ISTORIJSKI PRIKAZ SPAJANJA PLASTIČNOG MATERIJALA SA

Vol. 23, Br. 4 UDK 616.314-089.28 (091)

CODEN: ASCRBK

YUISSN: 0001-7019

Pregledni rad

ISTORIJSKI PRIKAZ SPAJANJA PLASTIČNOG MATERIJALA SA METALNOM LEGUROM

Stanislav BatkovskiZavod za p ro te tiku S tom ato lošk i fa k u lte t Sarajevo

Prim ljeno: 20. 9. 1989.

Uprkos p rednosti i tehno loško j z re los ti denta ln ih livn ih tehn ika i teh niku keram ičkog vezivanja na m eta l, p las tičn i m a te rija li za fase tiran je krunica i m ostova i dalje su m ate rija li od fundam enta lne važnosti za rad u p ro te tic i. N asuprot s togod išn jeg is traž ivan ja spoja keram ika m eta l, na raspolaganju za spoj p las tika m etal s to ji samo pedeset godina i kako ovaj spoj dob ija sve v iše na značenju može se računati sa jednom op tim izac ijom spoja između m eta lne legure i p lastičnog m aterija la .

Ključne riječi: p las tičn i m ate rija l, m eta lna legura.

Protetska konstrukcija je funkcionalno, estetsko i pro filaktičko terapijsko sredstvo. Terapijsko sredstvo međutim prestaje b iti terapija onoga časa kada više ne udovoljava svojim zadacima, a upravo to se često događa sa fiksnoprotetskim radom, zbog promjene boje ili otapanja faseta, sastavnih dije lova tih konstrukcija. (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11). Metalne osnove fiksnoprotetskih konstrukcija kao što ie poznato, iz estetskih razloga se prekrivaju m aterija lim a kojima je primarna uloga da zadovolje tim zahtjevim a, ali se zaboravlja da oni dolaze u dinamičnu i prom jenijvu sredinu usne šupljine. S intetske tvari imaju nedostatke koji se očitu ju kroz duži funkcijski period.

Proizvedeni su novi p lastični m aterija li, kojima su svojstva poboljšana dodavanjem m ikropunila, kao alternativa keram ici, koji manje abradiraju antagonističku dentic iju , mogu se uspješno reparirati d irektno u ustima i ne zahtijevaju specijalnu metalnu osnovu. (12) Dakle uprkos prednosti i tehnološkoj zrelosti dentalnih livnih tehnika i tehnike keramičkog vezivanja na metal, p lastični m aterija li za fasetiran je krunica i mostova i dalje su od fundamentalne važnosti za rad u pro te tic i.

Sažetak

UVOD

Acta stomatol. croat., Vol. 23, Br. 4, 1989. 311

S. Batkovski Spajanje materijala za fasete s metalom

Od uvođenja zubno obojenih p lastičnih materijala, (Palapont 1941), n jihova jednostavna manipulacija i izvrsna adaptacija boje prema prirodnoj boji zuba, podstakla je proučavanje ovog materijala. Mogućnosti za estetski dizajn polim ernih faseta u fiksnoj i mobilnoj p ro te tic i teško da ne zadovoljava postavljene zahtjeve. Za proizvode visokog kvaliteta može se predpostaviti da su potpuno postojane boje. Nedostaci u upotrebi su različ it i koefic ijen ti š irenja polimera i metalne legure, što dovodi do stvaranja pukotina sa kasnijim negativni efektim a na boju. (13, 14, 15, 16, 17, 18, 19V 20, 21). Kako je velika frekvenca ovog tretmana (fasetiranja krunica i mostova), govori se o potrebi da se ponovo razmotri dizajn i fase tiranje plostičn im m aterija lim a i da se nađu nove metode za prevazilaženje postojećih nedostataka.

U zadnje vrijem e učinjeni su ogromni napori da se nađe veza bez međuprostora i visoka adhezija polimera sa metalnom podlogom, u c ilju da se e lim in ira nesrazmjera između trajanja metalne podloge i funkcionalne i estetske faze fasete.

SSTORSJSKI PREGLED

Nastojanja da se metal ne vid i na proteskom nadomjestku nisu nova. Prvo rješenje te vrste bila je krunica bez labijalne plohe (tzv. krunica s prozorom, W illiam s 1895). To je obična metalna navlaka bez vanjske plohe, samo s uskim prstenom na gingivalnom rubu. Ta krunica ima danas samo is torijsko značenje, estetski također ne zadovoljava, izgleda kao da je zub uokviren zlatom.

Dalji razvoj predstavljaju tvorničke keramičke fasete, koje su se ub- rušavaie u metalni ormarić. Ova metoda zahtjeva prilično vještine, tvo rnička faseta zauzima mnogo prostora, pa se na vitalnom zubu teško namješta. Naknadnim klin ičkim istraživanjim a tražen je izlaz u vasetiranim krunicama s armiranom ljuskom (plastičnom i keramičkom), a prije svega u metalno-keramičkim krunicama s nepečenom keramikom (22). Radi se laboratorijski pečena keramička faseta, koja se po otisku ormarića peče individualno za svaki slučaj i cementira. Ovako pečena faseta treba manje prostora nego keramički tvorn ički zub pa orm arić može b iti p lić i. Ipak, na prednjim zubima teško je dobiti dovoljnu dubinu ormarića. Estetski ta metoda zadovoljava, ali je izrada pečene vasete prilično komplicirana.

Pokušavale su se fasete izrađivati i od s ilikatnog cementa, osobito na premoiarima. Ove fasete nisu postojane u boji, ubrzo postaju neugledne, pa se ta metoda nije održala.

Treba spomenuti keramičke fasete po Heiczmann-u koji je opisao specijalnu metodu za vrlo tanku emajliranu fasetu u p litkom metalnom ormariću. Estetski te fasete ne zadovoljavaju, boja nije prirodna, izgled je mrkosivkast. Na premoiarima i očnjacima donekle još zadovoljava, ali na sjekutić im a nikako.

312 Acta stomatol. croat., Vol. 23, Br. 4, 1989.


Kako je izrada pečene fasete komplicirana, istisnula ju je mnogo jednostavnija plastična faseta. Ta faseta iziskuje manje prostora i ne stvara teškoće na prednjim v ita ln im zubima. U usporedbi s keramičkom, prvobitne plastične fasete imale su nedostatak, je r su se zbog elastičnosti plastike odvajale od ormarića i m ijenjale boju.

Nakon što je Kulzer dobio patent za po lim etil-m etakrila t (Paladon i Palapont) između 1936— 40 godine, već 1941. Sendtner (6) ih prim jenju je kao m aterija le za fasetiranje krunica i mostova. Razvoj takvih fasetiranih krunica i mostova, od ranijih sa ljuskom, jasno je prepoznatljiv. Kod takozvane Greifesvalderove fasetirane krunice, jasno se može uočiti prelaz između metalne podloge i fasetiranog dije la. Na taj način, Mathe-ova (23) fasetirana krunica zadovoljava bitne zahtjeve predložene od Henkel-a (14), za mogućnosti i ograničenja upotrebe po lim etil metakrilata u vezivanju između metalne legure i plastičnog m aterijala. Uvođenjem fasetiranih krunica u Evropu u skladu sa standardnim am eričkim metodama Singer (24), ova razvojna faza još više je ubrzana. Brojni tipovi fasetiranih krunica koji su postali poznati za vrijem e 60-tih godina, u pravilu su m odifikacije dizajna koji je opisan. Takve m odifikacije odnose se ne samo na metalni kostur, već i na promjene tehnologije fasetiranja. (24) Kao prim jer mogu se navesti:

— topla i hladna polim erizacija u kiveti pod pritiskom ,— tehnike fasetiranja sa toplo i hladno polimerizovanim polimerima, sa i

bez kivete pod pritiskom ,— polim erizacija bez pritiska u top lo j vazdušnoj s tru ji (SR — Pyroplast

tehnika),—- polim erizacija pod pritiskom i toplotom ,— polim erizacija u hladnom pod visokim pritiskom .

Početna procjena takvih krunica fasetiranih plastikom , s estetskog, tehnološkog i ekonomskog aspekta, doimala se kao zadovoljavajuća i č inilo se da je alternativa ranijim rješenjim a. Prva probna ispitivanja provedena krajem 50-tih godina, koja su uključivala ve lik i broj pacijenata ipak su dovela do ve lik ih razočarenja. (25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 22)

Greške su bile takve da je funkcijski v ijek fasetiranih fiksn ih nadoknada bio ograničen na šest godina. Dati su prijedlozi (16, 33, 34) za poboljšanje strukture polimera, tj. u povezivanju i načinu na koji izvodimo polim erizaciju. Kao alternativa predlažu se ljuske, plastične i keramičke. (35, 36, 37) Takve tehnološke varijac ije podstakle su prim jenu brojnih adhezivnih m aterijala kao na prim jer: cink fos fa t cemenata, cijanoacetilata, epoksidnih polimera koji imaju visoku adhezivnost u suhoj sredini, ali ne u oralnim uslovima i na tem peraturnim varijacijam a. (38, 39)

Uvođenjem polim erizacije pod pritiskom i toplotom (Heynold 1966. godine) (40) i kasnijim razvojem standardizovanih polimera za krunice i mostove (npr. Vitabiodent, Superpont) načinjen je korak prema optim izaciji veze. (41, 9 f 42)



Obnovljen interes za vezu između metalne legure i plastika nastavljen je uvođenjem svje tlosnopolim eriz ira jućih polim ernih m aterija la u tehnologiju fasetiranja, (npr. Dentacolor — 1981, Elcebond — 1982, Visio-Gem— 1983. i drugi). Moderne tehnike (skanirajući m ikroskop i m ikrosonde) koje služe za određivanje strukture, vode još većem kvalitetu. Musil i sa- radnici (43) 1982. godine vrše studije sa posebnim osvrtom na vezu metalna legura — plastični m aterija l i pokušavaju fo rm ira ti spoj bez međuprostora.

Poslije 1980. godine na trž iš tu se pojavlju je čitav niz tehnika koje omogućavaju veću retencionu čvrstoću plastike na metalnoj leguri, a to su: elektrokorozivne metode, sistem veze s opaskom, siianizacija metalne legure i drugi organski i neorganski sistem i vezivanja.

Prema mehanizmu spajanja plastičnog m aterijala s metalnim skeletom možemo razlikovati dva načina vezivanja:1. Mehaničko vezivanje

a) Retencione kuglice — m ikroperla retencija je najuspješniji predstavnik pozitivnih retencionih elemenata. (44)

b) Mrežaste strukture na metalnom skeletu — ugrađuju se na vestibu- larnoj površini krunica u vosku i mogu imati značajan uticaj na čvrstoću spoja. (44)

c) Ispjeskaren metalni ske le t — jedna od tehnika koja traži povećanje površine omogućavanjem negativnih form i retencije. (45)

d) Hemijski nagrizan metaini ske le t — koriste se odgovarajuće kiseline za nagrizanje metalne površine. (46)

e) Elektrohem ijsko nagrizanje metalnog skeleta — nagrizanjem neplem enitih metala stvaraju se m ikropore u metalnoj leguri, povećavajući retencionu površinu na koju se veže plastični m aterija l. (46)

f) Kubične pore na metalnom odljevku — kubični kris ta li soli (NaCI) koriste se je r je olakšano otapanje u vodi. Ovaj oblik kristala soli s paralelnim stranama doprinosi re tenciji. (47)

g) Sferični prašak na metalnom odlijevku — prašak ima sferičan oblik promjera jednakog i!i manjeg od promjera tradicionaln ih retencionih kuglica. (21)

2. Hemijsko vezivanjea) Keramiziranje površine metala — alternativni pokušaj sa posrednim

slojem preko keramo-metala, koji stvara SiOH grupe na keram ičkoj površini i vrši dobro vezivanje plastike prema Si02.

b) S iianizacija metalnog skeleta — prilagođena metalna površina treba pomoću silana da omogući dovoljno grupa za spajanje u kontinuite tu sa strukturom metalne legure, tako da dolazi do spajanja fasetiran im m aterijalom . (48)

c) Sistem hemijske veze kompozita na metalni ske le t SEBOND/ELCE- BOND — tra jno vezuje plem enite i neplemenite metalne legure s opakom i fasetnim m aterijalom . U hemijskom sm islu prisutan je perfluorom etakrila t koji zahvaljujući hidrofobnosti sprečava prodor tečnosti kroz plast-metal spoj.



3. Kombinacija mehaničkog i hemijskog vezivanjaa) Kalajem elektro presvučen metalni ske le t — kalaj se elektrohem ij-

ski veže na metalnu leguru i vrši odvajanje kristala, uvećavajući površinu za m ikromehaničku retenciju plastike. (49)

b) Sistem jonske veze kompozita na metalni skelet (SR *— Isosit Spektra Link) — razvija jonsku vezu prema površini p lem enitih i neplemen itih metalnih legura. Daje reaktivni sloj na koji se kopolimeriza- cijom vezuju dva sloja opaka. Međusloj d jelu je kao pufer između skeleta i p lastike am ortizirajući sile, a zahvaljujući h idrofobnosti smanjuje uticaj vlažnosti.

DISKUSIJA

Opisuje is to rijsk i pregled spajanja p lastičnih m aterija la na krunice i mostove i tehnički problemi koji se javlja ju u postupku fasetiranja.

Istoriski razvoj plastike od PMMA, preko Bis-Gama plastika, pa do svjetlosnopolim eriz ira jućih polimera, jasno ukazuje na put nastanka p lastičnih materijala, od najjednostavnijih do najkom pleksnijih. Razvojem tixo- trop ije , stab ilnosti boje, unakrsnim vezivanjem, porastom čvrstoće i tv rdoće i smanjenom resorpcijom vode, proizvedeni su polim eri koji imaju takve fizičko-mehaničke osobine koje zadovoljavaju standarde savremene stom atologije.

Polimerizaciona kontrakcija plastika kao i pomanjkanje hemijske veze i adhezije između plastičnog m aterijala i metalne podloge kod mehaničkog vezivanja, mogu izazvati pojavu m ikroskopske pukotine, što može dovesti do obojavanja, rasklimavanja i konačnog gubitka dije la ili c ije le fasade. Rezultati potvrđuju povoljno djelovanje polim erizacije pod pritiskom i io- plotom na osobine polimera. Övaj vid polim erizacije pokazuje najbolje rezultate, zbog kvaliteta krajnjeg produkta i p rihva tljivos ti tehnike od mnogih stom atoloških laboratorija.

Do 1980. godine plast-metal spoj bio je č is to mehaničke prirode. Plastičn i materija l re tin ira se na metalnu leguru uz pomoć pozitivnih retencionih elemenata. Oni zauzimaju dosta mjesta i zahtjevaju dopunsko brušenje, što nekad nije moguće zbog oštećenja polpe ili zahtjevaju dopunsku debljinu fasete, što smeta estetskom izgledu.

Tehnike koje se kasnije javlja ju uspjevaju razviti takve sistem e vezivanja, koji pokazuju zadovoljavajuću adhezivnost i na metalnoj leguri i plastičnom m aterijalu.

ZAKLJUČAK

Polimerizacije ne ovisi samo od tipa korištenog plastičnog m aterijala, nego također od metoda polim erizacije. Hem ijski spoj plastičnog materija la na metalnu leguru daje veću retencionu čvrstoću spoja, a nema slabosti mehaničkog spajanja.



HISTORICAL REVIEW OF ESTHETIC MATERIAL ATTACHMENT TO METAL SUPPORT OF CROWNS AND BRIDGES

Summary

D espite advantages and techno log ica l advances in the techn iques o f dental casts and ceram ics a ttachm ent to m eta l, p las tic m ate ria ls fo r crow n and bridge fa ce tting are s t ill o f u tm ost im portance fo r p ro s th e tic p rocedures. In co n tra s t to a hundred-year period o f inves tiga tions o f the ce-

. ram ics-m eta l junc tio n , the p lastics-m eta l junc tio n has been s tud ied fo r not m ore than about 50 years. As the im portance o f th is ju n c tio n is being ever inc reas ing ly recognized, it may be expected to be op tim ized in the near fu tu re .

Key words: p las tic m ateria l, m etal a lloy

Literatura

1. BERGMAN RB. S tud ies on perm eabil ity o f ac ry lic fac ing m ateria l in gold crow ns. A labo ra to ry inves tiga tion using Na22. A cta O dont Scand 1961; 19:197__299.

2. CUNNING HAM J, W ILLIAM S D. M arginal fa ilu re in a n te rio r res to ra tions . J P rosthet Dent 1978; 39:522— 525.

3. FINGER IM. Loss o f veneer. Dent C lin N orth Am 1987; 31:497— 501.

4. GEGAUFF AG. F racture toughnes o f p rov is iona l res ins fo r fixed p rostho don tics. J Prosth Dent 1987; 58:23— — 29.

5. GREEN L., GREEN N. Technik fo r repa ir o f a c ry lic res in veneers and in cisa l frac tu re s . Dental Survey 1973; 7:51— 53.

6. HOFMANN M. Ä s th e tish e Langzeitw irkung von kuns ts to ffve rb len d e te m Zahnersatz. D tsch zahnärzth Z 1980; 35:849— 858.

7. ISSA H. M arg ina l leakage in crow ns w ith ac ry lic resin fac ings. J P rosthet Dent 1968; 19:281— 287.

8. LAMSTEIN A, BLECKMAN H. M arginal seepage around acry lic resin veneers in gold crow ns. J P rosthet Dent 1956; 6:706— 709.

9. M ARX M. Zur Farbbeständ ingke its- prü fung zahnärztlicher K uns ts to ffe . D tsch zahnärztl Z 1976; 31:616— 619.

10. NEIHART T. C yanoacryla te veneer fa cing: An a lte rna te approach. J P rosthet Dent 1984; 51:6.

11. NELSON PJ, WOLCOT T, PAFFANBERGG. Fluid exchange a t the m argins o f denta l res to ra tion . J Am D ent Ass 1952; 44:288— 291.

12. STROHAVER RH, MATTIE DR. A scanning e lec tron m icroscope com parasion o f m ic ro fille d fixed p ros thodon tic resins. J P rosthet Dent 1987; 57:559— — 565.

13. BOWEN RL. P roperties o f s ilic ia -re in - fo rced po lym er fo r dental res to ra tions . J Am Dent A ss 1963; 66:57— 64.

14. CRAIG RG. R esto ra tive denta l m ateria ls. 7th ed. S t Louis: The C V M osby Company, 1985.

15. GUCKELSBERGER H. Spannungsribko- rros ion bei Konen-und B rückenkunsts to ffen . D tsch zahnärztl Z 1974; 29: 417— 423.

16. JANKE G. Probleme der K u ns ts to ffte - ch ink. D tsch zahnärztl Z 1953; 8:1159— — 1164.

17. PHILLIPS RW. New concepts in m a te ria ls used fo r res to ra tive d e n tis try . J Am Dent Ass 1965; 70:625— 654.

18. PHILLIPS RW. Elem ents o f denta l mate ria ls . 4th ed. Philadelphia: W B Saunders Company, 1984.

19. PHILLIPS RW. S k in e r’s sc ience o f denta l m ateria ls . 8 th ed. Philadelphia: W B Saunders Company, 1982.

20. SUVIN M, KOSOVEL Z. Fiksna p ro te tika . Zagreb: Školska knjiga, 1980.

21. TANAKA T, ATSUTA M, U C H IY AM A Y, NAKABAYSHI N, M ASU H AR A E. Spherica l pow der fo r re ta in ing th e rm ose tting acry lic res in veneers. J P rosthet Dent 1978; 39:295— 303.

22. WEISKOPF J. W erks to ffragen beim Kronen Brückensatz. D tsch S tom at 1960; 10:436— 447.

23. MATHE G. K un s ts to ffe bei Kronen und Brücken. B erlin : Urban Schwarzenberg M üchen, 1954.



24. SINGER F, PEUKERT R. R etention der K u n s ts to ffece tte bei Verb lendkronen. Q u in tess zahnärztl L it 1956; 7:700— — 704.

25. ACEKERMANN H. Erfahrungen aus der Praxis m it V erb lendkronen. Schweiz M schr Zahneilkd 1960; 70:803— 807.

27. MIELET I. U ntersuchungserebn ise an G re ifsw a lde r Facettenkronen und Ringkappenkronen. D tsch S tom at 1967; 17: 107— 113.

28. M USIL R. Verg le ichende Nachuntersuchungen über die Bewährung kos- m etich güns tinge r Brückenanker auf v ita le n P fe ile rn . Zahnm edizin im Bild 1961; 2:1— 7.

29. REUMTH E. Probleme des fes ts itzeden F rontzahnbrükenersatzes. D tsch S tom at 1960; 10:429— 435.

30. ROGHE M. Zur M e thod ik und Indikatio n der Faccetenkrone. D tsch S tom at 1957; 8:473— 482.

31. SCHRÖDER A. Die Verb lendkrone. Schweiz M schr Zahnheilkd 1960; 70: 7Ö5— 798.

32. VOSS R. U nterschungen über die V erb lendkrone und ihre m echanische W inde rs tands fäh igke it. Zahnärztl Rdsch 1957; 66:265— 268.

33. MILLER CJ. Inlays, Kronen und Brücken. S tu ttg a rt: M edica Verlag, 1965.

34. REHAK R. E xperim enta lle S tudien V erbesserung der Q ua litä t der M ethacry- la tendprodukte . D tsch zahnärztl Z 1958; 13:1430— 1436.

35. BIRKE P. Die K uns ts to ffscha len techn ik in der Kronen-und Brückentechn ik. D tsch S tom at 1962; 12:281— 289.

36. REUMTH E, ARNOLD E. Die RostckerFacettenkrone. D tsch S tom atol 1983; 13’391__398

37. WINDECKER D. Zur Verb lendung der Frontzahnbrücke m itte ls K u n s ts to ffschalen. D tsch zahnärztl Z 1969; 24: 716— 725.

38. HOFMANN M. U ntersunchungen über den ästhetischen von Frontzahnbrücken. D tsch zahnärztl Z 1969; 24: 758— 764.

Acta stomatol. croat., Vol. 23, Br. 4, 1989.

39. SCH W INDUNG R, REICHERT P. Überdie V erw endungs fäh igke it von Kunsts to ffk le b e rn in der zahnärztlichen Proth e tik . D tsch zahnärztl Z 1964; 19:223__339

40. HEYNOLD W. Die hydrau lisch-pneum atische H e ibpo lym erisa tion . Dental Labor 1968; 8:419— 420.

41. HOFMANN M. M eta llve rb lendung durch K uns ts to ffe . D tsch zahnärztl Z 1974; 29:455— 458.

42. M USIL R, PETSCHAUER R, WALKER D. W e rks to ffund lichve rg le ichende Unte rsuchungen an zahnfarbenen Plasten sow ie am P last-M eta ll- Verbund bei un te rsch ie d lich e r Polym erisations-und R eten tionsa rt. S tom atol DDR 1982; 32: 274— 283.

43. M USIL R, WEISKOPF J. P last-M eta ll--Verbund und Keram ik-M eta ll-V erbund in ih re r k lin ischen und techno log ischen Relevanz. S tom ato l. DDR 1982; 32:518— 529.

44. BAUMEISTER T. R etentionen fü r Kunsts to ffve rb lendungen . Q uin tessenz Zahn- te ch n ik 1976; 2:27— 33.

45. BUTTON GL, MOON PS, CROCKETT WD. E ffec t o f sandblasting on surface roughness o f castings. J Dent Res 1982; 61:245.

46. TAN AK A T, ATSUTA M, U C H IY AM A Y, K A W A S H IA M A I. P itting co rros ion fo r re ta in ing acry lic resin fac ings. J P rosthet Dent 1979; 42:282— 291.

47. MOON PC. Bond s treng ths o f the los t sa lt p rocedure: A new re ten tion method fo r resin-bonded fixed p rosthe ses J P rosthet Dent 1987; 435— 439.

48. M USIL R, RITSCHEL S, RITSCHEL B. S u ita b ility o f S ilico a te r as a co n d itio ner fo r bonded bridges. D tsch Zahnärztl Z 1988; 43: 1087— 1090.

49. VAN DER VEEN H. Resin bonding o fth in e lec trop la ted prec ious m eta l fixed pa rtia l den tu res: one-year c lin ica lresu lts . Q u in tessence In te rna tiona l 1986; 17:299— 301.

317

Documents

ISTORIJSKI PRIKAZ SPAJANJA PLASTIČNOG MATERIJALA SA