Istraživački Rad

Univerzitet u Novom SaduEkonomski fakultetSubotica

ISTRAIVAKI RADANALIZA KAPITALA BANAKA U ZEMLJAMA BIVE JUGOSLAVIJE

Subotica, 2014.

S A D R A JUVOD.................................................................................................................................1

POJAM PASIVE I KAPITALA BANKE..........................................................................2

Oblici i funkcije kapitala banke..........................................................................................2

Prikaz strukture kapitala pojednih banaka..........................................................................5

ADEKVATNOST KAPITALA..........................................................................................10

ANALIZA DINAMIKE KAPITALA BANAKA U PERIODU OD 2008. DO 2012. GODINE...............................................................................................................................12

Prinos na akcijski kapital.....................................................................................................14

ZAKLJUAK......................................................................................................................17

LITERATURA................................................................................................................... .18

SPISAK TABELA I GRAFIKONA.....................................................................................18

UVODJedan od osnovnih preduslova za poslovanje i uspean razvoj banaka, kao i ostalih finansijskih institucija je raspolaganje adekvatnim izvorima sredstava. U eri globalizacije u kojoj je naroito izraena konkurencija meu svim finansijskim institucijama raste potreba za efikasnijim upravljanjem postojeih, ali i stalnim pronalaenjem novih izvora sredstava kojima bi se finansiralo poslovanje.

S obzirom da kapital banke stvara mogunost banci da stie nova sredstva i obaveze i da prua podrku operativnom poslovanju, kapital je ujedno i najvaniji resurs svake banke. Stoga je i osnovni problem svake banke da generie dovoljno kapitala kako bi stekla prednosti i iskoristila anse za profitabilniji rast banke. Ukoliko je kapital banke neadekvatan, tada je limitirana i stopa rasta banke na finansijskom tritu. Zbog svega napred navedenog, predmet ovog istaivakog rada je analiza kapitala na primeru pojedinih banaka. Prvi deo istraivakog rada se odnosi na pojam pasive i kapitala banke, njegove osnovne oblike i funkcije, drugi deo obuhvata adekvatnost kapitala, a trei deo je empirijska analiza strukture i dinamike kapitala, kao i analiza prinosa na akcijski kapital posmatranih banaka.

Savremeno bankarstvo se karakterie neprestanim razvojem i stalnim promenama koje nastaju kao rezultat procesa globalizacije koji je zahvatio itavo drutvo, odnosno kompletnu svetsku ekonomiju. Banke se, pod uticajem stalno narastajue konkurencije, ak i od strane drugih finansijskih institucija koje poinju sa pruanjem usluga koje su nekad bile karakteristine samo za banke, moraju prilagoavati novonastaloj situaciji.Sa poveanim pritiskom konkurencije koji se javlja pod uticajem deregulacije bankarskog sektora, u znaajnoj meri se poveava i profitabilnost banaka. To sa druge strane znai da se upravo pod tom narastajuom konkurencijom smanjuje nivo kapitala koji banke dre u svom posedu jer je akcenat stavljen na profitabilnost, tako da znaajno raste znaaj upravljanja bankarskim kapitalom

Sve ovo zadaje probleme regulatornim institucijama koje usled procesa deregulacije, kao i injenice da banke nastoje da smanje nivo kapitala pod uticajem narastajue konkurencije, ele da putem stroijih propisa nametnu bankama obavezne iznose kapitala koje moraju drati u svom posedu, a sve u cilju smanjenja rizika insolventnosti u bankarstvu koji je naroito u poslednje vreme znaajno porastao.

Cilj ovog rada je da kroz analizu strukture kapitala i odnosa kapitala sa ukupnim izvorima sredstava sagledamo njegov uticaj na poslovanje banke. Pitanje je na koji nain banka odrava kapital na adekvatnom nivou a da pri tome istovremeno ostvaruje odgovarajuu profitabilnost. Zbog ve pomenutog pritiska konkurencije i zahteva nadlenih institucija, banka to sve tee ostvaruje.

POJAM PASIVE I KAPITALA BANKEPasiva banke predstavlja finansijsku osnovu preko koje se vri realizacija posrednike funkcije banke izmeu finansijski suficitnih i deficitnih transaktora. Pasiva bilansa stanja banke struktuirana je od depozitnih i nedepozitnih izvora, a u irem smislu rei pasiva banke obuhvata i kapital. Analiza strukture pasive banaka ukazuje da depoziti zauzimaju dominantno mesto u izvorima sredstava banke. Depozitni izvori obuhvataju: 1) transakcione (tekue) raune, 2) depozitne raune, 3) tedne raune. Nedepozitni izvori banke mogu biti: 1) kreditnog karaktera i 2) investicionog karaktera. Kreditni nedepozitni izvori nastaju kada banke uzimaju kredite od drugih poslovnih banaka i centralne banke. Investicioni nedepozitni izvori banke su rezultat emisije sopstvenih hartija od vrednosti, a u bankarskoj praksi se najee emituju kratkorone hartije od vrednosti u obliku depozitnih certifikata i blagajnikih zapisa. Kapital banke predstavlja specifian oblik nedepozitnih izvora sredstava banke i preko njega banke iskazuju svoju finansijsku sposobnost da podnose rizike, sigurnost i profitabilnost investicionog ulaganja u akcije i druge hartije od vrednosti.

Dva fundamentalna cilja koja banka teba da ispuni u svom poslovanju su profitabilnost i odrivost. Odrivost banke podrazumeva postojanje odgovarajueg nivoa kapitala koji garantujesigurnost deponentima, zajmoprimcima, akcionarima, optem graanstvu, a u sluaju vanrednih ili neoekivanih gubitaka predstavlja rezervni fond za njihovo pokrie i doprinosi odravanju solventnosti banke.

Za razliku od poslovnih kompanija, banke i druge finansijske institucije ne koriste pasivnu stranu bilansa iskljuivo za finansiranje poslovne aktivnosti, ve je ona sama po sebi deo poslovne aktivnosti banke kroz proces prikupljanja sredstava. Takoe, bankama kapital nije toliko potreban kao primarni izvor finansiranja, poto banke mogu da pozajme sredstva koja su im potrebna za poslovanje po niim kamatnim stopama u odnosu na cenu plasmana. Stoga banke ne raspolau satoliko velikim iznosima sopstvenog kapitala u odnosu na aktivu i obim poslovanja. Ipak, veliinabankarskog kapitala je zakonom definisana kategorija. Prema naem zakonodavstvu banka se moe osnovati samo kao akcionarsko drutvo, od strane domaih i stranih, pravnih ili fizikih lica ili od strane jednog osnivaa, pri emu novani iznos osnivakog kapitala ne moe biti manji od 10.000.000 eura u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom srednjem kursu na dan uplate. [footnoteRef:1] [1: www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_8/, 24. april 2014.)]

Oblici i funkcije kapitala banke

Akcijski kapital banke predstavlja kapital koji je formiran poetnom prodajom i naknadnom prodajom akcija banake. U kasnijoj fazi poveava se po osnovu vikova i odreenih rezervi banke. Sastoji se od tri osnovne komponente:1. vrednosti obinih i prioritetnih akcija,2. vikova emisione dobiti i3. zadrane dobiti (zarade) ili nerasporeene dobiti (profita).[footnoteRef:2] [2: Vunjak M. N, uri N. U, Kovaevi D. LJ, (2013.), Korporativno bankarstvo, Beej, Proleter, str. 97]

Prema Bazelu I dva osnova oblika kapitala banke su:I Primarni (osnovni) kapital sadri:1. obine akcije,2. nerasporeenu dobit,3. prioritetne akcije bez roka dospea,4. prepoznatljivu odabranu nematerijalnu aktivu i5. druge oblike nematerijalne aktive.II Sekundarni (dodatni) kapital sadri:1. alokaciju (rezerve) za kreditne gubitke (i na poslovima lizinga),2. instrumente kapitala za obligaciona pravna potraivanja,3. obavezna konvertibilna potraivanja,4. srednjorone prioritetne akcije,5. kumulativne prioritetne akcije bez roka dospea sa neisplaenim dividendama,6. hartije od vrednosti akcijskog kapitala i7. druge instrumente dugoronog kapitala.[footnoteRef:3] [3: Vunjak M. N, uri N. U, Kovaevi D. LJ, (2013.), Korporativno bankarstvo, Beej, Proleter, str. 312]

Kapital banke, na kratak rok, obezbeuje podrku dnevnom poslovaju banke. U sluaju da doe do nepredvienih situacija u poslovanju kapital banke doprinosi odranju solventnosti. Posmatrano na dugi rok, uloga kapitala je da sprei propadanje banke tj. da doprinese njenoj odrivosti.

Kapital kod banaka obavlja itav niz funkcija koje su karakteristine za ovaj tip finansijskih institucija i koji joj obezbeuje nesmetano poslovanje. Sledee funkcije se najee pominju u strunoj literaturi:

1. Funkcije pokrivanja neoekivanih gubitaka,2. Funkcija zatita depozita,3. Regulativna funkcija,4. Funkcija finansiranja,5. Funkcija promocije inovacija i6. Funkcija stvaranja poverenja u banku.[footnoteRef:4] [4: www.ekonomija.ac.me (Preuzeto sa http://www.ekonomija.ac.me/, 24.april 2014) ]

Fundamentalna funkcija kapitala u bankama je njegovo delovanje u smislu pokrivanja buduih, neoekivanih gubitaka sa kojima se banka moe suoiti. Banka mora drati dovoljno kapitala kako bi smanjila rizik deponenata, ime bi joj isti omoguio da izae u susret potrebama klijenata. Naime, onog trenutka kada se operativne rezerve koje slue za pokrivanje unapred anticipiranih uglavnom kreditnih i trinih rizika istroe, dolazi do aktiviranja kapitala banke koji u ovom sl uaju ima zatitnu ulogu, ime je omogueno banci normalno obavljanje njenih aktivnosti sve dok ne doe do peglanja pomenutih debalansa.

Kapital banaka, takoe, obavlja funkciju zatite depozita u smislu to isti slui za isplatu depozita u sluaju da doe do gaenja banke. Ipak, u savremenim trinim ekonomijama uvedene su takozvane institucije za osiguranje depozita kod banaka, kao na primer Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) u SAD-u koje osiguravaju depozite graana do odreenog nivoa, ime pomenute institucije zapravo preuzimaju odgovornost za osiguranje depozita u sluaju da doe do likvidacije banke. U naoj zemlji ovu funkciju vri Agencija za osiguranje depozita. Naime, sve banke koje imaju dozvolu Narodne Banke Srbije obavezne su da osiguraju depozite fizikih lica, preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica, kao i da plaaju premiju osiguranja. Sistem osiguranja depozita obezbeuje garanciju da e svaki deponent dobiti obeteenje za svoja ukupna dinarska i/ili devizna novana potraivanja, po osnovu tednje, tekueg rauna i drugih bankarskih rauna, u svakoj banci, do osiguranog iznosa od 50.000 evra bez obzira na broj rauna koje pojedinani deponet ima u konkretnoj banci.[footnoteRef:5] [5: www.aod.rs (Preuzeto sa http://www.aod.rs/od-za-deponente.html, 24.april 2014)]

to se regulativne funkcije tie, ista se odnosi na institucionalno odreivanje minimalnih standarda za osnivanje i funkcionisanje banaka. Da bi se zatitili od enormnih gubitaka koji bi nastali u sluaju bankrotstva banaka, zatitili depozite i na taj nain uticali na poveanje poverenja klijenata u banke, posebna regulatorna tela zaduena za banke preko regulisanja adekvatnosti kapitala nastoje da smanje rizik poslovanja.

Kapital banaka, kao deo pasive, moe obavljati i funkciju izvora finansiranja, obzirom da i finansijske institucije ele da smanje ukupne trokove finansiranja u koje spadaju trokovi tuih sredstava i sopstvenog kapitala.

Kapitalizovaniji bankarski sektor takoe je u veoj mogunosti da promovie inovacije, kako u pogledu novih proizvoda, tako i kod novih usluga ili pak kanala distribucije. Kapital banke je izvor za obezbeenje rasta banke, irenje spektra njenih mogunosti, uvoenje nove informacione baze i novih informatikih i tehnikih dostignua iz oblasti bankarskog poslovanja.

Na kraju, funkcija stvaranja poverenja u banku je vana zbog toga to kapital na neki nain vri promociju finansijske snage kod deponenata i kreditora. Veliina kapitala banke je osnova poverenja deponenata u konkretnu banku i bankarski sistem i sigurnosti deponenata i ulagaa koji su svoja sredstva poverili banci.

Prikaz strukture kapitala pojedinih banakaU nastavku sledi prikaz uea pojedinanih pozicija u ukupnom kapitalu banaka u zemljama bive Jugoslavije.Tabela br. 1 Struktura kapitala Banke Intesa (Srbija) za 2012. godinu (u 000 din.)Pozicije kapitala2012.Uee

Akcijski kapital - obine akcije21.315.90023,67%

Ostali kapital 11.1580,01%

Emisiona premija 20.432.56922,69%

Rezerve iz dobiti 37.991.16342,19%

Revalorizacione rezerve 808.0830,90%

Nerasporeeni dobitak iz ranijih godina 00,00%

Gubitak iz ranijih godina00,00%

Dobitak tekueg perioda 9.492.95810,54%

Ukupno90.051.831100,00%

Izvor: Finansijski izvetaj Banke Intesa Grafik br. 1 Struktura kapitala Banke Intesa za 2012. godinu

Izvor: Prikaz autoraU posmatranoj godini u ukupnom kapitalu Banke Intesa dominantno je uee rezervi iz dobiti sa 42%, pa moemo zakljuiti da banka svoja slobodna sredstava ne plasira u visokorizine poslove. Emisiona premija poveana je u odnosu na prethodnu godinu kao rezultat statusne promene banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2.989.941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4., 5. i 6. emisije obinih akcija banke bez javne ponude radi poveanja osnovnog kapitala. Revalorizacione rezerve, koje iznose 808.083 hiljada dinara formirane su kao rezultat evidentiranja pozitivnih efekata procene graevinskih objekata. Nerasporeeni dobitak iz 2012. godine u iznosu od 9.492.958 hiljada dinara se, na osnovu predloga Upravnog odbora, u celosti prenosi u rezerve iz dobiti za procenjene gubitke.[footnoteRef:6] [6: www.bancaintesa.rs (Preuzeto sa http://www.bancaintesa.rs/code/navigate.aspx?Id=178, 25. april 2013)]

Tabela br. 2 Struktura kapitala CKB banke (Crna Gora) za 2012. godinu (u 000 )Pozicije kapitala2012.Uee

Akcijski kapital126.876185,84%

Revalorizacione rezerve9131,34%

Nerasporeeni dobitak00

Akumulirani gubitak-59.518-87,18%

Ukupan kapital68.271100,00%

Izvor: Finansijski izvetaj CKB bankeU ukupnom kapitalu banke najvei deo pripada kapitalu pribavljenom emitovanjem akcija. Ovakav veliki udeo akcijskog kapitala rezultat je dve konverzije duga u kapital i emisije akcija po tom osnovu koje su izvrene u toku 2012. godine. U januaru te godine po osnovu duga banke od 12.000 hiljada emitovano je 23.469 obinih akcija nominalne vrednosti 511,2919 po akciji, a u avgustu je dug od 8.000 hiljada konvertovan u 15,646 obinih akcija iste nominalne vrednosti. Banka je u posmatranoj godini ostvarila gubitak u iznosu od 7.941 hiljada .

Tabela br. 3 Struktura kapitala Raiffeisen banke (BIH) za 2012. godinu (u 000 KM)Pozicije kapitala2012.Uee


Emisiona premija4.4730,90%


Regulatorne rezerve102.44320,59%

Zadrana dobit153.06430,77%

Ukupan kapital497.458100,00%

Izvor: Finansijski izvetaj Raiffeisen banke

Grafik br.2 Struktura kapitala Raiffeisen banke za 2012. godinu

Izvor: Prikaz autoraU ukupnom kapitalu Raiffeisen banke dominira akcijski kapital sa 48%. U 2012. godini banka je ostvarila neto dobit u iznosu od 36.528 hiljada KM koja je umanjena za iznos od 13.408 hiljada KM koji je prebaen u regulatorne rezerve i za iznos od 37.060 hiljada KM koji je isplaen akcionarima u vidu dividendi, tako da akumuirana dobit na kraju godine iznosi 153.064 hiljade KM, odnosno 31% ukupnog kapitala. Nakon poveanja regulatorne rezerve iznose 20% ukupnog kapitala.

Tabela br. 4 Struktura kapitala Erste banke (Hrvatska) za 2012. godinu (u 000 HRK)Pozicije kapitala2012.Uee

Akcijski kapital1.698.00023,35%

Emisiona premija1.802.00024,78%

Zadrana dobit3.491.00048,01%

Ostale rezerve195.0002,68%

Ostale kapitalne rezerve85.0001,17%

Ukupan kapital7.271.000100,00%

Izvor: Finansijski izvetaj Erste banke

Grafik br.3 Struktura kapitala Erste banke za 2012. godinu

Izvor: Prikaz autoraIz ostvarene neto dobiti iz poslovanja banka isplauje dividende akcionarima, a preostali iznos zajedno sa stanjem iz prethodnih godina ini poziciju zadrane dobiti koja ima najvee uee u ukupnom kapitalu sa 48%. Banka u posmatranoj godini nije izdvojila deo ostvarene dobiti u rezerve, zbog ega je njihov udeo u strukturi ukupnog kapitala minoran. Akcijski kapital u odnosu na prethodnu godinu je nepromenjen, a visoko uee emisione premije rezultat je emisije akcija prethodnih godina.

Tabela br. 5 Struktura kapitala Komercijalne banke (Makedonija) za 2012. godinu (u 000 MKD)Pozicije kapitala2012.Uee

Akcijski kapital2.279.96722,91%

Emisiona premija771.5277,75%

Sopstvene akcije00,00%


Ostale rezerve6.338.87863,69%

Zadrana dobit562.0915,65%


Izvor: Finansijski izvetaj Komercijalne banke

Grafik br.4 Struktura kapitala Komercijalne banke za 2012. godinu

Izvor: Prikaz autoraU 2012. godini banka je ostvarila neto dobit od 562.091 hiljada MKD, i celokupna dobit je preneta na poziciju zadrane dobiti, ali je njeno uee svega 5% jer su prethodnih godina vrena znaajna rezervisanja za pokrie rizika u poslovanju i zbog toga je njihovo uee u kapitalu banke najvee i iznosi 64%. U dotinoj godini nije bilo novih emisija akcija, pa je akcijski kapital ostao nepromenjen i njegovo uee je 23%.Tabela br. 6 Struktura kapitala NLB banke (Slovenija) za 2012. godinu (u 000 )Pozicije kapitala2012.Uee


Kapitalne rezerve774.47267,64%

Drugi kapitalni instrumenti336.04429,35%

Revalorizacione rezerve-12.754-1,11%

Rezerve iz dobitka164.20414,34%

Zadrana dobit/gubitak-239.611-20,93%

Sopstvene akcije-2.048-0,18%

Kapital manjinskih akcionara19.9461,74%


Izvor: Finansijski izvetaj NLB bankeZbog visokog uea kapitalnih rezervi u ukupnom kapitalu od 67,64%, zakljuujemo da je banka u prethodnom periodu poslovanja vrila znaajna rezervisanja. Meutim, u analiziranoj godini banka ostvaruje gubitak koji iznosi 20,93% od ukupnog kapitala. Za razliku od ostalih analiziranih banaka, u ovom sluaju primetno je znaajno uee drugih kapitalnih instrumenata, a nisko uee akcijskog kapitala koje iznosi 9,15%, tek neto vie od 9% koje propisuje Centralna banka Slovenije.ADEKVATNOST KAPITALAAdekvatnost kapitala (adekvatnost je ameriki izraz za solventnost) je globalna sposobnost banke da podnese rizike poslovanja. On meri sposobnost da se na dui period osigura vraanje pozajmljenih sredstava, odnosno predstavlja mogunost da banka u momentu likvidacije osigura isplatu svojih poverilaca. Kao to je procena kreditne sposobnosti komitenata nain da se analiziraju rizici s kojim se on suoava u ulaganju pozajmljenog novca, i stoga determiniu mogunosti njegovog vraanja tako je i ocena solventnosti procena rizika sa kojim se banka suoava u svom poslovanju.[footnoteRef:7] [7: Vasiljevi B., (1989.), Jugoslovensko bankarstvo, prvo izdanje]

Bazelski principi polaze od injenice, da sve banke treba da imaju minimum propisanog (obaveznog) kapitala. Minimalna stopa kapitala iznosi za banke 4% od njihovog osnovnog kapitala i 8% od ukupnog kapitala u odnosnu na rizinu aktivu. Ove stope se posmatraju kao minimalni standardi i primenjuju se na banke po konsolidovanim osnovama. U domicilnim uslovima, adekvatnost kapitala je regulisana od strane NBS. Naime, banka je duna da svoje poslovanje obavlja tako da obezbedi da u svakom trenutku njen kapital bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu. Takoe, banka je duna da u svakom trenutku ispunjava kapitalne zahteve, tj. da iznos kapitala u svakom trenutku odrava najmanje na nivou potrebnom za pokrie svih rizika navedenih u Odluci o adekvatnosti kapitala banke. Pored navedenog, banka je duna i da, radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala (odnos kapitala i rizine aktive banke) odrava na nivou koji nije nii od 12%.[footnoteRef:8] [8: www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_6/55_6_3.html, 24. april 2014.)]

Adekvatnost kapitala banke se moe izraunati preko sledeeg koeficijenta:[footnoteRef:9] [9: Vunjak M. N, uri N. U, Kovaevi D. LJ, (2013.), Korporativno bankarstvo, Beej, Proleter, str. 312]

Koeficijent adekvatnosti kapitala po Bazelskom sporazumu o meunarodnim standardima bankarskog kapitala =Ukupni zakonski kapital(primarni + sekundarni)

Ukupna rizikom ponderisana aktiva

Odnosno:

CAR =Raspoloivi kapital x 100

Rizina aktiva

Rizikom ponderisana aktiva se dobija tako to se svaka stavka aktive u bilansu stanja, kao i svaka vanbilansna pozicija, mnoi sa tzv. ponderisanim faktorom rizika projektovanim da reflektuje svu izloenost kreditnom riziku. Za bilansne pozicije razlikuju se sledei ponderi i kategorije rizika:

Bez rizika 0% Nizak rizik 10% Nizak rizik 20% Umereni rizik 50% Standardni rizik 100%Dok za vanbilansne stavke postoje sledei ponderi: Bez rizika 0% Nizak rizik 20% Umereni rizik 50% Standardni rizik 100%

Da bi banka mogla da ostvari adekvatnost kapitala, treba da ispuni sledee uslove:1. Koeficijent odnosa primarnog kapitala i ukupne rizine aktive mora da iznosi najmanje 4%,2. Koeficijent odnosa ukupnog kapitala i ukupne rizikom ponderisane aktive mora da bude najmanje 8%,3. Suma sekundarnog kapitala treba da je ograniena na 10% od primarnog kapitala.

ANALIZA DINAMIKE KAPITALA BANAKA U PERIODU OD 2008. DO 2012. GODINE

U ovom delu prikazaemo iznose kapitala analiziranih banaka, njegovo kretanje po godinama kao i uee u ukupnoj pasivi.

Tabela br. 7 Ukupna pasiva u 000 novanih jedinica nacionalne valuteNaziv banke2008.2009.2010.2011.2012.2012/2008

Banka Intesa (Srbija)250.200.714307.938.537359.122.995392.322.689413.329.589165,20%

Raiffeisen (BIH)4.270.4134.196.9623.722.2334.015.6893.684.98986,29%

CKB (Crna Gora)1.162.299869.722724.934701.619673.71957,96%

Erste (Hrvatska)45.874.00050.440.00052.383.00063.045.00065.891.000143,63%

NLB (Slovenija)18.918.18419.605.55717.877.95214.334.69316.444.79286,93%

Komercijalna banka (Makedonija)55.120.27960.712.19770.832.69180.114.37782.776.317150,17%

Izvor: Finansijki izvetaji banaka

Znaajnije promene na pasivi u posmatranom periodu zapaaju se u Banci Intesa u Srbiji i CKB banci u Crnoj Gori. Naime, u Banci Intesa izvori sredstava su porasli u 2012. u odnosu na 2008. godinu za 65,20%. U CKB banci uoava se smanjenje ukupne pasive za 42,04% u istom periodu.

Tabela br. 8 Ukupan kapital u 000 novanih jedinica nacionalne valuteNaziv banke2008.2009.2010.2011.2012.2012/2008

Banka Intesa (Srbija)43.920.68849.786.03857.289.12280.414.32590.051.831205,03%

Raiffeisen (BIH)357.610367.006371.924561.101497.458139,11%

CKB (Crna Gora)68.63585.11658.40656.24368.27199,47%

Erste (Hrvatska)5.118.0005.652.0006.168.0006.590.0007.271.000142,07%

NLB (Slovenija)1.336.3731.244.1961.031.623997.6931.144.98485,68%

Komercijalna banka (Makedonija)6.263.4946.956.3328.008.0268.526.0849.952.463158,90%

Izvor: Finansijski izvetaji banaka

Od svih navedenih banaka najznaajniji rast ukupnog kapitala ima Banka Intesa od 105,03%, to je posledica porasta rezervi iz dobiti iz godine u godinu. Naime, banka u analiziranom petogodinjem periodu vri velika izdvajanja iz dobiti za potrebe zatite od rizika u poslovanju, pa se po tom osnovu poveava i ukupan kapital banke. Za razliku od nje, NLB banka iz Slovenije belei pad kapitala za 14,32% koji se moe pripisati ostvarenom gubitku u 2012. godini. Slede grafiki prikazi koji se odnose na pomenute banke.

Grafik br. 5 Kretanje kapitala Banke Intesa od 2008. do 2012. godine

Izvor: Prikaz autora

Grafik br. 6 Kretanje kapitala NLB banke od 2008. do 2012. godine


Tabela br. 9 Uee kapitala u ukupnoj pasivi (%)

Naziv banke2008.2009.2010.2011.2012.2012/2008

Banka Intesa (Srbija)17,55%16,17%15,95%20,50%21,79%124,11%

Raiffeisen (BIH)8,37%8,74%9,99%13,97%13,50%161,21%

CKB (Crna Gora)5,91%9,79%8,06%8,02%10,13%171,60%

Erste (Hrvatska)11,16%11,21%11,77%10,45%11,03%98,91%

NLB (Slovenija)7,06%6,35%5,77%6,96%6,96%98,57%

Komercijalna banka (Makedonija)11,36%11,46%11,31%10,64%12,02%105,81%


U datoj tabeli prikazano je uee ukupnog kapitala u ukupnoj pasivi analiziranih banaka u posmatranim godinama. Banke uglavnom belee rast uea, ali primetan je i neznatan pad posmatranog uea kod pojedinih banaka (Erste i NLB). CKB banka je ostvarila primetan rast uea kapitala u ukupnoj pasivi u 2012. godini u odnosu na 2008. godinu to je rezultat breg pada ukupne pasive u odnosu na smanjenje kapitala.

Prinos na akcijski kapital

Prinos na akcijski kapital (ROE) predstavlja pokazatelj uspenosti uloenog kapitala banke. Zapravo, prinos na akcijski kapital predstavlja merenje profita po jedinici akcijskog kapitala. ROE utie na trinu vrednost akcija banke. Izraunava se na sledei nain:

ROE =Neto prihod posle poreza

Prosean akcijski kapital

Ova mera profita moe se izraziti na vie naina. Za imenilac se mogu koristiti: 1. dobit pre oporezivanja ili gubitka hartija od vrednosti2. dobit posle oporezivanja ali pre dobiti ili gubitka hartija od vrednosti3. neto dobitak (posle poreza i dobitka ili gubitka hartija od vrednosti)

A u brojiocu se mogu nai sledee varijante:1. ukupan akcijski kapital (koji se sastoji od obinih akcija, vikova i nerasporeene dobiti)2. ukupan akcijski kapital uvean za rezerve po osnovu gubitka3. ukupan akcijski kapital uvean za rezerve i uvean za pozajmljeni kapital.

Banka Intesa (Srbija)

ROE (2008.) =5.892.499

(28.446.332+18.753.799)/2

= 24,97%

ROE (2012.) =9.492.958

(21.315.900+21.315.900)/2

= 44,54%

Raiffeisen banka (BIH)

ROE (2008.) =27.538

(241.861+173.407)/2

= 13,26%ROE (2012.) =36.528

(237.388+237.388)/2

= 15,39%

Erste banka (Hrvatska)ROE (2008.) =788.000

(1.698.000+1.698.000)/2

= 46,41%ROE (2012.) =596.000= 35,10%

(1.698.000+1.698.000)/2

CKB banka (Crna Gora)ROE (2008.) =12.026

(48.876+31.876)/2

= 30,54%

Komercijalna banka (Makedonija)ROE (2008.) =1.377.590

(3.014.067+3.014.067)/2

= 45,70%ROE (2012.) =526.091= 23,07%

(2.279.967+2.279.967)/2

NLB banka (Slovenija)ROE (2008.) =22.835

(74.328+74.328)/2

= 30,72%

Izraunati pokazatelji za 2008. godinu pokazuju da je svih est banaka ostvarilo zadovoljavajui prinos na akcijski kapital jer je ROE kod navednih banaka iznad 10%. U 2012. godini vrednost ovog pokazatelja je takoe zadovoljavajua za etiri banke, dok su preostale dve, CKB banka (Crna Gora) i NLB banka (Slovenija), ostvarile gubitak u toj godini, te nije mogue izraunati ROE pokazatelj za ove banke. Posmatrano u 2012. u odnosu na 2008. godinu, kod banke Intesa i Raiffeisen banke prisutan je porast ovog pokazatelja, dok se kod Komercijalne banke i Erste banke prinos na akcijski kapital smanjuje u istom periodu.

ZAKLJUAKPolitika banke je da odrava jaku kapitalnu bazu i zadovoljava minimalne standarde zahtevanog kapitala propisane od strane NBS, kako bi se odralo poverenje investitora, kreditora i trita, i omoguilo dalje odvijanje poslovanja banke. Polazei od priznatog uticaja nivoa kapitala na prinos akcionara, banka prepoznaje potrebu da odri balans izmeu viih prinosa, koje je mogue ostvariti uz vei obim poslovanja, sa jedne strane, i prednosti i sigurnosti koju donosi pozicija postojanog kapitala, sa druge strane. Politika banke u odnosu na upravljanje kapitalom zahteva maksimiziranje prinosa na kapitalu prilagoenom za rizik, dok se u isto vreme zadovoljavaju zahtevi regulatora.Analizirajui stukturu ukupnog kapitala razliitih banaka, uvideli smo da banke u velikoj meri vre izdvajanja iz ostvarene dobiti u rezerve za pokrie gubitaka, i to predstavlja jedan vid njihove zatite od rizika u poslovanju. Na ovaj nain one poveavaju ukupan kapital i njegovo uee u ukupnim izvorima sredstava. Meutim, prinos na ovako povean kapital nije u svakom sluaju na zadovoljavajuem nivou jer on zavisi i od drugih aspekata poslovanja banke. Na primer, ovo moe ukazivati na to da je stepen nenaplativosti kredita sve vei, da su vea rezervisanja na kontaminiranu aktivu, i da se banke u skladu sa dobro poznatim trouglom profitabilnost rizik - likvidnost, okreu ka manjem riziku i veoj likvidnosti zanemarujui na taj nain profitabilnost. Na ovu injenicu ukazuju i rezultati dobijeni izraunavanjem ROE pokazatelja za razliite banke.Od svih banaka koje su obuhvaene analizom, prema podacima sa kojima smo raspolagali, Banka Intesa je primer banke koja uspeva da uveava prinos na akcijski kapital u posmatranom periodu, a da pri tome istovremeno poveava svoje rezerve koje su neophodne za zatitu od rizika u poslovanju i prevazilaenje kriznih perioda. Maksimiziranje stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala je pojavni oblik ciljne funkcije banke. Naime, s obzirom na svoju specifinost, banka kao preduzee transformie sopstvenu funkciju cilja od maksimizacije profita ka obezbeenju dovoljnog prinosa po jedinici akcijskog kapitala. Vei ROE u duem vremenskom periodu ima za rezultat poveanje trine vrednosti banke. Moemo rei da su rastue stope prinosa u funkciji privlaenja dodatnog kapitala banke, koji je uslov opstanka i ekspanzije banke.Nasuprot Intesa banci, CKB banka iz Crne Gore, takoe, znaajnije poveava uee kapitala u ukupnim izvorima sredstava u posmatranom periodu, ali ipak ostvaruje gubitak u poslovanju. Ovakav nezadovoljavajui nivo prinosa na akcijski kapital, vodi smanjenju trine cene akcija banke, to odvraa potencijalne investitore od kupovine akcija novih emisija ili ve emitovanih akcija na sekundarnom tritu.

LITERATURA1. Vunjak M. N, uri N. U, Kovaevi D. LJ, (2013.), Korporativno bankarstvo, Beej, Proleter, str. 972. Vasiljevi B. (1989.), Jugoslovensko bankarstvo, prvo izdanje3. www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_8/, 24. april 2014.)4. www.ekonomija.ac.me (Preuzeto sa http://www.ekonomija.ac.me/, 24. april 2014.)5. www.aod.rs (Preuzeto sa http://www.aod.rs/od-za-deponente.html, 24. april 2014.)6. www.bancaintesa.rs (Preuzeto sa http://www.bancaintesa.rs/code/navigate.aspx?Id=178. 25. april 2013.)7. http://www.ckb.me8. http://www.erstebank.hr9. www.kb.com.mk10. https://www.raiffeisenbank.ba11. www.nlb.si

SPISAK TABELA I GRAFIKONATabele: Tabela br. 1 Struktura kapitala Banke Intesa (Srbija) za 2012. godinu (u 000 din.), str. 5 Tabela br. 2 Struktura kapitala CKB banke (Crna Gora) za 2012. godinu (u 000 ), str. 6 Tabela br. 3 Struktura kapitala Raiffeisen banke (BIH) za 2012. godinu (u 000 KM), str. 6 Tabela br. 4 Struktura kapitala Erste banke (Hrvatska) za 2012. godinu (u 000 HRK), str.7 Tabela br. 5 Struktura kapitala Komercijalne banke (Makedonija) za 2012. godinu (u 000 MKD), str. 8 Tabela br. 6 Struktura kapitala NLB banke (Slovenija) za 2012. godinu (u 000 ), str. 9 Tabela br. 7 Ukupna pasiva u 000 novanih jedinica nacionalne valute, str. 12 Tabela br. 8 Ukupan kapital u 000 novanih jedinica nacionalne value, str. 12 Tabela br. 9 Uee kapitala u ukupnoj pasivi (%), str. 14Grafikoni: Grafik br.1 Struktura kapitala Banke Intesa za 2012. godinu, str. 5 Grafik br.2 Struktura kapitala Raiffeisen banke za 2012. godinu, str. 7 Grafik br.3 Struktura kapitala Erste banke za 2012. godinu, str. 8 Grafik br.4 Struktura kapitala Komercijalne banke za 2012. godinu, str. 9 Grafik br. 5 Kretanje kapitala Banke Intesa od 2008. do 2012. godine, str. 13 Grafik br. 6 Kretanje kapitala NLB banke od 2008. do 2012. godine, str. 13

18

Documents

Istraživački Rad