KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Godina III ° Broj 3 ° 2013. ° Beograd

KOLONADA

ISSN 2217–5954

KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Izdava~

Sindikat EMSResor za kulturu

Za izdava~a

Milovan Andri}

Urednik

Marija [korni~ki

Uredni{tvo

Tihomir Jovanovi}Janko Levnai}

Aleksandar Opa~i}

Adresa:

Sindikat EMSKneza Milo{a 11, Beograd, 11 000

E–mail: sindikat@ems.rswww.sindikatems.org.rs

Uredni{tvo: marija.skornicki@ems.rstihomir.jovanovic@elektroistok.org

Radove slati u elektronskoj formi, sa naznakom – za Almanah

KOLONADA

Sadr`aj

Milijan Despotovi}

Almanah trosun~ane svetlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Rajica Dragi}evi}

Laza Kosti} sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Qubav u snu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Jovan Stojiqkovi}

Ne kvari mi moje snove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Misao zloslutna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Dragan B. Marjanovi}

Brak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Poznaj veru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Sa{a Zdravkovi}

Kosovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Crnogorka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Mrak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Kanxa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Marija [korni~ki

Kwiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Sat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Shark. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18La morte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19^upavi an|eo veselih o~iju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Zoranov brk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Pri~e iz radionice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Ptica rugalica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Repovi vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Carstvo tame . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Nata{a Mihajlovi}

Teks, Meks i kom{iluk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Tihomir Jovanovi}

Stvoriteq . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Svemirski gulag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Janko Levnai}

Curriculum mortis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Kulin neimar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Odziv kritike

Milijan Despotovi}

Iskustveni poeti~ki prasak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Pesme na dar

Mensur ]ati}

Dalekovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

^in–^in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Likovni prilozi

Andon Popov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69–75

Milovan Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76–79

Jovan Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81

Sne‘ana B. Stefanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–88

Biografije autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89–99

_________________

ALMANAH TROSUN^ANE SVETLOSTI

Zapis o ~asopisu „Kolonada“

^asopisi za umetni~ko stvarala{tvo su deo du{evnog prosto-ra u kome se osloba|a gr~ moralnih i intelektualnih sposobnosti.To je potreba za „izlazak“ iz manifestnog kruga tehni~kih sredsta-va po~ev od manuelnog do industrijskog rada pa preko medijskihograni~ewa vidika i nametawa obrazaca stereotipa. Otuda, javqase i potreba za pojavu ~asopisa, da se i stvaraoci odre|enih gran-skih grupacija iska‘u na umetni~ki va‘an na~in. Tako imamo poja-vu i ~asopisa, almanaha, „Kolonada“, koji izdaje Sindikat „EMS“sa sedi{tem u Beogradu, ta~nije wihov Resor za kulturu.

Iz prva dva broja (2011, 2012) jasna je uredni~ka koncepcija:Umetni~koj slobodi dati na voqu i temu i formu izra‘avawa. Tako„sre}emo“ pesnike, prozne pisce, satiri~are, crta~e stripa i stri-pove, slikare, drvodeqe... Bibliografsko biografski podaci zas-tupqenih autora, imaju ulogu malog leksikona kwi‘evnih stvarala-ca koji deluju u okviru sindikata EMS–a, on se iz broja u broj do-puwava. Ovde je kultura, koja je retori~ki kazano, neodvojiva od ‘i-vota, progovorila homologi~no i pokazala da se ona mo‘e i moraodvojiti od one kulture koju nazivamo potro{a~ka i da za wom ima-mo posebnu potrebu. To govore i zanimawa, stru~na zvawa stvarala-ca, a razli~itost prostora samo bogati formu. Zanimqiv je „trzajpercepcije“ koji su dobro uo~ili zastupqeni slikari ali i pesni-ci, koji bi rekli da to forma u formi ima varijaciju a ustvari to je„obris u obrisu“. Svaki stvaralac ima svoju osobenost, to je snaga ibogatstvo stvarawa, ali ono {to ih almana{ki objediwava to jeo~igledna iskrenost u kazivawu, ne izneveravawe umetnosti kojaima svoj „nivo“, uredni~ki kriterijum pri odabiru tome, svakako,doprinosi.

U tranzicionom vremenu, vremenu ru{evina od iluzija kojihse te{ko osloba|amo jer stalno gradimo nove, Sindikat EMS–a jedobro oslu{nuo osnovnu potrebu svog Resora za kulturu, i blago ko-je ima u svom posedu pokazao veruju}i, a to je sigurno na~in, da se iblaga iz drugih oblasti na taj stvarala~ki na~in mogu otkrivati i

5

staviti u slu‘bu kvalitetnijeg ‘ivota. Ulagawe u takve projekte, a„Kolonada“ je kulturni projekat, uvek se vi{estruko isplati, u ovomslu~ajno duhovno bogatstvo je na domaku oka i promi{qawa ~itala-ca ne samo onih u okviru preduze}a koje je krovno ovim stvaraocimave} i {ire. Ovaj almanah sam sreo u ~itaonici moje lokalne bibli-oteke, neko mi je preporu~io: „Pogledaj.“ Znati‘eqno sam otkrivaoimena ~ije stvarala{tvo sre}em prvi put ali tu sre}em i one koji suve} utemeqili svoje stvarala~ko mesto. Ciklus pesama „Videlo“Milana Stefanovi}a provocira moju pa‘wu kriti~ara, nastao jejedan esej. Mogao bi o svakome tako u ovoj kwizi – almanahu. Vrednoje pa‘we, tra‘i vrednovawe i budi zaspalu kritiku uop{te.

Pitam se i ovoga puta: Da li }e ikad iko uspeti da pro~ita sveone tekstove koje ja nisam stigao da zapi{em? Kao da sam neke pro~i-tao ovde. Razumemo se u jeziku, u zavetu Stefana Nemawe da jezik ~u-vamo. Ovde je pesma „Despot Stefan – danas“ (Du{an B. Marjanovi})koja otvara dilemu koliko je vidqiv „Bo‘ji istiniti, spasonosniput“. Zami{qenost, preispitivawa radi, o~ita je pred umetni~komslikom „^as istorije“ (Ladislav Perge) jer u duhovnom smislu, aumetnost pre nego filozofija, otkriva „trosun~anu svetlost“ i to jevaqda najboqi na~in da imamo „nebo u sebi“, kako to pokazuju oveumetni~ke kolonade.

Eto, dobrog razloga da se i na ovaj na~in traje.

Milijan Despotovi}

kwi‘evnik

6

Rajica Dragi}evi}

LAZA KOSTI] SAD

kad bi kojim ~udom mogao da proviri{u ovaj dan i ovo vremeako ve} ne viri{i ne diktira{ mi ovo {to sad trukujemako sam ti ja neka veza sa svetom i vremenompreko pesme koja mi je kao i tebi dataimao bi {ta da vidi{

po{to si sto godina prebivao negdeu visinama zvezdanim nedostupnimza tih sto godinavi{e se dogodilo nego u dve hiqade pre wihbio je zgusnut dvadeseti vekal mnogo krvav brate lazokrvaviji nego svi prethodni i opasniji po rod qudski

a tvoja lenka pre‘ive bogme sve bure i olujekao da vin~ijeva mona lizai sve je lep{a i sve zagonetnijamalo ko je malo kome takvu pesmu spevaoi podigao ga me|u besmrtnike

lenka se kao niko zaogrnula pozlatomi lepotom u ve~nostibez mrqe u oku i na licunedogledna i gorostasnarukom tvojom iscrtana ispisanarukom tvojom ispletena izvezenasvevremena i bezvremenaqubav

7

QUBAV U SNU

kad se sila zemnih oslobodi{i nad gorama i vodama raskloni setama {to se svilakad popusti gr~ jezika i qutinai zawihaju se senke {to unose privid u na{a ~ulakad poravnaju se brda i dolineunutra{weg nespokoja i pam}ewaopusti se u toj auri dok pro|e pro{lost lakokriladok se u mome oku ne nastanisvetlost koju si zaumila

nek minunek proteknu kao voda povorke znati‘eqnih{to li~e na gladni zveriwaki utihnu glasovi{to kidaju te i razvla~eneka te ostave da sabere{ se i obznani{i zaogrne{ smehom zagonetnim{to u beskraju doti~e horizont plavismijuqku smejnivetri}u {to tajno me doziva{ i miluje{dok razgoreva{ vatru u snu koji nadolazikoji dodiruje ve~nost~ulima lomimiznutraiznutra jedina qubavi

8

Jovan Stojiqkovi}

NE KVARI MI MOJE SNOVE

Za{to kvari{ moje snove,Dok putujem stazom trwaNeizvesnost mene kida,A sudbina jo{ je crwa.

Neki ka‘u da je svetlostUvek na kraju tunela,A moj tunel, oteg’o se.Zvezda nema, no} je bela.

^ujem zvuke, mogu}e jeDa praporci neki zve~e.Kroz misli mi ne{to sinu,Dok ja stojim, ‘ivot te~e.

Za{to kvari{ moje snove,Dok kora~am putem trwa,Da znam kuda, gde i kako,Do ciqa bih do{’o lako.

Ovaj ‘ivot nepredvidivPun padova i uspona,Suza bola i ponora,Nije lako sti}’ do trona.

Ne kvari mi moje snove,@elim ih sa puno htewa.Uporan sam, desi}e se,Umorna su no}na bdewa.

9

MISLI ZLOSLUTNE

Gu‘va,Kakav ko{mar!Da l’ je to u mojoj glavi,Pravi mete‘?Bole grudi...

Neki putnik gu{i me i davi,O, putni~e!Ne stoj mi u krvi.Pusti me, ne ste‘i,Telo mi ne mrvi.

Volim poqa zelena i meka,Pokri}e ih zima sne‘na,@eleo bih da me to do~eka...Nemoj do}i smrti neizbe‘na.

Jaka voqa za ‘ivotom,Pobedi se nadam,Dok ona me bodri, ja~a,Moje telo slabi, pa u o~aj padam.

Neizvesnost mene gazi,Da l’ }u videt’ poqa ‘itna?Prepreke na mojoj stazi,Zgazi}u ih... Odluka je hitna.

Sad proplanci mene zovu,Bistre reke i livade cvetne.Ja pripadam jakom kovu,Predati se ne}u... Misli moje setne.

I dok di{em planinskog vazduha,Raduju se plu}a, kao deca mala.Rastavqati ne}u jo{, telo od duha,I novom }u danu uvek re}i hvala.

10

Dragan B. Marjanovi}

BRAK

Crnilo belilo crnilo, belilo crnilobelilo,

belilo breme nosilocrnilo breme zbacilo.

Crnilo belilo belilo, belilo crnilocrnilo

belilo sebe davalo,crnilo vi{e tra‘ilo.

Belilo belilo belilo, belilo belilocrnilo

Prvo belilo no}ima bdiloDrugo belilo lako mislilo.

Crnilo crnilo crnilo, crnilo crnilobelilo,

Prvo crnilo sebe ne poznaloDrugo crnilo sebe isplakalo.

POZNAJ VERU

Po sevawima prepoznaj ogaw,po nadawima podmetni glavu,i utrni.Po utrnu}u ravnaj se.

11

Sa{a Zdravkovi}

KOSOVO

O, Bo‘e, ne gledaj tako,rawenih krila let.Gledaj u svetlost polijeleja,{to krije iskre za celi svet.

Usli{i misli duge poqane,sa planina {to {iri se svud.Sva qubav tvoja u potok nek kane,da tuge svake opere sprud.

Jer grobovi ovde nemaju mira,i du{u svaku napada jed.U stopu svaku se}awe dira,i suncu neda da otopi led.

Za{to da ku{a{ od sun|era zemqu,{to krv guta ko ki{u i sneg.Probudi krstove {to sru{eni dremqu,i budi glavni na vagi teg.

Zastani, saslu{aj himnu,koju ne ‘ele svi da ~uju.Gledaj kroz zavesu dimnu,oteraj besnu oluju.

12

CRNOGORKA

Glavu gore, nek vide to ~elo!Nek vide pogled {to ~uva{ u du{i,{ta god da je, {ta god je bilo,ni{ta ne mo‘e da te sru{i.

Zato ~uvaj zoru,u zenici oka,dok god nosi{ goru,u kapima soka,{to kapqu iz srca,ko voda niz kamen,tople od sunca,{to boji ti pramen.

Zato ~uvaj sre}u,na licu i usni,a, kad suze kre}uvodom ih pqusni.

MRAK

Slutim, da }utim pod kamenom te{kim, krutim,

Ko list star da ‘utim,

Dok mi no} dodiruje lice;

Jer sawam, da sklawam sve osim praznine i ne ~ujem ni{ta od ti{ine{to prekriva sve:

Blagi vetar {to wi{e mu~ninu, polako otima svu toplinu i spaja kapkesa obrazima;

Ne pritiskam zemqu, nema je, il’ we il’ mene. Sve je meko, bez stene.

Svud raste iwe, nigde ni vode ni pene.

Ko‘a je glatka, prijatno hladna.

Svest je kratka jer no} je gladna.

13

KANXA

Topao jesewi dan. Sunce isti~e suve vrhove vlati trave i mirisvla‘ne zemqe koja se sprema za odmor. Uglavnom je tiho, proleti nekavrana kroz ogoqeno grawe sa kre{tawem koje zajedno sa wom odlazi udaqinu, i sve je opet isto...

Zvuk motorne testere, nekoliko qudi u bagremaru, polako se izdvajaiz okoline... Udari polusuvih stabala o zemqu, razgovor, o{tri udarcisekirom...

U sve to ule}u pucwi iz lova~kih pu{aka, koje su ipak daleko od wih.

– Lovci – re~e jedan. Ostali su ga konstatovali, i nisu uradili ni-{ta {to bi se razlikovalo od prethodnih par trenutaka ...

Seli su da se odmore i pustili okolinu da im pri|e dovoqno blizu.Dim od cigarete, izdisaji olak{awa i neka neobavezna tema za razgo-vor. Blagi vetar odnosi im vlagu sa lica, i {aqe je na suncem probu|enebre‘uqke. Pogled klizi niz iste, i zaustavqa se na dremqivim {umar-cima i ponekom grmu, zatim polako silazi na drum sa koga polaze zvuko-vi prolazaka automobila. Prepla{ena ‘enka fazana iska~e iz obli-‘we ‘ivice, i ti{ina je odletela sa pticom... Neko {u{kawe iz {i-pra‘ja stvori gore iznad wih lova~kog psa, ~ije {ape miluju suve busenedok ka wima ide nekako ~udno. Dlaka mu se presijavala na suncu i takoocrtavala i isticala wegov obli torzo. Videlo se da je rasan i dobroodgojen. Podigao bi wu{ku kao da tra‘i nekog, zatim krenuo pa opetstao. Tra‘io je qude i na{ao ih je. Neka kratka i umilna re~ izlete izusta najmla|eg od wih, i {to se pas vi{e pribli‘avao tim ~udnim ho-dom krvava wu{ka se sve vi{e isticala, dok ne bi potpuno jasno da mu jeta slepqena dlaka s leve strane wu{ke, od krvi koja polako onako polu-zgru{ana curi iz oka od koga je ostala samo praznina...

Svi pogledi ka wemu su istovremeno postali i dovoqno gadqivi isa‘aqivi, da je on to verovatno osetio i stao. Nije mogao da odmorivrat, stalno je i{ao wu{kom levo–desno da bi povratio ose}aj za pros-tor. Videlo se da je izgubqen, da ne zna ni gde je ni odakle je do{ao...

– Neko ga je dobro potka~io, svi vole ‘ivot. – Iskusnim tonom pola-ko re~e jedan od wih. Drugi se nadovezuju na pri~u, a najmla|i od wih,de~ak, gleda u psa i na osnovu onog {to oni pri~aju, skre}e pogled u {u-mu odakle je pas do{ao i u glavi rekonstrui{e doga|aj: „Pas dresiranotr~i i susti‘e pogo|enu lisicu koja le‘i pored istog ovakvog ‘buwa,otvorena vilica, vla‘na zadihana wu{ka, beli o~waci na dohvat {are-nog krzna...Ali lisi~in instinkt nalazi snagu za jo{ jedan o{tar po-

14

kret {apom, a pas je video i osetio kako mu kanxa cepa oko, i to je bilaposledwa slika sveta kroz to oko, usput muwevito izme{ana sa jesewimbojama prirode. Od tog trenutka za wega je sve druga~ije“.

– Mo‘da je zaka~io za neki trn – re~e jedan.

– Mo‘da ga je i metak okrznuo – nastavio je drugi....

De~ak ‘muri na jedno oko da bi mo‘da osetio pribli‘no, taj ose}ajnemo}i, nevida i straha. Gleda desnim okom i polako pomera glavu ule-vo. Odjednom ugleda stravi~no tu‘an i gadan prizor, otvori drugo okoi sko~i da ga pas ne bi wu{kom dotakao po licu. Povici ostalih otera-{e psa na dva, tri metra, ali wegovo tu‘no, mutno oko vodilo je wegovuwu{ku ka ovom de~aku. Ubrzo je osetio toplinu wegovog dlana koju jeupijao svojom glatkom dlakom i osetio je blizinu sunca. Ostali su mo-gli da vide pomerawe kratkog repa.

– Ostavi ga, nije tvoj!

– Vi{e nije ni~iji – re~e drugi, – ako ga gazda na|e ovakvog sigurnoga vi{e ne}e dr‘ati, mo‘da }e ga i ubiti.

– Jes’, ubi}e ga, i ti preteruje{, mo‘da ga ne}e dr‘ati ali ga sigurnone}e ubiti, kakav god da je, mada od wega vi{e za lovca nema nikakvekoristi...

Ustado{e i nastavi{e sa obarawem stabala. Pas je zbog buke pobegaodo obli‘we stare, gotovo sru{ene kolibe i seo na bogato napadalo li-{}e ispred we. Okrenuo se naglo kad je ~uo neko kvocawe iza sebe.

– Ne}e mu ni ovde biti lo{e dok ga ne uhvate – ipak nisu mogli a dane motre na wihovog dana{weg posetioca...

Ubrzo potom, povici i neko par~e drveta i kamewe opet su pri-bli‘ili psa ovim qudima koji se polako spremaju za odlazak. Pas je gle-dao ka zalasku sunca i ose}ao kako toplina polako silazi sa vetrom nizwegovu i daqe glatku dlaku. Povezali su tovar, popeli se na prikolicui polako izgledali sve mawi i mawi. De~ak je blago pogledao psa iokrenuo se napred. Kad je pas uvideo da se sve vi{e udaquju po~eo je datr~i ka wima. Tr~ao je posle du‘e vremena i nije tu vi{e bilo one ne-presu{ne lako}e koja mu je vazduh ~inila lakim i mekanim. Ipak jetr~ao, sve sigurnije i smelije za suncem, jer samo mu je ono ostalo isto.Noge su nosile krvavu wu{ku, boleli su ga udari uva o ranu ali verova-tno je mislio da }e sve prestati i ostati iza wega ako nastavi da tr~i.

Traktor je iza{ao na asfaltni put, iza wega je tr~ao pas, a okoloprole}u automobili, za{kripe dok ostavqaju tragove po cesti, ali pasi daqe tr~i, i ose}a toplinu dlana na glavi. De~ak se u me|uvremenuokrenuo, verovatno je ve} po‘eleo da vidi ono u {ta je gledao. Ostali su

15

tako|e primetili ali su sa nepoverewem terali i psovali pratioca dane bi nastradao na putu:

– ^ibe bre, ludo ku~e!!!

Pas i daqe tr~i desnom ivicom puta jer levo je za wega strah, i nepo-uzdana strana stvarnosti. Ubrzo natovareni traktor skre}e ulevo namakadam. Pas je odjednom ostao sam u buci i mete‘u. Zastao je. ^im jeugledao poznata lica na natovarenoj prikolici iskqu~io je sva svoja~ula koja vri{te od prometnog druma i osmelio se da ponovo potr~i.De~akov sme{ak pocepala je slika automobila koji se ukazuje iza krivi-ne i u punom naletu guta ovaj prav komad druma.

U‘asno jak zvuk kidawa gume o asfalt, {kripa ko~nica, svima uko~iobraze i pogled koji je ve} pre‘alio psa...

Automobil nastavi daqe i svi su se spremili za jo{ jedan u‘asanprizor. Ali, odjednom: pas je ‘iv i kao da stoji na vrhovima svojihkanxi, ne pomera se. Svi su opustili obraze i izbuqili o~i, i verova-tno zaboravili da di{u. Pas se osvestio i opet potr~ao jo{ smelije ilipla{qivije, i br‘e. Sunce je i daqe sijalo...

16

Marija [korni~ki

KWIGA

Du{ku Trifunovi}u

Horizont ne pravi razlikuIzme|u vilinih kowicaI zorewa zave{talih

Pukla ravnicaA topole je gazeKao da slazeU kwigu ‘ivota

Sad bih da slu{am[ta pi{e du{aBez ciqaBez slovaSamo da svetliTaj prostor {to zra~iKad sve se smra~iTa kwigaTaj wegov dom

SAT

Du{anu Mati}u

Starinski satIscrtava koordinateIzme|u usana qubqenihUsana nemih

17

ZakucavaPoku{aje[to cepaju svetNa drame

Sa dugim klatnimaI tegovimaIzme|uDva otkucaja srcaOsvaja i danasI sutra

I kao obru~iOd tu~iKrv ru‘eI ~okotaProte‘e seKao mapaBukom vodopada

SHARK

Slavenu Radovanovi}u

Razdanilo seA dan Sv. StevanaKao zadwe gusarsko jedroZamakloNa otvorenoj pu~iniKri~e galeboviOko pramca jedrewaka

Da li zbog ajkulaIli objave zna~ajnog datumaMorskog vukaTek ~uje se salvaDo mra~nih dubinaVetar je povoqan

18

Nema ni o{trog stewaSunce smirilo morskiBezdan

SawaruKidaj gromoveRazgrni tamuKroz vizije– Jednog oficira –Spokojno juri{aj

LA MORTE

Du{anu [korni~kom

U sobi moga ocaSedimA glas mi wegov u glaviZazidanPoigrava kao lepet krilaU praznini

Promaja strujiKroz zavese senke se}awaLista skice perpetuum–a

Duva u razapete skazaqkeKao u bunar ‘eqaUlice

Iza stakla[um peraja drugog svetaNebeski valcerI periferija

U sobi moga ocaKao akvarelNi‘u seNeiscrpna ma{tawa

19

^UPAVI AN\EO VESELIH O^IJU

Sowi Savi}

Iskrivqen osmehIsprobava kostime

Udvostru~eno ogledaloDe{ifrujePlime i osekeTrenutka

Vla‘nost okaRasipa seNiz {e}ernu {tanglu

Pod ko‘u uvu~enaSlutwaNervozno poha|aKurs disawa

PrasakS kwigom u ruciNovu ulogu osvaja ...

O~i publikeGledaju vetarOdeven u debele nanose bojaKako igra igra i klik}eI leti visokoNebeskim svodom

ZORANOV BRK

Zoranu Radmilovi}u

Ispred AteqeaSa 212 stolica

20

Osmehuje seSa jedne od wihJedan brk

DalijevskiIbijevski

Brk znawaI po{tovawa

ImprovizacijeI slobodne sceneMajstorskih frazaI novih psovkiSa krivina izgubqenog

PutaUdomqen i nastawenU humoru {to {ibaI gestu slobode:

„@ivim po svome...“

PRI^E IZ RADIONICE

Zoranu Radmilovi}u

Kakav danMisterije organizma smi{qaju

Ceo ‘ivot za godinu danaa on Uvek sa vama

Li~nost kojoj se divimi Pri~e iz Nepri~ave:

Kraq IbiPri~a o vojnikuPravo stawe stvarii Hiqadu za{to?Na Crni petakXangrizaloUsijane glavePod istragom

21

uz Halucinacijeispoveda Kako upokojiti vampira

Radovan IIIkao [mekerigra Vi{e od igreuz Pogled u no}i pri~u Ko }e da spase ora~a

[esta brzinatrijumfuje „Haleluja“O{trica brija~ai Posledwa avantura... dolaze nam Ujka Vawa^udna devojkaUli~ni peva~i...

Hor peva:

Majstori, majstori

* re~enice su filmografija Zorana Radmilovi}a

PTICA RUGALICA

Zoranu Radmilovi}u

Radovan gleda XorxaPrati radwu

Policija juri XorxaRadovan u ekstaziIzme|u komike i drame

Radovan i ZoranEksplodiraju na sceni

Qubav i jedCepaju se i teku

Tako godinama

22

REPOVI VRELINE

Vetar raznosi vazduhIspuwen kricimaRepovi vreline pretovareniSuvo}om rawavaju se

Spirala tonovaKa~i se i vijori niz ‘ice

Jutro prelazi mostI postaje ta~kaNa krilu leptira

Kolubara te~e ispod lipa... Opali cvetovi natapaju seI svetlucajuNiz nado{lu reku

Mozaik pri~a pri~uIspuwenu miromRavnomerni ‘ubor bujaI nadolazi

Kru‘i kejom

S Hrama VaskrsewaNarasta ehoUzdi‘e i op~iwavaZakucava i osloba|a... Ide nebom

Vetar raznosi vazduh

Ispuwen kricima

Repovi vreline pretovareni

Suvo}om rawavaju se

Bi}e tropski dan

23

CARSTVO TAME

Lipawska no}

Sru~ila seTamaObasjana rojemSvici ispituju zemquI qube prostor

Hor zvezdaIzvirujeI vaskrsava novuPesmu

Stada oblaka[}u}urila seI ~ekaju svoju ta~ku plesa

[umovi se uzdajuU nogeI ~e{qaju daqine

Severwa~a trep}eSeda za razbojI snuje...

Mirna no}

Uti{an glasMale soveGrli senke i uglove

Vetar opijenStepujeNiz kro{we

Miri{u lipe

24

Nata{a Mihajlovi}

TEKS, MEKS I KOM[ILUK

Teks i Meks su bili razvratni sinovi majke Velike Trtanije. Nisu po-{tovali pravila u wihovom domu. Vazda su radili {ta im je padalo napamet. Nisu hteli da u~e i rade, zbijali su {ale, krali i razbacivali satu|om te{ko ste~enom imovinom. Rugali se vrednim qudima i ~esto biliu zatvoru ili pla}ali razne kazne. Velika Trtanija je ~ula da su mnogimoreplovci na{li nova kopna sa druge strane velike vode, tamo gde se nevidi kraj vodenog sveta. Odlu~ila je da se re{i problemati~nih sinova.Proterala ih je na nepoznatu zemqu, daleko od wenog pogleda.

Teks i Meks su bili zami{qeni dok su putovali mesecima. Povreme-no su gubili nadu da uop{te ima ~vrstog tla, tamo, iza pu~ine. Teks jebio dr~niji i ~esto je vikao besno i prema Trtaniji i prema dalekom za-lasku Sunca. Meks je uglavnom plakao i vremenom po~eo da se moli Bogui obe}ava da }e biti dobar.

Jedne ve~eri su daleko na posledwim zracima crvenog sunca prime-tili druga~iji prizor od bezbroj proteklih zalazaka. Pojavilo se ko-pno! Bili su sre}ni! U zoru su se iskrcali. Teks je {utirao pesak dok jeMeks qubio tlo pod svojim nogama. I jedan i drugi su bili svesni da suim se potrebe razvile u suprotnim pravcima pa su se rukovali i rado-sno razdvojili. Teks je krenuo desno, a Meks levo.

Kako su hodali dubqe u kontinent nailazili su na polugole qudedruge boje ko‘e. Oni su se molili bogovima ki{e i vetra i duboko su po-{tovawe gajili prema svojoj majci Prirodi. Dok se Teks rugaoZemqanima, Meks je sa toplinom u srcu i obe}awem Bogu pri{ao novomnarodu i utopio se me|u wih. Ubrzo je Meks vi|ao nove Zemqane koji sube‘ali sa desne strane na levu jer nisu hteli da se dru‘e sa ratobornimTeksom, ve} su nalazili mir u du{i dru‘e}i se sa Meksom.

Vreme je teklo. Teks je bio sa malo qudi na velikoj zemqi. Imali sumnogo hrane i razmi{qali o bogatoj majci Velikoj Trtaniji. Napravilisu jo{ ve}e i br‘e brodove od onih sa kojima su stigli, natovarili ih svo-jim proizvodima, otisnuli se ka staroj majci i prodavali svoje vi{kove.

25

Meks je sa leve strane bio sa mnogo qudi i sa veoma toplom zemqombez mnogo vode i ki{e. Oni su bili vi{e gladni nego siti, siroma{niali sa qubavqu i mirom u du{i, uporni u molitvi i dobrim delima.Nisu imali vi{ak proizvoda i bivali su vremenom samo siroma{niji.

Bogati Teksovi moreplovci su istra‘ivali daqe morske puteve,druga kopna, nepoznata i majci Velikoj Trtaniji. Tamo su prona{lijo{ tamnije goli{ave qude koji su se molili bogovima ki{e i vetra ivoleli svoju majku Prirodu. Setio se Teks da je proterivao decu tetu|inske majke kad ih je prvi put video. Ukapirao je da su oni mnogo na-ivni i da ga niko ne}e kazniti ako ove nove pohvata kao ze~eve, tu~e ih inatera da rade za wega. Tako je Teks nastavio po staroj navici da radi{ta mu je }ef, da tro{i tu|e ste~eno. Svestan da je na novom kopnu, usvojoj Teksaniji, sam svoja vlast pa se tako ne}e sam ka‘wavati, Teks jenapravio svoja pravila. Ona su glasila da qudi druge boje rade za wegai da za to ne dobijaju ni{ta sem hrane da bi radili daqe. ^uo je on da ta-kva ure|ewa u~eni qudi iz Velike Trtanije nazivaju nepravednim alikod wega nije Trtanija. On je proizvodio jo{ vi{e i prodavao jo{ je-ftinije i bilo je dobro i wemu i staroj mu majci.

Vreme je teklo. Meks je bio sve siroma{niji a Teks sve bogatiji. Kad,odjednom se skupi{e qudi iz Trtanije koji su davno do{li, jo{ de{we,pa udari{e po Teksu. Smetalo im je {to on sa svojim robqem proizvoditako jeftino da oni ni{ta svoje ne mogu prodati staroj majci. Smisli-{e oni da se bore protiv zla i nepravde {to ~ini Teks narodu druge bo-je, pa izbi{e Teksu besplatne radnike i jo{ mu spali{e u toj halabucigomilu proizvodwe, te na kraju bejahu svi jednako siroma{ni ali opetbogatiji od Meksa. @ive{e oni tako dugo i proizvodi{e za staru majkui bogati{e se a Meks i daqe sa mnogo qudi i malo zemqe jedva kraj sakrajem sastavqa{e.

Jednoga dana Meksovi qudi nemoga{e da opstanu u svom malom pros-toru i krenu{e ka Teksu da ga mole da im da posao da imaju {ta da jedu.Jedva im ovaj probisvet dade ne{to i ucewiva{e ih sa pravilima kojeon izmisli – da Meksovi ne mogu tek tako da se doseqavaju, da nema mes-ta za sve. Tera{e ih od sebe a nekima dade posao za sitne pare. Ovi behusre}ni jer nisu proterani ko mnogi drugi Meksovi qudi.

Vreme ide a Meksovi qudi polako ipak naseli{e Teksovu zemqu iTeksovi qudi povedo{e silne borbe da vrate prido{lice nazad u Mek-sovu teritoriju.

Za to vreme stara majka Velika Trtanija ~u za kom{ijsku zemqu boga-tu zlatom. Po‘ele majka da uzme to zlato i mi{qa{e kako. Sedela je onatako kraj plota i posmatrala kom{ije. Vide ona da do wih ‘ive beli

26

{trumfovi kojih bi mnogo na malo zemqe. Majka Velika Trtanija odena kafu kod belog {trumfa i re~e mu: „Kako vi na ovoliko malo zemqe azlatni na{ kom{iluk sa tako malo qudi na velikim prostranstvima,nije to fer.“ „Nije, nije – zakuka beli {trumf– mi bismo pre{li tamoali nemamo vojsku.“ „Ah, ka‘e Trtanija, pomo}i}u ti sa vojskom. U|i udeo gde je zlato i ti }e{ imati gde da ‘ivi{, a meni daj zlato za nagra-du.“ I bi tako. U|o{e beli {trumfovi kod zlatnih kom{ija i uze{ezemqu i dado{e zlato Velikoj Trtaniji.

Zakuka{e zlatne kom{ije, zatra‘i{e pravdu, zakuca{e na vrata svihkom{ija po ~itavom selu. Neki im dado{e pravo a neki ne, ali se nikone pomeri. Beli {trumfovi uze{e zlatni deo kom{ijski. Zakuka{e jo{vi{e zlatne kom{ije i po~e{e sna‘nije tra‘iti pravdu. Majka VelikaTrtanija pozove svog sina Teksa i on morade da do|e i napravi red u da-lekom, wemu nepoznatom kom{iluku.

Dade Teks silu belim {trumfovima, pobi zlatne kom{ije i vrati seku}i i iz{utira Meksove qude nazad u wihovu sku~enu zemqu. Mogao jeon to jer je bio najbogatiji. Pa, toliko je dugo radio i stvarao, borio seza proizvod i nisku cenu, borio se za tr‘i{te. Silni Teks je uspeo u ‘i-votu i drugi su morali da ga slu{aju.

U neko doba, podigo{e se podanici selendre Planeta i buni{e se danemo‘e sa jednog kraja sela da se nosi svo zlato za Dvor i da nije fer dasvi podanici gladuju i tesno ‘ive, a da dva Dvorca rasipaju i len~are,otimaju tu|e. Promisli malo obesni Teks, oduvek je ‘iveo u java{luku,i svo vreme je pamtio kazne i zatvore sa po~etka wegovog bludnog ‘ivo-ta. Bojao se on pravde i bio je svestan da na zlodelima bogati svoju ri-znicu. Blesnu ideja nepravednom Teksu da je na svom vrhuncu i da sadamo‘e da odr‘ava svoj status ili da ide nizbrdo. Dopade mu se strategijaodr‘avawa.

Iza|e Teks pred seqane Planete i re~e: „Ja sam vlast, ali o pravili-ma raspravqaju samo dvorani. Nije to pravedno. Da}u svim seqanima dau~estvuju u ure|ewu Pravila Planete. Nije fer da glasa ovako malo sta-novni{tva za vlast ~itave Planete. Priznajte me javno i ja }u imati in-teres da rasporedim zlato svima i brinu}u da niko ne bude gladan i bo-lestan.“

Seqani su slavili, priznali su vlast Teksu i verovali da }e ‘ivetidugo i radosno.

Da li je Teks tokom svog nepravednog na~ina ‘ivota nau~io da po-{tuje Pravila ili je nau~io da ih zaobilazi?.. Ipak je on imao dovoqnovremena da se izgradi.

27

Tihomir Jovanovi}

STVORITEQ

„’Bem ti vreme,“ psovao je brkati starkeqa, poku{avaju}i se {toboqe za{tititi {atorskim krilom od ki{e koja je sipala sa neba kaoda nikada ne}e prestati.

Kolona vojnika je gacala po blatu jedva imaju}i snage da izvuku sto-pala iz lepqive, ki{om raskva{ene zemqe. Iz zemqe, iz ~ijeg praha sunastali i u koju }e se voqom gospoda vratiti kada za to do|e vreme. A naputu kojim su po{li, mnogi }e se i vratiti tom prahu i blato na ne~ijimopancima postati...

„Bilo bi boqe da psuje{ Ugre i [vabe koji nas na ovo natera{e,“uzvrati mladi} do starca.

Starina se okrete kao da samo ‘eli proveriti ko mu to ka‘e a ondaodmahnu glavom i doda:

„I wih da ’bem...“

Pozadi, odmah iza wih su se kretala kola sa arwevima. U kolima senalazila municija, wihovo najve}e blago. Volovi su dahtali vuku}i te-{ki teret. Ki{a koja je padala, po wima se pretvarala u paru i vra}alaka oblacima. Za kolonom je bilo jo{ vojske. Sve u svemu pedesetak qudikojima je stalo samo do toga da se {to pre vrate ku}i, svojoj deci iimawima. Da prestane ovo ludilo.

Napred jo{ nekolicina qudi. Posle bitke na Bobovcu izgubili suvezu sa svojim pukom. Neprijateq ih je razdvojio i odbacio sa drugestrane brda. Sada su i{li starim, napu{tenim putem za koji su smatra-li da vodi ka zaseoku Vilinovo, gde su se nadali da }e dobiti privreme-ni sme{taj i okrepu dok ne prestane ki{a. A onda daqe.

Kroz tamu i izmaglicu nazreli su se krovovi ku}a. Ali ne{to se ose-}alo, prosto je visilo u vazduhu. Nevidqiva opasnost. Kolona zastade.

„Zaseda?“, {apnu neko od vojnika i prikloni se debelom hrastovomstablu.

28

Starina ga odmeri i otre kapi ki{e sa obe{enih, od duvana po‘ute-lih brkova.

„Ne. Selo je prazno. ^uje{... ni{ta. Ni pasa ni ‘ivine. Ni dima izoxaka. Narod je u zbegu.“

Ne{to opreznije kolona se nastavi kretati ka selu ali se uskoro po-novo zaustavi{e i sa vrha do kraja kolone se pronese uznemiruju}i‘amor.

„Mrtvo, raskomadano telo... Ugri...“

U grupi je najstariji po ~inu bio vodnik Kalezi}. Sa jo{ dva vojnikapri{ao je gomili koja je nekada predstavqala ‘ivo bi}e – ~oveka. Sadase jedva moglo razaznati gde po~iwe telo i gde se zavr{ava i prelazi umuq. Oblici i boje su se sjedinili.

„Ne{to ih je raskomadalo i pojelo,“ progovori jedan od vojnika, ka-plar Despotovi}. „Mo‘da medved ili vuk?“

„Morao bi to biti izuzetno veliki medved ili vuk. Mo‘da ~opor vu-kova?“ Vi{e za sebe je mumlao vodnik.

Nekoliko vojnika se kretalo oko u‘asnih ostataka poku{avaju}iprona}i neke tragove koji bi otkrili uzrok ovoga ali je ki{a ispralasve mogu}e {to bi ih moglo uputiti na neki zakqu~ak, a zatim vodnikKalezi} odredi ~etvoricu qudi da pokopa zemne ostatke u zajedni~kugrobnicu. Kada su po{li daqe za sobom ostavi{e humku od blata ikrsta~u na~iwenu od grana uvezanih par~i}ima u‘eta. Na blatwavojmogili osta samo austrougarski {lem, kao jedina naznaka ko je tupokopan.

Humka je ubrzo ostala daleko, skoro zaboravqena, za kolonom koja seuvukla u selo i tu rasula u potrazi za nekim od seqana i skloni{tem odki{e.

„Selo je napu{teno prili~no davno,“ re~e vodnik Kalezi} Dimitri-je, ulaze}i u jednu od uxerica ~iji su zidovi iznutra poprimili ‘u}kas-tu boju od ogwi{ta u kome se davno ohladio pepeo. „Pogledaj samo tupra{inu i pau~inu.“

Kaplar Despotovi} klimnu glavom i pred vratima udari nogama obasamak ne bi li bar ne{to od blata otresao sa opanaka. No, kada zako-ra~i unutra za wim osta jasan trag prqav{tine.

„Dobro je da je ostalo bar ne{to drva. Mo}i }emo se koliko tolikoogrejati,“ re~e on i skide {iwel ote‘ao od vlage.

„Prvo postavi stra‘e i za po~etak neka se smewuju na petnaest minu-ta da se qudi {to pre ogreju a kasnije na sat i dva. Odredi prvu dvojicu a

29

kaplar Jovi} neka se pobrine i pogleda da li su se svi qudi smestili ividi ima li u nekoj od ku}a preostalih ‘iteqa. Mo‘da ima nekog odstarijih kojima smrt nije najve}a kazna,“ izdeklamova vodnik a kaplarse ogrnu {atorskim krilom i ponovo na ki{u.

Stra‘e su postavqene na dva kraja sela, na mestima koja su pru‘alanajboqi vidik na okolinu i odakle se moglo primetiti pribli‘avawenekog nepo‘eqnog. Vojska se rasporedila po napu{tenim ku}ama. Aliposle onog napoqu, i ove opustele i poluprazne uxerice su delovale kaopalate, sa svojim slamaricama i vatrom u ogwi{tima, koja je vra}alatoplotu u ‘ile i mir u du{i.

„Misli su ti odlutale Despotovi}u,“ vodnik primeti kaplarov po-gled uprt u jednu ta~ku u zidu. Kao da je pogled svrdlao otvor kroz zid ii{ao negde daleko...

„Da,“ tr‘e se on, „Ve~e je i mislim {ta sada rade moji. Ranka, ‘enamoja, sada je u posteqi. Prosto je ose}am kako di{e. Kao da pod rukomose}am wenu meko}u. A trbuh joj raste. Negde na prole}e bi trebala ro-diti. Nadam se da }e dotle pro}i ovo ludilo.“

Kalezi} uzdahnu i odmahnu glavom. Kao da nije verovao da }e tako bi-ti ali o tome ne re~e ni{ta ve} nastavi pri~ati o svojoj porodici.

„Meni kod ku}e osta dvoje neja~i. Uro{ i Milica. Uro{ je tek na no-ge stao a devoj~ica...“ Vodniku se glas izgubi negde u grlu i umesto wegaiza|e samo dubok uzdah. Prestao je govoriti i osta gledati u zid dok muse pogled ne zamuti.

Posle toga u sobi zavlada ti{ina. Oba mu{karca su se predala mi-slima u kojima je svako bio sa svojima. Ovde u tro{noj sobi boravila susamo wihova prazna i promrzla tela. A ose}aj toplote koji se vra}ao uozeble udove je bio jedino {to ih je povezivao sa ovim mestom.

]utke su oti{li do kreveta. Ramovi od grubo obra|enog drveta i sla-marica bez posteqine. Ipak je i to bilo puno boqe od ledine pokrivenesamo natrulim li{}em i travom.

Kada su se spoqa za~uli povici i reski pucwi Kalezi} i Despotovi}se na brzinu obuko{e i istr~a{e napoqe u tamu. Ki{a je prestala ali jeno} bila hladna a iza razre|enih oblaka je izvirivala srebrna kuglameseca i sasvim dobro osvetqavala nekada pusto selo. Blatwavi sokakse brzo napuni bunovnom vojskom.

„Pucwi su se ~uli sa stra‘arskog mesta ka putu za Vrdnicu. Tamo...“pokaza jedan od golobradih momaka. „Ja sam bio na stra‘i pre nego {tome je smenio Ranko. Ranko Adamovi}.“

30

„Dobro vojni~e...“ zastade vodnik o~ekuju}i ime vojnika i ovaj nasta-vi.

„Redov Pavle Stojanovi}, gospodine,“ salutira on i izma~e se.

„Dobro Pavle. Pogleda}emo {ta se desilo. Svi stavite metak u cev ihajdemo da vidimo {ta se to desilo. Kaplare Jovi}u pripremite daosvetlimo taj kraj. Hajdemo.“

Grupa je krenula ka kraju sela dok je bakqa bacala lelujave senke i na-izgled stvarala jo{ ve}u tamu onuda kuda wena svetlost nije dopirala.Dok kona~no ne osvetli u‘asan prizor.

Sli~no qudima koje su na{li na ulasku u selo. Samo {to je ovoga pu-ta ‘rtva bio ~ovek kojeg su svi poznavali. Oko onoga {to je ostalo odwegovog tela su se videli tragovi kratkotrajne borbe. Pre bi se moglore}i uzaludnog opirawa. U blatu su jasno bili utisnuti tragovi napa-da~a, otisci wegovih nogu.

Ne qudskih nogu. Niti i~eg {to je wima bilo poznato. Ni vuka, nimedveda. Najpre bi se moglo uporediti sa otiscima koje ostavqa koza.Samo neuporedivo ve}i i jasno se videlo da je napada~ hodao na dve nogea ne na ~etiri.

„Gospode, {ta li je ovo?“ provali se iz jednog starog ratnika i zav-r{iv{i na~ini znak krsta u vazduhu kao da ‘eli rasterati ne~istesile.

„Ovako ne{to nikada nisam video. A video sam dosta toga,“ doda je-dan od vreme{nih qudi.

Kalezi} se probi kroz okupqenu gomilu i sam osmotri prizor a ondaza‘muri kao da }e time odagnati u‘as. Kada je progovorio vojnici su poprvi put mogli osetiti drhtaj u wegovom glasu.

„Pokopa}emo wegovo telo, uz sve po~asti.“

„Da, gospodine. Ali to ne re{ava pitawe ko ili {ta je izvr{io ovajzlo~in, ako smem primetiti,“ re~e Despotovi}.

„Naravno, naravno. Mislim da je nepotrebno re}i da no}as vi{e ne-ma spavawa. Da se ovo ne bi ponovilo. Uostalom, moramo daqe...“

Potom je zavladala neobi~no duga ti{ina. Kao da su svi oslu{kiva-li i o~ekivali neki {um, korake ili probijawe kroz grawe stvora kojije po~inio to grozno delo.

Isprva se ~ulo samo {u{tawe li{}a od blagog vetra i udaqeni zvu-ci no}nih ‘ivotiwa po {umama a zatim jo{ ne{to. Da li je to kolek-tivna opsena ili su se stvarno ~uli koraci.

31

[qap. [qap. [qap. Sve glasnije.

Spori, te{ki koraci ometeni blatom.

Zatim se ~ulo repetirawe pu{aka i ve}ina qudi se okrete u pravcuzvuka.

[qap. [qap.

Nervozni prsti su se gr~ili na obara~u, u i{~ekivawu. Silueta seocrtala pod svetlom meseca.

„Stani, ne pucaj!“ Viknu Kalezi}. „To je ~ovek, sunce mu Bogovo!“

^ovek stade. ^u se wegov drhtavi glas:

„Ne pucajte. Ne pucajte. Ja sam Milorad Da{i}, ‘ivim u ovom selu.I mislim da sam vam potreban. Ko je va{ komandir?“

„Hodi ovamo starino i ispri~aj mi {ta ima{,“ pozva ga Kalezi}.

„Mo‘ete se slobodno razi}i po ku}ama,“ nastavi starac, „Ve~eras sevi{e ni{ta ne}e dogoditi.

U stara~kom drhtavom glasu je bilo dovoqno uverqivosti i ne~egumiruju}eg {to je nateralo qude da mu poveruju uprkos svemu {to se do-godilo. Tada nisu znali da je wegov nadimak Pripoveda~ i da je umeopri~ati najuverqivije pri~e. To su saznali kasnije. Prvi je to saznaovodnik Kalezi} dok je sa starcem sedeo u sobi.

„E, pa starino. Dela mi sada ispri~aj sve {to zna{,“ re~e vodnik izamota cigaru od qutog duvana, jednu sebi a drugu starcu.

Dok mu je jedki dim ispuwavao plu}a i {tipao o~i starac za‘muri ipo~e pri~ati.

„Nekada, ne tako davno, pre nego {to je ratno ludilo ovladalo svi umom selu, pa i okolini su u‘ivali u mojim pri~ama. Naro~ito za dugihzimskih no}i ili ki{nih jesewih dana kada se ne mo‘e u poqe. Prozva-li su me Pripoveda~. Izmi{qao sam neverovatne pri~e. Pa ipak su sviverovali u wih. A meni je bilo zabavno gledati kako se posle poselaqudi vra}aju ku}i pla{qivo, u grupama, kao da }e odnekud iza}i nekaneman iz mojih pri~a.“

„Neman?“ primeti Kalezi} i otpuhnu quti dim.

„Da. Nalik na onu koja je ubila va{eg ~oveka na stra‘i.“

Kalezi} za{kiqi u starca kao da se pita – nije li ovaj razgovor zalu-dan. Nije li pred wim neko ko voli samo previ{e pri~ati i hvalisatise ne~im {to ne poznaje ili pak neko ko nije pri ~istoj svesti. Ipak mure~e:

32

„Slu{am te, nastavi.“

„Kao {to rekoh,“ nastavi starac po{to se naka{qa a u grudima muza{kripa kao da }e se rastaviti sa du{om. „Izmi{qao sam sva ta ~udo-vi{ta. Neka bezimena a neka sa stra{nim imenima...^ohano, Azabej isve tako do te ve~eri...“

Tu starac zastade kao da okleva, kao da se pla{i ne~eg i pogleda vo-dnika u o~i.

„Obe}ajte mi da }ete mi poverovati sve {to ka‘em i mo‘da mislitida sam poludeo ili si{ao sa uma... jer ~itava pripovest vam mo‘e zvu~a-ti neverovatno...“

Kalezi} otpuhnu posledwi dim iz cigarete i kaqavom ~izmom utrqaopu{ak u pod. Klimnuo je glavom.

„Te no}i, pri~ao sam sa posebnim zanosom o ~oveku, o sebi. O pripo-veda~u koji je postao stvoriteq, tako {to je o‘iveo, otelotvorio iz ni-~ega bi}e svoje ma{te. Bi}e koje sam nazvao Sotogon. Taj stvor kojeg samopisivao u detaqe sa nogama koze, telom majmuna i psolikom glavom jetrebao sa~uvati neko selo od napada~a i nasrtnika... ali se to bi}eotrglo voqi stvoriteqa i po~elo uni{tavati i one koje je trebalo ~u-vati. I upravo se to i dogodilo. Ono {to sam ispri~ao kao skasku pos-tala je stvarnost. Sotogon je po~eo terorisati ~itav kraj. Isprva nikonije shvatao {ta se de{ava a onda je neverovatno postajalo sve o~itije ipo~eli smo organizovati hajke na wega i kao {to pretpostavqate sve jebilo uzalud. Ni{ta mu nisu mogli ni kur{umi, ni vile, ni sekire. Ni-{ta. Sve je prolazilo kroz wega kao kroz maglu. A sam stvor posedujesnagu zveri kojom nas mo‘e ubiti i uni{titi...“

Starac zastade da uhvati vazduh a zatim malo ti{im i smirenijimglasom doda:

„Ipak, postoji na~in na koji se taj stvor mo‘e uni{titi. To samshvatio lutaju}i po brdima po{to su svi izbegli. [to od [vaba, {tood Sotogona. Ali za to mi treba va{a pomo}.“

„Na to uvek mo‘e{ ra~unati.“

„Onda, pa‘qivo slu{ajte {ta }u vam re}i.“

I dok je starac pri~ao i obja{wavao {ta treba uraditi vodnik Ka-lezi} je nervozno odmahivao glavom i disao gotovo neprimetno. Kadastarac zavr{i on re~e:

„Da li je to jedini na~in?“

„Da, ako postoji ijedan na~in onda je to taj.“ klimnu starac i usta satrono{ca. „A sada da se odmorimo. Ujutru nas ~eka te‘ak posao.“

33

Jutro je bilo prozirno kao planinski potok. Ve} odavno nije bilotako blistavo plavo. Svi oni tmasti oblaci su nestali, istovarilisvoj te{ki tovar ili oti{li daqe. Vod je bio postrojen u sokaku. Dapri sebi nisu imali pu{ke i redenike niko po ode}i ne bi mogao re}ida je pred wim vojska.

„Slu{ajte me dobro vojnici.“ Kalezi} se {etao pred wima sa rukamazaba~enim na le|a. „Morate izvr{iti moju komandu ma koliko vamizgledala neobi~na. Ustvari nemam vam potrebe to ni re}i, vi ste voj-ska. Mo‘da komande nekada deluju besmislene, nekada pogre{ne. Aliako gre{imo onda je gre{ka na meni. A sada pokret!“

Po{li su za tragom u blatu. Tragove zveri sa rascepqenim kopitompovremeno su prekrivali otisci qudskih nogu. Neko je po{ao u lov nawega, a po{to je nedostajao samo onaj neobi~ni starac, vojnici shvati-{e da je on po{ao sam na zver. Ve}ina wih je shvatila da je po{la da mupomognu u tome.

Polako su se izvla~ili iz sela na proplanke. Drve}e se povla~ilo ustranu i otkrilo {iroke pa{wake i negde usred te ~istine stajao je ne-obi~ni starac i osvrtao se. Vodnik Kalezi} izda nare|ewe da stanu uzdrve}e i da pripreme oru‘je dok je starac na livadi stajao i zazivao ne-obi~no ime Sotogona. Glas mu je drhtao, visok. [irio se brdima i vra-}ao kao jeka. Povremeno bi zastao i oslu{kivao a zatim nastavioprizivati.

Dok se kona~no ne za~u kr{ewe grana i pojavi se neobi~ni stvor.Prsti se prilepi{e uz obara~e na granici okidawa ali Kalezi} izdanaredbu:

„Nipo{to ne pucati dok ne ka‘em.“

Nekoliko pogleda odluta sa ni{ana i zaustavi se na vodniku u neve-rici. No ni{ta vi{e.

Sotogon se pribli‘avao svome stvoritequ kao {to se dete pri-bli‘ava roditequ a star~ev glas je postajao sve ti{i, bla‘i. Gotovo damu je tepao dok ga je pozivao ispru‘enih ruku.

„Hajde do|i svome tatici. Hodi k meni. Mi smo jedno. Se}a{ se?“

Stvor je kora~ao. Zastajkivao. Kora~ao...

Starac je prizivao gotovo pla~nim glasom.

Neman urliknu i uspravi se. Kao da je u trenu izrasla ~itav metar.Po~eo se nagiwati ka stvoritequ i u tom po~eo gubiti obrise. Postaoje poluproziran. A oko wega se ra{iri smrad trule‘i i strvine odwegovog raspadaju}eg telesnog obli~ja. A onaj bestelesni deo se izvijao

34

i upijao u star~evo telo, koje se gr~ilo, padalo i uspravqalo. Vetar dovojske donese smrad trule‘i i star~ev glas.

„Sada, sada!“ vikao je on {to ga grlo nosi.

„Pali!“ Viknu Kalezi}. „Pali sunce mu Bogovo.“

Planu vatra iz cevi i tanad se zari u star~evo telo. Krv se prosu polivadi i upi u zemqu. A onda se sve uti{a da bi se odnekuda ~uo pojptica.

„Gotovo je...“ {apnu Kalezi}. Spremite se za pokret.

Iz daqine, iza Cera ~ula se tutwava topova i znali su kamo trebakrenuti.

SVEMIRSKI GULAG

Po zavr{etku posla najvi{e sam voleo da se opustim uz neki dobarfilm. Ubacim disk u komp i zavalim se u fotequ. Ovi novi ekrani kojipokrivaju pola zida su u~inili bioskope sasvim nepotrebnim. Najvi{evolim filmove Lusijusa Bernarda. ^ovek je genije, jednostavno genije.Gde li samo nalazi ideje za svoje filmSove. Likovi su mu tako ‘ivotni,tako uverqivi i sna‘ni. Kao da je svoj ‘ivot pro‘iveo sa wima...

A moj posao bio je u‘asno dosadan. Mo‘da sam zato i be‘ao u svet ma-{te. Kada sam zavr{io medicinu nisam ni sawao da }u zavr{iti na pa-tologiji ali po{to sam rano ostao bez oba roditeqa i dru{tvo je pre-uzelo brigu o meni, nisam mogao puno uticati na svoj izbor. Postojao jesamo izbor ili ovo ili rad na jednoj od kolonija na nekoj od spoqnihplaneta sun~evog sistema, gde je sunce jedva uo~qivije od neke sjajnijezvezde.

Moj posao se sastojao od nekoliko jednostavnih poteza skalpelomdu‘ leve obrve pokojnika i va|ewe usa|enog bio~ipa, koji su u ‘argonuzvali du{a. Ovaj ~ip usa|ivan je svakom ~oveku neposredno po ro|ewu.Bio je to ritual koji se morao ispo{tovati, kao {to je nekada bilokr{tavawe kod Hri{}ana ili obrezivawe kod Jevreja. Mogao si bitibilo {ta ali si du{u morao imati...

Svetskoj vladi je ovo omogu}ilo potpuno pra}ewe kretawa svih qudia naro~ito onih va‘nih – politi~ara ili kriminalaca. Ipak, ovo jebila samo sekundarna uloga du{e. Primarno je bilo sa~uvati se}awa iskrivena znawa znamenitih qudi, nau~nika, umetnika, filozofa i os-

35

talih istaknutih osoba u svojoj oblasti da bi se to znawe moglo razvija-ti i preneti drugim qudima. Da su du{u imali da Vin~i, Tesla, Aj-n{tajn ili ~ak Euklid gde bi ~ove~anstvu danas bio kraj? Ve} odavnobismo bili na planetama drugih galaksija a ovako smo jo{ uvek ograni-~eni samo na ispitivawe sopstvenog sun~evog sistema.

Stigao sam ku}i i ponovo oprao ruke. U~inio sam to i na poslu,uprkos tome {to radim sa rukavicama neprestano imam utisak da mi seti mrtvi sokovi i tkiva zavla~e pod nokte i kroz ko‘u i da i sam posta-jem mrtvac, mrtvac koji hoda.

Eliminisao sam sve mogu}e izvore uznemiravawa, kao {to su telefo-ni, satovi i ostali alarmi i pripremio se za gledawe novog Lusijuso-vog filma „Svemiski gulag“. Koliko sam ~uo ti gulazi su postojali naJupiterovim satelitima. Ukinuti su pre nekoliko godina i pretvoreniu hotele za ekscentri~ne bogata{e.

Ubacio sam disk u komp i zavalio se u le‘aj sa jednom rukom pod gla-vom i ~a{om vina u drugoj ruci, mali porok koji mi je omogu}avao dalak{e podnesem ~amotiwu posla i ‘ivota.

Soba je prvo utonula u tamu a onda ekran o‘ive i boje se pretopi{e uslike. U po~etku be{e to prikaz sre}ne porodice. Otac, majka i sin.Otac, u filmu se zvao Rajan, bavio se poslom za vladu, bio je eliminatornepogodnih osoba. Za porodicu i poznanike on je radio sasvim obi~anposao, slu‘benik u upravi prihoda.

Prvi ubod ispod rebara osetio sam kada mu je poginula ‘ena u sao-bra}ajnoj nesre}i, jer me je to veoma podsetilo na smrt moje majke koja jestradala na sli~an na~in. Slede}i nalet ledene pesnice iz utrobe kasrcu bio je kod scene kada otac pri~a sinu o svom detiwstvu na sun~a-nim obalama Mediterana, gde je odrastao, o rowewu i ~arobnom podvo-dnom svetu. O kwigama koje je ~itao i koje su ga inspirisale za avanture.Pri~ao je o tome kako je upoznao svoju suprugu odgovaraju}i na radozna-la pitawa svog sina.

Ono {to me je najvi{e iznenadilo bile su re~i kojima je to ispri~ao.Bile su to one iste re~i kojima je meni moj otac pri~ao o sebi i o mojojmajci. Zavrtelo mi se u glavi. Ispih jo{ jednu ~a{u vina kao da }e mi seod toga srediti misli. Re|ale su se scene koje su mi bivale sve prepo-znatqivije kao slike mog detiwstva i odrastawa i vi{e nije bilosumwe o tome da je ovo pri~a o ‘ivotu i stradawu mog oca i da je LusijusBernard tu uneo vrlo malo izmena. Pitawe od kuda je sve to saznao nijeni postojalo. Pitao sam se samo kako je do{ao do du{e mog oca i kolikoje drugih du{a kupio ovaj moderni Mefisto i na tome stekao slavu i no-

36

vac. U ustima mi je bio gorak ukus koji sam uzalud poku{avao sprati do-datnim ~a{ama vina.

Ono {to me je jo{ zanimalo je smrt moga oca, koji, kako se ispostavi-lo nije bio ~inovnik u odelewu prihoda ve} eliminator. Ruke kojima meje mazio po kosi bile su dobrano umrqane krvqu neprijateqa vlade.Zvani~na verzija smrti je bila ta da je wegova raketa do‘ivela udes naputu ka Jupiteru. Naleteo je na neki asteroid ili on na wega. Mala mo-gu}nost ali de{ava se...

Rajan je dobio zadatak u obezbe|ivawu prilikom prolaska predse-dnika evropske vlade kroz grad, koji se za ovu priliku zvao Evropolis.Stajao je na jednom od balkona koji su se nadnosili nad ulicu kojom jetrebao pro}i predsednik Fernando Gonzales. Jedna ruka mu je bila ne-prestano na dr{ci revolvera a drugom je {titio o~i od sunca osmatra-ju}i okolinu i spreman da reaguje na svaki sumwiv pokret.

Ugledao je odblesak na jednom otvorenom prozoru. Cev pu{ke. Brzo jereagovao i ispalio dva metka u tom pravcu. Iznenadio se kada je ~uoprasak jer je wegov revolver bio opremqen prigu{iva~em zvuka. I is-tog trena shvati da je jo{ neko pucao i pogled mu pade na ulicu. Predse-dnik je bio zaba~en u sedi{te a glava neprirodno zavaqena unazad. Izusta mu je tekla krv i slivala se niz bradu i vrat i gubila u odelu od lis-tera. Prevara. Shvatio je da je atentator na terasi bio samo mamac a pu-cao je neko drugi mawe primetan. Vrata iza wega se otvori{e uz tresak iunutra upado{e tri policajca sa fantomkama. Uprkos maskama prepo-znao je trojicu svojih kolega. Znao je svakog po imenu i prezimenu, pogra|i i po pokretima. Poku{ao je objasniti da je u pitawu gre{ka. Doksu mu stavqali lisice shvatio je da nije u pitawu gre{ka ve}name{taqka.

Posle kra}eg su|ewa otpremqen je na gulag i ostatak filma govorioje o wegovim stradawima u zato~eni{tvu sve do kona~ne smrti pri po-ku{aju bekstva, koje je tako|e bilo iscenirano. Na kraju filma bila jescena kada wegovom sinu predaju medaqu ~asti i posvetu u znak zahval-nosti za predanost u obavqanu du‘nosti i po‘rtvovanost.

Ugasio sam komp i sa zida skinuo posvetu ispisanu zlatnim slovimana tamnoplavoj pozadini. Razbio sam staklo i oslobodio papir. Kre-snuo sam upaqa~ i prineo plamen papiru koji ga prihvati, ~inilo mi senekako nestrpqivo.

37

Janko Levnai}

CURRICULUM MORTIS

Uvod. Filter koji }e odabrati ~itaoce i u~initi da uz kwigu osta-

nu samo uporni. Wima }e se, mawe vi{e sugestivno, pri~ati o tome kako

svet postaje sve vi{e i vi{e halucinantan i da je, ma kakvo preduze}e po-

krenuli, mogu}e samo pove}ati iluziju. Mo‘da }e im se odati tajna da je

istina negde drugde i da ro|ene o~i umeju prve i najuverqivije prevariti.

O tome da se to obi~no kasno uvidi – najverovatnije }e se }utati.

– O ~emu da pi{em? – pitao se, nervozniji nego uobi~ajeno, Bernard^eglov u ~asu kada je, tr~e}i pred rudu, aktivirao Word i pritisnuo na-redbu New, kada nije znao ni o ~emu bi morao, a kamoli mogao, da ra-zmi{qa, osim o svakodnevici koju je naprasno poku{avao da defini{e.Svakodnevica u stvari ne postoji! – premisa je od koje je polazio bez du-bokog razmi{qawa, bez vaqanog razloga i naro~ite voqe i sam sebi,tek tako, uzgred, zatvarao usta.

Samo ~as ranije, sa nosem priqubqenim uz staklo, gledao je krozprozor i nije video ni{ta. Jer, napoqu je bilo kao u wegovoj glavi, su-morno i ki{no, ucveqeno i mu~no poput sirotiwe, stegnuto kao jadi-kovka na izdisaju. Odasvud zapi{ano i upuvano vreme, plavilo je sasvih strana svojom uskislom, pokvarenom, ispri{tanom sadr‘ajno{}u.Krupne i guste ki{ne kapi su slinile i razvla~ile se kao prokislo tes-to, kao ispquvak, kao sluz ili korak kojim se meri dana{wi dan. Uuslovima kad je sve isto, te{ko je bilo {ta neobi~no uo~iti.

– Ju~e je bilo isto kao i danas! Srawe! – pomislio je – Srawe! U tomeje razlika.

To isto se ipak me|u sobom razlikuje. Taman za dlaku, taman za toli-ko da samo sebe ni{ti i pouzdano bri{e. @ao mu je {to se toga nikadaranije nije setio. Ili... mo‘da jeste? Zaboravqaju li se takve stvari?Ili se jednostavno, kao i mnoga druga, nepotrebna, a posebna i neznanoza{to va‘na znawa, odla‘u u fajlove kojima se lako gubi trag i sigurnalokacija? Trpaju se u kutije ~iji se biserni sadr‘aj, kao srebro sa koga

38

iznenadno spada patina, naj~e{}e otkriva u vreme kada nikog vi{e nezanima, kada ko do~eka starost na ~vrstim i pouzdanim krilima demen-cije te se stane podmla|ivati na nemogu}im mestima i pred nepouzda-nim i nezaiteresovanim svedocima.

Nema smisla pisati o tome. Ko bi to ~itao?

Iskrivqen, osvetqen iza le|a plavetnim svetlom koje u svojoj odsu-tnosti nije prime}ivao, li~io je na dr Van Helsinga, Drakulinog le-gendarnog progoniteqa, poznatog izu~avaoca ezoterije, alhemije i dru-gih egzoti~nih nauka koji je u ovom ~asu, kao neve{tom rukom ispisanviolinski kqu~, pravio ~udesnu grimasu koja mu je otkrivala relativ-no zdrave, ali duvanom obojene zube. Istovremeno je do krajwih grani-ca, nesvesno istezao desnu {aku neprirodno savijenu preko ramena po-ku{avaju}i da se po~e{e na onaj osobeni na~in koji poma‘e koncentra-ciju, a ne {teti kostima. Tako zate~enog, sa neobi~no ra{irenim no-zdrvama, da ga je ko imao videti, podsetio bi pre na jednu od onih kari-katura od plastelina koje se koriste u novijoj tehnici TV animacija ne-go na pisca pred akciju. Razvla~io je vilicu i ‘vakao nepostoje}i zalo-gaj. Nije pomagalo.

^inilo mu se da se lagano gasi, da mu bit isparava i izmi~e kontrolii da je sve mawe ‘iv. Kao da mu se i sama krv hladila i gubila fluidnasvojstva. Sve re|e je izlazio iz ku}e, bio je vidno usporeniji i neurednijefizi~ki aktivan. To je prouzrokovalo da je vreme naj~e{}e tro{io u pu-kotini razapetoj izme|u zbiqe i sna, okovan robusnim, teskobnim lanci-ma ~iju ogromnu fizi~ku te‘inu uprkos o~ekivawu nije ose}ao.

U takvim situacijama okru‘ivala ga je neobi~na levitacija figurai predmeta kojima je i sam sve vi{e pripadao. Ili mu se to samo ~inilo.Na primer, dok je ~itao jednu kwigu, a to je ~inio krajwe retko, lewo iusporeno, tempom jedna stranica – jedna sedmica, ~itav ostatak bibli-oteke je uredno kru‘io oko wegove glave. Stolica na kojoj je sedeoquqala se napred – nazad, iako joj to nije bila namena, a tepih se pona-{ao kao igla u promenqivom magnetnom poqu. O ostalim sitnicamakoje su ispuwavale prostor, kao {to su: olovke, muzi~ke kutije, xepnisat sa razbijenim staklom, ukrasne figurice, makazice, pribada~e, po-veqa o dobijenom plemstvu, patofne, komad kristala, sve}waci,upaqa~i, {koqke raznih oblika, zlatne usne u prirodnoj veli~ini,mastionice i upija~i, dvogled, magneti za fri‘idere, perorez, starisrebrni nov~i}i, seka~ za cigarete, katanac, foto albumi, kamewe ne-obi~nog oblika, egzoti~ni za~ini ili hologramske trodimenzionalnefigure znamenitih istorijskih li~nosti (dodu{e smawenih na osminusvog izvornog volumena) koji su imali svoje sopstvene trajektorije de-

39

finisane zakonitostima po kojima lete muve zunzare, ne vredi lizatidragocene re~i. Svejedno, wemu je to stawe postalo obi~no i sasvimprihvatqivo, mo‘da ~ak i potrebno jer je podrazumevalo boqe oko i de-limi~no ve{tinu, u narodu jo{ uvek poznatu kao nemu{ti jezik.

Ako se te aktivnosti izuzmu, on je u stvari bio potpuno miran. Dis-kutabilno je da li se na kraju krajeva uop{te i bavio bilo ~ime. Kakvimintelektualnim ili umnim radom? Bilo ~im i ma koliko? Da li se dosa-|ivawe i dokolica mogu u to ubrajati? ^ekawe da se ne{to dogodi? Dane{to samo od sebe do|e? Da ti doga|aji pri|u?

Mo‘e li se slagati: Oslu{kujem kako pada pra{ina! Posmatram ka-ko se prozorsko staklo lagano bistri od isparewa. Prou~avam kako osakru‘i oko ploda gwile kru{ke i ~ekam ~as kada }e na wega sleteti. O~e-kujem pismo, ~ekam da po~ne ki{a ili da me ko upita da li sam za parti-ju preferansa?

– Ne – to se vi{e ne de{ava. Taj svet je umro, neprimetno i nenadano.U hodu, takore}i obuven –pomislio je i shvatio da u osnovi previ{e spa-va. Prihvatao je dokolicu kao stawe, odbijaju}i da je poistoveti sa bes-poslicom, jednako smatraju}i da za wihovo detaqno odvajawe treba vi-{e voqe nego {to je ona kojom trenutno raspola‘e.

Dok je budan, mu~i ga nesanica. Kad spava pritiska ga savest {to ne-{to ne radi. U oba slu~aja ste‘e ga umor, davi ga nezdravi, memqividreme‘, ali sve nekako u varqivo i nepodesno vreme, na beskrajno pro-ma{enim i pogre{nim koordinatama. Ipak, u tolikoj je meri okru‘ensumwivim i varqivim snom, neurednim i optere}enim morama sa ja-snim i stra{nim slikama od kojih se redovno i realno znoji, da se mo‘edogoditi da pobrka svetove i vremena. Svakako, ako ih ima i ako im seravni razlu~uju.

Potpuno je svestan opasnosti da se neretko doga|a da su staze wego-vog sna bliske i ukr{tene sa putevima tu|eg ludila. Kad je prilazio ta-kvim raskr{}ima vrat mu se bolno ko~io, kanda su mu pr{qenovi{kripali. Mo‘da je to tek proces oko{tavawa u wegovom slu~aju pora-nio? Ve} mu se ~inilo da se hvatao u ovu zamku. Pomi{qao je da postajeglup i nerazborit, da mu se mozak pretvara u retke piktije, jer se stalno,opet i opet sapli}e o isti prag i isti kamen. Jednako ga love na identi-~an, krajwe jednostavan i providan mamac. Bez prekida ‘va}e ‘ilavizalogaj. Niti mo‘e da ga proguta, niti ume da ga ispqune. Ako ikada um-re – bi}e da }e se wime udaviti.

Koje su to posebne i naro~ite radwe i doga|aji koji defini{u jedandan? To je ono {to treba primetiti, prepoznati, prona}i i popisati,razmi{qao je bez preteranog udubqivawa. Tek kada se to razobli~i i

40

jasno poka‘e, kad se oblik mimikrije stvarnosti do kraja ogoli, kada sedetaqi potpuno rasvetle, zna}e {ta je svakodnevica. Jer, svakodnevicaje dakle razlika, onaj ostatak od dana, od vremena kada se to izuzetnooduzme.

Ali, ako izuzetnog nema, ako se ni{ta posebno ne doga|a? [ta akosve stoji i ~eka da se ‘abokre~ina razmno‘i, da se pau~ina razapne izvuk umine? U jednom obi~nom, dosadnom danu, u kome se ni{ta tako na-ro~ito nije zbilo – razlike i nema.

I taman kad pomisli{ to je to! Daj sito da odvojimo tu svakodnevi-cu, poka‘e se da dani nisu bili ba{ isti. Razlikuje ih neka nebitna iglupava, ali neprekidna, lepqiva linija, neki tihi beskona~ni zvuk izpozadine ili ka{aq iz davnine koji se ni jednom modernom tehnologi-jom ne mo‘e odvojiti od osnove.

– Nije isto. Blop! Ni{ta na svetu nije potpuno isto. Nema toga {tose poklapa sa ~ime bez ostatka. Onda i svakodnevice nema. Propala pri-~a. Problemati~ne su sve matemati~ke operacije u kojima se kao jedna odglavnih vrednosti pojavquje nula. Zbiqa neprekidno opovrgava na{ekalkulacije sa tom suludom gatala~kom matematikom. U takvom ra~unusve biva sumwivo i nepouzdano.

Da je ^. B. mawe bio koncentrisan na ovu temu, da se makar usput, da semakar ovla{ i uzgred, da se makar jednom preko ramena osvrnuo iza sebe,imao bi {ta i videti. Negde odozgo, kao sa devetog neba, iz duboke nigdi-ne kosmi~kog semena, znatno iznad wegove glave i beskona~no visoke ta-vanice, iz sredi{ta plave mese~eve svetlosti – kao iz mekog srebrnog fi-ligranskog oblaka, lagano se spu{tala, pre akvarelski prozra~na slikajedinstvene ‘ene ogrnute skupocenim pla{tom, nego ‘ena. Ubedqivo jezra~ila jedinstvenom erotskom bajkom poput nekakve staroslavne bo-giwe za{titnice. Zavodqivo se osmehivala i gotovo nudila.

^. B. me|utim nije bio tu. Nije video da je samo na pola koraka od tla,bar{unasto providni pla{t ostao u jednom ~asu da, kao dekor, nezavi-sno lebdi. Naga lepotica spretno je isko~ila iz wega, pri{la sa le|asvom nesu|enom doma}inu, ra{irila ruke u zanosu i po~ela krasno daigra i ne{to nerazumqivo {apu}e. Bila je posve tiha i nerazgovetna,ali je savr{eno dobro kontrolisala sopstvenu seksualnost. U svemu jesli~ila krasnoj vili oblakiwi.

On je, slep i gluv za sve {to se de{avalo izvan wegovog sveta, odsutnogledao na drugu stranu. Propu{tao je sjajni prizor i divnu, spiritual-nom tajanstveno{}u i osobenim senzibilitetom re‘iranu igru, koja jemogla, da (ni)je imao sre}e postati, mo‘da osnovni marker wegovog vre-mena.

41

Dumao je: – Dakle, nema razlike me|u danima koji se ubrzano ni‘u ucrnu i dokonu i na kraju krajeva najverovatnije, uzaludnu i beskona~nodosadnu nisku? Ili ima? Ako ima, u ~emu je ta razlika? Koliko je bitnai vidqiva? Gde je bre? Daj da je vidim, daj da je ve} jednom jebeno vidim.Srawe i opet – srawe!

Srawe od ju~e je svr{eno stawe. To je ve} gotovo govno! Ima svoj de-finisan oblik, specifi~nu te‘inu i gustinu, posebnu boju i naro~it –miris. Nema toga ~arobwaka koji ga u svemu mo‘e ponoviti. Nema dvaidenti~na i ta~ka. Mogu boqe poslu‘iti za identifikaciju trenutkaili odre|enog vremenskog raspona nego otisci prstiju za raspoznavaweli~nosti.

Ovo dana{we srawe jo{ uvek traje. Nije zavr{eno i mo‘e se podvestipod proces, tek }e se profilisati i videti da li }e ne{to od wega pos-tati. A da }e biti isto kao ono ju~era{we, e to sigurno ne}e! Tako se je-dino mo‘e sagledati svakodnevica, prokleta svakodnevica koje ili imaili nema. [ta tu, na kraju krajeva, ima da se zakqu~uje? - rezimirao jevi{e setno nego rezignirano propu{taju}i divnu scenu koja mu se izale|a nastavqala. Kao o~aran, nastavqao je sa bezrazlo‘nim i ispra-znim svadqivim mislima.

Koliko traje, i da li uop{te u takvim uslovima traje, elem, ‘ivot,ovaj moj svagdawi? – skoro da je ozbiqno uputio pitawe sam sebi. [tase to zbira i {ta se sa ~ime kompatabilno sla‘e i sabira u matematicinade i neminovnosti? Kada se uvedu nule kao vrednosti u kona~an zbir,ko }e i kako definisati crticu na nadgrobnom spomeniku? (Godina ro-|ewa, crtica, godina smrti. Tako jednostavno postavqena pri~a, kako idolikuje jedna~ini bez nepoznatih – u~ini}e da se ~itav ‘ivot preslikau tu usranu crticu.)

– Dakle ako sam ~ovek – mudrovao je ^. B. – postojim svakog dana iliuop{te i ne postojim! Uzimaju}i u obzir kako moji dani teku, pla{imse da ne znam pravi odgovor. ^ak ga dobro ne naslu}ujem ili mo‘da uop-{te i ne nazirem. Bi}e da je stvar u vizuri, u okcima kroz koje se seje.Mo‘da su previ{e sitna, svilena, pa se na wima talo‘i sve bitno i ne-bitno? Ili su mo‘da, naprotiv, previ{e krupni otvori, pa istekne na-poqe i pobegne koje{ta jo{ mnogo pre nego {to pojavu dobro i vaqanosagledam? Ko ba‘dari, ko kalibri{e, ta sita? Kao da nije bio na ~asukada se to de{avalo, kao da je prespavao lekciju, pa se sada uzaludnotrti, trudi i pati, razmi{qao je ^. B. mu~e}i se, pre svega zato jer mu jemuka bila uobi~ajeno prirodno stawe.

Bio je zavaqen u duboku, oliwalu, staru, najudobniju fotequ na svetusa retko visokim naslonom. Wene mnoge prevoje i zna~ajne obline dece-

42

nijama su vajale i oblikovale raznorazne zadwice, a rukonaslone gla~a-le i do sjaja peglale, ne‘ne, znojave, nervozne i verovatno ve{te i leperuke. Dakle, uvalio se u sedi{te koje je imalo neuobi~ajene i nadnarav-ne osobine da i samo modelira osobe koje u woj sede. To je ~inilo premasvojim merilima i svetonazorima, trude}i se danima i danima da gaproguta. Stolica je to ~inila na isti na~in kao {to je pro‘drala ve}ko zna koliko generacija anarhisti~ki nastrojenih naprednih misli-laca bez dovoqno muda za akciju. Takvih je, koji su godinama unazad, stu-diraju}i ili tragaju}i za poslom, iznajmqivali ovu mra~nu prostori-ju, stan ili studio, kako je ve} kome odgovaralo da ga zove, ve} biloodvi{e. Prostor je bio memqiv i grozan po svemu osim nekoj nedoku~i-voj i mo‘da prokleto {irokoj i dobroj energiji koja je potsticala svo-jom snagom na istra‘ivawe i naro~ito bolesno i uzaludno – razmi{qa-we – od koga niko nije imao koristi, ali glavoboqu jesu – zaista mnogi.

To mu je na neki ~udan i nedore~en na~in izgledalo gotovo jednako ja-sno i jednako jadno i u‘asno, ma koliko da bi se tako {ta te{ko dalozakqu~iti po onome kako je u tom ~asu izgledao. O~i mu behu upale i uga-{ene, okru‘ene tamnim kolutovima i debelim podo~wacima koji nisudozvoqavali sa‘imawe misli da li se ~ovek budi ili tek pada u koma-tozan san. Bradu je imao posve neurednu, od tri ili ~etiri dana koja jena zulufima i podbratku nejednako po~iwala sedeti. Kosu je nosio ne-o~e{qanu i masnu i na temenu prore|enu, pa joj se izgled nije mogao ni-kako podvesti pod pojam frizure. Usne su mu bile tanke, suve i ispucalei, zbog bola koje je izazivalo wihovo otvarawe, vazda poluotvorene ta-ko da su dozvoqavale po‘utelom zubalu da viri napoqe. Ipak, mo‘danevijuge, iako upletene i umr{ene kao nikada, bile su mu veoma aktivne.Elektri~ni impulsi su wima ubrzano tekli, ali, obrni – okreni – ko-liko god intezivno, razmi{qao je o obi~nim, jednostavnim i od svako-dnevice potpuno skrajnutim stvarima.

Na televiziji su promicale uobi~ajene, redovne reklame i spotovikoji su projektovano uticali, a povremeno ~ak i potpuno ciqano defi-nisali tok takvih misli. Prekinuo ih je na ~as: – Koje sam ja kur~evesre}e! Sada i ovde mewaju pozicije kako ho}e, kako im se nakrivi – aline po mojoj voqi. Svako dete danas vi{e upravqa sudbinom od mene. Do-zvoqavam da me ti fundamentalni pojmovi kad ho}e uzimaju pod svoje,da me bacakaju tek tako, kao nemirno more brod bez posade. To se morapromeniti. Odmah i iz korena.

Mogao sam se roditi kao sre}nik koji }e postati: mlinar ili svetov-ni namesnik, prevodilac ili uzurpator ne~ega, ~ar{ijska droqica, ko-ckar, postmodernista, frizer ili gledalac lo{ih agresivnih filmova,obi~an filmaxija ili tenkista, boem, levi~ar ili ko~ni~ar, recepci-

43

onar, direktor elektri~arskog preduze}a, bokser, strana~ki recitator,filozof ili podmitqivi kwi‘evni kriti~ar, pliva~, aktivista – spe-cijalista, slobodni pisac autobiografija, podvoda~, trgovac nekre-tninama, osniva~ letristi~ke i situacionisti~ke internacionale,monter parnih kotlova, pera~ sudova, obi~an pijanac, daktilograf, so-daxija, delinkvent, dadiqa, pisac, istori~ar religije, gerilac, kasa-pin, obmusman, egzistencijalista, barmen, gqivar, paker sardina, ani-mator dece na tu|im ro|endanima, sekretarica CK, ekscentrik ili ezo-terik, depilator, govornik na sahranama, splavar, travar, lovac naafri~ku krupnu divqa~ ili ve} {ta drugo jednostavno i pametno.

– Jebi ga! – O ~emu da pi{em? – gotovo uvre|eno je oborio svoj mutni,vodeni, bezizrazni sawala~ki pogled i vratio se ponovo na pitawe kojega nije ostavqalo na miru. Dr‘ao je u ruci, dugim ~vornovatim prstima~iji su pokreti odavali izra‘en nemir i neute{nu nervozu, par listovahartije razli~itih formata sa starim bele{kama, pisanim o raznimzgodama i nezgodama i poredio ih sa dana{wim mukama ili jednostavnorazmi{qao da ih u nu‘di – reciklira.

Prvi koji je dohvatio potsetio ga je sa dosta gor~ine i melanholi~nenemo}i na koje{tariju koja }e ostati kao mu~an spomen i trag zloupo-trebqene dobre voqe. Listao je Obrazlo‘ewe za predlog imena ~asopi-sa Kwi‘evne zajednice ^ista u osnivawu, koje je pisao i izlo‘io tek ne-dequ dana pre ~uvenih petooktobarskih promena na kojima je, (sad bioopet, kao u prethodnoj re~enici rekao: – Jebi ga! Ili, kao pokojni Dan-ko Popovi}: – Za druge smo wivu orali!) i sam, na‘alost, u~estvovao:

] E L I J E

Ne razmi{qaju}i mnogo, na skupu ~istanskih pisaca, koji je pretho-dio osnivawu Kwi‘evne zajednice ^ista, predlo‘io sam ime za ~aso-pis koji neosporno treba i gradu i piscima, iako je to sli~ilo posludeqawa ra‘wa za onog zeca {to se jo{ uvek razigrava i krije u {umi.Danas, pola meseca kasnije, kada su se emocije u dobroj meri sti{ale,jo{ uvek mislim da je ideja da se ~asopis zove imenom ]elije dobra.

Nisam mislio da je potrebno nikakvo pisano obrazlo‘ewe za ovajpredlog, pre svega jer je re~, takva kakva jeste, vi{eslojna i vi{ezna-~ewska sama po sebi jasna, glasna, zvu~na, bogata i piscima bliska, te dasvako u woj mo‘e prona}i ono {to mu se dopada. Budu}i da je od mene za-htevano da dostavim napisani predlog i obrazlo‘ewe za ime ja to u do-broj voqi ~inim, jednako smatraju}i vaqanom namerom i htewa kolegakoji to od mene i{tu.

44

Dakle, evo nekoliko zna~ewa re~i }elije:

– ]elija (latinski cella, dem. cellula), koja je osnovna morfolo{ka i fizi-olo{ka jedinica vi{e}elijskih organizama ili samostalni organizamjedno}elijskih ‘ivih bi}a, mo‘e imati i kwi‘evni prefiks ba{ u onojmeri u kojoj je kwi‘evnost op{ta svetska ba{tina ili pojedina~an ume-tni~ki trud. Takva }elija onda, kao organizovana jedinica ‘ive mate-rije, biva jednako i organizovana jedinica ‘ive kwi‘evne re~i.

– }elija, koja je najsitniji deli} od kakvih su sagra|ene biqke i ‘ivo-tiwe, mera je ~ini mi se i dobrog ukusa za autorski segment unutar je-dnog vaqanog ~asopisa.

– }elija je, tako|e, okce u p~eliwem sa}u. Mo‘e onda biti i okce u sa}ukwi‘evnog dela.

– }elija je opet najmawa jedinica koja ~ini strukturu nekog {ireg fun-kcionalnog dru{tvenog organizma. Taj organizam u ovom slu~aju jesrpska kwi‘evnost ili, ako ba{ ho}ete i sama Kwi‘evna zajednica^ista.

– }elija je ka‘weni~ka odaja, samica u zatvoru. Delawe umetnika, mno-‘inu godina unazad, nosilo je vi{e odrednica kazne nego nagrade. Svismo bili, hteli to videti i priznati ili ne, u grdnom i gorkom kazama-tu. @ig takav – svaka na{a re~ nosi i mi ga se te{ko osloba|amo.Mo‘da ~ak i nemamo pravo da ga se odreknemo.

– }elija je soba za ostavu, mala zasebna sobica. Svako delo sa umetni-~kom pretenzijom je tek malena sobica u velikoj gra|evini koja se ime-nuje Umetnost. Ako je to delo ostava za budu}nost utoliko boqe.

– }elija je, izme|u ostalog i sastavni deo akumulatorske baterije – dakleenergetski depo, koji, da stvar bude zanimqivija – sadr‘i oba pola!

– }elija je i posebna sobica za posve}ene, sobica za kalu|ere isposnike.Pisac je onoliko dobar koliko je predan svom poslu. Najboqe ako jepotpuno predan, ako svu svoju energiju posve}uje pisawu. Uvek se dobijaonoliko koliko se daje. Tako nastaje kwi‘evni monah. Budu}i da svi ko-ji se oko posla osnivawa Kwi‘evne zajednice ^ista nahode, dobro po-znaju na{eg kolegu Jugoslava Tugomirovi}a – nije potrebno obja{wava-ti {ta je to. Mogu samo da potsetim one koji su ga pose}ivali, da su bo-rave}i u wegovoj radnoj sobi bili ba{ u mona{koj kwi‘evnoj }eliji.

– i na kraju, svakako ne po va‘nosti redosleda, ve} kao zavr{ni pe~at,ovom kratkom i nepotpunom obrazlo‘ewu, ]elije su toponim tik uz^ist. ]elije su i manastir od ugleda i imena kojim se na{a varo{ pono-si. Ime manastira ]elije, da potsetim, u sebi sadr‘i i Krst ^asni i

45

imena svetiteqa, pre svih Svetih otaca Justina ]elijskog i NikolajaLeli}skog, koji su srpski rod zadu‘ili i neprocewivom kwi‘evnomba{tinom.

Na posletku, mislim da }e moje kolege ovaj predlog i wegovo {turoobrazlo‘ewe ~istog srca i u dobroj nameri razmotriti, a da }e od svihpredlo‘enih imena izabrati najboqe i najlep{e, najreprezentativnijei najcelishodnije, te da }e se ispod izabranog imena pojaviti kvalite-tan i hvale vredan ~asopis na koji }e ^ist biti ponosan.

U ^istu na Bistri 27. novembra 2000. g.

– Hvala Bogu da nije izabran ovaj predlog – pomislio je. Bruka bi mo-gla biti ve}a. ^asopis nikad nije iza{ao. Uloge su do du{e bile po-deqene, meni je dopala zna~ajna, uredni~ka za prozu, po~eo sam ~ak kon-taktirati poznate pisce, priznata kwi‘evna imena iz generacije koji subili voqni da mi za prve brojeve besplatno ustupe priloge i – ni{ta.Kao i uvek u ^istu – ni{ta. Bio je to jedan od mno‘ine poku{aja koji nijeodmakao daqe od pustog i jalovog po~etka. A u~estvovao sam i u boqim.

Setio se, gledaju}i u taj tu‘ni, nagu‘vani list, ‘utilom ve} na~etogpapira, kucan tada posebnim, takozvanim YU fontovima, koliko se na-dao i koliko se prevario nadaju}i se da od te divne ideje ne}e nastatijo{ jedna pusta amaterska halapqiva sedmoglava neman koja }e se tovitii rasti sve dok ne pukne ili sama sebe ne pojede. Setio se, tako|e, sa ne-{to prijatnije i uzoritije sete, da je nekada, mo‘da ba{ u to vreme, ra-~unar bio ozbiqna i komplikovana naprava, sam po sebi dovoqno in-spirativan i mo}an, da mu je podizao nivo koncentracije i adrenalina.Mogao je sedeti za wim i raditi satima i danima, zaboravqaju}i na sve-kolike fiziolo{ke potrebe, a da mu se ~inilo da je proteklo samo neko-liko ~asaka ili tek minuta. To vi{e nije slu~aj. Odavno nije tako. Dali je ma{ina promenila svoj ritam ili je on oguglao i tra‘i ja~e halu-cinogeno sredstvo i poja~alo? Situacija se okrenula naglava~ke, te-hnika vi{e ne poma‘e na isti na~in. (^ak je, potpuno nepotreban slo-gan: Tehnika narodu! apsolutno potisnut iz upotrebe.)

Tra‘io je krivca. Negda, u doba koje je pro{lo, patio je zbog toga{to mu kompjuter obilno krade vreme, {to ne ume da ga obuzda i kontro-li{e. Sada, opet ~ezne za tim {to mu on to vi{e ne ~ini kada bi mu toiznad svega prijalo. Odakle sad takva promena i potreba? Proizlazi liona iz wegovih lo{e definisanih navika i sukoba, unutra{wih, podje-dnako sna‘nih nagona za pokretom i za nepokretno{}u? E, {ta bi daoda se sada to vreme vrati. Ali vremena se ne vra}aju. Da li?

46

Nije bio potpuno siguran u to. Ekran ispred gospodina Bernarda^eglova se bolno beleo. Nijednog slova na wemu nije bilo, nijedne jedi-ne ta~ke koja bi umela izazvati makar prepirke u kojima bi mogao dabrani svoj eventualni stav. A onda se, kao {to je red, kao {to je negde,neki pametni programer i predvideo, imaju}i u vidu mo‘da ba{ ovakav,nemogu} slu~aj curewa vremena bez htewa i kontrole, Screen Saver akti-virao. Koncentri~ni krugovi koji su se na wemu po~eli javqati u ra-zli~itim bojama i intervalima, jednako kao i disonantni, uti{ani ibolesno iritantni tonovi sa televizora koji je i daqe radio za svojgro{ delovali su na wega potpuno op~iwuju}e i magijski.

Oko wega se istovremeno de{avala fragmentacija poznatih figura irekompozicija novonastalih fragmenata, od ~ega je on, koji svakako ni-je ispoqavao slepo neznawe, uo~avao samo nasumi~ne detaqe i prostonije mogao prepoznati gde se nalazi. Savremene tehnologije nisu imaledovoqno obzira prema umornom, sredove~nom, potencijalnom piscu uozbiqnoj nevoqi, kome je voqa itekako nedostajala a inspiracija davnousahla i utekla, ostavqaju}i ga u osami, na milost i nemilost tranzici-onoj a‘daji i wenom proseravawu pri modelovawu novih moralnih vre-dnosti. Uticale su na wega, koji nije podnosio da ga bilo ko u ~emu is-pravqa, pa je s vremena na vreme upadao u vatrene tirade.

Sva|ao se sam sa sobom ili sa tihim, neprestaju}im koliko i nepostoje-}im glasom u ku}i, umornim od uobi~ajene dosade, vrlo omamquju}e, opija-ju}e i gotovo magijske. Ekrani, kretwe na wima, u~inili su da na ~as vidiprakosmi~ku harmoniju i wenu zatvorenost na dnu alavog crnog bezdanaili da se samo – autohipnoti{e. Hteo – ne hteo, tek tren kasnije, zaspao je.

Malo razboritosti nikada nije na odmet. A san je razborit, delotvo-ran i lekovit, ka‘u? Wegova energija je ogromna i ~esto dominira na-{im pona{awem. Ume biti odgovorna za emocionalnu nesigurnost inerazumne strahove koji spre~avaju da se povedemo za svojim ‘eqama.Nudi nam ne{to posebno {to ~esto ne prepoznajemo kao svoje, pa ga sestidimo, a kad ga, kako bilo, usvojimo – tvrdimo da je u pitawu prisila,op~iwenost ali i vrhunsko ushi}ewe.

No uva‘eni B. ^. je imao i druga~ijih iskustava. Kultura ‘ivqewau svetu snova na‘alost nije bila na spisku predmeta koje je do sada di-rektno prou~avao, a oni koji su mu, u kwigama prepri~avali svoju –uglavnom su pri~ali o unutra{woj aktivnosti podsvesti koja se retkopojavquje na povr{ini i koje nismo svesni i – redovno ga masno la-gali.

47

KULIN NEIMAR

^itavog ‘ivota Ru‘ilo protestvuje. Tegobno je bilo shvatiti i ra-zumeti, a jo{ tegobnije objasniti protiv ~ega. Mogu}e je bilo, dodu{e,pokazati na primerima pojedina~ne razloge i ciqeve wegovog delo-vawa, ali se te{ko nalazio nekakav zajedni~ki imeniteq koji bi daosveobuhvatno i razumu blisko re{ewe, a da se ono razlikuje od tuma-~ewa da je to samo wegov pojavni oblik i na~in delawa da se u ~emu ista-kne i odvoji, skrene pa‘wa na sebe i u~ini da ga okolina primeti i ra-zlu~i od drugih, obi~nih i svakodnevnih. Daqom i dubqom analizom,moglo se, dodu{e, posumwati i pomisliti da se radi o shvatawu protes-ta kao progresa i da nema drugoja~ijeg napredovawa do bune protiv sve-ga i sva~ega.

Mo‘e se, tako|e, u~initi nepristojnim, da se po ~ijoj pro{lostiprebira, ali sad, {ta je tu je, nije lako izbe}i da se {ta o tome ka‘e, jerje i ovo dosad re~eno ipak ~eprkawe po intimi. Opet, opravdawe posto-ji, jer se delovawe Ru‘ilovo ose}a u {iroj okolini, pa se mo‘e re}i dase na taj na~in pri~a jedna op{ta zgoda u lokalnim okvirima. Stoga dase samo kratko spomene: Detiwstvo mu je obele‘eno kao ru‘no i punobola. Stasavao je okru‘en zanemarivawem i svakojakim razo~arawem,ma kome nepotreban kao pohabana krpa. Kad je odrastao, na{ao se uokru‘ju pusto{i i nedostatka qubavi ve}eg nego ikad, smrtan kolikoriba na suvom. [ta je onda naumio? Da preto~i neuspeh u osvetu? Ilida, neznaju}i pravi uzrok svojoj nevoqi prona|e, univerzalni lek?

Naoko, nije se sve tako – jednostavno, odvijalo. Slika koju su mogliugledati, oni koji su ga povr{no posmatrali, mogla je da prevari. Zav-r{io je ozbiqne {kole, postao dobar matemati~ar, vaqan tehni~ar,slikawe mu je i{lo od ruke. Vi{e puta je, kao |ak, nagra|ivan. A kad jediplomirao i postao arhitekta, malo pomalo, wegovo ~udno razmi{qa-we i neverovatna re{ewa donela su mu solidan ugled me|u kolegama. Te-{ko je bilo primetiti, koji je wegov kona~an naum, {ta ga to mu~i i za-rad ~ega radi na takav na~in, koji se kome mogao u~initi grozni~av, ma-{tarski ili nadasve nadaren, ali nikako nije ukazivao na kraj puta ko-jim je po{ao.

Uz sve opaske o lepoti, sposobnosti, ambicioznosti i izgradwi sop-stvenog stila, neke tvrdwe se ni~im nisu dale oboriti. Stvarao je ~vr-ste, jake i stabilne gra|evine, kad je trebalo po{tovao je tradiciju po-dnebqa, od tehni~kih i zakonskih normativa nije odstupao. Ipak se sveto, nekako zajedno, odvajalo od svakodnevnog i uobi~ajenog i to ne~im{to se nije moglo nazvati simpati~nim i dopadqivim, ve} naprosto su-

48

protnim imenima. Nije se dugo uo~avao razlog takvog utiska, jer se jedi-no opravdawe moglo iskopati u nekakvoj neprijatnosti, prosto u ose-}awu negativne energije i istih takvih emocija koje su se javqale pripogledu na wegove radove. Analizom se, zapravo, nije mogla prona}i nijedna ozbiqna zamerka.

Da se ko setio da ga upita, Ru‘ilo bi mu sigurno rekao, da je prestaoda slika i da se opredelio za ovaj zanat, jer neimarstvo smatra prvom odsvih umetnosti, najva‘nijom, najstarijom, sa najja~om tradicijom i naj-zna~ajnijim uspesima otkako je sveta. Spomenuo bi da veruje svojoj ma-{ti, da ne sumwa u svoj ukus i ume}e komponovawa. I da je zadovoqan ve-{tinom koju je stekao, jer da nema {kole sa boqim mogu}nostima. Alinije imao ko da ga o tome pita, nije imao ko da se suprotstavi wegovommi{qewu i da ~uje, {ta se sve iza ovih re~i krije. Tako }e pravi motiviostati skriveni, te }emo morati da se zadovoqimo znawem da je nivo ovepri~e ipak pretpostavka i li~na vizura.

Dakle, svakodnevica Ru‘ilova bila je protestna. Protest je bio ne-~ujan, muk, lagan i tajnovit, kao i wegov posao. Odmicao je sasvim laga-no i tek po zavr{etku se mogao i{~itati u meri u kojoj su posmatra~ibili pismeni i pripremqeni za tuma~ewe ponu|enog. Sve u svemu vrlokasno. Svrha ovih zagonetki, nije bila naivna igra, ali }emo to tek ka-snije saznati, ako uop{te i saznamo. Pisac ovih redova se nada da ne}epreterano pogre{iti ako zakqu~i, da se radi o procesu konfuzije, o do-prinosu da se ona pove}a i raspline i kao plima zapqusne sve pospale idremqive.

Sve {to je do sada projektovao i izgradio me|usobno se razlikuje. Ra-zlike su o~igledne i neverovatne. Razlozi? Otom, potom.

Iz wegovog rada izvire stra{na energija. On je neumoran i istrajan.@ari{te takve voqe nije mogu}e, kad je Ru‘ilo u pitawu, osloniti naverske motive, on je ateista po opredeqewu. (Ako ne la‘e). Ni u ravninacionalnog – to ga ne interesuje, niti ima socijalnih obele‘ja, mate-rijalnog boqitka pogotovu, jer od ovoga posla i onako nema nekave po-sebne vajde. O kakvoj se to va‘noj ‘ivotnoj potrebi radi? Ne znam tajnagon druga~ije da opi{em do imenom besa, jarog i qutog. Neverovatnogbesa, koji po prirodi nije graditeqski, ve} ru{ila~ki. Paradoks je sa-mo prividan. Vredno, marqivo raditi i izgra|ivati da bi se ru{ilo.Ali, da krenemo redom.

Prvu nagradu dobio je za projekat zgrade ‘elezni~ke stanice. To jekomotna, velika gra|evina, neverovatna po tome {to deluje kao da se ugrad iz ba{tine preselila, iz neke pri~e od davnine, te joj se ova ulogana{la, a ona, {ta je – tu je, kao sve prastare veli~ine, raspola‘e takvim

49

ume}ima da mo‘e svakojake, i najrazli~itije funkcije obavqati, pa to i~ini. Uspe{no, kako bi druga~ije. Nije malo putnika koji su, u ^istudolaze}i, pri prvom izlasku iz voza naprosto zanemeli kad su ugledaligde su prispeli. Iako ne ‘elim da budem detaqan, mora}u da ponovim:koliko god da bih hteo da ovu zgradu, koja prebiva usred galame i u‘ur-bane aktivnosti, opi{em, a morao bih pri tom preduze}u same laske pi-sati, ima ne{to negativno, gotovo bolno, {to iz we isijava i spre~avame da je do kraja hvalim.

Ubrzo potom, po wegovim nacrtima izgra|ena je poslovnica elek-trodistributivnog preduze}a. [ta je woj nedostajalo te{ko mi je daobjasnim, jer sam se morao slo‘iti sa svim pohvalama i komentarimakoji su oko we kru‘ili, grade}i nevi|enu famu. Sve je bilo na svom mes-tu, ose}ajno do fantastike. Kao da je u pitawu kavav sredwevekovnidvor, a ne ograda za slu‘benike. Lepo i slatko vra}awe starim uzorima.Pomislio bi ~ovek, da je sve po pejza‘u diktirano. Vrlo efektna igrasvetlih i tamnih povr{ina, garantovala je jednako dobro uklapawe udnevno i no}no okru‘ewe. Ali... Ose}ala se ta neprirodnost, sugestiv-nost da se razmi{qa po tu|oj voqi. Ne{to {to iz grudi isisava pozi-tivnu energiju bilo je tu prisutno i ostavqalo prazninu i mu~ninu odkoje se dugo i te{ko bolovalo.

Onda je nastala ~uvena zgrada Banke, u centru, odmah pored Komite-ta. I opet slede pohvale i priznawa. Novine pi{u o mladom arhitekti,~iji dani dolaze, koji se ve} oprobao i dokazao na velikim poslovima,stoga se, s pravom, od wega o~ekuje tek pun doprinos. Sama gra|evina jesasvim druga~ija od prethodne. Veli~anstvena svakako, spektakularnoizvedena ali opet nesimpati~na, odbijaju}a. Kao da se ~ovek nalazipred katedralom, koja je, eto, otvorila vrata za nekave sumwive rabote,pa se ne{to nema voqe za ulazak u wu i detaqno razgledawe. Ipak, da nebude da izbegavam da {ta o woj ka‘em – gra|evina se isti~e i razlikujeod okoline mno{tvom vertikalnih linija svedenih u o{tre, gotovo{iqate lukove... Verovatno zato i li~i na katedralu.

U to vreme, nekako se javqaju i prve javne polemike o izvorima nada-hnu}a mladog arhitekte. Govori se o wegovim uzorima, spomiwu se ne-koliko imena veterana i zna~ajni savremeni autori. Kolege ve} zaziruod wega. S druge strane uva‘avaju ga i to sa izvesnom dozom straha. Otom strahu bi bilo zanimqivo pri~ati, jer mi se ~ini da nije bio pre-sudan strah za karijeru, niti strah od ugro‘avawa radnog mesta i egzis-tencije starijih, niti je pak bilo u pitawu dovo|ewe dosada{wih kri-terijuma vrednovawa na neke druge repere. Pre je to bio strah od sameRu‘ilove pojave, wegovog nastupa i prisustva. I ne samo od wega, nego i

50

od wegovih dela. Jer bila bi velika sre}a, da je onaj ru‘ni ose}aj, nela-godnost sluzave jabuke u grlu koja se ne da iska{qati niti progutati,bio prisutan samo u jednom posmatra~u. Pre je verovatno da je tu neugo-dnost imala ve}ina analiti~ara i posetioca spomiwanih gra|evina,ali se stidela i pla{ila da o woj razgovara, jer su u~ene glave, sude}ipo strogo utvr|enim pravilima tuma~ewa umetni~kog dela, iznele samonajboqe ocene. Da li se radilo iskqu~ivo o bojazni da se ko ne u~iniglupim i neobrazovanim i nedovoqn osposobni da o takvim vrednosti-ma sudi, ili o nedostatku obi~aja da ~ita~i umetnosti govore i gledaju-}i kroz energetsku prizmu, ne bih se mogao zakleti. Tek oni {to su ne-prijatnost ose}ali i be‘ali iz senki stanice, poslovnice i Banke, va-zda su o tome }utali.

Me|utim, Ru‘ilo je bio slep za stavove drugih, oni ga nisu doticalii uzbu|ivali. Voqu za svoj rad crpeo je sa drugog mesta. Najmawe }u seprevariti ako ka‘em, iz nekog velikog neiscrpnog rezervoara gor~ine,koji mu je omogu}avao da radi gotovo nemogu}e stvari, pre svega jer je ve-rovao da nemogu}ih stvari nema. Tada se nije moglo pretpostaviti ka-kav on lukav i uporan rat vodi i protiv koga.

U ^istu je do{ao red na gradwu Tr‘nog centra. Raspisan je konkurs,nagrade su bile primamqive. Stiglo je mno{tvo kvalitetnih radova izanimqivih re{ewa sa svih strana, me|u wima i veliki broj od zna~aj-nih imena ovoga zanata. Treba li re}i ~iji je rad odabran?

Kada je objekat sve~ano otvoren, opet su se ~ule mnoge re~i hvale.Tr‘ni centar je, rekli su, oslobodio grad, uveo prirodnost i ‘ivo-tnost u u~malu sredinu. Kao da nas je sve ogrejala neka nova i dosad ne-vi|ena svetlost, koju nismo poznavali i koju, mi, mo‘da nezaslu‘eno,ne~ijom milo{}u dobijamo. Govorili su da je to obnova anti~ke ume-tnosti, vra}awe korenima vaqanih i lepih gradwi, da je to ovaplo}eweli~nih sloboda, kako autora, tako i korisnika, gotovo misaona tvore-vina koja se samo zahvaquju}i neverovatnim okolnostima materijali-zovala. Posebna opaska se odnosila na funkcionalnost i udobnost, naokrenutost ovozemaqskim zadovoqstvima i prirodnim proporcijama.Opet su svi tap{ali i nisu prime}ivali suprotnost u svojim re~ima.Ili, ako su ne{to od toga i uo~avali u izgovorenom, potvrdu na samojgra|evini nisu pronalazili. Uveren sam da su u li~nim, unutra{wim,neizgovorenim analizama morali da uvide da svaka tvrdwa ponaosobstoji, a da zajedno klimaju, te da nema re~i do paradoksalnih kojima bise izgled mogao opisati.

Ona odbojnost {to unosi nemir i nepoverewe, koju sam ‘eleo da is-ka‘em, pi{u}i o prethodnim gra|evinama, javila se u ja~em intezitetu

51

nego do sad. Poku{avao sam sam sebe da ubedim da gre{im, da potra‘imre{ewe u antipati~nosti lika koji opisujem, ali nisam uspevao. Uza-lud sam se trudio da Tr‘nom centru pri|em u trenucima najdubqe opu-{tenosti ili sa razgaqenim prijateqima, nije uspevalo. Gorak ukus mise vazda u ustima javqao i kvario mi raspolo‘ewe. Nametao mi se uti-sak da je ona nit, sama kakma, koja defini{e ~ovekove osnovne ‘ivotnepotrebe, kod Ru‘ila druga~ije ispredena, kao da je na~iwena od nagonabezakonog, jarog i ru{ila~kog. Nisam mogao da shvatim i objasnim nakoji na~in ga on koristi i usmerava ka graditeqskom poslu i kakvom semimikrijom koristi da obmane okolinu.

U ~asu kad se ugled Ru‘ilov podigao na takav nivo, da mu se ime spo-miwalo samo u izuzetnim prilikama, desila se ~udna zgoda. U varo{i jetrebalo graditi crkvu. Unapred se pretpostavqalo ko }e biti autornajboqeg re{ewa, te su uglavnom ostali arhitekti odustajali od bilokakvog poku{aja, smatraju}i to uzaludnim naporom i gubqewem vreme-na. I {ta je tu bilo ~udno? Ru‘ilo je u posledwem trenutku, povukaosvoj projekat. Nikome nije bilo jasno, ~ak je ve}ina stru~waka i gra|an-stva bilo razo~arano {to nisu imali prilike da vide novo i sasvim si-gurno velelepno umetni~ko delo. Na{ junak nije nikome ‘eleo daobja{wava.

Pripoveda~ to ose}a druga~ije. Sre}an je {to je novi varo{ki hramura|en po nacrtima arhitekte po~etnika i, mada su mu po izgradwiizna|ene mnoge mane, i mada se jo{ uvek prst stru~waka vidi u tom prav-cu kada se obja{wavaju gre{ke i nedoslednosti, priznaje da se svaki putkad u wega u|e, ose}a prepore|en i osve‘en. Ta nova crkva deluje na pose-tioca sasvim druga~ijim mehanizmima. U to se lako mo‘e uveriti svakoko je poseti. Zgrada je skromna i ne obiluje ukrasima i virtuozno{}ugraditeqa, ali sadr‘i qubav kojoj nema mere i granice te se vazda na svestrane razliva i bla‘i tu‘ne i te{i neute{ne i svakome voqu i raspo-lo‘ewe daruje. A Ru‘ilo se nije na osve}ewu pojavio, niti je kad, mi-slim, wenom blizinom prolazio.

Tad su se mogle, mo‘da, naslutiti neke osobine i razlozi wegovi.Pisac je znao da se on deklari{e kao ateista, ali nije smatrao to vaqa-nim razlogom da od profesionalnog izazova odustane. Svakako da je ta-da bio slep i gluv za wegova gledi{ta, te je samo pomislio da je i pro-tivnik Crkve i da je ta wegova protivstavqenost pravi razlog da izbe-gne da poku{a da joj pru‘i zadovoqstvo kakvo smatra da joj ne dolikuje.

Potom se jedno vreme pritajio i umirio. Sumwalo se da se razboleo.To nije svakako trajalo previ{e dugo. Mo‘da je samo, bri‘qivo i nena-metqivo pratio {ta se de{ava i snagu prikupqao. Ru‘ilo ne bi dozvo-

52

lio da ga zaborave, da neko tek tako preuzme wegove poslove. Zar da kodrugi raspore|uje stambene i dru{tvene zgrade, odre|uje mesta za razli-~ita okupqawa, sportske priredbe i odmor? To on sebi nije smeo dopus-titi. Radi se o krupnoj i va‘noj stvari. Tu se odre|uje budu}nost. A to jeput kojim on putuje i koji ‘eli da za druge trasira. Brzo se vratio svo-jim redovnim poslovima i nadmo}nom inteligencijom i ve{tom ruti-nom nastavio sa jo{ ve}om priqe‘no{}u da radi.

Slede}i poduhvat bio je Gradsko pozori{te. I to kakvo! Moram pri-znati da je to najrasko{nija gra|evina ikada u na{oj varo{i na-pravqena. Kontrasti koji su postignuti sami su po sebi dramati~ni ineverovatni. Neobi~ni i nevi|eni efekti na sve strane daju misti~anizgled i utisak zagonetke. Dekorativnost je nagla{ena gde je god bilomogu}e (a znamo da Ru‘ilo smatra da nema nemogu}ih stvari). Neko je uprestoni~kim novinama dobro primetio uspe{nu sintezu sa drugimumetnostima. Para je bilo dovoqno, pa su se u arhitekturu na{le utka-ne i brojne skulpture i slike, svaka za sebe predivno umetni~ko delo.Fasada je neobi~no kitwasto i bogato ukra{ena. Unutra{wost tako|eizuzetno rasko{na, ali... Opet ona potko‘na gor~ina. Ovoga puta jo{ve}a i neizdr‘qivija. Uz sva priznawa i uva‘avawa graditequ, od tadpisac prestaje da odlazi na pozori{ne predstave u svom gradu. Kadapo‘eli da ipak ne{to vidi odlazi u susedna mesta. Mu~i se i putuje kli-mavim autobusima, ali u pomenutu ustanovu vi{e ne ulazi. ^ak kad uli-com prolazi, prelazi na drugu stranu.

Za{to je to tako, ne mogu re}i samo jednim jedinim, pravim i istini-tim odgovorom. A voleo bih, jer bi pri~a bila kra}a. Jesu li sve ove re-~i potrebne da se kraju primaknemo sa mawe gre{aka ne znam, ali znamda su nekakva zloba i svakojaka smutwa u pitawu. Odnos gra|evina pre-ma okolini je kona~no odmetni~ki, nasilni~ki i oskrnavquju}i. Pro-blem je u lokaciji delovawa i definiciji mehanizma. Naru{avawe spo-koja ne mo‘e se objasniti ni jednim kori{}enim modelom u dosa-da{wem prikazivawu rada gospodina Ru‘ila. Ta negativnost, ta zra-~ewa koja iz wegovih tvorevina grizu mirne prolaznike i sve ra-zdra‘qivije korisnike je naprosto ~udesna. Efekat je sli~an dejstvuenergetskog vampira. (Sa takvima smo se vaqda ve} svi sretali. Pozna-jemo bar jednu osobu, po ~ijem se dolasku dobra voqa gubi. Kao da se sveizduva i presahne, najednom se dru‘ina uti{a i jedva di{e, ne spava sa-mo zato {to joj nervoza ne dozvoqava. Potom, ako nas vampir i napusti,treba dosta vremena i napora da se baterije napune i raspolo‘ewe, ni-~im drugim, do samim wegovim prisustvom ugro‘eno, ponovo uspostavi.)Moram podvu}i, da razmi{qaju}i o energopijama nisam na umu imao sa-mog gospodina Ru‘ila, ve} wegove gra|evine. Mo‘da je tu kqu~ vaqanog

53

iznena|ewa, jer sam se prvi put sreo sa objektom koji ima tu ru‘nu qud-sku osobinu.

Da sam kakav tajnovidac ili da mi je nekoji takvih sposobnosti priruci davno bih reagovao druga~ije. Na ‘alost tek sada ispisujem ove re-dove. I da ne bih pametovao posle rata, evo sad, pred odlu~nu bitku ka-zujem ovo, ako ima jo{ voqnih du{a da mi pomognu da se na megdanu vija-mo. Da za{titimo bednike iznemogle i pomognemo one koji su siroma-{ni, ~asni usamqenici i napu{tena siro~ad.

Kada sam ugledao slede}i Ru‘ilov neimarski poduhvat, dakle novuosnovnu {kolu, za trenutak sam se pokolebao. Da li je ovo nadahnu}eili obuzetost? – pitao sam se. Zgrada je bila ~vrsto i harmoni~no delo.Gotovo jedinstvena kompozicija u idealnim odnosima lepote i razuma,morala i odmerenosti. Kao da su merila pode{ena na vrednosti anti~keodvagala savremenost i vaqanost i ponudila pravo re{ewe koje ga dr‘ii podupire. No prvi utisak nije dugo trajao. Da li je maska ~vr{}a, dali je opsena ja~a, ne znam. Tek ubrzo sam osetio onu neprijatnu grudvu dami se iz ‘eludca u grlo pewe. I opet iz po~etka. Be‘i, sklawaj se izwene blizine. Te{ko deci koja se tamo budu obrazovala. Gore im muke inevoqe ne}e trebati.

Mo‘da bi ovde vredelo pomenuti da se protiv {kole pobunio jedinoKostre{, luda gradska, {to povazdan u zimskom kaputu, i leti i zimi,ulicama luta, jer je danima samo o tome galamio. –Napravqena je na r|a-vom mestu. Na vra‘jem legalu, na kome nikada ni{ta vaqano nije izni-klo, niti se dobro delo dogodilo. Koji tamo budu znawe sticali, ni{takorisno nau~iti ne}e... Autor sada priznaje da je Kostre{ bio pametni-ji od svih, hrabriji sigurno. [tit budaletine, koji je nosio, pokazao jejo{ jednu prednost, svakako i veliku manu, jer ga niko nije uzimao do-voqno ozbiqno, pa ni pisac ovih redaka koji mu podr{ku nije pru‘io,osim {to ga je, mo‘da, pa‘qivije od drugih slu{ao.

U drugim aktivnostima Ru‘ilo nije pokazivao ni{ta zna~ajno i ni-je na okolinu delovao onako kako su to ~inile wegove gra|evine. Napro-tiv, te{ko da im je u ~emu sli~io. Bio je povu~en, nenametqiv, tihog ioskudnog govora. Obla~io se skromno i ni u ~emu se nije isticao. Vremeje povazdan provodio u zatvorenom prostoru, retko je izlazio, ne znamda se igde drugde pojavqivao, osim na svom radnom mestu. Tamo ga znajukao vrednog i marqivog, koji glavu ne di‘e i ne me{a se u druge posloveosim stru~nih stvari. Ne pamti se da je koga mrko pogledao, akmoli dase sa kime posva|ao. Mo‘da je i to jedan od razloga da se oko wegovog li-ka isprede mit ~ednosti, gotovo sveta~kog ‘ivota, u najmawu ruku u sve-mu uzornog gra|anina i ponosa varo{i, gotovo jedinice za vrednovawe.

54

Napravio je jo{ jedno projektantsko iznena|ewe. Po wegovim na-crtima je gra|ena Po{ta. A mo‘da i nije bilo iznena|ewa, jer se odwega stalno o~ekivalo neko druga~ije re{ewe. A to se i dobilo. Presvega gra|evina se od prethodnih razlikovala svojom asimetri~no{}ui naro~itom, druga~ijom dekorativno{}u. Kao u nekim pro{lim vre-menima, fasada je predivno ukra{ena keramikom, majolikom, raznoboj-nim staklima i vitra‘ima na prozorima, uz upotrebu kovanog gvo‘|agde god je to bilo mogu}e, na oknima, stepeni{tu, ogradi, vratima i takoredom. Me|utim opet se, bar {to se mene ti~e, javio onaj isti ose}aj, kojime je odagnao da je ne gledam dugo i ne slu{am pohvale koje }e uslediti. Ausledile su svakako, na kraju je dobio i godi{wu nagradu Udru‘ewa.Obrazlo‘ewe sam imao prilike da pro~itam, ali sam izbegao da to u~i-nim, jer sam znao da }e se ponoviti iskustvo sa pre|a{wim delima, da nijednu pohvalu ne}u mo}i da osporim, a da }u u celini imati ukupan odbo-jan stav, srazmeran dejstvu ovog neimarskog ishoda na mene.

Nasrtqivci udaraju naj‘e{}e tamo gde je to za wih bezopasno. Vaqdatako i Ru‘ilo dela. Da ne bi bilo zabune, nije se wegovo pona{awe uprivatnom ‘ivotu promenilo, da bih sad imao razloga da ga druga~ijeopisujem. Pre svega ovde mislim na agresiju i nasrtqivost wegovih de-la, koja su svakako zna~ajnije, sveobuhvatnije i na {irem frontu is-poqene nego {to bi to mogao i jedan pojedinac svojim delovawem posti-}i. Wegov rad je najednom imao jasan ukus delovawa ni{tavila, nedoku-~ivog, misti~nog, ali ipak takvog, mra~nog i poro~nog. Ose}ao sam daje u pitawu neka duboka izdaja, no nisam mogao da doku~im kakva. Naslu-}ivao sam da je to upravo ono {to ga kvalifikuje kao svetca {irokihmasa. Jer kad sam ~uo da ga i tim imenom zovu, zamislio sam se. Lik mu sei tako mo‘e opisivati, ako se re~ stavi pod navodnike. Mo‘da bi premogao sli~iti nekom od ovih, novih „oniri~kih svetaca“, koji se kliza-ju o{trom ivicom koja putuje izme|u raja i pakla?

Da se ipak vratimo wegovom arhitektonskom stvarala{tvu. Jer po-sle onih visoko dobijenih ocena i kritika, usledila je jedna sasvim ra-zo~aravaju}a, nenadana gra|evina. Uradio je projekat za ~itavu stambe-nu ~etvrt i do~ekao da se izgradwa zavr{i, ali i sasvim osredwe kriti-ke. Dakle, re~eno je da je uradio ne{to, dodu{e moderno, u duhu i stiluvremena u kome ‘ivimo, ali sasvim obi~no, da u ovim objektima nemanovotarija koje smo navikli da nam prire|uje, da se primakao prose-~nim kolegama i da nema vi{e onih elemenata koji bi ga od wih izdvoji-li. Gotovo da se jadikovalo zbog toga. Smatralo se da ga je sredina poje-la, da se stopio u okru‘ewe. Pretpostavqalo se da je u pitawu jedna odonih, u nas, redovnih pojava uprose~avawa talenata. Ali... Da nije togaali, verovatno ovu pri~u ne bih ni pisao. Ista muka, ista gor~ina, ona

55

ista odbojnost i ovoga puta je isijavala i terala me u beg i nagonila dase ispovra}am. [to se mene ti~e, neke promene se i nisu dogodile, idaqe je postojalo „ono” {to ga je razdvajalo od kolega.

Pomislio sam da }e po~eti da pada u zaborav. Zato sam se iznenadiokada je ugledni istori~ar umetnosti objavio esej o wegovom stvarala-{tvu. Sadr‘aj je bio, dakako, velika pohvala, ali i neobi~na analiza,koja je nagove{tavala da }e se ne{to krupno dogoditi. Dakle kriti~arje do{ao do zakqu~ka, da je wegova svaka gra|evina zapravo slika odre-|enog pravca u istorijatu arhitektute. Dakle: ‘elezni~ka stanica je an-tika, poslovnica – romanika, Banka – gotika, Tr‘ni centar – renesan-sa, Gradsko pozori{te – barok, osnovna {kola – klasicizam, Po{ta –secesija, gradska ~etvrt – modernizam. Sve se uklapa. Gospodin Ru‘ilo,ka‘e uva‘eni autor, od po~etka svog stvarala~kog i nadahnutog radaprati svojim delima odre|ena podru~ja i na~ine gradwe i to hronolo-{ki, stil po stil – epohu po epohu. On nije puki kopista da bismo to mo-gli odmah zakqu~iti, ali analizom se to vrlo lako da pokazati. To je su-{tina, ka‘e nam istra‘iva~ i tuma~ Ru‘ilovog dela. I dodaje: – S ve-likim, neskrivenim nestrpqewem o~ekujemo slede}i projekat uva‘enogarhitekte, jer }e on biti – budu}nost!

Tad pomi{qam: Bo‘e da li sam mogao biti toliko slep! Sve mi je bi-lo pred nosom. O~igledno i jednostavno. Mo‘da ~ak i preblizu da bihna vreme ugledao. Ovo nije prst pred okom nego u oku. Bolan ose}aj kojinisam razumeo odakle dopire. Bo‘e mili! To je to. Da sam bar negde ukraju provodio smiren ‘ivot u qubavi i molitvi, nego sam glavu guraotamo gde ne treba. Olak{ao bih, bar, svoj podani~ki status i ne bih seose}ao ovako bedno, bar ne bih znao ovo {to sam doznao. Ne treba sewemu, Ru‘ilu ~uditi, ni wegovim uzorima, ni wegovim sledbenicima.U nas je sve mogu}e, pogotovu kad su u pitawu ru‘ne i rugobne, kukavne ikukavi~ke stvari koje prete nema{tinom i nesre}om svakojakom. Pa jo{kad se za podlogu izna|u ratom rastrojene du{e, a drugoja~ijih u nas inema, pa pocepane, udvojene i rascepqene li~nosti, kojih je mno‘ina urazbijenim doma}instvima. Lako je ovde biti lukav i pretvoran. Netreba laskati previ{e i prevrtati o~ima, samo podbosti je dovoqno, dase borba pokrene, pa bila to i borba protiv svojih najro|enijih i naj-boqih prijateqa i pomaga~a. A prema nacionalnoj crkvi i onako nijebio izgra|en odbrambeni stav. Vi{e od pola veka se svakojaki bes nadwom iskaquje.

Ko je mogao pretpostaviti da je Ru‘ilo, zaista nekakav novoverac?Ateista? Kreator ili poslu‘iteq kobojagi religije? Arhitekta budu-}nosti? Produ‘ena ne~ista ruka? Mo‘da je prva gre{ka {to takve ni-

56

kada do sad nisam shvatao dovoqno ozbiqno. Kao svaki definisan po-sao, koji ima finansijere i izvr{ioce i svu drugu poslovnu logiku, pa iprojektovawe budu}nosti. Crna rupa, praznina koja ne postoji, ali sve‘ivo mo‘e da pojede! Mogao sam bar po mirisu naslutiti. Mada sam uprethodnom tekstu ve} pomiwao ovo ru‘no ime, ono je bilo jedna pose-bna, jednostavna i grdna atrakcija, kao bradata ‘ena u cirkusu. Do-voqno ru‘na i dovoqno bezazlena da bude ne interesantna dubokom ra-zmi{qawu.

Gre{ka! Ru‘ilovo delovawe, wegov projektni zadatak, koji sam ose-}ao kao kvaran zalogaj, nikako nisam mogao doku~iti na takav na~in,niti sam mogao pretpostaviti da se iko iz na{e okoline sa tolikomperfidno{}u i monstruozno{}u baca na svoj narod. Sad je tu i zaje-dni~ki imeniteq i wegov novi projekat – najava izgradwe te prokletekule. Sve se najednom u glavi pome{alo i stvorilo konfuziju. Kako se utome sna}i? Mo‘da najpre molitvom. Molitva je univerzalni lek.

Borba protiv nacionalne prepoznatqivosti je ogromna i nepresta-na, samo je ja, kao sveprisutnu, nikako nisam mogao prepoznati u Ru‘i-lovom neimarstvu. Na meti je prva bila Crkva, najstariji i najstameni-ji temeq svesti o pripadawu i rodu, o istini i pravdi, qubavi i pra-{tawu. Zato je Ru‘ilo nije mogao u ^istu napraviti. Stasavali su mi-mo nas uslovi, koje neprijateqi na{i godinama zalivaju i neguju, da sedogodi proces koji na{ arhitekta priprema. Sve je tu – ekonomski ikulturni razlozi su nam u glave udenuti da se odreknemo od uspravnos-ti, vere i trpqewa i si|emo tamo gde su nas planirali.

Moglo je da mi se smu~i stoti put, da utrobu povratim i neznam gdesam. Gledaju}i u samu sr‘ problema opet da budem slep. Trebalo je da unovinama pro~itam {ta istori~ar umetnosti vidi tuma~e}i stilski ikvalitativni razvoj na{eg poznatog arhitete i da iz wegovih opaski,sasvim dobronamernih i druga~ije usmerenih, doznam ko je i {ta je ~o-vek za ~ije se stvarala{tvo, posebno, interesujem. I da potom saznam{ta mu je namera. Kakvu nam budu}nost predvi|a. Lak{e bi mi bilo dane moram o tome govoriti. Kako je ova pri~a u stvari vapaj za pomo}, ni-je mi izbor ostavqen. Ru‘ilo radi za televiziju. Kulu za repetitor pro-jektuje. Stra{nu i nakaznu gra|evinu, kakvu do sada nigda nismo imali.Samo nam je jo{ takvo zlo trebalo. Da li se ono imenima Pometwe iSmutwe javno naziva, istim onima kojima se ranije zvalo, kada nas je de-lilo i rastavqalo da se ne sastavimo, nije mnogo va‘no. Va‘no je da jojje kuga u temeqima i potpori, plac na malodu{nosti i defetizmu iza-bran, a ku‘an smrad i dejstvo usmereni da nam se nacija duhovno raspa-dne i usmrdi.

57

Lepota spoqa{wa, to je ta prevara na kojoj je ~itav posao zasnovan, dase br‘e i lak{e prela{}uju naivni i neobrazovani. Ima li kod nas koli-ko drugoja~ijih? Do suza sam tu‘an zbog svog, ovakvog, bednog stawa.

Pod Turcima nam je, mili Bo‘e lak{e bilo, nego me|u svojim izdaji-cama! Dobar je bio hara~ kojim se rob Gospodwi mogao otkupiti i ste}ipravo na ‘ivot. U Ru‘ilovoj budu}nosti takvog poreza nema. Mo‘e{ iga}e i ko‘u sa le|a oderati milosti ne}e imati. Oni i{tu du{u. I ima-ju takve poslaneke kakav je na{ arhitekta i takvo oru‘je kakvo je kulawegova. Sad je otprilike jasno {ta je razlog onakvom graditeqskom pu-tu i za{to su negativna ose}awa bila vazda prisutna.

Wegov protestuju}i razvoj, dakle progresivan i po svemu zna~ajan iuspe{an, poslu‘io je svrsi. Prikupio je sve negativne energetske nabojekoji su u prelaznim dobima i stawima akumulirani i zapreteni u isto-riji i ba{tini, i to upravo u onom zajedni~kom univerzalnom delu, ko-ji mora biti i najzna~ajniji za razbijawe posebnih nacionalnih obe-le‘ja i vrlina.

Lak{e bi nam bilo da smo wegovu nameru ranije primetili i stalimu na crtu. Wegov put se pribli‘ava kraju, iskustvo mu je maksimalno,rezervoar gor~ine o kome sam naslu}ivao da postoji, prepun. Gde se ta-kav me|u nama na|e?

Mi smo vazda bili spremni da se podelimo. Mo‘da smo i bili po-deqeni, bar na politi~ke partije, stranke i struje, ali nismo se nikadau esencijalnoj teolo{koj qubavi, blagodarnosti i smernosti delili~ak i kad smo formalno pripadali dvema stranama. Bar smo se tu trudi-li da budemo jedinstveni. A sad vidi {ta nam se sprema! O, ludih glava,koje su samo cirkusku zabavu i atrakciju kao moja o~ekivali!

Bar sa nacionalnim izdajicama imamo iskustva. Na wima su se, na-{im slabim ta~kama i mestima gde smo najtawi, neprijateqi u~ili.Ali smo izgleda sve zaboravili. Zaboravili smo na primer kako su oni{to su mewali veru za ve~eru, bili zbuweni i nikada nisu znali komepripadaju. Ni danas sa sigurno{}u ne znaju, kada su pro{le decenije ot-kako je specijalno za wih izmi{qena nova nacija, i krvav rat vo|en dase ne bi ose}ali ugro‘enim zbog svoga izdajstva. Ko nama opet poturaklizavu stazu pod korake, kome smetamo i kome ne smetamo? Ru‘ilo,Ru‘ilo, Bog te naru‘io, ku}i odlazi, pred vratima igraj od one pe}ine ukojoj ti u~iteq obitava.

Da}e Bog da se setimo vremena kada su se mewali dru{tveni zakoni,obi~aji i odredbe, kada se priznavala nova i nepostoje}a tradicija, dabi nekoji koji su najvi{e izdali, mogli ste}i pravo da se nacionalno

58

izja{wavaju po svojoj verskoj pripadnosti. Nekoji, koji su to pravo iprivilegiju stekli nivoom svoga izdajstva. Vernima i pravovernima tonikada nije ponu|eno, jer oni razlikuju nacionalno od religioznog.Neraspoznavawe je odbrana za izdajnike.

Gre{ka je na{a osobina da sve crpemo iz ose}awa, a malo {ta iz ra-zuma. To su shvatili nevernici, protivu nas je obilato koriste. Nemanigde prostijih ni bla‘enijih zato nas ne ostavqaju na miru.

Gospodin, arhitekta Ru‘ilo najavquje da sprema novo savr{enije iboqe delo, kome mesto nije ni na nebu ni na zemqi, u kome }e biti iska-zana sva dosada{wa svetska iskustva, sabrana i suprotstavqena jednadrugom. Smatra da }e se sa izgradwom kule ostvariti wegov san i da po-sle we ne}e vi{e graditi. Stra{im se tog gneva i jarosti koga nema uwegovim re~ima. Znam da }e ga biti nao{trenog, ako mu se, nedaj Bo‘e,ma{tawe ostvari. Sad se ne mogu oteti utisku da je period koji sam po-~eo da opisujem, dakle Ru‘ilovo dosada{we stvarala{tvo, samo tru-bqewe protiv na{e nacionalne, kulturne i umetni~ke ba{tine i presvega crkvene tradicije, sa izra‘enom namerom da se pogled i delaweispravnih pomeri na kolosek izdaje, na kome je wegov {ator razapet.

Ako nam se unizi i uni{ti nacionalna sloga, ako se i po Crkvi po-delimo, {ta }e na{i potomci znati? Treba li da pri|emo kuli koju namRu‘ilo pru‘a ili jo{ gore, da se u wu naselimo? Mo‘da neko zna gorina~in za samouni{tewe i samoubistvo jednog naroda od ovoga koji namse nudi?

Jo{ nam se vremena za razmi{qawe daje. Ne dugo, koliko da dres iliuniformu izaberemo. Dodu{e, sa pquvawem predaka i istorije moramopo~eti odmah, ako ‘elimo da se pred „smak sveta“ vaqano pripremimo.Re}i }e da im moramo verovati da je put jedini za pre‘ivqavawe i spa-savawe glave i poroda izdaja svoje pro{losti i potpisivawe pristu-pnice u zajednicu koja ne priznaje pretke i wihove naslednike.

Da li sam to preosetqiv i eksplozivan? Da ne preterujem u sumwi, dane preuveli~avam iskustvo? Da nema mo‘da nekog drugog, potajnog ra-zloga, koji sam u podsvest, negde u wenu dubinu sakrio, koji me nagoni dao gospodinu Ru‘ilu gajim samo negativne misli? Se}am li se ra-zmi{qawa kako qudima ne}e trebati zakon kad se budu voleli me|uso-bno? I da je to mogu}e?

[ta se to de{ava? Sam sa sobom, sa nesanicom i bolnim grlom dani-ma se borim. Pla{im se da ne znam prave odgovore. Po svojoj iskrenos-ti, strepwe zasnovane na iskustvu ili predose}awu ipak su vaqane. Uovakvim stvarima se ne mo‘e biti dovoqno oprezan, a daj Bo‘e da nekopreteruje pred prqav{tinom i gadostima zemaqskim! Svo iskustvo mo-

59

je je ni{tavno prema bolu koji ose}am i strahu koji mi pod rebrima bri-ne o sva tri vremena koji moj narod opisuju. Sav trud neka se istopi ineka se ‘ivot sam po sebi ugasi ako je potrebno da se put obasjan isti-nom pred narodom objavi. [ta sad uraditi sa rukovetima besmislenihi smislenih sociolo{kih analiza koje se gube pred trenutcima prakti-~nog iskustva? Kome carstvu se opredeliti? Da li je mogu}e postavitito pitawe, kao mamac na udicu.

Nekakve glupe i opre~ne situacije sustigle se, pa ovaj neimar nesre}ekoristi i servira lepo zapakovane la‘e i prevare kao da otkrovewe nu-di. Mo‘e li se medeno o qutim i gorkim prilikama razgovarati? U isto-riji civilizacije poznat je poduhvat na takvim osnovama gra|en. Svi ko-ji su Kwigu ~itali znaju kako se zavr{io i kakve je posledice ostavio.

Ne pamti se da je na ovim prostorima do skoro pravqena originalnasekta{ka ideja. Stvar sa klimom i podnebqem je druga~ija, o tome netreba raspravqati. Svaki pelcer, i najmawi i zakr‘qao i gotovo suv,koji se nekom nesre}om na ovim na{im ukletim me|ama odnekud stvo-rio, no{en ku‘nom rukom ili zaraznim vetrovima, uglavnom se dobroprimao i ubrzo stao plodove davati. Vazda nam je tu|i otpad bio drago-ceniji od svojih svetiwa. Tradicionalna gostoqubivost izrodila se uinopo{tovawe i poni{tavawe vaqanosti tradicionalnog. Paradokskoji nas glave mo‘e stajati. Ako razmislimo o Ru‘ilovom stvarala-{tvu, brzo }emo do}i do zakqu~ka da u wemu nema ni traga, ni najmawemrvice od na{e graditeqske ba{tine. Da su sve vrednosti, na kojima sezasniva slava wegovog dela preuzete iz drugih kultura? Ne protivim seme{awu kultura nego pokazujem da nemamo posla sa zlom kao doma}improizvodom. Nevoqa je jo{ ve}a {to se radi o uvoznom jer takvom mnogodu‘e gledamo kroz prste i ~e{}e odbijamo da ga prepoznamo, nude}i mui sami, zabludelom ~edu, uto~i{te.

Bitka je svakako odsudna. Oni koji u nebo uzlete i istoriju i budu-}nost pogledaju sa uzanih prozora Ru‘ilove kule odre}i }e se u svojeime i u ime svoga potomstva mnogih stvari. Ko je taj ko ima vlast da bu-du}im nara{tajima otu|i pravo na ose}aj nacionalne pripadnosti?Ru‘ilo? On je marioneta, iza wegovih {irokih i ishvaqenih le|a, nakraju konaca, kojima mu se pokreti defini{u, nalazi se prilika koju te-{ko prepoznajemo. Ru‘ilo je izvo|a~ radova, po‘eqan igra~ i medijumza ostvarivawe vlasti.

Trebalo je da pro|e silno vreme da se pameti dozovemo. Mnogi su meuveravali da su moje re~i satkane od gluposti, slepe i neobrazovane i dase upu{tam u neke misti~ne i neverovatne stvari, da poku{avam da naja-vim nemogu}e i nestvarno, i da uzalud pani~im. Preporu~ivali su mi

60

psihologe i psihijatre sa kojima treba da pri~am, i tako daqe, sve do tre-nutka kad je Ru‘ilo sve~ano obele‘io postavqawe temeqca za svoju kulu.

Potom je nastala panika druge vrste. Postavqen je kamen u vazduhu.Re~ da se gradi gra|evina ni na nebu ni na zemqi nije bila figurativna,niti pak zlobna {ala na ra~un prostih masa, zaista je bilo tako. Svi sutrqali o~i i verovali. [tipali se i pitali druge {ta vide, ali malobe{e onih koji su sumwali.

Gra|evina je rasla neverovatnom brzinom jer se za wenu izradu ugla-vnom koristila nepe~ena cigla. Oblikovan je temeq u obliku kru‘neplo~e, nalik velikom vodeni~kom kamenu oblo‘enom plavom glazira-nom opekom, a po ivicama zlatnom. Po stranama su se mogli videti bar-reqefi lavova, jednoroga i zmajeva. Levitirala je tek koji metar nad na-{im glavama, obr}u}i se i namotavaju}i na se na{e sudbine u ritmu da-na i no}i koji se smewuju tako da vlast tama preuzima. Klupko koje samna wemu spazio mi se ne dopada. Ru‘ilo je neumoran i vazda prisutan,wegova prilika se uvek vijala okolinom, ispituje na~ine za br‘u grad-wu, bodri, ohrabruje i izaziva graditeqe da br‘e napreduju.

Svi oni kojima se vrat uko~io od gledawa ~udesa u kom{iluku, ima-li su ose}aj da se doga|a ne{to ~udno i mimo znanih zakonitosti. U sto-maku im se stvarala neprijatna i nemirna grudvica, koja se stala pewa-ti ka grudima rastu}i i gor~aju}i, stvaraju}i neprijatnosti od kojihbi normalan ~ovek vazda mogao poludeti. Nekoji, dokoni koji su se uwenoj blizini u no}ima crnim zaticali kleli su se da su videli da se uzeleno svetlo okupana negde iz gorwe nigdine, obna‘ena prekrasna le-potica s vremena na vreme spu{ta. Sre}na okolnost je {to u nas gotovoi da nema nekoga ko bi se imenom normalnim mogao dozvati, pa su i re-akcije bile druga~ije.

Vaqana gre{ka. Naru~ioc izvan granica mno‘ine nastale u vremenui prostoru, ovakvom obrtu se nije ni u snu mogao ponadati. Dakle, de{a-vaju se simptomi kao mu~nina, vrtoglavica, povi{ena temperatura, ka-{aq, povra}awe, magla pred o~ima. Sve stra{ne i neprijatne stvari,koje bi neki drugi, sasvim sam siguran mnogo te‘e prebrodili. Ali {taje to za nas? Takore}i ni{ta. Normalno i svakodnevno stawe od koga sene be‘i i kome se ne pridaje odvi{e zna~aja.

Tu je negde zapreteno zrnce u koje se kao u lek nadam. Jer logika kojom}e narod na sve oko sebe odgovoriti nije jednostavna, pogotovu nije uovoga naroda. Iskreno se nadam, da taj matemati~ki adut, na koji je pro-jektant ra~unao nije u pravim rukama i da }e se opet kao i stotine puta

61

do sada ponoviti situacija, drska i nepredvidqiva, koja }e pokazatilice i sliku pravog stawa stvari. Da ne}emo morati da smi{qamo kao{to to Ru‘ilo ~ini, jo{ jedan modus za me|usobne podele.

U kwigama iz kojih je on ume}e sticao, obja{wena je nepotrebnost ve-likih stvaraoca da za svoje najsvetlije i najzna~ajnije trenutke stvara-la{tva, koje umemo zvati nadahnu}em ili inspiracijom, ne morajutra‘iti nikakvu potvrdu od qudi. Ipak mi koji ‘ivimo jednostavnimi jednoli~nim na~inom ‘ivota u svoj svojoj prostoti osetimo katkadqubav, nadu, radost, umerenost i smirenost. U tom smislu, ima nade da jejedan od nas dvojice pogre{io.

62

ISKUSTVENI POETI^KI PRASAK

Milan Stefanovi}: „Videlo“

U do‘ivqajnoj recepciji poezija je prepoznatqivo oslowena na is-kustvo zapa‘awa koje novoj prirodi sadr‘aja daje narativnu i retori-~ku vrednost, ~ime se poja~ava smisaono ishodi{te. To je u neku ruku vi-delo, opa‘nik, ali i verizam {to nagiwe ka realisti~kom ma koliko zamnogo slika imali potrebu za dodatnim obja{wenicama. Tako se „‘i-vot sa~iwen od sitnica“, kako ka‘e Jovan Hristi}, dopuwava iskaza-nim. Ba{ tako „dopuweno“, osetno oja~ano je „Videlo“1 Milana Stefa-novi}a2, pesmama koje vizuelno i ~ulno, potom, imaju obiqe karakteri-sti~nih sentencioznih misli. One nisu zate~ene ve} su plod pesnikovogdelawa u jezi~kom nanosu iz koga se jasno konkretizuju i nalaze stamenomesto u poeziji ovog izbora, gde je sve formalno i logi~no stopqeno kaonovi sadr‘aj, kao pesma.

U ‘ivot se ulazi na misaonu kapiju Filozofije. Otvarawem tih vra-ta odmah uo~avamo ~vorove koji ni malo nisu samo proizvod snova alini nade, tu su pre~ice ali i o‘iqci na{ih nepromi{qenosti i brzawau, ina~e prirodno odre|enom hodu. Evo kako to vidi Milan Stefano-vi}:

„Mirna daska, nema ~vorova. / Vidi se da je drvo raslo bez briga. /

Trag u snegu./ Vidi se da je neko ‘urio. / Mrzne se na uglu mu{karac. / Vidi

se po wemu da ‘ena ne}e do}i.Gore svetiqke./ Ipak }e neko posrnuti...“

To je Stefanovi}evo „Videlo“ gde se u najidealnijim okolnostima iure|enostima ‘ivota doga|a ne{to suprotno, nekakva mo}na sila toure|uje i odre|uje, ka‘emo, ali u pozadini je vi{e razlo~ni gest sumwekoji koristi samo trenutak na{e slabosti i neodgovornosti da po~inisvoje. Zapravo, ide „svako svojim putem,/ Ali, nema toliko slobode“. Ta-ko svaka konstatacija ima pesnikovu zapitanost i kona~no odgovor natu zapitanost. Znaju}i da wegov stih uspostavqa ravnote‘u u ujedna~e-nom govoru, s mirnom deskripcijom i pretezawem razgovorne intona-

63

Odziv kritike

1 Milan Stefanovi}: „Videlo“, izbor poezije u „Kolonada“, almanah ume-tni~kog stvarala{tva, SEMS, Beograd, 2012, br. 2, str. 25 – 31.

2 Milan Stefanovi} (Crvica, kod Bajine Ba{te), pi{e poeziju, objavio ~eti-ri kwige. @ivi u Bajinoj Ba{ti.

cije“,3 onda je o~ito da Stefanovi} otvara dijalog, boqe re}i varirazasnovanost na kontrastu, u na{im ‘ivotima ni{ta nije iskqu~eno.Ni na{e opu{tawe, ali ni trenuci kako ka‘e Jejts4 kad „du{a se sti-{}e“.

„Vra}awe“ je psiholo{ka pesma o duhovnoj poziciji onoga {to ~ini-mo; sve nam se, dakle, vra}a. Mo‘da je to put pronala‘ewa nas samih, is-kustvo, ispovest. Tu je, pesnik otisnuo sentenciozni pe~at koji wego-vom poetskom okularu daje pravo da se uz intelektualne stepenice uspnetamo gde se „lik u nali~ju odmara“. U na{em obi~nom ‘ivotu to je samonejasna ta~ka, daqina stvara ta~ke. Pesnik Milan Stefanovi} ih spu-{ta na papir, otvara wihove slike i od wih gradi, zavisno od karakte-ra otvorene slike, nove znakove interpunkcije, pripisuju}i svakom onusasvim odgovaraju}u: „Cipela za uzvi~nik“. Tako }e tri ta~ke prikazatikao okomitost klanca koji se obja{wava kao „~ista prolaznost opijena

padom“. U muzi~kom smislu, pad – zvuk, se mo‘e pratiti u Rahmawinovoj„Poqki“. A onda, kada se sve smiri treba obuzdati pesnikovo „nes-trpqewe” jer on ide daqe, ispoveda nam se, ho}u da; „Poravnam brda je-

dnim pokretom ruke,/ Stene razbijem srcem,/ Kraqeve pretvorim u robqe,/

Xelate u ‘rtve”, a da pri tom ni~im ne naru{i qubav kojom je ve}„izmu~en”, ali ne mari: „Stisnu}u u {aci grumen zemqe,/ (...) odne{e iz

mene bol”, zapisa}e u svojoj pesmi „Slutwa”.

U pesmi „Razmetawe“ Stefanovi} je poku{ao da razobli~i „varkubezgrani~nog prostora“, aludiraju}i na globalizam sa svim militan-tnim i ekonomskim posledicama koje on donosi:

„Odmetnuo sam se od jave / Koja je iskrsla iz tame pred mene, / Pro-

lazna i nemo}na / I kriva bez stida.“

Ima pesma svoje granice saznawa kojih se, bez obzira na veliku koli-~inu ma{te ne mo‘e odre}i. Istorija qudskog duha ili zloduha na{eg,poznaje ratove, i sami smo savremenici jednog takvog i, na‘alost, spo-razumevawe me|u qudima, kakvo poznajemo, samo je na {tetu nekog – ~o-veka, opet. Ali, pesnik sve to mora da preina~i da bi dobio glas „koji

ima boju onog {to (...) ‘eli“. Zato se on razme}e obiqem snova jer silaziu sebe da pospremi sve ono {to miri{e na ratove koji „odjekuju vekovi-ma“. Pod ratovima podrazumeva svaku vrstu sukoba, a u pesmi „Ose}aj“nije skrivao, kako je govorio Kant, da smo skloni „dogmatskom dre-

64

3 Novica Petkovi}: „Poezija u ogledalu kritike”, Matica srpska, Novi Sad,2007, str. 44.

4 Vilijam Batler Jejts se rodio 13. jula 1865. u Irskoj, dablinsko predgra|eSendimaunt, umro je 28. januara 1939. u gradi}u Rokbrin na Azurnoj obali.

me‘u“5 iz koga se vaqa probuditi bez obzira {to, kako ka‘e: „Imam ose-

}aj, natera}emo se ili na smeh,/ Ili na pla~“. Kona~no, to su stawa kojase smewuju u na{im ‘ivotima, to je taj zakonomerni karakter zemqe nakojoj boravimo, a mi smo deo te zemqe.

„Videlo“ je, dakle iskustvo, Kantovska poezija koja, tako|e, opomiweda nisu objektivni prostor i vreme, wihovu subjektivnost otkriva fi-lozofija, religija ali, evo, i poezija. Pesnik je zato dao za pravo onom{to je progovorilo sobom u wemu, onom {to je opazio, video, predvideoili ~ak prevideo u prvom razmi{qawu. Uostalom, to je i razlog da pe-snik u nekom progovori, da se u wemu upale svetiqke za koje ka‘emo da jenekom „puklo pred o~ima“. Ovo je dobar poeti~ki prasak u kome je do-{lo do stawa kad „odvaja se ~ovek do ~oveka“.

Na videlo se, nego {ta!

Milijan Despotovi}

kwi‘evni kriti~ar

65

5 Zaslugu za bu|ewe iz dogmatskog dreme‘a Kant je pripisao {kotskom misli-ocu Dejvidu Hjumu, prema kome ne postoji saznawe mimo iskustva. I ovo pe-sni~ko saznawe to potvr|uje: „Sta}emo jedni naspram drugih“, ka‘e Ste-fanovi}.

Mensur ]ati}

DALEKOVODI

bijah usamljen dalekovodu pustom poljui Fatma je bila curicakoja je sa mnomod sebe u daljinividjela ‘enu

ona dva dalekovoda{to li~e mi na slova A i Hah, na ~ovjeka i ‘enusa ra{irenim rukamakoji se ne mogu zagrlitidruga~ije nego ovako pjesmom

i kroz mene dalekubeskrajnim ‘icamacvrkutala je ptica na mojim vrelima{to je planula u ‘enu

i zavr{ila svoj letkao {nala u njenoj kosi

67

Pesme na dar

^IN - ^IN

nazdravili smo kao tankim ~a{amatijelima punim crvenog vinakad je rekla da za‘murimi nestala u ti{inikao da je pticau o~ima ane karenjineprepla{ena piskom lokomotive

razbila tanko stakloizme|u dva svijeta

68

92

93

94

95

96

97

98

99

81

82

83

84

85

86

87

88

Biografije

Milijan Despotovi}

Ro|en u Subjelu kod Kosjeri}a, 1952. godine.

Studirao na Fakultetu narodne odbrane u Beo-gradu a kwi‘evnost i bibliotekarstvo na Filo-zofskom fakultetu u Sarajevu. @ivi u Po‘egi.Urednik je Kwi‘evnih novina „Svitak“ i prvog ~a-sopisa za haiku poeziju na srpskom jeziku „Paun“.

Pi{e poeziju za decu i odrasle, prozu, aforizme,kwi‘evnu i likovnu kritiku. Aforizmi, savre-mena i haiku poezija su mu prevo|eni na skoro svestrane jezike. Zastupqen je u vi{e antologija sav-remene i haiku poezije, kod nas i u svetu. Nagra|i-van. Kanadski ~asopis „Levres urbaines“, koji fi-nansira Ministarstvo kulture Kanade, posvetioje 1997. svoj 29. broj poeziji Milijana Despotovi-}a i kanadskog pesnika, akademika Adre Rua.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije od 1989. i predsednik Udru‘ewakwi‘evnika Srbije, Podru‘nica za Zlatiborski okrug. Za redovnog ~lanaMatice srpske (Novi Sad), primqen je 2009. godine. Nagra|ivan za poezijui delatnost u kulturi.

Rajica Dragi}evi}

Ro|en je 5. maja 1956. godine u Mlan~i kod Studenice. Diplomirao je na Fakul-tetu tehni~kih nauka(elektrotehni~kiodsek)uN.Sadu.

Objavio je kwige pesama:

„Evo moje glave“, Stra‘ilovo, 1984. god,„U nesvesti“, Krovovi, 1992. god,„Istrajavam“, Nau~na kwiga, 1996. god,„A zavodi me beskraj“, Kairos, 2007. god.

Poeziju, prozu i kritiku objavquje u mnogim lis-tovima i ~asopisima.

Dobitnik je nagrade „Pe~at varo{i sremskokar-lova~ke“ za 1985. godinu i Me|unarodne nagradeza kreativnost u materwoj melodiji, 2008. godine.

Bio je urednik za poeziju u „Stra‘ilovu“ od 1986–1990.godine. Pesme su mu zastupqene u antologijama.

^lan je Dru{tva kwi‘evnika Vojvodine i Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.

Od 1988. godine, neprekidno radi u Elektromre‘i Srbije na poslovima up-ravqawa elektroenergetskim sistemom / RDC Novi Sad.

91

Jovan Stojiqkovi}

Ro|en je 16. februara 1955. godine u Zaje~aru... Do 1963. godine ‘ivi u Les-kovcu, a potom ponovo u Zaje~aru, gde je i sada.Zavr{io je sredwu tehni~ku {kolu, elektrotehni-~ar elektro–energetskog smera. Zaposlio se 1976.godine i do 1984. godine je radio u Fabrici mer-nih transformatora Zvezdan.

Od 1984. godine radi u Elektroistoku, pogon Bor,kao rukovaoc TS Bor 1 i TS Veliki Kriveq. Od1988. je u TS Zaje~ar 1, isto kao rukovaoc. Od 1. juna2013. godine prelazi iz EMS–a u Privredno dru-{tvo za distribuciju elektri~ne energije Jugois-tok, d.o.o. Ni{, kao Referent uklopni~ar.

Od 1977. do 1984. trenira aikido i atletiku... apogon Bor je predstavqao na radni~ko–sportskimigrama u {ahu.

Od skora je po~eo da se bavi slikarstvom i pisawem poezije. Ovo mu je prvopredstavqawe.

Dragan B. Marjanovi}

Ro|en 7. avgusta 1954. u Beogradu... Po struci nastavnik matematike, studi-rao i teologiju /apsolvent. @ivi u Slancima po-red Beograda.

U slobodno vreme bavi se recitalom i organizo-vawem muzi~kih ve~eri sa etno–pevawem i izvor-nim srpskim pesmama. U saradwi sa folklorom u-glavnom gostuju u okriqu crkve i manastira (u hra-mu Svetog Save, u manastiru Sredi{te kod Vr{ca.).

Pi{e eseje, oglede, poeziju, dramu. Bavi se drama-tizacijom ‘itija: „Sveti Georgije i Srbi“; ,,Brojanice

Svetog Save“; ,,Vidovdanski vidici“ (okosnica pred-stave na proslavi Vidovdana 2010. godine, u hramu Sve-tog Save, tj. u kripti Sv. Cara Lazara); ,,Kamenovawe

Svetog Stefana“... Tu su jo{ i ,,Prosidba“ i ,,Car i se-

qak“ koje imaju elemente komike...

Peva u lokalnoj crkvi, vodi pevnicu... i tu nalazi nadahnu}e.

Objavio je kwigu pesama „K najozbiqnijem“, Beograd, 2004. godine, Beopres –{tampa. U pripremi je nova kwiga.

Radi u ERC–u, u Beogradu, ul. Jelene ]etkovi}, kao glavni strukovni infor-mati~ar–operater.

92

Sa{a Zdravkovi}

Ro|en 23. maja 1983. godine u Uro{evcu.

Zavr{io gimnaziju u Mladenovcu 2002. godine, apotom elektrotehni~ki fakultet 2008. godine.

Dok je studirao bio je ~lan redakcije fakultet-skog lista „Otpornik“, a potom i jedan od osniva-~a, tako|e, fakultetskog lista „Generator“, gde jebio ~lan redakcije, a kasnije i urednik. U pomi-wanim ~asopisima je objavqivao poneke pesme.

Od 2008. godine radi kao dispe~er u NDC Beograd(Vojvode Stepe) i ~lan je sindikata od iste godi-ne.

Marija [korni~ki

Ro|ena je u Vaqevu, 22. februara 1959. godine.

Osnovnu i sredwu {kolu zavr{ila u Vaqevu, u Be-ogradu studirala Turizam.

Od 1982. godine radi u Elektroistoku tj. Elektro-mre‘i Srbije, pogon Vaqevo, kao blagajnik.

Na „XIV festivalu poezije u~enika ekonomskih{kola“ u Vrawu 1976. godine je nagra|ena i pohva-qena... Od 1977. godine je ~lan Kwi‘evne omladi-ne Vaqeva (KOV).

Od 2003 god. poeziju aktivno objavquje u mnogimkwi‘evnim listovima, ~asopisima i zbornicima,u~estvuje na festivalima...

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.

Objavqene kwige pesama:

Drobwa~ki zapisi (Bistrica, Novi Sad – 2006),Miris ko‘e (Brankovo kolo, Sremski Karlovci – 2007)Kroz Jelisej (Orfeus, Novi Sad – 2008)Hotel Adams (Apostrof, Beograd – 2011)U ku}i bluza (Adresa, Novi Sad – 2012)

Literatura o piscu:

Janko M. Levnai} – „Ime igre KATRAN I SKORUP – ogled o poeziji Marije

[korni~ke“ – (Mat. bibl. „Qubomir Nenadovi}“, Vaqevo, 2011).

93

Milijan Despotovi} – „Prozor na ko‘i“, beseda, prikazi; (UKS, Svitak,Narodna biblioteka Po‘ega, 2013).

Zastupqena je u vi{e antologija.

Nekoliko pesama prevedeno na makedonski i poqski.

Urednik je Almanaha umetni~kog stvarala{tva Kolonada, izdava~ SEMS(Sindikat Elektromre‘e Srbije), od 2011. godine.

Nata{a Mihajlovi}

Ro|ena kao Vuka{inovi} dana 24. januara 1969. godine u Beogradu.

Nakon matemati~ke gimnazije „Veqko Vlahovi}“u Beogradu zavr{ila Vi{u elektrotehni~ku {ko-lu smer elektronika.

Deset godina se bavila istra‘ivawem alternati-vne medicine i organske poqoprivrede kao i wi-hovom zastupqeno{}u u Srbiji. Rezultate svog istra-‘ivawa objavila na svom sajtu www.tashizza.com.

Jednogodi{wu IT Academy, smer web design zavr-{ava 2007. godine... a 2012. godine je diplomiralana smeru Projektovawe i Programirawe na FIMUniverzitetu Singidunum.

Wen idejni projekat „Znawe na dugme“, MMORPG,u{ao je u drugi krug na prvom Open Chalenge BlogOpen 2011. Projekat se mo‘evideti na internet adresi:http://www.slideshare.net/blogopen/projekat34/ ...

Majka je sinu Stefanu i }erki Katarini i sa porodicom ‘ivi u Beogradukraj miqakova~ke {ume.

U JP EMS osam godina je radila na komercijalnim poslovima a od 1. janua-ra 2010. godine je u Centru za Informacione sisteme / na poslovima stru-kovnog in‘ewera.

Bavi se pisawem kratkih pri~a, objavquje u Kolonadi, na internet sajtovi-ma a u pripremi je kwiga SF pri~a.

94

Tihomir Jovanovi}

Ro|en 11. septembra 1955. godine, u Osipaonici, moravskom selu u smederev-skom srezu, a ‘ivi u Beogradu.

^lan je Dru{tva qubiteqa nau~ne fantastike„Lazar Komar~i}“, sekretar Udru‘ewa gra|ana –Fanovi nau~ne fantastike SCI&FI. Za fanzin Ter-ra radi poslove prevo|ewa, ure|ivawa i pi{epri~e i autorske ~lanke. Jedan je od urednika al-manaha Kolonada.

Pri~e objavquje u raznim ~asopisima za kwi‘ev-nost i nau~nu fantastiku, zatim, stripovi ra|enisa Du{anom Bo‘i}em, prevod: Reanimator – H.F.Lavkraft (Izdava~ Tabernakl), zbirka pri~a Fan-tom... Svoje prve pri~e je objavqivao u na{im no-vinama „Elektroistok“ koje je tada ure|ivao LazaBe~ejac.

Zavr{io ET[ Nikola Tesla u Beogradu i od 1976. godine radi u Elektrois-toku – Projektni biro, kao projektant–saradnik. U~estvuje na mnogim spor-tskim igrama i susretima. Obavqa i du‘nost predsednika sindikata.

Janko Levnai}

Ro|en 22. oktobra 1959. godine u Aleksandrovu kod Zrewanina, od oca Mla-dena, diplomiranog elektroin‘ewera i majke, So-fije, ro|ene Pokrajac, u~iteqice.

U Vaqevo se doselio 1966. godine. Osnovnu {kolui gimnaziju je zavr{io u Vaqevu. Diplomirao naElektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, smer en-ergetski.

Od 1976. godine objavquje u kwi‘evnoj i drugojperiodici.

Objavio je:

„Pri~e sa Bistre“, Omladinski centar Vaqevo –Kwi‘evna omladina Vaqeva (nagrada KOV za naj-boqu prvu kwigu),1986, pripovetke;„Kakma – spisi oko kojih je trunula crvena ko‘a“,

Bosis, Vaqevo, 1994, postmodernisti~ki roman;„Radionica za izradu nao~ara“, Prosveta, Beograd, 1995, postmodernisti~kiroman;

95

„Ogweno ogledalo“, Narodna kwiga, Beograd, 1998, izbor pripovedaka;„Trava od devet mrakova“ – Leksikon vila i wihovog okru‘ewa, Lio/ GorwiMilanovac i Contex/ Vaqevo, 2008. – godi{wa Nagrada grada Vaqeva zakulturu 2009. godine.„Ime igre: katran i skorup“, ogled o poeziji Marije [korni~ki, Mati~nabiblioteka Q. Nenadovi}, Vaqevo, 2011.god.;„Pri~e sa Bistre“, Kwi‘evna omladina Vaqeva, drugo dopuweno izdawe,Vaqevo, 2012. godine.

Romani „Kakma“ i „Radionica za izradu nao~ara“ bili su nominovani zaNinovu nagradu.

Zastupqen je u Antoligiji srpskih pripoveda~a ro|enih posle drugog svet-skog rata „U kwigama sve pi{e“ Milutina Danojli}a.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije od 1995. godine.

Na 10. me|unarodnom bijenalu minijature u Gorwem Milanovcu pro{le go-dine prvi put je izlo‘io svoje slike.

U Pogonu Vaqevo je od 1991. godine na razli~itim radnim mestima. Trenu-tno rukovodi Slu‘bom za tehni~ku koordinaciju.

Andon Popov

Ro|en 18. marta 1954. godine, u Skopqu, od oca Dimitrija i majke Zagorke.

Na Pomorskoj vojnoj akademiji u Splitu, diplo-mirao 1977. godine, a mornaricu napu{ta 1986. go-dine.

Slikarstvom ga podu~avao akademski slikar Ni-kola Jandrijevi}.

Ozbiqnije je po~eo da slika posle sredwe {kole uPuli. Do 1988. godine izlagao na 15– tak samostal-nih i ne{to grupnih izlo‘bi {irom Jugoslavije:Novosadski Oktobarski salon, Sremskomitrova-~ki salon, izlo‘ba u Kulturnom centru „Kosta Ra-cin“, u Skopqu...

Sada slika uglavnom uqa, pomalo temperu, akri-lik i pastel...

Radi u Elektromre‘i, pogon Novi Sad.

96

Milovan Andri}

Ro|en je 2. decembra 1956. godine u Vaqevu, tu je zavr{io tehni~ku {kolu, adiplomu in‘ewera elektrotehnike stekao je naVi{oj {koli u Beogradu.

Od 1987. godine radi u Javnom preduze}u „Elektro-mre‘a Srbije“ na radnom mestu {efa odeqewa TSVaqevo. Predsednik je i jedan od osniva~a Sindi-kata i Fonda solidarnosti EMS.

Posle dugogodi{weg bavqewa takmi~arskim stre-qa{tvom i zavr{ene trenerske {kole na Fakul-tetu za fizi~ku kulturu u Beogradu, kao sportskitrener prvog razreda, osmislio je i vodi {kolusportskog streqa{tva u Vaqevu. 2009. godine jeosnovao Sportsku sekciju JP EMS.

Tokom obavqawa visokih sindikalnih funkcija,na koje je biran u vi{e mandata, inicirao je, or-

ganizovao i podr‘avao je mnoge humanitarne akcije i manifestacije izoblasti kulture i radni~kog stvarala{tva. Pomogao je svim ~lanovimaSindikata EMS koji se bave kulturnim stvarala{tvom, sportom i drugimafirmativnim dru{tveno korisnim aktivnostima, u realizaciji wihovihprojekata.

Posle povrede na radu, u ~asovima rehabilitacije, po~eo je crtati olovkomi ugqenom, a potom perom i ~etkicom, na hamer papiru, koriste}i raznoboj-ne tu{eve i druge vodene rastvore pigmenta. Inspirisan oblicima dobije-nim nano{ewem boje u mrqama, ~etkom, prstima, kapawem i prskawem, in-stinktivnim potezima, u stilu umetnika ta{izma, on perom konstrui{e ko-na~an crte‘, daju}i vizuelnu formu svojih razmi{qawa, emocija i fanta-zija. Rad na ovim crte‘ima za wega je imao skoro isceliteqsku ulogu.

Sne`ana B. Stefanovi}

Kompjuterski likovni nadrealizam / computer – based vizualsurrealizm.

Ro|ena je u Pri{tini 5. februara 1956. godine. Zavr{ila je Pravni fakul-tet u Beogradu. Radila je u „Kolubari B“ Ub, od 1984. godine, a od 1992. godi-ne, radi u Direkciji za pravne i op{te poslove JP EPS u Beogradu.

Radovi o wenim grafikama/minijaturama:1. Monografija Sne‘ana B. Stefanovi} Kompjuterski likovni nadrealizam,Miodrag Mrki}, prevod na engleski jezik Jelena \ur|evi}, izd.: Beograd:

97

Zavetine, 2010, (Beograd: Akademija)– 202 str.;2. Belatukadruz, Sveska SAHARA AMAZON, SLI-KE PESMOM TUMA^ENE, Koautorske slikeSne‘ane B.Stefanovi}, prevod na engleski jezikJelena \ur|evi}, pesnik Miroslav Luki} lirskituma~i grafike/minijature (20 minijatura). – izd.:Beograd: Zavetine, 2011, (Beograd: Akademija) – 80 str.3. Wene grafike/minijature su kao izvesne ilus-tracije Andri}evih Znakova pored puta u{le ukwigu Miodraga Mrki}a „Tajna tajne Znakova po-

red puta Iva Andri}a“, Beograd, 2011;4.Teku}e publikacije su objavile kra}e radove ivesti o radovima Sne‘ane B. Stefanovi};

Izlo‘be:

Novogodi{wa izlo‘ba u EPS, 2010. godine; Izlo‘ba ArtCentar, Beograd,Format mali – Srbija 2012. godine; Me|unarodna izlo‘ba @ene slikari2012, Majdanpek; Me|unarodna izlo‘ba minijature 2012, G. Milanovac; In-ternational MINI PRINT CADAQUES, 2012, [panija; A4 Printmakers Falmo-uth, 2012, UK; III Me|unarodna izlo‘ba Umetnost u minijaturi, Majdanart2012, Majdanpek; Me|unarodna izlo‘ba Realno–nadrealno 2012, ArtCen-tar, Beograd; Svetska galerija crte‘a OSTEN 2012 – Skopqe; Internaci-onalno bijenale grafike, Bitola 2012, Likovni salon 30h30 Kulturni cen-tar Zrewanin, 2012; ArtCentar, Beograd, Format mali – Srbija 2013. godi-ne. Prva smostalna izlo`ba avgusta 2012. godine u Organizaciji za turizam,kulturu i sport Sokobawa – Mala galerija.

Aleksandar Opa~i}

Ro|en 18. aprila 1973. godine.

Kosmolac, slepi ~ovek–{i{mi{, Kosmoplovac,profesor Studio–stripa, duboko u tre}oj dimen-ziji (3d animacija, grafika, kamera). Po potrebiglavu zamewuje kamerom, a telo te{kim metalom,uglavnom crnim...

Prosvetiteq–vizionar, trenutno zaokupqen ob-likovawem vizuelnog identiteta Elektromre‘eSrbije, kao i Almanaha Kolonada...

studiostrip.kosmoplovci.netfabrikakwiga.co.rs

www.kosmoplovci.net14/04/2010

98

Mensur ]ati}

Mensur ]ati} ro|en je 7. juna 1959. u Doboju, Bosna i Hercegovina.

Po zanimawu je pravnik. Detiwstvo i mladostproveo u Oxaku, gimnaziju zavr{io u Modri~i,‘iveo u Doboju, Sarajevu, Bawaluci, te Ma|ar-skoj, Poqskoj i Danskoj.

Danas ‘ivi i stvara u Visokom.

Objavquje pesme i pri~e u ~asopisima EX–YU po-dru~ja... Neke od pesama su mu prevedene na fran-cuski, slovena~ki, makedonski, bugarski, engles-ki, danski i nema~ki jezik.

Dobitnik je vi{e nagrada za svoju poeziju.

Objavio je dve kwige:

,,Pjesme za drugo mjesto“, IK ,,Zalihica“, Saraje-vo, 2008, BiH.

,,Eskimska ru‘a“, IK ,,Bagrem“, Gradi{te, Hrvat-ska, 2010.

Zastupqen je u Antologiji bo{wa~ke poezije Ervina Jahi}a, Antologiji-balkanskog sublimizma Tomislava Dretara...

99

KOLONADA

Izvr{ni izdava~

Operativni urednik

Korice

Kompjuterska priprema

[tampa

Tira`

Kwi`evna omladina Vaqeva

Aca Vidi}

Aleksandar Opa~i}

„Intelekta“, Vaqevo

„Vidia {tampa“, Vaqevo

1500 primeraka

KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

ISSN 2217–5954

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

7

KOLONADA : almanah umetni~kog stvarala{tva / urednik Marija[korni~ki. – God. 3, br. 3 (2013)– . – Beograd (Kneza Milo{a 11) :Sindikat EMS, 2013– (Vaqevo : Intelekta – Vidia {tampa). – 21 cm

Godi{weISSN 2217–5954 = KolonadaCOBISS.SR–ID 184326156

[tampawe zavr{eno u avgustu 2013. godine