TEHNIKA KOLA" IVAN SARIC"

SUBOTICA, TRG LAZARA NEIA 9

MATURSKI RAD

Predmet : PROGRAMIRANJE

Tema: INTERNET (WEB) PREZENTACIJA

Ime i Prezime : Ivan Suknovi Mentor: Ala Zoltan

Razred : ET - 41

Obrazovni profil : Elektrotehniar raunara

kolska godina : jun 2013/2014.

Sadraj:

Teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

Zadatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Alatke koje su koriene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Reenje zadatka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Source kod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

Koriena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

1

Internet

Internet je globalna mrea kompjutera svih tipova i veliina pa se zbog toga esto naziva

"mrea svih mrea" jer u sebi integrie hiljade razliitih raunarskih mrea irom sveta koje

koriste iste tehnike standarade da bi meusobno mogle komunicirati. Ako se uz pomo svog

kunog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera prikljuite na tu mreu i

vi postajete deo Interneta. Poeci interneta se veu za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine,

mrea raunara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje milijarde

raunara irom sveta na jedan nehijerarhijski nain.

.NET Framework

Majkrosoft .NET Framework je softverska platforma koja moe biti instalirana na raunarima

koje pokree Majkrosoft Windows operativni sistem. On ukljuuje veliki broj gotovih

biblioteka kodova za uobiajene probleme u programiranju i virtuelnu mainu koja upravlja

izvravanjem programa pisanih specijalno za .NET Framework. .NET podrava vie

programskih jezika, na nain koji omoguava interoperabilnost, pri emu svaki jezik moe

biti napisan na drugom. Dostupan je na svim programskim jezicima koje .NET Framework

obuhvata (VB.NET, C#...). Kako bi mogle da se piu aplikacije nije samo dovoljno imati

instaliran .NET Framework, potreban je i Microsoft SDK (engl. Microsoft Software

Development Kit) i Visual Studio.

Visual Studio

Visual Studio 2008 je zasnovan na Microsoftovoj engleska verzija rei Microsoft-ovoj viziji

koja omoguava programerima i razvojnim timovima da veoma brzo kreiraju povezane

aplikacije zajedno sa efektnim korisnikim iskustvom u radu sa operativnim sistemom

Windows Vista, sistemom Microsoft Office 2007, mobilnim ureajima i Webom. Prvo

izdanje programa Visual Studio pojavilo se na tritu 1997. godine i sadrao je odvojene

IDE-ove (koji su zahtevali posebnu instalaciju) za programe Visual C++, Visual Basic, J++ i

alatku poznatu kao InterDev. Program Visual Studio 6.0 imao je drastina poboljanja koja su

oznaila roenje programa Visual Basic 6 i koja su oslikavala ideju skupa jedinstvenih usluga

za sve jezike.Visual Studio .NET 2002 i Visual Studio .NET 2003 su tu ideju sproveli u delo

sa aplikacijom .NET Framework. Po prvi put jedan programer je mogao da napie aplikaciju

na jeziku po svom izboru korienjem mogunosti opteg skupa alatki ukljuujui dizajnere,

kontrole "prevuci i otpusti" i IntelliSense. Zajedno sa porastom produktivnosti programera,

dolo je i do porasta u veliini i kompleksnosti razvojnih projekata i timova.Visual Studio

2005 je nastao da bi pomogao programerima u timovima razliitih veliina da poveaju

meusobnu saradnju i smanje kompleksnost razvoja. Sa svakim novim izdanjem, Microsoft

je ponovo potvrdio svoju posveenost osposobljavanju programera tako to je ostvario

komunikaciju sa zajednicom kako bi dala povratne informacije radi usavravanja proizvoda.

2

Veb-dizajn

Veb-dizajn (Web design) predstavlja grafiko osmiljavanje ili dizajniranje Internet stranice

koristei slike, jezik za oznaavanje i formiranje HTML, standardizaciju i upotrebljivost

stranice. Veb-dizajn je irok pojam koji obuhvata razliite vetine, standarde i discipline koji

se koriste u proizvodnji i odravanju internet stranica. Oblasti veb-dizajna obuhvataju; veb i

grafiki dizajn, dizajn interfejsa, autoring, ukljuujui standardizovani kod, korisniko

okruenje i optimizaciju za veb-pretraivae. Mnogi pojedinci najee e raditi u timovima

koji pokrivaju razliite aspekte procesa projektovanja, dok e drugi veb-dizajneri samostalno

pokriti sve oblasti. Izraz veb-dizajn se obino koristi da opie proces dizajna koji se odnosi na

prednji deo (izgled stranice) i projektovanje veb-sajta ukljuujui pisanje koda. Rairena je

pogrena pretpostavka da pod taj pojam spada i razvoj Internet softvera (Web development),

iako su u sutini to dve sasvim razliite oblasti. Od veb-dizajnera se oekuje da zadovolje

potrebne uslove izgleda i funkcionalnosti veb-sajta, ukoliko njihova uloga podrazumeva i

pisanje koda potrebno je da budu u toku sa veb-standardima.

HTML (HyperText Markup Language)

HTML ( jezik za oznaavanje hiperteksta) je opisni jezik specijalno namenjen opisu veb

stranica. Pomou njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao to su naslovi, paragrafi,

citati i slino. Pored toga, u HTML standard su ugraeni elementi koji detaljnije opisuju sam

dokument kao to su kratak opis dokumenta, kljune rei, podaci o autoru i slino. Ovi podaci

su optepoznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadraja dokumenta. HTML je nastao

uproavanjem SGML (standardizovani uopteni jezik za oznaavanje) standarda sa svrhom

opisa dokumenta koji se objavljuju na vebu. U poetku je bio prilino ogranien to se

oznaavanja sadraja tie i pruao je uglavnom elementarne stvari za oznaavanje i

formatiranje teksta (paragrafi, naslovi, citati itd.). Kako je veb rastao tako je rasla i potreba za

bogatijim sadrajem te je u tom smeru razvijan i HTML standard. Tada su standardu dodate

elementi za opis tabela, slika, slojeva, napredno formatiranje teksta itd. Osnovu HTML-a

predstavljaju etikete (tags - , ) i atributi. Etikete mogu biti

proste, oblika (), kada slue za markiranje i sloene, kada se koriste kao ograivai (

i ) za delove teksta izmeu njih. Svaka etiketa predstavlja posebnu komandu, kojom se

odreeni deo dokumenta odvaja od ostatka primenjujui pravila definisana samom etiketom.

Atributi se nalaze unutar sloenih oznaka i sadre dodatne informacije o nainu prikazivanja i

ponaanju oznaenog dela dokumenta. Internet pregleda ignorie nepoznate atribute i

elemente i ne pravi razliku izmeu velikih i malih slova (engl. case insensitive). On tekst

automatski prelama prema irini bloka ili prozora, pravei nove redove ako je potrebno.

CSS

CSS (Cascading Style Sheets) je jezik formatiranja pomou kog se definie izgled elemenata

veb-stranice. Prvobitno, HTML je sluio da definie kompletan izgled, strukturu i sadraj

veb-stranice, ali je od verzije 4.0 HTML-a uveden CSS koji bi definisao konkretan izgled,

dok je HTML ostao u funkciji definisanja strukture i sadraja.

3

XML

XML je skraenica za Extensible Markup Language, odnosno proirivi (meta) jezik za

oznaavanje (markup) tekstualnih dokumenata. Ideja je bila da se stvori jezik koji e i ljudi i

raunarski programi moi jednostavno da itaju. XML definie optu sintaksu za oznaavanje

podataka pomou odgovarajuih etiketa (tags) koje imaju poznato ili lako razumljivo

znaenje. Format koji obezbeuje XML za raunarske elemente moe se prilagoditi

najrazliitijim oblastima, kao to su elektronska razmena podataka, uvanje podataka,

odvajanje podataka od prezentacije, vektorska grafika, sistemi glasovne pote, izrada novih

specijalizovanih jezika za oznaavanje.

ASP.NET

ASP.NET (Active Server Pages .NET) je veb tehnologija kompanije Microsoft koja

omoguava programerima da kreiraju dinamike veb sajtove, veb aplikacije i veb servise.

Prvi put je objavljena u januaru 2002. godine sa verzijom 1.0 .NET Framework-a, pa samim

time ASP.NET je naslednik ASP tehnologije. ASP.NET je izgraen na CLR-u (Common

Language Runtime), pa time omoguava programerima da piu ASP.NET kod u bilo kom

jeziku koji podrava .NET Framework tehnologija. ASP.NET SOAP proirenje omoguava

ASP.NET komponentama da obrauju SOAP poruke. Kada je prvi put objavljen, ASP.NET-u

je nedostajao ablon (engl. Master page) koji bi mogao biti prikazivan na svim stranama .

Zato to je .NET Framework objektno orijentisan i dozvoljava nasleivanje, mnogi

programeri bi eleli da definiu novu baznu klasu koja bi nasledila "System.Web.UI.Page"

metode koje renderuju HTML i omoguavaju stranicama i njihovim aplikacijama

nasleivanje iz nove klase. Time je ASP.NET 2.0 predstavio koncept glavne stranice (Master

page), koje omoguavaju stranice koje se zasnivaju na ablonu. Veb aplikacija moe sadrati

jedan ili vie ablona. Ovi abloni imaju ContentPlaceHolder kontrolu u koju se unosti

dinamiki kreiran sadraj. Stranice koja koristi taj ablon da bi u ContentPlaceHolder

kontrolu unela odreeni sadraj mora takoe sadri tu istu kontrolu. ablon ne moe biti

samostalno pokrenut tj. potrebna mu je veb forma. .NET stranice, zvanino poznate kao veb

forme ( Web Forms), glavni su kamen temeljac za razvoj aplikacija. Veb forme su fajlovi sa

*.aspx ekstenzijom. One najee sadre statiki XHTML, kao i oznake koje definiu

serversku stranu veb kontrola i korisnikih kontrola gde programeri stavljaju sve potrebne

statike i dinamike sadraje strance. Pored toga, dinamiki kod koji se pokree na serverskoj

strani moe biti postavljen u bloku koji je slian ostalim

tehnologijama za veb programiranje kao to su PHP, JSP i ASP.

4

Zadatak

Zadatak je napraviti veb prezentaciju sajta koji sadri detaljne informacije o muzikim

numerama i njihovim izvoaima.

5

Alatke koje su koriene za pravljenje sajta :

Radi lake izrade stranica korien je css fajl, u kom su smetene sve klase koje su koriene u

izradi veb prezentacije.

Takoe su koriene i tabele u koje su ubacivane slike, tekst i ostali elementi veb stranica.

Za navigaciju kroz sajt korien je Menu i Hyperlink.

ImageButton smo iskoristili za prikaz eljenih slika iz galerije.

Za prikaz i unos baze podataka koriene su alatke GridView, FormView i DetailsView.

Prijavljivanje postojeeg korisnika i kreiranje novog postignuto je Login, CreateUserWizard

alatkama, a prikaz prijavljenjog korisnika LoginStatus i LoginName alatkama.

6

Reenje zadatka

Poetna stranica (default.aspx) ne sadri nikakav poseban sadraj, demonstrira osnovni izgled

master page-a (mp.master) uz poruku o nameni sajta.

Naredna stranica media (media.aspx) nam prikazuje korienje hyperlinka. Klikom na tekst,

koji se nalazi na centru stranice, otvara se oficijalna stranica UMF muzikog kanala na

youtube-u (Ultra Music Festival).

7

Prelaskom pokazivaa (strelice) preko menija media, iskae nam novi meni, galerija

(galery.aspx). Ovoj stranici imaju pristup samo registrovani korisnici, tako da e ukoliko

korisnik nije prijavljen, biti preusmeren na stranicu za prijavljivanje naloga ili kreiranje

novog naloga (login.aspx). Na stranicu za prijavljivanje ili reiranje novog naloga moemo

otii i klikom na tekst Login, u gornjem desnom uglu.

Nakon uspenog prijavljivanja postojeeg naloga (username: admin password: admin123,)

vidimo da je dolo promene u gornjem desnom uglu. Klikom na neku od slika sa desne strane

slika se uveliava preko cele stranice.

8

Glavni deo ove veb prezentacije nalazi se upravo ovde, na muikim informacijama

(list.aspx). Na ovoj stranici moemo pronai informacije o muzikim izvoaima i njihovim

numerama. Na ovoj stranici nije omogueno menjanje, brisanje ili dodavanje podataka o

samim izvoaima ili numerama.

Jedna od najinteresantnijih stranica jeste stranica u kojoj moemo menjati, dodavati ili brisati

sadraj tabela (admin.aspx). Ovoj stranici moe pristupiti samo korisnik sa pravom pristupa,

u ovom sluaju samo administrator. Dodavanje se vri upisivanjem informacija o izvoau,

odnosno numeri koju elimo da unesemo u bazu podataka. Mogue je unoenje izvoaa

nezavisno od numere, dok numere kada unosimo obavezno polje je izvoa, tako da numeru

bez izvoaa nije mogue uneti. Lista sa desne strane slui administratoru kao podsetnik o

ve unesenim podacima.

9

Poslednja stranica je stranica koja prua informacije o kreatoru veb sajta (about.aspx). Radi

testiranja galerije keriran je nalog user. (username: user password: user123,). Ukoliko

elimo da se odjavimo sa sajta dovoljno je da kliknemo na Logout u gornjem desnom uglu

i prelazimo na reim nepoznatog korisnika (anonymous user).

10

Source kod

Fajl sa stilovima (ss.css)

music

11

12

Glavna stranica (mp.master)

music

13

Media stranica (media.aspx)

UMF TV

14

Poetna stranica (default.aspx)

This is the place where you can find informations about your favourite songs

Galerija (gallery.aspx)

.auto-style1 { width: 100%; }

15

Stranica za prijavljivanje postojeeg naloga i kreiranje novog (login.aspx)

.auto-style1 { width: 100%; } Login or create new account to see content of some pages

About stranica (about.aspx)

.auto-style1 { width: 100%; } Syte made by: Ivan Suknovi Class: ET41 email: ivansuknovic@gmail.com

16

Stranica za izmenjivanje baze podataka (admin.aspx)

17

18

Lista numera i izvoaa (list.aspx)

.auto-style1 { width: 100%; }

19

20

21

Zakljuak

Ovaj sajt ima za svrhu informisanje posetilaca o njihovim omiljenim izvoaima i numerama.

Mogue je kontaktirati administratora sajta i zatraiti dodavanje pesama i njihovih autora u

bazu podataka. Sajt je mogue dopuniti raznim sadrajima, tekstovima, video zapisima,

muzikim sadrajem, a bazu podataka mogue je proirivati i dodavati mnogo pesama i

izvoaa.

22

Koriena literatura

http://www.wikipedia.com/

http://www.youtube.com/

http://www.asp.net/

http://www.google.com/