18. FONDOVI PREDUZEA?Fondovi preduzea su finansijska sredstva
koji predstavljaju dio dobiti koji ostaje nakon odvajanja sredstava
za namirivanje poreza, linih dohodaka radnika i doprinosa.
Finansiranje poslovanja preduzea moe da se ostvaruje iz sopstvenih
sredstava ili da se koriste krediti kao izvori finansiranja iz tuih
fondova. Preduzee bi trebalo da tei finansiranju iz sopstvenih
fondova, obzirom da na pozajmljena sredstva treba da se plati
kamata, koja predstavlja cijenu kredita.Cijenu kapitala bi mogla da
predstavlja i zarada od nekog drugog, nama dostupnog posla koji ima
veu zaradu. Da bi mogli da formiramo fondove moramo izdvajati
sredstva iz dohotka preduzea. To se vri po zavrnom raunu, kada su
nam poznati rezultati poslovanja i kada se raspodjeljuju ostvareni
rezultati. Najee se sredstva za fondove raspodjeljuju u tri grupe:
poslovni fond, rezervni fond, fond zajednike potronje.19. VRSTE
FONDOVA?Vrste fondova: poslovni fond, rezervni fond, fond zajednike
potronje, krediti.20. POSLOVNI FOND?Poslovni fond sainjavaju ukupna
sredstva koja nazivamo angaovna sredstva preduzea. To predstavlja
jedan od osnovnih oblika ulaganja u reprodukciju. Cilj je odravanje
kontinuiteta proizvodnje ili aktivnosti preduzea.Pojavni oblik
angaovnih sredstava je razliit, a prolazi kroz robni i novani
oblik.Na kraju reproducionog ciklusa se robe pojavljuju na tritu i
pretvaraju se u novac, koji predstavlja univerzalna raspoloiva
sredstva. Na tritu je u prednosti kupac koji raspolae novanim
sredstvima u odnosu na prodavca koji raspolae robama. Sredstva koja
su angaovana u osnovna sredstva najee imaju materijalni oblik i u
njemu ostaju u duem vremenskom perioduobzirom da se osnovna
sredstva sporo troe i da se koriste u vie ciklusa.Obrtna sredstva
imaju krai period zadravanja angaovnih sredstava, a tokom jednog
ciklusa mijenjaju svoj pojavni oblik iz novanog u robni i
obrnuto.21. REZERVNI FOND?Formiraju seiz istog dohotka po zavrenom
raunu a koriste se u momentu kada preduzee zapadne u finansijske
potekoe. To se dogaa kada doe do nepredvienih poremeaja u
poslovanju preduzea. Uzroci takvog stanja su spoljni faktori
odnosno faktori iz okruenja preduzea ili zbog unutranjih faktora
(teta), Pored toga rezervna sredstva se mogu koristiti za pokrie
gubitaka u poslovanju, privremenu isplatu linih dohodaka. Ako se
rezervni fond isprazni iz nekog razloga potrebno je da se u
najkraem roku ponovo napuni.22. FOND ZAJEDNIKE POTRONJE?Predstavlja
fond i brine o radnicima preduzea.Iz ovog fonda se finansiraju
aktivnosti koje pomau poveanju standarda zaposlenih.Tu spadaju
investiciona ulaganja u objekte drutvenog standarda (ishrana
radnika, odmor). Iz tih sredstava se finansira struno usavravanje
radnika,prekvalifikacija. Ovaj fond ne utie direktno na poslovni
uspjeh preduzea ali kroz veu motivisanost za rad i bolju fiziku i
strunu spremnost za rad radnici mogu da doprinesu boljem poslovnom
rezultatu preduzea u kojem rade.23. POJAM PREDUZEA?Shvatanje
preduzea je u dobroj mjeri zavisno od drutvenih i produkcionih
odnosa u kojima preduzee ispoljava svoju proizvodnu privrednu
aktivnost. Preduzee je glavni nosilac privreivanja i osnovni oblik
organizacije drutvene proizvodnje i prometa. Osnovni motiv i
pokreta privredne djelatnosti u kapitalizmu je profit.Preduzee
predstavlja privatnu ili drutvenu svojinu.Preduzeem upravljaju
vlasnici ili njihovi opunomoenici.Preduzee posluje u okviru robne
privrede.Proizvodi su namijenjini tritu i imaju karakter robe.
Preduzee postoji zbog: iskoritavanja ekonomija masovne proizvodnje,
pribavljanja sredstava i organizovanje proizvodnog procesa.24.
ELEMENTI PROCESA RADA?Preduzee se formira u skladu sa postojeim
propisima i osnovnim konceptima drutveno politikog ureenja sa
sljedeim bitnim elementima:a) Radni kolektiv predstavljaju svi
zaposleni u preduzdeu. Izvravanjem zadataka pojedinanih lanova
kolektiva, izvrava se ukupan zadatak preduzea zbog ega je
osnovano.b) Sredstva preduzea za proizvodnju (ili promet) mogu
biti: osnovna (maine, zgrade, instalacije i ostala orua za rad) i
obrtna (sirovine, materijal, nedovreni proizvodi itd.).c)
Organizaciona struktura preduzea usklauje sve potencijale, tj. sve
materijalne i kadrovske resurse koje usmjerava ka unaprijed
postavljenom cilju. Organizacoina struktura je rezultat procesa
organizacijske izgradnje, bez obzira da li se radi o novom ili o
reorganizaciji postojeeg preduzea.25. VRSTE PREDUZEA U ODNOSU NA
SVOJINU?Postoje razliite vrste preduzea u odnosu na svojinu:1.
Preduzee u drutvenoj svojini- kada posluju sredstvima u drutvenoj
svojini2. Javno preduzee - je preduzee u dravnoj svojini.3. U
zdruenoj svojini - ako su u njih uloena sredtsva u zdruenoj
svojini.4. U meovitoj svojini - ako su u njih uloena sredstva u
razliitim oblicima svojine.5. U privatnoj svojini - ako su u njih
uloena sredstva u privatnoj svojini.26. FUNKCIJE PREDUZEA? U
uslovima savremene podjele rada poslovanje se obavlja preko veeg
broja konkretnih i raznovrsnih poslova. Rije funkcija se
upotrebljava kao obiljeje za grupu poslova u preduzeu. U tom smislu
funkcije se pojavljuju kao nosilac pojedinih zadataka koji u sklopu
tehnike podjele rad predstavljaju dio opteg zatatka preduzea.
Utvrivanjem novih funkcija razgraniavaju se nadlenosti i
odgovornosti ovih zadataka. Broj funkcija i nain podjele funkcija
prua uvid u organizacionu strukturu preduzea od ijeg rjeenja zavisi
poslovanje preduzea. Funkcije mogu da se dijele sa razliitih
stanovita. Fayol jedan od osnivaa naune organizacije rada
razlikuje: Tehnika- zadatak ove funkcije je organizacija radnog
procesa preduzea na najefikasniji nain. U okviru funkcije obavljaju
se poslovi tehnike i operativne pripreme , kao i pripreme radnih
mjesta . U proizvodnim preduzeima ova funkcija je najznaajnija i
nosea, jer od njenog kvalitetnog obavljanja zavisi rad i uspjeh
svih ostalih poslova i funkcija . Komercijalna- u okviru ove
funkcije obavljaju se poslovi nabavke, prodaje, marketinga i dr.
Finansijsku i raunovodstvenu- zadatak ove funkcije je obezbjeivanje
i koritenje finansijskih sredstava. Na toj osnovi je povezana sa
procesom poslovanja i reprodukcije preduzea . Primarni zadatak
finansijske funkcije je regulisanje i kontrola finansijskih tokova
u predezeu . To podrazumijeva: pribavljanje finansijskih sredstava
po raznim osnovama ako preduzee nema sopstvena novana sredstva, u
obliku kredita, prodaju obveznica i akcija, blagajnikih zapisa,
sredstava po osnovu zajednkih ulaganja i sl. Finansijska funkcija
obuhvata i njihovo racionalno koritenje i upotrebu u predezeu, u
okviru onih dijelova i funkcija kojima su neophodni. Funkcija
kontrola- treba da omogui nesmetano obavljanje svih poslova i
funkcija u preduzeu, sprijei zloupotreba, lo rad, potovanje
vanjskih i internih propisa i dr. Kontrolie se ostvarivanje ciljeva
predezea, uporeivanjem ostvarenih sa planiranim rezultatima.
Kontrolom se obuhvataju poslovi u svim fazama procesa rada i
dijelovima preduzea. Plansko-analitika funkcija- radom ove funkcije
se predviaju i projektuju ciljevi preduzea na odreeni vremenski
period. Planiranjem se predvia razvoj preduzea na osnovu
istraivanja i praenja spoljanjeg okruenja (dostignua nauke,
tehnologije, trita i sl.) Na osnovu tih predvianja priprema se i
razrauje plan za odreeni vremenski period (kratkoroni, srednjoroni,
dugoroni). Kadrovska funkcija- ova funkcija se bavi zaposlenim u
preduzeu, obezbjeivanjem potrebnih kadrova prema planu proizvodnje,
praenjem i usavravanjem kadrova. U okviru kadrovske funkcije vre se
evidencije o kadrovima, prati njihov rad i struno usavravanje,
napredovanje na poslu , vri se prekvalifikacija kadrova i drugi
poslovi.27. POJAM KALKULACIJA?Kalkulacija predstavlja postupak
izraunavanja cijene kotanja i prodajne cijene nekog proizvoda po
jedinici proizvoda ili usluge.Tu moraju biti zastupljeni svi
elementi trokova kako ne bi dolo do pogrene procjene prodajne
cijene nekog proizvoda. Kada je napravljena kalkulacija moe se uz
uvaavanje politike preduzea odrediti cijena proizvoda. Na nivo
cijene mora imati uticaj cilj preduzea, s tim da je osnovni cilj
svakog preduzea maksimalan profit u dugom vremenskom
periodu.Pogrena bi bila politika cijena koja bi dala maksimalan
profit u kratkom narednom periodu jer bi to izazvalo potekoe u
preduzeu. Tana kalkulacija je potrebna da bi se: odredile cijene
kotanja i prodaje, za utvrivanje rentabilnosti u poslovanju
preduzea, za utvrivanje rashoda u posmatranim periodima, kao jedan
od kljunih elemenata u voenju poslovne politike, kao element u
odreivanju strategije preduzea.28. POJAM CIJENE KOTANJA?Cijena se
definie kao novani izraz vrijednosti robe ili kao ''stopa razmjene
jednog dobra za novac'', odnosno cijena je koliina novca koji se
trai-nudi za prodaju-kupovinu neke robe. Cijena kotanja predstavlja
sumu svih trokova koji se javljaju tokom izradenekog proizvoda, ili
tokom pruanja neke usluge. Da bi se utvrdili ukupni trokovi za neki
proizvod ili uslugu potrebno je da se tokom proizvidnje
evidentiraju i analiziraju svi izdaci i trokovi. Kad su nam poznati
trokovi i izdaci za neki proizvid moemo proraunati njegovu prodajnu
cijenu. Prodajna cijena mora biti via od cijene kotanja proizvoda
kako bi se ostvario profit.29. ELEMENTI CIJENE KOTANJA?Elementi
cijene kotanja su: 1. Materijali za izradu proizvoda,2. Pomoni
materijali, 3. Plate radnika,4. Amortizacija,5. Opti trokovi
(upravljanje),6. Akumulacija,7. Logistika, iz ukupnih trokova koje
smo dobili na osnovu prorauna po prethodno nabrojanim elementima i
broja proizvoda dobijamo cijenu jednog kotanja proizvoda: Ck=Tu/Q
(ukupni trokovi/koliina proizvoda).30. PODJELA KALKULACIJA PREMA
VREMENU OBRAUNA CIJENE KOTANJA?1. Prethodna kalkulacija (planska
kalkulacija) koristi se kada se uvode novi proizvodi ili usluge u
preduzeu. Struktura cijena kod ovakve kalkulacije se formira na
osnovu iskustva, podataka kojima raspolaemo za sline proizvode. 2.
Meukalkulacija vri se tokom proizvodnje kako bi se pratili trokovi,
s tim da se trokovi sve vrijeme uporeuju sa trokovima iz prethodne
kalkulacije.3. Obraunska kalkulacija vri senakon zavretka
aktivnosti (proizvodnje ili usluge). Elementi kalkulacije se
dobijaju na osnovu evidencijetokom cjelokupne aktivnosti.
Kalkulacije se mogu vriti prema razliitime metodologijama ali se
mora imati u vidu: a) da kalkulacija bude to jednostavnija i
preglednija kako bi se mogla kontrolisati i kako bi postojala to
manja mogunost pojave greke; b) kalkulacija mora biti jednoobrazna
kako bi se mogle vriti komparacije na nivou srodnih proizvoda,
preduzea. 31. PODJELA KALKULACIJA PREMA RASPOREIVANJU TROKOVA?1.
Diviziona kalkulacija ( dijeljenje, podjela) s njom izraunavamo
cijene kotanja po jedinici proizvoda tako to ukupne trokove u
posmatranom periodu podijelimo sa ukupnom koliinom proizvoda. (npr.
kod uglja, nafte, struje).2. Kalkulacije pomou ekvivalentnih
brojeva- koriste se kod proizvidnje robe koje su razliite po
dimenzijama, kvalitetu, teini , a osnovne karakteristike proizvoda
su iste.To su proizvodi koji se izrauju od istog materijala sa
slinim tehnologijama. Kalkulacija takvih proizvoda vri se tako to
se za jedan proizvod detaljno proraunavaju trokovi, a za ostale se
pronae koeficijent pomou kojeg obraunavamo trokove.3. Kalkulacija
vezanih proizvoda kada se kod proizvidnje neke robe pojavljuju i
sporedni proizvodi onda se kalkulacija vri tako to se od ukupnih
trokova oduzima trina vrijednost sporednog proizvoda. To se javlja
u rafinaciji nafte, gdje je osnovni proizvod dizel gorivo i benzin
a sporedni motorna ulja.4. Kalkulacija pomou dodataka koristi se u
pojedinanoj ili maloserijskoj proizvidnji. Trokovi se dijele na
direkten i indirektne, Direktne trokove raunamo za svaki proizvod
posebno, a indirektne dodajemo po nekom kljuu (uzimaju se npr.
dohotci za izradu proizvoda). Ukupna cijena kotanja proizvoda se
dobija sabiranjem direktnih i indirektnih trokova.32. SAVREMENI
SVJETSKI TRENDOVI TRANSPORTNIH TEHNOLOGIJA?Trite transportnih
usluga raspolae irokom lepezom transportnih sredstava. Ponuda j
eveoma raznovrsna po tehniko.tehnolokim karakteristikama
transportnih sredstava, kao i po meusobnim odnosima, odnosno po
nainu transporta i nainu saradnje vie vidova transporta, njihovog
meusobnog nadopunjavanja.Stalni pritisak na transportne kompanije
da snize cijenu prevoza, kao i pojaane konkurencije na transportnom
tritu, uslovili su traenje to racionalnije organizacije prevoza.
Pod transportom se moe smatrati i skladitenje robe (vertikalni
transport), pa u takvom posmatranju na transport otpada i do 50 %
logistikih trokova. Da bi transportni lanac bio ekonomian
poetno-zavrne operacije sa robom moraju da budu jeftine i brze. U
poetno-zavrne operacije spadaju i meufazne operacije pretovara robe
sa jednog na drugo transportno sredstvo, istog ili razliitog vida
transporta. Za optimizaciju i racionalizaciju transportnog lanca,
poetno-zavrnih i meufazne operacije pretovara robe moraju da ispune
slj uslove:1. Modernizacijom pretovarne mehanizacije obezbijediti
visok stepen iskoritenosti transportnih sredstava smanjenjem ekanja
na utovar-istovar,2. Ukrupnjavanjem jedinica pretovara smanjuje se
broj operacija za istu teini robe,3. Standardizacija tovarnih
jedinica u pogledu veliine i teine obezbjeuje se bri pretovar i
skladitenje,4. Obezbijediti da proces transporta bude sastavni dio
procesa proizvidnje, pri emu bi roba direktno iz transportnog
sredstva dolazila u prodavnice, pa bi skladitenje bilo svedeno na
najmanji nivo.
