Starcevacka Kultura Isidora Micic Maturski

Трећа београдска гимназија

Београд, Његошева 15

Матурски рад из историје

СТАРЧЕВАЧКА КУЛТУРА

Ментор: Ученик:

Проф. Ивана Пешић Исидора Мицић, IV-3

Београд, јун 2015. год.

С А Д Р Ж А ЈСтрана

1.Увод.........................................................................................................................................3

2.Насеље и стан ........................................................................................................................4

3.Гробови и начин сахрањивања.............................................................................................5

4.Покретни инвентар............................................................................................................... 6

4.1. Оруђе............................................................................................................................6-7 4.2. Керамика.........................................................................................................................7 4.3. Орнаментика ..................................................................................................................7 4.4. Пластика..........................................................................................................................7

5.Закључак.................................................................................................................................8

Прилог...................................................................................................................................9-14

Литература...............................................................................................................................15

2

1. УВОД

Старчевачка култура је назив за најстарију културу неолита на простору централног Балкана. Обухвата период од око 5900.године пре н.е. до 5300.године пре н.е. (усмена информација, археолог Андреј Старовић, Народни музеј Београд). Налази се на простору који обухвата подручје уже Србије са Косовско-метохијском облашћу, већи део Војводине, североисточну Босну, на истоку делове Трансилваније, а такође продире и преко природне границе на Ђердапу (Гарашанин 1973: 21) (слика 1). Старчевачка култура добила је назив по епонимном локалитету, Старчеву код Панчева, откривеном још почетком XX века од стране Миодрага Грбића (Гарашанин 1973: 17), који је спровео прва систематска ископавања још 1928.године, откривши тада седам јама са културним остацима (Аранђеловић-Гарашанин 1954: 7). Пар година касније, у периоду од 1931.-1932., већа сондажна ископавања вршили су археолози са Харвардског универзитета и Народног музеја из Београда (Гарашанин 1979: 115). Старчевачка култура припада ширем културном кругу старијег неолита који називамо комплексом централног Балкана. Две основне и најважније културне групе представљају Караново група на југоистоку и Старчевачка култура на северозападу. Између ових, на периферији комплекса формирају се мање значајне локалне културне групе као што су групе Креминковци у Софијском пољу, Вршничка група у источној Македонији, Кереш група у Мађарској и Крис која обухвата Румунију, део Трансилваније и Молдавију. Посебан облик старије неолитске културе, веома сродан старчевачком комплексу али има свој специфичан развој, чини и комплекс са тзв. импресо-керамиком везан за западни Медитеран и познат са Јадранске обале (Гарашанин 1973: 18-19).

Први покушај периодизације Старчевачке културе извршио је Владимир Милојчић на основу упоређивања типолошких разлика/сличности археолошког материјала са неколико различитих локалитета. Други покушај периодизације представља систем Драге Гарашанин, који се заснивао на издвајању затворених налаза из старчевачких јама. Установила је три фазе у Старчевачкој култури (I, II и III), с тим што се фаза II дели на подфазе IIа и IIIб (Гарашанин 1979: 119). Још један значајан покушај периодизације дао је С.Димитријевић. Он је предложио следеће фазе: Старчево монохром; линеар А; линеар Б; гирландоид; спиралоид А; спиралоид Б (Старчево финал) (Гарашанин 1979: 119).

Старчевачка култура Исидора Мицић, IV-3

2. НАСЕЉЕ И СТАН

Основну карактеристику старчевачких насеља представља њихово подизање на речним терасама, благим падинама поред потока или извора, а у равничарским крајевима на ниским и дугим узвишењима (тзв.гредама) која су се уздизала над околним мочварним тереном и некад могла бити потпуно окружена водом (Гарашанин 1979: 121). Насеља су такође подизана и на стрмим, касније утврђеним положајима као што је случај у Славонији са Вучедолом код Вуковара на Дунаву и Сарвашом код Осијека (Гарашанин 1973: 23). Као тип насеља јављају се и пећине, каква је нпр. Маоват у румунском делу Ђердапа (Гарашанин 1973: 24). Треба поменути да насеља са формираном вертикалном стратиграфијом ретка и да нема ни једно које би пружило опис комплетне еволуције старчевачке групе осим Рудника у Метохији (Гарашанин 1979: 120). То указује на релативну краткотрајност насеља и њихово измештање. Становници у заједницама су се често селили пошто би земља коју су обрађивали бивала „истрошена“ (Трбуховић 1992: 63). То је форма екстензивне земљорадње у којој је обрађивање земље везано за циклично померање у једном одређеном ширем или ужем подручју (Гарашанин 1973: 24). Зграде за становање старчевачке групе припадају типу земуница или полуземуница (према дубини укопавања зграде) и четвртастих надземних зграда (Гарашанин 1979: 121). Најкарактеристичнији пример је земуница Б-а из Старчева у којој су пронађене степенице, бунар и постојање два пода постављених један над другим, површине око 70м2 - што је директан доказ да се радило о стамбеном објекту (Аранђеловић-Гарашанин 1954: 11). Надземне зграде познате су углавном из фазе IIа-III старчевачке групе (према хронологији Д. Гарашанин), при чему постоје разлике у техници изградње зидова. Значајне податке о облику насеља пружила су ископавања на Бисерној обали (локалитет у близини данашње Суботице) где зграде нису биле поређане по реду. У оквиру овог насеља пронађени су у великом броју амбари-силоси у којима је нађен просо, као и храстов и буков жир (Гарашанин1973: 26). Изузетну појаву представљају и зграде из Падине у Ђердапу. Ради се о зградама трапезоидног облика за чије је подизање терен прво нивелисан, тако да су једним делом укопане у природну стрмину. Оне поседују огњишта са пепелиштем и култну јаму. Идентичне су зградама раније културе Лепенског вира тако да се у оквиру старчевачке културе могу сматрати само као локална појава и начин опстанка ранијих форми (Гарашанин 1979: 123). На основу истраживања, данас се са сигурношћу може говорити о облицима зграда и изгледу насеља, као и о начину живота старчевачке групе.

4


3. ГРОБОВИ И НАЧИН САХРАЊИВАЊА

У старчевачкој групи сахрањивање је вршено по правилу у самом насељу. У највећем броју случајева, мртвима се није указивала посебна пажња. То се закључује на основу тога што су нађени људски скелети у јамама које су раније служиле за одлагање отпада (Гарашанин 1973: 23). Међутим, постоји неколико примера који сведоче о постојању групних гробница као и гробница са даровима што указује на постојање погребног обреда и придавање посебног значаја чину сахрањивања. Као тип сахрањивања искључиво је заступљена инхумација. Сахрањивање се вршило у згрченом положају. У погледу орјентације и положаја скелета (на левом или десном боку), још увек нису установљена одређена правила (Гарашанин 1973: 27). Гробови овакве врсте познати су са великог броја локалитета као што су из Течића, са Козлука, из Обрежа-Баштине и са Лепенског вира. Сахрањивање се по правилу вршило без дарова али су они нађени у Козлуку и Течићу. У старчевачком насељу у Течићу пронађена су два гроба, један изнад другог тако да је гроб 2 лежао на 40 цм испод гроба 1(слика 2). У гробу 1 испод лица покојника пронађен је суд са сликаним линеарним мотивима изведеним тамном бојом на црвеној подлози. У гробу 2 испред лица скелета пронађен је суд сликан белим и тамним орнаментима на светлој позадини. Вероватно се ради о сахрањивању на два нивоа које је познато још и у групи Анзабегово у фази Анзабегово I-c (Галовић 1967: 168). У касној етапи старчевачке групе јавља се и групно сахрањивање. Таква гробница је откривена у Винчи, тзв.гробница са дромосом, где је у слоју земуница откривено девет скелета, који су лежали једни преко других. У близини скелета пронађена су два суда типична за старчевачку културу, рађена у грубој техници и украшена барботин орнаментиком, као и фигура по којој се закључује да ова гробница припада једној касној, „дегенерисаној” фази старчевачке групе - финална фаза по С.Димитријевићу (Гарашанин 1979: 123). Пример овакве гробнице пронађен је и на Ајмани 1982. у којој је пронађено шеснаест скелета у згрченом положају. Поред скелета нису нађени никакви гробни прилози. Друга гробница са више скелета откривена је у Велесници. Пронађена је на дубини од 1м, испод концентрације камења, остатака шкољки и фрагмената керамике. Нађено је укупно седам скелета (Сталио 1992: 65). Једини пример могуће некрополе ван насеља са посебном каменом конструкцијом налазимо у Падини на Ђердапу. Од других појава везаних за култ мртвих може се издвојити култ лобање из Вишесаве код Бајине Баште где су у једном објекту нађене две лобање, али културна припадност ових налаза није у потпуности сигурна (Гарашанин 1979: 123). На основу представљених података тешко је закључити тачан однос људи према смрти у Старчевачкој култури. Не може се са сигурношћу закључити да ли се однос према мртвима „временом усложњавао“ (од појединачних гробова до заједничких гробница) или су сви наведени примери само појединачни случајеви (Сталио 1992: 68).

5


4. ПОКРЕТНИ ИНВЕНТАР

4.1.ОруђеОруђа старчевачке групе рађена су од камена, кости или глине. Међу каменим оруђима издвајају се алатке од тесаног камена али због недовољне испитаности не може се створити комплетна слика његовог карактера (Гарашанин 1973: 30.) Углавном су присутни примери разних сечива, махом мањих димензија. Присутна је употреба опсидијана који је откривен у самом Старчеву. Ова чињеница указује на рану појаву директног контакта и размене са подручија Брук планине у Мађарској, одакле је опсидијан довожен посебно у добу Винчанске културе (Гарашанин 1973: 30). Од глачаног камена налазимо оруђа као што су секире у пљоснатим, калупастим и језичастим формама као и фрагменте длета. Овде се такође налазе и камени ножеви, тесани, облика сличног као оних у Винчи, издужени и углавном малих димензија (Аранђеловић – Гарашанин 1954: 48). Од каменог оруђа налазимо скроз пробушене камене кугле које су могле служити у разне сврхе (за млевење или ударање) као жрвњеви. Коштани материјал је заступљен у великом броју на старчевачким локалитетима (слика 3). Најпознатије су фино обрађене спатуле са правилно израђеним и проширеним лоптастим завршетком. Најпознатији је пример мањих димензија из Старчева, пронађен у јами Б-а, који на краткој дршци има посебно лежиште за ослонац прста (слика 4). Од оруђа од костију јављају се шила и фрагменти игала. Једини типичан примерак игле која сигурно има рупицу за конац потиче са ископавања Миодрага Грбића (Аранђеловић-Гарашанин 1954: 50) (слика 3/2). У Старчеву је пронађено и двадесет два коштана пројектила за које се претпоставља да су коришћени као врхови копаља или стрела. Добро развијена индустрија пројектила као и сам извор сировине, која је носила са собом и одређено значење, показатељ су лова као активности, можда и престижног статуса вештог ловца (Витезовић 2012: 242). Од печене земље рађени су тегови у разним формама: лоптасти, мање-више спљоштени, биконични и пирамидални. Боја се кретала од светломрке (одлично печено) до сивкасте. Њихова намена није потпуно јасна, могли су да служе као средство за крпљење судова или као оруђе за глачање камена. Ретку али карактеристичну врсту објекта чине пинтадере које су познате из Старчева и Течића (Гарашнин 1979: 124) (слика 5).

4.2. Керамика На основу керамике могуће је оценити карактер културе и пратити њену еволуцију. У керамици старчевачке културе издвајају се 3 групе: груба, обична и фина керамика (Гарашанин1973: 31)(слика 6). Сва керамика је рађена руком, утапана у емулзију земље и воде и специфично третирана према намени. Највећи део керамике је грубе израде за свакодневно држање и припремање хране, плодова и др. Производе се и велике посуде-питоси, за чување житарица. Често су украшене, слично мањим посудама, као што је случај са једним примерком из Батка код Перлеза. За разлику од овога праве се и сасвим једноставни силоси, за чување резерви хране, откривени у насељу Кереш код Носе у северној Бачкој (Медовић 2001: 33). Груба керамика представља најзаступљенији тип материјала откопаног у Старчеву па се зато и може сматрати типичном за ову културу. Заступљена је на судовима дебелих зидова који су рађени од слабо пречишћене земље мешане са зрнцима песка и плевом због постизања веће чврстине и отпорности (Аранђеловић – Гарашанин 1954: 63). Унутрашња површина је у великом броју глачана до приличног сјаја док је спољашњој страни постављан слој размућене земље који представља основу барботин орнаментике (слика 7). Већи део ове керамике је светломрке и црвене боје, а унутрашњост је чешће мрка него црвена

6


(Гарашанин 1979: 124). Обична керамика представља једну усавршенију варијанту прве групе. Судови су без превлаке и нису полирани тако да немају сјај (Гарашанин 1973: 31). Фина керамика углавном је заступљена у судовима мањих димензија и танких зидова. Површина суда прекривена је превлаком која је потом глачана, тако да добија уједначен, прилично слаб сјај. Постоје и интензивно глачани примери изванредног сјаја. Боја фине керамике протеже се од разних нијанси, од светлоцрвене до тамномрке и мркосиве (Гарашанин 1979: 124). Облици старчевачке керамике нису веома разноврсни. Основни облик представља кугласт или бомбаст суд заобљених зидова. На њему се може јасно раздвојити врат, приближно цилиндрични и нога на којој лежи суд (Гарашанин 1979: 125). Другу форму старчевачке грнчарије представља полулоптасти суд без врата са широко отвореним реципијентом. Дршке се по правилу замењују брадавичастим испупчењима која су хоризонтално и вертикално бушена (Гарашанин 1979: 125). Карактеристичну врсту судова чине и жртвеници-сточићи постављени на четири ноге на којима се налази кружни реципијент (Гарашанин 1979: 32)(слика 8).

4.3.ОрнаментикаОрнаментика керамике је, за разлику од облика, прилично разноврсна. Најзначајнија је барботин техника, која се претежно јавља на судовима грубе грнчарије. Њена карактеристика је наношење пластичних украса на површину суда. Можемо разликовати две врсте. Прву би представљали обични барботин налепци код којих је грумење земље размућено у води и налепљено на површину суда. Ово грумење је неправилног облика и неправилно је распоређено по целој површини. Друга врста је тзв. организовани барботин које се изводи превлачењем, преко још влажне површине суда, прстима или оруђем. Ређу појаву представља орнаментика изведена утискивањем прстију у још влажну површину земље или зарезима ноктом. У финој керемици основну врсту орнаментике преставља сликање које се јавља у три врсте: бело сликање на црвеној подлози, тамно (црно, тамномрко или црвенкаста боја винског талога) на светлој подлози и полихромно сликање (Гарашанин 1979: 33).

4.4. ПластикаШто се пластике тиче, старчевачка група је знатно сиромашнија у односу на каснију, винчанску. Можемо је поделити у три основне групе: Стубасте статуе, стеатопигне статуе и статуе типа Венера из Старчева. Духовни живот и веровања припадника заједница старчевачке културне групе није сасвим познат, али се на основу специфичних налаза могу назрети. Статуете од печене земље доказују да се највише пажње посвећивало култу плодности. Колико је била важна родност на њивама толико је била потребна и репродукција становништва (Медовић 2001: 36). Одатле вероватно долази до моделовања статуете жене са врло наглашеним грудима и куковима. Један такав примерак из тог доба који потиче из насеља Доња Брањевина код Дероња, тзв. „Црвенокоса богиња“ (Јовановић 1992: 56) (слика 9). Јединствен примерак у старчевачкој култури представља и фигурина пронађена на насељу старчевачке културе Гладнице код Приштине (слика 10). Веома битна је њена позиција у унутрашњости грађевине у којој је пронађена - сачињавала је део огњишта. Тo упућује да је фигура припадала архитектонским елементима, чије је сакрално значење усмерено на култ огњишта (Јовановић 1992: 53).

7


5. ЗАКЉУЧАК

Карактеристика старчевачког периода је напуштање номадског начина живота, прелазак на седентарни и почетак бављења земљорадњом и сточарством као и стварање првих сталних насеља. Та прва стална староседелачка насеља су практично почетак модерне Европе јер је то идентитет модерног начина живота којим и ми данас живимо (усмена информација, археолог Андреј Старовић, Народни музеј Београд). Ове заједнице људи научиле су да укроте природу и схвате како могу да је искористе на најбољи начин и као најважније, научили су да долазе до сировина од којих су правили алате, оружја, као и пољопривредне алатке. Старчевачку културу сменила је Винчанска култура.

8


ПРИЛОГ

1.Приближне границе распрострањености Старчевачке културе и однос према другим културама (Гарашанин 1979: 22).

9


Прилог 2

2.Положај костура у гробовима (Галовић 1967: 168)

3.Коштани материјал (Аранђеловић-Гарашанин 1954: 170)

10


4.Спатула пронађена у Старчеву у јами В-а (Аранђеловић- Гарашанин

1954: 170).

5.Пинтадера из Старчева (www.еуропеана.еу).

11


6.Старчевачка керамика (Медовић 2001: 34).

7.Барботин техника (Аранђеловић-Гарашанин 1954: 173)

12


8.Жртвеник из Винковаца (www .еуропеана.еу ).

9.“Црвенокоса богиња” из Доње Брањевине (Медовић 2001: 36).

13


10.Фигурина са насеља Гладнице код Приштине (Јовановић 1992: 54).

14


ЛИТЕРАТУРА 1 .Гарашанин М. 1979. Централнобалканска зона. У: Праисторија

југославенских земаља, том II, (ур. А. Бенац). Академија наука и

умјетности Босне и Херцеговине, центар за балканолошка испитивања,

стр.79-213.

2. Гарашанин М. 1973. Праисторија на тлу СР Србије. Београд: Српска

књижевна задруга.

3.Аранђеловић-Гарашанин Д. 1954. Страчевачка култура. Љубљана:

Археолошки семинар.

4.Јовановић Б. 1992. Архитектонска пластика у Старчевачкој култури.

Зборник Народног музеја (Београд), XIV-1: 53.

5.Трбуховић В. 1992. Насељавање средњег Подунавља у раном неолиту.

Зборник Народног музеја (Београд), XIV-1:61.

6.Сталио Б. 1992. Групно сахрањивање на Ајмани-Мала Врбица. Зборник

Народног музеја (Београд), XIV-1: 65.

7.Медовић П. 2001. Праисторија на тлу Војводине. Нови Сад: Прометеј.

8.Витезовић С. 2012. Коштани пројектили са локалитета Старчево-град.

Гласник Српског археолошког друштва, 28: 233.

15


9.Галовић Р. 1967. Сахрањивање у Старчевачкој култури. Старинар,

XVIII: 167.

16


Датум предаје: ______________

Комисија:

Председник _______________

Испитивач _______________

Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

17

Documents

Starcevacka Kultura Isidora Micic Maturski