oni obra}aju direktno na mase umestona druge nau~nike. @ele da iznesu svoje nalaze na tr`i{te kako bi uti-cali na javno mi{ljenje. I ono {to imaju na umu je potpuno novi oblikhri{}anstva.”

Ideja o novom Isusu, novoj veri, novom hri{}anstvu, bila je za-nimljiva. “Recite mi ne{to o tom Isusu koga su ljudi iz Seminara oIsusu otkrili”, rekao sam. “Kakav je on?”

“U su{tini, oni su otkrili ono {to su `eleli da otkriju. Neki misleda je bio politi~ki revolucionar, neki da je bio religiozni fanatik, neki

da je bio ~udotvorac, feminist, borac za ljudska prava, neki da je biosubverzivan - postoji puno razli~itih gledi{ta”, rekao je.

Zatim se skoncentrisao na klju~no pitanje. “Ali postoji jedna slikasa kojom }e se svi oni slo`iti: Isus pre svega mora da bude natu-ralisti~ki Isus.”

“Drugim re~ima, {ta god da je drugo re~eno o njemu, Isus je bio~ovek kao vi ili ja. Mo`da je bio neobi~an ~ovek, mo`da je pronikaou na{e uro|ene potencijale kao niko drugi, ali nije bio natprirodan.”

“Zna~i da oni ka`u da Isus i njegovi prvi sledbenici nisu videlinjega kao Boga ili Mesiju i nisu smatrali da je njegova smrt imalabilo kakav poseban zna~aj. Njegovo raspe}e je bilo nesre}no i pre-vremeno, a pri~e o njegovom vaskrsenju su do{le kasnije kaopoku{aji da se re{i tu`na stvarnost.”

PO[TENO SASLU[AVANJE DOKAZA

Ustao sam i krenuo prema njegovoj polici sa knjigama dok samformulisao svoje slede}e pitanje. “U redu, ali vi li~no verujete da jeIsus vaskrsao, pa mo`da va{a vera previ{e uti~e na va{e gledi{te”,rekao sam. “Seminar o Isusu prikazuje sebe kao da je u potrazi zaistinom bez predrasuda, u pore|enju sa religiozno posve}enim ljudi-ma - ljudima kao {to ste vi - koji imaju teolo{ki plan rada.”

Bojd se okrenuo u stolici da bi me pogledao. “Ali to nije ono {tose stvarno de{ava”, insistirao je. “U~esnici Seminara o Isusu su sapredrasudama najmanje isto toliko koliko i teolozi - a ja bih rekao ijo{ vi{e. Oni uvode ~itav niz pretpostavki u svoju nauku, {to naravnosvi mi do izvesne mere ~inimo.”

“Njihova glavna pretpostavka - koja, slu~ajno, nije proizvodnau~nog istra`ivanja bez predrasuda - je da Jevan|elja nisu ~ak niuop{teno pouzdana. Oni to zaklju~uju na samom po~etku po{toJevan|elja sadr`e stvari koje izgledaju istorijski neverovatno, kao {tosu ~uda - hodanje po vodi, vaskrsavanje mrtvih. Te stvari se, ka`uoni, jednostavno ne de{avaju. To je naturalizam, koji tvrdi da za svakiefekat u prirodnom ili fizi~kom svetu, postoji prirodan uzrok.”

“Da, ali zar to nije na~in na koji ljudi tipi~no `ive svoje `ivote?”upitao sam. “Da li vi ka`ete da bi smo trebali da tra`imo natprirod-na obja{njenja za sve {to se odigrava?”

“Svi bi se slo`ili da se ne treba pozivati na natprirodne uzroke akone morate”, rekao je Bojd. “Ali ovi nau~nici idu dalje i ka`u da nika-da ne morate to da ~inite. Oni rade pod pretpostavkom da se sve uistoriji odigralo u skladu sa njihovim sopstvenim iskustvima, a po{tonikada nisu videli natprirodno, pretpostavljaju da se ~uda nikada nisuodigrala u istoriji.”

100 101

“Evo {ta oni ~ine: oni odbacuju mogu}nost natprirodnog od samogpo~etka, a zatim ka`u: 'Sada dajte dokaze o Isusu.' Nije ~udo dadobijaju rezultate koje dobijaju!”

@eleo sam malo da okrenem stvari. “U redu, kako bi ste onda vinastavili?” upitao sam.

“Slo`io bih se da se ne pozivate na natprirodno sve dok nemorate. Da, prvo potra`ite prirodno obja{njenje. To ~inimo u sop-stvenom `ivotu. Drvo pada - u redu, mo`da su u njemu bili termiti.Sada, da li je neki an|eo mogao da ga obori? Pa, ne bih do{ao dotog zaklju~ka dok ne bi bilo definitivnih dokaza za to.”

“Tako da to odobravam. Ali ono {to ne mogu da odobrim je preve-lika pretpostavka da znamo dovoljno o svemiru da ka`emo da Bog -ako Bog postoji - nikada ne mo`e da u|e u na{ svet na natprirodanna~in. To je veoma pretenciozna pretpostavka. To nije pretpostavkazasnovana na istoriji; sada se bavite metafizikom.”

“Mislim da bi morala da postoji odre|ena mera poniznosti u istorij-skom istra`ivanju, kako bi se reklo: 'Znate {ta? Sasvim je mogu}eda je Isus Hrist zaista vaskrsao iz mrtvih. Sasvim je mogu}e da sunjegovi u~enici zaista videli ono {to Jevan|elja ka`u da su videli'. Iako nema drugog na~ina za odgovaraju}e obja{njenje dokaza,istra`imo tu mogu}nost'.”

“To je, mislim, jedini na~in da dokaz dobije pravilno mesto.”

KRITIKOVANJE KRITERIJUMA

Kako bi do{li do svog zaklju~ka da Isus nikada nije izgovoriove}inu re~i iz Jevan|elja, ~lanovi Seminara o Isusu su koristili sop-stveni niz pretpostavki i kriterijuma. Ali, da li su ti standardi razumnii odgovaraju}i, ili su pripremljeni od po~etka, kao obele`ene kockiceza dobijanje `eljenog rezultata?

“Postoji vi{e problema sa njihovim pretpostakama i kriterijumima”,zapo~eo je Bojd analiziraju}i pristup ove grupe. “Na primer, oni pret-postavljaju da je crkva kasnije unela te izreke u Isusova usta, osimako nemaju dobre dokaze da misle druga~ije. Ta pretpostavka je uko-renjena u njihovu sumnju u Jevan|elja, a to dolazi od pretpostavkeda se natprirodno ne mo`e odigrati.”

“Istori~ari obi~no rade sa teretom dokaza na istori~aru koji trebada doka`e neta~nost ili nepouzdanost, po{to ljudi generalno nisula`ovi. Bez te pretpostavke bi smo znali veoma malo o drevnoj istori-ji.”

“Seminar o Isusu preokre}e to naglava~ke i ka`e da morate daimate potvrdan dokaz da te izreke dolaze od Isusa. Oni zatim iznosesumnjive kriterijume da to ~ine. Za nau~nike je sasvim normalno dakoriste odgovaraju}e kriterijume u razmatranju da li je Isus ne{to

rekao. Ali, ja sam protiv ideje da ako Isus ne zadovoljava te kriteri-jume, onda mora da to nije rekao. Takva vrsta negativnog zaklju~iva-nja mo`e da bude problem.”

Bavljenje ovom teorijskom obla{}u je po~elo da mi donosi vi{enejasno}a nego obja{njenja. Bili su mi potrebni neki konkretni primerikako bih mogao da pratim Bojdovo izlaganje. “Ka`ite ne{to o nekimposebnim kriterijumima koje su koristili”, rekao sam.

“Jedan se zove 'dvostruka razli~nost'”, odgovorio je. “To zna~i daoni mogu da veruju da je Isus rekao ne{to ako to ne li~i na ne{to{to bi rekao rabin ili kasnija crkva. U suprotnom, oni pretpostavljajuda je to u{lo u Jevan|elja iz jevrejskog ili hri{}anskog izvora.”

“O~igledan problem je da je Isus bio Jevrejin i da je osnovaohri{}ansku crkvu, pa ne treba da bude iznena|uju}e ako zvu~i kaoJevrejin i hri{}anin! Ipak, oni su primenili taj kriterijum kako bi do{lido negativnog zaklju~ka, da Isus nije rekao puno toga.”

“Zatim postoji kriterijum 'vi{estruke potvrde', {to zna~i da jedinomo`emo da budemo sigurni da je Isus ne{to rekao ako se nalazi uvi{e od jednog izvora. To mo`e da bude od pomo}i u potvr|ivanjuizreke. Me|utim, za{to tvrditi u suprotnom smeru - ako se nalazisamo u jednom izvoru, zar onda nije verodostojno? U stvari, ve}i deodrevne istorije je zasnovan samo na jednom izvoru. Uop{tenogledano, ako se izvor smatra pouzdanim - ja bih tvrdio da postoji punorazloga za verovanje da su Jevan|elja pouzdana - treba ih smatratipouzdanim - i da se ne mogu potvrditi drugim izvorima.”

“^ak i kada se Isusove izreke nalaze u dva ili tri Jevan|elja, onine smatraju da to prolazi kriterijum 'vi{estruke potvrde'. Ako se izre-ka nalazi u Jevan|elju po Mateju, Marku ili Luci, oni to smatraju samojednim izvorom, po{to pretpostavljaju da su Matej i Luka koristiliJevan|elje po Marku prilikom pisanja svojih Jevan|elja. Oni ne uvi|ajuda sve ve}i broj nau~nika ima ozbiljne rezerve prema teoriji da suMatej i Luka koristili Jevan|elje po Marku. Uz ovakvo razmi{ljanje,mo`ete da vidite za{to je krajnje te{ko dokazati vi{estruku potvrdu.”

Bojd je `eleo da nastavi, ali sam mu ja rekao da je ve} izneo svojstav: doterani kriterijumi, kao obele`ene kockice, neizbe`no daju rezul-tate koji su bili `eljeni od samog po~etka.

ISUS ^UDOTVORAC

Jedan pristup koji uzimaju naturalisti~ki nau~nici je tra`enje para-lela izme|u Isusa i drugih ljudi iz drevne istorije kao na~in prikazi-vanja da njegove tvrdnje i dela nisu bila potpuno jedinstvena. Njihovcilj je da uzgred objasne gledi{te da je Isus bio jedinstven.

“Kako vi odgovarate na to?” upitao sam Bojda. “Na primer, pos-tojali su drevni rabini koji su isterivali duhove ili koji su se molili

102 103

prizivaju}i ki{u i ona je pala, tako da su neki nau~nici rekli da je Isusbio jo{ samo jedan primer jevrejskog ~udotvorca. Da li ova pore|enjamogu opstati?”

Bio sam spreman da vidim Bojda na delu kao govornika dok jeodgovarao ta~ku po ta~ku na slo`eno pitanje bez upotrebe bele{ki.Bilo mi je drago da sam snimao na{ razgovor, jer moje bele`enje nika-da ne bi moglo da dr`i korak sa njegovim brzim izlaganjem.

“U stvari, paralele se brzo ru{e kada bli`e pogledate”, po~eo jegovore}i sve br`e. “Kao prvo, sama centralna uloga natprirodnog uIsusovom `ivotu nema nikakvih paralela u jevrejskoj istoriji.”

“Drugo, radikalna priroda ~uda ga izdvaja. Nije samo padala ki{akada se molio za nju; govorimo o slepilu, gluvo}i, gubi i skoliozi kojesu izle~ene, o olujama koje su zaustavljene, hlebu i ribi koji suumno`eni, sinovima i }erkama koji su podignuti iz mrtvih. To nemanikakavih paralela.”

“Tre}e, Isusova najve}a razlika je u tome kako je on ~inio ~udapo sopstvenom autoritetu. On je jedini koji ka`e: 'A ako li ja DuhomBo`jim izgonim |avole, dakle je do{lo k vama carstvo nebesko', i takose poziva na samog sebe. On pripisuje Bogu Ocu zaslugu za sve {to~ini, ali nigde ne}ete prona}i da on moli Boga Oca da to u~ini - onto ~ini silom Boga Oca. A za to jednostavno nema paralelu.”

“To se sla`e sa razli~itim na~inima na koje je Isus govorio o sebi- 'dade mi se svaka vlast', 'da svi po{tuju Sina kao {to Oca po{tuju','nebo i zemlja pro}i }e, ali re~i moje ne}e pro}i'. Nigde ne nalaziteda rabini govore na taj na~in.”

Po{to sam jedva pratio brzu eksploziju argumenata, rekao sam saosmehom: “Koji je va{ zaklju~ak?”

Bojd se nasmejao. “Bilo koje pore|enje sa rabinima ~udotvorci-ma”, rekao je, “bi}e veoma, veoma nategnuto.”

ISUS I ^UDESNI APOLONIJE

Nisam `eleo da dopustim da me Bojdove ve{tine govorni{tva zas-tra{e. Odlu~io sam da postavim te`e pitanje, vezano za naizgledsna`nije paralele izme|u Isusa i istorijske li~nosti Apolonija iz Tijane.

“Znate ~injenice kao i ja”, rekao je Bojd. “Aha! Ovde imamo nekogiz prvog veka za koga je govoreno da je isceljivao ljude i da jeisterivao |avole; koji je mo`da vaskrsao mladu devojku iz mrtvih; ikoji se javio nekim svojim sledbenicima posle smrti. Ljudi ukazuju nato i ka`u: 'Ako priznajete da je pri~a o Apoloniju legenda, za{to neka`ete isto i o pri~i o Isusu?'”

Bojd je klimao glavom da uka`e da me je pratio. “Prizna}u da naprvi pogled to izgleda impresivno”, rekao je. “Kada sam prvi put ~uoo Apoloniju kao student, bio sam zapanjen. Ali ako istra`ite istoriju

smireno i objektivno, prona}i}ete da navodna pore|enja ne mogu dase odr`e.”

Bili su mi potrebni detalji, a ne op{te stvari. “Nastavite”, rekaosam. “Dajte sve od sebe da ih oborite.”

“U redu. Prvo, njegov biograf, Filostrat, je pisao vek i po posleApolonijeve smrti, dok su Jevan|elja napisana u toku Isusove gene-racije. [to je udaljenost od doga|aja manja, postoje manje {anse zarazvoj legendi, za gre{ke, ili da se se}anja pome{aju.”

“Druga stvar je da imamo ~etiri Jevan|elja, koja potvr|uje i Pavle,koja se do izvesne mere mogu proveriti nebiblijskim autorima, kao {tosu bili Josif Flavije i drugi. Kod Apolonija imamo samo jedan izvor.Tako|e, Jevan|elja prolaze standardne testove koji se koriste zapotvr|ivanje istorijske pouzdanosti, ali ne mo`emo da ka`emo to istoza pri~e o Apoloniju.”

“Pored toga, Filostrat je dobio nalog od carice da napi{e biografi-ju kako bi je posvetio Apolonijevom hramu. Ona je bila sledbenikApolonija, tako da je Filostrat imao finansijski motiv da uobli~i pri~ui pru`i carici ono {to `eli. Sa druge strane, pisci Jevan|elja nisu imalini{ta da dobiju - a puno toga da izgube - pi{u}i Isusovu pri~u, i nisuimali prikrivene motive kao {to je finansijska dobit.”

“Tako|e, na~in na koji Filistrat pi{e je veoma razli~it od na~inapisanja Jevan|elja. Jevan|elja imaju stil pisanja veoma uverenih o~evi-daca, kao da su sa sobom imali kameru, ali kod Filostrata postojipuno nategnutih izjava, kao 'navedeno je da...' ili 'neki ka`u da je tamlada devojka umrla; drugi ka`u da je samo bila bolesna'. Njemu uprilog, on se bavi pri~ama kao pri~ama.”

“Ovde je zna~ajno slede}e: Filostrat je pisao po~etkom tre}eg vekau Kapadokiji, dok je hri{}anstvo ve} bilo prisutno izvesno vreme. Takobi bilo kakvo pozajmljivanje ~inio on, a ne hri{}ani. Mo`ete da zamis-lite sledbenike Apolonija kako vide}i hri{}anstvo kao konkurencijuka`u: 'O, da? Pa, Apolonije je ~inio iste stvari kao i Isus!' ne{to kao,'moj tata mo`e da uradi to bolje od tvog!'”

“I kona~no, voljan sam da priznam da je Apolonije mo`da zaista~inio neke zapanjuju}e stvari ili je bar obmanuo ljude kako bi mupoverovali. Ali to ni na koji na~in ne ugro`ava dokaz o Isusu. ^ak akoi dopustite dokaze za Apolonija, i dalje se morate pozabaviti dokazi-ma za Hrista.”

ISUS I “TAJANSTVENE RELIGIJE”

U redu, pomislio sam u sebi, ispitajmo ovo jo{ jednom. Puno stu-denata u~i da mnogobrojne teme koje se vide u `ivotu o Isusu pred-stavljaju jednostavno odlike drevnih “tajanstvenih religija”, u kojima

104 105

postoje pri~e o bogovima koji umiru i vaskrsavaju, i rituali kr{tenja ipri~e{}a. “[ta je sa tim paralelama?” upitao sam.

“To je bio veoma popularan argument na po~etku veka, ali jeuop{teno govore}i i{~ezao jer je bio potpuno oboren. Kao prvo, uzi-maju}i u obzir vreme o kome se radi, ako }ete davati tvrdnje o pozaj-mljivanju, to treba ~initi iz smera hri{}anstva prema tajanstvenimreligijama, a ne obrnuto.”

“Tako|e, tajanstvene religije su nastale na svojstven na~in tako{to su slobodno pozajmljivale ideje sa raznih mesta. Me|utim, Jevrejisu pa`ljivo ~uvali svoja verovanja od spolja{njih uticaja. Oni su videlisebe kao posebne ljude i sna`no su se odupirali paganskim idejamai ritualima.”

Za mene, najzanimljivija mogu}a paralela su bile mitolo{ke pri~eo bogovima koji su umirali i vaskrsavali. “Zar te pri~e nisu sli~nehri{}anskim verovanjima?” upitao sam.

“Iako je ta~no da su neke tajanstvene religije imale pri~e o bogo-vima koji umiru i vaskrsavaju, te pri~e su se uvek vrtele oko prirodnog`ivotnog ciklusa smrti i ponovnog ra|anja”, rekao je Bojd. “Biljni pri-nosi umiru na jesen i ponovno o`ivljavaju u prole}e. Ljudi izra`avajusvoje ~u|enje ovog neprestanog fenomena kroz mitolo{ke pri~e obogovima koji umiru i vaskrsavaju. Pri~e su uvek uobli~ene u legen-darnom obliku. One su prikazivale doga|aje koji su se odigrali 'udavna vremena'.”

“Stavite to nasuprot opisu Isusa Hrista u Jevan|eljima. Ona govo-re o nekom ko je u stvari `iveo nekoliko decenija ranije, i navodeimena - da je razapet u vreme vladavine Pontija Pilata kada je Kajafabio prvosve{tenik, i kada je otac Aleksandra i Rufusa nosio njegovkrst, na primer. To je konkretan istorijski materijal. Nema ni{ta zajed-ni~ko sa pri~ama o onome {ta se navodno desilo 'u davna vreme-na'.”

“Tako|e, hri{}anstvo nije imalo ni{ta sa `ivotnim ciklusima ili sa`etvom. Ono ima veze sa jevrejskim verovanjem - koje je odsutno utajanstvenim religijama - o vaskrsenju mrtvih i o ve~nom `ivotu ipomirenju sa Bogom.”

“[to se ti~e predloga da su u~enja Novog zaveta o kr{tenju ilipri~e{}u do{la iz tajanstvenih religija, to je jednostavno besmisleno.Kao prvo, dokazi za te navodne paralele dolaze posle drugog veka,tako da bi bilo kakvo pozajmljivanje do{lo od hri{}anstva, a ne obr-nuto.”

“A kada pa`ljivo posmatrate, sli~nosti nestaju. Na primer, da bistigli na vi{i nivo u kultu Boga Mitre, sledbenici moraju da se nalazeispod bika dok ga ubijaju, kako bi mogli da budu okupani njegovomkrvlju i utrobom. Zatim bi se pridru`ili ostalima u jedenju mesa bika.”

“To ukazuje da je krajnje neverovatno da bi Jevreji prona{li uovome ne{to privla~no i `eleli da oblikuju kr{tenje i pri~e{}e po ovojvarvarskoj praksi, zbog ~ega se ve}ina nau~nika ne poziva na to.”

TAJNA JEVAN\ELJA I KRSTOVI KOJI GOVORE

Koliko god da je njegova kancelarija bila neuredna i neorganizo-vana, Bojdov um je bio isto toliko o{tar i sistemati~an. Njegova ana-liza ovih veoma navo|enih paralela je ostavila malo prostora za sum-nju. Tako sam ja odlu~io da ispitam drugu oblast o kojoj mediji ~estopi{u: o “novim otkri}ima” koja su ~esto predmet knjiga u~esnikaSeminara o Isusu.

“Dosta toga je napisano u popularnoj {tampi o Jevan|elju poTomi, Tajnom jevan|elju po Marku, Jevan|elju krsta i dokumentu Q”,rekao sam. “Da li je zaista bilo nekih novih otkri}a koji su promenilina~in na koji treba da mislimo o Isusu?”

Bojd je ogor~eno uzdahnuo. “Ne, nema novih otkri}a koja namka`u bilo {ta novo o Isusu. Jevan|elje po Tomi je davno otkriveno, alitek sada po~inje da se koristi za stvaranje alternativnog Isusa. Neketeorije o Jevan|elju po Tomi su mo`da nove, ali samo Jevan|eljenije.”

“[to se ti~e dokumenta Q, to nije otkri}e ve} teorija koja postojioko vek i po, koja poku{ava da objasni materijal koji je zajedni~ki zaJevan|elje po Luci i Mateju. Ono {to je novo jeste veoma sumnjivna~in koji koriste levo orijentisani nau~nici u svojim pretpostavkamakako bi razdvojili ovo hipoteti~ko Q na razli~ite slojeve legendarnograzvoja i dali potporu svojim unapred smi{ljenim teorijama.”

Znao sam da je D`on Dominik Krosan (John Dominic Crossan),mo`da najuticajniji nau~nik u Seminaru o Isusu, izneo neke veliketvrdnje o Jevan|elju zvanom Tajno jevan|elje po Marku. U stvari, ontvrdi da bi Tajno jevan|elje po Marku moglo u stvari da bude necen-zurisana verzija Jevan|elja po Marku, koja sadr`i poverljive stvari zaduhovno upu}ene.4 Neki su to koristili za tvrdnju da je Isus u stvaribio ~arobnjak, ili da je veliki broj prvih hri{}ana upra`njavao homosek-sualnost. Ovaj scenario je zaokupio ma{tu medija.

“Kakvi dokazi postoje za to?” upitao sam Bojda. Njegov odgovor je brzo do{ao. “Nikakvi”, rekao je. Iako o~igledno nije video potrebu da to dalje obrazlo`i, upitao sam

ga da objasni {ta je mislio pod tim. “Vidite, nemamo Tajno jevan|elje po Marku”, rekao je “Ono {to

imamo je jedan nau~nik koji je prona{ao navod KlementaAleksandrijskog, iz kraja drugog veka, koji navodno dolazi iz ovogJevan|elja. A sada je, tajanstveno, ~ak i to nestalo.”

106 107

“Mi ga nemamo, nemamo nikakav citat iz njega, a ~ak i kada bismo imali citat, ne bi smo imali nikakvih razloga da verujemo da namdaje bilo kakvu verodostojnu informaciju o istorijskom Isusu ili oonome {to su prvi hri{}ani mislili o njemu. Pored toga, ve} znamo daje Klement poznat kao veoma lakoveran u prihvatanju neproverenihspisa.”

“Prema tome, Tajno jevan|elje po Marku je nepostoje}e delo kojeje naveo sada nepostoje}i tekst pisca sa kraja drugog veka koji jepoznat kao naivan u tim stvarima. Velika ve}ina nau~nika ne pridajetome nikakav zna~aj. Na `alost, oni koji to ~ine dobijaju veliki pub-licitet, jer mediji vole senzacije.”

Krosan tako|e smatra da je ono {to on naziva Jevan|elje krstaverodostojno. “Da li to prolazi imalo bolje?” upitao sam.

“Ne, ve}ina nau~nika ga ne smatra pouzdanim, po{to sadr`i takoneobi~an legendarni materijal. Na primer, Isus izlazi iz svog groba ion je ogroman - podi`e se na nebo - a krst izazi iz groba i stvarnogovori! O~igledno, daleko razboritija Jevan|elja su pouzdanija od bilo~ega {to se nalazi u ovom opisu. On se bolje uklapa u kasnijeapokrifne spise. U stvari, on je zavistan od biblijskog materijala, pabi se morao datirati na kasniji datum.”

Za razliku od velike ve}ine biblijskih stru~njaka, Seminar o Isusuje pridao krajnje visok status Jevan|elju po Tomi, uzdi`u}i ga namesto pored ~etiri tradicionalna Jevan|elja. U tre}em poglavlju drBrus Mecger izri~ito kritikuje tu poziciju kao neopravdanu.

Upitao sam Bojda za njegovo mi{ljenje. “Za{to se Jevan|elju poTomi ne treba pridati takva ~ast?”

“Svi se sla`u da je ovo Jevan|elje bilo pod zna~ajnim uticajemgnosticizma, koji je predstavljao religiozni pokret u drugom, tre}em, i~etvrtom veku koji je navodno imao tajne uvide, saznanja ili otkrive-nja koja bi dozvolila ljudima da saznaju klju~ za tajnu svemira.Spasenje je bilo po onome {to znate - gnosis je gr~ka re~ za 'znati',”rekao je.

“Zbog toga ve}ina nau~nika datira Jevan|elje po Tomi na sredinudrugog veka, u kome se dobro uklapa u kulturnu sredinu. Dopustitemi da vam dam primer: Isus je naveden kako ka`e: 'Svaka `ena kojase na~ini mu{karcem u}i}e u carstvo nebesko.' To protivre~i stavu zakoji znamo da je Isus imao prema `enama, ali se dobro uklapa ugnosti~ki na~in mi{ljenja.”

“Me|utim, Seminar o Isusu je proizvoljno uzeo neke odre|eneodeljke Jevan|elja po Tomi i tvrdio da ti odeljci predstavljaju ranu nitpredanja o Isusu, raniju ~ak i od kanonskih Jevan|elja.”

“Po{to nijedan od ovih odeljaka ne sadr`i Isusove izjave u kojimaon uzvi{uje sebe ili ~ini natprirodna dela, oni tvrde da su najranija

gledi{ta o Isusu bila da je on bio samo veliki u~itelj. Ali, ceo nizrazmi{ljanja je kru`an. Jedini razlog za smatranje da su ti odeljci uJevan|elju po Tomi rani, je na prvom mestu zbog toga {to sadr`egledi{te o Isusu za koje su ti nau~nici ve} verovali da je predstavlja-lo originalnog Isusa. U su{tini, ne postoji nijedan dobar razlog zadavanje prednosti Jevan|elju po Tomi iz drugog veka, nad Jevan|elji-ma iz Novog zaveta iz prvog veka.

ISTORIJA NASUPROT VERE

Istorijski Isus i Isus vere; Seminar o Isusu veruje da postoji veli-ka praznina izme|u ove dvojice. Po ovom gledi{tu istorijski Isus je bioo{trouman, domi{ljat, ~ovek protiv dru{tvenih normi i tradicija, kojinikada nije tvrdio da je Bo`ji sin, dok je Isus vere skup ideja koje~ine ljude sre}nim i koje poma`u ljudima da `ive pravilno, ali koje suu su{tini zasnovane na `eljama.

“Ne postoji samo provalija izme|u istorijskog Isusa i Isusa vere”,rekao je Bojd kada sam pokrenuo ovo pitanje. “Ako omalova`avatesve ono {to govori o tome da je Isus bo`anske prirode i da pomiru-je ljude sa Bogom, onda postoji otvorena protivre~nost izme|u ovedvojce.”

“Uop{teno govore}i, oni defini{u Isusa vere na slede}i na~in: pos-toje religijski simboli koji su sasvim smisleni ljudima - simbol Isusakao bo`anskog bi}a, simbol krsta, samopo`rtvovane ljubavi, vaskrse-nja. Iako ljudi stvarno ne veruju da su se te stvari zaista odigrale,one, svejedno mogu da inspiri{u ljude da `ive dobrim `ivotom, da pre-vazi|u egzistencijalni strah, da uvide nove mogu}nosti, da vaskrsnunadu usled o~ajanja - bla, bla, bla.”

Slegao je ramenima. “Izvinite”, rekao je, “~uo sam ove stvaritoliko puta, da su mi pre{le preko glave!”

“Prema tome, ti liberali ka`u da istorijsko istra`ivanje nikako nemo`e da otkrije Isusa vere, po{to Isus vere nije zasnovan na istoriji.On je samo simbol”, nastavio je Bojd. “Ali ~ujte: Isus nije simbolni~ega, ako nije zasnovan na istorijskoj stvarnosti. Izreka iz Nikeje neglasi: '@elimo da ove stvari budu istinite.' Ona glasi: 'Verujem u IsusaHrista koji je raspet za vreme Pontija Pilata, i koji je vaskrsao u tre}idan' i nastavlja dalje.”

“Teolo{ka istina je zasnovana na istorijskoj istini. To je na~in nakoji Novi zavet govori. Pogledajte propoved apostola Petra iz drugogpoglavlja Dela apostolskih. On ustaje i ka`e: 'Vi ljudi, svedoci ste ovihstvari; one nisu izvr{ene u tajnosti. Davidov grob je jo{ uvek me|unama, ali Bog je vaskrsao Isusa iz mrtvih. Zato ga mi objavljujemokao sina Bo`jeg.” “Oduzmite ~uda i oduzimate vaskrsenje, i onda

108 109

nemate ni{ta da objavite. Pavle je rekao da ako Isus nije vaskrsao izmrtvih, uzaludna je na{a vera, beskorisna, prazna.”

Bojd je zastao za trenutak. Njegov glas se sti{ao, od propove-da~kog do sna`nog izraza li~nog ube|enja.

“Ne `elim da zasnujem svoj `ivot na simbolu”, odlu~no je rekao.“@elim stvarnost, a hri{}anska vera je oduvek bila ukorenjena ustvarnosti. Ono {to nije ukorenjeno u stvarnosti je vera liberalnihnau~nika. Oni su ti koji slede pustu `elju, ali hri{}anstvo nije neos-tvariv san.”

KOMBINOVANJE ISTORIJE I VERE

Potro{ili smo puno vremena govore}i o Isusu po predstaviSeminara o Isusu - simboli~nom Isusu, onom koji ne mo`e da pru`isvetu ni{ta osim iluzije o nadi. Ali pre nego {to to ostavimo, `eleosam da ~ujem o Isusu sa aspekta Gregorija Bojda. Morao sam daznam da li je Isus koga istra`uje, i o kom pi{e nau~ne knjige kao pro-fesor teologije, isti Isus o kome jednom sedmi~no propoveda u crkvi.

“Dozvolite mi da budem otvoren”, rekao sam. “Va{ Isus - Isus okome govorite - je ujedno Isus istorije i Isus vere.”

Bojd je stegnuo pesnicu kako bi naglasio, kao da sam upravopostigao gol. “Da, to je ta~no, Li!” uzviknuo je. Pomeraju}i se nasamu ivicu stolice, izrekao je {ta su ga ta~no, nauka - i njegovo crce- naveli da veruje.

“To je ovako: ako volite osobu, va{a ljubav ide iznad ~injenica otoj osobi, ali je ukorenjena u ~injenicama o osobi. Na primer, voliteva{u `enu zato {to je divna, ljupka, dobra, ne`na. Sve te stvari su~injenice o va{oj `eni i zbog toga je volite.”

“Ali va{a ljubav ide iznad toga. Mo`ete da znate sve te stvari ova{oj `eni i da ne budete zaljubljeni u nju i da nemate poverenja unju, ali vi to ipak ~inite. Prema tome, odluka ide iznad dokaza, a ipakje tu tako|e na osnovu dokaza.”

“Isto je tako i sa ljubavlju prema Isusu. Uspostavljanje odnosaprema Isusu Hristu pretpostavlja prevazila`enje jednostavnog prepoz-navanja istorijskih ~injenica o njemu, pa ipak je ukorenjeno u istorij-skim ~injenicama o njemu. Verujem u Isusa na osnovu istorijskihdokaza, ali moj odnos prema Isusu prevazilazi dokaze. Imam pove-renje u njega i svakodnevno hodam sa njim.”

Prekinuo sam ga kako bih rekao: “Da, ali }ete priznati da hri{}anidaju neke izjave o Isusu u koje je jednostvano te{ko poverovati?”

“Da, naravno da priznajem”, odgovorio je, “zbog toga mi je dragoda imamo tako neverovatno sna`ne dokaze koji nam pokazuju da suone ta~ne”.

“Za mene”, dodao je, “to se svodi na slede}e: ne postojikonkurencija. Dokazi da je Isus bio ono {to su u~enici rekli da je bio- da je ~inio ~uda koja je ~inio, da je vaskrsao iz mrtvih, za izjavekoje je davao - su jednostavno daleko iznad mojih razloga za sma-tranje da su nau~nici levog krila Seminara o Isusu u pravu.”

“[ta ti nau~nici imaju? Pa, postoji kratka aluzija na izgubljeno 'ta-jno' Jevan|elje u pismu sa kraja drugog veka koje je na `alost videlasamo jedna osoba i koje je i samo sada izgubljeno. Postoji opis iztre}eg veka raspe}a i vaskrsenja koje opisuje krst koji govori i za kojimanje od {a~ice nau~nika veruje da poti~e pre pisanja Jevan|elja.Postoji gnosti~ki dokument iz drugog veka, ~ije delove sada nau~nici`ele da datiraju na raniji datum kako bi podupreli sopstvena pre-dube|enja. Postoji i hipoteti~ni dokument izgra|en na klimavim pret-postavkama koji se kru`nim rezonovanjem deli na sve tanje i tanjedelove.”

Bojd se naslonio u stolici. “Ne, `ao mi je”, rekao je, odmahuju}iglavom. “Ne verujem. Daleko je razumnije pouzdati se u Jevan|elja -koja prolaze testove istorijskog proveravanja sa najboljim uspehom -nego predati svoje nade u ono {to govori Seminar o Isusu.”

HOR KRITIKE

Nazad u hotelu, u mislima sam ponovio intervju sa Bojdom. Osetiosam kao i on: ako Isus vere nije tako|e i istorijski Isus, on jebezmo}an i bezna~ajan. Ako nije utemeljen u stvarnosti, ako nije utvr-dio svoju bo`ansku prirodu vaskrsenjem iz mrtvih, on je samo simboldobrog ose}anja koji je bezna~ajan koliko i Deda Mraz.

Ali, postoje dobri dokazi da je on vi{e od toga. Ve} sam ~uo dobropotvr|enje o~evice, dokumenta, potpore i nau~ne dokaze kojipotvr|uju novozavetnu tvrdnju da je on otelotvoreni Bog, i bio samspreman da ponovo krenem na put kako bih iskopao jo{ vi{e istorij-skog materijala o njegovom karakteru i vaskrsenju.

U me|uvremenu, Greg Bojd ne predstavlja usamljeni glas koji sedi`e protiv Seminara o Isusu. On je deo rastu}eg kre{enda kritike kojadolazi ne samo od istaknutih konzervativnih teologa, ve} i od drugihuglednih nau~nika koji su predstavljeni raznovrsnim teolo{kim pripad-nostima.

Jedan primer je bio na mom stolu, i ja sam uzeo knjigu zvanu“Istinski Isus” (The Real Jesus) koju sam nedavno kupio. Njen autorje dr Luk Timoti D`onson, veoma ugledni profesor Novog zaveta iporekla hri{}anstva na Teolo{kom fakultetu Kendler na EmoriUniverzitetu.

D`onson sistematski opovrgava tvrdnje Seminara o Isusu, govore}ida, on “ni na koji na~in ne predstavlja vrh novozavetne nauke”, da

110 111

primenjuje proces koji je “sa predrasudama prema autenti~nostipredanja Jevan|elja”, i njegov rezultat je “od po~etka odre|en”.5 Onzaklju~uje: “To nije odgovorna, ili ~ak kriti~na nauka. To je samozado-voljna {arada.”6

On nastavlja navode}i druge istaknute nau~nike sa sli~nim mi{lje-njima, uklju~uju}i dr Hauarda Klark Kija (Howard Clark Kee), koji jenazvao Seminar “akademskom sramotom”, i Ri~arda Hejza (RichardHayes) sa Djuk univerziteta, ~iji pregled Pet Jevan|elja tvrdi da se“slu~aj iznesen u ovoj knjizi ne bi odr`ao ni na jednom sudu.”7

Zatvorio sam knjigu i ugasio svetlo. Sutra }u nastaviti lov nadokaze koji se mogu odr`ati.

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Da li ste pro~itali novinske opise mi{ljenja Seminara o Isusu? Koji jebio va{ odgovor na ono {to je izve{teno? Da li ~lanci daju utisak da nalaziSeminara predstavljaju mi{ljenje ve}ine nau~nika? Kakve opasnosti vidite uoslanjanju na vesti medija koje izve{tavaju o ovakvim pitanjima?

2. Dok vr{ite sopstvenu istragu o Isusu, da li bi ste trebali da isklju~itebilo kakvu mogu}nost natprirodnog od samog po~etka, ili bi ste trebali dadozvolite razmatranje svih dokaza istorije, ~ak ako i oni ukazuju da se ne{to~udesno odigralo? Za{to?

3. Bojd je rekao: “Ne `elim da zasnujem svoj `ivot na simbolu. @elim real-nost....” Za{to se sla`ete ili ne sla`ete sa ovom tvrdnjom? Da li je dovoljnoda je Isus simbol nade, ili vam je va`no da budete uvereni da su njegov `ivot,u~enja i vaskrsenje utemeljeni u istoriji? Za{to?

Za dalje dokaze Vi{e izvora o ovoj temi

Boyd, Gregory A. Cynic Sage or Son of Cod? Recovering the Real Jesusin an Age of 'Revisionist Replies. Wheaton, Ill.: BridgePoint, 1995.

_____. Jesus under Siege. Wheaton, Ill.: Victor, 1995.Johnson, Luke Timothy. The Real Jesus. San Francisco: HarperSan-

Francisco, 1996.Wilkins, Michael J., and J. P. Moreland, eds. Jesus under Fire. Grand

Rapids: Zondervan, 1995.

112

DRUGI DEO Prou~avanje Isusove li~nosti

D`on Daglas ima neobja{njivu sposobnost da pronikne u um ljudikoje nikada nije sreo.

Kao pravi “psiholo{ki profilista” FBI-a, Daglas bi skupljao informa-cije sa mesta zlo~ina i zatim koristio uvide kako bi proniknuo u li~nostizvr{ioca koji je jo{ uvek na slobodi.

Evo jednog slu~aja: Daglas je predvideo da }e “ubica poredpruge”, serijski ubica koji se krio u {umovitim predelima blizu SanFranciska od 1979. do 1981. godine, biti neko sa govornim smet-njama kao i sa te`njama prema `ivotinjskoj surovosti, mokrenju ukrevetu i podmetanju po`ara. I stvarno, osoba koja je na krajuuhap{ena i osu|ena u ovom slu~aju, savr{eno odgovara tom opisu.7

Sa doktoratom iz psihologije, sa godinama iskustva kao detektiv iprirodnim talentom za shvatanje ljudskog pona{anja, Daglas je postao~uven po svojim sposobnostima kao profilista. Bio je koautor neko-liko bestselera po ovom pitanju, a kada je D`odi Foster dobila Oskaraza ulogu u filmu “Kada jaganjci utihnu”, ona se javno zahvalilaDaglasu jer je bio li~nost iz stvarnog `ivota iza lika njenog FBI men-tora.

Kako je Daglas sposoban da razume proces razmi{ljanja osoba sakojima nikada nije ni razgovarao? “Pona{anje odra`ava li~nost”, objas-nio je Daglas u ~asopisu “Biography”.2

Drugim re~ima, Daglas temeljno ispituje dokaze koji su ostali namestu zlo~ina i gde god je mogu}e intervjui{e `rtve kako bi ta~noutvrdio {ta je kriminalac rekao i u~inio. Na osnovu tih tragova - kojisu zaostali proizvodi pona{anja osobe - on zaklju~uje o psiholo{kojli~nosti osobe.

Da se sada okrenemo Isusu: kako mo`emo bez razgovora sa njimda prodremo u njegov um kako bi smo odredili koji su njegovi motivi,namere i samoshvatanje? Kako znamo {ta je on mislio da jeste i {taje razumeo kao svoju misiju?

115

7

DOKAZ IDENTITETADa li je Isus stvarno bio ube|en

da je Bo`ji sin?

“Posmatraju}i njegovo pona{anje”, rekao bi Daglas. Ako `elimo daocenimo da li je Isus smatrao da je bio Mesija ili Bo`iji sin - ili jesamo smatrao sebe za rabina ili proroka - moramo da pogledamo ono{to je ~inio, {ta je govorio i kako se odnosio prema drugima.

Pitanje o onome {ta je Isus mislio o sebi je kriti~no. Neki profe-sori tvrde da je mit o Isusovoj bo`anskoj prirodi bio nametnut preda-nju o Isusu od strane previ{e revnosnih sledbenika, vi{e godina poslenjegove smrti. Istinski Isus, veruju profesori, bi se prevrnuo u grobu,da zna da ga ljudi obo`avaju. Ako uklonite legende i vratite se nanajraniji materijal o njemu, re}i}e isti, na}i}ete da on nikad nije tvr-dio da je ni{ta vi{e od putuju}eg u~itelja koji je povremeno razdr-mavao mase ljudi.

Ali, da li su istorijski dokazi na njihovoj strani? Kako bih to utvr-dio, odleteo sam u Leksington, u Kentakiju, i putovao pra{njavimputevima du` niza `ivopisnih farmi konja kako bih do{ao do nau~nika~ija istaknuta knjiga “Hristologija Isusa” (The Christology of Jesus)govori ba{ o ovom pitanju.

[ESTI INTERVJU: DR BEN VITERINGTON III

Nema puno toga u malom Vilmoru, u Kentakiju, osim Asburijevogteolo{kog fakulteta, gde sam prona{ao kancelariju Bena Viteringtona(Ben Witherington), na ~etvrtom spratu zgrade u kolonijalnom stilu, naglavnom putu seoske zajednice. Uz otmenu gostoljubivost ju`nja~kogd`entlmena, rodom iz Severne Karoline, ponudio mi je udobnu stolicui ~aj, kada smo seli, kako bi smo razgovarali o tome {ta je Isus izNazareta mislio da je bio.

Ova tema je poznata oblast Viteringtonu, u ~ije knjige spadaju“Isus mudrac” (Jesus the Sage); “Vi{e lica Hrista” (The Many Facesof the Christ); “Isusova potraga” (The Jesus Quest); “Isus, Pavle ikraj sveta” (Jesus, Paul, and the End of the World); i “@ene u slu`biIsusovoj” (Women in the Ministry of Jesus) i ~iji su se ~lanci o Isusupojavili u specijalizovanim re~nicima i akademskim ~asopisima.

Obrazovan na Gordon-Konvel teolo{kom fakultetu (magistar teologi-je, summa cum laude) i na Univerzitetu u Duramu u Engleskoj (dok-torat iz teologije sa koncentrisanjem na Novi zavet), Viterington je pre-davao na Azburiju, Teolo{kom fakultetu E{land, na Teolo{kom fakul-tetu Djuk univerziteta i na Gordon-Konvelu. ^lan je, izme|u ostalog,Dru{tva za prou~avanje Novog zaveta, Dru{tva biblijske literature iInstituta za prou~avanje Biblije.

Govore}i jasno i odmereno, bri`ljivo procenjuju}i re~i, Viterington jedefinitivno zvu~ao kao nau~nik, pa ipak je njegov glas odavao skrivenousih}enje - ~ak strahopo{tovanje - za ovaj predmet. Ovaj stav seispoljio jo{ vi{e kada me je poveo u razgledanje visoko tehni~ki

opremljenog studija gde je spajao slike Isusa sa pesmama ~iji stihoviosvetljavaju sa`aljenje, `rtvu, ~ovekoljublje i veli~anstvenost njegovog`ivota i slu`be.

Za nau~nika koji pi{e knjige sa puno fusnota, i akademski pre-ciznu prozu o tehni~kim pitanjima u vezi Isusa, ovaj umetni~ki spojvizuelnog i muzi~kog predstavlja poetski izlet za istra`ivanje onestrane Isusovog `ivota kojoj samo kreativna umetnost mo`e da se pri-bli`i.

Vrativ{i se u Viteringtonovu kancelariju, odlu~io sam da po~nemispitivanje Isusovog samoshvatanja pitanjem koje ~esto pada napamet ~itaocima kada se prvi put susretnu sa Jevan|eljima.

“Istina je da je Isus bio donekle tajanstven u pogledu svojeli~nosti, zar ne?” upitao sam dok je Viterington pribli`avao stolicu.“Te`io je da izbegava direktne objave o sebi kao Mesiji ili Bo`jemsinu. Da li je to bilo zbog toga {to nije sebe gledao na taj na~in ilije imao druge razloge?”

“Ne, to nije zbog toga {to nije mislio o sebi na taj na~in”, rekaoje Viterington dok se sme{tao u svoju stolicu i prekrstio noge. “Daje jednostavno objavio: 'Narode, ja sam Bog', to bi zvu~alo kao 'Jasam Jahve', po{to Jevreji u njegovo vreme nisu imali nikakav pojamo trojstvu. Oni su samo znali za Boga Oca - koga su nazivali Jahve -a ne za Boga Sina ili Svetog Duha.”

“Tako da ako bi neko rekao da je Bog, to njima ne bi imalonikakvog smisla i smatralo bi se za direktno bogohuljenje. To bitako|e bilo kontraproduktivno za Isusa u njegovim naporima da pri-voli ljude da saslu{aju njegovu poruku.”

“Pored toga, ve} je postojao veliki broj o~ekivanja o tome kako }eMesija izgledati, i Isus nije `eleo da bude stavljen u ne~iju drugu ka-tegoriju. Zbog toga, bio je veoma pa`ljiv u vezi onoga {to govori javno.Kada je bio sam sa u~enicima - to je bila druga pri~a, ali namJevan|elja prvenstveno govore o onome {to je govorio u javnosti.”

ISTRA@IVANJE NAJRANIJIH PREDANJA

Knjiga britanskog teologa D`ona Hika (John Hick) iz 1977. godinei pola desetine njegovih istomi{ljenika bili su ti koji su rasplamsalispor tvrde}i da Isus nikada nije mislio o sebi kao o otelotvorenomBogu ili o Mesiji. Ti koncepti, pisali su, razvili su se kasnije i upisanisu u Jevan|elja kako bi izgledalo da je sam Isus iznosio takve tvrd-nje o sebi.

Kako bi istra`io tu optu`bu, Viterington se vratio na sama najrani-ja predanja o Isusu - najstariji materijal, nesumnjivo siguran od razvo-ja legendi - i otkrio ubedljive dokaze u vezi toga {ta je Isus stvarnomislio o sebi.

116 117

@eleo sam da dublje ispitam to istra`ivanje, zapo~inju}i pitanjem:“Kakve tragove mo`emo da na|emo o Isusovom shvatanju samogsebe na osnovu na~ina na koji se odnosio prema drugima?”

Viterington je razmislio za trenutak, a zatim odgovorio: “Pogledajtenjegov odnos prema u~enicima. Isus je imao 12 u~enika, ali zapaziteda on nije jedan od dvanaestorice.”

Iako to mo`e da zvu~i kao bezna~ajan detalj, Viterington je rekaoda je to veoma zna~ajno.

“Ako dvanestorica predstavljaju obnovljeni Izrael, gde se tu uklapaIsus?” upitao je. “On nije samo deo Izraela, nije samo deo otkupljenegrupe, on formira grupu - kao {to je Bog u Starom zavetu formiraosvoj narod i postavio dvanaest plemena Izrailjevih. To je trag o onome{to je Isus mislio o sebi.”

Viterington je nastavio da opisuje trag koji se mo`e prona}i uIsusovom odnosu prema Jovanu Krstitelju. “Isus ka`e: 'Nijedan ro|enod `ene nije na zemlji ve}i od Jovana Krstitelja.' Po{to je to rekao,oti{ao je u svojoj slu`bi jo{ dalje od Jovana Krstitelja - ~ine}i ~uda,na primer. [ta to govori o onome {to misli o sebi?”

“A njegov odnos prema religioznim vo|ama mo`da najvi{e otkriva.Isus daje zaista radikalne izjave koje u skladu sa Bo`jim zapovestimau Mojsijevim knjigama, a u suprotnosti sa mnogim dodacima koje suuveli jevrejski sve{tenici.”

“Farisejima se nije svidela ta poruka. Oni su `eleli da stvari ostanuonakve kakve su bile uspostavljene od strane ljudi, ali je Isus rekaoda on ima autoritet da brani jevrejsko Sveto Pismo. Moramo da sezapitamo, kakva vrsta osobe misli da ima autoritet da svojim u~enjembrani jevrejsko Sveto Pismo?”

“A {ta je sa njegovim odnosom - ako ga mo`emo nazvati tako -prema rimskim vlastima? Moramo da se zapitamo za{to su ga raza-peli na krst. Ako je bio samo bezazleni mudrac koji je pri~ao lepapore|enja, kako je zavr{io na krstu, naro~ito u vreme Pashe, kadanijedan Jevrejin ne `eli da bilo koji Jevrejin bude osu|en? Morao jeda postoji razloz zbog koga je znak iznad njegove glave glasio: 'Ovoje jevrejski car'.”

Viterington je ostavio vremena da se ovaj komentar slegne, prenego {to je sam dao obja{njenje: “Ili je Isus izgovorio tu tvrdnju”,rekao je “ili je neko o~igledno mislio da je on to u~inio.”

PRSTOM BO@JIM

Dok Isusov odnos prema drugim ljudima obezbe|uje jedan pogledu njegovo samoshvatanje, Viterington je rekao da Isusova dela -naro~ito njegova ~uda - nude dodatne uvide. Me|utim, podigao samruku da ga zaustavim.

“Svakako ne mo`ete da ka`ete da Isusova ~uda potvr|uju da jeon smatrao da je Bog”, rekao sam, “po{to su kasnije njegovi sop-stveni u~enici ~inili iste stvari - a oni svakako nisu iznosili tvrdnje obo`anskoj prirodi”.

“Ne, nije ~injenica da je Isus ~inio ~uda ta koja osvetljava njego-vo shvatanje samog sebe”, odgovorio je Viterington. “Ono {to jeva`no jeste kako on tuma~i svoja ~uda.”

“Kako to mislite?” upitao sam. “Isus ka`e: 'A ako li ja prstom Bo`jim izgonim |avole, dakle je

do{lo k vama carstvo Bo`je.' On nije kao drugi ~udotvorci koji ~inezapanjuju}e stvari, a zatim se `ivot nastavlja kao i uvek. Ne - zaIsusa, njegova ~uda su znak koji ukazuje na dolazak carstvanebeskog. Ona predstavljaju predukus carstva. I to je ono {to odva-ja Isusa.”

Ponovo sam ga prekinuo. “Izlo`ite to malo detaljnije”, rekao sam.“Kako ga to izdvaja?”

“Isus vidi svoja ~uda kao ne{to {to donosi ne{to jedinstveno -dolazak Bo`je vladavine”, odgovorio je Viterington. “On sebe ne sma-tra samo ~udotvorcem; on sebe vidi kao onoga u kome se i kroz kogase ostvaruju Bo`ja obe}anja. A to nije samo providna transcenden-talna tvrdnja.”

Klimnuo sam glavom. Sada je njegovo obja{njenje imalo smisla.Sa tim sam se okrenuo Isusovim re~ima, u potrazi za jo{ vi{e naz-naka u vezi njegovog shvatanja samog sebe.

“Njega su njegovi sledbenici nazivali Ravuni, ili 'Ravi',” rekao sam.“Zar to ne ukazuje da je on smatrao da je bio kao i drugi rabini unjegovo vreme?”

Viterington se nasme{io. “U stvari”, rekao je, “Isus je propovedaona radikalno nov na~in. On zapo~inje svoja u~enja frazom 'zaista vamka`em', {to zna~i, 'zaklinjem se u istinitost onoga {to }u re}i'. To jebilo potpuno revolucionarno.”

“Kako to?” upitao sam. Odgovorio je: “U judaizmu vam je bilo potrebno svedo~enje dva

svedoka, kako bi svedok A mogao da posvedo~i istinitost tvrdnje sve-doka B i obrnuto. Ali Isus sam svedo~i o istinitosti sopstvenih izre-ka. Umesto da zasniva svoje u~enje na autoritetu drugih, on govori osopstvenom autoritetu.”

“Zna~i, ovde imamo nekoga ko je smatrao da ima autoritet iznadi izvan onoga koji su proroci iz Starog zaveta imali. Verovao je da jeposedovao ne samo bo`ansko nadahnu}e, kakvo je imao car David,ve} tako|e i bo`anski autoritet i mo} direktnog izlaganja bo`anskihnamera.”

118 119

Pored primenjivanja fraze “zaista” (amin) u svojim u~enjima, Isusje koristio izraz “ava” kada se obra}ao Bogu. “[ta nam to govori oonome {ta je mislio o sebi?” upitao sam.

“'Ava' ozna~ava prisnu vezu izme|u deteta i oca”, objasnio jeViterington. “Zanimljivo je da je to tako|e izraz koji u~enici koriste zavoljenog u~itelja u ranom judaizmu. Ali je Isus to upotrebio za Boga -i koliko je meni poznato, on i njegovi sledbenici su bili jedini koji suse molili Bogu na taj na~in.”

Kada sam upitao Viteringtona da pro{iri taj zna~aj, rekao je: “Ukontekstu u kome je Isus radio, bilo je uobi~ajeno za Jevreje da izbe-gavaju izgovaranje Bo`jeg imena. Njegovo ime je bila najsvetija re~koju ste mogli da izgovorite, i oni su se ~ak bojali da ga ne izgovorepogre{no. Kada bi se obra}ali Bogu, oni su izgovarali ne{to kao,'sveti, neka je blagosloven', ali nikada ne bi koristili njegovo li~noime.”

“A 'Ava' je li~ni izraz”, rekao sam. “Veoma li~an”, odgovorio je. “To je izraz iz milo{ta kojim bi dete

reklo roditelju, 'najdra`i o~e, {ta `eli{ da u~inim?'”Me|utim, zapazio sam o~iglednu nedoslednost. “Sa~ekajte”, preki-

nuo sam ga. “Molitva 'ava' ne mora da ukazuje da je Isus smatraoda je Bog, po{to je u~io svoje u~enike da koriste isti izraz u sop-stvenim molitvama, a oni nisu Bog.”

“U stvari”, do{ao je Viteringtonov odgovor, “zna~aj izraza 'ava' jeda je Isus za~etnik prisnog odnosa koji ranije nije bio dostupan.Pitanje je, kakva vrsta osobe mo`e da promeni izraze odnosa premaBogu? Kakva vrsta osobe mo`e da zapo~ne novozavetni odnos saBogom?”

Njegovo pravljenje razlike je imalo smisla. “Koliko je po va{emmi{ljenju zna~ajna upotreba izraza 'ava'?” upitao sam.

“Veoma zna~ajna”, odgovorio je. “To ukazuje da je Isus imao ste-pen intimnosti sa Bogom koji nema pore|enja u judaizmu u njegovovreme. I pazite, ovde je su{tina: Isus ka`e da samo kroz vezu sa njimova vrsta molitve - vrsta 'ava' odnosa sa Bogom - postaje mogu}a.To veoma puno govori o tome za koga je sebe smatrao.”

Viterington je zapo~eo da dodaje jo{ jedan zna~ajan putokaz -Isusovo stalno ozna~avanje sebe kao “Sina ~ove~ijeg” - ali sam murekao da je prethodni stru~njak, Kreg Blumberg, ve} objasnio da seto odnosi na Knjigu proroka Danila 7. Ovaj izraz, slo`io se Viterington,je krajnje zna~ajan u otkrivanju Isusovog mesijanskog ili transceden-talnog shvatanja samog sebe.

Ovde sam zastao da bih razmislio o onome {ta je Viteringtonrekao do sada. Kada sam sakupio tragove na osnovu Isusovih

odnosa, ~uda i re~i, njegovo shvatanje sopstvene li~nosti je do{lo u`i`u.

Izgledalo je da nije bilo sumnje, na osnovu najranijih dokaza, daje Isus smatrao da je on vi{e od vr{ioca velikih dela, vi{e od u~ite-lja, vi{e od bilo kog drugog proroka u dugom nizu proroka. Postojalisu obimni dokazi za zaklju~ak da je o sebi razmi{ljao na jedinstven iuzvi{en na~in - ali koliko je sveobuhvatno bilo to shvatanje samogsebe?

JOVANOVA SLIKA ISUSA

U svojoj uvodnoj sceni, Jevan|elje po Jovanu koristi veli~anstven inedvosmislen jezik kako bi smelo isticalo Isusovu bo`ansku prirodu:

“U po~etku be{e re~, i re~ be{e u Boga, i Bog be{e re~. Ona be{eu po~etku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ni{ta nijepostalo {to je postalo... I re~ postade telo i useli se u nas punoblagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedi-norodnoga od oca.” (Jovan 1,1-3,14)

Se}am se da sam pro~itao taj uvod kada sam prvi put pro~itaoJevan|elje po Jovanu. Se}am se da sam se zapitao, kako bi Isusreagovao kada bi pro~itao Jovanove re~i o sebi? Da li bi ustuknuo irekao: “Stanite, Jovan me je pogre{no predstavio! Ulep{ao me je ipretvorio u mit da ne mogu ni sam sebe da prepoznam?” Ili bi klim-nuo glavom potvrdno i rekao: “Da ja sam sve to - i vi{e.”

Kasnije sam nai{ao na re~i nau~nika Rejmonda Brauna (RaymondBrown), koji je do{ao do sopstvenog zaklju~ka: “Nemam nikakvihproblema sa tezom da kada bi Isus... mogao da pro~ita Jevan|eljepo Jovanu da bi utvrdio da Jevan|elje predstavlja podesan izraz nje-gove li~nosti.”3

Sada sam imao priliku da ~ujem neposredno od Viteringtona, kojije potro{io ceo `ivot analiziraju}i nau~ne detalje o Isusovom shvata-nju samog sebe, da li se on sla`e sa Braunovom tvrdnjom.

Nije bilo oklevanja niti okoli{anja. “Da, sla`em se”, rekao je.“Nemam nikakav problem sa tim. Kada razmatrate Jevan|elje poJovanu, bavite se sa donekle protuma~enom slikom Isusa, ali tako|everujem da je to logi~an crte` na osnovu onoga {to je bilo svojstvenoistorijskom Isusu.”

“Ja bih dodao i ovo: ~ak i ako odstranite Jevan|elje po Jovanu, idalje nema nemesijanskog Isusa koji bi se mogao izvesti iz materi-jala u tri ostala Jevan|elja. On jednostavno tamo ne postoji.”

Odmah sam pomislio na ~uvani tekst iz Jevan|elja po Mateju,kada je Isus upitao svoje u~enike na privatnom skupu: “A vi {ta mis-lite, ko sam ja?” Petar je jasno odgovorio: “Ti si Hristos, sin Boga

120 121

`ivoga.” Umesto da zata{kava to pitanje, Isus je pohvalio Petra nanjegovom opa`anju. “Blago tebi”, rekao je, “jer telo i krv nisu tebi tojavili, nego otac moj koji je na nebesima.” (videti Matej 16,15-17)

^ak i pored toga, neki popularni opisi Isusa, kao na primer u filmu“Poslednje Hristovo isku{enje”, prikazuju ga u osnovi nesigurnog usvoj identitet i misiju. Optere}en je dvosmi{ljeno{}u i zabrinuto{}u.

“Da li postoje bilo kakvi dokazi”, upitao sam Viteringtona, “da jeIsus ikada imao krizu identiteta?”

“Ne krizu identiteta, iako verujem da je imao trenutke potvrdeidentiteta”, odgovorio je profesor. “Prilikom svog kr{tenja, svogisku{enja, preobra`enja, u Getsimaniji - to su krizni trenuci u kojimamu je Bog potvrdio ko je on i koju misiju ima.”

“Na primer, ne mislim da je slu~ajno to {to njegova slu`ba nepo~inje ozbiljno pre njegovog kr{tenja, kada ~uje glas koji ka`e: 'Ovoje sin moj ljubazni'.”

“[ta je smatrao za svoju misiju?”“On je video svoj zadatak kao dolazak da oslobodi Bo`ji narod, pa

je njegova misija bila usmerena na Izrael.”“Naro~ito na Izrael”, istakao sam. “Da, to je ta~no”, rekao je Viterington. “Postoji veoma malo

dokaza da je za vreme svoje slu`be tra`io ne-Jevreje - to je bila mi-sija za kasniju crkvu. Vidite, obe}anja proroka su data Izraelu - i onje morao da ide u Izrael.”

“JA I OTAC JEDNO SMO“

U svojoj knjizi “Razumna vera” (Reasonable Faith) Vilijem Lejn Kreg(William Lane Craig) isti~e na zna~ajnu koli~inu dokaza da je u toku20 godina posle raspe}a postojala potpuno razvijena hristologija kojaje progla{avala Isusa kao otelotvorenog Boga.

Crkveni istori~ar Jaroslav Pelikan (Jaroslav Pelikan) je istakao danajstarija hri{}anska propoved, najstariji opis hri{}anskog mu~enika,najstariji paganski izve{taj o crkvi i najstarija liturgijska molitva (1.Korin}anima 16,22) govore o Isusu kao o Gospodu i Bogu. Pelikanje rekao: “O~igledno, to je bila poruka onoga u {ta je crkva verovalai smatrala da je 'Bog' bilo odgovaraju}e ime za Isusa Hrista.”4

U svetlu ovoga, upitao sam Viteringtona: “Da li vidite bilo kakavmogu}i na~in na koji se ovo moglo razviti - naro~ito tako brzo - akoIsus nikada nije davao transcedentalne i mesijanske tvrdnje o sebi?”

Viterington je bio nepokolebljiv. “Ne, osim ako ste spremni datvrdite da su u~enici potpuno zaboravili kakav je istorijski Isus stvarnobio i da on nije imao nikakave veze sa tradicijama koje su zapo~ele20 godina posle njegove smrti”, rekao je. “Iskreno, kao istori~ar, mis-lim da to nema nikakvog smisla.”

U prou~avanju istorije, dodao je, sve stvari su mogu}e, ali nisusve mogu}e stvari podjednako verovatne.

“Da li je verovatno”, upitao je, “da je sve ovo nastalo iz ni~ega20 godina posle Isusove smrti, dok je jo{ uvek bilo `ivih svedoka otome kakav je Isus bio kao istorijska li~nost? Smatram da je to naj-neverovatnija istorijska hipoteza koju mo`ete da postavite.”

Pravo pitanje jeste: [ta se desilo posle Isusovog raspe}a {to jepromenilo umove u~enika, koji su negirali, napustili Isusa? Veoma jed-nostavno, desilo im se ne{to {to je bilo sli~no onome {to je Isusiskusio prilikom svog kr{tenja - bilo im je potvr|eno da je ono za {tasu se nadali da je Isus bio, on stvarno to i bio.”

A {ta je on u stvari bio? Dok sam zavr{avao razgovor saViteringtonom, `eleo sam da rezimira. Uzimaju}i celokupno njegovoistra`ivanje u obzir, {ta je bio njegov li~ni zaklju~ak o tome {ta je Isussmatrao da jeste? Postavio sam pitanje, ponovno seo, i pustio ga daiska`e, {to je on i u~inio, re~ito i ubedljivo.

“Isus je smatrao da je bio li~nost koju je Bog postavio da donesekrajnji ~in spasenja u ljudskoj istoriji. On je verovao da je bio Bo`jiposlanik koji je trebao to da izvr{i - da ga je Bog ovlastio,opunomo}io, govorio za Boga i da ga je Bog vodio da izvr{i tajzadatak. Prema tome, ono {to je Isus rekao, rekao je i Bog. Ono {toje Isus ~inio bio je Bo`ji posao.”

“Po jevrejskom poimanju zastupni{tva, 'zastupnik ~oveka je samtaj ~ovek'. Setite se kako je Isus poslao svoje apostole i rekao: '[tou~ine vama, meni su u~inili.' Postojala je sna`na veza izme|u ~ovekai njegovog zastupnika koga je slao u misiju.”

“Dakle, Isus je verovao da je bio na bo`anskoj misiji, a misija jebila otkupljenje Bo`jeg naroda. To je ukazivalo da je Bo`ji narod bioizgubljen i da je Bog `eleo ne{to da u~ini - kao {to je i uvek ~inio -da reaguje i da ih povrati na pravi put. Ali ovog puta je postojala raz-lika. Ovo je bio poslednji put. To je bila poslednja {ansa.”

“Da li je Isus verovao da je Bo`ji sin, Bo`ji pomazanik? Odgovorje 'da'. Da li je video sebe kao Sina ~ove~ijeg? Odgovor je 'da'. Dali je video sebe kao kona~nog Mesiju? 'Da', to je na~in na koji jesagledavao sebe. Da li je verovao da je bilo ko ni`i od Boga mogaoda spase svet? Ne, ne verujem da je smatrao.”

“I ovde paradoks postaje najneobi~ajniji: na~in na koji je Bog re{ioda spasi svet je preko smrti svog sina - najljudskijim od svih ljudskihdela - smr}u.”

“Bog po svojoj bo`anskoj prirodi ne umire. Kako }e onda to Bogizvr{iti? Kako }e Bog biti spasitelj ljudskog roda? Morao je da sepojavi kao ljudsko bi}e kako bi ostvario taj zadatak. I Isus je verovaoda je on bio taj koji }e to uraditi.”

122 123

“Isus je rekao u Jevan|elju po Marku 10,45: 'Jer sin ~ove~iji nijedo{ao da mu slu`e nego da slu`i, i da da du{u svoju u otkup zamnoge.' To je ili najve}i oblik megalomanije ili primer nekoga kostvarno veruje, kao {to je rekao: 'Ja i Otac jedno smo.' Drugimre~ima: “Ja imam autoritet da govorim u ime Oca; imam mo} da delu-jem za Oca; ako me odbacite, odbacili ste Oca'.”

“^ak i kada bi ste odstranili ~etvrto Jevan|elje i pro~itali samosinopti~ka Jevan|elja, to bi i dalje bio zaklju~ak do koga bi ste do{li.I to je zaklju~ak na koji bi nas Isus naveo, ako bi smo prou~avaliBibliju sa njim i postavili mu to pitanje.”

“Moramo da se upitamo, za{to ne postoji nijedan drugi Jevrejin izprvog veka koji danas ima milione sledbenika? Za{to ne postojipokret Jovana Krstitelja? Za{to se od svih li~nosti iz prvog veka,uklju~uju}i rimske imperatore, Isus i dalje obo`ava, dok su se drugipretvorili u prah istorije?”

“To je zato {to je taj Isus - istorijski Isus - tako|e i `ivi Gospod.Eto zbog toga. To je zato {to je jo{ uvek tu, a drugi su odavno mrtvi.”

NA MESTU SAMOG BOGA

Kao i Viterington, mnogi drugi nau~nici su temeljno razdvajalinajranije dokaze za Isusa i do{li do istih zaklju~aka.

Kreg je napisao: “Evo ~oveka koji je sebe smatrao za Sina Bo`jegu jedinstvenom smislu, koji je tvrdio da deluje i govori sa bo`anskimautoritetom, koji je smatrao sebe ~udotvorcem i koji je verovao da~ovekova ve~na sudbina zavisi od toga da li veruje u njega ili ne.”5

Zatim je dodao napomenu koja je naro~ito zadivljuju}a: “Tragovidovoljni za visoko hristolo{ko samorazumevanje Isusa su prisutni ~aki u umanjenom broju Isusovih iskaza od 20% koje priznaju ~lanoviSeminara o Isusu za autenti~ne.”6

Dokazi za zaklju~ak da je Isus nameravao da stane na mestosamog Boga su “potpuno ubedljivi”, saglasio se teolog Rojs GordonGrenler (Royce Gordon Gruenler).7

Toliko je to neobi~na Isusova tvrdnja, rekao je Kreg, da jeneizbe`no moralo da se postavi pitanje njegovog razuma. On jenapomenuo da kada je D`ejms Dan (James Dunn) zavr{io svoje epskoistra`ivanje o ovom pitanju, bio je primoran da postavi pitanje: “Da lije Isus bio lud?”8

Na aerodromu u Leksingtonu, ~ekaju}i let za ^ikago, ubacio samnov~i}e i telefonirao da ugovorim intervju sa jednim od vode}ihstru~njaka iz psihologije u zemlji.

Bilo je vreme da otkrijemo odgovor na to pitanje.

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. [ta mislite, koji su neki od razloga zbog kojih je Isus izbegavao dajavno otkrije ko je on? Da li mo`ete da zamislite neke na~ine na koje bi pre-rana objava njegove bo`anske prirode mogla da nanese {tetu njegovoj misi-ji?

2. Koje su neke od pote{ko}a sa kojima se suo~avamo prilikomodre|ivanja {ta su istorijske li~nosti mislile o sebi? Kakve bi ste tragove na{likao najkorisnije pri poku{aju da se to odredi? Za{to su vas smernice koje jeponudio Viterington ubedile ili nisu uspele da vas ubede da je Isus smatraoda je Bog i Mesija?

3. Isus je u~io svoje u~enike da koriste izraz “ava” ili “najdra`i O~e”, kadase obra}aju Bogu. [ta vam to govori o Isusovom odnosu prema Ocu? Da lije ovakva vrsta odnosa privla~na za vas? Za{to jeste ili za{to nije?

Za dalje dokaze Vi{e izvora o ovoj temi

Craig, William Lane. "The Self-Understanding of Jesus." In ReasonableFaith, by William Lane Craig, 233-54. Westchester, Ill.: Cross-way,1994.

Marshall, I. Howard. The Origins of New Testament Christology. DownersGrove, Ill.: InterVarsity Press, 1976.

Moule, C. F. D. The Origins of Christology. Cambridge: Cambridge Univ.Press, 1977.

Witherington, Ben, III. The Christology of Jesus. Minneapolis: Fortress,1990.

124 125

“Kada psiholog ili psihijatar svedo~i, nosi}e kupast {e{ir koji nijemanje od 60 centimentara visok. Povr{ina {e{ira }e biti pokrive-na zvezdama i munjama. Pored toga, bi}e potrebno da nosi belubradu koja nije manja od 45 centimetara duga~ka i naglasi}enajva`nije elemente svog svedo~enja udaraju}i palicom po vaz-duhu. Kada god psiholog ili psihijatar obezbe|uje svedo~enje,slu`benik }e privremeno prigu{iti svetlo u sudnici i dva puta uda-riti u kineski gong. “

Predla`u}i ovaj amadman na Ustav dr`ave 1997. godine, senatorNovog Meksika Dankan Skot nije ostavio nikakvu sumnju u vezi svogstava prema stru~njacima koji svedo~e da su optu`eni umobolni i dazbog toga zakonski nisu odgovorni za svoje zlo~ine. O~igledno, Skotovcinizam je prihvatila ve}ina njegovih kolega - oni su izglasali da odobreovaj ironi~ni predlog! [ala je stigla do Predstavni~kog doma koji ju jeblokirao i tako onemogu}io da postane zakon.1

Kao {to je poznato, u sudnicama postoji skepticizam prema psi-hijatrima i psiholozima koji svedo~e u vezi mentalnog stanjaoptu`enih, njihove sposobnosti da sara|uju sa advokatom u pripremiodbrane, i da li su bili zakonski neura~unljivi u vreme kada su po~inilizlo~in. ^ak i pored toga, ve}ina advokata uvi|a da psiholozi i psihi-jatri pru`aju zna~ajne uvide za kriminalni krivi~ni sistem.

Se}am se slu~aja kada je jedna doma}ica blage naravi bilaoptu`ena za ubistvo svog mu`a. Na prvi pogled nije izgledala druga~ijeod bilo ~ije majke - dobro obu~ena, prijatna, ljubazna, izgledaju}i kaoda je iza{la iz kuhinje u kojoj je pekla kola~i}e za kom{ijsku decu.Za~udio sam se kada je psiholog svedo~io da je bila mentalno nes-posobna da bude saslu{ana.

Zatim ju je njen adovkat stavio na klupu za svedo~enje. Prvobitnoje njeno svedo~enje bilo jasno, razumno i razumljivo. Me|utim, poste-peno je postajalo sve bizarnije dok je opisivala, smireno i sa velikomozbiljno{}u, kako su je napadali ~itav niz poznatih li~nosti, uklju~uju}i

Dvajta Ajzenhauera i Napoleonov duh. Kada je zavr{ila, niko u sudni-ci nije sumnjao da je bila potpuno van dodira sa stvarno{}u. Sudijaju je smestio u mentalnu ustanovu dok joj se zdravlje ne popravidovoljno da mo`e da se suo~i sa optu`bom.

Izgled mo`e da obmanjuje. Posao psihologa je da prodre u du{uoptu`enog i da izvede zaklju~ke u vezi njegovog ili njenog mentalnogstanja. To nije egzaktna nauka, {to zna~i da se mogu desiti pogre{keili ~ak i zloupotrebe, ali ukupno gledano, svedo~enje psihologaobezbe|uje zna~ajnu za{titu za optu`ene.

Kakve to veze ima sa Isusom? U prethodnom poglavlju dr BenVinterington III je ponudio ubedljive dokaze da ~ak i najraniji dokazi oIsusu pokazuju da je on tvrdio da je otelotvoreni Bog. To prirodnopostavlja pitanje, da li je Isus bio lud kada je davao takva tvr|enja.

U potrazi za stru~nom procenom Isusovog du{evnog stanja,odvezao sam se u kancelariju u predgra|u ^ikaga kako bih izmamiosvedo~enje jednog od vode}ih autoriteta u zemlji po psiholo{kimpitanjima.

SEDMI INTERVJU: DR GERI R. KOLINS

Sa magistraturom iz psihologije sa Univerziteta u Torontu i dok-toratom iz klini~ke psihologije sa Univerziteta Pjurdu, Kolins jeprou~avao, predavao i pisao o ljudskom pona{anju poslednjih 35 go-dina. Bio je profesor psihologije na Teolo{kom fakultetu Sveto trojst-vo poslednje dve decenije, pri ~emu je ve}inu vremena proveo kaopredsednik Odseka za psihologiju.

Kao `iva vatra sa neograni~enom energijom i entuzijazmom, Kolinsje plodan pisac. Napisao je skoro 150 ~lanaka za ~asopise i drugeperiodi~ne novine i trenutno je urednik ~asopisa “Hri{}ansko saveto-vanje danas” i saradnik urednik “@urnala za psihologiju i teologiju”.

Tako|e je napisao neverovatnih 45 knjiga o temama povezanim sapsihologijom, uklju~uju}i “Veli~anstveni um” (The Magnificient Mind);“Porodi~ni {ok” (Family Shock); “Da li mo`ete verovati psihologiji?”(Can You Trust Psychology?); i klasi~ni ud`benik “Hri{}ansko saveto-vanje: Opse`an vodi~” (Christian Counseling: A ComprehensiveGuide). Pored toga, bio je glavni urednik serije od 30 knjiga “Izvori zahri{}ansko savetovanje” (Resources for Christian Counseling) za men-talno zdravlje profesionalaca.

Prona{ao sam Kolinsa u njegovoj svetloj i provetrenoj kancelarijipri Ameri~kom udru`enju hri{}anskih savetnika, dru{tva od 15 hiljada~lanova ~iji je on predsednik. Prosede kose i sa nao~arima sa sre-brnastim okvirom, izgledao je lepo i `ivahno u mrkom d`emperu isivim pantalonama (ali, `ao mi je, bez {iljatog {e{ira ili bele brade).

126 127

8

PSIHOLO[KI DOKAZDa li je Isus bio lud kada je tvrdio

da je Sin Bo`ji?

Zapo~eo sam na{ intervju pokazuju}i na sneg koji je blago padaona zimzeleno drve}e napolju. “Nekoliko kilometara u tom smeru senalazi dr`avna mentalna ustanova”, rekao sam. “Ako bi smo oti{litamo, siguran sam da bi smo prona{li neke ljude koji tvrde da suBog. Rekli bi smo da su ludi. Isus je rekao da je Bog - da li je i onbio lud?”

“Ako `elite kratak odgovor”, Kolins je rekao sa osmehom, “nije”. Me|utim, insistirao sam, to je zakonita tema koja zaslu`uje dalju

analizu. Stru~njaci ka`u da ljudi koji pate od psihoza mogu ve}i deovremena da izgledaju razumno pa da ipak imaju grandiozna uverenjada su nadmo}ne osobe. Neke ~ak mogu i da steknu sledbenike kojiveruju da su oni geniji. Mo`da je to ono {to se desilo sa Isusom,predlo`io sam.

“Pa, ta~no je da ljudi sa psiholo{kim problemima mogu ~esto datvrde da su neko ko u stvari nisu”, odgovorio je Kolins dok je stav-ljao ruke na potiljak. “Oni }e nekada tvrditi da su sam Isus ilipredsednik Sjedinjenih Dr`ava ili neka druga poznata li~nost - kao {toje na primer Li Strobel”, na{alio se.

“Me|utim”, nastavio je, “psiholozi ne posmatraju samo ono {toosoba ka`e. Oni }e i}i daleko dublje od toga. Razmatra}e emocijeosobe, po{to poreme}ene osobe ~esto pokazuju neodgovaraju}udepresiju, ili mogu biti prekomerno agresivni, ili mo`da previ{e ner-vozni. Ali, pogledajte Isusa: on nikada nije pokazivao neodgovaraju}eemocije. Na primer, plakao je prilikom smrti svog prijatelja Lazara -to je prirodno za emocionalno zdravu osobu.”

“Svakako je ponekad bio ljut”, tvrdio sam. “Da, jeste, ali je to bila zdrava vrsta ljutnje na ljude koji su isko-

ri{}avali potla~ene, pune}i svoje d`epove. On nije jednostavno ne-razumno ukoravao druge zato {to ga je neko iznervirao; to je bilapravedna reakcija protiv nepravde i otvorenog lo{eg pona{anja premaljudima.”

“Drugi poreme}eni ljudi }e imati pogre{no sagledavanje stvarnos-ti”, dodao je. “Oni }e smatrati da ih ljudi posmatraju ili da poku{avajuda ih uhvate, iako oni to stvarno ne ~ine. Oni su van dodira sastvarno{}u. Oni pogre{no shvataju delovanje drugih ljudi i optu`uju ihda ~ine ne{to {to nikada nisu imali ni nameru da u~ine. Ponovo, ovone vidimo kod Isusa. On je o~igledno bio u dodiru sa stvarno{}u. Nijebio paranoi~an, iako je potpuno opravdano shvatio da oko njega pos-toje neke veoma stvarne opasnosti.”

“Ili, ljudi sa psiholo{kim problemima mogu da imaju poreme}ajemi{ljenja - mogu da vode logi~an razgovor, ali }e do}i do pogre{nihzaklju~aka, i iracionalni su. To ne vidimo kod Isusa. On je govorio

jasno, sna`no i re~ito. Bio je o{trouman i imao je apsolutno zapa-njuju}e uvide u ljudsku prirodu.”

“Drugi znak mentalnih poreme}aja je neprikladno pona{anje, kao{to je ~udno obla~enje, ili nemogu}nost uspostavljanja dru{tvenihodnosa sa drugima. Isusovo pona{anje je bilo sasvim u skladu saonim {to bi se o~ekivalo, i on je imao duboke i bliske odnose saveoma raznovrsnim ljudima razli~itih `ivotnih poziva.”

Zastao je, iako sam osetio da jo{ uvek nije zavr{io. Podstakaosam ga da nastavi: “[ta jo{ opa`ate kod njega?”

Kolins je posmatrao kroz prozor divan i miran predeo pokriven sne-gom. Kada je zavr{io, izgledao je kao da se prise}a starog prijatelja.

“On je bio ljubazan, ali nije dozvolio da ga njegovo saose}anjeonemogu}i da uradi bilo {ta; nije bio gord, iako je ~esto bio okru`engomilom koja ga je obo`avala; odr`avao je ravnote`u uprkos ~estozahtevnom na~inu `ivota; uvek je znao {ta radi i gde ide; brinuo seo ljudima, uklju~uju}i `ene i decu, koji tada nisu smatrani va`nima;bio je sposoban da prihvati ljude, iako nije zatvarao o~i pred njihovimgresima; odgovarao je osobama i pomagao im u onome {to im je biloneophodno.”

“Pa, doktore - koja je va{a dijagnoza?” upitao sam. “Sve u svemu, jednostavno ne vidim bilo kakve znake da je Isus

patio od bilo koje poznate mentalne bolesti”, zaklju~io je, dodaju}i uzosmeh, “bio je mnogo zdraviji od bilo koga koga poznajem -uklju~uju}i i sebe!”

“POLUDIO JE”

Dok posmatramo unazad kroz istoriju, ne vidimo o~igledne znakeobmane kod Isusa. Ali {ta je sa ljudima koji su direktno delovali sanjim? [ta su oni videli sa svog mnogo bli`eg mesta?

“Neki ljudi koji su delovali u prvom veku nikako se ne bi slo`ili savama”, istakao sam Kolinsu. “Oni su zaklju~ili da je Isus bio lud. UJevan|elju po Jovanu 10,20 ka`e nam se da su mnogi ljudi smatralida: 'U njemu je \avo' i 'Poludeo je'. To su te{ke re~i!”

“Da, ali te{ko da je to dijagnoza obu~enih zdravstvenih radnika zadu{evno zdravlje”, uzvratio je Kolins. “Pogledajte {ta je podstaklo tere~i - Isusovo dirljivo i duboko u~enje da je on Dobri pastir. Oni sureagovali jer su njegove tvrdnje o sebi bile daleko izvan njihovogshvatanja normi, a ne zato {to je Isus navodno bio stvarno mental-no neuravnote`en.”

“Zapazite da su njihovi komentari odmah bili osporeni drugima,koji su rekli u stihu 21: 'Ove re~i nisu ludoga: zar mo`e \avo slepi-ma o~i otvarati?”

“Za{to je to zna~ajno?” upitao sam.

128 129

“Zato {to Isus nije samo davao ne~uvene tvrdnje o sebi. On ih jepodupirao ~udesnim delima saose}anja, kao {to je isceljivanje slepog~oveka.”

“Vidite, ako bih ja tvrdio da sam predsednik Sjedinjenih Dr`ava, tobi bilo ludo. Pogledali bi ste u mene i ne bi ste videli nijedan spoljniznak predsedni~kog zvanja. Ja ne bih izgledao kao predsednik. Ljudine bi prihvatili moj autoritet kao predsednika. Ne bi me ~uvao nijedanagent tajne slu`be. Ali, ako bi pravi predsednik tvrdio da je predsed-nik, to ne bi bilo ludo, po{to on jeste predsednik i bilo bi puno potvrd-nih dokaza za to.”

“Isto tako, Isus nije jednostavno tvrdio da je Bog - on je to podupi-rao zadivljuju}im delima isceljivanja, sa zapanjuju}im prikazivanjemmo}i nad prirodom, sa trancedentalnim neprevazi|enim u~enjem, sabo`anskim sagledavanjem u li~nost ljudi i na kraju svojim vaskrse-njem iz mrtvih, koje apsolutno niko drugi nije bio u stanju da ponovi.Tako da kada je Isus tvrdio da je Bog, to nije bilo ludo. To je bila isti-na.”

Me|utim, Kolinsovo pozivanje na Isusova ~uda je otvorilo vratadrugim zamerkama. “Neki ljudi su poku{ali da obore ta ~uda koja supomogla potvr|ivanju Isusove tvrdnje da je Sin Bo`ji”, rekao sam,vade}i knjigu iz torbe. Pro~itao sam mu re~i skeptika ^arlsaTempltona.

“Mnoge bolesti, kao i sada, bile su psihosomatske i mogle su dase 'izle~e' kada se shvatanje bolesnika promeni. Kao i danas,la`ni lek koji prepi{e lekar i u koji pacijent ima poverenje, mo`eda ima efekat kao i lek, tako isto, u davna vremena, vera uiscelitelja je mogla da otkloni kobne simptome. Sa svakim uspe-hom, reputacija iscelitelja je rasla i njegove mo}i su, kao posle-dica toga, postajale efikasnije.”2

“Da li ovo”, upitao sam, “obja{njava ~uda koja navodno podupiruIsusovu tvrdnju da je Sin Bo`ji?”

Kolinsova reakcija me je iznenadila. “Ne bih se mnogo protivio sonim {to je Templton napisao”, odgovorio je Kolins.

“Ne bi ste?”“Ne stvarno. Da li je mo`da Isus nekada le~io sugestijom?

Nemam problema sa tim. Ponekad su ljudi mogli da imaju psiholo{kiizazvane bolesti, i ako bi dobili novu svrhu za `ivot, novi smer, vi{eim bolest nije bila neophodna.”

“Placebo efekat (psiholo{ki efekat la`nog leka)? Ako mislite da }evam biti bolje, ~esto vam stvarno i bude bolje. To je dobro utvr|enamedicinska ~injenica. I kada su ljudi dolazili Isusu, verovali su da ihon mo`e isceliti, pa je on to i u~inio. Ali ~injenica ostaje: bez obzirakako je to uradio, Isus ih jeste iscelio.”

“Naravno”, brzo je dodao, “to ne obja{njava sva Isusova iscelje-nja. ^esto je za le~enje psihosomatskih problema potrebno vreme;Isusova isceljenja su bila trenutna. Puno puta ljudi koji su se psiho-lo{ki izle~ili povratili su svoje simptome posle nekoliko dana, ali nevidimo nikakve dokaze za to. A Isus je tako|e isceljivao takva stanjakao {to su slepilo ili guba, za koje je psihosomatsko obja{njenje maloverovatno.”

“Pored toga, dizao je ljude iz mrtvih - a smrt nije psiholo{ki izaz-vano stanje! Pored toga, imate sva njegova ~uda nad prirodom - umi-ravanje mora, pretvaranje vode u vino. To prkosi naturalisti~kim odgo-vorima.”

Pa... mo`da. Me|utim, Kolinsovo spominjanje ~uda pretvaranjavode u vino je iznelo jo{ jedno mogu}e obja{njenje Isusovih zadivlju-ju}ih dela.

ISUS HIPNOTIZER

Da li ste ikada videli kako hipnotizer daje vodu nekom koga jeuveo u trans i zatim mu ukazivao da pije vino? Hipnotisani ljudi bimljackali, dobijali vrtoglavicu, ose}ali se opijeni kao da piju jeftinibordo.

Britanski pisac Jan Vilson (Ian Wilson) je postavio pitanje, da li jena taj na~in Isus ubedio goste na svadbi u Kani da je pretvorio kr~agesa vodom u najfinije vino.

U stvari, Vilson govori o mogu}nosti da je Isus mo`da bio majstorhipnoze, {to bi moglo da objasni navodne natprirodne aspekte nje-govog `ivota. Na primer, hipnoza bi mogla da objasni njegovoisterivanje duhova; njegov preobra`aj, kada su trojica njegovih sled-benika videla kako njegovo lice sija i kako njegova ode}a postaje sjaj-na i bela kao svetlost; i ~ak njegova isceljenja. Kao dokaz, Vilsonnavodi savremeni primer 16-godi{njeg de~aka ~iji je ozbiljni poreme}ajna ko`i neobja{njivo izle~en hipnoti~kom sugestijom.

Mo`da Lazar nije stvarno vra}en iz mrtvih. Zar nije mogao da budeu stanju sli~nom smrti koje je izazvano hipnozom? [to se ti~evaskrsenja, Isus “je mogao efikasno da podstakne (u~enike) da halu-ciniraju vide}i njegovu pojavu kao odgovor na odre|ene unapredpripremljene znakove (mo`da lomljenje hleba) za unapred odre|eniperiod posle njegove smrti”, pretpostavljao je Vilson.3

To bi ~ak objasnilo i zagonetan podatak u Jevan|eljima o Isusovojnemogu}nosti da izvr{i veliki broj ~uda u sopstvenom rodnom graduNazaretu. Vilson je rekao:

“Isus nije uspeo ta~no tamo gde bi smo o~ekivali da kao hipno-tizer ne uspe, me|u onima koji su ga znali najbolje, onima koji suga videli kako odrasta kao obi~no dete. Za bilo koji uspeh hipno-

130 131

tizera su u velikoj meri odgovorni strahopo{ovanje i tajnovitost koji-ma se on okru`uje, a ti neophodni faktori bi u potpunosti nedosta-jali u Isusovom rodnom gradu.”4

“Morate da priznate”, rekao sam Kolinsu, “da je to prili~no zani-mljiv na~in poku{avanja da se objasne Isusova ~uda.”

Na njegovom licu se pojavio izraz neverice. “Taj momak ima mnogovi{e vere u hipnozu od mene!” uzviknuo je. “Iako je to pametan argu-ment, jednostavno ne mo`e da pro|e analizu. Pun je rupa.”

Jednu po jednu, Kolins je po~eo da ih nabraja. “Prvo, postoji prob-lem da se veliki broj ljudi hipnoti{e istovremeno. Nisu svi podjednakopodlo`ni.”

“Hipnotizer }e govoriti odre|enim umiruju}im glasom publici i pos-matrati ljude koji reaguju na to, i odabra}e te ljude kao dobrovoljce,po{to su o~ito podlo`ni za hipnozu. U velikoj grupi, puno ljudi jeotporno na hipnozu. Kada je Isus umno`io hleb i ribu, bilo je pet hi-ljada svedoka. Kako je mogao da ih sve hipnoti{e?”

“Drugo, hipnotizer uop{teno ne radi na ljudima koji su skeptici.Kako je onda Isus hipnotisao svog brata Jakova, koji je sumnjao unjega, ali je kasnije video vaskrslog Hrista? Kako je hipnotisao Savlaiz Tarsa, protivnika hri{}anstva koji nikada nije sreo Isusa dok ga nijevideo posle vaskrsenja? Kako je hipnotisao Tomu, koji je bio tolikoskepti~an da nije verovao u vaskrsenje dok nije stavio svoje prste narupe od klinova na Isusovim rukama?”

“Tre}e, u vezi sa vaskrsenjem, hipnoza na bi objasnila praznugrobnicu.”

Tu sam se ubacio. “Pretpostavljam da bi neko mogao da tvrdi dasu u~enici hipnotisani kako bi umislili da je grob bio prazan”, prime-tio sam.

“^ak i da je to bilo mogu}e”, odgovorio je Kolins, “Isus svakakonije mogao da hipnoti{e fariseje i rimske vlasti, a oni bi rado izvadilinjegovo telo da je ostalo u grobu. ^injenica da to nisu u~inili govorinam da je grob stvarno bio prazan.”

“^etvrto, pogledajte ~udo pretvaranja vode u vino. Isus se nikadanije obratio gostima na svadbi. ^ak nije ni slugama ukazivao da jevoda pretvorena u vino - on im je samo rekao da odnesu vodu kumuna svadbi. On je taj koji je probao i rekao da je to vino, bez bilokakvog prethodnog dogovora.”

“Peto, izle~enje ko`e o kojem govori Vilson nije bilo trenutno, zarne?”

“U stvari”, rekao sam, “~asopis 'British Medical Journal' ka`e daje bilo potrebno pet dana posle hipnoze da krlju{tasta ko`a,prouzrokovana bole{}u zvanom ihtioza, otpadne sa leve ruke tine-jd`era, i jo{ nekoliko dana da ko`a povrati normalan izgled. Uspeh

hipnoze u le~enju drugih delova tela, tokom perioda od nekolikonedelja, bio je od 50 do 95%.”5

“Usporedite to”, rekao je Kolins, “sa Isusovim isceljenjem desetgubavaca u Jevan|elju po Luci, 17. poglavlje. Oni su trenutno izle~eni- i to 100%. To nije obja{njivo samo hipnozom. Niti je njegovo isce-ljenje ~oveka sa usahlom rukom u Jevan|elju po Marku, 3. poglavlju.^ak i da su ljudi bili u transu i samo smatrali da je njegova rukaizle~ena, na kraju bi saznali istinu. Hipnoza ne traje dugo vremena.”

“I kona~no, Jevan|elja zapisuju raznovrsne detalje o onome {to jeIsus rekao i ~inio, ali nikada ga ne prikazuju kako govori ili ~ini bilo{ta {to bi ukazivalo da hipnoti{e ljude. Mogao bih tako da nastavimdalje i dalje.”

Nasmejao sam se. “Rekao sam vam da je to zanimljivo obja{nje-nje; nisam rekao da je ubedljivo!” rekao sam. “Pa ipak je puno knji-ga napisano u kojima se podsti~u ovakve ideje.”

“To je jednostavno zapanjuju}e”, odgovorio je Kolins, “kako }e seljudi prihvatiti bilo ~ega kako bi poku{ali da opovrgnu Isusova ~uda”.

ISUS ISTERIVA^ DUHOVA

Pre nego {to zavr{imo intervju, `eleo sam da za|em u Kolinsovupsiholo{ku procenu u jo{ jednoj oblasti koja je problemati~na za skep-tike.

“Isus je bio isteriva~ duhova”, zapazio sam. “On je razgovarao sademonima i isterivao ih iz ljudi koje su oni navodno zaposeli. Ali, dali je stvarno racionalno verovati da su zli duhovi odgovorni za nekebolesti i neobi~na pona{anja?”

Kolinsa nije uznemirilo pitanje. “Na osnovu mojih teolo{kih uvere-nja, prihvatam da demoni postoje”, odgovorio je. “@ivimo u dru{tvu ukome puno ljudi veruje u an|ele. Oni znaju da postoje duhovne sile,i nije previ{e te{ko zaklju~iti da neke mogu da budu zlonamerne.Tamo gde zapazite da Bog deluje, ponekad su te sile jo{ aktivnije ito je ono {to se verovatno odigravalo u Isusovo vreme.”

Zapazio sam da se Kolins pozvao na svoja teolo{ka uverenja, ane na klini~ko iskustvo. “Da li ste, kao psiholog, ikada videli jasandokaz o ~oveku opsednutom demonom?” upitao sam.

“Nisam li~no, ali opet nisam proveo celokupnu svoju karijeru uklini~kom okru`enju”, rekao je. “Moji prijatelji u klini~kom poslu surekli da su ponekad to videli, a to nisu ljudi koji su skloni da videdemona iza svakog problema. Oni te`e skepticizmu. Jedan psihijatarje napisao ne{to o ovakvoj vrsti stvari u jednoj svojoj knjizi.”6

Istakao sam da je Jan Vilson, ukazuju}i da je Isus mo`da koristiohipnozu kako bi le~io ljude koji su samo verovali da su opsednuti,

132 133

rekao odlu~no da nijedna “razumna osoba” ne bi objasnila stanjeopsednutosti “kao delo stvarnih demona”.7

“U izvesnoj meri, nalazite ono {to ste re{ili da na|ete”, rekao jeKolins u odgovoru. “Ljudi koji negiraju postojanje natprirodnog prona}i}e neki na~in, bez obzira koliko je nategnut, kako bi objasnili situaci-ju bez uplitanja demona. Oni }e nastaviti da daju lekove, da le~eosobu lekovima, ali njemu ili njoj ne}e biti bolje. Postoje slu~ajevi kojine reaguju na normalno medicinsko ili psihijatrijsko le~enje.”

“Da li je Isusovo isterivanje duhova stvarno moglo da predstavljapsihosomatsko isceljenje?” upitao sam.

“Da, u nekim slu~ajevima, ali ponovo morate da posmatrate ceokontekst. [ta je sa ~ovekom koji je bio opsednut, a Isus je poslaodemone u svinje, a svinje su sko~ile sa litice? [ta se odigravalo akoje to bila psihosomatska situacija? Ja mislim da je Isus stvarnoisterao demone, i mislim da neki ljudi isto to ~ine danas.”

“U isto vreme, ne bi smo trebali preterano brzo da ska~emo nazaklju~ak o ume{anosti demona kada se suo~imo sa upornim prob-lemom. Kao {to je to K. S. Luis (C. S. Lewis) izneo, postoje dve jed-nake i podjednako suprotne gre{ke u koje mo`emo da upadnemo uvezi sa demonima: 'jedna je neverovanje u njihovo postojanje. Drugaje verovanje, ali i ose}anje prekomernog i nezdravog interesovanja zanjih. Oni sami su podjednako zadovoljni sa obe gre{ke'.”8

“Znate, Geri, ta ideja mo`e da pro|e u Ameri~kom udru`enjuhri{}anskih savetnika, ali da li bi svetovni psiholozi smatrali racional-nim verovanje u demone?” upitao sam.

Mislio sam da bi Kolinsa ovo pitanje moglo da uvredi, koje jezvu~alo nametljivije nego {to sam nameravao, ali nije.

“Zanimljivo je kako se stvari menjaju”, razmi{ljao je. “Na{edru{tvo je danas uhva}eno u 'spiritualnost'. To je izraz koji mo`e dazna~i skoro sve, ali priznaje natprirodno. Veoma je zanimljivo u {tapsiholozi veruju u ovo vreme. Neki se bave isto~nja~kim misticizmom,drugi govore o mo}i {amana da uti~u na `ivote ljudi.”

“Dok bi pre dvedeset i pet godina predlog o delovanju demona biotrenutno odba~en, mnogi psiholozi po~inju da uvi|aju da mo`da pos-toji vi{e stvari na nebu i zemlji nego {to na{e filozofije mogu daobjasne.”

“BESMISLENA IMAGINACIJA!”

Kolins i ja smo se donekle udaljili od prvobitne stavke na{eg inter-vjua. Dok sam razmi{ljao o na{em razgovoru voze}i se ku}i, vratiosam se na centralno pitanje koje me je dovelo do njega: Isus je tvr-dio da je Bog. Niko ne predla`e da je namerno obmanjivao ljude. A

sada je Kolins zaklju~io, na osnovu 35 godina psiholo{kog iskustva,da nije bio umno poreme}en.

Me|utim, to me je ostavilo sa novim pitanjem: da li je Isus ispunioatribute Boga? Na kraju, jedna stvar je davati tvrdnje o posedovanjubo`anske prirode; sasvim druga je posedovati karakteristike koje ~ineBoga Bogom.

Kod semafora, izvadio sam bele`nicu iz torbe i zabele`io sam zasebe: prona}i D. A. Karsona. Znao sam da `elim da razgovaram sajednim od vode}ih teologa u zemlji po ovom pitanju.

U me|uvremenu, moj razgovor sa Gerijem Kolinsom me je pod-stakao da te no}i iskoristim vreme pa`ljivo ~itaju}i Isusove govore.Nisam mogao da prona|em nijedan znak poreme}aja, obmanjivanja iliparanoje. Naprotiv, jo{ jednom sam bio dirnut njegovom dubokommudro{}u, uvidima, poeti~nom re~ito{}u i njegovim dubokimsaose}anjem. A istori~ar Filip [aft (Philip Schaff) je rekao to bolje odmene:

“Da li je takav intelekt - jasan kao nebo, okrepljuju} kao planins-ki vazduh, o{tar i prodoran kao ma~, potpuno zdrav i sna`an, uvekspreman i uvek samosvestan - podlo`an korenitoj i najozbiljnijojobmani u vezi sopstvenog karaktera i misije? Besmislena imagi-nacija!”9

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Koje su neke od razlika izme|u pacijenata u du{evnoj bolnici koji tvrdeda su Bog i Isusa koji daje istu tvrdnju o sebi?

2. Pro~itajte Isusovo u~enje zvano “bla`enstva” iz Jevan|elja po Mateju5,1-12. Kakva opa`anja mo`ete na~initi o njegovom intelektu, re~itosti,saose}anju, uvidu u ljudsku prirodu, sposobnosti da podu~ava duboke istinei o njegovom ukupnom psiholo{kom zdravlju?

3. Po{to ste pro~itali Kolinsov odgovor na teoriju da hipnoza mo`e daobjasni Isusova ~uda, da li verujete da je to odr`iva hipoteza? Za{to da iliza{to ne?

Za dalje dokaze Vi{e izvora o ovoj temi

Collins, Gary R. Can You Trust Psychology? Downers Grove, Ill.:InterVarsity Press, 1988.

_____. Christian Counseling: A Comprehensive Guide. Waco, Tex.: Word,1988.

134 135

_____. The Soul Search. Nashville: Nelson, 1998.Lewis, C. S. The Screwtape Letters. London: Collins-Fontana, 1942.

Ubrzo posle ubistva osam studentkinja bolni~arki u jednom~ika{kom stanu, jedina pre`ivela devojka je uzbu|ena stajala poredpolicijskog crta~a i detaljno opisala ubicu koga je videla iz svogskrovi{ta ispod kreveta.

Uskoro je crte` razdeljen po celom gradu - policijskim slu`benici-ma, bolnicama, putni~kim stanicama, aerodromima. Uskoro je lekarhitne pomo}i pozvao dektektive i rekao da le~i ~oveka koji je izgledaosumnjivo, nalik na begunca svirepih o~iju prikazan na skici.

Tako je policija uhapsila begunca Ri~arda Speka, koji je brzo bioosu|en za gnusno ubistvo i koji je umro trideset godina kasnije uzatvoru.1

Otkako je Skotland Jard prvi put pretvorio se}anja svedoka u skicuosobe osumnji~ene za ubistvo 1889. godine, sudski crta~i su imalizna~ajnu ulogu u primeni zakona. Danas vi{e od tri stotine policijskihcrta~a radi u ameri~kim policijskim stanicama i sve ve}i broj odeljenjase oslanja na kompjuterski sistem zvani EFIT (Electronic FacialIdentification Technique - elektronska tehnika za prepoznavanje lica).

Ova nedavno razvijena tehnologija je uspe{no kori{}ena zare{avanje kidnapovanja 1997. godine koje se odigralo u tr`nom cen-tru nekoliko kilometara od moje ku}e u predgra|u ^ikaga. @rtva jeobezbedila tehni~aru detalje o izgledu kidnapera, koji je koristio kom-pjuter kako bih stvorio elektronsku sliku napada~a odabiraju}i razli~iteoblike noseva, usta, kose i tako dalje.

Samo nekoliko trenutaka po{to je slika poslata faksom policijskimstanicama u celoj oblasti, inspektor u drugom predgra|u je prepoz-nao sliku, kao kriminalca koga je ranije sreo. Na sre}u, to je dovelodo brzog hap{enja osumnji~enog za kidnapovanje.2

Neobi~no je da koncept obi~nog crte`a mo`e da pru`i grubopore|enje koje nam mo`e pomo}i u na{oj potrazi za istinom o Isusu.Evo kako: Stari zavet obezbe|uje brojne pojedinosti o Bogu koje gadetaljno oslikavaju. Na primer, Bog je opisan kao sveprisutan, ili da

136 137

9

DOKAZ PROFILADa li je Isus posedovao Bo`je osobine?

postoji svuda u svemiru; kao sveznaju}, ili da zna sve {to se mo`eznati kroz ve~nost; kao svemo}an; kao ve~an, ili kao izvan vremenai kao izvor sveg vremena; kao nepromenljiv, ili koji se ne menja posvojim osobinama. On je pun ljubavi, svet, pravedan, mudar, nepris-trasan.

Isus tvrdi da je Bog. Ali da li ispunjava te osobine bo`anstva?Drugim re~ima, ako pa`ljivo prou~imo Isusovu li~nost, da li se nje-gove osobine bilisko poklapaju sa slikom Boga koju nalazimo nadrugim mestima u Bibliji? Ako ne, mo`emo da zaklju~imo da je nje-gova tvrdnja da je Bog - la`na.

To je veoma slo`eno i zahtevno pitanje. Na primer, kada je Isusodr`avao besedu na gori, na obronku izvan Kapernauma, Isus nijeistovremeno stajao na glavnoj ulici Jerihona. U kom smislu ondamo`emo da ga nazivamo sveprisutnim? Kako se on mo`e nazivatisveznaju}im ako otvoreno priznaje u Jevan|elju po Marku 13,2 da nezna sve o budu}nosti? Ako je ve~an, za{to ga Poslanica Kolo{anima1,15 naziva “koji je ro|en pre svake tvari”?

Na prvi pogled, ova pitanja izgleda da ukazuju da Isus ne li~i nasliku Boga. Svejedno, tokom godina sam nau~io da prvobitan utisakmo`e da prevari. Zbog toga mi je bilo drago da }u mo}i da razgo-varam o tim pitanjima sa dr D. A. Karsonom, teologom koji se posled-njih godina pokazao kao jedan od najistaknutijih mislilaca uhri{}anstvu.

OSMI INTERVJU: DR DONALD A. KARSON

Dr Donald Karson, profesor istra`iva~ Novog zaveta na Teolo{komUniverzitetu Sveto trojstvo, napisao je ili uredio vi{e od ~etrdeset knji-ga, uklju~uju}i “Besedu na gori” (The Sermon on the Mount);“Egzegetske gre{ke” (Exegetical Fallacies); “Jevan|elje po Jovanu”(The Gospel According to John); i nagra|enu knjigu “U}utkivanjeBoga” (The Gagging of God).

On mo`e da ~ita literaturu na vi{e jezika i ~lan je Tindejl udru`enjaza biblijsko istra`ivanje, Dru{tva za biblijsku literaturu i Instituta zaprou~avanje Biblije. Me|u njegove stru~ne oblasti spadaju istorijskiIsus, postmodernizam, gr~ka gramatika i teologija apostola Pavla iJovana.

Po{to je prvobitno strudirao hemiju (diplomirao na Mek GilUniverzitetu), Karson je nastavio i postao magistar pre nego {to jeoti{ao u Englesku, gde je stekao doktorat iz Novog zaveta napresti`nom Kembrid`u. Predavao je na tri druga koled`a i teolo{kafakulteta pre nego {to se pridru`io fakultetu Sveto trojstvo 1978.godine.

Pre nego {to sam se dovezao u Dirfild, u Ilinoisu, na kampusfakulteta Svetog trojstva radi intervjua, nikada ranije nisam sreoKarsona. Iskreno, o~ekivao sam ukru}enog akademika. Ali, iako samutvrdio da je Karson upravo onakav nau~nik kakvog sam o~ekivao,iznenadio me je njegov srda~an, iskren i pastirski ton dok je odgo-varao na ono {to se ispostavilo kao, u nekim slu~ajevima, prili~nozajedljiva pitanja.

Na{ razgovor se odr`ao u ina~e napu{tenoj prostoriji fakultetatokom bo`i}nih praznika. Karson je nosio belu vetrovku preko ko{ulje,plave farmerice i adidas patike. Posle kratkog uvodnog razgovora,izvadio sam bele`nicu, uklju~io kasetofon i postavio po~etno pitanjekoje }e nam pomo}i da odredimo da li je Isus imao “ono {to treba”da bude Bog.

@IVETI I PRA[TATI KAO BOG

Moje po~etno pitanje je bilo usmereno na to zbog ~ega Karsonmisli da je Isus Bog. “[ta je on rekao ili u~inio”, upitao sam, “{tovas ube|uje da je on bo`anske prirode?” Nisam bio siguran kako }ereagovati, iako samo o~ekivao da }e se koncentrisati na Isusova nat-prirodna dela. Pogre{io sam.

“Neko bi mogao da uka`e na takve stvari kao {to su njegova~uda”, rekao je Karson dok se naslanjao u udobnu tapaciranu stolicu,“ali i drugi ljudi su ~inili ~uda, tako da iako to mo`e da ukazuje, nijeodlu~uju}e. Naravno, vaskrsenje je bilo krajnja potvrda njegovog iden-titeta. Ali, od mnogih stvari koje je ~inio, jedna od najupe~atljivijih zamene je opra{tanje grehova”.

“Zaista?” rekao sam, pomeraju}i se u stolici, koja je bila pod pra-vim uglom u odnosu na njegovu, kako bih bio neoposrednije okrenutprema njemu. “Kako to?”

“Zna~i su{tina je, ako u~inite ne{to protiv mene, imam pravo davam oprostim. Me|utim, ako u~inite ne{to protiv mene i neko drugido|e i ka`e: 'Opra{tam vam', kakva je to smelost? Jedina osoba kojamo`e da ka`e tako ne{to, a da ima zna~aj, je sam Bog, po{to jegreh, ~ak i ako je u~injen prema drugim ljudima, prvi i najistaknutijioblik prkosa Bogu i njegovim zakonima.”

“Kada je David zgre{io u~iniv{i preljubu i planiraju}i smrt mu`a te`ene, on na kraju ka`e Bogu u 51. psalmu: 'Samome tebi zgre{ih, ina tvoje o~i zlo u~inih.' On je uvideo da je iako je naneo zlo ljudima,na kraju zgre{io protiv Boga koji ga je na~inio po svom obli~ju, pa jeBog morao da mu oprosti.”

“Tako dolazi Isus i ka`e gre{nicima: 'Opra{tam vam.' Jevreji su utome odmah videli bogohuljenje. Reagovali su govore}i: 'Ko mo`e da

138 139

opra{ta grehe osim Boga?' Po mom mi{ljenju, to je jedna odnajupe~atljivih stvari koje je Isus u~inio.”

“Isus ne samo da je pra{tao grehove”, primetio sam, “ve} je tvr-dio da je sam bez greha. A svakako da je bezgre{nost osobinabo`anstva.”

“Da”, odgovorio je. “U istoriji na zapadu, ljudi koji su smatraninajsvetijima, su tako|e najsvesniji sopstvenih pogre{aka i grehova. Tosu ljudi koji su svesni svojih nedostataka, strasti i mr`nje, i oni seBo`jom milo{}u bore sa njima. U stvari, bore se sa njima toliko dobroda drugi ljudi to zapa`aju i ka`u: 'To je sveti ~ovek ili `ena.'”

“Me|utim, zatim dolazi Isus, ko mo`e ozbiljnog lica da ka`e: 'Kojiod vas me mo`e optu`iti za greh?' Kada bih ja to rekao, moja `enai deca, i svi koji me znaju mogli bi da ustanu i da svedo~e protivmene, dok to niko nije mogao da u~ini u odnosu na Hrista.”

Iako je moralno savr{enstvo i opra{tanje greha nesumnjivo odlikabo`anstva, postoje jo{ neke dodatne osobine koje Isus mora daispuni, ako `eli da se poklopi sa slikom Boga. Bilo je vreme dapre|emo na njih. Po{to sam zapo~eo jednostavnim pitanjima, biosam spreman da pre|em na te`a.

TAJNA OTELOTVORENJA

Koriste}i neke bele{ke koje sam poneo sa sobom, po~eo sam dapostavljam Karsonu brza pitanja u vezi sa nekim od najve}ih prepre-ka Isusovoj tvrdnji o bo`anskoj prirodi.

“Dr Karson, kako je Isus mogao da bude sveprisutan, ako nijemogao da bude na dva mesta u isto vreme?” upitao sam. “Kako jemogao da bude sveznaju} kada ka`e: '^ak ni sin ~ove~iji ne zna ~assvog dolaska?' Kako mo`e da bude svemo}an kada Jevan|elja jasnogovore da nije mogao da ~ini ~uda u svom rodnom gradu?”

Uperuju}i penkalo ka njemu radi nagla{avanja, zaklju~io samrekav{i: “Priznajmo: izgleda da sama Biblija daje iskaze protiv Isusakao Boga.”

Iako Karson nije ustuknuo, priznao je da na ta pitanja poga|aju usamo srce otelotvorenja - da Bog postaje ~ovek, da duh uzima telo,da beskona~no postaje kona~no, da ve~no postaje ograni~eno vre-menom. To je u~enje koje je vekovima odr`avalo teologe zaokuplje-nim. I to je bilo mesto odakle je Karson odlu~io da zapo~ne svojodgovor - vra}aju}i se unazad na na~in na koji su nau~nici poku{avalida odgovore na ta pitanja tokom godina.

“U istoriji, postojala su dva ili tri prilaza ovom problemu”, po~eoje, zvu~e}i pomalo kao da je otpo~eo predavanje u u~ionici.

“Na primer, pred kraj pro{log veka, veliki teolog Bend`amin Vorfild(Benjamin Warfield) je prou~avao Jevan|elja i pripisao razli~ite delove

ili Hristovoj ljudskoj prirodi ili njegovoj bo`anskoj prirodi. Kada Isusuradi ne{to {to ga odra`ava kao Boga, to je pripisivao Hristovojbo`anskoj prirodi. Kada se javlja ne{to {to odra`ava njegovaograni~enja ili kona~nost ili njegovu ljudskost - na primer, suze; da liBog pla~e? - to je pripisivao njegovoj ljudskoj prirodi.”

To obja{njenje je bilo puno problema, bar mi se tako ~inilo. “Akouradite tako, zar ne}ete zavr{iti sa {izofreni~nim Isusom?” upitaosam.

“Lako je nenamerno upasti u to”, odgovorio je. “Sva priznanja suinsistirala da su i Isusova ljudska i bo`anska priroda ostale odvojene- a ipak su se spojile u jednu osobu. Tako da kao da `elite da izbeg-nete re{enje u kome u su{tini imate dva uma - vrstu Isusovog ljud-skog uma i Hristovog nebeskog uma. Me|utim, to je jedna vrstare{enja, i mo`e da ima ne~ega u tome.”

“Druga vrsta re{enja je neki oblik onoga {to Biblija naziva keno-sis, {to zna~i 'pra`njenje'. To se javlja u Poslanici Filibljanima, 2.poglavlju, gde nam Pavle ka`e da Isus, 'ako je i bio u obli~ju Bo`jemu,nije se otimao da se isporedi sa Bogom' - to je na~in na koji trebaprevesti - 'nego je ispraznio (ponizio) sam sebe'. Postao je niko ini{ta.”

To mi je izgledalo malo nejasno. “Da li mo`ete biti precizniji?” upi-tao sam. “Od ~ega se ta~no ispraznio?”

O~igledno, pogodio sam problem. “Ah, to je pitanje”, odgovorio jeKarson klimaju}i glavom. “Kroz vekove ljudi su davali razli~ite odgo-vore na to. Na primer, da li je ispraznio sebe od svoje bo`anskeprirode? Pa, onda ne bi vi{e bio Bog.”

“Da li je ispraznio sebe od odlika svoje bo`anske prirode? I jaimam problem sa tim, jer je te{ko odvojiti odlike od stvarnosti. Akoimate `ivotinju koja li~i na jagnje, miri{e kao jagnje, hoda kao jagnje,i ima sve odlike jagnjeta, onda imate jagnje. Prema tome, ne znam{ta zna~i da je ispraznio svoje odlike i da je jo{ uvek Bog.”

“Neki su rekli, 'on se nije ispraznio od svojih odlika, ve} seispraznio od upotrebe tih odlika' - {to je samoograni~avaju}a vrstastvari. To je ve} bli`e, iako je bilo trenutaka kada to nije bilo ono {toje ~inio - on je opra{tao grehe na na~in na koji samo Bog mo`e, {toje odlika bo`anske prirode.”

“Drugi nastavljaju govore}i: 'On je ispraznio sebe od nezavisneupotrebe svojih odlika.' To jest, delovao je kao Bog kada mu je nje-gov nebeski otac dao izri~ito odobrenje da tako ~ini. To je ve} punobli`e. Pote{ko}a je da postoji ose}aj da je ve~ni sin oduvek delovaou skladu sa zapovestima svog oca. Ne `elite to da izgubite, ~ak ni upro{loj ve~nosti. Ali nas to sve dovodi sve bli`e.”

140 141

Osetio sam da smo bili u blizini centra mete, ali nisam bio sigu-ran da li }emo se jo{ vi{e pribli`iti. To je izgleda tako|e bilo iKarsonovo ose}anje.

“Strogo govore}i”, rekao je, “u Poslanici Filibljanima, 2. poglavlju,ne govori se precizno od ~ega se ve~ni sin ispraznio. On je isprazniosebe; postao je niko. Neka vrsta pra`njenja je u pitanju, ali budimoiskreni - govorimo o otelotvorenju, jednoj od centralnih tajnihri{}anske religije”.

“Imate posla sa bezobli~nim, bestelesnim, sveznaju}im, sveprisut-nim, svemogu}im duhom i kona~nim, opipljivim, telesnim stvorenjemograni~enim vremenom. Pretvaranje jednog u drugo neizbe`no uvoditajne.”

“Zbog toga je deo hri{}anske teologije bio okrenut ne 'usputnomobja{njavanju', ve} poku{avaju da se prihvate biblijske ~injenice i ucelini sa~uvaju, prona|u na~ini za sintezu koji su razumno dosledni,~ak iako nisu iscrpno obja{njavaju}i.”

To je bio prefinjen na~in da se ka`e da teolozi mogu da dajuobja{njenja koja izgledaju kao da imaju smisla, ~ak i ako mo`da nemogu da objasne svaku pojedinost o otelotvorenju. Na neki na~in, toje izgledalo logi~no. Ako je otelotvorenje istinito, nije iznena|uju}e daograni~eni umovi ne mogu u potpunosti da ga svhate.

^inilo mi se da je neka vrsta dobrovoljnog “pra`njenja” Isusovenezavisne upotrebe svojih odlika bilo razumno obja{njenje za{to onnije uop{teno ispoljavao svoje “sve” - sveznanje, svemo} i sveprisut-nost - u vreme svog postojanja na zemlji, iako Novi zavet jasno navo-di da su sve ove osobine istinski njegove.

To je, me|utim, bio samo deo problema. Okrenuo sam slede}ustranu svojih bele{ki i po~eo sa drugim nizom pitanja o nekim poseb-nim biblijskim odeljcima koji su naizgled direktno protivre~ili Isusovojtvrdnji da je Bog.

TVORAC ILI STVOREN?

Deo slike sa kojom Isus mora da se poklopi jeste da je Bognestvoreno bi}e koje postoji od ve~nosti. Knjiga proroka Isaije 57,15opisuje Boga kao onog “koji `ivi u vje~nosti” ali, rekao sam Karsonu,postoje neki stihovi koji naizgled ~vrsto ukazuju da je Isus biostvoreno bi}e.

“Na primer”, rekao sam, “u Jevan|elju po Jovanu 3,16 Isus senaziva 'jedinorodnim' Sinom Bo`jim, a u Poslanici Kolo{anima 1,15se ka`e da je bio 'ro|en pre svake tvari'. Zar to ne ukazuje jasno daje Isus bio stvoren, a ne da je Tvorac?”

Jedna od Karsonovih stru~nih oblasti bila je gr~ka gramatika, nakoju se pozvao odgovaraju}i na oba ova stiha.

“Uzmimo Jevan|elje po Jovanu 3,16”, rekao je. “King D`ejms ver-zija je ta koja prevodi gr~ke re~i kao 'jedinorodni sin'. Oni koji sma-traju da je to ta~no, obi~no to povezuju sa samim otelotvorenjem - tojest, ro|enjem od device Marije. Ali u stvari, to nije ono {to re~ nagr~kom zna~i.”

“To u stvari zna~i 'jedinstveni'. Na~in na koji se ova re~ uobi~ajenokoristila u prvom veku je 'jedinstveni i voljeni'. Prema tome,Jevan|elje po Jovanu 3,16 jednostavno ka`e da je Isus jedinstveni ivoljeni sin - ili kako to nova me|unarodna verzija prevodi, 'jedan jedi-ni sin' - umesto da ka`e da je on ontolo{ki ro|en na vreme.”

“To obja{njava samo taj odeljak”, istakao sam. “U redu, pogledajmo stih iz Poslanice Kolo{anima, koji koristi izraz

'ro|en pre svake tvari'. Ve}ina komentatora, bilo konzervativnih ili li-beralnih, priznaju da je u Starom zavetu prvoro|eni sin, po zakonu onasledstvu, normalno dobijao veliki deo imanja, ili bi u slu~aju carskeporodice postao car. Prvenac je, prema tome, jedini imao sva o~evaprava.”

“Do drugog veka pre Hrista, postojala su mesta u kojima ta re~vi{e nije imala zna~enje ra|anja ili ra|anja kao prvi, ve} je nosila idejuo autoritetu koji dolazi sa tom pozicijom zakonitog naslednika. To jena~in koji se odnosi na Isusa, kako prakti~no svi nau~nici priznaju. Usvetlosti toga, sam izraz 'jedinorodni' je neznatno obmanjuju}i.”

“[ta bi bio bolji prevod?” upitao sam. “Mislim da bi 'uzvi{eni naslednik' bilo mnogo podesnije”, odgovo-

rio je. Iako bi to objasnilo navod iz Poslanice Kolo{anima, Karson je nas-

tavio sa poslednjim stavom. “Ako }ete navoditi Poslanicu Kolo{anima 1,15, morate se dr`ati

konteksta ~itaju}i poslanicu Kolo{anima 2,9, gde isti autor nagla{ava:'Jer u njemu `ivi svaka punina Bo`anstva telesno.' Autor ne bi pro-tivre~io samom sebi. Prema tome, izraz 'jedinorodni' ne mo`e daisklju~i Isusovu ve~nost po{to je to deo onoga {to zna~i posedovatipuninu bo`anske prirode.”

[to se mene ti~e, to je zatvorilo problem. Me|utim, postojali sudrugi problemati~ni odeljci. U Jevan|elju po Marku 10 neko se obra}aIsusu sa “u~itelju blagi”, podstakav{i ga da odgovori: ”...{to mezove{ blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.”

“Zar nije negirao svoju bo`ansku prirodu kada je to rekao?” upi-tao sam.

“Ne, mislim da je hteo da navede ~oveka da zastane i razmisli oonome {to govori”, objasnio je Karson. “Uporedni odeljak uJevan|elju po Mateju je op{irniji i tu uop{te ne nalazimo da Isusumanjuje svoju bo`ansku prirodu.”

142 143

“Mislim da sve {to ka`e jeste: 'Stani; za{to me naziva{ blagim?Da li je to samo uljudnost, kao kada bi rekao, 'dobar dan?' [ta misli{pod blagim? Naziva{ me blagim u~iteljem - da li je to zato {topoku{ava{ da mi se umili{?'”

“U su{tinskom smislu postoji samo jedan koji je blag, a to je Bog.Ali Isus nije izri~ito rekao, 'nemoj da me zove{ tako'. On ka`e: 'Da listvarno shvata{ {ta si rekao kada to ka`e{? Da li mi stvarno pripi-suje{ ono {to treba pripisati jedino Bogu?”'

“To bi se moglo objasniti da zna~i: 'Ja sam zaista ono {to ka`e{;govori{ bolje nego {to razume{' ili 'Nemoj se usu|ivati da me nazi-va{ tako; slede}i put me zovi 'gre{ni Isuse' kao {to i svi drugi tako~ine'. A na osnovu svega onoga {to Isus ka`e i ~ini, {ta ima vi{esmisla prihvatiti?”

Uz toliko puno stihova koji nazivaju Isusa “bezgre{nim”, “svetim”,“pravednim”, “nevinim”, “neuprljanim” i “odvojenim od gre{nika”,odgovor je bio prili~no o~igledan.

DA LI JE ISUS MANJI BOG?

Ako je Isus bio Bog, kakva vrsta Boga je bio? Da li je bio jednaksa Ocem, ili je bio neka vrsta mladog Boga, poseduju}i odlikebo`anstva, a ipak ne uspevaju}i da se poklopi sa celom slikom kojuStari zavet daje o Bogu?

To pitanje dolazi iz jednog drugog odeljka koji sam istakaoKarsonu. “Isus je rekao u Jevan|elju po Jovanu 14,28: 'Jer je otacmoj ve}i od mene.' Neki ljudi to razmatraju i zaklju~uju da je Isusmorao da bude manji Bog. Da li su u pravu?” upitao sam.

Karson je uzdahnuo. “Moj otac je bio propovednik”, odgovorio je,“i na~elo u na{em domu, dok sam odrastao, bilo je: 'Tekst bez kon-teksta postaje izgovor za sumnju.' Veoma je zna~ajno videti taj ode-ljak u tom kontekstu.”

“U~enici tuguju jer je Isus rekao da odlazi. Isus ka`e: 'Kad bi steimali ljubav k meni, onda bi ste se obradovali {to rekoh: idem k ocu,jer je otac moj ve}i od mene.' To zna~i da se Isus vra}a slavi kojamu pripada. Tako da kada bi stvarno znali ko je on i kada bi gaiskreno voleli, bilo bi im drago da se on vra}a u carstvo u kome jestvarno ve}i. Isus je rekao u Jevan|elju po Jovanu 17,5: 'I sadproslavi ti mene, o~e, slavom koju imah sa tobom pre nego svetpostade' - to jest, 'jer je otac moj ve}i od mene'.”

“Kada koristite kategoriju kao {to je 've}i', to ne mora da zna~iontolo{ki ve}i. Ako ka`em, na primer, da je predsednik SjedinjenihDr`ava ve}i od mene, ne ka`em da je on ontolo{ki superiornije bi}e.On je ve}i po svojim vojnim sposobnostima, politi~koj mo}i i javnom

odobravanju, ali on nije ni{ta vi{e ~ovek nego ja. On je ljudsko bi}ei ja sam ljudsko bi}e.”

“Prema tome, kada Isus ka`e: 'Jer je otac moj ve}i od mene',mora se sagledati kontekst i upitati da li Isus ka`e: 'Otac je ve}i odmene zato {to je on Bog, a ja nisam.' Iskreno, bilo bi prili~no sme{noto re}i. Pretpostavimo da se popnem na neku govornicu da bihpropovedao i ka`em: 'Sve~ano izjavljujem da je Bog ve}i od mene' tobi bilo prili~no beskorisno opa`anje.”

“Pore|enje ima smisla samo ako su oni ve} na istoj ravni i akopostoje neke granice. Isus je u granicama otelotvorenja - ide na krst;umre}e - ali }e se vratiti ocu i slavi koju je imao sa ocem pre nego{to je svet stvoren.”

“On ka`e: 'Vi ljudi tugujete zbog mene; trebali bi ste da se radu-jete jer se vra}am ku}i.' U tom smislu je re~eno: 'Jer je otac moj ve}iod mene.'”

“Prema tome”, rekao sam, “to nije izri~ito negiranje njegovebo`anske prirode”.

“Ne”, zaklju~io je, “zaista ne. Kontekst sve razja{njava”.Iako sam bio spreman da prihvatim ~injenicu da Isus nije bio manji

Bog, imao sam druga~ije i osetljivije pitanje koje sam `eleo dapostavim: kako je Isus mogao da bude milostivi Bog, a ipak da usvo-ji ideju o ve~noj patnji za one koji ga odbacuju?

UZNEMIRUJU]E PITANJE PAKLA

Biblija ka`e da je Bog pun ljubavi. Novi zavet tvrdi isto o Isusu.Ali, da li oni zaista mogu da budu puni ljubavi dok u isto vreme {aljuljude u pakao? Ipak, Isus u~i o paklu vi{e od bilo koga drugog u celojBibliji. Zar to ne protivre~i njegovom ne`nom i saose}ajnom karak-teru?

Postavljaju}i to pitanje Karsonu, naveo sam o{tre re~i agnostika^arlsa Templtona: “Kako je nebeski otac pun ljubavi mogao da stvoripakao, i da }e milione ljudi da po{alje u pakao zato {to oni ne prih-vataju ili ne mogu ili ne}e da prihvate odre|ena religiozna verova-nja?”3

Ovo pitanje, iako sa namerom maksimalnog uticaja, nije naljutiloKarsona. Po~eo je da razja{njava. “Kao prvo”, rekao je, “nisam si-guran da }e Bog jednostavno da {alje ljude u pakao jer ne prihvata-ju odre|ena verovanja”.

Razmislio je za trenutak, zatim se povukao kako bi uzeo zalet zapotpuniji odgovor, govore}i o pitanju koje mnogi savremeni ljudi sma-traju staromodnim anahronizmom, a to je greh.

“Zamislite Boga na po~etku stvaranja sa mu{karcem i `enomna~injenim prema njegovom obli~ju”, rekao je Karson. “Oni se

144 145

probude ujutru i misle o Bogu. Vole ga iskreno. Odu{evljeni su da~ine ono {to on `eli; to je njihovo celokupno zadovoljstvo. Istinski supovezani sa njim i istinski su povezani jedno sa drugim.”

“Zatim sa ulaskom greha i pobune u svet, ti nosioci obli~ja po~injuda misle da su u sredi{tu svemira. Ne doslovno, ali to je na~in nakoji razmi{ljaju. A to je na~in na koji i mi mislimo. Sve stvari kojenazivamo 'socijalnom patologijom' - rat, silovanje, ogor~enost, zavist,tajne ljubomore, ponos, kompleks inferiornosti - su u vezi sa ~injeni-com da nismo istinski povezani sa Bogom. Posledica je da ljudi biva-ju povre|eni.”

“Sa Bo`jeg gledi{ta, to je {okantno gnusno. [ta bi onda Bog tre-bao da u~ini sa tim? Ako ka`e: 'Pa, nije me briga', onda On ka`e daga se zlo ne ti~e. To je ne{to kao re}i: 'O da, holokaust - ne ti~e mese.' Zar ne bi smo bili {okirani da Bog nema vi{e moralne standardeo takvim pitanjima?”

“Ali u principu, ako je On vrsta Boga koja moralno prosu|uje o timstvarima, mora da ima moralni sud o ovom velikom problemu svihonih koji nose bo`ansko obli~je i koji ma{u svojim slaba{nim pesni-cama njemu u lice i pevaju sa Frenkom Sinatrom: 'Radio sam na svojna~in.' To je prava priroda greha.”

“Po{to smo to utvrdili, pakao nije mesto gde }e ljudi biti poslatizato {to su prili~no dobri, ali jednostavno nisu verovali u prave stvari.Oni }e biti tamo poslati, pre svega, zato {to prkose svom Tvorcu i`ele da budu u sredi{tu svemira. Pakao ne}e biti ispunjen ljudima kojisu se ve} pokajali, ali Bog nije dovoljno milostiv ili dovoljno dobar dabi pustio i njih kod sebe. Bi}e pun ljudi koji `ele, kroz celu ve~nost,da i dalje budu u sredi{tu svemira i koji istraju u svojoj pobuni pro-tiv Boga.”

“[ta Bog treba da u~ini? Ako ka`e da ga to ne zanima, Bog vi{enije Bog kome se treba diviti. Ili je nemoralan ili surov. Kada bi delo-vao na bilo koji drugi na~in na tako otvorenu pobunu, to bi zna~iloumanjivanje samog Boga.”

Ubacio sam se: “Da, ali ono {to izgleda da najvi{e smeta ljudimaje ideja da }e Bog uni{titi te ljude. To izgleda opako, zar ne?”

Karson je odgovorio, “Kao prvo, Biblija ka`e da postoje razli~iti ste-peni kazne, tako da nisam siguran da postoji isti nivo intenziteta zasve ljude.”

“Kao drugo, kada bi Bog digao ruke od ovog palog sveta tako dane bi postojalo ograni~enja ljudskoj pokvarenosti, sami bi smo na~inilipakao. Tako da ako dozvolite da veliki broj gre{nika `ivi negde nanekom ograni~enom mestu gde ne bi mogli nikome da nanose {tetusem sebi, {ta dobijate nego pakao? Su{tina je u onome {to oni ~ine

sebi, a to je ono {to `ele, jer jo{ uvek nisu odbacili greh i pokajalise.”

Mislio sam da je Karson zavr{io odgovor, jer je za trenutak okle-vao. Me|utim, imao je jo{ jednu zna~ajniju stvar. “Jedna od stvari nakojima Biblija insistira je da na kraju ne samo da }e pravda bitiizvr{ena, ve} }e se videti da je pravda izvr{ena tako da }e se svausta zatvoriti.”

Uhvatio sam se za tu poslednju izjavu. “Drugim re~ima”, rekaosam, “u vreme stra{nog suda ne}e biti nikog na svetu ko bi pobe-gao od tog iskustva govore}i da Bog prema njemu nije po{teno pos-tupio. Svi }e uvideti su{tinsku pravdu u na~inu na koji Bog sudi njimai svetu.”

“Ta~no”, rekao je Karson odlu~no. “Pravda se ne sprovodi uvek uovom svetu; to vidimo svakog dana. Ali poslednjeg dana ona }e seizvr{iti tako da je svi vide. I niko ne}e mo}i da se `ali govore}i: 'Tonije po{teno.'”

ISUS I ROPSTVO

Postojao je jo{ jedan problem koji sam `eleo da postavimKarsonu. Pogledao sam na sat. “Da li imate jo{ nekoliko minuta?”upitao sam. Kada je odgovorio da ima, po~eo sam da iznosim jo{jednu spornu temu.

Da bi bio Bog, Isus je morao da bude eti~ki savr{en. Me|utim,neki kriti~ari hri{}anstva su izneli optu`be da on to nije ostvario, kakoka`u, jer je pre}utno odobravao moralno u`asnu praksu ropstva. Kao{to je Morton Smit (Morton Smit) napisao:

“Postojalo je bezbroj robova za cara i rimsku dr`avu; jerusalimskihram je posedovao robove; prvosve{tenik je posedovao robove(jedan od njih je izgubio uvo prilikom Isusovog hvatanja); skoro svibogata{i i gotovo cela srednja klasa je posedovala robove. Kolikonam je re~eno, Isus nikada nije osu|ivao tu praksu.... Izgleda daje bilo pobuna robova u Izraelu i Jordanu u Isusovoj mladosti;~udotvorac koji bi vodio takvu pobunu privukao bi veliki broj sled-benika. Da je Isus osu|ivao ropstvo ili obe}avao osloba|anje?Skoro sigurno bi ~uli da je to ~inio. Me|utim, ne ~ujemo ni{ta,tako da je najverovatnija pretpostavka da ni{ta nije rekao.”4

Kako Isusov propust da podstakne ukidanje ropstva mo`e da seuskladi sa Bo`jom ljubavi prema svim ljudima? “Za{to Isus nije ustaoi uzviknuo: 'Ropstvo je pogre{no'?” upitao sam. “Da li je bio manjemoralan jer nije radio na ukidanju institucije koja je poni`avala ljudekoji su na~injeni po obli~ju Bo`jem?”

146 147

Karson se uspravio na stolici. “Stvarno mislim da ljudi koji stav-ljaju takve zamerke ne uvi|aju su{tinu”, rekao je. “Ako mi dopustite,zapo~eo bih govore}i o ropstvu, drevnom i savremenom, jer je u na{ojkulturi ovaj problem razumljivo pun ose}anja koja nisu postojala udrevnom svetu.”

Dao sam mu znak da nastavi. “Molim vas, nastavite”, rekao sam.

ZBACIVANJE UGNJETAVANJA

“U svojoj knjizi 'Rasa i kultura' (Race and Culture),5 ameri~kicrnac, nau~nik Tomas Sovel (Thomas Sowell) isti~e da je svaka veli-ka svetska kultura do savremenog perioda, bez izuzetka, imala rop-stvo”, objasnio je Karson. “Iako je moglo biti povezano sa vojnimosvajanjima, obi~no je ropstvo slu`ilo ekonomskoj funkciji. Oni nisuimali zakone o bankrotu, tako da ako bi ste dospeli u veliki materi-jalni {kripac, prodali bi ste sebe i/ili va{u porodicu u ropstvo. Dok jenamirivalo dug, ropstvo je tako|e obezbe|ivalo posao. Nije uvek bilolo{e; bar je postojalo kao opcija za pre`ivljavanje.”

“Molim vas da me razumete: ne poku{avam da ulep{am ropstvona bilo koji na~in. Me|utim, u rimsko doba postojale su sluge koji subili robovi, a bilo je i drugih slugu, koji su bili ekvivalenti istaknutimdoktorima, koji su podu~avali porodice. I nije bilo povezanostiodre|ene rase sa ropstvom.”

“Ipak, u ameri~kom ropstvu, svi crnci, i samo crnci su bili robovi.To je bio jedan od naro~itih u`asa tog ropstva i proizveo je nepo{tenose}aj inferiornosti crnaca sa kojim mnogi od nas i dalje nastavljajuda se bore.”

“Pogledajmo sada Bibliju. U jevrejskom dru{tvu, po zakonu, svakoje morao biti oslobo|en svake jubilarne godine. Drugim re~ima, svakesedme godine ropstvo je bilo zabranjeno. Da li su se stvarno stvaritako i odigravale, to je u svakom slu~aju bilo ono {to je Bog rekao ito je bio okvir u kome je Isus odrastao.”

“Ali morate da imate na umu Isusovu misiju. U su{tini, on nijedo{ao da zbaci rimski i uop{te ekonomski sistem, koji je uklju~ivaorobove. On je do{ao da oslobodi ljude i `ene od greha. Ovde je mojasu{tina: njegova poruka preobra`ava ljude tako da oni po~inju da voleBoga svim svojim srcem, du{om, umom i snagom, i da tako|e volesvoje susede kao sebe same. Prirodno, to je uticalo i na ideju o rop-stvu.”

“Pogledajte {ta apostol Pavle ka`e u svojoj Poslanici Filimonu uvezi sa odbeglim robom Onisimom. Pavle ne ka`e da se ropstvoukine, jer bi to samo proizvelo njegovo pogubljenje. Umesto toga, onka`e Filimonu da je bolje da se pona{a prema Onisimu kao premabratu u Hristu, kao {to bi se pona{ao prema samom Pavlu. A zatim,

da bi na~inio stvari savr{eno jasnim, Pavle nagla{ava: '...da ti neka`em da si i sam sebe meni du`an.'”

“Zbacivanje ropstva se, prema tome, ostvaruje kroz preobra`ajljudi i `ena preko Jevan|elja, a ne jednostavno promenom ekonom-skog sistema. Svi smo videli {ta se mo`e desiti kada jednostavnozamenite ekonomski sistem i nametnete novi poredak. Ceo komu-nisti~ki san je bio stvaranje 'revolucionara' za kojim }e uslediti 'novi~ovek'. Problem je da nikada nisu prona{li 'novog ~oveka'. Re{ili suse ugnjeta~a seljaka, ali to nije zna~ilo da su seljaci odjednom postalislobodni - jednostavno su bili pod novim re`imom. Na kraju, ako `elitetrajnu promenu, morate da preobrazite srca ljudi. A to je bila Isusovamisija.”

“Tako|e je vredno postaviti pitanje koje je Sovel postavio: kako jeropstvo prestalo? On isti~e da je pokreta~ka snaga za ukidanje rop-stva bilo evan|eosko bu|enje u Engleskoj. Hri{}ani su po~etkom 19.veka preko parlamenta progurali ukidanje ropstva i zatim su koristilibritanske vojne brodove da zaustave trgovinu robljem prekoAtlantika.”

“Dok je bilo oko 11 miliona Afrikanaca koji su preba~eni u Ameriku- a mnogi nisu uspeli da stignu - bilo je oko 13 miliona Afrikanacakoji su otpremljeni brodovima kako bi postali robovi u arapskomsvetu. Ponovo su Britanci bili ti koji su, podstaknuti ljudima ~ija susrca promenjena Hristom, poslali vojne brodove u Persijski zaliv kakobi se tome usprotivili.”

Karsonov odgovor je imao smisla ne samo istorijski, ve} i po momiskustvu. Na primer, pre vi{e godina poznavao sam biznismena kojije bio zagri`eni rasista sa nadmo}nim i oholim stavom prema bilokome druge boje ko`e. Nije ~inio nikakve napore kako bi prikrio svojprezir prema ameri~kim crncima, dopu{taju}i da se njegove predra-sude razliju u grube {ale i zajedljive primedbe. Nikakvi argumenti nisumogli da ga odvrate od njegovih odvratnih ube|enja.

Zatim je postao Isusov sledbenik. Dok sam zapanjeno gledao, nje-govi stavovi, gledi{ta i vrednosti su se vremenom promenili kako jeBog obnovio njegovo srce. Uvideo je da ne mo`e vi{e gajiti zlu voljuprema bilo kojoj osobi, po{to Biblija u~i da su svi ljudi na~injeni poobli~ju Bo`jem. Sada iskreno mogu da ka`em da se on danas staraza druge i prihvata ih, uklju~uju}i i one koji su razli~iti od njega.

Nisu ga promenili zakoni. Razmi{ljanje ga nije promenilo. Pozivi naose}anja ga nisu promenili. On }e vam re}i da ga je Bog promenioiznutra - presudno, potpuno i trajno. To je jedan od velikog brojaprimera koje sam video o mo}i Jevan|elja o kojoj je govorio Karson- mo}i da preobrazi osvetoljubive osobe u ~ovekoljubce, sebi~njakekamenog srca u davaoce mekog srca, silnike u sluge, i ljude koji isko-

148 149

ri{}avaju druge - kroz ropstvo ili neki drugi oblik ugnjetavanja - u ljudekoji prihvataju sve druge.

To se uklapa sa onim {to je apostol Pavle rekao u PoslaniciGalatima 3,28: “Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara,nema mu{koga roda ni `enskoga, jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.”

POKLAPANJE SA BO@JOM SLIKOM

Karson i ja smo razgovarali, ponekad vrlo `ivo, dva sata, ispuniv{ivi{e kaseta nego {to bi stalo u ovo poglavlje. Uvideo sam da su nje-govi odgovori dobro promi{ljeni i teolo{ki zasnovani. Me|utim, nakraju je ostalo neobja{njeno kako otelotvorenje deluje - kako duhpreuzima telo.

^ak i pored toga, po Bibliji, ~injenica da se to odigralo ne dovodise u sumnju. Svaka Bo`ja osobina, ka`e se u Novom zavetu, nalazise u Isus Hristu:

- Sveznanje? U Jevan|elju po Jovanu 16,30 apostol Jovan tvrdi zaIsusa: “Sad znamo da sve zna{.” - Sveprisutnost? Isus je rekao u Jevan|elju po Mateju 28,20: “Ievo ja sam s vama u sve dane do svr{etka veka”, a u Jevan|eljupo Mateju 18,20: “Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje, ondesam ja me|u njima.” - Svemo}nost? “Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji”,rekao je Isus u Jevan|elju po Mateju 28,18. - Ve~nost? U Jevan|elju po Jovanu 1,1 se objavljuje o Isusu: “Upo~etku be{e re~, i re~ be{e u Boga, i Bog be{e re~.” - Nepromenljivost? U Poslanici Jevrejima 13,8 se ka`e: “IsusHristos ju~e je, i danas onaj isti, i vavijek.”

Tako|e, Stari zavet stvara sliku Boga kori{}enjem titula i opisa kao{to su Alfa i Omega, Gospod, Spasitelj, Car, Sudija, Videlo, Stena,Otkupitelj, Pastir, Tvorac, @ivotodavac, Onaj koji pra{ta grehe.Zadivljuju}e je zapaziti da se u Novom zavetu svaki od ovih naziva pri-menjuje na Isusa.6

Isus je sve to rekao u Jevan|elju po Jovanu 14,7: “Kada bi stemene znali onda bi ste znali i oca mojega.” Slobodan prevod: “Kadaposmatrate sliku Boga iz Starog zaveta, vide}ete sli~nost sa mnom.”

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Pro~itajte Poslanicu Filibljanima, koja govori o Isusu koji se ponizio, ira|anju pod skromnim okolnostima, sa krstom kao svojim odredi{tem. Koji

su neki mogu}i motivi da Isus to uradi. Zatim pro~itajte stihove 9-11. {ta sede{ava kao rezultat Isusove misije? [ta bi moglo da podstakne svakoga dajednog dana zaklju~i da je Isus Bog?

2. Da li je ideja pakla predstavljala prepreku na va{em duhovnom puto-vanju? Kako reagujete na Karsonovo obja{njenje ovog pitanja?

3. Karson je govorio o nekim stihovima koji na prvi pogled izgledaju kaoda ukazuju da je Isus bio stvoreno bi}e ili manji Bog. Da li smatrate da jenjegovo razmi{ljanje ubedljivo? Za{to da ili za{to ne? [ta vas je njegova anal-iza ovih pitanja nau~ila u vezi sa potrebom za odgovaraju}om pozadinskominformacijom u tuma~enju Svetog pisma?

Za dalje dokaze Vi{e izvora o ovoj temi

Harris, Murray J. Jesus As Cod. Grand Rapids: Baker, 1993. Martin, W J. The Deity of Christ. Chicago: Moody Press, 1964. McDowell, Josh, and Bart Larson. Jesus: A Biblical Defense a His Deity.

San Bernardino, Calif.: Here's Life, 1983.Stott, John. Basic Christianity. Grand Rapids: Eerdmans, 1986. Zodhiates, Spiros. Was Christ God? Grand Rapids: Eerdmans, 1966.

150 151

Bila je subota bez naro~itih doga|aja u domu Hilerovih u ^ikagu.Klarens Hiler je potro{io popodne boje}i trem svoje dvospratne ku}eu Zapadnoj ulici 104. Do ve~eri, on i njegova porodica su se povuk-li u krevet. Me|utim, ono {to se zatim dogodilo zauvek }e promenitiKrivi~ni zakon u Americi.

Hilerovi su se probudili rano ujutru 19. septembra 1910. godine iposumnjali su da se ugasila gasna lampa blizu spava}e sobe njihove}erke. Klarens je oti{ao da to istra`i. Njegova `ena je ~ula niz zvuko-va: kome{anje, dva ~oveka koja su se kotrljala niz stepenice, dva puc-nja i lupanje prednjih vrata. Iza{la je i prona{la Klarensa mrtvog nadnu stepeni{ta.

Policija je uhapsila Tomasa D`eningsa, osu|ivanog provalnika, namanje od dva kilometra od mesta zlo~ina. Na njegovoj ode}i se nalazi-la krv, a njegova leva ruka je bila povre|ena. Oboje, kako je on rekao,od pada na tramvaj. U d`epu su prona{li istu vrstu pi{tolja koji jekori{}en za ubistvo Klarensa Hilera, ali nisu mogli da utvrde da li jeto bilo oru`ije kojim je po~injeno ubistvo.

Znaju}i da im je potrebno vi{e od toga za osudu D`eningsa, detek-tivi su istra`ili Hilerovu ku}u u potrazi za dodatnim tragovima. Jedna~injenica je ubrzo postala o~igledna: ubica je u{ao kroz zadnji kuhinj-ski prozor. Detektivi su iza{li - i tu su, neposredno pored prozora, zau-vek utisnuti u belu boju, koju je sama `rtva tako bri`ljivo nanosila naogradu samo nekoliko ~asova pre svoje smrti, prona{li jasne otiskeprstiju ne~ije leve ruke.

Dokazi na osnovu otisaka prstiju su bili nov koncept u to vreme,po{to su tek nedavno prikazani na me|unarodnoj policijskoj izlo`bi uSent Luisu. Do tada otisci prstiju nikada nisu kori{}eni za osu|iva-nje bilo koga za ubistvo u Sjedinjenim Dr`avama.

Uprkos sna`nim prigovorima advokata odbrane da su takvi dokazinenau~ni i neprihvatljivi, ~etiri policajca je svedo~ilo da su se otisciprstiju na boji savr{eno uklapali sa otiscima Tomasa D`eningsa - i

samo sa njegovim. Porota je proglasila D`eningsa krivim, Vrhovni sudIlinoisa je podr`ao njegovo osu|ivanje na ovom istorijskom su|enju, ion je kasnije obe{en.1

Pretpostavka na kojoj se zasnivaju dokazi na osnovu otisaka prsti-ju je jednostavna: svaka osoba ima jedinstvene brazde na prstima.Kada se otisak, prona|en na predmetu, poklapa sa obracem brazdina prstu osobe, istra`itelji mogu da zaklju~e sa nau~nom pouz-dano{}u da je ta odre|ena osoba dodirnula predmet.

U mnogim kriminalnim slu~ajevima, prepoznavanje otisaka prstijuje glavni dokaz. Se}am se da sam izve{tavao o su|enju na kome jesamo jedan otisak palca, prona|en na celofanskom omotu kutije ci-gareta, bio odre|uju}i faktor u osu|ivanju 20-godi{njeg provalnika zaubistvo kolege sa koled`a.2 Dokazi na osnovu otisaka prstiju moguda budu toliko odlu~uju}i.

U redu, ali kakve to veze ima sa Isusom Hristom? Jednostavno:postoji druga vrsta dokaza koja se mo`e usporediti sa otiscima prsti-ju i koja uspostavlja sa zapanjuju}im stepenom izvesnosti da je Isuszaista Mesija Izraela i celog sveta.

U jevrejskom Svetom pismu, koje hri{}ani nazivaju Stari zavet,postoji nekoliko desetina glavnih proro~anstava o dolasku Mesije,koga }e poslati Bog da spase svoj narod. U odre|enom smislu, tapredvi|anja su formirala figurativne otiske prstiju kojima mo`e daodgovara samo Pomazanik. Na taj na~in, Izraelci su mogli da isklju~esvakog varalicu i da potvrde da li je neko autenti~ni Mesija.

Gr~ka re~ za “Mesiju” je Hristos. Ali, da li je Isus stvarno bioHristos? Da li je na ~udesan na~in ispunio ta proro~anstva koja sunapisana stotinama godina pre njegovog ro|enja? Kako mo`emo daznamo da je on bio jedina osoba tokom istorije koja se poklapala saproro~kim otiscima prstiju?

Postoji puno nau~nika sa dugim nizom akademskih zvanja ispredsvog imena koje sam mogao da upitam u vezi sa ovim. Me|utim,`eleo sam da intervjui{em nekoga za koga je to bilo vi{e od apstrak-tne akademske ve`be, i to me je dovelo do veoma neobi~nog mestau Ju`noj Kaliforniji.

DEVETI INTERVJU: MR LUIS S. LAPID

Obi~no bi crkva bila prirodno mesto gde se nekom postavljajupitanja o biblijskim stvarima. Ali, bilo je ne~eg druga~ijeg u sedenjusa pastorom Luisom Lapidom, u crkvi ujutru, posle slu`be. Ovi redoviklupa i vitra`a nisu bili mesto gde bi ste o~ekivali da prona|ete pri-jatnog Jevrejina iz Njuarka, u Nju D`erziju.

Pa ipak, to je Lapidovo poreklo. Za nekoga sa njegovim poreklom,pitanje da li je Isus dugo o~ekivani Mesija prevazilazi teoriju. To je

152 153

10

DOKAZ OTISAKA PRSTIJUDa li se Isus - i samo Isus - poklapa

sa identitetom Mesije?

duboko li~no pitanje i ja sam potra`io Lapida kako bih mogao da~ujem pri~u o njegovom sopstvenom istra`ivanju ovog kriti~nog pita-nja.

Lapid je diplomirao teologiju na Univerzitetu u Dalasu i magistriraoteologiju iz oblasti Starog zaveta i semitistike na Teolo{kom fakulte-tu Talbot. Radio je deset godina u “Slu`bi odabranog naroda”, gov-ore}i o Isusu studentima Jevrejima na tom koled`u. Predavao je naodeljenju za Bibliju Bajolo Univerziteta i radio sedam godina kaoinstruktor na seminarima “Kurs kroz Bibiliju”. Tako|e je biv{i predsed-nik nacionalne mre`e 15 mesijanskih zajednica.

Vitak i sa nao~arima, Lapid govori blago, ali uvek uz osmeh i uvekje spreman za {alu. Bio je ljubazan dok me je dovodio do stoliceispred udru`enja Bet Arijal u [erman Ouksu, u Kaliforniji. Nisam `eleoda po~nem razgovor raspravljaju}i o biblijskim sporovima oko nijansi;umesto toga, zapo~eo sam pozivaju}i Lapida da mi ispri~a pri~u osvom duhovnom putovanju.

Sklopio je ruke i stavio ih na krilo, pogledao u tamne drvenezidove dok je odlu~ivao odakle da zapo~ne, a zatim po~eo otkrivaju}iizvanrednu pri~u koja nas je odvela iz Njuarka do Grinvi~ Vilid`a, pado Vijetnama i Los An|elesa, od skepticizma do vere, od judaizma kahri{}anstvu, od Isusa kao neva`nog, do Isusa kao Mesije.

“Kao {to znate, poti~em iz jevrejske porodice”, po~eo je.“Poha|ao sam sedam godina {kolu u konzervativnoj jevrejskog sina-gogi, pripremaju}i se za Bar micvu. Iako smo smatrali da je to biloveoma zna~ajno, vera na{e porodice nije u velikoj meri uticala na na{svakodnevni `ivot. Nismo prestajali da radimo u subotu; nismo sehranili onako kako pi{e u Bibliji.”

Nasme{io se. “Me|utim, na velike praznike i{li smo u stro`ijuortodoksnu sinagogu, po{to je nekako moj otac ose}ao da tamotreba da idemo ako stvarno `elimo da ozbiljno budemo sa Bogom!”

Kada sam ga prekinuo kako bih ga upitao {ta su ga njegoviroditelji u~ili o Mesiji, Lapidov odgovor je bio jasan. “To nikada nijespomenuto”, rekao je odlu~no.

Nisam poverovao. U stvari, mislio sam da sam ga pogre{norazumeo. “Ka`ete da nikada niste razgovarali o tome?” upitao sam.

“Nikada”, ponovio je. “^ak se ne se}am da je o tome govorenou na{oj {koli.”

To je za mene bilo iznena|uju}e. “[ta je sa Isusom?” upitao sam.“Da li se o njemu ikada govorilo? Da li je njegovo ime kori{}eno?”

“Veoma retko”, odgovorio je Lapid. “U osnovi, o njemu se nikadanije raspravljalo. Moji utisci o Isusu su nastali razgledanjemhri{}anskih crkava: tu je bio krst, trnov venac, probodeno rebro, krv

koja je tekla sa njegove glave. Meni to nije imalo nikakvog smisla.Za{to obo`avati ~oveka na krstu, sa klinovima na rukama i nogama?”

Pretpostavljao sam da je Lapidov stav prema hri{}anstvu bio takavi iz drugih razloga, pored zabune oko njihovih uverenja. “Da li steverovali da su hri{}ani bili u osnovi problema antisemitizma?” upitaosam.

“Ne-Jevreji su smatrani sinonimom za hri{}anje, i mi smo u~enida budemo obazrivi, jer je me|u ne-Jevrejima moglo biti antisemitiz-ma”, rekao je, zvu~e}i po malo diplomatski.

Nastavio sam dalje sa pitanjem. “Da li bi ste rekli da ste razvilineke negativne stavove prema hri{}anima?”

Ovog puta nije oklevao. “Da, delimi~no jesam”, rekao je. “U stvari,kada mi je kasnije Novi zavet prvi put predstavljen, iskreno sam mis-lio da }e u osnovi predstavljati ud`benik o antisemintizmu.”

Klimnuo sam glavom, o`alo}en mi{lju koliko mnogo ljudi imapogre{no mi{ljenje o hri{}anstvu.

PO^INJE DUHOVNA POTRAGA

Lapid je rekao da je nekoliko doga|aja umanjilo njegovuprivr`enost religiji dok je odrastao. Po{to su me zanimali detalji,zamolio sam ga da to obrazlo`i i odmah je po~eo da govori o onome{to je o~igledno bila najte`a epizoda u njegovom `ivotu.

“Moji roditelji su se razveli kada sam imao 17 godina”, rekao je,i bilo je iznena|uju}e, da sam ~ak i posle svih tih godina mogao daosetim povre|enost u njegovom glasu. “To je zaista zarilo kolac umoje religiozno srce koje sam mo`da imao. Pitao sam se, gde je tuBog? Za{to nisu oti{li do rabina da se posavetuju? Kakva je koristod religije, ako ne mo`e da pomogne ljudima na prakti~an na~in?Svakako je mogla da zadr`i moje roditelje zajedno. Kada su se raz-dvojili i deo mene se tako|e razdvojio.”

“Pored toga, u religiji nisam ose}ao kao da imam li~an odnos saBogom. U~estvovao sam u obilju ceremonija i odr`avanju tradicija, alito je bio udaljen i odvojen Bog sa brda Sinaja koji je rekao: 'Evo pravi-la, `ivite po njima, bi}e sve u redu. Vide}emo se kasnije.' I tu sambio ja, adolescent sa pobesnelim hormonima, pitaju}i se, da li Bogvidi moju borbu? Da li brine za mene kao osobu? Pa, ne na bilo kojina~in koji sam ja mogao da vidim.”

Razvod je pokrenuo razdoblje pobune. Uni{tavan muzikom i poduticajem knjiga D`eka Keruaka i Timotija Lirija, tro{io je previ{e vre-mena u kafi}ima Grinvi~ Vilid`a da bi i{ao na koled` - tako da jemogao da dobije poziv za vojsku. Godine 1967, obreo se na drugomkraju sveta, na teretnom brodu ~iji je teret - municija, bombe, raketei drugi sna`ni eksplozivi - predstavljao izazovnu metu za Vijetkong.

154 155

“Se}am se da mi je re~eno o na{im izgledima u Vijetnamu: '20%vas }e verovatno poginuti, drugih 80% }e verovatno dobiti veneri~nubolest ili postati alkoholi~ar ili postati zavistan od droge. Mislio sam,nemam nijedan procenat {anse da iza|em normalan!.”

“To je bio veoma mra~an period. Bio sam svedok patnje. Videosam mrtva~ke vre}e; video sam ratna razaranja. Sreo sam se sa anti-semintizmom me|u nekim vojnicima ameri~ke vojske. Nekoliko njih sajuga je ~ak zapalilo krst jedne no}i. Verovatno sam `eleo da se odvo-jim od svog identiteta - mo`da sam i zbog toga zapo~eo daprou~avam isto~nja~ke religije.”

Lapid je ~itao knjige o isto~nja~koj filozofiji i pose}ivao budisti~kehramove dok je bio u Japanu. “Bio sam veoma uznemiren zlom kojesam video i poku{avao sam da procenim kako vera mo`e sa tim dase izbori”, rekao mi je. “Imao sam obi~aj da ka`em: 'Ako Bog pos-toji, nije va`no da li }u ga na}i na Sinaju ili na planini Fid`i. Prihvati}uga na bilo koji na~in.'”

Pre`iveo je Vijetnam, vra}aju}i se ku}i sa novootkrivenomsklono{}u ka marihuani i planovima da postane budisti~ki sve{tenik.Trudio se da `ivi asketskim na~inom `ivota samoodricanja u poku{ajuda otkloni lo{u karmu za nedela u pro{losti, ali je ubrzo shvatio danikada ne}e uspeti da nadoknadi sve svoje prestupe.

Lapid je }utao jedan trenutak. “Postao sam depresivan”, rekao je.“Se}am se da sam u{ao u podzemnu `eleznicu i razmi{ljao, mo`daje odgovor skakanje pod voz. Mogao sam da se oslobodim tela i dase jednostavno spojim sa Bogom. Bio sam veoma zbunjen. Da bistvari bile jo{ gore, po~eo sam da eksperimenti{em sa LSD-em.”

Tra`e}i novi po~etak, odlu~io je da se preseli u Kaliforniju, gde senjegovo duhovno putovanje nastavilo. “I{ao sam na budisti~ke sas-tanke, ali je to bilo prazno”, rekao je. “Kineski budizam je bioateisti~ki, japanski budizam je obo`avao Budine kipove, zenbudizamje bio previ{e nejasan. I{ao sam na sastanke sajentologa, ali su oniprevi{e manipulativni i poku{avali su sve da kontroli{u. Hiduizam jeverovao u sve te nerazumne orgije koje su bogovi vr{ili i u bogovekoji su bili plavi slonovi. Nijedna od njih nije imala smisao; nijednanije zadovoljavala.”

^ak je pratio prijatelje na sastanke koji su u osnovi bilisatanisti~ki. “Posmatrao bih i razmi{ljao, ne{to se ovde de{ava, alinije dobro”, rekao je. “U magli svog sveta zamu}enog drogom, rekaosam prijateljima da sam verovao da postoji zla sila koja je iznadmene, koja mo`e da radi u meni, koja postoji kao entitet. Video samdovoljno zla u svom `ivotu da poverujem u to.”

Pogledao me je ironi~nim osmehom. “Pretpostavljam da sam pri-hvatio postojanje Sotone”, rekao je, “pre nego {to sam prihvatioBo`je.”

“NE MOGU DA VERUJEM U ISUSA”

Bila je 1969. godina. Lapidova znati`elja ga je podstakla da posetiSanset Strip kako bi slu{ao jednog evan|elistu koji se lancem vezaoza krst visok dva i po metra kako bi protestvovao zbog na~ina na kojisu lokalni vlasnici kafana uspeli da ga udalje od ulaza svojih radnji.Tamo je Lapid sreo neke hri{}ane, koji su ga uvukli u duhovnuraspravu.

Pomalo razmetljivo, po~eo je da se razbacuje isto~nja~kom filo-zofijom. “Nema Boga tamo negde”, rekao je, ukazuju}i na nebo. “Mismo Bog, ja sam Bog. Vi ste Bog, samo treba to da shvatite.”

“Pa, ako ste Bog za{to ne stvorite stenu?” odgovorila je na tojedna osoba. “U~inite da se ne{to pojavi. To je ono {to Bog ~ini.”

U svom umu, zamagljenom drogom, Lapid je zamislio da dr`istenu. “Dobro, evo stene”, rekao je, pru`aju}i svoju praznu ruku.

Hri{}anin se nasmejao. “To je razlika izme|u vas i pravog Boga”,rekao je. “Kada Bog ne{to stvori, to mo`e svako da vidi. To je objek-tivno, a ne subjektivno.”

Lapid je to zapamtio. Razmi{ljaju}i malo o tome, rekao je sebi:“Ako prona|em Boga, on mora da bude objektivan. Zavr{io sam saovom isto~nja~kom filozofijom koja ka`e da je to sve u mom umu ida mogu da stvorim sopstvenu realnost. Bog mora da bude objektiv-na stvarnost, ako treba da ima bilo kakvo zna~enje van moje sop-stvene ma{te.”

Kada je jedan od hri{}ana spomenuo Isusovo ime, Lapid jepoku{ao da ga odbije svojim spremnim odgovorom. “Ne mogu daverujem u Isusa”, rekao je.

Sve{tenik je tada rekao: “Da li znate o proro~anstvima o Mesiji?”upitao je.

Lapid je bio nespreman. “Proro~anstva?” rekao je. “Nikada nisam~uo o njima.”

Sve{tenik je zabrinuo Lapida govore}i o nekim starozavetnimproro~anstvima. Sa~ekajte malo! Lapid je razmi{ljao. To je moje jevre-jsko Sveto pismo koje on sada navodi! Kako je Isus mogao tu da senalazi?

Kada mu je sve{tenik ponudio Bibliju, Lapid je bio skepti~an. “Dali je tu Novi zavet?” upitao je. Sve{tenik je potvrdno klimnuo glavom.“Pro~ita}u samo Stari zavet”, rekao mu je Lapid.

Bio je iznena|en odgovorom sve{tenika. “U redu”, rekao je pas-tor. “Pro~itajte samo Stari zavet i upitajte Boga Avrama, Isaka i

156 157

Jakova - Boga Izraela - da vam poka`e da li je Isus Mesija. Po{to onjeste va{ Mesija. On je prvobitno do{ao jevrejskom narodu, a zatimje bio i spasitelj celog sveta.”

Za Lapida je to bila nova informacija, informacija koja je podstak-la njegovu znati`elju. Zapanjuju}a informacija. Zato se vratio u stan,otvorio Stari zavet od njegove prve knjige, 1. Knjige Mojsijeve, i po{aou potragu za Isusom u re~ima koje su bile napisane stotinama godi-na pre nego {to se drvodelja iz Nazareta uop{te rodio.

“RANJEN ZA NA[E PRESTUPE”

“Ubrzo”, rekao mi je Lapid, “~itao sam Stari zavet svakog dana irazmatrao jedno proro~anstvo za drugim. Na primer, 4. KnjigaMojsijeva je govorila o proroku ve}em od Mojsija, koji }e do}i i kogatreba da slu{amo. Razmi{ljao sam, ko mo`e da bude ve}i od Mojsija?To je zvu~alo kao Mesija - neko ko je podjednako velik i po{tovan kaoMojsije, ali ve}i u~itelj i ve}i autoritet. Uhvatio sam se za to i nas-tavio potragu za njim.”

Kako je Lapid nastavio sa ~itanjem Svetog Pisma, zastao je koddela iz Knjige proroka Isaije, 53. poglavlje. Sa jasno{}u i osobeno{}u,u proro~anstvu koje je u izuzetnom pesni~kom obliku, nalazimo slikuMesije koji }e patiti i umreti za grehe Izraela i celog sveta - sve toje napisano vi{e od sedam stotina godina pre nego {to je Isus hodaozemljom.

“Prezren be{e i odba~en izme|u ljudi, bolnik i vi~an bolestima, ikao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za {to neuzimasmo. A on bolesti na{e nosi i nemo}i na{e uze na se, a mimi{ljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i mu~i. Ali on bi ranjen zana{e prestupe, izbijen za na{a bezakonja; kar be{e na njemuna{ega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kaoovce za|osmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pustina nj bezakonje svih nas. Mu~en bi i zlostavljen, ali ne otvori ustasvojih; kao jagnje na zaklanje vo|en bi i kao ovca nema pred onimkoji je stri`e ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se,a rod njegov ko }e iskazati? Jer se istr`e iz zemlje `ivih i zaprestupe naroda mojega bi ranjen. Odredi{e mu grob sa zlo~inci-ma, ali na smrti bi s bogatim, jer ne u~ini nepravde, niti se na|eprevara u ustima njegovim... i sam nosi grehe mnogih, i zazlo~ince se moli.” (Isaija 53,3-9,12)

Lapid je odmah prepoznao portret: to je bio Isus iz Nazareta! Sadaje po~eo da shvata slike koje je video u hri{}anskim crkvama u koji-ma je bio kao de~ak: Isusovu patnju, razapetog Isusa, Isusa koji je,

kako je sada shvatio “ranjen za na{e prestupe” i dok “sam nosigrehe mnogih”.

Kao {to su Jevreji u Starom zavetu trebali da se iskupe za svojegrehe sistemom `ivotinjskih `rtava, tako ovde imamo Isusa, posled-nje Bo`je `rtveno jagnje, koji je otkupio grehe jednom za svagda. Ovdeimamo personifikaciju Bo`jeg plana spasenja.

To otkri}e je bilo toliko zapanjuju}e da je Lapid mogao da do|esamo do jednog zaklju~ka: to je bila prevara! Verovao je da su ljudiprepisali Stari zavet i izvrnuli Isaijine re~i kako bi zvu~alo kao da pro-rok predskazuje Isusov dolazak.

Lapid je odlu~io da otkrije prevaru. “Zatra`io sam od ma}ehe dami po{alje moju jevrejsku Bibliju kako bih mogao sam da proverim”,rekao mi je. “Ona je to u~inila i pogodite {ta sam prona{ao?Prona{ao sam da i ona isto ka`e? Sada sam stvarno morao da sepozabavim sa tim.”

ISUSOVO JEVREJSTVO

Lapid bi iznova naizlazio na proro~anstva u Starom zavetu - vi{eod 40 velikih proro~anstava. Isaija je otkrio na~in Mesijinog ro|enja(od device); Mihej je istakao mesto ro|enja (Vitlejem); 1. KnjigaMojsijeva i Knjiga proroka Jeremije navode njegove pretke (potomakAvrama, Isaka i Jakova, od Judinog plemena, iz Davidovog doma);Psalmi su predvideli izdaju, optu`be la`nih svedoka, na~in smrti (pro-bodene ruke i noge, iako razapinjanje na krst jo{ uvek nije biloizmi{ljeno) i njegovo vaskrsenje (ne}e istrunuti nego }e se vazneti uvisine); i tako dalje.3 Svako proro~anstvo je uklanjalo deo Lapidovogskepticizma dok nije kona~no preuzeo drasti~an korak.

“Odlu~io sam da otvorim Novi zavet i pro~itam samo prvu stranu”,rekao je. “Sa strepnjom sam polako krenuo na Jevan|elje po Matejudok sam gledao po nebu, ~ekaju}i da me pogodi grom!”

Prve re~i Jevan|elja po Mateju su sko~ile sa stranice: “PlemeIsusa Hrista, sina Davida, Avramova sina...”

Lapidove o~i su se ra{ilile prise}aju}i se trenutka kada je prvi putpro~itao tu re~enicu. “Pomislio sam, oh! Sin Avramov, Sin Davidov -sve se poklapalo! Krenuo san na pri~e o ro|enju i pomislio, gle ovo!Jevan|elje po Mateju navodi iz Knjige proroka Isaije 7,14: 'Djevojka}e zatrudnjeti, i rodi}e sina.' A zatim sam video kako navodi prorokaJeremiju. Seo sam razmi{ljaju}i. Zna{, ovo je o jevrejskom narodu.Gde su tu ne-Jevreji? [ta se ovde de{ava?”

“Nisam mogao da ga ostavim. Pro~itao sam ostala Jevan|elja ishvatio sam da to nije bio priru~nik Ameri~ke nacisti~ke partije; to jeodnos izme|u Isusa i jevrejske zajednice. Stigao sam do Dela apos-tolskih i - to je bilo neverovatno! - poku{avali su da prona|u na~in

158 159

kako bi Jevreji mogli da iznesu pri~u o Isusu ne-Jevrejima. Kakvapromena uloga.”

Ispunjena proro~anstva su bila toliko ubedljiva da je Lapid po~eoda pri~a ljudima da je smatrao da je Isus Mesija. U to vreme, to jebila samo intelektualna mogu}nost za njega, pa ipak su te implikaci-je bile duboko uznemiruju}e.

“Shvatio sam da ako treba da prihvatim Isusa u svoj `ivot, mora-ju da se izvr{e neke zna~ajne promene u na~inu na koji sam `iveo”,objasnio je. “Morao sam da re{im problem sa drogom, seksom iostalim. Nisam shvatao da }e mi Bog pomo}i da na~inim te promene;mislio sam da sam moram da o~istim svoj `ivot.”

JAVLJANJE BOGA U PUSTINJI

Lapid i neki njegovi prijatelji su se uputili u pustinju Mohave kaopribe`i{te. Ose}ao je da je u duhovnoj borbi. Uznemiravale su gano}ne more u kojima ga psi raskidaju vuku}i ga iz suprotnih smero-va. Sede}i u pustinjskom grmlju, setio se re~i koje mu je neko rekaona Sanset Stripu: “Ili ste na Bo`ijoj strani ili na Sotoninoj.”

Verovao je u otelotvorenje zla - a to nije bila strana na ~ijoj je `eleoda bude. Zato se Lapid molio: “Bo`e, moram da do|em do kraja oveborbe. Moram da znam, van svake sumnje, da Isus jeste Mesija.Moram da znam da ti, kao Bog Izraela, `eli{ da verujem u to.”

Dok mi je pri~ao tu pri~u, Lapid je oklevao, nesiguran kako da pre-nese u re~i ono {to se slede}e dogodilo. Proteklo je nekoliko trenu-taka. Zatim je rekao: “Najbolji na~in na koji mogu da izrazim to iskus-tvo jeste da je Bog objektivno govorio mom srcu. Ubedio me je,iskustvom, da postoji. U tom trenutnku, u pustinji, u svom srcu samrekao: 'Bo`e, prihvatam Isusa u svoj `ivot. Ne razumem {ta treba dau~inim sa njim, ali `elim da znam. Prili~no sam upropastio svoj `ivot;potreban si mi da me promeni{.'”

I Bog je po~eo da to ~ini u procesu koji traje do dana{njih dana.“Moji prijatelji su znali da se moj `ivot promenio, ali nisu mogli to darazumeju.” “Oni bi rekli: 'Ne{to ti se desilo u pustinji. Ne `eli{ vi{eda uzima{ drogu. Ne{to je druga~ije u vezi sa tobom.'”

“Ja bih rekao: 'Pa, ne mogu da objasnim {ta se desilo. Sve {toznam je da postoji neko u mom `ivotu, i to je neko ko je svet, ko jepravedan, ko je izvor pozitivnih misli o `ivotu, i ja se jednostavnoose}am potpun.'”

Te poslednje re~i su, izgledalo je, rekle sve. “Potpun”, naglasio mije, “na na~in koji nikada ranije nisam osetio”.

Uprkos pozitivnih promena, bio je zabrinut oko saop{tavanja tihvesti roditeljima. Kada je to kona~no u~inio, reakcije su bile pozitivne.

“Bili su radosni po{to su mogli da vide da vi{e nisam bio zavistanod droga i emocionalno sam zvu~ao mnogo bolje”, prise}ao se.

Kroz izuzetan niz okolnosti, Lapidova molitva za `enu je dobilaodgovor kada je sreo Deboru, koja je tako|e bila Jevrejka i Isusovsledbenik. Ona ga je povela u svoju crkvu - istu onu, kako seispostavilo, u kojoj je propovedao sve{tenik koji je vi{e meseci rani-je na Sanset Stripu pozvao Lapida da pro~ita Stari zavet.

Lapid se nasmejao. “Re}i}u vam ne{to - usta su mu se otvorilaod ~uda kada me je video kako ulazim u crkvu!”

Ta zajednica je bila puna biv{ih motociklista, biv{ih hipika i biv{ihzavisnika sa Sanset Stripa, zajedno sa naseljenim ju`njacima. Zamladog jevrejskog mu{karca iz Njuarka, koji je bio relativno stidljivprema ljudima koji su bili druga~iji od njega, zbog antisemitizma nakoga se pla{io da }e nai}i, bilo je isceljuju}e nau~iti da naziva takoraznovrsnu gomilu, bra}om i sestrama.”

Lapid je o`enio Deboru godinu dana po{to su se upoznali. Od tadaje ona rodila dva sina. A zajedno su osnovali udru`enje Bet Arijel,dom za Jevreje i ne-Jevreje koji su tako|e prona{li sebe u Hristu.

ODGOVORI NA ZAMERKE

Lapid je zavr{io svoju pri~u i opustio se u stolici. Pustio sam dase taj trenutak produ`i. Crkva je bila tiha; vitra`i su sijali crvenom,`utom i plavom bojom propu{taju}i kalifornijsko sunce. Seo samrazmi{ljaju}i o mo}i ~ovekove pri~e o prona|enoj veri. Divio sam setoj pri~i o ratu i drogama, o Grinvi~ Vilid`u i Sanset Stripu i pustinji,od ~ega ni{ta nikada ne bih povezao sa prijatnim, urednim propoved-nikom koji je sedeo nasuprot mene.

Ali, nisam `eleo da ignori{em o~igledno pitanje koje je njegovapri~a postavila. Uz Lapidovo dopu{tanje po~eo sam postavljaju}i pita-nje koje je mi je bilo prvo na umu: “Ako su vam proro~anstva bilatoliko o~igledna i toliko nesumnjivo ukazivala na Isusa, za{to gamnogi ljudi, kao i mnogi Jevreji, ne prihvataju kao svog Mesiju?”

To je bilo pitanje koje je Lapid sam sebi vi{e puta postavljaotokom tri decenije od kada ga je onaj hri{}anin izazvao da istra`ijevrejsko Sveto pismo. “U mom slu~aju, izdvojio sam vreme da gapro~itam, a mnogi to ne ~ine”, odgovorio je.

Neki od izazova proro~anstvima izgledaju prili~no ubedljivo kada ihneka osoba prvi put ~uje. Tako sam jednu po jednu postavio naj~e{}ezamerke Lapidu da bih video kako bi on odgovorio na njih.

160 161

1. ARGUMENT PODUDARNOSTI

Prvo, upitao sam Lapida, da li je mogu}e da je Isus jednostavnoispunio proro~anstva prostim slu~ajem. Mo`da je on jednostavnojedan od velikog broja ljudi tokom istorije koji su slu~ajno odgovaraliproro~kim opisima.

“To nije mogu}e”, bio je njegov odgovor. “[anse su tako astronom-ski male da to isklju~uju. Neko je izvr{io prora~un i utvrdio da jeverovatno}a, da se samo osam proro~anstva ispuni, jedna u sto mi-liona milijardi. Taj broj je milionima puta ve}i od ukupnog broja ljudikoji su ikada hodali zemljom!”

“On je prora~unao da ako uzmete toliki broj srebrnih dolara, onibi prekrili dr`avu Teksas do visine od 60 centimentara. Ako bi steobele`ili jedan srebrni dolar me|u njima i zatim rekli osobi vezaniho~iju da ide po celoj dr`avi, i da se sagne i uzme jedan nov~i}, kakvebi bile {anse da izabere onaj koji je ozna~en?”

Sa tim je odgovorio na sopstveno pitanje: “Iste su {anse da nekou istoriji mo`e da ispuni samo osam proro~anstava.”

Prou~avao sam tu istu statisti~ku analizu matemati~ara Pitera V.Stonera (Peter W. Stoner) kada sam za sebe istra`ivao mesijanskaproro~anstva. Stoner je tako|e prora~unao verovatno}u ispunjavanja48 proro~anstava i ona je iznosila jedan u bilion, bilion, bilion, bilion,bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, biliona!4

Na{i umovi ne mogu da predstave toliko veliki broj. To je zapa-njuju}a statistika koja je jednaka broju si}u{nih atoma u bilion, bi-lion, bilion, bilion milijardi svemira veli~ine na{eg svemira!

“Sama verovatno}a ka`e da bi bilo nemogu}e da bilo ko ispuniproro~anstva Starog zaveta!”, zaklju~io je Lapid. Ipak je Isus, i samoIsus, tokom ~itave istorije - uspeo to da uradi.”

Pale su mi na pamet re~i apostola Pavla: “A Bog, kako unapredjavi ustima svih proroka svojih, da }e Hristos postradati, izvr{i tako.”(Dela apostolska 3,18)

2. ARGUMENT IZMENJENIH JEVAN\ELJA

Prikazao sam Lapidu drugi scenario, pitaju}i: “Zar nije mogu}e dasu pisci Jevan|elja preradili detalje kako bi izgledalo da je Isusispunio proro~anstva?”

“Na primer”, rekao sam, “proro~anstva ka`u da kosti Mesije ne}ebiti slomljene, pa je mo`da Jovan izmislio pri~u o Rimljanima koji supolomili noge dvojci lopova koji su bili razapeti sa Isusom, a nisupolomili njegove noge. Proro~anstva tako|e govore o izdaji za tridesetsrebrnjaka, pa je mo`da Mateja malo izmenio ~injenice i rekao da jeJuda prodao Isusa za tu sumu novca.”

Ali, zamerka nije opstala du`e od prethodne. “Bog je u svojojmudrosti stvorio proveravanje i premeravanje, i unutar i vanhri{}anske zajednice”, objasnio je Lapid. “Kada su Jevan|elja kru`ila,jo{ uvek je bilo `ivih ljudi koji su bili u blizini kada su se svi tidoga|aji odigrali. Neko bi rekao Mateju: 'Ti zna{ da se to nije takodogodilo. Poku{avamo da govorimo o `ivotu u pravednosti i istini, pazato nemoj da to prlja{ la`ima.'”

Pored toga, dodao je, za{to bi Matej izmislio ispunjenje proro~an-stva, a zatim svojom voljom dopustio da ga ubiju zato {to je sledionekoga za koga je znao da nije stvarno bio Mesija? To ne bi imalonekog smisla.

[tavi{e, Isusovi neprijatelji bi sko~ili na svaku priliku da opovrgnuJevan|elja ukazuju}i na neistine. “Oni bi rekli: 'Ja sam bio tamo, iIsusove kosti jesu bile slomljene od strane Rimljana tokom raspe}a'”,rekao je Lapid.

3. ARGUMENT NAMERNOG ISPUNJAVANJA

Neki skeptici su tvrdili da je Isus jednostavno rukovodio svojim`ivotom kako bi ispunio proro~anstva. “Zar nije mogao da pro~ita uKnjizi proroka Zaharije da }e Mesija u{etati na magaretu u Jerusalim,a zatim da pripremi sve kako bi u~inio upravo to?” upitao sam.

Lapid je u~inio mali ustupak. “Za nekoliko proro~anstva, da, to jesvakako mogu}e”, rekao je. “Ali, postoje mnoga druga za koja to jed-nostavno nije bilo mogu}e.”

“Na primer, kako bi kontrolisao ~injenicu da je ve}e sve{tenikaponudilo Judi 30 srebrnjaka da ga izda? Kako je mogao da namestisvoje poreklo, ili mesto ro|enja, ili metod svog pogubljenja, ili da suse vojnici kockali za njegovu ode}u, ili da su njegove noge ostalenepolomljene na krstu? Kako bi namestio vr{enje ~uda pred skep-ticima? Kako bi namestio svoje vaskrsenje i kako bi uredio da budero|en kada se rodio?”

Poslednji komentar mi je bio zanimljiv. “[ta mislite pod time 'kadase rodio'?” upitao sam.

“Kada protuma~ite Knjigu proroka Danila 9,24-26, ona predvi|a da}e se Mesija javiti posle odre|enog vremena po{to je car Artakserksizdao dekret jevrejskom narodu da krene iz Persije kako bi izgradiojerusalimske zidove”, Lapid je odgovorio.

On se nagnuo napred kako bi iskazao kona~nu nameru: “To stav-lja o~ekivanu pojavu Mesije u precizan trenutak u istoriji, u kome jeIsus trebao da se pojavi”, rekao je. “Svakako da to nije mogaounapred da pripremi.”5

162 163

4. ARGUMENT KONTEKSTA

Jedna druga zamerka je zahtevala razmatranje: da li su odeljci kojehri{}ani identifikuju kao mesijanska proro~anstva, zaista nameravalida uka`u na dolazak Pomazanika, ili ih hri{}ani izvla~e iz konteksta ipogre{no tuma~e?

Lapid je uzdahnuo. “Znate, ~itam knjige koje pi{u ljudi kojipoku{avaju da uni{te ono u {ta verujemo. To nije zabavno raditi, alija provodim vreme razmatraju}i svaku zamerku pojedina~no, a zatimistra`ujem koncept ili smisao re~i na originalnom jeziku”, rekao je. “Isvaki put, proro~anstva su opstala i pokazala se istinitim.”

“Ovde je moj izazov skepticima: nemojte da prihvatate moju re~,ali nemojte prihvatati ni re~i nevernika. Potro{ite vreme kako bi steto sami istra`ili. Danas niko ne mo`e da ka`e: 'Nema informacija.'Postoji puno knjiga koje vam mogu pomo}i.”

“I jo{ jedna stvar: iskreno upitajte Boga da vam poka`e da li je iline Isus Mesija. To je ono {to sam ja u~inio - i bez bilo kakve obukepostalo mi je jasno ko se uklapa u Mesijine otiske prstiju.”

“SVE TREBA DA SE SVR[I...”

Cenio sam na~in na koji je Lapid odgovarao na zamerke, ali je nakraju pri~a o njegovom duhovnom putovanju bila ta koja mi se ponav-ljala u umu dok sam kasno te no}i leteo nazad za ^ikago. Prise}aosam se koliko puno puta sam se susreo sa istim pri~ama, naro~itome|u uspe{nim i razboritim ateistima koji su naro~ito re{ili da pobi-ju Isusove mesijanske tvrdnje.

Pomislio sam na Stena Tel~ina (Stan Telchin), biznismena saisto~ne obale koji je krenuo u potragu kako bi razotkrio “kult”hri{}anstva po{to je njegova }erka krenula na koled` i prihvatila Isusakao svog Mesiju. On je bio zapanjen kada je shvatio da ga je njego-va potraga dovela - i njegovu `enu i drugu }erku - do istog Mesije.Zatim je kasnije postao hri{}anski sve{tenik, a njegova knjiga kojaprepri~ava doga|aje “Izdan!” (Betrayed!), je prevedena na vi{e od 20jezika.6

Tu je i D`ek Sternberg (Jack Sternberg), istaknuti lekar kancerologiz Litl Roka, u Arkanzasu, koji je bio toliko uznemiren onim {to jeprona{ao u Starom zavetu da je izazvao tri stru~njaka da opovrgnuda je Isus bio Mesija. Oni to nisu mogli, i on je tako|e tvrdio da jeprona{ao potpunost u Hristu.7

Tu je bio i Piter Grinspen (Peter Greenspan), aku{er i ginekologkoji radi u Kanzas Sitiju i koji je klini~ki vanredni profesor naUniverzitetu u Misuriju - Medicinskom fakultetu u Kanzas Sitiju. Kaoi Lapid, bio je izazvan da potra`i Isusa u Bibliji. Ono {to je prona{ao

zabrinulo ga je tako da se okrenuo ateisti~kim knjigama, tra`e}i na~inkako bi pobio Isusova mesijanska punomo}ja. Umesto toga, on jezaklju~io da je Isus zaista ~udesno ispunio proro~anstva.

Za njega, {to je vi{e ~itao knjiga onih koji su poku{avali da oma-lova`e dokaze za Isusa kao Mesiju, to je vi{e gre{aka video u nji-hovim arugumentima. “Ironi~no”, zaklju~io je Grinspen. “Mislim dasam u stvari do{ao do vere u Isusa ~itaju}i ono {to su napisali klevet-nici.”8

On je utvrdio, kao Lapid i drugi, da su se Isusove re~i u Jevan|eljupo Luci pokazale ta~nim: “Da sve treba da se svr{i {to je za menenapisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima” (Luka24,44). To se ispunilo, i samo u Isusu - jedinoj li~nosti u istoriji kojase poklopila sa proro~kim otiscima prstiju Bo`jeg Pomazanika.

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. ^ak i ako niste ateista, da li postoji bilo koji aspekt Lapidovogduhovnog putovanja koji je sli~an va{em sopstvenom? Da li postoje bilokakve lekcije koje ste nau~ili od Lapida o tome kako bi ste trebali da nas-tavite?

2. Lapid je smatrao da su ga religiozno poreklo i nebiblijski na~in `ivotaspre~avali da postane Isusov sledbenik. Da li postoji bilo {ta u va{em `ivotu{to bi ote`avalo da postanete hri{}anin? Da li vidite neka odricanja kojima}ete se mo`da izlo`iti ako postanete hri{}anin? Kako se ona mogu uspore-diti sa koristima?

3. Lapid je u po~etku imao negativno mi{ljenje o hri{}anstvu. U nedavnojve`bi na East Coast Univerzitetu, re~ naj~e{}e povezana sa hri{}aninom jebila netolerantan. Da li imate negativna gledi{ta prema hri{}anima? Odakleona poti~u? Kako bi to moglo da uti~e na va{e prihvatanje dokaza o Isusu?

Za dalje dokazeJo{ izvora o ovoj temi

Fruchtenbaum, Arnold. Jesus Was a Jew. Tustin, Calif.: Ariel Ministries,1981.

Frydland, Rachmiel. What the Rabbis Know about the Messiah. Cincinnati:Messianic, 1993.

Kaiser, Walter C., Jr. The Messiah in the Old Testament. Grand Rapids:Zondervan,1995.

Rosen, Moishe. Y'shua, the Jewish Way to Say Jesus. Chicago: MoodyPress, 1982.

164 165

Rusen, Ruth, ed. Jewish Doctors Meet the Great Physioian. SanFrancisco: Purple Pomegranate, 1997.

Telchin, Stan. Betrayed! Grand Rapids: Chosen, 1982.

166

TRE]I DEO Istra`ivanje vaskrsenja

Zastao sam da pro~itam tablu koja je visila u ~ekaonici doktoroveordinacije: “Neka razgovor prestane, neka se smeh zaustavi. Ovo jemesto na kome smrt u`iva da poma`e `ivima.”

O~igledno, to nije bio obi~an lekar. Bio sam u jo{ jednoj posetidr Robertu D`. Stajnu, jednom od najistaknutijih patologa u svetu zasudsku medicinu, medicinskom dektektivu dre~e}eg, promuklogglasa, koji me je uveseljavao pri~ama o neo~ekivanim tragovima kojeje otkrivao dok je pregledavao le{eve. Za njega, mrtvaci zaista pri~ajupri~e - u stvari, pri~e koje ~esto donose pravdu `ivima.

Tokom svoje duge slu`be, kao lekar u oblasti Kuk, u Ilinoisu, Stajnje izvr{io vi{e od 20 hiljada autopsija, svaki put bri`ljivo tra`e}i uvideu okolnosti koje su okru`ivale smrt `rtve. Iznova su njegovo o{tro okoza detalje, enciklopedijsko znanje ljudske anatomije i njegova izuzetnaistra`iva~ka intuicija pomogli ovom medicinskom stru~njaku da rekon-strui{te nasilnu smrt `rtve.

Ponekad su nevini ljudi odbranjeni kao rezultat njegovih nalaza. Ali~e{}e je Stajnov rad bio poslednji klin na kov~egu optu`enog. Takavje bio slu~aj i sa D`on Vejnom Gejsijem, koji se suo~io sa izvr{iocemsmrtne kazne po{to je Stajn pomogao da se on osudi za 33 surovaubistva.

Toliko presudni mogu da budu medicinski dokazi. Oni mogu dautvrde da li je dete umrlo usled zlostavljanja ili slu~ajnog pada. Moguutvrditi da li je osoba umrla prirodnim uzrokom ili ju je ubio neko kojoj je dodao arsenik u ~aj. Mo`e da podr`i ili obori alibi optu`enogodre|uju}i vreme smrti `rtve, koriste}i domi{ljate procedure kojemere koli~inu kalijuma u o~ima preminulog.

Da, ~ak i u slu~aju nekoga ko je brutalno pogubljen na rimskomkrstu pre dve hiljada godina, medicinski dokazi i dalje mogu da dajupresudan doprinos: mogu da obore jedan od najdoslednijih argume-nata koji tvrde da vaskrsenje Isusa - kao najve}a odbrana njegovetvrdnje o bo`anskoj prirodi - nije ni{ta drugo do smi{ljena prevara.

169

11

MEDICINSKI DOKAZDa li je Isusova smrt bila la`na,a njegovo vaskrsenje prevara?

VASKRSENJE ILI O@IVLJAVANJE?

Ideja da Isus nikada nije stvarno umro na krstu mo`e se prona}iu Kuranu,1 koji je napisan u sedmom veku. Ahmadija muslimani tvrdeda je Isus, u stvari, pobegao u Indiju. Do dana{njeg dana navodnopostoji oltar koji ozna~ava mesto njegovog groba u Srinagaru, uKa{miru.2

Na po~etku 19. veka, Karl Bard (Karl Bahrdt), Karl Venturini (KarlVenturini) i drugi su poku{ali da objasne vaskrsenje ukazuju}i da seIsus samo onesvestio od iscrpljenosti na krstu, ili da mu je dat nekilek koji je u~inio da izgleda kao da je mrtav, a da je kasnije o`ivljenhladnim, vla`nim vazduhom u grobu.3

Teoreti~ari zavere su poduprli ovu hipotezu isti~u}i da je Isusudata neka te~nost na sun|eru dok je bio na krstu (Marko 15,36) ida je Pilat izgledao iznena|en koliko je brzo Isus podlegao ranama(Marko 15,44). Shodno tome, rekli su da Isusovo ponovno pojavlji-vanje nije bilo ~udesno vaskrsenje ve} samo sre}no o`ivljavanje, a daje njegov grob bio prazan jer je on nastavio da `ivi.

Iako su ugledni nau~nici odbacili ovu takozvanu teoriju oonesve{}ivanju, ona se i dalje javlja u popularnoj literaturi. Godine1929, D. H. Lorens (D. H. Lawrence) utkao je ovu temu u kratku pri~uu kojoj je ukazao da je Isus pobegao u Egipat, gde se zaljubio uprincezu Izis.4

Godine 1965, bestseler Hjua [onfilda (Hugh Schonfield) “Uskr{njazavera” (The Passover Plot) je tvrdio da je samo neo~ekivani ubod uIsosovo telo od strane rimskog vojnika pokvario njegov slo`eni planda pobegne sa krsta `iv, iako je {onfild priznao: “Mi nigde ne tvrdi-mo... da (knjiga) predstavlja ono {to se stvarno desilo.”5

Hipoteza o onesve{}ivanju se ponovo pojavila u knjizi DonovanaD`ojsa (Donovan Joyce) “Isusov svitak” (The Jesus Scroll) iz 1972.godine, koja prema stru~njaku po pitanju vaskrsenja, GerijuHabermasu, “sadr`i jo{ neverovatniji niz neverovatno}a od {onfil-dove”.6 U knjizi “Sveta krv, sveti gral” (Holy Blood, Holy Grail) iz1982. godine, dodaje se izvrtanje da je Pontije Pilat podmi}en kakobi dopustio da se Isus skine sa krsta pre nego {to bi umro. ^ak ipored toga, autori su priznali: “Mi nismo mogli - i dalje ne mo`emo -da doka`emo ta~nost na{eg zaklju~ka.”7

Godine 1992, malo poznati akademik iz Australije, Barbara Tiring(Barbara Thiering), prouzrokovala je pometnju o`ivljavaju}i teoriju oonesve{}ivanju u svojoj knjizi “Isus i zagonetka svitaka sa mrtvogmora” (Jesus and the Riddle of the Dead Sea Scrolls) koju je pred-stavio sa puno pa`nje ugledni ameri~ki izdava~, a koju je kasnijepodrugljivo odbacio nau~nik sa Emori Univerziteta Luk Timoti D`onson

(Luke Timothy Johnson) kao “obi~ne koje{tarije, proizvod grozni~avema{te, a ne pa`ljive analize”.8

Kao neka urbana legenda, teorija o onesve{}ivanju nastavlja da serazvija. Slu{am je sve vreme prilikom raspravljanja o vaskrsenju saduhovnim istra`iva~ima. Ali, {ta dokazi stvarno utvr|uju? [ta sestvarno desilo pri raspe}u? Koji je bio uzrok Isusove smrti? Da li pos-toji bilo koji mogu}i na~in na koji je Isus mogao da pre`ivi toisku{enje? To su pitanja za ~ije re{avanje nam, nadao sam se, mogupomo}i medicinski dokazi.

Zbog toga sam odleteo u Ju`nu Kaliforniju i pokucao na vrataistaknutog lekara koji je temeljno prou~avao istorijske, arheolo{ke imedicinske podatke u vezi smrti Isusa iz Nazareta - iako izgleda da,usled tajnovito nedostaju}eg tela, nikakva autopsija nikada nijeizvr{ena.

DESETI INTERVJU: DR ALEKSANDAR METEREL

Name{taj u prostoriji je bio u vidljivom neskladu sa temom o kojojsmo pri~ali. Sedeli smo u dnevnoj sobi Meterelovog udobnog kali-fornijskog doma blage prole}ne ve~eri, topli okeansi povetarac jeulazio kroz prozore, dok smo razgovarali o temi nezamislive surovosti:o tako varvarskom batinanju koje potresa svest i o jednom oblikusmrtne kazne koji je toliko izopa~en da stoji kao svedo~anstvo nehu-manosti ~oveka prema ~oveku.

Potra`io sam Meterela jer sam ~uo da ima lekarsko i nau~nopunomo}je da objasni raspe}e. Ali sam tako|e imao jo{ jedan motiv:re~eno mi je da je on mogao da razgovara o temi nepristrasno, kolikoi precizno. To mi je bilo zna~ajno, jer sam `eleo da ~injenice govoresame za sebe, bez hiperbola ili govora sa nabojem koji bi mogao damanipuli{e ose}anjima.

Kao {to bi ste i o~ekivali od nekoga sa medicinskom diplomomsa Univerziteta u Majamiju na Floridi, i doktoratom sa Univerziteta uBristolu u Engleskoj, Meterel govori nau~nom precizno{}u. Dobio jeodborski sertifikat za dijagnostiku od strane ameri~kog Odbora zaradiologiju i bio je konsultant u Nacionalnom institutu za srce, plu}ai krv pri Nacionalnom institutu zdravlja u Betezdi, u Merilendu.

Biv{i nau~nik istra`iva~ koji je predavao na Univerzitetu uKaliforniji, Meterel je urednik pet nau~nih knjiga i pisao je za ~asopisekoji se kre}u od “Aerospace Medicine” do “Scientific American”.Njegova domi{ljata analiza mi{i}ne kontrakcije objavljena je u~asopisima “The Physiologist” i “Biophysics Journal”. On ~ak i izgle-da kao istaknuti medicinski autoritet: predstavlja impozantnu figurusrebrnaste kose i ljubaznog, ali formalnog pona{anja.

170 171

Bi}u iskren: ponekad sam se pitao {ta se odigrava u Meterelovojglavi. Sa nau~nom rezervom, govore}i polako i metodi~no, nije odavaonikakav znak unutra{njeg nemira dok je smireno opisivao zastra{uju}edetalje Isusove smrti. [ta god da se de{avalo u njegovoj glavi, bezobzira na pogo|enost koja je izazvana kod njega kao hri{}ana dokgovori o surovoj sudbini koja je zadesila Isusa, uspeo je da to maski-ra profesionalizmom proisteklim iz decenija laboratorijskog istra`iva-nja.

On mi je samo izneo ~injenice - a na kraju, to je ono {to sam`eleo da dobijem i zbog ~ega sam proputovao pola zemlje.

MU^ENJE PRE KRSTA

Za po~etak sam `eleo da dobijem od Meterela osnovni opisdoga|aja koji su doveli do Isusove smrti. Posle kratkog razgovora,spustio sam ledeni ~aj i okrenuo stolicu kako bih bio okrenut premanjemu. “Da li bi ste mogli da stvorite sliku o onome {to se dogodiloIsusu?” upitao sam.

Pro~istio je grlo. “Po~elo je posle poslednje ve~ere”, rekao je.“Isus je oti{ao sa svojim u~enicima na Maslinsku goru - ta~nije, uGetsimanski vrt. A tamo se, ako se se}ate, usrdno molio. U toku togprocesa pripremao se za nastupaju}e doga|aje slede}eg dana po{toje znao koliko }e patnje morati da podnese i sasvim prirodno je do`iv-ljavao veliki psiholo{ki stres.”

Podigao sam ruku da ga zaustavim. “Stanite, skeptici ovde liku-ju”, rekao sam mu. “Jevan|elja ka`u da su po~ele da mu padaju sa~ela krvave kapljice znoja. Zar to nije jednostavno proizvod ne~ijeprekomerne ma{te? Zar to ne dovodi u pitanje preciznost pisacaJevan|elja?”

Neuznemiren, Meterel je odmahnuo glavom. “Nikako”, odgovorioje. “To je poznato medicinsko stanje zvano hematidroza. Nije veoma~esto, ali je povezano sa visokim stepenom psihi~kog stresa.”

“Ono {to se de{ava jeste da velika nervoza prouzrokuje oslo-ba|anje hemikalija koje razaraju kapilare u znojnim `lezdama. Kaorezultat toga, dolazi do slabog krvarenja u tim `lezdama, i znoj posta-je pome{an sa krvlju. Ne govorimo o velikoj koli~ini krvi; to je samoveoma, veoma mala koli~ina.”

Iako malo suzdr`an, nastavio sam dalje. “Da li je to imalo nekedruge efekte na telo?”

“To je doprinelo da ko`a postane krajnje osetljiva tako da kada jenarednog dana rimski vojnik bi~evao Isusa, njegova ko`a bi bilaveoma, veoma osetljiva.”

Pa, pomislio sam, evo kre}emo. Spremio sam se za mra~ne slikeza koje sam znao da }e mi preplaviti um. Video sam puno mrtvih tela

kao novinar - `rtve saobra}ajnih nesre}a, po`ara i odmazdi krimi-nalaca - ali je bilo ne{to naro~ito neprijatno u slu{anju o nekom koganamerno mu~e d`elati koji su re{eni da stvore najve}e patnje.

“Recite mi”, rekao sam mu, “kako je izgledalo bi~evanje?” Meterelove o~i su neprestano gledale u mene. “Bilo je poznato da

su rimska bi~evanja bila izuzetno surova. Obi~no su se sastojala od39 udaraca bi~em, ali je ~esto bilo i puno vi{e, u zavisnosti od raspo-lo`enja vojnika koji je zadavao udarce.”

“Vojnik bi koristio bi~ od upletenih ko`nih traka sa metalnim kugli-cama utkanim u njih. Kada bi bi~ pogodio telo, te kuglice biprouzrokovale duboke modrice ili nagnje~enja, koja bi se pretvorile uotvorene rane narednim udarcima. Bi~ je tako|e sadr`ao delove o{trekosti, koji bi sekli meso.”

“Le|a bi bila toliko ise~ena da bi nekada bio vidljiv deo ki~meusled dubokih, dubokih posekotina. Bi~evanje bi i{lo celim putem odramena niz le|a do butina. To je jednostavno bilo stra{no.”

Meterel je zastao. “Nastavite”, rekao sam.“Jedan lekar koji je istra`ivao rimska bi~evanja je rekao: 'Kako se

bi~evanje nastavilo, kidali bi se i skeletni mi{i}i i proizvodile bi setrake krvavog mesa koje su podrhtavale.' Istori~ar iz tre}eg vekaEusebije je opisao bi~evanje slede}im re~ima: 'Videle su se vene`rtve, a sami mi{i}i, tetive i creva su tako|e bili jasno vidljivi.'”

“Znamo da bi mnogi ljudi umrli od ovakve vrste {ibanja ~ak i prenego {to bi bili razapeti. U najboljem slu~aju, `rtva bi do`ivljavalau`asan bol i u{la u hipovolemijski {ok.”

Meterel je ubacio medicinski izraz koji nisam znao. “[ta zna~ihipovolemijski {ok?” upitao sam.

“Hipo zna~i 'nizak', vol ozna~ava zapreminu, a emik zna~i 'krv',tako da hipovolemijski {ok zna~i da osoba pati od gubitka velikekoli~ine krvi”, objasnio je doktor. “To proizvodi ~etiri stvari. Prvo, srceubrzava sa radom kako bi poku{alo da pumpa krv koje tu nema;drugo, krvni pritisak opada, prouzrokuju}i nesvesticu; tre}e, bubreziprestaju da proizvode urin kako bi odr`ali zapreminu koja je ostala; i~etvrto, osoba postaje veoma `edna jer telo tra`i te~nost kako bizamenilo izgubljenu krvnu zapreminu.”

“Da li vidite dokaze za to u opisima iz Jevan|elja?”“Da, sasvim sigurno”, odgovorio je. “Isus je bio u hipovolemijskom

{oku dok je teturao putem do mesta pogubljenja na Golgoti, nose}ihorizontalnu gredu krsta. Na kraju se Isus sru{io, i rimski vojnik jenaredio Simonu da nosi krst za njega. Kasnije ~itamo da je Isusrekao, '`edan sam', i tada mu je ponu|eno sir}e.”

172 173

“Zbog u`asnih efekata ovog bi~evanja, nema sumnje da je Isusve} bio u ozbiljnom, do kriti~nom stanju, ~ak i pre nego {to su kli-novi zakucani kroz njegove ruke i noge.”

AGONIJA NA KRSTU

Koliko god da je opis bi~evanja bio neukusan, znao sam da }edo}i jo{ neprijatnije svedo~enje. Zbog toga istori~ari nisu jednoglasnida je Isus pre`iveo bi~evanje tog dana i oti{ao do krsta - {to pred-stavlja pravo pitanje.

Danas kada se osu|eni kriminalci prive`u i kada im se da otrov-na inekcija, ili kada su vezani za drvenu stolicu i izlo`eni sna`noj stru-ji, okolnosti su veoma kontrolisane. Smrt dolazi brzo i predvidljivo.Lekari pa`ljivo potvr|uju smrt `rtve. Iz neposredne blizine svedoci pos-matraju sve od po~etka do kraja.

Ali, koliko je sigurna bila smrt na ovaj surov, spor i prili~no nepre-cizan oblik pogubljenja zvan raspe}e? U stvari, ve}ina ljudi nije sigur-na kako krst ubija `rtvu. A bez obu~enog lekara koji bi zvani~no potvr-dio da je Isus umro, da li je mo`da on izbegao iskustvo surovog pos-tupka, krvav, ali svejedno `iv?

Po~eo sam da odmotavam ta pitanja. “[ta se desilo kada je sti-gao na mesto raspe}a?” upitao sam.

“On bi bio polo`en, i njegove ruke bi bile prikovane za horizontal-nu gredu. Ova greda se zvala patibulum, i na tom stupnju je bila odvo-jena od vertikalne grede koja je bila trajno postavljena u zemlju.”

Imao sam pote{ko}e da to prika`em sebi; bilo mi je potrebno vi{epojedinosti. “Prikovane ~ime?” upitao sam. “Prikovane gde?”

“Rimljani su koristili za{iljene klinove duga~ke 12,5 do 18 cm.Klinovi su probijali ru~ne zglobove”, rekao je Meterel, ukazuju}i naoko 2,5 cm ispod svog levog dlana.

“Stanite”, prekinuo sam ga. “Mislio sam da su klinovi probili nje-gove dlanove. To je ono {to je prikazano na svim slikama. U stvari,to je postao standardni simbol koji predstavlja raspe}e.”

“Kroz zglobove”, ponovio je Meterel. To je bio ~vrst polo`aj koji jedr`ao ruku; da su klinovi probijeni kroz dlanove, njegova te`ina biprouzrokovala cepanje ko`e i on bi pao sa krsta. Zato su klinovi i{likroz zglobove, iako su po tada{njem jeziku oni smatrani delom {ake.”

“Tako|e je zna~ajno shvatiti da bi klin pro{ao kroz mesto kroz kojeprolazi medijalni nerv. To je najve}i nerv koji ide iz ruke, i on bi bioprekinut klinom koji je ukucan.”

Po{to sam imao samo povr{no znanje o ljudskoj anatomiji, nisambio siguran {ta je to zna~ilo. “Kakvu bi vrstu bola to proizvelo?” upi-tao sam.

“Dozvolite mi da to ka`em na slede}i na~in”, odgovorio je. “Da liznate kakvu vrstu bola ose}ate kada udarite lakat i pogodite lakatnukost? To je u stvari drugi nerv, zvani ulnarni nerv. Veoma je bolnokada ga slu~ajno pogodite.”

“Zamislite onda dva klina koja pritiskaju i probijaju nerv”, rekao je,nagla{avaju}i re~ 'pritiskaju' dok je zavrtao zami{ljeni par klinova. “Tajefekat bi bio sli~an onome {to je Isus iskusio.”

Uzdrhtao sam od te slike i izvio se u stolici. “Bol je bio apsolutno nepodno{ljiv”, nastavio je. “U stvari,

doslovno je bio iznad re~i koje bi ga mogle opisati; morali su da izmis-le novu re~: excruciare (nepodno{ljiv). Doslovno, to zna~i 'sa krsta'.Razmislite o tome: morali su da stvore novu re~, jer nije postojaloni{ta u jeziku {to bi moglo da opi{e intenzivnu patnju tokomraspe}a.”

“Tada je Isus podignut, dok su horizontalnu gredu privezivali za ver-tikalnu, a zatim su klinovi zakucani kroz Isusova stopala. Ponovo,nervi u stopalima bi bili zgnje~eni, i ponovo bi se javio sli~an tipbola.”

Zgnje~eni i iskidani nervi su svakako predstavljali dovoljno bola, alimi je bilo potrebno da znam o efektima koje bi polo`aj na krstu imaopo Isusa. “Kakve bi pritiske to vr{ilo na telo?”

Meterel je odgovorio: “Pre svega, njegove ruke bi bile trenutnoistegnute, verovatno oko 15 centimetara u du`inu, i oba ramenai{~a{ena - mo`ete to da odredite jednostavnim matemati~kimjedna~inama.”

“To je ispunilo starozavetno proro~anstvo iz Psalma 22, koje jepredskazalo raspe}e stotinama godina pre nego {to se odigralo i kojeglasi, 'Rasu{e se sve kosti moje.'”

UZROK SMRTI

Meterel je objasnio svoj stav - grafi~ki - o bolu pretrpljenom odpo~etka raspe}a. Ali, bilo je potrebno da do|em do onoga {tokona~no uzima `ivot raspete `rtve, jer je to glavna stvar u odre|iva-nju da li smrt mo`e biti la`irana ili izbegnuta. Zbog toga sam postavioMeterelu direktno pitanje o uzroku smrti.

“Kada osoba visi u vertikalnom polo`aju”, odgovorio je, “raspe}eu su{tini predstavlja sporu smrt u mukama usled gu{enja”.

“Razlog je da pritisci na mi{i}e i dijafragmu postavljaju grudni ko{u polo`aj udisanja; u osnovi, da bi izdahnula, osoba mora da seizdigne na stopalima kako bi pritisak na mi{i}e bio smanjen za trenu-tak. ^ine}i to, klin bi razdirao stopalo, zaka~inju}i se na kraju unepokretnom polo`aju za tarzalne kosti.”

174 175

“Po{to uspe da izdahne, osoba bi zatim mogla da se opusti iponovo udahne. Ponovo bi morala da se izdigne kako bi izdahnula,grebu}i svoja krvava le|a o grubo drvo krsta. To bi se nastavilo dokne zavlada potpuna iscrpljenost i osoba vi{e ne mo`e da se izdignei di{e.”

“Kako osoba usporava sa disanjem, upada u stanje koje se zoverespiratorna acidoza - ugljen-dioksid u krvi se rastvara i pretvara uugljenu kiselinu, koja pove}ava kiselost krvi. To na kraju dovodi donepravilnih sr~anih otkucaja. U stvari, sa srcem koje kuca nepravilno,Isus bi znao da je pred trenutkom smrti, kada je mogao da ka`e:'O~e! U ruke tvoje predajem duh svoj.' Zatim je umro od prestankarada srca.”

To je bilo najjasnije obja{njenje koje sam ikada ~uo o smrtiraspe}em - ali Meterel nije zavr{io.

“^ak i pre nego {to je umro - a to je tako|e zna~ajno - hipovo-lemijski {ok bi prouzrokovao neprekidne brze otkucaje srca koji bidoprineli otkazivanju srca, {to bi rezultovalo skupljanjem te~nosti umembranu oko srca, {to se naziva perikardijalna efuzija, kao i okoplu}a, {to se naziva pleuralna efuzija.”

“Za{to je to zna~ajno?”“Zbog onoga {to se desilo kada je rimski vojnik nai{ao, i po{to je

bio prili~no siguran da je Isus umro, potvrdio je to probadaju}i gakopljem u desnu stranu. To je verovatno bila njegova desna strana;to nije sigurno, ali je iz opisa to verovatno bila desna strana, izme|urebara.”

“Koplje je verovatno pro{lo kroz desno plu}no krilo i u{lo u srce,tako da kada je koplje izvu~eno, ne{to te~nosti - perikardijalne efuzi-je ili pleuralne efuzije - je iscurelo. To bi imalo izgled bistre te~noti,kao voda, propra}eno velikim koli~inama krvi, kao {to je o~evidacJovan opisao u svom Jevan|elju.”

Jovan verovatno nije znao za{to je video i krv i bistru te~nost kojacuri - svakako to nije ono {to bi o~ekivala neobu~ena osoba kao {toje bio on. Pa ipak je Jovanov opis dosledan sa onim {to bi savre-mena medicina o~ekivala. Na prvi pogled to bi izgledalo kao da dajepouzdanost Jovanu kao o~evicu; me|utim, izgledalo je da postojijedan veliki nedostatak u svemu tome.

Izvukao sam Bibliju i okrenuo na Jevan|elje po Jovanu 19,34.“Sa~ekajte malo doktore”, protestvovao sam. “Kada pa`ljivo pro~itateono {to je Jovan rekao, on je video da 'krv i voda' izlaze; on je namer-no stavio re~i u tom redosledu. Ali po vama, bistra te~nost bi isteklaprva, tako da ovde postoji zna~ajno neslaganje.”

Meterel se blago nasme{io. “Ja nisam stru~njak sa gr~ki jezik”,odgovorio je, “ali po ljudima koji jesu, redosled re~i u drevnom

gr~kom jeziku nije neophodno odre|ivan po redosledu ve} pova`nosti. To zna~i da bi, po{to je bilo puno vi{e krvi nego vode, imalosmisla da Jovan prvo spomene krv.”

Slo`io sam se sa tim, ali sam u glavi zapamtio da to kasnijepotvrdim. “U tom trenutku”, rekao sam, “kakvo bi bilo Isusovo sta-nje?”

Meterelov pogled se susreo sa mojim. Odgovorio je sa autorite-tom: “Nije bilo nikakve sumnje da je Isus bio mrtav.”

ODGOVARANJE SKEPTICIMA

Tvr|enje dr Meterela je izgledalo dobro poduprto dokazima. Ali sujo{ uvek postojale neke pojedinosti koje sam `eleo da razjasnim - kaoi jednu slabu ta~ku u njegovom opisu koja bi lako mogla da potkopapouzdanost biblijskog opisa.

“Jevan|elja ka`u da su vojnici polomili noge dvojci kriminalaca kojisu raspeti sa Isusom”, rekao sam. “Za{to bi oni to uradili?”

“Ako su `eleli da ubrzaju smrt - a sa subotom i nastupaju}omPashom, jevrejske vo|e su svako `elele da zavr{e to pre zalaskasunca - Rimljani bi koristili ~eli~ne dr`aljke kratkog rimskog kopljakako bi polomili potkolenice `rtve. To bi je spre~ilo da se izdi`e noga-ma kako bi disala, i smrt gu{enjem bi nastupila u toku nekoliko minu-ta.”

“Naravno, u Novom zavetu nam je re~eno da Isusove noge nisupolomljene, jer su vojnici ve} utvrdili da je mrtav, i samo su upotre-bili koplje kako bi to potvrdili. To je ispunilo jo{ jedno starozavetnoproro~anstvo o Mesiji, da njegove kosti ne}e biti polomljene.”

Ponovo sam usko~io. “Neki ljudi su poku{ali da bace sumnju naopis Jevan|elja napadaju}i pri~u o raspe}u”, rekao sam. “Na primer,~lanak u ~asopisu 'Harvard Theological Review' je zaklju~io pre vi{egodina da je bilo 'zapanjuju}e malo dokaza da su stopala raspeteosobe ikada probijana klinovima'. Umesto toga, ~lanak je rekao:'Ruke i stopala `rtve su konopcima vezivana za krst.'9 Zar se ne}eteslo`iti da to predstavlja probleme za pouzdanost opisa Novog zave-ta?”

Dr Meterel se pomerao unapred dok nije stigao do ivice svoje sto-lice. “Ne”, rekao je, “jer je arheologija sada utvrdila da je upotrebaklinova istorijska - iako se svakako sla`em da su konopci zaistaponekad kori{}eni.”

“Koji su dokazi?”“Godine 1968, arheolozi u Jerusalimu su otkrili ostatke oko 30

Jevreja koji su umrli tokom ustanka protiv Rima oko 70. godine.Jedna `rtva, ~ije ime je izgleda bilo Johanan, je bila raspeta. Tako|e,prona{li su klin od 18 centimentara jo{ uvek zabijen u njegova

176 177

stopala, sa malim deli}ima masilinovog drveta od krsta koji su jo{uvek bili na klinu. To je odli~na arheolo{ka potvrda klju~nog detalja uopisu Jevan|elja o raspe}u.”

“Ali jo{ jedna ta~ka rasprave je u vezi sa stru~no{}u Rimljana dautvrde da li je Isus bio mrtav”, istakao sam. “Ti ljudi su bili veomaprimitivni u vezi sa shvatanjem medicine i anatomije i tako dalje -kako znamo da nisu jednostavno pogre{ili kada su objavili da Isusvi{e nije `iv?”

“Slo`i}u se da vojnici nisu i{li u medicinske {kole. Ali, setite seda su bili stru~njaci za ubijanje ljudi - to je bio njihov posao, i radilisu ga veoma dobro. Znali su bez sumnje kada je osoba mrtva, a tozaista i nije toliko te{ko utvrditi.”

“Pored toga, ako bi zarobljenik nekako pobegao, odgovorni vojnicibi sami bili ubijeni, tako da su morali da budu potpuno sigurni da jesvaka `rtva bila mrtva do trenutka uklanjanja sa krsta.”

KONA^NI ARGUMENT

Pozivaju}i se na istoriju medicine, arheologiju, pa ~ak i rimskavojna pravila, Meterel je zatvorio svaku pukotinu: Isus nije mogao dasi|e sa krsta `iv. Me|utim, hteo sam da idem i dalje. “Da li postojibilo kakav na~in - bilo kakav mogu}i na~in - da je Isus mogao to dapre`ivi?”

Meterel je odmahnuo glavom i uperio prst u mene radi nagla{ava-nja. “Apsolutno ne”, rekao je. “Setite se da je ve} bio u hipovolemij-skom {oku od obilnog gubitka krvi ~ak i pre nego {to je raspe}ezapo~eto. Nikako nije mogao da odglumi svoju smrt, jer ne mo`eteda glumite nesposobnost da di{ete dugo vremena. Pored toga, kopljezabodeno u njegovo srce bi re{ilo stvar jednom zauvek. A Rimljaninisu bili voljni da rizikuju sopstvenu smrt dopu{taju}i mu da `ivod{eta.”

“Prema tome”, rekao sam, “kada vam neko ka`e da se Isus samoonesvetio na krstu...”

“Ja im ka`em da je to nemogu}e. To je ma{tovita teorija kojanema nikakve osnove u ~injenicama.”

Ipak, jo{ uvek nisam bio sasvim spreman da zavr{im sa tim pita-njem. Pri riziku da dosadim doktoru, rekao sam: “Pretpostavimo dase nemogu}e ipak desilo i da je Isus nekako uspeo da pre`iviraspe}e. Recimo da je uspeo da se izvu~e iz svojih lanenih zavoja,da je otkotrljao veliku stenu sa otvora svog groba i pro{ao pored rim-skih vojnika koji su bili na stra`i. Medicinski govore}i, u kakvom bistanju bio do trenutka kada bi prona{ao svoje u~enike?”

Meterel nije `eleo da igra tu igru. “Ponovo”, naglasio je, postaju}imalo uzbu|eniji, “jednostavno ne postoji na~in na koji je mogao dapre`ivi krst.”

“Ali i da jeste, kako je mogao da hoda po{to su klinovi zabijenikroz njegova stopala? Kako je mogao da se pojavi na putu za Emaussamo malo kasnije, prevaljuju}i tako veliku razdaljinu? Kako je mogaoda koristi ruke po{to su one istegnute i i{~upane iz zglobova? Setitese da je tako|e imao velike povrede na le|ima i povredu od kopljana grudima.”

Zatim je zastao. Ne{to mu je palo na pamet, i sada je bio spre-man da iznese zaklju~nu re~ koja bi zabila poslednji kolac kroz srceteorije o onesve{}ivanju, jednom zauvek. To je bio argument koji nikodrugi nije mogao da pobije od kada ga je prvi put izneo nema~kiteolog David [traus (David Strauss) 1835. godine.

“Slu{ajte”, rekao je Meterel, “osoba u takvoj vrsti jadnog stanjanikada ne bi mogla da nadahne svoje u~enike da krenu i objavljujuda je on Gospod `ivota koji je pobedio grob.”

“Da li shvatate {ta govorim? Po{to je pretrpeo stra{no zlostavlja-nje, sa katastrofi~nim gubitkom krvi i traumom, izgledao bi tolikobedno da ga u~enici nikada ne bi pozdravili kao pobednika nadsmr}u; sa`aljevali bi ga i poku{ali bi da ga paze dok ne ozdravi.”

“Zbog toga je pogre{no misliti da bi, ako bi se pojavio u tomu`asnom stanju, njegovi sledbenici bili podstaknuti da zapo~nu svet-ski pokret zasnovan na nadi da }e jednoga dana i oni imati vaskrslotelo kao i on. To jednostavno nije mogu}e”

PITANJE ZA SRCE

Ubedljivo i ve{to Meterel je utvrdio svoj slu~aj izvan svake razumnesumnje. U~inio je to koncentri{u}i se isklju~ivo na pitanje “kako”:kako je Isus pogubljen na na~in koji je apsolutno osigurao njegovusmrt? Ali, dok smo zavr{avali, osetio sam da je ne{to nedostajalo.Video sam njegovo znanje, ali nisam dodirnuo njegovo srce. Tako,kako smo ustali da se rukujemo, osetio sam da moram da postavimpitanje “za{to” koje je molilo da bude postavljeno.

“Aleks, pre nego {to odem, dozvolite da upitam za va{e mi{lje-nje o ne~emu - ne za va{e medicinsko mi{ljenje ni za va{u nau~nuprocenu, ve} jednostavno ne{to iz va{eg srca.”

Osetio sam da se malo opustio. “Da”, rekao je, “poku{a}u”. “Isus je namerno u{etao u ruke svog izdajnika, nije se opirao

hvatanju, nije se branio na su|enju - bilo je jasno da se voljno pod-vrgavao onome {to ste opisali kao poni`avaju}i i u`asni oblikmu~enja. @elim da znam za{to. [ta bi moglo da motivi{e osobu dase slo`i da pretrpi takvu vrstu kazne?”

178 179

Aleksandar Meterel - ovoga puta ~ovek, a ne doktor - tra`io jeprave re~i.

“Iskreno, ne mislim da bi neka obi~na osoba mogla to da u~ini”,na kraju je odgovorio. “Ali je Isus znao {ta dolazi, i bio je spremanda pro|e kroz to, jer je to bio jedini na~in na koji je mogao da nasiskupi - slu`e}i kao na{a zamena i pla}aju}i smrtnu kaznu koju smomi zaslu`ili zbog svoje pobune protiv Boga. To je bila njegova celokup-na misija dolaska na zemlju.”

Po{to je to rekao, jo{ uvek sam mogao da osetim da je Meterelovnepopustljivo racionalan i logi~an i organizovan um nastavljao darazla`e moje pitanje na najosnovniji odgovor.

“Tako da kada pitate {ta ga je motivisalo”, zaklju~io je, “pa... pret-postavljam da se odgovor mo`e sa`eti u jednu re~ - a to je ljubav”.

Voze}i se te no}i, taj odgovor se iznova vrteo u mojoj glavi.Sve u svemu, moj put do Kalifornije je bio veoma koristan. Meterel

je ubedljivo pokazao da Isus nije mogao da pre`ivi patnje na krstu,tako surov oblik mu~enja da su Rimljani po{tedeli svoje gra|ane toga,osim u slu~aju veleizdaje.

Meterelovi zaklju~ci su bili dosledni sa nalazima drugih lekara kojisu pa`ljivo istra`ivali to pitanje. Me|u njima je dr Vilijem D. Edvards(William D. Edwards) ~iji je ~lanak u ~asopisu “Journal of theAmerican Medical Association” iz 1986. godine zaklju~io: “Jasno jeda te`ina istorijskih i medicinskih dokaza ukazuje da je Isus bio mrtavpre nego {to je naneta rana njegovom boku.... Shodno tome,tuma~enja zasnovana na pretpostavci da Isus nije umro na krstu suprotivna savremenom medicinskom znanju.”10

Oni koji poku{avaju da objasne Isusovo vaskrsenje tvrde}i da jenekako uspeo da pobegne kand`ama smrti na Golgoti, moraju dapru`e verovatniju teoriju koja bi odgovarala ~injenicama.

A zatim i oni moraju da zavr{e razmatraju}i pitanje koje svi mimoramo da razmotrimo: {ta je moglo da motivi{e Isusa da voljnodopusti da bude poni`avan i mu~en na na~in na koji je bio?

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Po{to ste razmotrili Meterelov opis, da li vidite bilo kakvu vrednostteorije o onesve{}ivanju? Za{to da ili za{to ne?

2. Dva milenijuma krst je simbol hri{}anstva. Sada kada ste pro~italiMeterelova svedo~enja, kako bi va{e sopstveno gledi{te o tom simbolumoglo da se izmeni u budu}nosti?

3. Da li bi ste bili spremni da stradate za drugu osobu? Za koga i za{to?[ta bi bilo potrebno da vas motivi{e da istrpite mu~enje umesto nekog dru-gog?

4. Kako bi ste reagovali prema vojnicima, ako bi vas zlostavljali, poni`avalii mu~ili, kao {to su to ~inili Isusu? [ta bi moglo da objasni Isusovu rekaci-ju, kada je usred agonije rekao: “O~e! oprosti im”?

Za dalje dokazeVi{e izvora o ovoj temi

Edwards, William D., et al. "On the Physical Death of Jesus Christ."Journal of the American Medical Association (March 21, 1986), 1455-63.

Foreman, Dale. Crucify Him. Grand Rapids: Zondervan, 1990. Hengel, M. Crucifixion in the Ancient World. Philadelphia: Fortress, 1977.McDowell, Josh. The Resurrection Factor. San Bernardino, Calif.: Here's

Life, 1981.

180 181

Naslednica firme Kendi, Helen Voris Bre~, doletela je nanajprometniji aerodrom na svetu jednog sve`eg jesenjeg popodneva,pome{ala se sa gomilom i ubrzo nestala bez traga. Vi{e od 20 godi-na tajna o onome {ta se desilo ovoj crvenokosoj `eni, ljubitelju `ivoti-nja i filantropu, zbunjivala je policiju i novinare.

Iako su istra`itelji bili ube|eni da je ubijena, nisu mogli da utvrdeposebne okolnosti, pre svega nikada nisu prona{li njeno telo. Policijaje iznela neke pretpostavke, dala novinarima neka mogu}a re{enja, i~ak uspela da navede sudiju da izjavi da je neki prevarant odgovoranza njen nestanak. Ali, po{to nije bilo le{a, njeno ubistvo je zvani~noostalo nere{eno. Niko nikada nije optu`en za ubistvo.

Slu~aj Bre~ predstavlja jednu od frustriraju}ih enigmi koja mepovremeno dr`i budnim dok u glavi razmatram oskudne dokaze ipoku{avam da spojim delove onoga {to se desilo. Na kraju je tonezadovoljavaju}a ve`ba; `elim da znam {ta se desilo, ali jednostavnonema dovoljno ~injenica za dono{enje zaklju~ka.

Povremeno se pojave nestala tela na filmu ili u stvarnom `ivotu,ali retko nailazite na prazan grob. Za razliku od slu~aja Helen Bre~,pitanje sa Isusom nije da on nigde nije vi|en. Stvar je da njega jesuvideli `ivog; on jeste vi|en, mrtav; i on jeste, jo{ jednom vi|en `iv.Ako verujemo u opise Jevan|elja, to nije slu~aj nestalog tela. Ne, tuse radi o tome da je Isus i dalje `iv, ~ak i danas, ~ak i posle javnogpodleganja u`asima raspe}a koji su toliko slikovito opisani u prethod-nom poglavlju.

Prazan grob, kao trajan simbol vaskrsenja, predstavlja poslednjupredstavu Isusove tvrdnje da je Bog. Apostol Pavle je rekao u 1.Poslanici Kori}anima 15,17 da je vaskrsenje sama osnova hri{}anskevere: “A ako Hristos ne usta, uzalud vera va{a; jo{ ste u gresimasvojim.”

Teolog D`erald O'Kolins je to rekao na slede}i na~in: “U dubokomsmislu, hri{}anstvo bez vaskrsenja nije samo hri{}anstvo bez posled-njeg poglavlja. To uop{te nije hri{}anstvo.”1

Vaskrsenje je najve}a potvrda Isusovog bo`anskog identiteta i nje-govih nadahnutih u~enja. To je dokaz njegove pobede nad grehom ismr}u. To je predznak vaskrsenja njegovih sledbenika. To je osnovhri{}anske nade. To je ~udo nad ~udima.

Ako je to ta~no. Skeptici tvrde da ono {to se desilo sa Isusovimtelom i dalje predstavlja misteriju sli~nu nestanku Helen Bre~ - nemadovoljno dokaza, ka`u oni, kako bi se do{lo do ~vrstog zaklju~ka.

Drugi tvrde da je slu~aj uspe{no zaklju~en, zato {to postojizaklju~an dokaz da je grob bio prazan tog prvog uskr{njeg jutra. Ako`elite da neko predstavi slu~aj na zadovoljavaju}i na~in, najbolje je daposetite Vilijema Lejn Krega, koji se smatra za jednog od svetskinajistaknutijih stru~njaka po pitanju vaskrsenja.

JEDANAESTI INTERVJU: DR VILIJEM LEJN KREG

Imao sam neobi~no gledi{te kada sam prvi put video Bila Kregau akciji: sedeo sam iza njega dok je branio hri{}anstvo pred pribli`no8.000 ljudi, dok je bezbroj drugih ljudi slu{alo na vi{e od sto radiostanica {irom zemlje.

Kao predsedavaju}i rasprave izme|u Krega i ateiste koga jeizabrao nacionalni zastupnik udru`enja Ameri~kih ateista, divio samse dok je Kreg u~tivo, ali sna`no, izgra|ivao slu~aj za hri{}anstvo dokje istovremeno pobijao argumente ateizma. Sa mesta na kome samsedeo, mogao sam da posmatram lica ljudi dok su otkrivali - mnogipo prvi put - da hri{}anstvo mo`e da izdr`i racionalnu analizu i te{kuproveru.

Na kraju to nije bilo takmi~enje. Me|u onima koji su u{li kaoslu{aoci te no}i kao ube|eni ateisti, agnostici ili skeptici, 82% jeiza{lo zaklju~iv{i da je slu~aj za hri{}anstvo bio ubedljiv. 47 ljudi jeu{lo kao nevernici, a iza{lo kao hri{}ani - Kregovi argumenti za verusu bili toliko ubedljivi, naro~ito u pore|enju sa siroma{nim dokazimaza ateizam. Uzgred, niko nije postao ateista.2

Tako da kada sam odleteo do Atlante da bih ga intervjuisao zaovu knjigu, bio sam nestrpljiv da vidim kako }e odgovoriti na izazovu vezi praznog Isusovog groba.

Nije se promenio od kada sam ga video pre nekoliko godina. Sasvojom kratkom crnom bradom, uglastim crtama lica i prodornimpogledom, Kreg i dalje izgleda kao ozbiljan nau~nik. On govori ubedlji-vo, nikada ne gube}i tok misli, uvek metodi~no pripremaju}i odgovor,ta~ku po ta~ku, ~injenicu po ~injenicu.

182 183

12

DOKAZ NESTALOG TELADa li je Isusovo telo zaista nestalo iz groba?

Ipak, on nije suvi teolog. Kreg ima osve`avaju}i entuzijazam zasvoj rad. Njegove svetloplave o~i igraju naokolo dok iznosi slo`enepredloge i teorije; nagla{ava svoje re~enice pokretima ruku koji pozi-vaju na razumevanje i slaganje; njegov glas se menja od skorovrtoglavog, kada govori o nekoj tajanstvenoj teolo{koj temi koja muje fascinantna, do tiho iskrenog, dok obja{njava za{to neki nau~niciodbijaju da prihvate ~injenice koje on smatra uverljivim.

Ukratko, njegov um je potpuno zaposlen, ali tako|e i njegovo srce.Kada govori o skepticima sa kojima je raspravljao, to nije nekim nepri-jateljskim ili uobra`enim tonom. Skre}e sa teme kako bi spomenuonjihove privla~ne osobine kada mo`e - “taj je bio divan govornik”,“ovaj je bio {armatan tokom ve~ere”.

Tokom razgovora, osetio sam da ne `eli da dotu~e protivnika argu-mentima; on je iskreno poku{avao da pridobije ljude za koje smatrada su va`ni Bogu. Izgleda istinski za~u|en za{to neki ljudi ne mogu,ili ne}e, da uvide stvarnost praznog groba.

ODBRANA PRAZNOG GROBA

Nose}i plave farmerice, bele ~arape i tamnoplav d`emper sa crven-om kragnom, Kreg je sedeo na kau~u u dnevnoj sobi. Na zidu izanjega se nalazila velika uramljena slika Minhena.

Tamo je, po{to je tek magistrirao umetnost na Teolo{kom fakul-tetu Sveto trojstvo i doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Birmingemu,u Engleskoj, Kreg prvi put prou~avao vaskrsenje, dok je pripremaodrugi doktorat, ovaj iz teologije na Univerzitetu u Minhenu. Kasnije jepredavao na teolo{kom fakultetu, a zatim radio kao gostuju}i nau~nikna Vi{em institutu za filozofiju Univerziteta Luvein, blizu Brisela.

Me|u njegove knjige spadaju “Razumna vera” (Reasonable Faith);“Nema lakih odgovora” (No Easy Answers); “Saznavanje istine ovaskrsenju” (Knowing the Truth about the Resurrection); “Jedini mudriBog” (The Only Wise God) i “Postojanje Boga i po~etak svemira” (TheExistence of God and the Beginning of the Universe).

Tako|e je doprineo knjigama “Intelektualci otvoreno govore oBogu” (Intellectuals Speak Out about God); “Isus pod paljbom” (Jesusunder Fire); “U odbranu ~uda” (In Defense of Miracles) i “Da li Bogpostoji?” (Does God Exist?). Pored toga, njegovi nau~ni ~lanci su sepojavili u ~asopisima kao {to su “New Testament Studies”, “Journalfor the Study of the New Testament”, “Gospel Perspectives”, “Journalof the American Scientific Affiliation” i “Philosophy”. ^lan je devet pro-fesionalnih udru`enja uklju~uju}i Ameri~ku akademiju religije iAmeri~ko filozofsko udru`enje.

Iako je me|unarodno poznat po delima o preplitanju nauke, filo-zofije i teologije, nije mu bio potreban podsticaj za razgovor o pred-

metu koji i dalje ~ini da njegovo srce kuca br`e: Isusovom vaskrse-nju.

DA LI JE ISUS STVARNO SAHRANJEN U GROBU?

Pre nego {to razmotrimo da li je Isusov grob bio prazan, moraosam da utvrdim da li je njegovo telo uop{te bilo tamo. Istorija namka`e da su po pravilu, raspeti kriminalci ostavljani na krstu pticama,ili su bacani u zajedni~ki grob. To je podstaklo D`ona DominikaKrosana sa Seminara o Isusu da zaklju~i da su Isusovo telo verovat-no iskopali i pojeli divlji psi.

“Na osnovu ove uobi~ajene prakse”, rekao sam Kregu, “zar ne biste priznali da je to najverovatnije ono {to ste dogodilo?”

“Ako bi ste gledali samo uobi~ajenu praksu, da, slo`io bih se”,usledio je njegov odgovor. “Ali, to bi ignorisalo specifi~ne dokaze uovom slu~aju.”

“U redu, pogledajmo onda specifi~ne dokaze”, rekao sam. Uz tosam istakao neposredan problem: Jevan|elja ka`u da je Isusovo telopredato Josifu iz Arimateje, ~lanu onog istog saveta - Sinedriona - kojije glasao za osudu Isusa. “To je prili~no neverovatno, zar ne?” upi-tao sam tonom koji je zvu~ao nagla{enije nego {to sam nameravao.

Kreg se pomerio na kau~u kao da se spremao da sko~i na mojepitanje. “Ne, ne kada razmotrite sve dokaze za sahranu”, rekao je.“Dozvolite mi zato da ih razmotrimo. Kao prvo, stavljanje u grob spo-minje apostol Pavle u 1. Poslanici Korin}anima 15,3-7, gde prenosinajranija verovanja crkve.”

Potvrdio sam to klimanjem glave, po{to je dr Kreg Blumberg ve}detaljnije opisao ta verovanja tokom na{eg ranijeg intervjua. Kreg seslo`io sa Blumbergom da verovanje nesumnjivo ide unazad do neko-liko godina posle Isusovog raspe}a, po{to je predato Pavlu, posle nje-govog preobra}enja, u Damasku, ili tokom njegove naredne poseteJerusalimu gde se sreo sa apostolima Jakovom i Petrom.

Po{to }e se Kreg pozivati na verovanje, otvorio sam Bibliju na krilui brzo pregledao taj odeljak: “Jer vam najprije predadoh {to i primihda Hristos umre za grehe na{e, po pismu, i da bi ukopan, i da ustatre}i dan, po pismu.” Pavle dalje nastavlja i navodi nekoliko pojavavaskrslog Isusa.

“Ovo verovanje je nastalo neverovatno rano i prema tome pred-stavlja pouzdan materijal”, rekao je Kreg. “U su{tini, to je formula od~etvrtog stiha. Prvi stih se odnosi na raspe}e, drugi na ukop, tre}ina vaskrsenje, a ~etvrti na Isusovo pojavljivanje. Kao {to mo`ete davidite, drugi stih potvr|uje da je Isus sahranjen.”

To mi je bilo previ{e nejasno. “Stanite trenutak”, ubacio sam se.“Mo`da je bio sahranjen, ali da li je to bilo u grobu? I da li je to

184 185

izvr{io Josif iz Arimateje, ta tajanstvena li~nost koja se pojavljujeniotkuda i tra`i telo?”

Kreg je ostao strpljiv. “Ovo verovanje u stvari predstavlja rezimekoji odgovara stih po stih onome {to Jevan|elja u~e”, objasnio je.“Kada se okrenemo Jevan|eljima, nalazimo vi{e nezavisnih potvrdaove pri~e o sahrani, a Josif iz Arimateje se posebno navodi u sva~etiri opisa. Povrh toga, pri~a o ukopu iz Jevan|elja po Marku jeveoma ranog datuma tako da jednostavno nije mogu}e da je podleglakvarenju legendama.”

“Kako mo`ete da procenite da je bila rana”, upitao sam. “Iz dva razloga”, rekao je. “Prvo, Jevan|elje po Marku se uop{teno

smatra za najranije Jevan|elje. Drugo, ovo Jevan|elje se u su{tinisastoji od kratkih pri~a o Isusu, vi{e kao niz perli na niti nego naglatku, neprekidnu pri~u.”

“Ali, kada do|ete do poslednje dve nedelje Isusovog `ivota - takoz-vane pri~e o stradanju - onda tu imate neprekidnu pri~u o doga|ajimapo redosledu. Marko je verovatno uzeo ovu pri~u iz nekog jo{ ranijegizvora - a taj izvor je obuhvatao pri~u o Isusu sahranjenom u grobu.”

DA LI JE JOSIF IZ ARIMATEJE ISTORIJSKA LI^NOST?

Iako su to bili dobri argumenti, zapazio sam problem u Markovomopisu onoga {to se desilo. “Marko ka`e da je ceo Sinedrion glasaoza osudu Isusa”, rekao sam. “Ako je to ta~no, to zna~i da je Josif izArimateje ubacio kuglicu da se Isus ubije. Zar onda nije krajnjeneverovatno da bi on posle toga do{ao i dao Isusu ~asnu sahranu?”

Izgleda da me je moje opa`anje stavilo u dobro dru{tvo. “Luka jemo`da ose}ao istu nelagodnost”, rekao je Kreg, “{to bi objasniloza{to je dodao zna~ajan detalj - Josif iz Arimateje nije bio prisutankada se odigralo zvani~no glasanje. To bi objasnilo stvar. Ali, zna~ajnastvar o Josifu iz Arimateje je ta da on ne bi bio vrsta osobe koju biizmislile hri{}anske legende ili hri{}anski pisci.”

Bilo mi je potrebno vi{e od zaklju~ka o toj stvari; `eleo sam nekotemeljnije razmi{ljanje. “Za{to ne”, upitao sam.

“S obzirom na hri{}anski bes i ogor~enost u po~etku prema jevrej-skim sve{tenicima koji su podstakli Isusovo raspe}e”, rekao je, “kraj-nje je neverovatno da bi izmislili nekog ko je uradio pravu stvarpru`aju}i Isusu ~asnu sahranu - naro~ito dok su Isusa napustili svinjegovi u~enici! Pored toga, ne bi izmislili posebnog ~lana ili poseb-nu grupu, koje bi ljudi mogli sami da provere i da se raspitaju o tome.Tako da je Josif nesumnjivo istorijska li~nost.”

Pre nego {to sam mogao da postavim naredno pitanje, Kreg jenastavio. “Doda}u da ako bi sahrana koju je uredio Josif bila legen-da koja se kasnije razvila, o~ekivali bi ste da na|ete druga

konkurentska predanja o onome {ta se desilo sa Isusovim telom.Me|utim, njih uop{te ne nalazite.”

“Kao rezultat toga, ve}ina novozavetnih nau~nika se danas sla`eda je opis Isusove sahrane u osnovi pouzdan. D`on A. T. Robinson(John A. T. Robinson), preminuli nau~nik, stru~njak za Novi zavet saKembrid`a, rekao je da je Isusova sahrana sa po~astima jedna odnajranijih i najbolje proverenih ~injenica koje imamo o Isusu kao isto-rijskoj li~nosti.”

Kregovo obja{njenje me je uverilo da je Isusovo telo zaista postav-ljeno u Josifovu grobnicu. Me|utim, izreka je ostavila jednu neo-dre|enost: mo`da je, ~ak i posle vaskrsenja, njegovo telo ostalo ugrobnici.

“Iako verovanje ka`e da je Isus razapet, sahranjen, a zatim vaskr-sao, ne ka`e posebno da je grob bio prazan”, istakao sam. “Zar tone ostavlja mesto za mogu}nost da je vaskrsenje bilo samo duhovnopo prirodi, a da je Isusovo telo i dalje bilo u grobu?”

“Verovanje definitivno ukazuje na prazan grob”, uzvratio je Kreg.“Vidite, Jevreji su imali fizi~ki koncept vaskrsenja. Za njih su prven-stveni objekat vaskrsenja bile kosti preminulog - ne ~ak ni telo, kojese smatralo raspadljivim. Kada telo istrune, Jevreji bi skupili kostisvojih preminulih i stavljali ih u kutije kako bi se ~uvale do vaskrse-nja na kraju sveta, kada }e Bog vaskrsnuti mrtve pravednike Izraelai oni }e se okupiti u kona~nom carstvu Bo`jem.”

“Imaju}i ovo u vidu, jednostavno bi bila protivre~nost kada biJevrejin rekao da je neko vaskrsao iz mrtvih, ali da je njegovo telojo{ uvek ostalo u grobu. Tako da kada ovo rano hri{}ansko verova-nje ka`e da je zakopan, a zatim vaskrsao tre}eg dana, ono ka`epodrazumevaju}i sasvim jasno: ostao je prazan grob.”

KOLIKO JE GROB BIO OBEZBE\EN?

Po{to sam ~uo ubedljive dokaze da je Isus bio u grobu, ~inilo mise da je va`no da saznam koliko je grob bio obezbe|en od spolja{njihuticaja. [to je ~vr{}e bilo obezbe|enje, to je manje verovatno da jetelo moglo da bude pomerano. “Koliko je grob bio za{ti}en?” upitaosam.

Kreg je nastavio da opisuje kako je ova vrsta grobnice izgledala,koliko su to arheolozi mogli da utvrde na osnovu iskopavanjanalazi{ta iz prvog veka.

“Postojala je strma jama koja je vodila do donjeg ulaza, a velikikamen u obliku diska je kotrljan niz tu jamu i postavljan na otvor”,rekao je, koriste}i ruke da ilustruje ono {to govori. “Zatim je kori{}enmanji kamen da bi se obezbedio disk. Iako bi bilo lako otkotrljati veli-ki disk niz jamu, bilo bi potrebno nekoliko ljudi da vrate disk navi{e

186 187

da bi ponovo otvorili grobnicu. U tom smislu je bio prili~noobezbe|en.”

Me|utim, da li je Isusov grob bio i ~uvan? Znao sam da su nekiskeptici poku{ali da bace sumnju na popularno verovanje da suIsusov grob neprekidno ~uvali veoma disciplinovani rimski vojnici, kojibi sami bili suo~eni sa smr}u, ako ne bi izvr{ili svoju du`nost.

“Da li ste ube|eni da je tamo bilo rimskih stra`ara?” upitao sam.“Samo Matej izve{tava da su stra`ari postavljeni oko groba”,

odgovorio je. “Ali, u svakom slu~aju, ne mislim da pri~a o stra`arimapredstavlja zna~ajnu stranu dokaza za vaskrsenje. Izme|u ostalog,previ{e je osporava savremena nauka. Mislim da je razumno da zas-nivam svoje argumente na dokazima koje u najve}oj meri prihvatave}ina nau~nika, tako da je pri~u o ~uvarima najbolje ostaviti postrani.”

Bio sam iznena|en ovim pristupom. “Zar to ne slabi va{ slu~aj?”upitao sam.

Kreg je odmahnuo glavom. “Iskreno re~eno, pri~a o ~uvarima jemo`da bila zna~ajna u 18. veku, kada su kriti~ari ukazivali da suu~enici ukrali Isusovo telo, ali danas niko ne prihvata tu teoriju”,odgovorio je.

“Kada ~itate Novi zavet”, nastavio je, “nema sumnje da su u~eniciiskreno verovali u istinitost Vaskrsenja, koje su objavljivali do svojesmrti. Ideja da je prazan grob rezultat prevare, zavere ili kra|e sedanas jednostavno odbacuje. Tako je pri~a o ~uvarima postala nekavrsta sporednog doga|aja.”

DA LI SU STRA@ARI BILI PRISUTNI?

^ak i pored toga, zanimalo me je da li su postojali bilo kakvidokazi koji bi poduprli Matejevu tvrdnju o ~uvarima. Iako sam razumeoKregove razloge za odlaganje pitanja u stranu, nastavio sam pitaju}ida li su postojali bilo kakvi dobri dokazi da je pri~a o ~uvarima istorij-ska.

“Da, ima”, rekao je. “Razmislite o tvrdnjama i protivtvrdnjama ovaskrsenju koje su razmenjivali hri{}ani i njihovi suparnici u prvomveku.”

“Prvobitna hri{}anska objava je bila: 'Isus je vaskrsao.' Suparnicisu odgovorili: 'U~enici su ukrali njegovo telo.' Na to su hri{}ani rekli:'Ali stra`ari na grobu bi spre~ili takvu kra|u.' Suparnici su odgovorili:'Oh, ali stra`ari kod grobnice su zaspali.' Na to su hri{}ani odgovo-rili: 'Ne, Isusovi neprijatelji su podmitili ~uvare da ka`u da su zas-pali.'”

“Me|utim, da nije bilo ~uvara, razmena bi se odigravala na slede}ina~in: Kao odgovor na tvrdnju da je Isus vaskrsao, Isusovi neprijatelji

bi rekli: 'Ne, u~enici su ukrali njegovo telo.' Hri{}ani bi odgovorili: 'Alistra`ari bi spre~ili kra|u.' Onda bi odgovor bio: 'Kakvi stra`ari? Vi steludi! Nije bilo stra`ara!' Pa ipak, istorija nam ka`e da to nije ono {tosu suparnici hri{}ana rekli.”

“To ukazuje da su stra`ari bili istorijski i da su suparnici to znali,zbog ~ega su morali da izmisle apsurdnu pri~u o stra`arima koji suse uspavali dok su u~enici odneli telo.”

Ponovo me je jedno uznemiruju}e pitanje podstaklo da se ubacim.“Izgleda da ovde postoji jo{ jedan problem”, rekao sam, zastaju}i upoku{aju da formuli{em zamerku {to sa`etije.

“Za{to bi jevrejski sve{tenici uop{te postavili stra`are kod grob-nice? Ako su o~ekivali vaskrsenje ili da u~enici ukradu telo, to bizna~ilo da su imali bolje shvatanje Isusovih predvi|anja o njegovomvaskrsenju od samih apostola! Na kraju, u~enici su bili iznena|enicelom stvari.”

“Tu ste nai{li na ne{to”, priznao je Kreg. “Me|utim, mo`da supostavili stra`are kako bi spre~ili bilo kakvu vrstu plja~ke groba ilidruga uznemiravanja za vreme Pashe. Mi to ne znamo. To je dobarargument; odobravam njegovu snagu, ali ne mislim da je neoboriv.”

Da, ali to postavlja pitanje u vezi pri~e o stra`arima. Pored toga,jo{ jedna zamerka mi je pala na um. “Matej ka`e da su rimski stra`ariprijavili slu~aj jevrejskim stare{inama”, rekao sam. “Ali, zar to neizgleda malo verovatno, po{to su oni bili odgovorni Pilatu?”

Lagani osmeh se pojavio na Kregovom licu. “Ako pa`ljivo raz-motrite”, rekao je, “Matej ne ka`e da su stra`ari Rimljani. Kada sujevrejski sve{tenici oti{li kod Pilata i zatra`ili stra`are. Pilat ka`e: 'Evovam stra`e.' Da li je mislio: 'U redu, evo vam odred rimskih vojnika'?Ili je mislio, 'Imate sopstvene ~uvare hrama, upotrebite ih'?”

“Nau~nici su raspravljali da li su to bili jevrejski stra`ari ili ne.Prvobitno sam bio sklon, zbog razloga koje ste spomenuli, da mislimda su stra`ari bili jevrejski. Me|utim, ponovo sam razmi{ljao o tomejer je re~ koju Matej koristi, kako bi govorio o stra`arima, ~esto koristiu pogledu rimskih vojnika, a ne samo slu`benika u hramu.”

“Setite se, tako|e, Jovan nam ka`e da je rimski centurion bio tajkoji je predvodio rimske vojnike da uhvate Isusa uz usmeravanje jev-rejskih sve{tenika. Tako da postoji presedan da su rimski stra`ari pri-javili slu~aj jevrejskim religioznim vo|ama. Izgleda verovatno da sutako|e mogli da budu uklju~eni u ~uvanje grobnice.”

Procenjuju}i dokaze, osetio sam se ube|enim da su stra`ari biliprisutni, ali sam odlu~io da ostavim ovu vrstu pitanja, po{to se Kregionako ne oslanja na pri~u o stra`arima. U me|uvremenu sam bionestrpljiv da suo~im Krega sa onim {to je izgledalo kao najubedljivijiargument protiv ideje da je Isusov grob bio prazan na uskr{nje jutro.

188 189

[TA JE SA PROTIVRE^NOSTIMA?

Tokom godina, kriti~ari hri{}anstva su napadali pri~u o praznomgrobu isti~u}i navodna neslaganja me|u opisima Jevan|elja. Naprimer, skeptik ^arls Templton je nedavno rekao: “^etiri opisadoga|aja... se toliko upadljivo razlikuju da mnogi isti~u da se, uz svudobru volju na svetu, ne mogu pomiriti.”3

Gledaju}i na taj na~in, ova zamerka izgleda prodire do srca pouz-danosti pri~e o praznom grobu. Razmotrite sa`etak dr Majkla Martinasa Univerziteta u Bostonu, koji sam pro~itao Kregu tog jutra:

“U Jevan|elju po Mateju, kada su Marija Magdalena i druga Marijastigle u zoru na grob, tu se nalazila stena na njegovom ulazu, nas-taje sna`an zemljotres, i an|eo se spustio i otkotrljao kamen. UJevan|elju po Marku, `ene dolaze do grobnice ujutru, a kamen jeve} bio otkotrljan. U Jevan|elju po Luci, kada su `ene stigle u ranuzoru prona{le su ve} otkotrljan kamen.

U Jevan|elju po Mateju an|eo sedi na steni ispred groba, a uJevan|elju po Marku mladi} se nalazi unutar grobnice. UJevan|elju po Luci, dva mu{karca su unutra.

U Jevan|elju po Mateju, `ene prisutne kod grobnice su MarijaMagdalena i druga Marija. U Jeva|elju po Marku, `ene prisutnekod groba su dve Marije i Saloma. U Jevan|elju po Luci, MarijaMagdalena, Marija - majka Jakova, Jovana i druge `ene su pris-tune kod grobnice.

U Jevan|elju po Mateju, dve Marije `ure udaljavaju}i se od grob-nice u velikom strahu i radosti, tr~e da ka`u u~enicima, i sre}uIsusa na putu. U Jevan|elju po Marku, istr~avaju iz grobnice ustrahu i nikome ni{ta ne govore. U Jevan|elju po Luci, `ene pri~ajuu~enicima koji im ne veruju i nema nikakvih naznaka da su sreleIsusa.”4

“A”, rekao sam Kregu, “Martin isti~e da se Jevan|elje po Jovanusukobljava sa velikim delom ostala tri Jevan|elja. On zaklju~uje:'Ukupno gledano, opisi onoga {to se desilo kod grobnice su ilinedosledni ili se mogu na~initi doslednim jedino uz pomo} neverovat-nih tuma~enja.'”5

Prestao sam da ~itam i pogledao sam svoje bele{ke. Pogledaosam u Krega i otvoreno ga upitao: “U svetlosti svega ovoga, kakouop{te mo`ete da smatrate da je pri~a o praznom grobu verodostoj-na?”

Odmah sam zapazio ne{to u Kregovom pona{anju. U obi~nom raz-govoru ili kada govorimo o mlakim prigovorima praznom grobu, on jeprili~no blag. Ali, {to su pitanja te`a i {to je izazov o{triji, to on posta-

je sve podstaknutiji i usredsre|eniji. A sada mi je govor njegovog telagovorio da nije mogao da ~eka da zaroni u te naizgled opasne vode.

Pro~i{}avaju}i grlo, Kreg je zapo~eo. “Uz du`no po{tovanje”, rekaoje, “Majkl Martin je filozof, a ne istori~ar, i ne mislim da se razumeu posao istori~ara. Za filozofa, ako ne{to nije dosledno, zakon pro-tivre~nosti glasi: 'To ne mo`e biti ta~no, izbacite to!' Me|utim,istori~ar razmatra te pri~e i ka`e: 'Vidim neke nedoslednosti, ali samzapazio ne{to u vezi sa njima: sve nedoslednosti su u vezi sa dru-gorazrednim pojedinostima.'”

“Sr` pri~e je ista: Josif iz Arimateje uzima Isusovo telo, stavlja gau grob, grob pose}uje mala grupa Isusovih sledbenica ranognedeljnog jutra posle raspe}a, i nalazi prazan grob. Vide viziju an|elakoji ka`e da je Isus vaskrsao.”

“Pa`ljivi istori~ar, za razliku od filozofa, ne baca bebu zajedno savodom za kupanje. On ka`e: 'To ukazuje da u ovoj pri~i postoji istorij-ska sr` koja je pouzdana i na koju se mo`e osloniti, bez obzira kolikosu protivre~ne drugorazredne pojedinosti.'”

“Prema tome, mo`emo da imamo puno pouzdanja u sr` koja jezajedni~a pri~ama i sa kojima }e se slo`iti ve}ina dana{njih nau~nikakoji prou~avaju Novi zavet, ~ak iako postoje neke razlike u vezi imena`ena, ta~nog vremena jutra, broja an|ela, i tako dalje. Takve vrstedrugorazrednih neslaganja ne bi smetale istori~aru.”

^ak je i obi~no skepti~ni istori~ar Majkl Grant (Michael Grant),saradnik koled`a Sveto trojstvo, sa Kembrid`a, i profesor Univerzitetau Edinburgu, priznao u svojoj knjizi “Isus: Istorijski pregled Jevan|elja”(Jesus: An Historian's Review of the Gospels): “Ta~no je da se otkri}epraznog groba nazigled razli~ito opisuje u Jevan|eljima, ali ako pri-menimo istu vrstu kriterijuma koje primenjujemo na druge drevne li-terarne izvore, onda su dokazi ~vrsti i dovoljno verovatni da zahteva-ju zaklju~ak da je grob zaista bio prona|en prazan.”6

DA LI SE NESLAGANJA MOGU USKLADITI?

Ponekad dok sam izve{tavao o krivi~nim su|enima, vi|ao sam dadva svedoka daju potpuno isto svedo~enje, do najmanjih pojedinosti,da bi ih zatim odbrana napala da su se dogovarali pre su|enja. Zbogtoga sam napomenuo Kregu: “Pretpostavljam da kada bi sva ~etiriJevan|elja bila identi~na u svim najmanjim pojedinostima, to bi izaz-valo sumnju u kopiranje.”

“Da, to je vrlo dobra opaska”, rekao je. “Razlike izme|u pri~a opraznom grobu ukazuju da imamo vi{estruke, nezavisne potvrde pri~eo praznom grobu. Ponekad ljudi ka`u: 'Matej i Luka su samo kopiraliMarka', ali kada pogledate sve pri~e izbliza, vidite razdvajanja kojaukazuju da ~ak i ako su Matej i Luka poznavali Markov opis, svejed-

190 191

no su tako|e imali odvojene, nezavisne izvore za pri~u o praznomgrobu.”

“Tako da uz ove vi{estruke i nezavisne opise, nijedan istori~ar nebi odbacio te dokaze samo zbog drugorazrednih neslaganja. Dopustitemi da vam dam svetovni primer.”

“Imamo dve pri~e o Hanibalu koji prelazi Alpe da bi napao Rim, ione su nesaglasne i nepomirljive. Pa ipak, nijedan klasi~ni istori~arne sumnja u ~injenicu da je Hanibal krenuo u takav pohod. To jenebiblijska ilustracija neslaganja u drugorazrednim pojedinostima kojene potkopavaju istorijsku sr` istorijske pri~e.”

Priznao sam mo} tog argumenta. I dok sam razmi{ljao oMartinovoj kritici, izgledalo mi je da su se neke od njegovih navodnihprotivre~nosti mogle prili~no lako pomiriti. Spomenuo sam to Kregurekav{i: “Zar nema na~ina da se usklade neke od razlika izme|u ovihopisa?”

“Da, to je ta~no, postoje”, odgovorio je Kreg. “Na primer, vremeposete grobu. Jedan pisac mo`e da ga opisuje kao da je jo{ uvek biomrak, drugi mo`e da ka`e da je svanjivalo, ali to je kao da se opti-mista i pesimista raspravljaju da li je ~a{a napola prazna ili napolapuna. Bilo je to u vreme zore, i oni su opisivali istu stvar razli~itimre~ima.”

“[to se ti~e broja i imena `ena, nijedno Jevan|elje ne pretendujeda daje potpunu listu. Sva uklju~uju Mariju Magdalenu i druge `ene,tako da je verovatno postojalo vi{e u~enica u koje su spadale i onekoje su bile imenovane, a verovatno i neke druge. Mislim da bi bilositni~arenje re}i da je to protivre~nost.”

“[ta je sa razli~itim opisima onoga {to se posle toga desilo?” upi-tao sam. “Marko je rekao da `ene nisu nikom ispri~ale, a drugaJevan|elja ka`u da jesu.”

Kreg je objasnio: “Kada pogledate Markovu teologiju, on voli danagla{ava strahopo{tovanje i strah i u`as i obo`avanje u prisustvuBoga. Tako da je ova reakcija `ena - o be`anju u strahu i drhtanju, iiskaz da nisu nikome ni{ta rekle jer su bile upla{ene - sve je to deoMarkovog knji`evnog i teolo{kog stila.”

“Sasvim je mogu}e da je to bilo privremeno }utanje, a da su sezatim `ene vratile i rekle drugima {ta se desilo. U stvari”, zaklju~ioje sa osmehom, “to je moralo da bude privremeno }utanje; ina~eMarko ne bi mogao da ispri~a pri~u o tome!”

@eleo sam da upitam o jo{ jednom ~esto navo|enom neslaganju.“Isus je rekao u Jevan|elju po Mateju 12,40: 'Jer kao {to je Jonabio u trbuhu kitovom tri dana i tri no}i: tako }e biti i sin ~ove~iji usrcu zemlje tri dana i tri no}i'. Me|utim, Jevan|elja izve{tavaju da jeIsus u stvari bio u grobu jedan ceo dan, dve cele no}i, i deo dva

dana. Zar to nije primer da Isus nije ispunio sopstveno proro~an-stvo?”

“Neki dobronamerni hri{}ani su koristili ovaj stih kako bi ukazalida je Isus raspet u sredu, a ne u petak, kako bi dobili puno vreme!”rekao je Kreg. “Ali ve}ina nau~nika danas uvi|a da je po shvatanjuvremena starih Jevreja, bilo koji deo dana bio ra~unat kao ceo dan.Isus je bio u grobu u petak popodne, cele subote, i u nedelju ujutru- po na~inu na koji su Jevreji tada shvatali vreme, to bi se ra~unalokao tri dana.”

“Opet”, zaklju~io je, “to je jo{ jedan primer kako se mnoga ta nes-laganja mogu objasniti ili umanjiti odre|enim poznavanjem okolnostiili jednostavno razmi{ljaju}i o njima otvorenog uma.”

DA LI SE MO@E VEROVATI SVEDOCIMA?

Jevan|elja se sla`u da su prazan grob otkrile `ene koje su bileIsusove prijateljice i sledbenice. Ali to, po Martinovoj proceni, ~ini nji-hovo svedo~enje sumnjivim, po{to “verovatno nisu bile objektivni pos-matra~i”.

Zbog toga sam postavio pitanje Kregu: “Da li je odnos `ena premaIsusu mogao da dovede u pitanje pouzdanost njihovog svedo~enja?”

Nesvesno sam i{ao Kregu na ruku. “U stvari, ovaj argument sevra}a kao bumerang ljudima koji ga koriste”, odgovorio je Kreg.“Svakako da su te `ene bile Isusove prijateljice. Ali, kada razumeteulogu `ena u jevrejskom dru{tvu prvog veka, ono {to je stvarnoizvanredno jeste da ova pri~a o praznom grobu uop{te prikazuje `enekao one koji su otkrile prazan grob.”

“@ene su bile nisko na dru{tvenoj lestivici u Izraelu u prvom veku.Postoje su neke stare rabinske izreke koje ka`u: 'Bolje da se re~izakona zapale nego da se predaju `enama' i 'Blagosloven je onaj ~ijasu deca mu{ka, ali te{ko onome ~ija su deca `enska'. Svedo~enje`ena je smatrano toliko bezvrednim da im ~ak nije bilo dopu{teno dase pojavljuju kao zakoniti svedoci na jevrejskom sudu.”

“Imaju}i to u vidu, apsolutno je upe~atljivo da su glavni svedocipraznog groba bile `ene koje su bile Isusove prijateljice. Svaki kasni-ji opis bi svakako prikazao mu{ke u~enike kako otkrivaju grob - Petraili Jovana, na primer. ^injenice da su `ene prvi svedoci praznog grobanajbolje se obja{njava stvarno{}u da su - svi|alo vam se to ili ne -one bile te koje su otkrile prazan grob! To pokazuje da su pisciJevan|elja verno zabele`ili ono {to se dogodilo, iako je to bilo nepri-jatno. To govori o istorijskoj realnosti ovog predanja, a ne o njegovojneta~nosti.”

192 193

ZA[TO SU @ENE POSETILE GROB?

Me|utim, Kregovo obja{njenje je ostavilo jo{ jedno pitanje neod-govoreno: Za{to su `ene i{le da poma`u Isusovo telo, ako su ve}znale da je njegov grob bio ~vrsto zape~a}en? “Da li to njihovopona{anje ima smisla?” upitao sam.

Kreg se za trenutak zamislio pre nego {to je odgovorio - ovog putane svojim glasom pri raspravi, ve} bla`im tonom. “Li, ja ~vrsto veru-jem da nau~nici koji nisu upoznali ljubav i odanost koju su te `eneose}ale prema Isusu nemaju prava da izgovore hladne procene oizvodljivosti onoga {to su one `elele da u~ine.”

“Za ljude koji tuguju, koji su izgubili nekoga koga su o~ajni~ki volelii sledili, da `ele da odu do groba u izgubljenoj nadi da poma`u telo- ne vidim da neki kriti~ar mo`e posle da ih tretira kao robote i ka`e,'nisu trebali da idu'.”

Slegao je ramenima. “Mo`da su smatrale da }e u blizini biti ljudikoji }e mo}i da uklone kamen. Ako su tamo bili stra`ari, mo`da supomislile da bi oni to u~inili. Ne znam.”

“Svakako je napomena o pose}ivanju groba, kako bi se telo pre-mazalo uljem, istorijska jevrejska praksa; jedino pitanje je ko bi zanjih pomerio kamen. A ne mislim da smo u poziciji da iznesemo sudo tome da li su jednostavno trebale da ostanu ku}i ili ne.”

ZA[TO HRI[]ANI NISU NAVODILI PRAZAN GROB?

Pripremaju}i se za intervju sa Kregom, potra`io sam na internetusajtove nekoliko ateisti~kih organizacija da vidim kakvu vrstu argu-menata postavljaju protiv vaskrsenja. Zbog nekog razloga, samo neko-liko ateista se bavilo ovim pitanjem. Me|utim, jedan kriti~ar jepostavio zamerku koju sam `eleo da iznesem Kregu.

U su{tini, on je rekao da je glavni argument protiv praznog grobada se nijedan u~enik ili kasniji hri{}anski propovednik nije trudio daga isti~e. Napisao je: “O~ekivali bi smo da prvi hri{}anski propoved-nici ka`u: 'Ne verujete nam? Idite i sami pogledajte grob! Na uglu jePete i Ulice Mejn, tre}i grob desno.'”

Ipak, rekao je, Petar ne spominje prazan grob u svojoj propovediu Delima apostolskim, 2. poglavlju. Ovaj kriti~ar je zaklju~io: “Ako ~akni u~enici nisu smatrali da je predanje o praznom grobu od koristi,za{to bi smo mi?”

Kregove o~i su se {irom otvorile kada sam postavio ovo pitanje.“Jednostavno ne mislim da je to ta~no”, odgovorio je, pomalo sa~u|enjem u glasu, dok je podigao Bibliju i otvorio drugo poglavlje Delaapostolskih, koje bele`i Petrovu propoved na praznik Sedmica.

“Prazan grob se pronalazi u Petrovom govoru”, insistirao je Kreg.“On u 24. stihu objavljuje: 'Kojega Bog podi`e, razdre{iv{i svezesmrtne.'”

“Zatim navodi Psalam o tome kako Bog ne bi dozvolio da njegovsvetac vidi truljenje. To je napisano za Davida, a Petar ka`e: 'Nekaje slobodno kazati vam upravo za stare{inu Davida da i umre, iukopan bi, i grob je njegov me|u nama do ovoga dana'. Ali, ka`e zaHrista: 'Da se ne ostavi du{a njegova u grobu, niti telo njegovo videtruljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, ~emu smo mi svi svjedoci.'”

Kreg je podigao pogled sa Biblije. “Ovaj govor pravi razliku izme|uDavidovog groba, koji je ostao do dana{njeg dana, i proro~anstva ukome David ka`e da }e Hrist vaskrsnuti - da njegovo telo ne}eistrunuti. Jasno je ukazano da je grob ostavljen prazan.”

Zatim je okrenuo jedno drugo poglavlje u Delima apostolskim. “UDelima apostolskima 13,29-31, Pavle ka`e: 'I kad svr{i{e sve {to jepisano za njega, skinu{e ga s drveta i metnu{e u grob. A Bog vaskrsega iz mrtvih. I pokaziva se mnogo dana onima {to izlazi{e s njim izGalileje u Jerusalim.' Svakako da se i ovde prazan grob podrazume-va.”

Zatvorio je Bibliju, a zatim dodao: “Mislim da je prili~no kruto inerazumno tvrditi da se ti prvi propovednici nisu pozivali na prazangrob, samo zato {to nisu koristili dve specifi~ne re~i - 'prazan grob'.Nema sumnje da su znali - i da su njihovi slu{aoci razumeli iz nji-hovih propovedi - da je Isusov grob bio prazan.”

KOJI SU POTVRDNI DOKAZI?

Proveo sam prvi deo na{eg intervjua iznose}i Kregu zamerke iargumente koji su osporavali prazan grob. Ali sam iznenada shvatioda mu nisam dao priliku da iznese svoj potvrdan slu~aj. Iako je ve}ukazivao na nekoliko razloga za{to veruje da je Isusov grob bioprazan, rekao sam: “Za{to mi ne date ono najbolje {to imate?Ubedite me sa najbolja ~etiri ili pet razloga da je prazan grob istorij-ska ~injenica.”

Kreg je prihvatio izazov. Jedan po jedan, izneo je svoje argumentesa`eto i uverljivo.

“Prvo”, rekao je, “prazan grob je definitivno podrazumevan u prvimpredanjima koja prenosi apostol Pavle u 1. Poslanici Korin}anima, 15.poglavlje, {to predstavlja veoma star i pouzdan izvor istorijske infor-macije o Isusu.”

“Drugo, mesto Isusovog groba je bilo poznato i hri{}anima i nji-hovim suparnicima. Prema tome, da nije bio prazan, bilo bi nemogu}eda pokret zasnovan na verovanju u vaskrsenje nastane na istommestu na kome je taj ~ovek javno pogubljen i sahranjen.”

194 195

“Tre}e, mo`emo da ka`emo na osnovu jezika, gramatike i stila daje Marko dobio svoju pri~u o praznom grobu - u stvari, svoju celu pri~uo Hristovom stradanju - iz nekog ranijeg izvora. U stvari, postojedokazi da je Jevan|elje po Marku napisano pre 37. godine, {to jeprevi{e rano da bi ga legende ozbiljno iskvarile.”

“A. N. [ervin-Vajt (A. N. Sherwin - White), ugledni gr~ko-rimskiklasi~ni istori~ar sa Oksforda, je rekao da bi bilo bez presedana uceloj istoriji da se legenda razvije tako brzo i da zna~ajno iskriviJevan|elja.”

“^etvrto, u Jevan|elju po Marku postoji jednostavnost pri~e opraznom grobu. Izmi{ljeni apokrifni opisi iz drugog veka sadr`e raznevrste kitnjastih pri~a, u kojima Isus izlazi iz groba u slavi i sili, pri~emu ga svi vide, uklju~uju}i sve{tenike, jevrejske vlasti i rimskestra`are. Tako izgledaju legende, ali se one javljaju tek nekoliko ge-neracija posle doga|aja, po{to su o~evici umrli. Nasuprot tome,Markov opis pri~e o praznom grobu je sna`an u svojoj jednostavnos-ti i neulep{an teolo{kim razmi{ljanjima.”

“Peto, jednoglasno svedo~enje da su prazan grob otkrile `ene ideu prilog autenti~nosti pri~e, po{to bi u~enicima bilo neprijatno da topriznaju i verovatno bi bilo prikriveno, da predstavlja legendu.”

“[esto, najranija jevrejska polemika pretpostavlja istorijsku real-nost praznog groba. Drugim re~ima, nije bilo nikog ko je tvrdio da jegrob i dalje sadr`ao Isusovo telo. Pitanje je uvek bilo: '[ta se desilosa telom?'”

“Isusovi neprijatelji su predlo`ili sme{nu pri~u da su se stra`ariuspavali. O~igledno, hvatali su se za slamku. Ali, su{tina je slede}a:po~eli su sa pretpostavkom da je grob bio prazan! Za{to? Zato {tosu znali da jeste!”

[TA JE SA ALTERNATIVNIM TEORIJAMA?

Pa`ljivo sam slu{ao dok je Kreg iznosio svaku ta~ku, i za menese ovih {est argumenata sabralo u impresivan slu~aj. Me|utim, jo{uvek sam `eleo da vidim da li je bilo nekih pukotina pre nego {tozaklju~im da je slu~aj neoboriv.

“Kirsop Lejk (Kirsopp Lake) je predlo`io 1907. godine da su `enejednostavno oti{le na pogre{an grob”, rekao sam. “On ka`e da su seizgubile i da im je grobar nekog nezauzetnog groba rekao: 'Tra`iteIsusa iz Nazareta, on nije ovde' i one su otr~ale, upla{ene. Zar tonije verovatno obja{njenje?”7

Kreg je uzdahnuo. “Lejk nije stekao nikakve sledbenike sa ovim”,rekao je. “Razlog je da je mesto Isusovog groba bilo poznato jevrej-skim sve{tenicima. ^ak i da su `ene na~inile tu gre{ku, vlasti bi bilepresre}ne da uka`u na grob i isprave gre{ku u~enika kada su po~eli

da objavljuju da je Isus vaskrsao iz mrtvih. Ne znam nikoga ko sedanas dr`i Lejkove teorije.”

Iskreno, ni druge opcije nisu zvu~ale veoma verovatno. O~igledno,u~enici nisu imali nikakv motiv da ukradu telu, a zatim da umru zala`, a jevrejske vlasti svakako ne bi uklonile telo. Rekao sam: “Ostalismo sa teorijom da pri~a o praznom grobu u stvari predstavlja kas-niju legendu i da kako je vreme proticalo, ljudi nisu mogli da jeopovrgnu, jer je mesto groba bilo zaboravljeno.”

“To je bilo pitanje jo{ od 1835. godine, kada je David [traus tvr-dio da su te pri~e legendarne”, odgovorio je Kreg. “I zbog toga smose u na{em dana{njem razgovoru toliko koncentrisali na ovu hipotezuo legendi pokazuju}i da pri~a o praznom grobu ide unazad do neko-liko godina od samih doga|aja. To ~ini teoriju o legendi bezvrednom.^ak i da ima nekih legendarnih elemenata u drugorazrednim pojedi-nostima pri~e, istorijska sr` pri~e ostaje ~vrsto utvr|ena.”

Da, postoje odgovori na ova alternativna obja{njenja. Posle anali-ze, izgledalo je da se svaka teorija mrvi pod te`inom dokaza i logike.Ali, jedina preostala mogu}nost je verovanje da se raspeti Isus vra-tio u `ivot - zaklju~ak koji nekim ljudima izgleda previ{e neobi~an dabi ga prihvatili.

Za trenutak sam razmislio kako bih mogao da pretvorim to u pita-nje Kregu. Kona~no sam rekao: “Iako ove alternativne teorije o~igled-no imaju praznine, zar nisu u ve}oj meri verovatnije od apsolutnoneverovatne ideje da je Isus otelotvoreni Bog koji je ustao iz mrtvih?”

“Ovo je, mislim, su{tina”, rekao je, naginju}i se unapred. “Mislimda bi ljudi koji iznose ove alternativne teorije priznali: 'Da, na{e teori-je su malo verovatne, ali nisu toliko neverovatne kao ideja da setakvo spektakularno ~udo odigralo.' Me|utim, ovde stvar vi{e nijeistorijsko pitanje; umesto toga, to je filozofsko pitanje o tome da lisu ~uda mogu}a.”

“A {ta bi ste“, upitao sam, “vi rekli na to?”“Ja bih tvrdio da hipoteza da je Bog vaskrsao Isusa iz mrtvih

uop{te nije neverovatna. U stvari, na osnovu dokaza, to je najboljeobja{njenje onoga {to se desilo. Ono {to je neverovatno jestehipoteza da je Isus prirodno ustao iz mrtvih. To je, slo`io bih se,besmisleno. Svaka hipoteza bi bila daleko verovatnija nego re}i da seIsusovo mrtvo telo spontano vratilo u `ivot.”

“Ali, hipoteza da je Bog podigao Isusa iz mrtvih ne protivre~i nauciniti bilo kojoj poznatoj ~injenici iz iskustva. Sve {to je potrebno jestehipoteza da Bog postoji, a ja mislim da postoje dobri nezavisni razloziza verovanje da On postoji.”

196 197

Uz to je Kreg dodao na kraju: “Sve dok je postojanje Bogamogu}e, mogu}e je da je delovao u istoriji vaskrsnuv{i Isusa izmrtvih.”

ZAKLJU^AK: GROB JE BIO PRAZAN

Kreg je bio ubedljiv: prazan grob - zaista, ~udo zapanjuju}ihrazmera - je imao smisla u svetlu dokaza. A to je bio samo deoslu~aja za vaskrsenje. Iz Kregovog doma u Atlanti spremao sam seda krenem u Vird`iniju da intervjui{em uglednog stru~njaka o dokazi-ma za pojavljivanje vaskrslog Isusa, a zatim do Kalifornije da razgo-varam sa drugim nau~nikom o zna~ajnim posrednim dokazima.

Dok sam se zahvaljivao Kregu i njegovoj `eni D`en na gostoprim-stvu, razmi{ljao sam u sebi da izbliza, u plavim farmericama i belim~arapama, Kreg nije izgledao kao opasan protivnik koji bi razorionajbolje kriti~are vaskrsenja u svetu. Ali, ~uo sam snimke rasprava.

Suo~eni sa ~injenicama, nisu mogli da vrate Isusovo telo nazad ugrob. Koprcali su se, borili, hvatali za slamku, protivre~ili sami sebi,iznosili o~ajni~ke i neobi~ne teorije kako bi mogli da objasne dokaze.Pa ipak, svaki put, na kraju, grob ostaje prazan.

Setio sam se procene jednog od istaknutih intelektualaca svog vre-mena, Normana Andersona (Norman Anderson), obrazovanog naKembrid`u, koji je predavao na Prinstonu, kome je ponu|eno da budedo`ivotni profesor na Harvardu, i koji je radio kao dekan na Pravnomfakultetu Univerziteta u Londonu.

Njegov zaklju~ak, posle dugogodi{nje analize ovog pitanja sapravnog gledi{ta, je sa`et u jednoj re~enici: “Prazan grob, prematome, formira pravu stenu o koju se sve racionalisti~ke teorije ovaskrsenju razbijaju u ni{tavilo.”8

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. [ta je va{ zaklju~ak o tome da li je Isusov grob bio prazan u jutrovaskrsenja? Koje ste dokaze na{li kao najubedljivije pri dola`enju do togzaklju~ka?

2. Kako je Kreg istakao, svi u drevnom svetu priznaju da je grob bioprazan; pitanje je kako je do{lo do toga. Da li mo`ete da smislite bilo kakvologi~no obja{njenje za prazan grob, osim Isusovog vaskrsenja? Ako je tako,kako zami{ljate da bi neko kao Bil Kreg mogao da odgovori na va{u teoriju?

3. Pro~itajte Jevan|elje po Marku 15,42 - 16,8, najraniji opis Isusovesahrane i praznog groba. Da li se sla`ete sa Kregom da je on “sna`an u svo-joj jednostavnosti i neulep{an teolo{kim razmi{lja-njima”? Za{to da ili za{tone?

Za dalje dokaze Vi{e izvora o ovoj temi

Craig, William Lane. "Did Jesus Rise from the Dead?" In Jesus under Fire,edited by Michael J. Wilkins and J. P. Moreland, 147-82. GrandRapids: Zondervan, 1995.

_____. "The Empty Tomb of Jesus." In In Defense of Miracles, edited byR. Douglas Geivett and Gary R. Habermas, 247-61. Downers Grove,Ill.: InterVarsity Press, 1997.

_____. Knowing the Truth about the Resurrection. Ann Arbor, Mich.:Servant, 1988.

_____. Reasonable Faith. Westchester, Ill.: Crossway, 1994.Craig, William Lane, and Frank Zindler. Atheism vs. Christianity: Where

Does the Evidence Point? Grand Rapids: Zondervan, 1993.Videocassette.

Harris, Murray J. Three Crucial Questions about Jesus. Grand Rapids:Baker, 1994.

198 199

Godine 1963, telo 14-godi{nje Edi Mekolins, jedne od ~etiridevoj~ice crnkinje koje su tragi~no ubijene u ne~uvenom bomba{komnapadu od strane belih rasista, sahranjeno je u Birmingemu, uAlabami. Godinama su ~lanovi porodice redovno pose}ivali grob da bise pomolili i ostavili cve}e. Godine 1998, odlu~ili su da iskopaju pre-minulu devoj~icu da bi je sahranili na drugom grobu.

Me|utim, kada su radnici poslati da iskopaju telo, vratili su se sa{okantnim otkri}em: grob je bio prazan.

Sasvim razumljivo, ~lanovi porodice su bili veoma uznemireni. Zboglo{e vo|ene evidencije, slu`benici na groblju su se sa mukom trudilida utvrde {ta se dogodilo. Nekoliko mogu}nosti je izneseno, a prvaje bila da je njena nadgrobna plo~a postavljena na pogre{nommestu.1

Ipak, u naporima da se odredi {ta se desilo, jedno obja{njenjenikada nije predlo`eno: niko nije predlagao da je mlada Edi Mevaskrsla kako bi ponovo hodala zemljom. Za{to? Zato {to prazan grobsam po sebi ne ukazuje na vaskrsenje.

Moj razgovor sa dr Vilijem Lejn Kregom je ve} izneo mo}ne dokazeda je Isusov grob bio prazan u nedelju posle raspe}a. Iako sam znaoda je to zna~ajan i neophodan dokaz za njegovo vaskrsenje, tako|esam bio svestan da nestalo telo nije samo po sebi zaklju~an dokaz.Potrebno je vi{e ~injenica da se utvrdi da se Isus stvarno vratio izmrtvih.

To je ono {to me je podstaklo na let do Vird`inije. Dok je moj avionlagano leteo iznad {umovitih bre`uljaka, ~itao sam knjigu MajklaMartina, profesora Bostonskog univerziteta koji je poku{avao da oma-lova`i hri{}anstvo. Nasme{io sam se na njegove re~i: “Mo`da jenajprefinjeniju odbranu vaskrsenja do danas izneo Geri Habermas.”2

Pogledao sam na sat. Posle sletanja, imao bih taman dovoljno vre-mena da iznajmim kola, odvezem se do Lin~burga, i stignem nazakazani sastanak u dva sata sa Habermasom.

DVANAESTI INTERVJU: DR GERI HABERMAS

Dve potpisane fotografije hokeja{a, prikazanih u borbi na ledu,visile su na zidovima Habermasove jednostavne kancelarije. Jednaprikazuje besmrtnog Bobija Hala iz ~ika{kih “crnih sokolova”; drugaprikazuje Dejva “^eki}a” [ulca, ~vrstog igra~a napada iz FiladelfijeFlajersa.

“Hal je moj omiljeni hokeja{“, obja{njava Habermas. “[ulc je mojomiljeni borac.” Nasme{io se, a zatim dodao, “Postoji razlika.”

Habermas - bradat, direktan, odse~an - je tako|e borac, akadem-ski pit bul koji vi{e li~i na izbaciva~a iz no}nog kluba nego na intelek-tualca. Naoru`an argumentima o{trim kao `ilet i istorijskim dokazimada ih podupre, ne pla{i se nijednog protivnika.

Entoni Flu (Antony Flew), jedan od vode}ih filozofa ateista u svetu,je to utvrdio kada ja u{ao sa Habermasom u veliku raspravu o temi“Da li je Isus vaskrsao iz mrtvih?” Rezultati su bili vidljivo jednostrani.Od pet nezavisnih filozofa sa razli~itih koled`a i univerziteta koji subili sudije u raspravi, ~etiri su zaklju~ile da je Habermas dobio. Jedanje proglasio takmi~enje nere{enim. Niko nije glasao za Flua. Jedansudija je komentarisao, “Bio sam iznena|en ({okiran bi mogla dabude prava re~) vide}i koliko je bio slab Fluov pristup.... Ostao mi jeslede}i zaklju~ak: po{to slu~aj protiv vaskrsenja nije bio ja~i od onogakoji je predstavio Entoni Flu, pomislio bih da je krajnje vreme dapo~nem da uzimam vaskrsenje za ozbiljno.”3

Jedan od pet drugih profesionalnih sudija na raspravi koji su pro-cenjivali tehnike argumentovanja u~esnika (ponovo je Habermas biopobednik) osetio se obaveznim da napi{e: “Zaklju~ujem da su istorij-ski dokazi, iako sa manama, dovoljno ~vrsti da dovedu razuman umna zaklju~ak da je Hrist zaista ustao iz mrtvih.... Habermas zaistazavr{ava daju}i 'veoma verovatne dokaze' za istorijsku realnostvaskrsenja 'bez verovatnih naturalisti~kih dokaza protiv njega'. Prematome, Habermas, po mom mi{ljenju, dobija raspravu.”4

Po{to je doktorirao na dr`avnom Univerzitetu u Mi~igenu, gde jenapisao disertaciju o vaskrsenju, Habermas je primio doktorat izteologije sa koled`a Emanuel, u Oksfordu, u Engleskoj. On je pisacsedam knjiga koje se bave Isusovim vaskrsenjem, uklju~uju}i“Isusovo Vaskrsenje: racionalna istraga (The Resurrection of Jesus);Isusovo Vaskrsenje: Odbrana” (The Resurrection of Jesus: AnApologetic); “Istorijski Isus” (The Historical Jesus); i “Da li je Isusustao iz mrtvih? Rasprava o vaskrsenju” (Did Jesus Rise from theDead? The Resurrection Debate), koja je bila zasnovana na njegovojraspravi sa Fluom. Me|u njegove druge knjige spadaju “Izla`enje nakraj sa sumnjom” (Dealing with Doubt) i sa D`. P. Morlendom “Iznad

200 201

13

DOKAZ POJAVLJIVANJADa li je Isus vi|en `iv posle smrti na krstu?

smrti: Istra`ivanje dokaza za besmrtnost” (Beyond Death: Exploringthe Evidence for Immortality).

Pored toga, bio je ko-urednik knjige “U odbranu ~uda” (In Defenseof Miracles) i dao je svoj doprinos knjigama “Isus pod paljbom”(Jesus under Fire) i “@iveti sa verom: Premo{}avanje jaza izme|u umai srca” (Living Your Faith: Closing the Gap between Mind and Heart).Njegovih sto ~lanaka se pojavilo u popularnim ~asopisima (kao {to je“Saturday Evening Post”), nau~nim ~asopisima (uklju~uju}i “Vera i filo-zofija i religiozna istra`ivanja”), i priru~nicima (na primer, Bejkerovre~nik teologije (The Baker Dictionary of Theology)). Tako|e je biv{ipredsednik Evan|eoskog filozofskog dru{tva.

Ne mislim ovim opisom da prika`em da je Habermas previ{enepotrebno borben: on je ljubazan i nenametljiv u obi~nom razgovoru.Ja samo ne bih `eleo da budem na drugoj strani hokeja{kog paka -ili argumenta - u odnosu na njega. Ima uro|eni radar koji mu poma`eda se usredsredi na ranjive ta~ke protivnika. Tako|e ima i ne`nustranu, koju }u otkriti - sasvim neo~ekivano - pre nego {to se na{intervju zavr{i.

Prona{ao sam Habermasa u njegovoj kancelariji na LibertiUniverzitetu, gde trenutno radi kao istaknuti profesor i predsednikOdseka za filozofiju i teologiju i direktor magistarskog programa zaapologetiku. Prostorija, sa crnim ormanima za arhivu, metalnimstolom sa drvenom plo~om, izlizanim tepihom i stolicama za goste,svakako nije mesto za prikazivanje. Kao i njen stanovnik, nemanikakve pretenzije.

“MRTVI LJUDI TO NE ^INE”

Habermas je, sede}i za svojim stolom, zavrnuo rukave svoje plaveko{ulje dok sam ja uklju~io kasetofon i po~eo intervju.

“Zar nije ta~no”, po~eo sam sa ispitiva~kom otvoreno{}u, “danema o~evidaca za Isusovo vaskrsenje?”

“To je sasvim ta~no - ne postoji nikakav opis vaskrsenja”, odgo-vorio je Habermas priznanjem koje mo`e da iznenadi ljude koji imajusamo delimi~no znanje o ovom pitanju.

“Kada sam bio mlad, ~itao sam knjigu K. S. Luisa koji je napisaoda Novi zavet ne ka`e ni{ta o vaskrsenju. Napisao sam stvarno veliko'Ne!' sa strane. Zatim sam shvatio {ta on ka`e: niko nije sedeounutar groba i video da telo po~inje da vibrira, ustaje, skida platnenepovoje, uklanja stenu, iznena|uje stra`are i odlazi.”

To bi, ~inilo mi se, moglo da predstavlja odre|ene probleme. “Zarto ne smeta va{im naporima da utvrdite da je vaskrsenje istorijskidoga|aj?” upitao sam.

Habermas je povukao stolicu da bi se smestio udobnije. “Ne, toni malo ne smeta na{em slu~aju, po{to se nauka bavi uzrocima iefektima. Mi ne vidimo dinosauruse, ali prou~avamo fosile. Mo`da neznamo kako bolest nastaje, ali prou~avamo simptome. Mo`da nikonije bio svedok zlo~ina, ali policija sastavlja dokaze na osnovu ~injeni-ca.”

“Prema tome”, nastavio je, “evo kako ja vidim dokaze vaskrse-nja: prvo, da li je Isus umro na krstu? I drugo, da li se kasnije javioljudima? Ako mo`ete da utvrdite te dve stvari, dokazali ste svoj slu~aj,po{to mrtvi ljudi normalno to ne ~ine.”

Istori~ari se sla`u da postoji puno dokaza da je Isus raspet, a drAleksandar Meterel je pokazao u prethodnom poglavlju da Isus nijemogao da pre`ivi u`ase tog pogubljenja. To ostavlja drugi deo pita-nja: Da li se Isus stvarno kasnije pojavio?

“Kakvi dokazi postoje da su ga ljudi videli?” upitao sam ga. “Po~e}u sa dokazom koji }e prakti~no svi nau~ni kriti~ari prihvati-

ti”, rekao je, otvaraju}i Bibliju pred sobom. “Niko ne dovodi u pita-nje da je Pavle napisao 1. Poslanicu Korin}anima, a ovde imamo daon na dva mesta potvr|uje da je li~no sreo vaskrslog Hrista. On ka`eu 1. Poslanici Korin}anima 9,1: 'Nisam li ja apostol?... Ne videh liIsusa Hrista, Gospoda na{ega?' a u 1. Poslanici Korin}anima 15,8ka`e: 'A posle svih, javi se i meni.'”

Prepoznao sam da je poslednji navod bio dodat verovanju ranecrkve o kojem smo Kreg Blumberg i ja ve} razgovarali. Kako je VilijemLejn Kreg ukazao, prvi deo verovanja (stihovi 3-4) se odnosi naIsusovo pogubljenje, sahranu i vaskrsenje.

Poslednji deo verovanja (stihovi 5-8) se bavi njegovim pojavljiva-njem posle vaskrsenja: “I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apos-tola; a potom ga vidje{e jednom vi{e od pet stotina bra}e, od kojihmnogi `ive i sad, a neki i pomre{e. A potom se javi Jakovu, pa ondasvim apostolima.” U slede}em stihu, Pavle dodaje: “A posle svih, javise i meni kao kakvom nedono{~etu.”

Na prvi pogled, to je neverovatno uticajno svedo~anstvo da se Isuszaista javio `iv posle svoje smrti. Ovde imamo imena odre|enihosoba i grupa ljudi koji su ga videli, napisano u vreme kada su ljudijo{ uvek mogli da ih provere, ako su `eleli potvrdu. Po{to sam znaoda }e to verovanje imati vode}u ulogu u utvr|ivanju vaskrsenja,odlu~io sam da ga podvrgnem detaljnijem ispitivanju: Za{to suistori~ari ube|eni u to verovanje? Koliko je ono pouzdano? Kolikounazad u istoriju ide?

“Da li imate ne{to protiv da vas unakrsno ispitam o ovom verova-nju?” upitao sam Habermasa.

202 203

Ispru`io je ruku kao da poziva istragu. “Izvolite”, rekao je ljubazno,“nastavite”.

“UBEDITE ME DA JE TO BILO VEROVANJE RANE CRKVE”

Prvobitno sam `eleo da utvrdim za{to su Habermas, Kreg,Blumberg i drugi ube|eni da ovaj odeljak predstavlja verovanje ranecrkve, a ne samo re~i Pavla, koji je napisao pismo korin}anskoj crkvi,u kome se ono i nalazi.

Moj izazov Habermasu je bio jednostavan i direktan: “Ubedite meda je to verovanje.”

“Pa, mogu da vam dam nekoliko ~vrstih razloga. Prvo, Pavle jeuvodi re~ima 'primih' i 'predadoh', {to predstavlja tehni~ke rabinskeizraze koji ukazuju na njegovo preno{enje svetog predanja.”

“Drugo”, rekao je Habermas, gledaju}i u svoje ruke dok je hvataosvaki put po jedan prst kako bi nagla{avao svaku ta~ku koju iznosi,“paralelizam teksta i stilizovani sadr`aj ukazuju da je to bilo verova-nje. Tre}e, originalni tekst koristi ime Kifa za Petra, {to je njegovoaramejsko ime. U stvari, sam aramejski mo`e da ukazuje na veomarano poreklo. ^etvrto, njegovo verovanje koristi nekoliko drugih primi-tivnih fraza koje Pavle uobi~ajeno ne bi koristio, kao {to je'jedanaestorici', 'tre}i dan', 'usta', i druge. Peto, upotreba odre|enihre~i je sli~na aramejskom i hebrejskom na~inu pripovedanja.”

Po{to mu je ponestalo prstiju, pogledao je u mene. “Treba li danastavim?” upitao je.

“U redu, u redu”, rekao sam. “Ka`ete da vas te ~injenice ube|uju,kao konzervativnog hri{}anina, da je to bilo rano verovanje.”

Habermas je izgledao pomalo uvre|en tom vidljivo o{trijomopaskom. “Nisu samo konzervativni hri{}ani ti koji su ube|eni”, insi-stirao je. “To je tvrdnja koju prihvata ~itav niz razli~itih nau~nika iz{irokog teolo{kog spektra. Ugledni nau~nik Joahim D`eremaja(Joachim Jeremias) govori o ovom verovanju kao 'najranijem predanjuod svih', a Urlih Vilkens (Ulrich Wilckens) ka`e da ono 'nesumnjivoide unazad do najstarije faze od svih u istoriji prvobitnog hri{}ans-tva.'”

To je postavilo pitanje o tome koliko je staro to verovanje. “Nakoliko unazad mo`ete da ga datirate?” upitao sam.

“Znamo da je Pavle napisao 1. Poslanicu Korin}anima izme|u 55.i 57. godine. On ukazuje u 1. Poslanici Korin}anima 15,1-4 da je ve}preneo to verovanje korintskoj crkvi, {to bi zna~ilo da mora da pretho-di njegovoj poseti Korintu 51. godine. Prema tome, verovanje jekori{}eno u okviru 20 godina od vaskrsenja, {to je prili~no rano.”

“Me|utim, slo`io bih se sa razli~itim nau~nicima koji ga datirajujo{ dalje unazad, do dve do osam godina od vaskrsenja, ili od oko

32. do 38. godine, kada ju je Pavle primio ili u Damasku ili uJerusalimu. Tako da je to neverovatno rani materijal - staro,neukra{eno svedo~anstvo ~injenice da se Isus pojavio `iv pred skep-ticima kao {to su Pavle i Jakov, kao i Petar i ostali u~enici.”

“Ali”, protestvovao sam. “To nije stvarno izve{taj iz prve ruke.Pavle daje listu iz druge ili tre}e ruke. Zar to ne umanjuje njegovuvrednost kao dokaza?”

Ne za Habermasa. “Imajte na umu da Pavle li~no tvrdi da se Isuspojavio i pred njim, tako da to obezbe|uje svedo~anstvo iz prve ruke.A Pavle nije jednostavno pokupio tu listu od stranaca na ulici. Vode}egledi{te je da ju je uzeo direktno od o~evidaca Petra i Jakova, i veomase pomu~io da potvrdi njenu preciznost.”

To je bila smela tvrdnja. “Kako to znate?” upitao sam. “Slo`io bih se sa nau~nicima koji veruju da je Pavle primio taj

materijal tri godine posle njegovog preobra}enja, kada je krenuo uJerusalim i sreo se sa Petrom i Jakovom. Pavle opisuje taj put uPoslanici Galatima 1,18-19, gde koristi veoma zanimljivu gr~ku re~ -'historeo'.”

Nisam bio upoznat sa zna~enjem te re~i. “Za{to je to zna~ajno?”“Zato {to ta re~ ukazuje da on nije samo uzgredno razgovarao

kada se sreo sa njima. Ona pokazuje da je to bilo istra`ivanje. Pavleigra ulogu istra`iva~a, nekoga ko je pa`ljivo to proveravao. Tako da~injenica da je Pavle li~no potvrdio stvari, sa dva o~evica koji sunaro~ito spomenuti u verovanju - Petrom i Jakovom - daje ovomedodatnu te`inu. Jedan od veoma malog broja jevrejskih nau~nika kojiprou~avaju Novi zavet, Pinhas Lapid (Pinchas Lapide), ka`e da sudokazi za podr{ku ovom verovanju toliko ~vrsti da se to mo`e sma-trati kao izjava o~evica.'”

Pre nego {to sam mogao da se ubacim, Habermas je dodao: “Akasnije, u 1. Poslanici Korin}anima 15,11, Pavle nagla{ava da su sedrugi apostoli slo`ili da se propoveda isto Jevan|elje, ova ista poru-ka o vaskrsenju. To zna~i da je ono {to o~evidac Pavle ka`e ta~noista stvar koju ka`u i o~evici Petar i Jakov.”

Prizna}u: sve ovo je zvu~alo prili~no uverljivo. Ipak, jo{ uvek samimao odre|ene rezerve prema ovom verovanju, i nisam `eleo da meHabermasove ubedljive tvrdnje odvuku od daljeg ispitivanja.

TAJNA O PET STOTINA LJUDI

Verovanje izneto u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, je jedi-no mesto u drevnoj literaturi gde se tvrdi da se Isus pojavio pred petstotina ljudi odjednom. Jevan|elja to ne potvr|uju. Nijedan svetovniistori~ar to ne spominje. Za mene, to daje znak za uzbunu.

204 205

“Ako se sve to zaista odigralo, za{to niko drugi ne govori o tome?”upitao sam Habermasa. “Pomislili bi ste da bi apostoli navodili tokao dokaz gde god da odu. Kao {to ateista Majkl Martin ka`e: 'Morase zaklju~iti da je krajnje neverovatno da se taj doga|aj zaista odi-grao, a to prema tome indirektno baca sumnju na Pavla kao na pouz-dan izvor.'”5

Ta zamerka je zasmetala Habermasu. “Pa, jednostavno je besmis-leno re}i da to baca sumnju na Pavla”, odgovorio je zvu~e}i pomalozapanjen i uznemiren da neko mo`e da iznese takvu tvrdnju.

“Prvo, iako je to izve{teno samo u jednom izvoru, slu~ajno je tonajraniji i najbolje potvr|eni odeljak od svih! To ipak ne{to zna~i.”

“Drugo, Pavle je o~igledno bio blizu tih ljudi. On ka`e: 'Od kojihmnogi `ive i sad, a neki i pomre{e.' Pavle je ili znao neke od tih ljudiili mu je neko ko ih je znao rekao da su jo{ uvek `ivi i voljni da buduispitani.”

“Sada zastanite i razmislite o tome: nikada ne bi ste uklju~ili tufrazu osim ako niste apsolutno ube|eni da bi ti ljudi potvrdili da suzaista videli Isusa `ivog. Pavle je prakti~no pozivao ljude da sami pro-vere? Ne bi to rekao da nije znao da bi ga oni podr`ali.”

“Tre}e, kada imate samo jedan izvor, mo`ete da upitate: 'Za{to ihnema vi{e?' ali ne mo`ete da ka`ete: 'Ovaj jedan izvor ne valja jerga niko drugi nije primenio.' Ne mo`ete da umanjite taj izvor na tajna~in. Tako da to ne baca nikakvu sumnju na Pavla - verujte mi,Martin bi voleo da mo`e to da u~ini, ali ne mo`e to da u~ini oprav-dano.”

“To je primer kako neki kriti~ari `ele dve stvari u isto vreme.Uop{teno, omalova`avaju opise vaskrsenja u Jevan|elju u korist apos-tola Pavla, po{to se on smatra glavnim autoritetom. Ali, po ovompitanju, sumnjaju u Pavla zbog tekstova u koje isprva toliko ne veru-ju! [ta to govori o njihovoj metodologiji?”

Jo{ uvek sam imao problema da zamislim Isusa kako se pojavlju-je pred tolikom gomilom. “Gde bi se taj susret sa pet stotina ljudiodigrao?” upitao sam.

“Pa, u Galileji”, pretpostavio je Habermas. “Ako je Isus mogao danahrani pet hiljada ljudi, mogao je i da propoveda grupi od pet stoti-na ljudi. A Matej zaista ka`e da se Isus pojavio na brdu; mo`da jetu bilo vi{e od samo 11 u~enika.”

Zami{ljaju}i tu scenu u glavi, jo{ uvek nisam mogao a da se nepitam za{to jo{ neko nije izvestio o tom doga|aju. “Zar ne bi biloverovatno da bi istori~ar Josif Flavije spomenuo ne{to o tako velikomdoga|aju?”

“Ne, ne mislim da je to neophodno ta~no. Josif je pisao 60 godi-na kasnije. Koliko dugo lokalne pri~e kru`e pre nego {to po~inju da

odumiru?” upitao je Habermas. “Tako da, ili Josif nije znao o njoj, {toje mogu}e, ili je izabrao da je ne spominje, {to bi imalo smisla po{toznamo da Josif nije bio Isusov sledbenik. Ne mo`ete da o~ekujete daJosif po~inje da gradi slu~aj za njega.”

Kada nisam odgovorio za trenutak, Habermas je nastavio. “Vidite,voleo bih da imam pet izvora o tome. Nemam. Ali imam jedan odli~anizvor - verovanje koje je toliko dobro da nema~ki istori~ar Hans FonKampenhauzen (Hans von Campenhausen) ka`e: 'Ovaj opis ispunjavasve zahteve za istorijsku pouzdanost koji se mogu izneti za takavtekst.' Pored toga, ne morate da se oslanjate na pozivanje na petstotina ljudi da bi ste dokazali slu~aj za vaskrsenje. Ja obi~no to nine koristim.”

Habermasov odgovor je imao neku logiku. Ipak, bio je jo{ jedanaspekt verovanja koji me je pritiskivao: ka`e da se Isus prvo javioPetru, dok je Jovan rekao da se prvo javio Mariji Magdaleni. U stvari,verovanje ne spominje nikakve `ene, iako su one istaknuto prikazaneu opisima Jevan|elja.

“Zar te protivre~nosti ne {kode pouzdanosti?” upitao sam. “Ah, ne”, do{ao je odgovor. “Kao prvo, pa`ljivo razmotrite izreku:

ona ne ka`e da se Isus prvo javio Petru. Sve {to ~ini je da stavljaPetrovo ime prvo na listu. A po{to `ene nisu bile smatrane kompe-tentne da budu svedoci u jevrejskoj kulturi iz prvog veka, nije izne-na|uju}e da se ovde ne spominju. Po sistemu iz prvog veka, njihovosvedo~anstvo ne bi imalo nikakvu te`inu. Tako da bi postavljanjePetra na prvo mesto moglo da ukazuje na logi~ko prvenstvo, a ne navremensko.”

“Ponovo”, zaklju~io je, “pouzdanost verovanja ostaje nedirnuta.Postavili ste neka pitanja, ali zar se ne bi ste slo`ili da ona ne uma-njuju ubedljive dokaze da je verovanje rano, da ne sadr`i dodatke izlegendi, da je nedvosmisleno i odre|eno, i da je na kraju ukorenjenou opisima o~evidaca?”

Sve u svemu, bio sam primoran da se slo`im da je bio u pravu.Te`ina dokaza jasno i ubedljivo podupire ovo verovanje kao mo}andokaz za Isusovo pojavljivanje posle vaskrsenja.

Toliko mo}an da je Vilijem Lejn Kreg, stru~njak po pitanjuvaskrsenja, koga sam intervjuisao u prethodnom poglavlju, rekao daje Vulfhart Panenberg, mo`da najve}i `ivi teolog sistemati~ar u svetu,“potresao savremenu, skepti~nu nema~ku teologiju grade}i celokupnusvoju teologiju na istorijskim dokazima za Isusovo vaskrsenje, ta~noonako kako su dati u Pavlovoj listi pojavljivanja”.6

Po{to sam bio zadovoljan su{tinskom pouzdano{}u verovanja izne-tog u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, bilo je vreme da

206 207

po~nem razmatranje ~etiri Jevan|elja koja detaljnije opisuju razli~itapojavljivanja vaskrslog Isusa.

SVEDO^ENJE JEVAN\ELJA

Po~eo sam istra`ivanje zamoliv{i Habermasa da opi{e pojavljiva-nja posle vaskrsenja prikazana u Jevan|elju po Mateju, Marku, Luci iJovanu.

“Postoji nekoliko razli~itih pojavljivanja velikom broju razli~itih ljudiu Jevan|eljima i Delima apostolskim - neka pojedina~no, neka gru-pama, ponekad u prostorijama, ponekada na otvorenom, ljudimamekog srca kao {to je Jovan i skepticima kao {to je Toma”, po~eoje.

“Ponekad su dodirnuli Isusa ili jeli sa njim, pri ~emu ti tekstovipokazuju da je fizi~ki bio prisutan. Pojavljivanja su se odigravalatokom nekoliko sedmica. I postoje dobri razlozi da se veruje ovimopisima - na primer, nemaju tipi~ne mitske osobine.”

“Da li mo`ete da mi nabrojite ta pojavljivanja?”Habermas mi ih je napamet opisao, jedno po jedno. Isus se javio:- Mariji Magdaleni, u Jevan|elju po Jovanu 20,10-18; - drugim `enama, u Jevan|elju po Mateju 28,8-10; - Kleopi i drugom u~eniku na putu za Emaus, u Jevan|elju po Luci

24,13-32;- jedanaestorici u~enika i drugima, u Jevan|alju po Luci 24,33-49; - desetorici apostola i drugima, prilikom Tominog odsustva, u

Jevan|elju po Jovanu 20,19-23;- Tomi i drugim apostolima, u Jevan|elju po Jovanu 20,26-30;- sedmorici apostola, u Jevan|elju po Jovanu 21,1-14; - u~enicima, u Jevan|elju po Mateju 28,16-20. - i bio je sa apostolima na Maslinskoj gori pre svog vaznesenja u

Jevan|elju po Luci 24,50-52 i Delima apostolskim 1,4-9. “Naro~ito je zanimljivo”, dodao je Habermas, “da je K. H. Dod (C.

H. Dodd), nau~nik sa Kembrid`a, pa`ljivo analizirao ta pojavljivanja izaklju~io da su nekoliko njih zasnovana na naro~ito ranom materijalu,uklju~uju}i Isusov susret sa `enama, u Jevan|elju po Mateju 28,8-10;njegov susret sa jedanaestoricom apostola, u kojima im je dao veli-ki nalog, u Jevan|elju po Mateju 28,16-20; i njegov susret sa u~enici-ma, u Jevan|elju po Jovanu 20,19-23, kada im je pokazao svoje rukei rebra.”

Ovde se ponovo javlja obilje primera susreta sa Isusom. To nijebilo samo trenutno opa`anje senovite figure od strane jednog ili dva~oveka. To je bilo vi{e pojavljivanja brojnim ljudima, pri ~emu je neko-liko pojavljivanja potvr|eno u vi{e od jednog Jevan|elja ili verovanjemiznetim u 1. Poslanici Korin}anima 15.

“Da li ima jo{ nekih potvrda?” upitao sam. “Pogledajte samo Dela apostolska”, odgovorio je Habermas, pozi-

vaju}i se na novozavetnu knjigu koja bele`i nastanak crkve. Ne samoda se redovno spominju pojavljivanja Isusa, ve} se daju i pojedinos-ti, a tema da su u~enici bili svedoci tih stvari pronalazi se u skorosvakom kontekstu.”

“Klju~ je”, rekao je Habermas, “da odre|en broj opisa u Delimaapostolskim 1-5, 10, i 13. poglavlju tako|e uklju~uje neke izreke koje,kao i one u 1. Poslanici Korin}anima 15. poglavlju, izve{tavaju onekim veoma ranim podacima u vezi Isusove smrti i Vaskrsenja.”

Sa tim je Habermas podigao knjigu i pro~itao zaklju~ak nau~nikaD`ona Drejna (John Drane).

“Najraniji dokazi koje imamo za vaskrsenje skoro sigurno iduunazad do vremena neposredno po{to se doga|aj vaskrsenjanavodno odigrao. To su dokazi koji se sadr`e u prvim propovedi-ma u Delima apostolskim... Nema sumnje da je u prvih nekolikopoglavlja Dela apostolskih autor sa~uvao materijal iz veoma ranihizvora.”7

Zaista, Dela apostolska su bila puna opisa Isusovog pojavljivanja.Apostol Pavle je bio naro~ito sklon tome. On ka`e u Delima apostol-skim 2,32: “Ovoga Isusa vaskrse Bog, ~emu smo mi svi svedoci.” UDelima apostolskim 3,15 ponavlja: “A na~elnika `ivota ubiste, kojegaBog vaskrse iz mrtvih, ~emu smo mi svedoci.” U Delima apostolskim10.41 potvr|uje Korneliju da on i drugi, kako ka`e “s njim jedosmoi pismo po vaskrsenu njegovom iz mrtvih”.

Da ne bi bio nadma{en, Pavle je rekao u govoru zapisanom uDelima apostolskim 13,31: “I pokazivao se mnogo dana onima {toizlazi{e s njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci njegovi prednarodom.”

Habermas tvrdi: “Vaskrsenje je nesumnjivo bilo centralna objavarane crkve od samog po~etka. Prvi hri{}ani nisu samo prihvataliIsusova u~enja; bili su ube|eni da su ga videli `ivog posle raspe}a.To je ono {to je izmenilo njihove `ivote i izgradilo crkvu. Svakako,po{to je ovo bilo njihovo centralno ube|enje, potrudili bi se da buduapsolutno ube|eni da je ta~no.”

Svi dokazi Jevan|elja i Dela apostolskih - doga|aj za doga|ajem,svedok za svedokom, detalj po detalj, potvrda za potvrdom - bili suimpresivni. Iako sam poku{ao, nisam mogao se setim nijednogdetaljnije potvr|enog doga|aja u drevnoj istoriji.

Me|utim, postojalo je jo{ jedno pitanje koje se moralo postaviti,u vezi sa Jevan|eljem za koje ve}ina nau~nika veruje da je prvinapisani izve{taj o Isusu.

208 209

MARKOV NEDOSTAJU]I ZAKLJU^AK

Kada sam prvi put po~eo da istra`ujem vaskrsenje, nai{ao samna zabrinjavaju}i komentar na margini svoje Biblije: “Najpouzdaniji ranirukopisi i druga drevna svedo~anstva ne sadr`e deo Jevan|elja poMarku 16,9-20.” Drugim re~ima, ve}ina nau~nika veruje da seJevan|elje po Marku zavr{ava sa 16,8, sa `enama koje otkrivajuprazan grob, ali bez Isusovog pojavljivanja `ivog bilo kome. To jeizgledalo zbunjuju}e.

“Zar vam ne smeta da najranije Jevan|elje uop{te ne izve{tava obilo kakvim pojavljivanjima posle vaskrsenja?” upitao samHabermasa.

Uop{te nije izgledao uznemiren. “Nemam nikakvih problema satim”, rekao je. “Svakako, bilo bi lepo da je uklju~io pojavljivanje, alievo nekih stvari o kojima mo`ete da razmislite: ^ak i da se Jevan|eljepo Marku zaista tu zavr{ava, u {ta ne veruju svi, jo{ uvek imate daje on izvestio o praznom grobu i mladi}u koji objavljuje da Isus 'usta'i koji ka`e `enama da }e se Isus pojaviti pred ljudima. Prema tome,imate, prvo, objavu da se vaskrsenje odigralo, i drugo, predvi|anje da}e uslediti njegovo pojavljivanje.”

“Mo`ete da zatvorite svoj omiljeni roman i da ka`ete: 'Ne moguda verujem da mi autor ne govori o slede}oj epizodi', ali ne mo`eteda zatvorite knjigu i ka`ete: 'Pisac ne veruje u slede}u epizodu.'Marko definitivno veruje. On je o~igledno verovao da se vaskrsenjeodigralo. On zavr{ava pri~aju}i o `enama kojima je re~eno da }e seIsus pojaviti u Galileji, a zatim drugi kasnije potvr|uju da je to iu~inio.”

Po crkvenom predanju, Marko je bio pratilac o~evica Petra. “Zarnije ~udno”, upitao sam, “da Marko nije spomenuo da se Isus javioPetru, ako je zaista to u~inio?”

“Marko ne spominje nikakva pojavljivanja, tako da ne bi biloneobi~no da Petar nije naveden”, rekao je. “Me|utim, zapazite daMarko zaista izdvaja Petra. U Jevan|elju po Marku 16,7 se ka`e:'Nego idite ka`ite u~enicima njegovijem i Petru da pred vama otide uGalileju; tamo }ete ga videti, kao {to vam re~e”'.

“To se sla`e sa 1. Poslanicom Korin}anima 15,5, koja potvr|ujeda se Isus zaista pojavio pred Petrom, i Jevan|eljem po Luci 24,34,jo{ jednim ranim verovanjem, koje glasi: 'Zaista ustade Gospod, i javise Simonu', ili Petru.”

“Tako se izve{tava da je ono {to Marko predvi|a o Petru - ispu-njeno, u dva rana i vrlo pouzdana verovanja crkve - kao {to to ~ini isam Petar u Delima apostolskim.”

DA LI IMA BILO KAKVIH ALTERNATIVA?

Bez sumnje, koli~ina svedo~anstava i potvrda za Isusova pojavlji-vanja posle vaskrsenja je zapanjuju}a. Da bi ste to sagledali, to bibilo kao kada bi ste pozvali svakog svedoka u sud da bude unakrsnoispitivan samo petnaest minuta, i ako bi ste radili bez pauze, bilo bivam potrebno od doru~ka u ponedeljak do ve~ere u petak da ih svesaslu{ate. Posle slu{anja svedo~enja o~evidaca punih 129 sati, kobi mogao da ode neube|en?

Po{to sam bio novinar za pravna pitanja koji je pokrivao veliki brojsu|enja, i krivi~nih i gra|anskih, morao sam da se slo`im sa pro-cenom sir Edvarda Klarka (Edward Clarke), sudije Vrhovnog sudaBritanije, koji je sproveo temeljnu pravnu analizu vaskrsenja: “Zamene su dokazi zaklju~ni, a ja sam u Vrhovnom sudu iznovaobezbe|ivao presude na dokazima koji nisu ni izbliza toliko ubedljivi.Kao pravnik, bez rezerve prihvatam dokaze jevan|elja kao svedo~anst-va istinoljubivih ljudi o ~injenicama koje su mogli da podr`e.”8

Me|utim, da li mogu da postoje bilo kakve mogu}e alternativekoje bi mogle da objasne te susrete sa vaskrslim Isusom? Da li suti opisi mogli da budu deo legendi? Ili da li su mo`da svedoci imalihalucinacije? Odlu~io sam da razmotrim ta pitanja sa Habermasomda bih dobio njegov odgovor.

PRVA MOGU]NOST: POJAVLJIVANJA SU DEO LEGENDI

Ako je ta~no da se Jevan|elje po Marku prvobitno zavr{avalo prenego {to je izve{teno o bilo kakvim pojavljivanjima, moglo bi se tvrdi-ti da postoji preuveli~avanje doga|aja u Jevan|eljima: Jevan|elje poMarku ne bele`i nikakva pojavljivanja, Jevan|elje po Mateju sadr`ineka, Jevan|elje po Luci sadr`i vi{e, a Jevan|elje po Jovanu najvi{e.

“Zar to ne pokazuje da su pojavljivanja samo legende koje su vre-menom rasle?” upitao sam.

“Zbog puno razloga NE, ne pokazuje” uveravao me je Habermas.Prvo, ne veruju svi da je Jevan|elje po Marku najranije. Postojenau~nici, istina u manjini, koji veruju da je Jevan|elje po Mateju prvonapisano.”

“Drugo, ~ak i ako prihvatim da je va{a teza ta~na, to samodokazuje da su legende vremenom rasle - one ne mogu da objasneprvobitno verovanje da je Isus ustao iz mrtvih. Ne{to se desilo {to jepodstaklo apostole da na~ine vaskrsenje centralnom objavom najrani-je crkve. Legenda ne mo`e da objasni te prvobitne opise o~evidaca.Drugim re~ima, legenda mo`e da vam ka`e kako je pri~a postalapreuveli~ana; ne mo`e da vam ka`e kako je nastala, kada su u~esni-ci o~evici, a ujedno su i odmah izve{tavali o doga|ajima.”

210 211

“Tre}e, zaboravljate da je ovo verovanje izneto u 1. PoslaniciKorin}anima, 15. pogavlju, starije od svih Jevan|elja, a ono iznosizna~ajne tvrdnje o pojavljivanjima. U stvari, tvrdnja koja uklju~ujenajve}i broj - da ga je odjednom `ivog videlo pet stotina ljudi - ideunazad do tog najranijeg izvora! To stvara problem za teoriju o legen-darnom razvoju. Najbolji razlozi za odbacivanje teorije o legendi dolazeod ranih opisa u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, i Delimaapostolskim, koja su oba starija od materijala iz Jevan|elja.”

“I ~etvrto, {ta je sa praznim grobom? Ako bi vaskrsenje bilo samolegenda, grob ne bi bio prazan. Me|utim, bio je prazan na vaskr{njejutro. To zahteva dodatnu hipotezu.”

DRUGA MOGU]NOST: POJAVLJIVANJA SU BILA HALUCINACIJE

Mo`da su svedoci bili iskreni u uverenju da su videli Isusa. Mo`dasu precizno zapisali {ta se odigralo. Ali, da li su mogli da vide halu-cinaciju koja ih je ubedila da su se susretali sa Isusom, iako u stvarinisu?

Habermas se nasmejao na ovo pitanje. “Da li znate GerijaKolinsa?” upitao je.

Ovo pitanje me je uhvatilo nespremnog. Svakako, odgovorio sam,znam ga. ”Bio sam nedavno u njegovoj kancelariji kako bih ga inter-vjuisao za ovu istu knjigu”, rekao sam.

“Da li verujete da je on kvalifikovan kao psiholog?” upitao jeHabermas.

“Da”, odgovorio sam oprezno, po{to sam mogao da osetim da mije ne{to spremao. “Ima doktorat, profesor je 20 godina, autor jedesetina knjiga o psiholo{kim pitanjima, predsednik je nacionalnogudru`enja psihologa - da, svakako, smatram da je kvalifikovan.”

Habermas mi je predao komad papira. “Upitao sam Gerija omogu}nosti da su to bile halucinacije, i ovo je njegovo profesionalnomi{ljenje”, rekao mi je. Pogledao sam dokument:

“Halucinacije su pojedina~ne pojave. Po samoj njihovoj prirodisamo jedna osoba mo`e da vidi datu halucinaciju u datomtrenutku. One svakako nisu ne{to {to mo`e da vidi grupa ljudi. Nitije mogu}e da jedna osoba mo`e nekako da izazove halucinacijukod nekog drugog. Po{to halucinacija postoji samo kao subjektivni,li~ni ose}aj, o~igledno je da drugi ne mogu da posvedo~e o njoj.”9

“To je”, rekao je Habermas, “veliki problem za teoriju o haluci-naciji, po{to postoje ponovljeni opisi Isusovog pojavljivanja ve}embroju ljudi koji su izvestili o istoj stvari.”

“A postoji jo{ nekoliko drugih argumenata za{to halucinacije nemogu da objasne njegova pojavljivanja”, nastavio je. “U~enici su bili

upla{eni, sumnji~avi i o~ajni posle raspe}a, dok ljudi koji halucinirajumoraju da imaju um pun o~ekivanja ili predose}anja. Petar je bio tvr-doglav; Jakov je bio skeptik - to svakako nisu bili dobri kandidati zahalucinaciju.”

“Tako|e, halucinacije su relativno retke. Obi~no su izazvane droga-ma ili telesnim li{avanjima. Postoje {anse da ne znate nikoga ko jeikada imao halucinaciju koja nije prouzrokovana jednom od ove dvestvari. Zar treba da verujemo da su tokom nekoliko sedmica ljudiraznovrsnih porekala, raznovrsnih temperamenata, na razli~itim mes-tima, svi do`iveli halucinacije? To prili~no nate`e hipotezu, zar ne?”

“Pored toga, ako utvrdimo da su opisi Jevna|elja pouzdani, kakoobja{njavate da su u~enici jeli sa Isusom i dodirivali ga? Kako on idesa dvojicom od njih putem za Emaus? A {ta je sa praznim grobom?Ako su ljudi samo mislili da su videli Isusa, njegovo telo bi i daljebilo u grobu.”

U redu, mislio sam, to nije bila halucinacija, mo`da je bilo ne{toosetljivije.

“Da li je to mogao da bude primer grupnog mi{ljenja, u kojimaljudi ube|uju jedni druge da su videli ne{to {to ne postoji?” upitaosam. “Kao {to je Majkl Martin zapazio: 'Osoba puna religioznogzanosa mo`e da vidi ono {to `eli da vidi, a ne ono {to je stvarnotamo”'.10

Habermas se nasmejao. “Znate, jedan od ateista sa kojima samraspravljao, Entoni Flu, rekao mi je da ne voli kada drugi ateistikoriste taj poslednji argument, jer se on vra}a njima. Kako je Flurekao: 'Hri{}ani veruju zato {to to `ele, ali ateisti ne veruju zato {tone `ele!”'

“U stvari, postoji nekoliko razloga za{to u~enici nisu mogli daubede jedni druge u to. Kao centar njihove vere, bilo je previ{e toga{to je bilo ulo`eno u tu veru; oni su umrli brane}i je. Zar ne bi nekood njih kasnije ponovo razmislio o grupnom mi{ljenju i zatim ga odba-cio ili samo tiho oti{ao? A {ta je sa Jakovom, koji nije verovao uIsusa, i Pavlom, koji je bio progonitelj hri{}ana - kako su njih ubedilida vide ne{to; dalje, {ta je sa praznim grobom?”

“I povrh svega, to gledi{te ne obja{njava direktan na~in izra`ava-nja vi|enja u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, i drugim odeljci-ma. O~evici su bili u najmanju ruku ube|eni da su videli Isusa `ivog,a grupno mi{ljenje ne obja{njava taj aspekt.”

Habermas je zastao dovoljno dugo da bi izvadio knjigu i dovr{iosvoj argument navode}i istaknutog teologa i istori~ara Karla Bretena(Carl Braaten): “^ak se i skepti~niji istori~ari sla`u da je za prvobitnohri{}anstvo... vaskrsenje Isusa iz mrtvih bio stvaran istorijski doga|aj,

212 213

sama osnova vere, a ne mitolo{ka ideja koja je nastala iz kreativnema{te vernika.”11

“Ponekad se”, zaklju~io je Habermas, “ljudi jednostavno hvatajuza slamke poku{avaju}i da objasne pojavljivanja. Ali, ni{ta se ne ukla-pa u dokaze bolje od obja{njenja da je Isus bio `iv”.

“NEMA RACIONALNE SUMNJE”

Isus je ubijen na krstu - Aleksandar Meterel je to na~inio slikovi-to jasno. Njegov grob je bio prazan na vaskr{nje jutro - Vilijem LejnKreg nije ostavio nikakve sumnje u vezi sa tim. Njegovi u~enici i drugiljudi su ga videli, dodirnuli i jeli sa njim posle vaskrsenja - GeriHabermas je potvrdio taj slu~aj obiljem dokaza. Kao {to je istaknutibritanski teolog Majkl Grin rekao: “Pojavljivanja Isusa su podjednakodobro potvr|ena kao bilo {ta iz drevnih vremena.... Ne mo`e posto-jati razumna sumnja da su se odigrala, i da je osnovni razlog za{tosu hri{}ani postali uvereni u vaskrsenje u prvim danima bio upravotaj. Mogli su sa sigurno{}u da ka`u: 'Videli smo Gospoda.' Oni suznali da je to bio on.”12

A sve to ~ak ni ne iscrpljuje dokaze. Ve} sam na~inio rezervacijeza let na drugu stranu zemlje kako bih intervjuisao jo{ jednogstru~njaka o poslednjoj kategoriji dokaza da je vaskrsenje stvaranistorijski doga|aj.

Me|utim, pre nego {to sam napustio Habermasovu kancelariju,imao sam jo{ jedno pitanje. Iskreno, oklevao sam da ga postavim,jer je bilo pomalo predvidljivo i mislio sam da }u dobiti veoma jed-nostavan odgovor.

Pitanje je bilo u vezi zna~aja vaskrsenja. Mislio sam da ako upi-tam Habermasa o tome, da }e mi dati standardan odgovor da je onosredi{te hri{}anskog u~enja, osovina oko koje se okre}e celahri{}anska vera. I bio sam u pravu - on je dao ustaljeni odgovor sli~antome.

Ali, ono {to me iznenadilo jeste da to nije bilo sve {to je rekao.Ovaj iskusni nau~nik, vatreni i direktan govornik, branilac vere spre-man na borbu, dopustio mi je da zavirim u njegovu du{u dok je daoodgovor koji je izrastao iz najdublje doline o~ajanja kroz koju je ikadaprozazio.

DEBINO VASKRSENJE

Habermas je protrljao svoju posedelu bradu. Brzina i o{trina go-vornika u njegovom glasu je nestala. Nije bilo vi{e navo|enjanau~nika, nije bilo vi{e navo|enja Svetog Pisma, nije vi{e biloizgra|ivanja slu~aja. Upitao sam o zna~aju vaskrsenja, a Habermas je

odlu~io da rizikuje, i da se vrati u 1995. godinu, kada je njegova`ena, Debi, lagano umirala od raka stomaka. Uhva}en nespremanosetljivo{}u trenutka, sve {to sam mogao da u~inim je da slu{am.

“Sedeo sam na na{em tremu”, otpo~eo je, gledaju}i u stranu, uni{ta odre|eno. Duboko je uzdahnuo, a zatim nastavio: “Moje `enaje bila gore i umirala. Osim nekoliko sedmica, sve vreme je bila kodku}e. To je bilo u`asno vreme. To je bila najgora stvar koja je moglada se dogodi.”

Okrenuo se i pogledao pravo u mene. “Ali, da li znate {ta je bilozapanjuju}e? Moji studenti bi me zvali - ne samo jedan, ve} nekolikonjih - i rekli: 'U vreme kao {to je ovo, zar vam nije drago zbogvaskrsenja?' Koliko god da su okolnosti bile te{ke, morao sam da senasme{im zbog dva razloga. Prvo, moji studenti su poku{avali da meoraspolo`e mojim sopstvenim u~enjem. A drugo, to je delovalo.”

“Dok sam tamo sedeo, zami{ljao bih Jova, koji je pro{ao kroz svete u`asne stvari i postavljao pitanja Bogu, ali onda je Bog to preokre-nuo i postavljao njemu nekoliko pitanja.”

“Znao sam da kada bi Bog do{ao k meni, ja bih mu postaviosamo jedno pitanje: 'Gospode, za{to Debi le`i gore u krevetu?' I mis-lim da bi mi Bog odgovorio, ne`no me pitaju}i, 'Geri, da li sam vaskr-sao svog Sina iz mrtvih?'”

“Ja bih rekao: 'Gospode, pa ja sam napisao sedam knjiga o tojtemi! Naravno da je ustao iz mrtvih. Ali ja `elim da znam o Debi!'”

“Mislim da bi se on vra}ao na isto pitanje - 'Da li sam vaskrsaosvog Sina iz mrtvih?', 'Da li sam vaskrsao svog Sina iz mrtvih?' - dokne bih do{ao do njegove poente: Vaskrsenje ka`e da ako je Isusvaskrsao pre 2.000 godina, postoji odgovor na Debinu smrt 1995.godine. I znate {ta? To je delovalo na mene dok sam sedeo natremu, a i jo{ uvek deluje danas.”

“To je bilo stra{no emocionalno vreme za mene, ali nisam mogaoda zaobi|em ~injenicu da vaskrsenje jeste odgovor na njene patnje.Jo{ uvek sam bio zabrinut; jo{ uvek sam se pitao {ta }u da uradimpodi`u}i sam ~etvoro dece. Ali, nije bilo vremena kada me ta istinanije ute{ila.”

“Gubitak `ene je bilo najbolnije iskustvo sa kojim sam ikadamorao da se suo~im. Ali, ako je vaskrsenje moglo da me provedekroz sve to, mo`e da me provede kroz bilo {ta. Ono je bilo va`no utridesetim godinama, podjednako je dobro i za 1995. godinu, dobroje i za 1998. godinu, a dobro je i posle toga.”

Habermas je gledao u mene. “Ovo nije neka propoved”, rekao jetiho. “Ja verujem u to celim svojim srcem. Ako postoji vaskrsenje,postoji i nebo. Ako je Isus vaskrsao, vaskrsnu}e i Debi. A i ja }ujednoga dana, tako|e.”

“Tada }u ih videti oboje.”

214 215

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje i grupno prou~avanje

1. Habermas je sveo pitanje o Vaskrsenju na dva pitanja: Da li je Isusumro? I da li je kasnije vi|en `iv? Na osnovu dosada{njih dokaza, kako biste vi odgovorili na ta pitanja i za{to?

2. Koliko je uticajno verovanje iz 1. Poslanice Korin}anima, 15. poglavlja,na va{u procenu o tome da li je Isus vi|en `iv? Koji su va{i razlozi zazaklju~ivanje da je to zna~ajno ili nezna~ajno u va{em istra`ivanju?

3. Izdvojite nekoliko minuta kako bi ste razmotrili neka od pojavljivanja uJevan|eljima koja je naveo Habermas. Da li vam ona zvu~e istinito? Kako biste ih vi ocenili kao dokaze za vaskrsenje?

4. Habermas je govorio kako je vaskrsenje imalo li~no zna~enje za njega.Da li ste vi do`iveli gubitak u va{em `ivotu? Kako bi verovanje u vaskrsenjeuticalo na na~in na koji ga posmatrate?

Za dalje dokazeVi{e izvora o ovoj temi

Ankerherg, John, and John Weldon. Ready with an Answer. Eugene, Ore.:Harvest House. 1997.

Geivett, R. Douglas, and Gary R. Habermas, eds. In Defense of Miracles.Downers Grove, Ill.: InterVarsitv Press, 1997.

Habermas, Gary, and Antony Flew. Did Jesus Rise from the Dead? TheResurrection Debate. San Francisco: Harper & Row, 1987.

Habennas, Gary, and J. P. Moreland. Beyond Death: Exploring theEvidence for Immortality. Westchester, Ill.: Crossway, 1998.

Morison, Frank. Who Moved the Stone? Grand Rapids: Zondervan, 1987. Proctor, William. The Resurrection Report. Nashville: Broadman & Holman,

1998.

Nijedan svedok nije posmatrao Timotija Mekveja kako tovari dvetone eksploziva, zasnovanog na |ubrivu, u iznajmljeni kamion markeRajder. Niko ga nije video kako dovozi vozilo ispred federalne zgradeu Oklahoma Sitiju i aktivira bombu, ubijaju}i 168 ljudi. Nijedna videokamera nije zabele`ila njegov lik dok be`i sa mesta doga|aja.

Pa ipak je porota mogla da zaklju~i, van svake, razumne sumnjeda je Mekvej bio kriv za najgori ~in doma}eg terorizma u istorijiSjedinjenih Dr`ava. Za{to? Zato {to su ~injenicu po ~injenicu, pred-met po predmet, svedok za svedokom, tu`ioci koristili posrednedokaze kako bi izradili neoboriv slu~aj protiv njega.

Iako nijedan od 137 ljudi pozvanih na klupu za svedoke nije videoda je Mekvej izvr{io zlo~in, njihovo svedo~enje je obezbediloneposredne dokaze njegove krivice: biznismen je rekao da je Mekvejiznajmio Rajder kamion, prijatelj je rekao da je Mekvej govorio opostavljanju bombe pred zgradu zbog gneva prema vladi, a nau~nik jerekao da je Mekvejova ode}a sadr`ala ostatke eksploziva kada jeuhap{en.

Tu`ioci su to poduprli uz vi{e od sedam stotina dokaznih materi-jala, koji su se kretali od hotelskih ra~una i taksi priznanica, do tele-fonskih zapisa i kamionskog klju~a, i do ra~una iz kineskog restorana.Tokom 18 dana ve{to su istkali ubedljivu mre`u dokaza iz koje Mekvejnije mogao da se ispetlja.

Svedo~enje o~evidaca se naziva neposrednim dokazom jer ljudipod zakletvom opisuju kako su li~no videli optu`enog da izvr{avazlo~in. Iako je to ~esto ubedljivo, nekada mo`e biti podlo`no izblede-lom pam}enju, predrasudama, pa ~ak i otvorenom izmi{ljanju.Nasuprot tome, posredni dokaz je sastavljen iz indirektnih ~injenicana osnovu kojih se mogu izvu}i racionalni zaklju~ci.1 Njihov kumula-tivni efekat mo`e biti podjednako jak - a u mnogim slu~ajevima imo}niji - od opisa o~evidaca.

216 217

14

POSREDNI DOKAZDa li postoje neke ~injenice koje

ukazuju na vaskrsenje?

Pitajte Timotija Mekveja. Mo`da je mislio da je izvr{io savr{enizlo~in izbegavaju}i o~evice, ali je svejedno zavr{io u redu zapogubljenje, zahvaljuju}i posrednim ~injenicama koje su ukazivale nanjega podjednako ubedljivo kao {to bi to u~inio i bilo koji svedok izprve ruke.

Po{to smo ve} razmotrili ubedljive dokaze za prazan grob, i opiseo~evidaca vaskrslog Isusa, sada je bilo vreme da potra`im bilo kakveposredne dokaze koji bi mogli da oja~aju slu~aj za vaskrsenje. Znaosam da bi, ako se stvarno odigrao tako izuzetan doga|aj kao {to jevaskrsenje Isusa, istorija bila puna posrednih dokaza koji bi topodupirali.

Potraga me je jo{ jednom odvela u Ju`nu Kaliforniju, ovoga putado kancelarije profesora koji stru~no spaja procenjivanje u istoriji, filo-zofiji i nauci.

TRINAESTI INTERVJU: DR D@. P. MORLEND

D`. P. Morlendova (J. P. Moreland) proseda kosa, srebrnasti brkovii nao~ari sa zlatnim okvirom doprineli su da izgleda malo stariji odpedeset godina koliko je imao. Pa ipak, zra~io je energijom. Govorioje `ivim glasom punim odu{evljenja, ~esto se naginju}i napred u svo-joj stolici nagla{avaju}i svoje stavove, ponekad pomalo ska~u}i, skorokao da `eli da sko~i i da me ugu{i svojim argumentima.

“Ja volim ova pitanja”, tvrdio je tokom jedne kratke pauze - {to jebilo jedini put tokom na{eg razgovora kada je izjavio ono {to je biloo~igledno.

Morlendov veoma organizovni um radi toliko sistemati~no, tolikologi~ki, da izgleda kao da bez napora izgra|uje svoj slu~aj potpunimre~enicama i celim odeljcima, bez suvi{nih re~i ili nebitnih misli,spremnih za ~itanje i {tampanje. Kada bi se moj kasetofon zaustavio,on bi zastao, daju}i mi vrema da ubacim novu kasetu, a zatim nas-tavljaju}i ta~no tamo gde je stao, ne gube}i ritam.

Iako je Morlend dobro poznati filozof (sa doktoratom Univerzitetau Ju`noj Kalifoniji) i lako koristi pojmove Kanta i Kjerkegora, ne bavise isklju~ivo apstraktnim stvarima. Njegovo nau~no obrazovanje(diplomirani je hemi~ar sa Univerziteta u Misuriju) i magistratura izistorije ({to je prikazano u njegovoj odli~noj knjizi “Procenjivanje sve-tovnog grada” (Scaling the Secular City)) ga usidruju u svakodnevnomsvetu i spre~avaju od otplovljavanja u ~isto etarsko razmi{ljanje.

Morlend, koji je tako|e magistrirao teologiju na Teolo{kom fakul-tetu u Dalasu, trenutno radi kao profesor na Teolo{kom fakultetuTalbot, gde predaje na magistarskom programu iz filozofije i etike.

Njegovi ~lanci su objavljivani u vi{e od 30 stru~nih ~asopisa, kao{to su “American Philosophical Quarterly”; “Metaphilosophy”; i

“Philosophy and Phenomeological Research”. Pisac je, koautor iliurednik desetina knjiga, uklju~uju}i “Hir{}anstvo i priroda nauke”(Christianity and the Nature of Science); “Da li Bog postoji?” (DoesGod Exist?, rasprava sa Kaj Nilsenom); “Rasprava o `ivotu i smrti”(The Life and Death Debate); “Hipoteza o Stvaranju” (The CreationHypothesis); “Iznad smrti: Istra`ivanje dokaza o besmrtnosti” (BeyondDeath: Exploring the Evidence for Immortality); “Isus pod Paljbom”(Jesus under Fire); i “Ljubi Gospoda Boga svoga svom misli svojom”(Love Your God with All Your Mind).

Sede}i sa Morlendom u maloj, ali prijatnoj kancelariji, ve} samznao da posredni dokaz predstavlja mno`inu, a ne jedninu. Drugimre~ima, izgra|uje se ciglu po ciglu dok se ne izgradi ~vrsti temelj nakome se zaklju~ci mogu pouzdano zasnovati.

Zbog toga sam otpo~eo intervju otvorenim izazovom: “Da li mimo`ete dati pet posrednih dokaza koji vas ube|uju da je Isus ustaoiz mrtvih?”

Morlend je pa`ljivo slu{ao moje pitanje. “Pet primera?” upitao je.“Pet stvari koje niko ne osporava?”

Klimnuo sam glavom. Morlend je uz to povukao stolicu od stola ikrenuo na prvi dokaz: promenjeni `ivoti u~enika i njihova spremnostda umru za svoje ube|enje da je Isus ustao iz mrtvih.

DOKAZ BROJ JEDAN: U^ENICI SU UMRLI ZA SVOJA UVERENJA

“Kada je Isus raspet”, otpo~eo je Morlend, “njegovi sledbenici subili obeshrabreni i utu~eni. Vi{e nisu imali uverenje da je Isusa poslaoBog, jer su verovali da je bilo ko - ko je razapet na krstu bio prokletod Boga. Tako|e su mislili da Bog ne bi dopustio da njegov Mesijapretrpi smrt. Zbog toga su se rasuli. Isusov pokret je bio zaustav-ljen.”

“Zatim, posle kratkog perioda vremena, vidimo kako napu{tajusvoje poslove, ponovo se okupljaju i obavezuju da }e {iriti veomaodre|enu poruku - da je Isus Hrist Bo`ji Mesija koji je umro na krstu,vratio se u `ivot i koga su oni videli `ivog.”

“I oni su bili voljni da potro{e ostatak svog `ivota objavljuju}i to,bez ikakve naknade sa ljudske ta~ke gledi{ta. To nije bilo kao da ih~eka vila na Mediteranu. Suo~ili su se sa mukotrpnim `ivotom. ^estosu ostajali bez hrane, spavali izlo`eni nepogodama, ismevani, tu~eni,bacani u zatvor. I kona~no, ve}ina njih je pogubljena uz mu~enje.”

“Zbog ~ega? Zbog dobrih namera? Ne, jer su bili ube|eni vansvake sumnje da su videli Isusa vaskrslog iz mrtvih. Ono {to nemo`ete da objasnite je kako je odre|ena grupa ljudi do{la do tognaro~itog verovanja, a da nisu imali iskustvo o vaskrslom Hristu. Nepostoji odgovaraju}e obja{njenje.”

218 219

Prekinuo sam ga sa zamerkom “Da, ali...”. “Da, slo`io sam se,bili su voljni da umru za svoja uverenja. Ali”, dodao sam, “isto to subili spremni i muslimani i mormoni i sledbenici D`ima D`onsa iDavida Kore{a. To mo`e da poka`e da su bili fanatici, ali budimo real-ni: to ne dokazuje da je ono u {ta su verovali bilo ta~no.”

“Sa~ekajte malo - pa`ljivo razmislite o razlici”, insistirao je Morlenddok se okretao kako bi gledao u mene, postavljaju}i obe noge ~vrstona pod.

“Muslimani su mo`da spremni da umru za svoje uverenje da seAlah otkrio Muhamedu, ali to otkrivenje nije na~injeno na javno vidljivna~in. Tako da su oni mogli da gre{e u tome. Oni mogu iskreno damisle da je to ta~no, ali ne mogu to da znaju, jer sami nisu bili sve-doci tome.”

“Me|utim, apostoli su bili spremni da umru za ne{to {to su videlisopstvenim o~ima i dodirnuli sopstvenim rukama. Bili su u jedin-stvenoj poziciji da ne moraju samo da veruju da je Isus ustao izmrtvih ve} da znaju za sigurno. A kada imate 11 pouzdanih ljudi kojinemaju skrivene motive, uz ni{ta da dobiju, a dosta toga da izgube,koji se svi sla`u da su videli ne{to sopstvenim o~ima - onda imatene{to {to je te{ko uzgred objasniti.”

Nasmejao sam se jer sam se igrao |avoljeg advokata postavlja-ju}i svoju zamerku. U stvari, znao sam da je u pravu. Ova kriti~ka raz-lika je bila klju~na u mom sopstvenom duhovnom putovanju.

Meni je to predstavljeno na slede}i na~in: ljudi }e umreti za svojareligijska uverenja ako iskreno veruju da su ta~na, ali ljudi ne}eumreti za svoja religijska uverenja ako znaju da su uverenja la`na.

Dok ve}ina ljudi mo`e samo da ima veru da su njihova uverenjata~na, u~enici su bili u poziciji da znaju bez ikakve sumnje da li jeIsus ustao iz mrtvih ili nije. Oni su tvrdili da su ga videli, govorili sanjim i jeli sa njim. Da nisu bili apsolutno sigurni, ne bi dozvolili dabudu mu~eni do smrti zbog objavljivanja da se vaskrsenje dogodilo.2

“U redu, ube|en sam u to”, rekao sam. “Ali {ta jo{ imate?”

DOKAZ BROJ DVA: PREOBRA]ANJE SKEPTIKA

“Jo{ jedan deo posrednog dokaza”, nastavio je Morlend, “jeste daje bilo okorelih skeptika koji nisu verovali u Isusa pre raspe}a - i bilisu u izvesnoj meri protivnici hri{}anstva - koji su se preobratili i usvo-jili hri{}ansku religiju posle Isusove smrti. Nema dobrog razloga zaovo osim da su videli vaskrslog Hrista.”

“O~igledno govorite o Jakovu, Isusovom bratu, i Savlu iz Tarsa, kojije postao apostol Pavle”, rekao sam. “Ali, da li stvarno imate nekepouzdane dokaze da je Jakov bio skepti~an u vezi Isusa?”

“Da, imam”, rekao je. “Jevan|elja nam ka`u da je Isusova poro-dica, uklju~uju}i Jakova, bila zbunjena onim {to je on tvrdio da jeste.Oni mu nisu verovali; oni ga nisu prihvatili. U drevnom judaizmuveoma je neprijatno da rabina ne prihvati njegova porodica. Zbog togapisci Jevan|elja nisu imali motiv da izmi{ljaju taj skepticizam, da onnije bio istinit.”

“Kasnije istori~ar Josif govori da je Jakov, Isusov brat, koji je biovo|a crkve u Jerusalimu, kamenovan na smrt zbog verovanja u svogbrata. Za{to se `ivot Jakova promenio? Pavle nam ka`e: Vaskrsli Isusmu se javio. Nema drugog obja{njenja.”

Zaista, nijedno drugo obja{njenje mi nije palo na pamet. “ASavle?” upitao sam.

“Kao farisej, on je mrzeo sve {to je kvarilo tradiciju jevrejskog na-roda. Za njega, ovaj novi pokret zvan 'hri{}anstvo' bi predstavljaovrhunac neverstva. U stvari, re{avao se frustracije pogubljuju}ihri{}ane kad god je imao priliku”, odgovorio je Morlend.

“Sada odjednom ne samo da popu{ta hri{}anima, ve} sepridru`uje njihovom pokretu! Kako se to dogodilo? Pa svi se sla`u daje Pavle napisao Poslanicu Galatima, a on nam sam ka`e u tojposlanici {ta je prouzrokovalo da na~ini zaokret od 180 stepeni ipostane glavni zastupnik hri{}anske religije. Sopstvenim perom pi{eda je video vaskrslog Hrista i ~uo kako ga Hrist postavlja za jedog odsvojih sledbenika.”

^ekao sam da Morlend iznese taj stav, kako bih mogao da ga iza-zovem zamerkom kriti~ara hri{}anstva Majkla Martina. On je rekao daako ra~unate Pavlovo preobra}enje kao dokaz za istinitost vaskrsen-ja, morali bi ste da ra~unate i Muhamedovo preobra}enje u islam kaodokaz za istinitost da Isus nije vaskrsao, po{to muslimani negirajuvaskrsenje!

“U osnovi, on ka`e da vrednosti dokaza Pavlovog i Muhamedovogpreobra}enja poni{tavaju jedna drugu”, rekao sam Morlendu.“Iskreno, to mi izgleda kao dobra zamerka. Zar se ne bi ste slo`ilida je u pravu?”

Morlend se nije upecao. “Pogledajmo Muhamedovo preobra}enje”,rekao je sa pouzdanjem u glasu. “Niko ne zna ni{ta o tome.Muhamed tvrdi da je oti{ao u pe}inu i imao religiozno iskustvo prikome mu je Alah otkrio Kuran. Nema drugih o~evidaca koji bi topotvrdili. Muhamed nije pru`io nikakve javne ~udesne znake kako bito potvrdio.”

“A neko je lako mogao da ima prikrivene motive da slediMuhameda, po{to je prvih godina islam {iren u velikoj meri ratom.Sledbenici Muhameda su sticali politi~ki uticaj i mo} nad selima kojasu osvajali i ma~em 'preobra}ali' u islam.”

220 221

“[tavi{e, kada je Pavle napisao 2. Poslanicu Korin}anima - za kojuniko ne spori da ju je on napisao - on je podsetio ljude iz Korinta daje ~inio ~uda kada se ranije video sa njima. Svakako bi bilo besmis-leno da na~ini takvu izjavu da su oni znali da on to nije u~inio.”

“A va{a poenta je?” upitao sam. “Imajte na umu”, rekao je, “nije jednostavna ~injenica da je Pavle

promenio svoja gledi{ta. Morate da objasnite kako je do{lo do tepromene verovanja koja je bila u potpunosti protivna njegovom vaspi-tanju; kako je video vaskrslog Hrista javno, ~emu su prisustvovali idrugi, iako oni to nisu shvatili; i kako je vr{io ~uda kako bi potvrdiosvoju tvrdnju da je apostol.”

“U redu, u redu”, rekao sam. “Vidim va{ cilj. I prizna}u da jedobar.” Uz to sam mu rukom nazna~io da pre|e na slede}i dokaz.

DOKAZ BROJ TRI: PROMENE KLJU^NIH DRU[TVENIH STRUKTURA

Da bi objasnio slede}u kategoriju posrednih dokaza, Morlend jemorao da pru`i neka zna~ajna obave{tenja o jevrejskoj kuluri.

“U Isusovo vreme, Jevreje su sedam stotina godina progoniliVavilonci, Asirci, Persijanci, a sada i Grci i Rimljani”, objasnio jeMorlend. “Mnogi Jeverji su bili rasejani i `iveli kao zarobljenici u timdrugim zemljama.”

“Me|utim, danas jo{ uvek imamo Jevreje, dok nemamo Hitite,Persijance, Amonite, Asirce, Vavilonce i druge ljude koji su `iveli u tovreme. Za{to? Zato {to su te ljude zarobljavali drugi narodi, ven~avalise me|usobno, i izgubili svoj nacionalni identitet.”

“Za{to se to nije desilo sa Jevrejima? Zbog stvari koje su Jevreje~inile Jevrejima - dru{tvene strukture koje su im davale nacionalniidentitet - bile su neverovatno zna~ajne za njih. Jevreji bi prenosili testrukture svojoj deci, slavili ih prilikom susreta u sinagogi svake subo-te, i oja~avali ih svojim obredima, jer su znali da kada to ne bi ~inili,uskoro bi nestalo Jevreja. Njih bi asimilovale kulture koje su ih poro-bile.”

“Postoji jo{ jedan razlog zbog koga su te dru{tvene institucije biletoliko zna~ajne: oni su verovali da im je Bog poverio te institucije.Verovali su da bi napu{tanje tih institucija predstavljalo rizik da nji-hove du{e budu proklete i osu|ene na pakao posle smrti.”

“Sada se rabin, zvani Isus, pojavljuje iz regiona ni`e klase. On u~itri godine, skuplja sledbenike iz ni`e i srednje klase ljudi, upada uprobleme sa vlastima, i biva razapet zajedno sa 30.000 drugih jevrej-skih mu{karaca koji su bili pogubljeni tokom tog vremenskog perio-da.”

“Ali, pet sedmica posle njegovog raspe}a, vi{e od 10.000 Jevrejaga sledi i tvrdi da je on pravi zastupnik njihove religije. A razmotrite

i ovo: voljni su da se odreknu ili da izmene neke dru{tvene instituci-je o kojima su u~ili od detinjstva da imaju tako veliki i sociolo{ki iteolo{ki zna~aj.”

“To ukazuje da se ne{to veliko odigravalo”, rekao sam. Morlend je uzviknuo: “Ne{to veoma veliko se odigravalo!”

DRASTI^NE PROMENE JEVREJSKOG @IVOTA

Pozvao sam Morlenda da objasni te dru{tvene institucije i objasnikako su ih Isusovi sledbenici promenili ili napustili.

“Prvo”, rekao je, “oni su u~eni jo{ od vremena Avrama i Mojsijada moraju da prinose `ivotinjske `rtve svake godine za opro{tenje gre-hova. Bog bi preneo njihove grehe na tu `ivotinju, i njihovi gresi bi biliopro{teni kako bi oni mogli da budu u pravom odnosu prema Njemu.Ali iznenada, posle smrti ovog drvodelje iz Nazareta, ti Jevreji vi{enisu prinosili `rtve.”

“Drugo, Jevreji su nagla{avali po{tovanje zakona koje im je Bogdao preko Mojsija. Po njihovom gledi{tu, to je bilo ono {to ih je odva-jalo od paganskih naroda. Ipak, u toku kratkog vremena posle Isusovesmrti, Jevreji su po~eli da govore da ne postajete istaknuti ~lan nji-hove zajednice tako {to }ete se samo pridr`avati Mojsijevih zakona.”

“Tre}e, Jevreji su se strogo pridr`avali slavljenja subote ne ~ine}ini{ta osim religioznih posve}ivanja svake subote. Oni bi na taj na~inzaslu`ili svoj polo`aj u odnosu prema Bogu, garantovali spasenjesvoje porodice, i bili u pravom polo`aju prema svom narodu. Me|utim,posle smrti drvodelje iz Nazareta, ovi hri{}ani slave i druge praznikekoji ukazuju na Hrista.”

“^etvrto, verovali su u monoteizam - u samo jednog Boga. Iakohri{}ani u~e o jednom obliku monoteizma, oni ka`u da su Otac, Sin,i Sveti duh jedan Bog. To je radikalno druga~ije od onoga u {ta suJevreji verovali. Oni bi smatrali vrhuncem jeresi da neko ka`e da nekomo`e da bude i Bog i ~ovek istovremeno. Pa ipak su Jevreji po~elida obo`avaju Isusa kao Boga u toku prve decenije hri{}anske religi-je.”

“I peto, ti hri{}ani su prikazivali Mesiju kao nekoga ko je patio iumro za grehe sveta, dok su Jevreji u~eni da veruju da }e Mesija bitipoliti~ki vo|a koji }e uni{titi rimsku vojsku.”

Sa ovako utvr|enim kontekstom, Morlend je nastavio retori~kimzaklju~kom, gledaju}i napeto u mene. “Li”, rekao je, “kako mo`eteda objasnite za{to je u kratkom vremenskom periodu ne samo jedanJevrejin, ve} cela zajednica od najmanje deset hiljada Jevreja bila volj-na da se odrekne mnogih klju~nih praksi koje su im slu`ile sociolo{kii teolo{ki toliko vekova? Moje obja{njenje je jednostavno: videli su daje Isus ustao iz mrtvih.”

222 223

Iako je Morlendovo izlaganje bilo veoma impresivno, video samproblem da to shvate savremeni ljudi. Rekao sam mu da je veomate{ko Amerikancu iz dvadesetog veka da razume radikalnu prirodu togpreobra`aja.

“Danas su ljudi nepostojani u svojoj veri”, rekao sam. “Oni seneprestano kre}u izme|u verovanja hri{}anstva i Nju ejd`a. Bave sebudizmom, me{aju i stvaraju sopstvenu duhovnost. Za njih, vr{enjeonakvih vrsta promena, koje ste spomenuli, ne bi izgledalo naro~itozna~ajno.”

Morlend je klimnuo glavom. O~igledno je ~uo ovu zamerku i rani-je. “Ja bih upitao takvu osobu: 'Koje je va{e najvrednije verovanje?Da su va{i roditelji bili dobri ljudi? Da je ubistvo nemoralno? Pomislitekoliko ne{to mora da bude radikalno da bi vas navelo da promeniteili da se odreknete tog uverenja koje toliko cenite. Sada po~injemoda se pribli`avamo”'.

“Imajte na umu da je ovo celokupna zajednica ljudi koji napu{tajusvoja dragocena verovanja koja su vekovima preno{ena i za koja suverovali da poti~u od samog Boga. Oni su to uradili iako su ugro`avalisopstvenu dobrobit, a tako|e su verovali da rizikuju osudu svojih du{ana pakao, ako nisu bili u pravu.”

“Pored toga, oni to nisu ~inili zato {to su nai{li na bolje ideje. Onisu bili veoma zadovoljni starim tradicijama. Odrekli su ih se jer suvideli ~uda koja nisu mogli da objasne i koja su ih primorala da videsvet na druga~iji na~in.”

“Mi smo zapadnja~ki individualci koji vole tehnolo{ke i dru{tvenepromene”, zapazio sam. “Tradicije nama ne zna~e toliko puno.”

“To }u odobriti”, odgovorio je Morlend. “Ali ovi ljudi jesu cenilitradiciju. @iveli su u vremenu u kome {to je ne{to bilo starije, to jebilo bolje. U stvari, {to su dalje u pro{lost mogli da prate ideju, to jebilo verovatnije da je ona istinita. Tako da bi dola`enje sa novim ide-jama bilo prihva}eno suprotno od na~ina na koji mi to ~inimo danas.”

“Verujte mi”, zaklju~io je, “te promene jevrejskih dru{tvenih struk-tura nisu bile samo manja pode{avanja koja su olako na~injena - bilesu to ogromne promene. To nije bilo ni{ta manje od dru{tvenogzemljotresa! Zemljotres se ne de{ava bez uzroka.”

DOKAZ BROJ ^ETIRI: PRI^E[]E I KR[TENJE

Morlend je istakao pojavu pri~e{}a i kr{tenja u prvobitnoj crkvi kaojo{ jedan posredan dokaz da je vaskrsenje istinito. Ali, ja sam imaoodre|ene sumnje.

“Zar nije prirodno da religije stvaraju sopstvene obrede i prakse?”upitao sam. “Sve religije ih imaju. Kako to onda dokazuje bilo {ta ovaskrsenju?”

“U redu, ali razmotrimo za trenutak pri~e{}e”, odgovorio je. “Ono{to je ~udno jeste da se ti prvi sledbenici Isusa nisu okupljali kakobi slavili njegova u~enja ili koliko je on divan. Okupljali su se redovnoda bi se pri~estili iz jednog razloga: da zapamte da je Isus javnopogubljen na surov i poni`avaju}i na~in.”

“Razmislite o tome na savremen na~in. Kada bi grupa ljudi volelaD`ona F. Kenedija, mogla bi redovno da se okuplja da bi se prise}alanjegovog sukoba sa Rusijom, njegovog promovisanja gra|anskih pravai njegovu harizmati~nu li~nost. Ali, ne bi slavili ~injenicu da ga je LiHarvi Osvald ubio!”

“Me|utim, to se mo`e uporediti sa onim {to su ti prvi hri{}ani~inili. Kako to obja{njavate? Ja to obja{njavam na slede}i na~in: onisu shvatili da je Isusovo pogubljenje bilo neophodan korak do dalekove}e pobede. Njegovo ubistvo nije bilo poslednja re~ - poslednja re~je bila da je on pobedio smrt za sve nas ustav{i iz mrtvih. Oni suslavili njegovo pogubljenje jer su bili ube|eni da su ga videli `ivogposle pogubljenja.”

“[ta je sa kr{tenjem?” upitao sam. “Crkva je na po~etku usvojila oblik kr{tenja iz svog jevrejskog

vaspitanja, zvanog prozelitsko kr{tenje. Kada su ne-Jevreji `eleli daprihvate Mojsijeve zakone, Jevreji bi krstili te ne-Jevreje u ime BogaIzraela. Ali, u Novom zavetu, ljudi su kr{tavani u ime Boga Oca, BogaSina, i Boga Svetog duha - {to je zna~ilo da su izdigli Isusa na sta-tus Boga.”

“Ne samo to, ve} je kr{tenje bilo i slavljenje Isusove smrti, kao ipri~e{}e. Uronjavanjem u vodu, slavite njegovu smrt, a izla`enjem izvode, slavite ~injenicu da je Isus vaskrsao u novi `ivot.”

Prekinuo sam ga rekav{i: “Pretpostavljate da ti obredi nisu jed-nostavno usvojeni iz takozvanih misterioznih religija.”

“I to zbog dobrih razloga”, odgovorio je Morlend. “Prvo, ne posto-je ~vrsti dokazi da je bilo koja religija sa misterijama verovala ubogove koji umiru i vaskrsavaju, sve do perioda posle Novog zaveta.Tako da ako je bilo nekog pozajmljivanja, one su pozajmljivale izhri{}anstva.”

“Drugo, praksa kr{tenja je do{la iz jevrejske religije, a Jevreji suse veoma protivili da neznabo`a~ke ili Gr~ke ideje uti~u na njihoveobrede. I tre}e, ova dva obreda se mogu pratiti unazad do najranijehri{}anske zajednice - previ{e rano da bi se uticaj bilo kojih drugihreligija uvukao u njihovo razumevanje o zna~enju Isusove smrti.”

DOKAZ BROJ PET: POJAVA CRKVE

Morlend je pre kona~nog stava rekao: “Kada se odigra velika kul-turna promena, istori~ari uvek tra`e doga|aje koji je obja{njavaju.”

224 225

“Da, to ima smisla”, rekao sam. “U redu, razmislimo onda o nastanku hri{}anske crkve. Nema

sumnje da je nastala ubrzo posle Isusove smrti i da se toliko brzora{irila da je u periodu od mo`da dvadeset godina stigla ~ak i doCezarove palate u Rimu. Ne samo to, ve} je ovaj pokret trijumfovaonad nizom drugih ideologija i na kraju nadvladao celokupno rimskocarstvo.”

“Ako bi ste bili marsovac koji posmatra de{avanje iz prvog veka,da li bi ste pomislili da }e pre`iveti hri{}anstvo ili Rimsko carstvo?Verovatno se ne bi ste kladili na grupu ljudi ~ija je glavna poruka bilada je raspeti drvodelja iz zaba~enog sela pobedio smrt. Pa ipak, onaje bila toliko uspe{na da danas svojoj deci dajemo imena Petar iPavle, a psima Cezar i Neron!”

“Svi|a mi se na~in na koji je Mul (C. F. D. Moule), nau~nik saKembrid`a koji prou~ava Novi zavet, rekao: 'Ako pojava ovogNazare}anina, fenomen nesumnjivo potvr|en Novim zavetom, stvaraveliku rupu u istoriji, rupu veli~ine i oblika vaskrsenja, {ta svetovniistori~ar predla`e da bi je zakrpio?'”3

Iako ovo nije bila najja~a Morlendova poruka, po{to su se i drugireligiozni pokreti iznenada pojavili i ra{irili, posredni dokazi se neoslanjaju samo na ja~inu jedne ~injenice. Umesto toga, kumulativnate`ina vi{e ~injenica je ta koja zajedno ukazuje na zaklju~ak. A zaMorlenda, taj zaklju~ak je jasan.

“Vidite”, rekao je, “ako neko `eli da razmotri ove posredne dokazei do|e do presude da Isus nije vaskrsao iz mrtvih - u redu. Ali onimoraju da pru`e alternativno obja{njenje koje je verovatno za sve ove~injenice.”

“Imajte na umu da nema sumnje da su ove ~injenice istinite; ono{to se dovodi u pitanje je kako ih objasniti. A ja nikada nisam videobolje obja{njenje od vaskrsenja.”

U glavi sam iznova razmi{ljao o posrednim dokazima: spremnostiu~enika da umru za ono {to su iskusili; promenjen `ivot skeptika kao{to su bili Jakov i Savle; radikalne promene dru{tvenih struktura kojesu Jevreji dragoceno ~uvali vekovima; iznenadna pojava pri~e{}a ikr{tenja; i zapanjuju}a pojava i rast crkve.

Uz svih ovih pet neosporenih ~injenica, morao sam da se slo`imsa Morlendom da vaskrsenje, i jedino vaskrsenje, daje smisao svima.Nijedno drugo obja{njenje nije ni blizu tome. A to su samo posrednidokazi. Kada sam dodao mo}an dokaz za Isusov prazan grob, iubedljivo svedo~enje o njegovim pojavljivanjima posle vaskrsenja,slu~aj je izgledao zaklju~en.

To je tako|e bila procena Lajonela Lakhua (Lionel Luckhoo), bri-ljantnog i o{troumnog advokata kome je zapanjuju}ih 245 uzastopnih

osloba|aju}ih presuda optu`enima za ubistvo donelo mesto uGinisovoj knjizi rekorda kao svetskog najuspe{nijeg advokata.4 Ovajbiv{i pravnik i diplomata, koga je kraljica Elizabeta dva puta proizvelau viteza, podvrgao je istorijske ~injenice o vaskrsenju sopstvenojtemeljnoj analizi nekoliko godina pre nego {to je objavio:“Nedvosmisleno tvrdim da su dokazi za vaskrsenje Isusa Hrista tolikosna`ni da primoravaju na prihvatanje, dokazima koji ne ostavljajunikakvog mesta za sumnju.”5

Ali, sa~ekajte. To nije sve.

KONA^NI KORAK

Po{to se na{ intervju zavr{io, Morlend i ja smo razgovarali o rag-biju dok sam ja sklanjao kasetofon i po~eo da pakujem bele{ke. Iakosam pomalo `urio da stignem na let nazad za ^ikago, on je rekaone{to {to me je podstaklo da zastanem.

“Postoji jo{ jedna kategorija dokaza o kojoj niste pitali”, napome-nuo je.

U mislima sam razmatrao na{ intervju. “Predajem se”, rekao sam.“O ~emu se radi?”

“To je susret sa vaskrslim Hristom koji se neprestano doga|a{irom sveta, u svakoj kulturi, ljudima razli~itog porekla i li~nosti - obra-zovanima ili ne, bogatima i siroma{nima, misliocima i emocionalnimosobama, mu{karcima i `enama”, rekao je. “Oni }e svi svedo~iti daih je Isus Hrist promenio vi{e od bilo koje stvari u njihovim `ivotima.”

Morlend se nagnuo napred dok je isticao. “Za mene, toobezbe|uje kona~ni dokaz - ne jedini dokaz, ali kona~ni potvrdnidokaz - da poruka o Isusu mo`e da otvori vrata ka neposrednom sus-retu sa vaskrslim Hristom.”

“Pretpostavljam da ste imali takav susret”, rekao sam. “Recite mio njemu.”

“Godine 1968, bio sam cini~ni hemi~ar na Univerzitetu u Misuriju,kada sam se suo~io sa ~injenicom da je, kada bih ispitao tvrdnjeIsusa Hrista kriti~ki, ali otvorenog uma, bilo vi{e nego dovoljnodokaza da verujem u njih.”

“Zbog toga sam na~inio korak u istom smeru na koji su dokazipokazivali, primaju}i Isusa kao vo|u koji pra{ta, i po~eo sam daodr`avam vezu sa njim - vaskrslim Hristom - na veoma realan na~inkoji i dalje traje.”

“U toku tri decenije imao sam stotine specifi~nih odgovora namolitve, do`ivljavao sam stvari koje se jednostavno ne mogu objas-niti prirodnim obja{njenjima, i do`iveo sam promenu `ivota, ve}u nego{to sam ikada mogao da zamislim.”

226 227

Ali, protestvovao sam, ljudi do`ivljavaju promene `ivota i u drugimreligijama ~ija na~ela protivre~e hri{}anstvu. “Zar nije opasno zasni-vati odluku na subjektivnim iskustvima?” upitao sam.

“Dopustite mi da razjasnim dve stvari”, rekao je. “Prvo, ja neka`em: 'Samo verujte svom iskustvu.' Ja ka`em: 'Smireno koristiteum i procenjujte dokaze, a zatim dopustite da iskustvo budepotvr|uju}i deo dokaza.' Drugo, ako je ono na {ta ovi dokazi ukazu-ju ta~no - to jest, ako svi ovi dokazi zaista ukazuju na Isusovovaskrsenje - sami dokazi mole za iskustvenim testom.”

“Defini{ite to”, rekao sam. “Iskustven test je: 'On je jo{ uvek `iv i ja to mogu da utvrdim

obra}aju}i mu se.' Kada bi ste bili u poroti i ~uli dovoljno dokaza kojibi vas ubedili da je neko kriv, ne bi imalo smisla da zastanete predposlednjim korakom da ga osudite. A da ljudi prihvate dokaze zavaskrsenje Isusa, a da ne preuzmu poslednji korak da to testirajuiskustvom, to bi zna~ilo propustiti ono na {ta dokaz upu}uje.”

“Prema tome”, rekao sam, “ako dokazi ~vrsto idu u tom smeru,jedino je racionalno i logi~no slediti ga u iskustvenom domenu.”

Klimnuo je potvrdno glavom. “Upravo tako”, rekao je. “To jekona~na potvrda dokaza. U stvari, re}i }u ovo: Dokazi vi~u tra`e}iiskustveni test.”

RazmatranjaPitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. U~enici su bili u jedinstvenom polo`aju da sa sigurno{}u znaju da lise Isus vratio iz mrtvih, i bili su spremni da umru za svoje uverenje da jeste.Da li znate bilo koga u istoriji koji je svesno i voljno umro za neku la`? Kojistepen sigurnosti bi vam bio potreban pre nego {to bi ste bili voljni dapolo`ite svoj `ivot za neko uverenje? Koliko temeljno bi ste istra`ivali stvarako bi ste trebali da zasnujete va{ `ivot na njoj?

2. Koja su va{a najdragocenija verovanja? [ta bi bilo potrebno da ihnapustite ili radikalno ponovo razmislite o tim dragocenim uverenjima -naro~ito ako bi ste istinski verovali da rizikujete prokletstvo va{e du{e, akoniste u pravu? Kakav je va{ odgovor u odnosu na istorijsku ~injenicu da jehiljade Jevreja iznenada promenilo mnoge dru{tvene i religiozne navike ubrzoposle Isusovog raspe}a?

3. Osim Isusovog Vaskrsenja, da li mo`ete da smislite bilo kakvoobja{njenje koje bi istovremeno objasnilo sve kategorije dokaza o kojima jeD`. P. Morlend govorio? [ta mislite, kako bi neko kao {to je on odgovorio nava{u hipotezu?

4. Morlend je zavr{io svoj intervju govore}i o iskustvenom testu. [ta bimoralo da se desi pre nego {to bi ste vi bili spremni da sami preuzmetetakav korak?

Za dalje dokazeVi{e izvora o ovoj temi

Green, Michael, Christ Is Risen: So What? Kent, England: SovereignWorld, 1995.

McDowell, Josh. The Resurrection Factor, 105-20. San Bernardino, Calif.:Here's Life, 1981.

Moreland, J. P. Scaling the Secular City. Grand Rapids: Baker, 1987. Moule, C. E D. The Phenomenon of the New Testament. London: SCM

Press, 1967.

228 229

Bio je 8. novembar 1981. godine. Bila je nedelja. Zaklju~ao samse u radnoj sobi i proveo popodne podse}aju}i se duhovnog putovanjakoje je trajalo 21 mesec.

Moje istra`ivanje o Isusu bilo je sli~no onome {to ste upravopro~itali, osim {to sam ja prvenstveno prou~avao knjige i vr{io drugaistorijska istra`ivanja umesto {to sam li~no razgovarao sa nau~nici-ma. Postavljao sam pitanja i analizirao odgovore uz otvoren um kolikogod sam to mogao da u~inim. Sada sam dosegao kriti~nu masu.Dokazi su bili jasni, jedino preostalo pitanje je bilo {ta }u da u~inimsa njima.

Vade}i bele`nicu, po~eo sam da pregledavam pitanja koja sampostavio od kako sam zapo~eo istra`ivanje i neke od klju~nih ~injeni-ca koje sam otkrio. Na sli~an na~in, mogao sam da saberem ono {tosmo nau~ili u na{em sopstvenom ispitivanju dokaza.

DA LI SE MO@E VEROVATI ISUSOVIM BIOGRAFIJAMA?

Nekada sam mislio da su Jevan|elja samo religiozna propaganda,beznade`no obojena previ{e aktivnom ma{tom i revno{}u. Me|utim,Kreg Blumberg, jedan od najistaknutijih autoriteta u zemlji po tompitanju, izgradio je ubedljiv slu~aj da ona odra`avaju svedo~anstvoo~evidaca i sadr`e nepogre{iva obele`ja ta~nosti. Te biografije sutoliko rano nastale da se ne mogu objasniti kao proizvod legendi. Ustvari, osnovna uverenja u Isusova ~uda, Vaskrsenje i bo`ansku priro-du idu unazad do samog nastanka hri{}anskog pokreta.

DA LI ISUSOVE BIOGRAFIJE IZDR@AVAJU PROVERU?

Blumberg je ubedljivo pokazao da su pisci Jevna|elja nameravalida sa~uvaju pouzdane istorijske ~injenice, da su bili u stanju da tou~ine, da su bili iskreni i voljni da uklju~e i materijal koji je te{koobjasniti, i da nisu dopu{tali da predrasude prekomerno oboje njiho-vo izve{tavanje. Sklad izme|u Jevan|elja o bitnim ~injenicama, uz raz-like u nekim pojedinostima, daje istorijsku verodostojnost opisima.

Pored toga, prvobitna crkva ne bi mogla da se ukoreni i buja ba{ uJerusalimu, da je propovedala o ~injenicama u vezi Isusa koje bi nji-hovi savremenici mogli prikazati kao preuveli~ane ili la`ne. Ukratko,Jevan|elja su bila u stanju da pro|u svih osam testova dokaza.

DA LI SU ISUSOVE BIOGRAFIJE POUZDANO SA^UVANE ZA NAS?

Nau~nik svetske klase Brus Mecger je rekao da u pore|enju sadrugim drevnim dokumentima, postoji neprevazi|en broj novozavetnihrukopisa i da se oni mogu datirati veoma blizu prvobitnih spisa.Savremeni Novi zavet je 99,5% oslobo|en tekstualnih neslaganja, bezsumnji u glavne hri{}anske doktrine. Kriterijumi koje je koristila ranacrkva za utvr|ivanje - koje knjige treba smatrati verodostojnim -obezbedili su da posedujemo najbolje zapise o Isusu.

DA LI IMA POUZDANIH DOKAZA O ISUSU IZVAN NJEGOVIH BIOGRAFIJA?

“Imamo bolju istorijsku dokumentaciju o Isusu nego o osniva~ubilo koje druge drevne religije”, rekao je Edvin Jamau~i. Izvori izvanBiblije potvr|uju da su mnogi ljudi verovali da je Isus isceljivao ljudei bio Mesija, da je razapet, i da su ga uprkos njegove sramne smrti,njegovi sledbenici, koji su verovali da je i dalje bio `iv, obo`avali kaoBoga. Jedan stru~njak je dokumentovao 39 drevnih izvora kojipotvr|uju vi{e od sto ~injenica u vezi Isusovog `ivota, u~enja, raspe}ai vaskrsenja. Sedam svetovnih izvora i nekoliko ranih verovanja govo-re o Isusovoj bo`anskoj prirodi, u~enju “definitivno prisutnom kodnajranije crkve”, po nau~niku Geriju Habermasu.

DA LI ARHEOLOGIJA POTVR\UJE ILI PROTIVRE^I ISUSOVIM BIOGRAFIJAMA?

Arheolog D`on Mekrej je rekao da nema sumnje da su arheolo{kinalazi pove}ali pouzdanost Novog zaveta. Nijedno otkri}e nikada nijeopovrglo biblijske navode. ^tavi{e, arheologija je ustanovila da jeLuka, koji je napisao oko jedne ~etvrtine Novog zaveta, bio naro~itopa`ljiv istori~ar. Jedan stru~njak je zaklju~io: “Ako je Luka bio tolikoprecizan u svom istorijskom izve{tavanju (sporednih pojedinosti), pokojoj logi~koj osnovi mo`emo da pretpostavimo da je bio nemaran ilineprecizan u izve{tavanju o pitanjima koja su bila daleko zna~ajnija,ne samo za njega, ve} i za druge?” Kao, na primer, o Isusovomvaskrsenju.

230 231

ZAKLJU^AK:PRESUDA ISTORIJE

[ta dokazi utvr|uju i {ta oni danas zna~e?

DA LI JE ISUS KAO ISTORIJSKA LI^NOST ISTI KAO I ISUS VERE?

Gregori Bojd je rekao da veoma spominjani Seminar o Isusu, kojisumnja da je Isus rekao ve}inu onoga {to mu se pripisuje, predstavlja“veoma mali broj radikalnih nau~nika koji su na krajnje levom krilunovozavetnog mi{ljenja”. Seminar je isklju~io mogu}nost odigravanja~uda na samom po~etku, primenjuje sumnjive kriterijume, a nekiu~esnici su uklju~ili dokumente sa mitskim sadr`ajem krajnje sum-njivog kvaliteta. [tavi{e, ideja da su se pri~e o Isusu pojavile izmitologije o bogovima koji umiru i o`ivljavaju, ne izdr`ava proveru.Bojd je rekao: “Dokazi da je Isus onakav kakvim su ga u~enici pred-stavili... jednostavno su daleko iznad mojih razloga za verovanje dasu nau~nici levog krila iz Seminara o Isusu u pravu.” Sve u svemu,Isus vere je jednak Isusu kao istorijskoj li~nosti.

DA LI JE ISUS STVARNO BIO UBE\EN DA JE BO@JI SIN?

Vra}aju}i se unazad do najranijih predanja, koja su nesumnjivobezbedna od razvoja legendi u njima, Ben Viterington III je bio u sta-nju da poka`e da je Isus imao uzvi{eno i transcedentalno shvatanjeo sebi. Na osnovu dokaza, Viterington je rekao: “Da li je Isus verovaoda je Bo`ji Sin, Bo`ji Pomazanik? Odgovor je DA. Da li je video sebekao Sina ~ove~ijeg? Odgovor je DA. Da li je video sebe kao Mesiju?DA, to je na~in na koji je sebe posmatrao. Da li je verovao da biloko ni`i od Boga mo`e da spase svet? Ne, ne verujem da jeste.”

DA LI JE ISUS BIO LUD KADA JE TVRDIO DA JE BO@JI SIN?

^uveni psiholog Geri Kolins je rekao da Isus nije ispoljavao neod-govaraju}e emocije, da je bio u dodiru sa stvarno{}u, da je bio bri-ljantan i imao zapanjuju}e uvide u ljudsku prirodu, i imao duboke itrajne odnose prema drugim ljudima. “Jednostavno ne vidim znake daje Isus patio od bilo kakve poznate mentalne bolesti”, zaklju~io je.Pored toga, Isus je podr`ao svoju tvrdnju da je Bog ~udesnim delimaisceljivanja, zapanjuju}im prikazivanjem mo}i nad prirodom, nenad-ma{nim u~enjima, bo`anskim razumevanjem ljudi i sopstvenimvaskrsenjem, {to je bila kona~na potvrda njegovog identiteta.

DA LI JE ISUS ISPUNIO BO@ANSKE OSOBINE?

Iako otelotvorenje - da Bog postaje ~ovek, da beskona~no posta-je kona~no - pokre}e na{u ma{tu, istaknuti teolog D. A. Karson jeistakao da postoji obilje dokaza da je Isus ispoljavao karakteristikebo`anstva. Na osnovu Poslanice Filibljanima, 2. poglavlja, mnogi

teolozi veruju da se Isus voljno odrekao nezavisne upotrebe tihbo`anskih odlika dok je vr{io svoju misiju otkupljenja ~oven~anstva.^ak i pored toga, Novi zavet specifi~no potvr|uje da je Isus pose-dovao sve osobine bo`anstva, uklju~uju}i i sveznanje, sveprisutnost,svemo}nost, ve~nost i nepromenljivost.

DA LI SE ISUS - I SAMO ISUS - POKLAPA SA IDENTITETOM MESIJE?

Stotinama godina pre nego {to je Isus ro|en, proroci su proreklidolazak Mesije, ili Pomazanika, koji }e otkupiti Bo`ji narod. Na tajna~in je desetine starozavetnih proroka stvorilo otisak prsta koji odgo-vara pravom Mesiji. To je dalo Izraelu na~in na koji mo`e da otkrijela`ne Mesije i proceni verodostojnost pravog Mesije. Nasuprotastronomskih {ansi - jedan u bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion,bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion biliona - Isus, i samo Isustokom cele istorije, odgovara tim otiscima prstiju. To potvr|uje Isusovidentitet do neverovatnog stepena sigurnosti.

DA LI JE ISUSOVA SMRT VARKA, A NJEGOVO VASKRSENJE PREVARA?

Analiziraju}i medicinske i istorijske podatke, dr Aleksandar Meterelje zaklju~io da Isus nije mogao da pre`ivi velike napore prilikomraspe}a, a jo{ manje ranu kopljem koje je pro{lo kroz njegova plu}ai srce. Ideja da se on nekako onesvestio na krstu i pravio se da jemrtav, nema osnovu ni u kakvim dokazima. Rimski d`elati su bili zas-tra{uju}e efikasni, znaju}i da bi se sami suo~ili sa smr}u ako bi bilokoja od njihovih `rtvi si{la sa krsta `iva. ^ak i da je Isus nekakopre`iveo mu~enje, njegovo stanje nikada ne bi moglo da nadahnesvetski pokret zasnovan na premisi da je slavno trijumfovao nadsmr}u.

DA LI JE ISUSOVO TELO ZAISTA NESTALO IZ GROBA?

Vilijem Lejn Kreg je izneo upe~atljive dokaze da je istrajni simboluskrsa - prazan Isusov grob - bio istorijska realnost. O praznom grobuse izve{tava ili se na njega ukazuje u veoma ranim izvorima -Jevan|elju po Marku i verovanju navedenom u 1. Poslanici Korin-}anima, 15. poglavlju - koji datiraju toliko blizu doga|aja da nisu moglida budu proizvod legende. ^injenica da Jevan|elja izve{tavaju da su`ene otkrile prazan grob poja~ava autenti~nost pri~e. Mesto Isusovoggroba je bilo poznato i hri{}anima i Jevrejima, tako da su skepticimogli da provere grob. U stvari, niko, ~ak ni rimske vlasti ili jevrejs-ki sve{tenici, nikada nisu tvrdili da se u grobu i dalje nalazilo Isusovo

232 233

telo. Umesto toga, bili su primorani da izmisle apsurdnu pri~u da suu~enici, uprkos tome {to nisu imali motiva niti mogu}nosti, ukrali telo- teorija u koju ~ak ni najskepiti~niji kriti~ari danas ne veruju.

DA LI JE ISUS VI|EN @IV POSLE SMRTI NA KRSTU?

Dokazi za Isusovo pojavljivanje posle vaskrsenja se nisu poste-peno razvijali tokom godina kako je mitologija izvrtala se}anja na nje-gov `ivot. Umesto toga, rekao je Geri Habermas, stru~njak po pita-nju Vaskrsenja, vaskrsenje je bilo “centralna objava rane crkve odsamog po~etka”. Drevno verovanje navedeno u 1. Poslanici Korin-}anima, 15. poglavlje, spominje specifi~ne osobe koje su srelevaskrslog Hrista, a Pavle je ~ak izazvao skeptike iz prvog veka dali~no razgovaraju sa tim osobama kako bi sami utvrdili istinu. Delaapostolska su puna veoma ranih potvrda Isusovog vaskrsenja, dokJevan|elja detaljno opisuju brojne susrete. Britanski teolog Majkl Grinje zaklju~io: “Isusova pojavljivanja su potvr|ena kao i bilo {ta izdrevnih vremena.... Ne mo`e postojati racionalna sumnja da su seodigrale.”

DA LI POSTOJE NEKE DODATNE ^INJENICE KOJE UKAZUJU NA VASKRSENJE?

Posredni dokazi D`. P. Morlenda su dodali kona~nu dokumentaci-ju za vaskrsenje. Prvo, u~enici su bili u jedinstvenom polo`aju daznaju da li se vaskrsenje odigralo i oni su i{li u smrt objavljuju}i daje ono istinito. Niko svesno i svojevoljno ne umire za neku la`. Drugo,osim vaskrsenja, ne postoji dobar razlog za{to bi se skeptici kao {tosu Pavle i Jakov preobratili i umrli za svoju veru. Tre}e, u toku neko-liko nedelja od raspe}a, hiljade Jevreja je po~elo da napu{ta klju~nedru{tvene prakse koje su vekovima imale kriti~an sociolo{ki i reli-giozni zna~aj. Verovali su da rizikuju da budu prokleti ako nisu upravu. ^etvrto, rani obredi pri~e{}a i kr{tenja su potvrdili Isusovovaskrsenje i bo`ansku prirodu. I peto, ~udesna pojava crkve, uprkossurovim rimskim progonima “pravi veliku rupu u istoriji, rupu veli~inei oblika vaskrsenja”, kako je to Mul rekao.

NEUSPEH MILEROVOG IZAZOVA

Prizna}u: bio sam iznena|en koli~inom i kvalitetom dokaza da jeIsus jedinorodni Bo`ji Sin. Dok sam sedeo za stolom tog nedeljnogpopodneva, odmahivao sam glavom zapanjeno. Video sam optu`eneosu|ene na smrt na osnovu daleko manje ubedljivog dokaza!Kumulativne ~injenice i podaci su nepogre{ivo usmeravali nazaklju~ak do koga nisam u potpunosti `eleo da stignem.

Iskreno, `eleo sam da verujem da je obo`avanje Isusa bilo rezul-tat razvoja legendi prilikom koga su dobronamerni, ali pogre{novo|eni ljudi polako pretvorili mudraca u mitolo{kog Bo`jeg Sina. To jeizgledalo bezbedno; na kraju, lutaju}i apokalipti~ki propovednik izprvog veka ne bi mogao da pola`e nikakva prava na mene. Ali, iakosam krenuo u istra`ivanje misle}i da je ta pretpostavka o legendi ini-tuitivno o~igledna, iza{ao sam ube|en da je u potpunosti bila bezosnove.

Ono {to je imalo presudan uticaj na mene je bilo ~uveno istra`iva-nje A. N. [erfvin - Vajta, velikog klasi~nog istori~ara sa Oskforda, nakoga se Vilijem Lejn Kreg pozvao u na{em intervjuu. [ervin - Vajt jepa`ljivo ispitao stopu kojom su se legende razvijale u drevnom svetu.Njegov zaklju~ak je bio: ^ak ni dve cele generacije nisu bile dovoljneda bi se razvila legenda i uklonila ~vrsto jezgro istorijske istine.1

Razmotrimo sada Isusov slu~aj. Istorijski govore}i, novosti o nje-govom praznom grobu, opisi o~evidaca njegovog pojavljivanja poslevaskrsenja i ube|enje da je on zaista Bo`ji Sin, pojavili su se prak-ti~no trenutno.

Verovanje navedeno u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, kojepotvr|uje Isusovu smrt za na{e gre{e i navodi njegovo pojavljivanjeposle vaskrsenja imenuju}i o~evice, izgovorili su hri{}ani ve} 24meseca posle raspe}a. Markov opis praznog groba je uzet iz materi-jala koji poti~e nekoliko godina od samog doga|aja.

Jevan|elja, potvr|uju}i Isusova u~enja, ~uda i vaskrsenje, sukru`ila jo{ za `ivota Isusovih savremenika, koji bi rado ispravili zapisda je bilo nekih ulep{avanja ili la`i. Najranije hri{}anske himnepotvr|uju Isusovu bo`ansku prirodu.

Blumberg je to sabrao na slede}i na~in: “U roku od prve dvegodine posle njegove smrti, zna~ajan broj Isusovih sledbenika je izgle-da ve} formulisao u~enje o pomazanju, bio ube|en da je vaskrsao izmrtvih u telesnom obliku, povezivao Isusa sa Bogom i verovali su dasu na{li potporu za sva ta uverenja u Starom zavetu.”2

Vilijem Lejn Kreg je zaklju~io: “Vremenski raspon neophodan zazna~ajan nastanak legendi u vezi doga|aja iz Jevan|elja bi naspostavio u drugi vek, upravo u vreme kada su nastala apokrifna(la`na) Jevan|elja zasnovana na legendama. To su legendarni opisikoje su razmatrali kriti~ari.”3

Jednostavno nije bilo dovoljno vremena da mitologija iskvari istorij-ski zapis o Isusu, naro~ito zbog prisustva o~evidaca koji su jo{ uvekimali li~na znanja o njemu. Kada je nema~ki teolog Julijus Miler 1844.godine uputio izazov svima da prona|u negde samo jedan primertolikog brzog razvoja legende bilo gde u istoriji, odgovor nau~nika iznjegovog vremena - i do dana{njeg dana - je bila ti{ina.4

234 235

Godine 1981, 8. novembra, shvatio sam da je moja najve}azamerka Isusu tako|e bila uti{ana dokazima iz istorije. Sme{io samse vide}i kako su se stvari preokrenule.

U svetlu ubedljivih ~injenica koje sam utvrdio tokom svogistra`ivanja, suo~en sa velikom lavinom dokaza u slu~aju za Hrista,velika ironija je bila da bi mi bilo potrebno daleko vi{e vere da odr`imsvoj ateizam nego da verujem u Isusa iz Nazareta!

IMPLIKACIJE DOKAZA

Da li se se}ate pri~e o D`ejmsu Diksonu iz uvoda ove knjige?Dokazi su sna`no ukazivali na njegovu krivicu za pucanje na policij-skog narednika iz ^ikaga. On je ~ak priznao da je to u~inio!

Ipak, kada je izvr{eno temeljnije istra`ivanje, iznenada se javiopreokret: scenario koji je najbolje odgovarao ~injenicama je da jenarednik namestio ovaj slu~aj Diksonu, koji je bio nevin. Dikson jeoslobo|en, a narednik je bio osu|en. Dok zaklju~ujemo svojeistra`ivanje o slu~aju za Hrista, dobro je da se podsetimo na dvevelike pouke te pri~e.

PRVO, DA LI JE PRIKUPLJANJE DOKAZA ZAISTA BILO TEMELJNO?

Da, jeste. Odabrao sam stru~njake koji su mogli da navedu svojstav i da ga odbrane istorijskim dokazima koje sam ja onda mogaoda proverim unakrsnim ispitivanjem. Mene nisu zanimala samo njiho-va mi{ljenja; `eleo sam ~injenice. Izazvao sam ih sada{njim teorija-ma ateista i liberalnih profesora. Uz njihovo obrazovanje, iskustvo ikarakter, ti nau~nici su bili vi{e nego kvalifikovani da predstave pouz-dane istorijske podatke u vezi Isusa.

DRUGO, KOJE SE OBJA{NJENJE NAJBOLJE UKLAPA U SVE DOKAZE?

Do 8. novebra 1981. godine, moja teza o legendi, koje sam seuporno dr`ao toliko godina, je bila u potpunosti razorena. [tavi{e, mojnovinarski skepticizam prema natprirodnom se istopio u svetlu istorij-skih dokaza da je Isusovo vaskrsenje bilo stvaran, istorijski doga|aj.U stvari, moj um nije mogao da smisli nijedno obja{njenje koje bi sebar pribli`no uklapalo sa dokazima iz istorije kao zaklju~ak da je Isusbio ono {to je tvrdio da jeste: jedan jedini Bo`ji Sin.

Ateizam koga sam se toliko dugo dr`ao savio se pod te`inomistorijske istine. Rezultat je bio zapanjuju} i radikalan, sigurno ne ono{to sam o~ekivao kada sem krenuo u ovo istra`ivanje. Ali, to je bila,po mom mi{ljenju, odluka na koju su primoravale ~injenice.

Sve to me je dovelo na pitanje “Pa {ta?” Ako je to ta~no, kakveto veze ima? Bilo je nekoliko o~iglednih implikacija.

- Ako je Isus Bo`ji Sin, njegova u~enja su vi{e od samo dobrihideja mudrog u~itelja; to su bo`anski uvidi na kojima mogu sa po-verenjem da izgradim svoj `ivot. - Ako Isus postavlja merila moralnosti, mogu da imam nepokoleb-ljiv temelj za svoje odluke i izbore, umesto da ih zasnivam naneprekidno pokretljivom pesku egocentri~nosti. - Ako je Isus zaista vaskrsao iz mrtvih, danas je jo{ uvek `iv i stojimi na raspolaganju za susret na li~noj osnovi. - Ako je Isus pobedio smrt, mo`e da otvori vrata ve~nog `ivota iza mene. - Ako Isus ima bo`anske mo}i, ima natprirodnu sposobnost da mevodi, poma`e i preobrazi dok ga sledim. - Ako Isus li~no zna bol usled gubitka i patnje, mo`e da me ute{ii ohrabri usred nemira za koje je on sam upozorio da su neizbe`niu svetu iskvarenog grehom. - Ako me Isus voli kao {to ka`e, u srcu ima najbolje namere zamene. To zna~i da nemam ni{ta da izgubim, a sve da dobijemposve}uju}i se njemu i njegovim ciljevima. - Ako je Isus onaj koji tvrdi da jeste (a imajte na umu da nijedanvo|a druge velike religije nije smatrao da je Bog), kao moj Tvoracs pravom zaslu`uje moju pokornost, poslu{nost i obo`avanje.

Se}am se da sam zapisao te implikacije u svoju bele`nicu, a zatimse naslonio na stolicu. Dostigao sam vrhunac svog skoro dvogo-di{njeg putovanja. Kona~no je do{lo vreme da se pozabavimnajva`nijim pitanjem od svih: “[ta sada?”

FORMULA ZA VERU

Posle li~ne istrage koja je trajala vi{e od {est stotina dana ibezbroj sati, moja sopstvena presuda u Hristovom slu~aju je bilajasna. Me|utim, dok sam sedeo za stolom, shvatio sam da mi je bilopotrebno vi{e od intelektualne odluke. Odlu~io sam da preuzmemiskustveni korak koji je D`. P. Morlend opisao u poslednjem intervjuu.

Tra`e}i na~in kako da to ostvarim, uzeo sam Bibliju i otvorioJevan|elje po Jovanu 1,12, stih na koji sam nai{ao tokom svojeistrage: “A koji ga primi{e dade im vlast da budu sinovi Bo`ji.”

Klju~ni glagoli u ovom stihu izra`avaju matemati~kom precizno{}u{ta je potrebno da bi se i{lo dalje od ~isto mentalnog prihvatanjaIsusove bo`anske prirode i ulaska u trajan odnos sa njim priklju~uju}ise Bo`ijoj porodici: verovati + primiti = postati.

236 237

1. VEROVATI

Kao neko ko je obrazovan kao novinar i pravnik, bio sam nau~enda reagujem na ~injenice, gde god da one vode. Za mene, podaci suubedljivo pokazivali da je Isus Bo`ji Sin koji je umro kao moja zame-na da bi platio kaznu koju sam ja zaslu`io za lo{a dela koja samu~inio.

A bilo je puno lo{ih dela. Po{tede}u sebe neprijatnosti da govorimo pojedinostima, ali je istina da sam `iveo svetovnim, nemoralnimna~inom `ivota u pijanstvu i egocentri~nosti. U svoj karijeri, zabijaosam no` u le|a svojim kolegama kako bih dobio li~nu prednost i rutin-ski sam kr{io pravne i eti~ke standarde u potrazi za pri~ama. Uli~nom `ivotu `rtvovao sam svoju `enu i decu na oltaru uspeha. Biosam la`ov, varalica i obmanjiva~.

Moje srce je otvrdnulo do te mere da je postalo kao kamen premabilo kom drugom. Moj glavni pokreta~ je bilo li~no zadovoljstvo - aironi~no je da {to sam ga `udnije tra`io, to je ono postajalonedosti`nije i samorazornije.

Kada ~itam u Bibliji da me ti gresi odvajaju od Boga, koji je sveti moralno ~ist, to je odjekivalo kao ta~no. Svakako je Bog, ~ije sampostojanje negirao godinama, izgledao veoma dalek, i postalo jeo~igledno da mi je bio potreban Isusov krst da premostim tu prova-liju. Apostol Petar je rekao: “Jer i Hristos jedanput za grehe na{epostrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu” (1.Petrova 3,18).

U sve ovo sam sada verovao. Istorijski dokazi i moje li~no iskus-tvo su bili previ{e jaki da bih ih ignorisao.

2. PRIMITI

Svaki drugi religijski sistem koji sam prou~avao tokom svogistra`ivanja je bio zasnovan na planu “uradi”. Drugim re~ima, bilo jeneophodno da ljudi ne{to urade - na primer, da koriste tibetanskito~ak za molitve, daju milostinje, idu na hodo~a{}a, prolaze krozreinkarnacije, odra|uju karmu pro{lih greha, izmene svoj karakter - dapoku{aju nekako da zaslu`e svoj put koji }e ih vratiti Bogu. Uprkosnajve}im naporima, ve}ina iskrenih ljudi jednostavno ne uspeva utome.

Hri{}anstvo je jedinstveno. Ono je zasnovano na planu “izvr{enoje” - Isus je na krstu izvr{io za nas ono {to mi ne mo`emo da uradi-mo sami: platio je smrtnu kaznu koju zaslu`ujemo zbog na{e pobunei greha, tako da se mo`emo pomiriti sa Bogom.

Nisam morao da se borim i trudim da poku{avam da u~inimnemogu}e, da u~inim sebe dostojnim. Biblija iznova govori da Isus

pru`a opro{tenje i ve~ni `ivot kao besplatan dar koji ne mo`e da sezaradi (videti Poslanicu Rimljanima 6,23; Efescima 2,8-9; Titu 3,5).To se naziva milost - zapanjuju}a milost, nezaslu`ena milost.Dostupna je svakome ko je prima iskrenom molitvom pokajanja. ^aki nekome kao {to sam ja.

Da, morao sam da na~inim korak vere, kao {to to ~inimo u svakojodluci koju donosimo u `ivotu. Ali tu je su{tinska razlika: vi{e nisampoku{avao da plivam uzvodno protiv jake struje dokaza; umesto toga,odabrao sam da idem u istom smeru u kome je tekla bujica ~injeni-ca. To je bilo razumno, racionalno, logi~no. [tavi{e, na neki unutra{njii neobja{njiv na~in, to je tako|e bilo ono za {ta sam osetio da meje Bo`ji duh usmeravao da ~inim.

Tako sam 8. novembra 1981. godine razgovarao sa Bogom uiskrenoj i nepripremljenoj molitvi, priznaju}i i okre}u}i se od svojihgreha, i primaju}i dar opro{tenja i ve~ni `ivot kroz Isusa. Rekao sammu da sam nadalje uz njegovu pomo} `eleo da sledim Njega iNjegove puteve.

Nije bilo munja, zvu~nih odgovora, nikakvih ose}aja treperenja.Znam da neki ljudi ose}aju navalu ose}anja u takvom trenutku;me|utim, za mene je postojalo ne{to drugo {to je bilo podjednakozadivljuju}e: bila je to navala razuma.

3. POSTATI

Posle preuzimanja tog koraka, znao sam iz Jevan|elja po Jovanu1,12 da sam pre{ao prag i u{ao u novo iskustvo. Postao samdruga~iji: Bo`je dete, zauvek usvojen u njegovu porodicu preko istorij-skog, vaksrslog Isusa. Apostol Pavle je rekao: “Zato ako je ko uHristu, nova je tvar: staro pro|e, gle, sve novo postade” (2.Korin}enima 5,17).

Svakako, vremenom dok sam se trudio da sledim Isusova u~enjai da se otvorim njegovoj preobra`avaju}oj sili, moji proriteti, vrednos-ti i moj karakter su se (i nastavljaju) postepeno menjali. Da parafrazi-ram Martina Lutera Kinga Mla|eg, mo`da jo{ uvek nisam ~ovek kakavbih trebao da budem ili ~ovek kakav }u, uz Hristovu pomo}, jednogadana biti - ali hvala Bogu, nisam ~ovek koji sam bio!

Mo`da vam to zvu~i misti~no; ne znam. Ne tako davno, tako bizvu~alo meni. Me|utim, sada je to veoma stvarno za mene i one okomene. U stvari, razlika u mom `ivotu je bila toliko radikalna da neko-liko meseci po{to sam postao Isusov sledbenik, na{a petogodi{nja}erka Alison je pri{la mojoj `eni i rekla: “@elim da Bog u~ini za meneono {to je u~inio za tatu.”

Tu je bila mala devoj~ica koja je znala samo oca koji je bio sve-tovan, besan, grub na re~ima, i pre~esto odsutan. I iako nikada nije

238 239

intervjuisala nau~nika, nikada analizirala podatke, nikada istra`ivalaistorijske dokaze, izbliza je videla uticaj koji mo`e da ima Isus nane~iji `ivot. U stvari je govorila: “Ako je to ono {to Bog ~ini sa~ovekom, to je ono {to `elim za sebe.”

Gledaju}i unazad skoro dve decenije, mogu jasno da vidim da dankada sam li~no doneo odluku u slu~aju za Hrista nije bio ni{ta manjeod glavnog doga|aja mog celokupnog `ivota.

DONO[ENJE SOPSTVENE PRESUDE

A sada na vas. Na po~etku sam vas ohrabrivao da pri|ete doka-zima u ovoj knjizi, kao pravedan i nepristrasan porotnik u {to je ve}ojmeri mogu}e, donose}i zaklju~ke zasnovane na te`ini dokaza. Nakraju je presuda va{a i samo va{a. Niko drugi ne mo`e da je doneseza vas.

Mo`da ste posle ~itanja stru~njaka za stru~njakom, slu{anja argu-menta za argumentom, razmatranja odgovora na jedno po jedno pita-nje i proveravanja dokaza logikom i zdravim razumom, utvrdili, kao ija, da je slu~aj za Hrista zaklju~en.

Deo o verovanju iz Jevan|elja po Jovanu 1,12 je ~vrsto na mestu;sve {to je ostalo je da primite Isusovu milost, a onda }ete postatinjegov sin ili k}er, uklju~eni u duhovnu avanturu koja mo`e da serazvija ostatak va{eg `ivota i u ve~nost. Za vas, vreme za iskustvenikorak je do{lo, i ja ne mogu odlu~nije od ovoga da vas ohrabrujemda preuzmete taj korak sa odu{evljenjem.

Sa druge strane, mo`da u vama jo{ uvek borave pitanja. Mo`danisam govorio o nekoj zamerci koja je za vas najzna~ajnija. U redu.Nijedna knjiga se ne mo`e baviti svakim detaljem. Me|utim, verujemda }e vas koli~ina informacija iznetih na ovim stranama bar ubeditida je razumno - u stvari, nu`no - da nastavite sa svojim istra`iva-njem.

Ozna~ite mesta na kojima mislite da dokazi moraju biti oja~ani, azatim potra`ite dodatne odgovore uglednih stru~njaka. Ako verujete daste nai{li na scenario koji bolje obja{njava ~injenice, nemojte oklevatida ga podvrgnete iscrpnom proveravanju. Koristite predlo`ene izvoreu ovoj knjizi za detaljnije istra`ivanje. Sami prou~avajte Bibliju (jedanpredlog: “Putovanje” (The Journey) posebno izdanje Biblije koje jenamenjeno ljudima koji jo{ uvek ne veruju da je ona Bo`ija re~).5

Odlu~ite da }ete doneti presudu kada sakupite dovoljnu koli~inuinformacija, znaju}i da nikada ne}ete imati potpuni pregled svakogpojedina~nog primera. Mo`da }ete ~ak po`eleti da uputite tihu molitvuBogu za koga jo{ uvek niste sigurni da postoji, mole}i ga da vas vodido istine o Njemu. I kroz sve to, ima}ete moje iskreno ohrabrivanje,dok nastavljate va{u duhovnu potragu.

U isto vreme, ose}am jaku obavezu da vas navedem da ovona~inite najzna~ajnijim pitanjem u svom `ivotu. Nemojte prilazitiovome usputno ili nehatno, jer je dalek put do va{eg zaklju~ka. Kao{to je to Majkl Marfi prikladno rekao: “Mi sami - a ne samo istina -smo ulog u istra`ivanju.”6 Drugim re~ima, ako je moj zaklju~ak uslu~aju za Hrista ta~an, va{a budu}nost i ve~nost zavise od toga kako}ete odgovoriti Hristu. Kao {to je Isus to objavio: “Jer ako ne uzveru-jete da sam ja, pomre}ete u gresima svojim” (Jovan 8,24).

To su razborite re~i, date iz iskrene zabrinutosti. Navodim ih dabih podvukao veli~inu ovog pitanja i u nadi da }e vas one podstaknutida aktivno i temeljno ispitate slu~aj za Hrista.

Me|utim, imajte na umu da neke opcije jednostavno nisu mogu}e.Nagomilani dokazi su ih ve} zatvorili. K. S. Luis, briljantan i nekadaskepti~ni profesor sa Kembrid`a, koji je na kraju bio ube|en dokazi-ma za Isusa, zapazio je:

“Ovde poku{avam da spre~im svakoga da ka`e zaista besmislenustvar koju ljudi ~esto ka`u o Njemu: 'Spreman sam da prihvatimIsusa kao velikog moralnog u~itelja, ali ne prihvatam njegovu tvr-dnju da je Bog.' To je jedna stvar koju ne treba da govorimo.^ovek koji bi bio samo ~ovek i rekao takvu vrstu stvari koju je Isusizgovorio, ne bi bio veliki moralni u~itelj. Bio bi ili ludak... ili pak-leni \avo. Morate da na~inite izbor. Ili je ovaj ~ovek bio, i jeste,Sin Bo`ji, ili je ludak ili ne{to gore. Mo`ete da ga zatvorite kaoludaka, mo`ete da pljujete na Njega i da ga ubijete kao demona;ili mo`ete da mu padnete pred noge i nazovete ga Gospodom iBogom. Ali, nemojmo iznositi bilo kakve snishodljive besmislice otome da je On veliki u~itelj, ali samo ~ovek. On nam to nije ostaviokao mogu}nost. Nije ni nameravao.”7

240 241

UVOD

1. Lee Strobel, "Four Years in Jail-and Innocent," Chicago Tribune (August22, 1976) and "Did Justice Close Her Eyes?" Chicago Tribune (August 21,1977).

1. POGLAVLJE: DOKAZ O^EVIDACA

1. Lee Strobel, "Youth's Testimony Convicts Killers, but Death StaysNear," Chicago Tribune (October 25, 1976).

2. Irenaeus, Adversus haereses 3.3.4.3. Arthur G. Patzia, The Making of the New Testament (Downers Grove,

Ill.: InterVarsity Press, 1995), 164.4. Ibid., 49.5. Karen Armstrong, A History of Cod (New York: Ballantine/Epiphany,

1993), 82.6. William Lane Craig, The Son Rises: Historical Evidence for the Resur-

rection of Jesus (Chicago: Moody Press, L981), 140.7. Armstrong, A History of God, 79. 8. 1. Korin}anima 15,3-7.

2. POGLAVLJE: PROVERA DOKAZA O^EVIDACA

1. Lee Strobel. "Jury in Makeshift Courtroom Hears Dying Boy Tell ofAttack," Chicago Tribune (February 24, 1976).

2. Luka 1,1-4.3. Simon Greenleaf, The Testimony of the Evangelists (Grand Rapids:

Baker, 1984), vii.4. Cited in Craig Blomberg, "Where Do We Start Studying Jesus'?" in

Michael J. Wilkins and J. P. Moreland, eds., Jesus under Fire (Grand Rapids:7.ondervan, 1995), 34.

5. See Gleason L. Archer, The Encyclopedia of Bible Difficulties (GrandRapids: Zondervan, 1982) and Norman Geisler and Thomas Howe, When Crit-ics Ask (Wheaton, Ill.: Victor, 1992).

3. POGLAVLJE: DOKUMENTARNI DOKAZ

1. See Lee Patrick Strobel, Reckless Homicide: Ford's Pinto Trial (SouthBend, Ind.: And Books, 1980), 75-92 and Lee Strnbel, God's OutrageousClaims (Grand Rapids: Zondervan, 1997), 43-58.

2. F. F. Bruce, The Books and the Parchments (Old Tappan, NT: Revell,1963), 178, cited in Josh MeDowell, Evidence That Demands a Verdict(1972; reprint, San Bernanlino, Calif.: Here's Life, 1986), 42.

3. Frederic Kenyan, Handbook to the Textual Criticism of the New Testa-ment (New York: Macmillan, 1912), 5, cited in Ross Clifford, The Case forthe Empty Tomb (Claremont, Calif.: Albatross, 1991), 33.

4. Frederic Kenyon, The Bible and Archaeology (New York: Harper, 1940),288.

5. Norman L. Geisler and William E. Nix, A General Introduction to theBible (1968; reprint, Chicago: Moody Press. 1980), 361.

6. Ibid., 367, naglasak je dodat.7. Palzia, The Making of the New Testament, 158.8. Benjamin B. Wafiield, Introduction to Textual Criticism of the New Tes-

tament (London: Hndder & Stoughton, 1907), 12-13.9. Geisler and Nix, A Ceneral Introduction to the Bible, 195.10. Ibid., 207.11. Ibid.. 199. 12. Ibid.

4. POGLAVLJE: POTVRDNI DOKAZ

1. Webster's Encyclopedic Unabridged Dictionary of the English Language(New York: Gramercy, 1989), 328.

2. Maurice Posslev, "Mob Hit Man Aleman Gets One Hundred to ThreeHundred Years," Chicago Tribune (November 26, 1997).

3. Charles Templeton, Act of God (New York: Bantam, 1979), 152.4. Josephus, The Antiquities 20.200. See also Edwin Yamauchi.

"Josephus and the Scriptures," Fides et Historia 13 (1980), 42-63.5. Jusephus, The Antiquities 18.63-64.6. Michael Martin, The Case against Christianity (Philadelphia: Temple

Univ. Press, 1991), 49.7. Tacitus, Annals 15.44.8. Pliny the Younger, Letters 70.96.9. Gary Habermas, The Historical Jesus (Joplin, Mo.: College Press,

1996), 196-97.10. Paul L. Maier, Pontius Pilate (Wheaton, Ill.: Tyndale House, 1968),

366, citing a fragment from Phlegon, Olympiades he Chronika 13, ed. OttoKeller, Rerem Naturalusm Scriptores Gram Minores, 1 (Leipzig: Teurber,1877), 101. Translation by Maier.

11. See P. Maier, "Sejanus, Pilate, and the Date of the Crucifixion,"Church History 37 (1968), 1-11.

12. M. Wilcox, "Jesus in the Light of His Jewish Environment," Aufstiegand Niedergang der romischen Welt 2, no. 25.1 (1982), 133.

13. Luke Timothy Johnson, The Real Jesus (San Francisco: HarperSan-Francisco, 1996), 120.

14. Ignatius, Trallians 9.15. See Gary Habermas, The Verdict of History (Nashville: Nelson, 1988). 16. Ibid, 169.

242 243

LITERATURA

5. POGLAVLJE: NAU^NI DOKAZ

1. Za celu pri~u, videti: Joe McGinniss, Fatal Vision (New York: NewAmerican Library, 1989). Za opis nau~nih dokaza, videti: Colin Evans, TheCasebook of Forensic Detection (New York: John Wiley & Sons, 1996), 277-80.

2. Luka 18,35; Marko 10,46.3. Norman Geisler and Thomas Howe, When Critics Ask (Wheaton, Ill.:

Vic-tor, 1992), 385.4. John Ankerberg and John Weldon, Ready with an Answer (Eugene, Ore.:

Harvest House, 1997), 272.5. Michael Martin, The Case Against Christianity (Philadelphia: Temple

Univ. Press, 1991), 69, naglasak je dodat.6. John McRay, Archaeology and the New Testament (Grand Rapids:

Baker, 1991), 155, naglasak je dodat.7. Robert Royd, Tells, Tombs, and Treasure (Grand Rapids: Baker, 1969),

175, cited in Habermas, The Historical Jesus, 172.8. Geisler and Howe, When Critics Ask, 185.9. Frank Zindler. "Where Jesus Never Walked," American Atheist (Winter

1996-1997), 34.10. Ian Wilson, Jesus: The Evidence (1984; reprint, San Francisco:

Harper-SanFrancisco. 1988), 67.11. Jack Finegan, The Archaeology of the New Testament (Princeton:

Princeton Univ. Press, 1992), 46.12. Wilson, Jesus: The Evidence, 67.13. Wilkins and Moreland, Jesus under Fire, 209. 14. Ibid., 211.15. Kevin D. Miller, "The War of the Scrolls," Christianity Today (October

6, 1997), 44, naglasak je dodat.16. Joseph Smith, History of the Church, 8 vols. (Salt Lake City: Deseret,

1978), 4:461, cited in Donald S. Tingle, Mormonism (Downers Grove, Ill.:InterVarsity Press, 1981), 17.

17. John Ankerberg and John Weldon, The Facts on the Mormon Church(Eugene, Ore.: Harvest House, 1991), 30, naglasak je u originalu.

18. Clifford Wilson, Rocks, Relics and Biblical Reliability (Grand Rapids:Zondervan; Richardson, Tex.: Probe, 1977), 120, citirano u: Ankerberg andWel-don, Ready with an Answer, 272.

6. POGLAVLJE: POBIJAJU]I DOKAZ

1. Henry Campbell Black, Black's Lau Dictionary, 5th ed. (St. Paul, Minn.:West, 1979), 1139.

2. Lee Strobel, "His 'I Shot Him' Stuns Courtroom," Chicago Tribune(June 20,1975) and "Pal's Confession Fails; Defendant Ruled Guilty,"Chicago Tribune (June 21, 1975).

3. Gregory A. Boyd, Jesus under Siege (Wheaton, Ill.: Victor, 1995), 88. 4. John Dominic Croasan, The Historical Jesus (San Francisco: Harper-

SanFrancisco, 1991), 329.5. Johnson, The Real Jesus, 3, 5, 8.

6. Ibid, 26.7. Ibid.

7. POGLAVLJE: DOKAZ IDENTITETA

1. Marjorie Rosen, "Getting Inside the Mind of a Serial Killer," Biography(October 1997), 62-65.

2. Ibid., 64.3. R. E. Brown, "Did Jesus Know He Was God?" Biblical Theology Bulletin

15 (1985), 78, citirano u: Ben Witherington III, The Christology of Jesus (Min-neapolis: Fortress, 1990), 277.

4. Jaroslav Pelikan, The Christian Tradition: A History of the Developmentof Doctrine, vol. 1, The Emergence of the Catholic Tradition (100-600)(Chicago: Univ. of Chicago Press, 1971), 173, citirano u: William Lane Craig,Reasonable Faith (Westchester, Ill.: Crossway, 1994), 243.

5. Craig, Reasonable Faith, 252.6. Ibid., 244.7. Royce Gordlon Gruenler, New Approaches to Jesus and the Gospels

(Grand Rapids: Baker, 1982), 74.8. James D. G. Dunn, Jesus and the Spirit (London: SCM Press, 1975),

60, citirano u: Craig, Reasonable Faith, 252, naglasak je dodat.

8. POGLAVLJE: PSIHOLO[KI DOKAZ

1. Leland H. Gregory III "Top Ten Government Bloopers," George (Novem-ber 1997), 78.

2. Charles Templaton, Farewell to God (Toronto: MoClelland & Stewart,1996), 112.

3. Wilson, Jesus: The Evidence, 141. 4. Ibid., 109, naglasak je u origi-nalu.

S. "A Case of Congenital Ichthyosiform Erythrodermia of Bowel Treated byHypnosis," British Medical Journal 2 (1952), 996, citirano u: Wilson, Jesus:The Evidence, 703.

6. M. Scott Peck, People of the Lie (New York: Touchstone, 1997). 7. Wilson, Jesus: The Evidence, 107.8. C. S. Lewis. The Screwtape Letters (London: Collins-Fontana, 1942),

9. 9. Philip Schaff, The Person of Christ (New York: American Tract Society,

1918), 97, citirano u: McDowell, Evidence That Demands a Verdict, 107,naglasak je dodat.

9. POGLAVLJE: DOKAZ PROFILA

1. Marla Donato, "That Guilty Look," Chicago Tribune (April 1, 1994).2. Dennv Johnson, "Police Add Electronic 'Sketch Artist' to Their Bag of

Tricks," Chicago Tribune (June 22, 1997).3. Templeton, Farewell to God, 230.4. Morton Smith, "Biblical Arguments for Slavery," Free lnquiry (Spring

1987), 30.

244 245

5. Thomas Sowell, Race and Culture (New York: Basic, 1995).6. Josh McDowell and Bart Larson, Jesus: A Biblical Defense of His Deity

(San Bernardino, Calif.: Here's Life, 1983), 62-64.

10. POGAVLJE: DOKAZ OTISAKA PRSTIJU

1. Evans, The Casebook of Forensic Detection, 98-I00.2. Lee Strobel, "'Textbook' Thumbprint Aids Conviction in Coed's Killing,"

Chicago Tribune (June 29, 1976).3. Za osnovne detalje o ispunjenim proro~anstvima, videti: McDowell,

Evidence That Demands a Verdict, 141-77.4. Peter W. Stoner, Science Speaks (Chicago: Moody Press, 1969), 109.5. Za diskusiju o Danilovim proro~anstvima, videti: Robert C. Newman,

"Fulfilled Prophecy As Miracle," in R. Douglas Geivett and Gary R. Habermas,eds., !n Defense of Miracles (Downers Grove, Ill.: InterVarsity Press, 1997),214-25.

6. Stan Telehin, Betrayed! (Grand Rapids: Chosen, 1982).7. Ruth Roaen, ed., Jewish Doctors Meet the Great Physician (San Fran-

cisco: Purple Pomegranate, 1997), 9-23.8. Ibid., 34-35.

11. POGLAVLJE: MEDICINSKI DOKAZ

1. Surah IV: 156-57.2. Wilson, Jesus: The Evidence, 140. 3. Craig, Reasonable Faith, 234.4. D. H. Lawrence, Love among the Haystacks and Other Stories (New

York: Penguin, 1960), 125.5. Hugh Schonfield, The Passover Plot (New York: Bantam, 1965), 165. 6. Habermas, The Verdict of History, 56.7. Michael Baigent, Richard Leigh, and Henry Lincoln, Holy Blood, Holy

Grail (New York: Delacorte, 1982), 372.8. Johnson, The Real Jesus, 30.9. J. W. Hewitt, "The Use of Nails in the Crucifixion," Harvard Theologi-

cal Review 25 (1932), 29-45, citirano u: Josh MeDowell, The ResurrectionFactor (San Bernardino, Calif.: Here's Life, 1981), 45.

10. William D. Edwards et al., "On the Physical Death of Jesus Christ,"Journal of the American Medical Association, (March 21, 1986), 1455-63.

12. POGLAVLJE: DOKAZ NESTALOG TELA

1. Gerald 0'Collins, The Easter Jesus (London: Darton, Longman & Todd,1973), 134, citirano u: Craig, The Son Rises, 136.

2. Za kasetu sa debate, videti: William Lane Craig and Frank Zindler,Atheism vs. Christianity: Where Does the Evidence Point? (Grand Rapids: Zon-dervan, 1993), videokaseta.

3. Templeton, Farewell to God, 120.4. Martin, The Case against Christianity, 78-79. 5. Ibid., 81.

6. Michael Grant, Jesus: An Historian's Review of the Gospels (New York:Charles Schribner's Sons, 1977), 176.

7. Kirsopp Lake, The Historical Evidence for the Resurrection of JesusChrist (London: Williams & Norgate, 1907), 247-79, citirano u: William LaneCraig, Knowing the Truth about the Resurrection (Ann Arbor, Mich.: Servant,1988), 35-36.

8. J. N. D. Anderson, The Evidence for the Resurrection (Downers Grove,Ill.: InterVarsity Press, 1966), 20.

13. POGLAVLJE: DOKAZ POJAVLJIVANJA

1. "Bomb Victim's Body Not in Grave," Chicago Tribune (January 14,1998).

2. Martin, The Case against Christianity, 87.3. Gary Habermas and Antony Flew, Did Jesus Rise from the Dead? The

Resurrection Debate (San Francisco: Harper & Row, 1987), xiv.4. Ibid., xv.5. Martin, The Case against Christianity, 90. 6. Craig, The Son Rises, 125.7. John Drane, Introducing the New Testament (San Francisco: Harper &

Row, 1986), 99.8. Michael Green, Christ Is Risen: So What? (Kent, England: Sovereign

World, 1995), 34.9. Tako|e citirano u: Gary Habermas and J. P Moreland, Immortality: The

Other Side of Death (Nashville: Nelson, 1992), 60.10. Martin, The Case against Christianity, 75.11. Carl Braaten, History and Hermeneutics, vol. 2 of New Directions in

Theology Today, ed. William Hordem (Philadelphia: Westminster Press, 1966),78, citirano u: Habermas and Flew, Did Jesus Rise from the Dead? 24.

12. Michael Green, The Empty Cross of Jesus (Downers Grove, Ill.: Inter-Varsity Press, 1984), 97, cititrano u: Ankerberg and Weldon, Knowing theTruth about the Resurrection, 22, naglasak u originalu.

14. POGLAVLJE

1. Black, Black's Law Dictionary, 221.2. See Josh MeDowell, More Than a Carpenter (Wheaton, Ill.: Living

Books. 1977), 60-71.3. C. F D. Moule, The Phenomenon of the New Testament (London: SCM

Press, 1967), 3.4. Donald McFarlan, ed., The Guinness Book of World Records (New York:

Bantam, 1991), 547.5. Clifford, The Case for the Empty Tomb, 112.

ZAKLJU^AK: PRESUDA ISTORIJE

1. A. N. Sherwin-White, Roman Society and Roman Law in the New Tes-tament (Oxford: Clarendon Press, 1963), 188-91.

246 247

2. Blomberg, "Where Do We Start Studying Jesus?" in Wilkins and More-land, Jesus under Fire, 43, naglasak je dodat.

3. Craig, The Son Rises, 102, naglasak je dodat.4. Julius Muller, The Theory of Myths, in Its Application to the Gospel His-

tory, Examined and Confuted (London: John Chapman, 1844), 26, citirano u:Craig, The Son Rises, 101.

5. The Journey (Grand Rapids: Zondervan, 1996).6. Michael Murphy, "The Two-Sided Game of Christian Faith," in John

Warwick Montgomery, ed., Christianity for the Tough-Minded (Minneapolis:Bethany House, 1973), 125, citirano u: Ankerberg and Weldon, Knowing theTruth about the Resurrection, 44.

7. C. S. Lewie, Mere Christianity (New York: Macmillan-Collier, 1960), 55-56.

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Prvi deo: Ispitivanje izve{taja1. Dokaz o~evidaca . . . . . . . . . . . . . . . 152. Provera dokaza o~evidaca . . . . . . . . . 323. Dokumentarni dokaz . . . . . . . . . . . . . 474. Potvrdni dokaz . . . . . . . . . . . . . . . . 635. Nau~ni dokaz . . . . . . . . . . . . . . . . . 806. Pobijaju}i dokaz . . . . . . . . . . . . . . . 96Drugi deo: Prou~avanje Isusove li~nosti7. Dokaz identiteta . . . . . . . . . . . . . . . 1158. Psiholo{ki dokaz . . . . . . . . . . . . . . . 1269. Dokaz profila . . . . . . . . . . . . . . . . . 13710. Dokaz otisaka prstiju . . . . . . . . . . . 152Tre}i deo: Istra`ivanje vaskrsenja11. Medicinski dokaz . . . . . . . . . . . . . 16912. Dokaz nestalog tela . . . . . . . . . . . . 18213. Dokaz pojavljivanja . . . . . . . . . . . . . 20014. Posredni dokaz . . . . . . . . . . . . . . . 217Zaklju~ak: Presuda istorije . . . . . . . . . . . 230Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

248 249

SADR@AJ

Li Strobel, magistar prava sa Pravnog fakulteta Univerziteta Jejl,bio je nagra|ivani novinar koji je trinaest godina radio za “^ikagoTribjun” i druge novine. Bio je skeptik do 1981. godine. Danas sesprema za pastora u crkvi u predgra|u ^ikaga. Autor je nekoliko best-selera. Li i njegova `ena Lesli su roditelji dva studenta i `ive u VestDandiju, u Ilinoisu.

OVO IDE NA ZADNJU KORICU

Novinar istra`uje najve}u pri~u u istoriji

Projekat: Utvrditi da li postoje pouzdani dokazi da je Isus izNazareta zaista Bo`ji Sin.

Izve{tava~: Li Strobel, obrazovan na Pravnom fakultetu UniverzitetaJejl, nagra|ivani novinar ~asopisa “^ikago Tribjun” - biv{i ateista.

Stru~njaci: Vi{e nau~nika, sa doktoratima sa Kembrid`a, Prinstonai drugih vrhunskih ustanova, koji su priznati autoriteti iz svojih oblasti.

Pri~a: Ponovo prolaze}i sopstveno duhovno putovanje, Strobelispituje stru~njake te{kim, otvorenim pitanjima: Koliko je pouzdanaBiblija? Da li postoje dokazi o Isusu izvan Biblije? Da li postoji bilokakav razlog da se veruje da je vaskrsenje bilo stvaran istorijskidoga|aj?...

250

O AUTORU