ISIDORA SEKULI†.docx

  • View
    79

  • Download
    9

Embed Size (px)

Text of ISIDORA SEKULI†.docx

ISIDORA SEKULI:

* * *

Neke stvari se ne izgovaraju. Osete se u pokretu, pogledu. Nisam stidljiva, ni plaljiva. Neu da ih izgovorim. Ne umem da ih objasnim. Umorila sam se traei re savitljivu da ne porui nevidljivi most, meku da ti ruke ne umrtvi, re muziku, onu tihu koju volimo. A da kaem: "Mi to sebi ne smemo da dozvolimo, ali...", ili one dve obine koje sam mnogima rekla... mi nismo mnogi. Umorna sam. Od tvog neumornog zagrljaja, ta sam stekla? I ta ako ne doekam sutra, a nisam ti rekla? * * *

Moda je to samo izgovor za meku i finu pauinu koja se prilepila, zgusnula u ljusku neproboj an tit. Nemam vremena, a da ga imam, onda kad me snae pisala bih: o umetnosti ispijanja prve jutarnje kafe; o belim porculanskim oljicama sa roza cvetiima i padu svake kapi iz mesingane dezve u njih; o metalnom posluavniku koji nasmejana kroz dvorite do naih alosnih vrba nosi; o nainu na koji ga na sto od prua sputa tvoja nena, bela ruka; o koti na kojoj nam se susreu pogledi dok niz grla klizi toplo crnilo... Moda je samo izgovor, al' ve je est. Pobei ce mi autobus. Izgoreu jezik. A jednom, jednom u o svemu pisati.

NA GRANAMA MATE

Sanjala sam o velikim morima po kojima se koralska ostrva ljuljaju kao kotarice cvea. O predelima gde sunani zraci u tekim debelim viticama padaju na zemlju, i gde nema druge hladovine i sveine do kad morske ptice raire svoja krila i vodom sa svoga perja poprskaju cvee. Sanjala sam o stranoj studi, i gleerima iz ijih se pukotina plazi udna plava svetlost, i oseala da tamo na severu, u onim smrznutim energijama, mora leati klica i stihija prave venosti.

... Volela sam sunce, svetlost, leptire, bubice i cvrke. Volela sam ih nervozno i sa strepnjom, jer sam videla da sunce zalazi, znala da e za dan ili za nedelju poumirati areni i ludi leptiri, i da e za malo popadati iznureni mali cvrci. Popadae, i vruina e ih spriti, i ja u moda sama izgaziti osuene leinice veselih mojih pevaa.

... Plamen i svetlost su roaci i dolaze iz iste arobne zemlje. U plamenu je puno slika i pria, i svi prostoduni dobri ljudi znaju da zimski plamen daje sve to se nema i vraa sve to se oplakuje i eli. Zimski plamen je zmaj koji preko dana drema, a kad doe vee, on rairi svoja vatrena krila i rastrese svoje plamene vitice, i pria, pria ozeblim i uurenim Korjecima, pria tiho i toplo, pria im i pucka i greje dok ih ne zanese, dok ne zadremaju, poleu i zaspe, a vatra stalno i jednako bukti, i toplo je i ugodno, a napolju je prostor i sloboda, i nigde nema ulice i nema suseda, i niko nije siromaniji od drugog, i nema slugu, i dok zvide i cie vetrovi i zveri, u korjekim kolibama je mir, mir, mir.

ISIDORA SEKULI(18771958)

Isidora Sekuli spada u red najistaknutijih pisaca srpske knjievnosti. Ona je to po vremenu koje je obeleila svojim stvaralatvom (od 1913. godine kada je objavila prvu knjigu Saputnici, do 1957. godine, kada je objavila knjigu "oglednih radova" Mir i nemir); po raznovrsnosti stvaralakih interesovanja; po osobenom proznom stilu; po izvrsnim, nadahnutim i stilski savrenim esejima; po obrazovanju i erudiciji. Po obrazovanju je doktor filozofskih nauka, po profesiji nastavnik, po roenju pripoveda i esejista, po zasluzi akademik. Rodila se u Banatu, Vojvodina je njen zaviaj, Zemun grad odrastanja, Beograd grad stvaralake afirmacije.

Ona je izvan svih knjievnih pokreta ali je njen stvaralaki duh bio tako otvoren i radoznao da se nije dao ograniiti bilo stvaralakim tokom, bilo idejnim opredeljenjem, bilo poetikim naelima. Dubinom svoga intelekta zala je u sve sfere ljudskog stvaranja i sigurno sudila o stvaraocima i delima.

Isidora Sekuli je pripoveda (Saputnici, 1913; Iz prolosti, 1919; Kronika palanakog groblja I II, 1940, 1958; Zapisi o mome narodu, 1948), romansijer (akon Bogorodiine crkve, 1920), putopisac (Pisma iz Norveke, 1914), esejista (Analitiki trenuci i teme I III, 1940; Govor i jezik kulturna smotra naroda, 1956; Njegou knjiga duboke odanosti, 1951; Mir i nemir, 1957), prevodilac.

Kronika palanakog Groblja, objavljena 1940. godine, dopisana 1958. godine, osobena je knjiga proze o sveoptoj prolaznosti, knjiga koja ide obrnutim redom u opisivanju ivota svojih junaka: palanako groblje je kronika palanke i palanana pa se od njega i polazi u pokretanju prie o izumrlim palananima i palanakim porodicima. Sve te prie u osnovi svojoj imaju romaneskni potencijal: Kosta Zemljotres, Gospa Nola, Ljmbicije, dim, Vlaovii, Deca, Ljudi s Kaikare, Palanka i njeni poslednji Grci. Ova knjiga proze, posebno pripovetka Gospa Nola, obezbedila je Isidori Sekuli istaknuto mesto meu srpskim pripovedaima.

Dr Stania VelikoviInterpretacije iz knjievnosti

ISIDORA SEKULI

U knjievnosti se javlja krajem prve decenije naega veka zbirkom ispovednih, impresionistikih pripovedik Saputnici. Ve ta prva knjiga bila je siguran znak da je srpska knjievnost u Isidori Sekuli dobila novog i osobenog pisca, i to pisca-enu, to je u dotadanjoj naoj literaturi bio veoma redak sluaj.

I ivotni put Isidore Sekuli bio je osoben, svojevrstan, kao i njeno celokupno knjievno delo. Roena u Bakoj, u Moorinu, ona se upornim i samostalnim radom izgradila u impozantnog kulturnog i knjievnog eruditi, kolujui se u Novom Sadu, Somboru, Maarskoj i Nemakoj, gde de poloila i doktorat nauka. Svoju duhovnu kultturu i knjievnu re izgraivala je, pored nacionalnag knjievnog naslea, i na delima francuske, engleske, nemake i ruske literature, a isto tako i prouavanjem kulture i knjievnosti severnih evropskih naroda. Rano je napustila svoj zaviaj i prela u Srbiju, iz koje je odlazila na mnoga i esta putovanja po svetu, ali u njoj i ostala do kraja svog usamljenikog i zatvorenog ivota.

Celokupno knjievno delo Isidore Sekuli je izrazito linog, subjektivnog karaktera. Ono je takvo i kad slika line doivljaje i impresije i kad grvori o ivotu i ljudima oko sebe. Zato to delo, posmatrano u celini, ima preteno memoarski karakter i obeleje.

U osnovi njene proze lei velika duhovna i intelektualna snaga, vanredna mo psiholoke introspekcije, duboka misaonost i negovana, zrela knjievna re. Piui o svom unutranjem svetu, ona je svoje opservacije o ivotu esto uoptavala do sveljudskog i kosmopolitskog. S druge strane Isidora Sekuli je svoje stvaranje napajala rodoljubivom vezanou za rodnu zemlju, o ijoj je sudbini i ljudima govorila s velikom ljubavlju u priama svojih zbirki: Iz prolosti, Hronika palanakog groblja i Zapisi o mome narodu.

Upuena u kulturu i knjievnost evropskih naroda, pa i u knjievnost i kulturu celoga sveta, a uz to duh sa istananim smislom za lepo, za psiholoku analizu i analitiku opservaciju, Isidora Sekuli je svojom knjievnom kulturnom aktivnou predstavljala jednu od najmarkantnijih individualnosti u savremenom kulturnom i knjievnom ivotu jugoslovenskih naroda.

Dragutin Stefanovi Vukain Stanisavljevi

ISIDORA SEKULI

Isidora Sekuli mnogostruko je zanimljiva i znaajna pojava moderne srpske literature. Ona je dugo ivjela i dugo stvarala, a da strogo nije pripadala nijednom knjievnom pokretu ni programu. Kada se o "novom modernizmu", to e se pojaviti tek poslije prvog svjetskog rata, nije ni razmiljalo, ona je ve od svoje prve objavljene knjige pripovjednikih proza Saputnici (1913) poela da misli i pjeva na nain koji je bio izuzetak u tom vremenu.

Tako e i nastaviti. I mada ima kritiara koji dosta argumentopaio tvrde da se Isidora Sekuli nije do kraja ostvarila ni u jednom od nekoliko anrova kojima se decenijama bavila (pripovijetka, novela, roman, putopis, zapis, lanak, kritika, esej, studija, prevodilatvo), u osnovi svakog njenog rada nalazi se pouzdana misao, a nain izlaganja (mada stihove nije pisala) bio je poezija. Od poetka do kraja ona je bila i ostala svoj pisac, vanserijska pojava i jedna od najumnijih ena stvaralaca u srpskoj knjievnosti i kulturi.

Nekoliko biografskih i bibliografskih detalja upotpunie portret Isidore Sekuli. Roena u Moorinu (Baka) 1877. godine, odmalena je spremana za nastavniki poziv, kojim se kasnije dugo godina i bavila. U Somboru je zavrila Uiteljsku kolu, a na Viem pedagogijumu u Budimpeti diplomirala na grupi za matematiku i prirodne nauke. Kasnije e raditi kao profesor u Panevu, apcu i Beogradu, u Njemakoj e doktorirati iz filozofije (1922), a knjievnost e ostati prva i posljednja njena ljubaz i opsesija. Svoja mnogovrsna znanja upotpunie na studijskim putovanjima i boravcima u Engleskoj, Francuskoj i Norvekoj. Poslije osloboenja izabrana je za prvog predsjednika Udruenja knjievnika Srbije, i za redovnog lana Srpske akademije nauka i umjetnosti (1950).

Pored ranih proza, Isidora Sekuli se pred prvi svjetski rat oglala i knjigom putopisa Pisma iz Norveke. Izmeu dva rata objavila je roman akon Bogorodiine crkve, prie Iz prolosti i "glavno pripovjedako djelo Kronika palanakog groblja (1940). Od knjiga eseja i kritikih zapisa najpoznatije su Zapisi i Analitiki trenuci i teme, I-III. U poslijeratnim godinama pojavile su se proze Zapisi o mome narodu i studije Njegou knjiga duboke odanosti (1951) i Govor i jezik, kulturna smotra naroda, kao i novi izbor eseja Mir i nemir. Napisala je obimnije eseje ili krae studije o velikom broju znaajnih pisaca iz skoro svih razvijenijih literatura kojima se bavila, a isto tako i o znaajnijim piscima jugoslovenskih knjievnosti (Marko Maruli, Vuk Karadi, P. P. Njego, S. M. Ljubia, . Jaki, L. Kosti, M. Raki, O. upani, M. Boji, I. Vojnovi, B. Stankovi, V. Petrovi, M. Nastasijevi i drugi). Sabrana djela Isidore Sekuli objavljena su 1961 66. godine u dvanaest tomova.

Njegou knjiga duboke odanosti Isidore Sekuli je najobimniji kritiko-esejistiki sastav ove neobine, osjetljive i umne ene. Njegoevom linou, ivotom i djelom ona se godinama bavila sa rijetko vienom strau. Teko je rei da li je suptilnije sagledala vrijeme i drutvenu sredinu velikog pjesnika i vladara ili samu njegovu poeziju. Kao i u esejima, Isidor