Internet i Servisi

8/17/2019 Internet i Servisi

http://slidepdf.com/reader/full/internet-i-servisi 1/18

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVOUNIVERZITETA “UNIONI- NIKOLA TESLA”

BEOGRAD

SEMINARSKI RADPredmet: Elet!"#! $!#l!%&"'e

TEMA: INTERNET SERVISI

Me"t!r: St(de"t:Pr!)*dr M&'& A"+el!%, M,.r,'& J(#()!%,

Br* ,"de/&: I0102-23

T(t,"4 3025*6!d,"&

4



2* UVOD

Internet sa svojim servisima, danas predstavlja svakodnevnicu modernog života. Naravno, upotreba Interneta, najzastupljenija je u ekonomsko razvijenijim regionima sveta.

Danas Internet predstavlja najveću najvežu svetsku računarsku mrežu koja povezuje mreže

različitih organizacija na brz, pouzdan i jetin način.

Internet servisi predstavljaju upotrebnu vrednost Interneta i njihova upotreba u

svakodnevnom životu je sve če!ća. "bog velikog i brzog napretka računarske tehnologije,

a sam tim i Interneta, najveći broj internet servisa doživljava preobražaj a jedan broj

odlazi u zaborav. #d mnogobrojnih servisa koji su u upotrebi, dva najveća i najmasovnijekori!ćena su$ elektronska po!ta %e&mail' i (eb %(((&(orld (ide (eb'.

)



3* INTERNET-OSNOVE I PRIN7IPI RADA

I"ter"et %INTER national NET*ork' je veliki svetski komunikacioni sistem kojisačinjavaju računari, telekomunikacione veze, sotverski proizvodi, inormacije i ljudi.

Inetrnet predstavlja javno dobro i, može se reći, jedno od civilizacijskih dostignuća

savremenog sveta. #n ne pripada ni jednoj vladi, političkoj, verskoj ili drugoj organizaciji i

nije u vlasni!tvu bilo koje kompanije.

Internet danas predstavlja jednu od veoma bitnih ormi za obezbe+enje

komunikacije i prezentaciju inormacija. #mogućava pristup obilju inormacija, pruža

mogućnost obavljanja veoma !irokog spektra različitih poslova, prenosa podataka,

obavljanja audio&vizuelne ili pisane interaktivne %online' komunikacije, slanja pisanih

poruka, itd.

Inrastruktura Interneta se temelji na mreži računara koji su u mogućnosti da

komuniciraju i razmenjuju podatke. #n se bazira na otvorenim standardima i

me+usobnom umrežavanju različitih sistema različitih proizvo+ača. "ahvaljujući primeni

ovih standarda Internet je doživeo veliki uspeh i uspeo je da u+e u sve sere javnog i

privatnog života.

Internet %mreza nad mrezama' se u svom unkcionasunju u osnovi oslanja na

klasične telekomunikacione kanale. -o znači da se izičke veze izme+u čvorova mreže

ostvaruju teleonskim kablovima, koaksialnim, optičkim kablom, radio relejnim vezama i

satelitskim vezama. "bog lak!e komunikacije i pristupu inormacijama, mreža koristi

jedinstven sistem čvorovanja mreže. "a spajanje dve mreže koriste se specijalizovani

računari %ruteri', koji ujedno i prosle+uju pakete podataka. uteri proveravaju kuda idu

podaci koji se kreću preko interneta i odlučuju kojim će ih putem poslati.

"a razliku od tradicionalnih medija za prenos podataka kao !to su radio i televizija,

Internet je decentralizovana mreža, !to znači da nema sredi!njeg mesta iz kojeg je

upravljana. /odaci putuju mrežom podeljeni u pakete. 0vaki od tih paketa sadrži podatke o

tome odakle je krenuo i gdje mu je odredi!te. 1pravo zbog toga nije važno kojim smerom

ovi paketi prolaze sve dok su na svom odredi!tu pravilno sastavljeni, dakle nije važno

kojim putem poslana poruka putuje internetom & ona će na kraju naći svoj put do cilja.

Dva sistema su 2otvorena3 jedan prema drugom ako razmenjuju inormacije posredstvom odgovarajućihstandarda i ako su oni javno dostupni, onda takve standarde nazivamo otvorenim standardima.



3*2* N&#t&"& , r&8%!' I"ter"et&

1brzani razvoj masovnih komunikacija počinje posle Drugog svetskog rata a

naročito krajem pedesetih godina pro!log veka. 5)6. godine, američki predsednik Dvajt

7jzenhauer, osniva agenciju ARPA koja je okupljala najbolje američke stručnjake i koja za

8 meseci razvila prvi američki satelit. Nekoliko godina kasnije ARPA usmerava svoja

istraživanja na računarske mreže i komunikacione tehnologije.

Rad na ustanovljavanju mreže ARPANET je počeo 1966. godine.

Razvoj je fnansirala DARPA (engl. Defense Advanced Research Projects

Administration) ograna! "inistarstva od#rane $AD%a !oji je zadužen za

raspodelu sredstava. &duve! se smatralo premda nije javno rečeno da

je interes za stvaranjem ova!ve mreže ležao u izgradnji mreže !oja

može da izdrži eventualni nu!learni rat. $ami realizatori mreže priznaju

da je !ao rezultat do#ijena ro#usna i otporna mreža !oja je u stanju da

podnese i gu#ita! veli!og dela mrežne in'rastru!ture.

ao prvi čvor u ARPANET%u iza#ran je računar u University of

California at Los Angeles (*+A) a !ao drugi računar u Stanford

Research Institute ($R,). "reži su se us!oro pri!ljučila jo- dva čvora

niversit o' *ali'ornia at $anta /ar#ara (*$/) i niversit o' ta0.

narednim godinama računari su se u#rzano pri!ljučivali ARPANET%u.

o!om 1923. godine defnisan je TCP/IP proto!ol (ransmission

*ontrol Proto4ol5,nternet Proto4ol) čime re-en pro#lem nalaženja

odgovarajueg prenosa puta i pro#lem odgovarajueg pa!ovanja

podata!a radi transporta po prenosnom putu u izuzetno nepovoljnim

uslovima. &d 1927. godine u upotre#i je verzija 3 ovog proto!ola ( Ipv4)

!oja je i danas u upotre#i.

9erovatno je najvažniji trenutak u razvoju interneta bio u 58:.godini, kad je

tada!nja mreža pre!la sa N;/&a %Net*ork ;ontrol /rotocol' na -;/<I/ %-ransmission

;ontrol /rotocol < Internet /rotocol', !to je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i

danas koristi. 9inton ;er, koji je sa obertom =anom stvorio -;/<I/ protokol, jednom je

rekao$2Stvorili smo protokol koji ce se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem

racunara, protokol koji ce nositi Internet budućnosti, što je znacilo da mora biti fleksibilan

kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju.>

6



1niverziteti u 07D&u su 58. godine ormirali sopstvenu računarsku mrežu N0?

%National 0ciense ?oundation Net*ork' na bazi -;/ < I/ protokola. =rajem osamdesetih i

početkom devedesetih nastaju nove komercijalne mreže koje rade na bazi -;/ < I/ a i sama

univerzitetska N0? mreža kreće da radi na komercijalnim osnovama zato !to se

transormisala u privatno dru!tvo. 0ledeći korak bio je spajanje svih komercijalnih mreža,

koje radi na bazi -;/ < I/ protokola, kako bi omogućili svojim korisnicima razmenu

podataka.

/rava prekretnica u daljem razvoju Interneta je bila komercijalizacija aktivnosti i

pojava 999-a %(orld (ide (eb' početkom devedesetih, koja je omogućila

hipertekstualne veze izme+u različitih dokumenata i prenos multimedijalnih sadržaja.

Internet u tadasnjoj @ugoslaviji %0rbiji' pojavio se u ebruaru 55. godine kada je

nacionalna akademska mreža preko provajdera Aeo-elNet&a spojena na Internet. 0vi

internet servisi postaju dostupni korisnicima u @ugoslaviji, ali su ipak bili ograničeni na

akademski krug. Iste godine počinju s radom prvi domaći komercijalni provajderi čime se

dostupnost interneta pro!iruje i na neakademski deo 0rbije odnosno postaje dostupan svim

korisnicima.

3*3* O#"!%e I"ter"et $r!t!!l&

Brežna tehnologija na kojoj se zasniva Internet zove se komutacija paketa %/acket

0*itching'. /odaci se dele u pakete i svaki paket sadrži polaznu i odredi!nu adresu. #ni

samostalno putuju mrežom %mogu i različitim putanjama' i na odredi!tu se ponovo spajaju

u početni raspored. -;/<I/C protokol odre+uje pravila po kojima se sve ove aktivnosti

odvijaju. #n u stvari nije samo jedan protokol već je to skup vi!e protokola.

I/ %Internet /rotocol' deini!e kolika je veličina paketa i priprema i adresira pakete

%obe adrese'. Istovremeno omogućava mreži da pročita pakete i usmeri ih ka odredi!tu.-;/ %-ransmission ;ontrol /rotocol' rastavlja podatke<inormacije na pakete,

veriikuje da su svi paketi kvalitetno stigli na odredi!te i od pristiglih paketa rekonstrui!e

originalnu inormaciju.

#d 568. godine se koristi se koristi četvrta verzija Ipv4 protokola. #na ima svoje

nedostatke i oni se prvenstveno odnose na ograničenje prostora, nedovoljnu unkcionalnost

i neadekvatan sigurnosni mehanizam. Neophodno je preći na sledeću generaciju protokola

Ipv, jer se očekuje da će aktuelni protokol vrlo brzo ostati bez slobodnih adresa.Istraživanje sprovedeno na zahtev vropske komisije pokazuje da je mali broj organizacija

8



!irom vrope uveo Internet protokol verzije !est %I/v', novu verziju protokola koja

unapre+uje adresiranje na Intenetu.

Rutiranje predstavlja usmeravanje paketa kroz mrežu i njegova su!tina je

dinamičko praćenje stanja pojedinih delova mreže. utiranje pokazuje otpornost na otkaze

i zagučenja u pojedinim segmentima tako !to traži alternativne veze linka kako bi

preusmerio pakete. 1re+aj koji ovo omogućuje naziva se ruter %router'.

Da bi svaki računar mogao da unkcioni!e u okviru Internet mreže, prvo mora da

dobije svoju numeričku IP adresu. #na se sastoji od četiri trocirena broja u rasponu od

EE do F)), mećusobno razdvojenih tačkama %npr. E5:.E86.FE.5&trenutna adresa mog

računara dok sam radio seminarski'. 1 tom nizu prvi broj predstavlja deo mreže %država,

region' a poslednji predstavlja računar.

Arojevi nisu praktični u svakodnevnoj manipulaciji adresama, za korisnike mreža

uvedena je simbolička adresa, sastavljena od četiri ili pet skraćenica razdvojenih tačkama.

Na taj način se numerička adresa transormi!e u simboličku u obliku, na primer$

rl&*m&t)*6*&;*r#

gde je$

& rl&, simbolička oznaka računaraG

& m&t) , oznaka Batematičkog akultetaG

& 6, oznaka grada AeogradaG

& r#, oznaka zemlje.

(eb prezentacija Istorijskog arhiva u @agodini ima sledeću adresu$

simboličku$ ***.arhivja.autentik.net

numeričku$ 5<*32=*23*20>

1vedena su odrećena pravila za simboličke adrese radi lak!eg snalaženja.

Pravila za simboličko adresiranje %počelo u 07D, kasnije prihvatile i ostale

zemlje'$

*ed( C obrazovne institucije

*;!m C komercijalne institucije

*!r6 C nezavisne organizacije

*6!% C vladine institucije*m,l C vojne institucije

5

http://www.arhivja.autentik.net/

http://www.arhivja.autentik.net/



*"et C mrežna administracija i provajderi

1vedeno je i pravilo %u državama van 07D&a' da se sve adrese zavr!avaju suiksom

koji označava odrećenu zemlju i to$

*r# C epublika 0rbija

*de C Nemačka

*)r C ?rancuska

*#l C 0lovačka

*#, C 0lovenija

*e( C vropska unija

*me C ;rna Hora

/ostoji poseban servis koji vr!i konverziju iz simboličkih u numeričke adrese i

obrnuto. -o je DNS ?D!m&," N&me Ser%er@ i izvr!ava se na posebnim računarima tj. na

DN0 serverima. (eb lokacije imaju 2prepoznatljivu3 adresu koja se zove U",)!rm

Re#!(r;e L!;&t!r ?URL@ i I/ adresu. judi koriste 1&ove da bi prona!li (eb lokacije,

a računari za to koriste I/ adrese. DN0 prevodi 1&ove u I/ adrese %i obrnuto'. Na

primer, ako na traci adrese u (eb pregledaču otkucate adresu http$<<***.politika.rs,

računar će poslati zahtev DN0 serveru. DN0 server prevodi 1 u I/ adresu tako da

računar može da prona+e /olitikin (eb server .

U",)!rm Re#!(r;e L!;&t!r ?URL@ adresiranje se sastoji iz vi!e delova i to$ servis,

simbolička ili numerička adresa računara, konkretan direktorijum i datoteka na računaru.

Na primer$

http$<<arhivja.autentik.net<images<misija.pd http$<<arhivja.autentik.net<images<letopisJFEEF.pd

http$<<vspep.edu.rs<*p&content<uploads<FEE<E)<=onkursJzaJsajt.pd

E

http://arhivja.autentik.net/images/misija.pdf

http://arhivja.autentik.net/images/letopis_2002.pdf

http://vspep.edu.rs/wp-content/uploads/2010/05/Konkurs_za_sajt.pdf

http://arhivja.autentik.net/images/misija.pdf

http://arhivja.autentik.net/images/letopis_2002.pdf

http://vspep.edu.rs/wp-content/uploads/2010/05/Konkurs_za_sajt.pdf



1* SERVISI INTERNETA

0ervisi su ustvari usluge koje se mogu dobiti preko Interneta i oni su najvi!e učinilida se izvr!i popularizaciju ove globalne mreže. 0vi servisi Interneta rade tako !to na mreži

postoje serveri u kojima su sme!teni podaci, a na na!em računaru se izvrčava klijent,

program koji tim podacima pristupa preko mreže.

9ećina servisa koji su nastali u periodu od uspostavljanja Interneta do danas, vi!e

ne postoje, već je sad integrisan u dva najveća i najmasovnije kori!ćena oblika servisa, a to

su$ e&po!ta i (eb.

1*2* P!del& #er%,#& I"ter"et&

/ostoji vi!e grupa servisa i možemo ih podeliti na$

&@ B&8,"e #er%,#e

& elektronska pošta (e-mail), razmena poruka elektronskim putemG

& Telnet (telecommunications network), pristup udaljenom računaru i interaktivnirad na njemu, kao da je korisnik izički prisutan na udaljenoj lokacijiG

& FTP (File Transer Protocol) , prenos datoteka izme+u dva udaljena računara.

@ J&%"e ,")!rm&;,!"e #er%,#e

- !nonimni FTP (!non"mus FTP), javno skladi!te podataka koje je na

raspolaganju %preko ?-/ servisa' svim korisnicima InternetaG

& #oer (#op$er), elektronska oglasna tablaG& %eb (%orld %ide %eb), multimedijalna elektronska oglasna tabla.

;@ D,#(#,!"e #er%,#e

& &ist elektronske pošte ('alin list), liste elektronske po!te u okviru osnovnog

servisa e&po!te omogućava grupisanje korisnika sličnog proila. /oruka poslata grupi se

automatski dostavlja svim članovima grupe

& iskusione rupe (*ewsroup), servis javnih interesno povezanih korisnika, poruke se ne prosle+uju automatski već im se pristupa selektivno i prema potrebi.



d@ K!")ere";,'#e #er%,#e

-o su tzv. sihroni servisi, jer zahtevaju istovremeno uče!će svih korisnika.

& Talk , interaktivna razmena tekstualnih poruka sa drugim korisnikom

& IR+ (internet rela, c$at) interaktivna razmena tekstualnih poruka istovremeno savećim brojem korisnika

& Teleoniranje preko Interneta (Internet p$one) razmena govornih poruka

&ideokonerencija (ideoconerencin ', multimedijalno komiuniciranje sa

drugim korisnikom..

e@ Ser%#, 8& $retr&,%&"'e ,")!rm&;,'&

& !rc$ie, pretraživanje anonimnih ?-/ servera na bazi naziva datoteke ili njenih

karakteristikaG

& eronica, pretraživanje inormacija sadržanih u naslovima iz menija Hopher&aG

& %ais, pretraživanje tekstova na osnovu zadatih ključnih rečiG

& www searc$ enine, specijalizovano pretraživanje (eb sadržaja %Kahoo,

7ltavista, Hoogle i dr'.

1*3* O#"!%", #er%,#, I"ter"et&

#snovni ili bazični servisi Interneta, predstavljaju one servise koji su u masivnoj

upotrebi, toliko da su zbog svoje jednostavnosti i praktičnosti u kori!ćenju, zauzeli takvo

mesto da je dana!nji život gotovo i nemoguće zamisliti bez njih. Neki od njih su i dalje

samostalni %elektronska po!ta', dok su drugi integrisani u druge naprednije servise koji su

nastali poslednjih godina. @edan takav primer je i pretraživač G!!6le, koji u svojim

sadržajima poseduje gotovo sve servise i Internet alate koji su krajnjem korisniku potrebniu svakodnevnoj komunikaciji.

&@ Eletr!"#& $!Ct& ?e-m&,l@

lektronska po!ta predstavlja servis koji služi za slanje i primanje poruka u

elektronskom obliku putem Interneta. Boguće je poslati tekst, ali i podatak bilo kog

drugog tipa %sliku, program, tabelu, video ili zvučni zapis, itd'. "asniva se na primeni

protokola SMTP %Simple Mail ransfer Protocol ' koji je deo -;/<I/ amilije protokola.

F



8le!trons!a po-ta omoguava asin0ronu razmenu po-te

raznovrsnog sadržaja sa svim ljudima !oji su povezani sa ,nternetom. Da

#i se po-ta mogla razmenjivati potre#no je da i po-iljala4 i primala4

imaju svoje ele!trons!e adrese. 8le!trons!a adresa se sastoji iz dva dela

!oja se razdvajaju zna!om @ (engl. commercial at ). Deo adrese iza

ovog zna!a je domen odnosno adresa računara na !ome je po-tans!o

sanduče !orisni!a a deo ispred je lično ime !orisni!a ona!o !a!o je

registrovano !od do#avljača. a primer:

#ilostaLgmail.com

boban.popovicLMahoo.com

$va!i !orisni! ima i svoje po-tans!o sanduče !oje se nalazi na

odgovarajuem serveru. Proto!ol za razmenu poru!a na ,nternetu je

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol ). Postoje dve mogunosti da

!orisni! pristupi po-tans!om sandučetu !oji je na serveru:

% elnet !oji omoguava pristup udaljenom računaru gde !orisni!

!oristi program za čitanje po-te !oji je i a!tivan na tom udaljenom

računaru;

% Prenos sadržaja po-tans!og sandučeta !oji je omogueno

proto!olom POP (Post Oce Protocol ). &vaj proto!ol omoguava

prenos novi0 poru!a sa e%mail severa na računar !orisni!a. orisni!

zatim !oristi ne!i program za čitanje po-te (npr &utloo! 8<press).

Programi za manipula4iju e%po-tom stalno se o#ogauju novim

sadržajima !ao -to su adresari !alendari podsetni4i so'tvers!i moduli

za planiranje i za!azivanje sastana!a poseduju sve -to neop0odno

jednom poslovnom čove!u.

7natomije elektronske poruke je strogo odre+ena$ /oruka počinje zaglavljem u

kome je adresa po!iljaoca, adresa primaoca i predmet poruke. -u su i datum i vreme slanja

poruke. "atim dolazi telo poruke, a na kraju je signatura %ime i adresa po!iljaoca'.

lektronska po!ta, osim !to omogućuje razmenu poruka izme+u dvoje ljudi na sličan način

kao i uobičajena zemaljska po!ta. 1 e&po!tu može da se uključuje raznovrsni sadržaj kao

!to su$ digitalizovane sli!e te!st u raznovrsnom 'ormatu (=ord A4ro#at

:

mailto:[email protected]







PD> i slično) izvr-ne verzije programa ili ča! flmove. programima za

ele!trons!u po-tu to se o#ično zove dodatak ili prilog (engl.

attachment ).

8le!trons!a po-ta nudi i druge mogunosti !ao -to su:

% jednostavna mogunost slanja iste poru!e na vi-e adresa. o se

zove indigokopija

(engl. car!on copy );

% prispela poru!a se jednostavno može proslediti na jednu ili vi-e

adresa ljudi !oje

ona može interesovati. o se zove prosle"ivanje poruke (engl.

for#arding);% na prispelu poru!u se jednostavno može odgovoriti ne

ponavljajui adresu

po-iljao4a ta!o da se u odgovor u!ljuči prispela poru!a !ao

podsetni!. o se zove

odgovor (engl. reply );

% sve prispele i poslate poru!e mogu se čuvati i #ri-u se po

sopstvenom iz#oru.Danas e%po-ta postaje #esplatna i sve je vi-e ta!vi0 ponu?ača

(@mail a0oo Botmail i dr). &ni ostvaruju proft ta!o -to su nji0ovi

pretplatni4i o#asuti re!lamama !oje stižu putem e%po-te ili #anera (engl.

$anner ).

b) FTP (File Transfer Pr!"l)

&vaj veoma !oristan servis služi za prenos datote!a putem

,nterneta. Ca preno-enje datote!a potre#na su dva učesni!a: računar na

!ome se nalazi datote!a i računar na !oji se ta datote!a !opira. Da #i

prenos 'un!4ionisao računar na !ome se čuva računars!a #i#liote!a

programa mora #iti >P server do! na računaru !oji želi da preuzima ili

-alje datote!e u ova!vu #i#liote!u mora da #ude instaliran ne!i program

za podr-!u >P !lijenta. rans'er se može odvijati dvoja!o:

4



% sa udaljenog !a !orisni!ovom računaru % download

# sa !orisni!ovog !a udaljenom računaru # upload

Postoji mnogo javno dostupni0 >P servera na !ojima se nalazi

veli!i #roj datote!a od !oji0 mnoge sadrže #esplatne programe(free#are ili share#are). Da #i se !oristio >P server !orisni! mora da se

prijavi za rad na tom računaru. a!o veina !orisni!a nema nalog za rad

na ma-ini >P servera a!o je on javno dostupan potre#no je prijaviti se

!ao anon!mous i upisati svoju ele!trons!u adresu !ao lozin!u. &va!vi javni

>P serveri nazivaju se anonimni %&P. protivnom !orisni! mora da ima

svoj nalog na >P serveru i tre#a da unese svoje ime i lozin!u.

eza sa >P serverom se uspostavlja odma0 osim a!o je serverprevi-e zauzet. re#a imati u vidu da sva!i >P server može u sva!om

trenut!u istovremeno da o#ra?uje samo ograničen #roj za0teva. a!o?e

!orisni! uve! tre#a da !oristi #liže servere. a primer umesto da se

!oriste serveri u $AD%u mogu se !oristiti nji0ove verne !opije (engl.

'irror sites) u 8vropi !oje se proizvode sva!e noi.

") $eb ($rl% $i%e $eb)

Svetom ra(irena mre)a ili =orld =ide =e# (s!raeno WWW ili

E=) je najnoviji in'orma4ioni servis na ,nternetu !oji se nastao 1979. u

*8R%u u pro#ni rad je pu-ten 1991. a 199E. godine pojavili su se prvi

grafč!i čitači. rlo #rzo je preuzeo 'un!4ije mnogi0 drugi0 servisa

,nterneta i postao najpopularniji od svi0. Fedna mogua de*nicija ===

je sledea: Web je sistem !oji omoguava da strani4e !oje sadrže te!stsli!e zvu! anima4iju i video zapis #udu o#javljene i pročitane od strane

računara !oji je povezan na ,nternet. =e# je zami-ljen !ao svet #ez

grani4a u !ome #i se svim in'orma4ijama iz #ilo !og izvora moglo

pristupiti na !onzistentan i pristupačan način. &n se +asniva na

slede,im idejama:

% &niver'aln i!ane # Da #i se prona-la ne!a in'orma4ija ranije

je tre#alo imati veli!i #roj različiti0 terminala povezani0 za različiteračunare i tre#alo je naučiti veli!i #roj programa za pristup poda4ima.

)



Web prin4ip sastoji se u tome da jednom !ada je ne!a in'orma4ija

dostupna na mreži tre#alo #i omoguiti pristup toj in'orma4iji sa #ilo

!og računara iz #ilo !oje zemlje !ori-enjem jednostavnog programa.

% *iper!e+s! je te!st sa vezama. o nije nova ideja: u !njigama

postoje veze izme?u re'eren4i 'usnota sadržaja i inde!sa sa te!stom.

A!o se u !njigu u!ljuči #i#liografja !oja se re'eri-e na druge !njige i

član!e te!st je u stvari pun re'eren4i. Računar omoguava da praenje

0iperte!stualni0 re'eren4i #ude la!o !ao o!retanje strani4a. Gitala4

može da po#egne od se!ven4ijalne organiza4ije strani4a da #i sledio

in'orma4iju !oja ga interesuje. a!o 0iperte!st postaje snažna alat!a za

učenje. Autori 0iperte!stualni0 do!umenata dizajniraju svoj materijal

ta!o da #ude otvoren za istraživanje. a taj način oni in'orma4ije i ideje

ef!asnije prenose. =e# !oristi 0iperte!st !ao metod predstavljanja.

=e#%u veze mogu voditi iz svi0 delova do!umenta !a ma !ojim

delovima drugog do!umenta. Do!ument ne mora #iti samo Hte!stI:

može sadržati i sli!e graf!u flm zvu!. &tuda termin hipermedijalni

dokument ili multimedijalni hipertekst .

% Pre!ra,ivane # Do! je 0iperte!st snažno sredstvo za

pronalaženje in'orma4ija on ne može da o#u0vati veli!e !oličine

amor'ni0 podata!a. Ca te potre#e računars!i generisani inde!si

dozvoljavaju !orisni!u da izvuče zanimljive stav!e iz te!sta. Gitala4

može da uradi dve stvari: 0iperte!stuelni s!o! ili te!stuelno

pretraživanje. ,nde!si su deo =e#%a !ao i drugi do!umenti ali sa

panelom za pretraživanje (>,D !omandom) !oja dozvoljava unos

te!sta. ,za sva!og inde!sa je ne!a ma-ina za pretraživanje: postoji

mnogo ma-ina za pretraživanje različiti0 mogunosti na različitim

serverima. "e?utim one se sve !oriste na isti jednostavan način:

!orisni! !u4a te!st a !ao povratnu in'orma4iju do#ija 0iperte!stualni

do!ument !oji po!azuje veze !a strani4ama !oje je ma-ina za

pretraživanje prona-la.

% K lien!#server -%el % Da #i =e# mogao da se razvije

dizajniran je #ez 4entralizovani0 mogunosti. $va!o može da o#javi i

sva!o !o je autorizovan može da pročita. ema 4entralne !ontrole. Da



#i se o#javili poda4i izvr-ava se server a da #i se pročitali izvr-ava se

!lijent. $vi !lijenti i svi serveri povezani su na ,nternet. =e# proto!ol i

drugi proto!oli dozvoljavaju svim !lijentima da !omuni4iraju sa svim

serverima.

% &s+laivane fr-a!a % &d !ad su nastali računari postojala je

raznovrsnost različiti0 !odova za predstavljanje in'orma4ija. i!ada nije

#ilo mogue iza#rati Hnaj#olji !odI jer sva!i ima ne!e prednosti: a

primer eJ Posts4ript $@"+ i slično. &dli!a BP%a (engl. -yper&e.t

&ransfer Proto!ol) je da !lijent zajedno sa svojim za0tevom da pročita

ne!u strani4u -alje i listu reprezenta4ija !oje razume a onda je na

serveru da odgovori na odgovarajui način. o je neop0odno da #i se

savladala re4imo veli!a !oličina grafč!i0 'ormata (@,> ,>> FP8@ i

mnogi drugi) jer a!o se ne mogu savladati postojei 'ormati -ta e te!

#iti sa 'ormatima !oji e te! nastati. ne!im dis4iplinama razvijeni su

spe4ijalni 'ormati na primer za ru!ovanje DA !odovima zvezdanim

spe!trima za dizajniranje mostova i slično. &ni !oji rade u ovim poljima

imaju so'tver !oji im omoguava ne samo da vide ove podat!e ve i da

ru!uje njima da i0 analiziraju da i0 menjaju. ada i server i !lijent

razumeju ove 'ormate viso!og nivoa to mogu da is!oriste i da prenose

podat!e na taj način. isto vreme drugi ljudi možda nemaju pristup

tom spe4ijalnom so'tveru ali ipa! mogu da vide podat!e a!o server

uspe da i0 !onvertuje u ne!i in'eriorniji ali i dalje upotre#ljiv o#li!. ime

se ne isterujui punu 'un!4ionalnost na sva!om nivou ostvaruje 4ilj

Huniverzalnog čitanjaI na =e#%u.

/ri kori!ćenju (eb&a, skoro uobičajeno je da se u komunikaciji koriste originalni ili

samo delimično prevedeni engleski termini. vo nekih termina$

& 9e $re8e"t&;,'& & kolekcija prudrženih dokumenata poznatih kao (eb straniceG

& 9e #er%er računar koji mora imati stalnu vezu sa Internetom i na kome se

nalazi (eb prezentacijaG

& !me $&6e C naslovna stranica (eb prezentacijeG

& 9e #&'t ?e"6l* #,te@ C označava (eb server i (eb prezentacijuG

6



& 9e ,t& C korisnički program koji služi za pristup (eb serverima i čitanje (eb

stranicaG

& 9e $r!t!;!l ?TTP-$er Te/t Tr&"#)er Pr!t!!l@ C skup pravila kojim je

deinisana razmena podataka izme+u (eb čitača i (eb serveraG

& 9e &dre#& C skup indentiikatora razdvojenim tačkama koji jednoznačno

ukazuju na simboličku adresu (eb stranice.

(eb danas omogućava interaktivni rad, !to podrazumeva komunikaciju u oba

smera. 0ve to omogućuju programi za pro!irenje (eb&a kao !to @797. #na omogućava da

se preko mreže prenose programi koji se izvr!avaju na na!em računaru. /omoću ovog

programskog jezika može da se crta, kontroli!u ekranske orme, ispisuje tekst i slike i dr.

0ve se to obavlja na lokalnom računaru, zato je mnogo brže nego kada se radi preko mreže.

Integracija i sadejsto sa bazama podataka postala je njihov standardni interejs. -o

znači da se svi podaci na nekoj (eb stranici ne nalaze ba! na njoj, već koriste baze

podataka iz okruženja ili sa drugih poznatih lokacija. -o je omogućeno na taj način, !to se

(eb stranice primenom različitih tehnika programiranja, dinamički kreiraju za automatsko

generisanje na osnovu korisnikovog zahteva.

Danas, u upotrebi personalnih računara i njihovoj korelaciji sa (eb sadržajima, sve

vi!e prisutna personalizacija. #na je budućnost Interneta. iljadama posetilaca (eb sajta

treba pružiti osećaj da je ponuda na sajtu upućena lično njima tj. da je prilago+ena upravo

njihovim sklonostima i potrebama. Personalizacija se postiže upotrebom odre+enih

tehnologija koje omogućuju da (eb server na osnovu podataka koji su prikupljeni o

korisniku odluči koji su sadržaji njemu najprikladniji tj. !ta odgovara njegovim potrebama.

Na adresi ***.amazon.com nalazi se najpoznatija virtuelna prodavnica na svetu.

#vde je moguće bez izlaska iz kuće i odlaska u prodavnicu, u prijatnom okruženju koje

nudi (eb prezentacija, izabrati, naručiti i platiti knjige, igračke, tehniku i dr. Dovoljno je

popuniti jednostavan upitnik, prilikom prve posete ovom sajtu i na taj način otvoriti

svojevrsnu člansku kartu, poput one u biblioteci. 0vako pretraživanje ili naručivanje preko

njihovog (eb&a u budućnosti će biti zapamćeno. Na taj način, prilkom svakog sledećeg

odlaska na sajt, posedovaće dovoljno podataka o vama i va!im interesovanjima. 1 skladu

sa va!om bazom podataka preporučiće vam neki novi proizvod ili akcijsku cenu, iz oblasti

koja vas najvi!e interesuje. =orisnik na početku dobija i pozdravnu poruku sa svojim

imenom kao i ro+endansku čestitku.

8

http://www.amazon.com/

http://www.amazon.com/



/oseban oblik komunikacije i predstavljanja danas predstavljaju upravo (eb

adrese. -ako se mogu dobiti dopunske inormacije za koje obično nema dovoljno prostora,

ili ogla!ivači smatraju da bi predstavljale opterećujući actor za !iroki krug ljudi, a

namenjene su upravo svojevrsnim poklonicima odgovarajućih sadržaja.

Na televiziji se sve će!će nalaze (eb adrese kao izvor dodatnih inormacija o

proizvodima, kompanijama, sportovima, ilmovima i dr.

Bogu se naći kompletni podaci npr. o kozmetičkim proizvodima, biljnim

preparatima, bilansi stanja uspeha o pojedinim irmama. Boguće je saznati koliko je neki

ilm odgledalo ljudi i koliko je novca zaradio. /oslovni ljudi koji ulažu novac, mogu putem

(eb&a, dobiti kompletne inormacije o stanju na trži!tu ili videti kretanje indeksa

poslovanja na bilo kojoj berzi na svetu.

-ako+e, moguće je pratiti -9 program, koje televizijske kompanije !irom sveta

emituju putem Interneta. Na taj način sloboda inormisanja sve vi!e dobija značaj na

globalnom planu, jer njihov program sve če!će postaje dostupan, preko (eb adresa, na bilo

kojoj tački na svetu.

1 skladu sa novim tehnologijama i savremenim trendovima, pojavio se i novi

termin %ebcast koji označava video emitovanje.#vo je pre svega primenljivo na javne

televizijske programe. @avni televizijski programi su programi onih -9 kuća koje ne

naplaćuju svoje programe direktno od krajnjih korisnika, već se inansiraju iz drugih

izvora. @edan od vidova takvih inansiranja je prihod od reklame koje emituju u svom

programu. "ebcast je interesantan sa aspekta brzine inormisanja, jer klijent, koji ima

potrebu, bilo proesionalnu, bilo lične prirode, u realnom vremenu može dobiti inormaciju

o svim de!avanjima bez obzira na doba dana u njegovoj vremenskoj zoni. Heneralno se

može reći da je svaki (eb servis zasnovan na odnosu klijent-server.

5



* ZAKLJUHAK

Internet i servisi Interneta su od svog pojavljivanja do danas prerpeli velike preobražaje u smislu upravljanja od strane krajnjeg korisnika, ali im je namena ostala ista

bez obzira da li oni unkcionisali kao samostalna celina ili u oviru nekog savremenog

interejsa.

#$pošta je osim u estetskom smislu prtrpela i promene organizacionog tipa. -ako

danas osim 2običnog pisma3 koje služi za komunikaciju sa drugim ljudima, pri pomenu

ovog servisa mislimo na čitav organizator dnevnih, mesečnih i godi!njih aktivnosti. Danas

je osim kao samostalan servis, prisutan i kao deo paketa usluga koje besplatno pružaju

pružaju neki od najpoznatijih servera Hoogle iliKahoo.

%P protocol u su!tini nije pretrpeo gotovo nikakve promene, a namena mu je

ostala nepromenjena. /o mnogima to je najkorisniji servis bez koga je nemoguća

komunikacija preko Interneta i ima dve najbitnije operacije i to do&nload i upload'

/e! 0/orld /ide /e!1 to servis !oji svi poistoveuju sa

,nternetom a on predstavlja samo jedan njegov deo. &vaj servis je

pretrpeo najdrastičnije promene !a!o u estets!om pogledu ta!o i u

savremenom 'un!4ionisanju. =e# danas predstavlja !ičmu !omuni!a4ija

i pružanja in'orma4ija jer sa svojim 0ipervezama !rajnjem !orisni!u za

vrlo !rat!o vreme omoguava pristup svim lo!a4ijama #itnim za

do#ijanje in'orma4ija !oje ga interesuju.

1 bliskoj budučnosti, uticaj internet tehnologija na privatni život biće sve veći. -o

možemo sagledati kroz mogućnost priključenja kućanskih električnih aparata na Internet.

Boći ćemo preko Interneta uključivati grejanje, zaključavati vrata, proveravati !ta

nedostaje u rižderu i naručiti preko sotverskog klijenta koji se nalazi na mobilnom

teleonu.

Internet danas sve vi!e služi za slanje aksa, teleoniranje, !to ukazuje da će Internet

u bliskoj budućnosti predstavljati inrastrukturu za ostale vidove komunikacija.

FE



LITERATURA

. Aračika, N. %FEE6'$ Poslovna inormatika 9isoka poslovna !kola, Oačak.F. 0tankić, . %FEEE'$ Poslovna inormatika konomski akultet, Aeograd.

:. 1nderdahl, A. %555'$ Internet biblija Bikroknjiga, Aeograd.

4. Pivadinović, @. %FEE'. Poslovna inormatika 9isoka !kola za poslovnu

ekonomiju i preduzetni!tvo, Aeograd

F

Documents

Internet i Servisi