Internet alati i servisi

IINNTTEERRNNEETT AALLAATTII II SSEERRVVIISSII

--sskkrriippttaa--

Skripta je namenjena studentima programa Inženjerski menadžment na Tehničkom fakultetu bdquoMihajlo Pupinrdquo u Zrenjaninu Skripta je u radnoj verziji i predstavlja svojevrsnu zbirka radova autora u ovoj koji su se bavili problematikom u ovoj oblasti Skripta se može koristiti samo u svrhe proširivanja saznanja studenata iz ove oblasti

1 FENOMEN KOMUNIKACIJE

Suština ljudskog društva zasnovana je na povezanosti sa drugim ljudima Povezanost među ljudima zavisi od uspešnosti komunikacije Komunikacija- lat Glagol communicare učiniti zajedničkim saopštiti Imenica communicatio zajednica opštenje Osnovna etimološka određenja ovih pojmova nije ništa drugo do uspostavljanje zajednice tj društvenosti U tom smislu može se reći da je komunikacija prelaz od individualnog ka kolektivnom 6 odlika komunikacije (Majers) 1 komunikacija je sveobuhvatna predstavlja centralni fenomen kulture 2 ona je neprekidna nikad ne prestaje i ne može joj se odrediti ni početak ni kraj 3 zasnovana je na razmeni značenja 4 sadrži očekivane konvencionalne elemente 5 javlja se u više nivoa (između 2 osobe između osobe i grupe između 2 ili više grupa itd) 6 odvija se i među jednakima i među nejednakima (u pogledu pola dobi obrazovanja socijalnog statusa itd) Nivoi komuniciranja 1Komuniciranje putem simbola - simbolički sistema koji strukturiraju proces komunikacije 2 Govorno komuniciranje - javno komuniciranje govorništvo i govorničke sposobnosti i retoričkih veština Takođe ovde spadaju i teme koje se bave pitanjima političkog komuniciranja problemom ubeđivanja menjanja stavova etike komuniciranja i parajezičkih osobina govora 3 Interpersonalno komuniciranje u malim grupama - interpersonalno komuniciranja komuniciranje malih grupa porodični saradnički i dr odnosi 4 Masovno komuniciranje ndash pojavljuje se uporedo sa tehničko - tehnološkim razvojem elektronskih medija Izučavaju se modeli struktura i funkcije sredstava masovnog komuniciranja problem medijskih efekata i ciljeva ispitivanja javnog mnjenja 5 Organizacijsko komuniciranje - bavi se izučavanjem reklame odnosa sa javnošću poslovnog komuniciranja kao i analize strukture i načina funkcionisanja organizacije komunikacijskih mreža i sistema

Komunikacija se definise različito Kao ldquoposredna interakcija među jedinkama koja se ostvaruje znakovimardquo(psiholozi) ldquosimbolička interakcija izmedju i usred ljudirdquo(lingvisti)

KOMUNIKACIJA JE DINAMIčAN PROCES U KOJEM SE čOVEK SVESNO ILI NESVESNO UPOZNAJE SA SAZNANJEM DRUGOG KROZ MATERIJAL ILI DEJSTVA UPOTREBLJENA SIMBOLIčKIM PUTEVIMA (Anderson)

U knjizi More Than Words autori R Dimbleby i G Burton (1992) ističu da komunikacija ima tri suštinske odlike Komunikacija je proces ostvarivanja veze među ljudima Te veze mogu biti između dve osobe između dve ili više grupacija i između pojedinca i grupe Po svojoj strukturi te veze mogu biti direktne i indirektne Komunikacija je aktivnost čak i kada laquopasivnoraquo čita neku knjigu sluša gleda osoba je komunikacijski aktivna Komunikacija se uči Ljudsko biće ne uči da komunicira ono uči kako da komunicira u svrhu zadovoljavanja svojih potreba

Prema sadržaju komunikacije Psihosocijalna komunikacija ndash razmatra prenošenje psihičkih sadržaja sa jedne osobe (grupe) na drugu Materijalna komunikacija ndash pretpostavlja prenošenje ili razmenu dobara između pojedinaca i grupa Masovna komunikacija ndash se bavi strukturom primanja i emitovanja poruka u sredstvima javnog informisanja i šire u medijima KOMUNIKACIJA JE Dinamičan proces sastavljen od elemenata i aktivnosti podjednako važnih koji su medjuzavisni i dopunjujući Komunikativni akt je svestan proces motivisan i usmeren ka postizanju odredjenog cilja Sekundarni ciljevi su nesvesni a to su želje i namere komunikatora

Cilj KOMUNIKACIJE je UTICAJ na sagovornika (na njegova osećanja emocije i postupke)

Ako se ne ostvari cilj praktično nema ni komunikacije Uticaj može biti svestan ili nesvestan prijatan ili neprijatan pozitivan ili negativan Za komunikaciju nije važno kakva je poruka već da li je poslata ili primljena i koliko je

dugo zadržana

Rezultati verbalne komunikacije po Mileru imaju utilitarističku estetsku i terapeutsku formu često se pojavljuju zajedno pa zbog toga i dobijaju sve tri različite forme

Utilitaristički rezultat je neko praktično dostignuće vrednosti za jednog ili vise članova interakcije

Estetski režultat je neka mera uživanja zadovoljstva ili zabave za jednog ili vise članova interakcije

STIMULANS PPssiihhiicckkaa ffuunnkkcciijjaa ooppaažžaannjjaa ppooddrraazzuummeevvaa ooddrraažžaavvaannjjee rreeaallnnee ssttvvaarrnnoossttii uu nnaaššoojj ssvveessttii nnaa oossnnoovvuu ppoozznnaattiihh zzaakkoonniittoossttii ffoorrmmiirraannjjaa ooppaažžaannjjaa SS oobbzziirroomm ddaa jjee ppeerrcceeppcciijjaa iinnddiivviidduuaallaann ii ssuubbjjeekkttiivvaann pprroocceess kkoojjii ssee oossllaannjjaa nnaa ččuullaa zzbboogg mmnnooššttvvaa ffaakkttoorraa kkoojjii uuttiiččuu nnaa oovvaajj pprroocceess ččeessttoo iimmaammoo ppoorreemmeeććeennee ii iisskkrriivvlljjeennee ooppaažžaajjee ssttvvaarrnnoossttii uu nnaaššoojj ssvveessttii TTaakkvvee ooppaažžaajjee zzoovveemmoo ččuullnniimm oobbmmaannaammaa ii iilluuzziijjaammaa TToo ssuu ppooggrreeššnnii iillii nneeaaddeekkvvaattnnii ooppaažžaajjii Primer uslovno nazvane nesavršenosti mozga su perceptivne iluzije ndash kad nam se upravo zbog ograničenog primanja informacija u našem svesnom delu mozga čini da vidimo nešto što zapravo ne postoji

Proces percepcije Ljudi retko interpretiraju stimulanse izdvojeno rasparčano i jedan po jedan Oni to čine u grupama i zato je neophodno da pre toga stimulansi budu grupisani organizovani i povezani Postoji više pravila povezivanja stimulansa u procesu percepcije Stimulanse možemo razdvojiti na vizuelne zvučne taktilne mirisne i druge Upravo je to spona između psihologije čoveka načina njegove percepcije u cilju prihvatanja informacije putem elektronskih stimulansa koje nazivamo MULTIMEDIJA

2 MULTIMEDIJALNA KOMUNIKACIJA

Da bi objasnili pojam multimedija neophodno je prvo razmotriti nastanak računara tehnologije koje su je omogućile ideje koje su dovele do stvaranja prvog PC računara i njegovog kasnijeg razvoja u prvu multimedijalnu mašinu U 17 veku Francuz Blez Paskal i Nemac Gotfild Vilhelm Lajbnic izumeli su mehaničke računske mašine Tokom tridesetih godina XIX veka engleski pronalazač čals Bebidž konstruisao je prvi automatski cifarski računar Ovaj mehanički uređaj nazvan je analitička mašina Mada ovaj uređaj nikada nije dovršen Bebidžovi planovi koji su otkriveni tek nakon sto godina sadržali su mnoge ključne elemente modernih digitalnih računara Engleski matematičar i logičar Džordž Bul mnogo je doprineo razvoju računara Objasnio je analogiju između algebarskih i logičkih simbola koje je koristio za zapis logičkih formi i silogizama Njegov formalizam (operacije sa logičkom nulom i jedinicom) postao je osnova tzv Bulove algebre na kojoj je zasnovana računarska prekidačka teorija Američki matematičar i fizičar Džon Atanasov je (od 1939 ndash 1942) u saradnji sa svojim diplomcem Klifordom Berijem konstruisao prvi elektronski digitalni računar Nezavisno od njih nemački inženjer Konrad Zus je 1941 god dovršio konstrukciju prve programski upravljane računarske mašine Hauard Ajken i grupa inženjera kompanije IBM je 1944 godine u Americi proizvela računar MARK I težak 35 tona sa radnim prostorom od 450 kvadratnih metara Na ovom računaru su operacije za obradu podataka kontrolisali električni releji (prekidaki uređaji) Nakon toga došlo je do naglog razvoja električnih cifarskih računara Računari se često dele na generacije grupe mašina koje se odlikuju pripadnošću određenoj vrsti tehnologije Svaka generacija teži poboljšanju elektronskih kola minijaturizaciji itd Prvu generaciju elektronskih računara obeležio je računar ENIAC a konstruktori su bili John W Eckert i Džon Presper Mautchly Prvi elektronski računar je upravljan spoljnim instrukcijama a podaci koji su se obrađivali smeštani su u unutrašnju memoriju Ideja o pohranjivanju instrukcija i podataka u promenljivu elektronsku memoriju ostvarena je u razvoju računara EDVAC Druga generacija računara nastala je krajem 50-ih god kada su tranzistori potisnuli računarske cevi iz računara Njihova upotreba u proizvodnji elektronskih kola u računarima dovela je do efikasnijih digitalnih sistema brži su i manji od svojih prethodnika iz prve generacije

Početkom 70-ih god tehnologija izrade digitalnih integrisanoih kola pružila je mogućnost izrade nekoliko hiljada tranzistora na jednoj poluprovodničkoj pločici Međutim ova kola imala su jednu specijalizovanu primenu pa je bilo neophodno proizvoditi različita kola za različite primene Kompanija Intel je 1971 god rešenje ovog problema našla u realizaciji kola čija se funkcija definiše programom a koje se prema tome može koristiti kao univerzalno kolo Ovo kolo je projektovano po ugledu na procesore velikih računara a zbog svojih minijaturnih dimenzija dobilo je naziv mikroprocesor Drugi bitan pronalazak proizašao iz LSI (Large Scale Integration) tehnologije bila je poluprovodnička memorija Ona se sastojala od nekoliko čipova i bila je pogodna i za mini i mikro kompjutere Do početka 80-ih god integrisana kola su napredovala do VLSI tehnologije čime je znatno unapređena gustina kola u mikroprocesorima memoriji i čipovima (elektronika zadužena za povezivanje mikroprocesora sa ulazno ndash izlaznim uređajima) Početkom 90-ih imali smo VLSI kola koja su sadržala više od tri miliona tranzistora na silikonskom čipu površine manje od 03 kvadratna inča (dva kvadratna centimetra) Digitalni računari 80-ih i 90-ih god prpadaju sistemima četvrte generacije

21 RAZVOJ PERSONALNIH RAčUNARA ndash OSNOVA ZA RAZVOJ MULTIMEDIJE

Pojava i razvoj personalnih računara predstavlja osnovu za razvoj multimedija i njeno korišćenje Personalni kompjuter (PC) je dizajniran od strane samo jednog korisnika PC se sastoji iz procesora primarne (ili interne) memorije i masovne memorije (hard i flopi diskovi CD ROM uređaji ZAP JAZhellip) raznih ulazno ndash izlaznih uređaja uključujući pre svega CRT jedinicu (Cathode Ray Tube ndash monitor zasnovan na katodnoj cevi) tastaturu i miš te modem i printer Kompanija MITS napravila je 1974 god prvi personalni računar Altair koji je kao osnovu imao Intel-ov 8080 mikroprocesor Prava industrija personalnih računara startovala je 1977 godine kada su Stiven Džobs i Stiven Voznijak osnovali korporaciju Apple Computer Inc i tržištu ponudila Apple II Kao najveći proizvođač računara na svetu IBM korporacija lansirala je na tržište 1981 god IBM Personal Computer ili IBM PC koji je imao deset puta veći kapacitet memorije i bio podržan ogromnom IBM-ovom prodajnom mrežom Njegove bitne hardversko ndash softverske komponente Intelov 8088 procesor i operativni sistem MS ndash DOS (razvijen od male i tada nepoznate firme Microsoft) postali su industrijski standard Apple je 1983 god predstavio Lisu prvi personalni računar sa grafičkim korisničkim interfejsom GUI Pod GUI ndashjem podrazumevamo format displeja koji omogućava korisniku da izvršava komande operiše datotekama startuje programe i izvršava ostale rutinske zadatke koristeći uređaj miš (mouse) za manipulaciju ikonama ili menijima na ekranu Osnovni elementi GUI-ja prozori pull ndash down meniji dijalog ndash boksovi i ostali kontrolni mehanizmi mogli su se koristiti u novim programima i aplikacijama na standardizovan način što su korisnici oduševljeno prihvatili ldquoLisinrdquo GUI je postao osnova Apple-ovog personalnog računara Macintosh koji je predstavljen 1984 god i koji se pokazao veoma uspešnim Macintosh-ov grafički stil interfejsa bio je široko prihvaćen od strane ostalih proizvođača personalnih računara i PC softvera Tako je 1985 god Microsoft korporacija predstavlja MS Windows koji je vremenom postao najrasprostranjeniji operativni sistem na personalnim računarima S druge strane proizvođači mikroprocesora uspevaju da postignu sve veći stepen integracije elektronskih komponenti i uspevaju da u stopu prate napredak u mogućnostima softvera i

operativnih sistema Intelov 80386 32-bitni mikroprocesor (predstavljen 1985) omogućio je PC računarima veću brzinu i kapacitet adresiranja memorije Do početka 90-ih tehnologija je dovela do razvoja prenosnih računara laptop kompjutera notebookndashova i palmtop uređaja Računari se povezuju u mreže radi sakupljanja slanja i deljenja informacija elektronskim putem a samim tim upoznajemo i multimediju u pravom smislu te reči Danas se računari koriste za najrazličitije primene postaju neizostavno sredstvo u svakoj profesiji i sasvim sigurno njihovo vreme tek dolazi

3 MULTIMEDIJALNI ELEMENTI Već je istaknuto da razvoj računarske tehnologije i njene integracije sa telekomunikacionom tehnologijom utiče na razvoj multimedija Multimedija nije samo povezivanje više medijuma kako se ranije mislilo Takođe multimedija nije samo veza računarskog podržavanja medijuma poput teksta slike zvuka animacije videa koji se mogu interaktivno koristiti Danas multimedija treba da obezbedi sledeće multimodalitete

bull multitasking ndash rad više procesora istovremeno bull paralelnost ndash mogućnost paralelnog prikazivanja i izvršavanja i bull interaktivnost ndash mogućnost interakcije

Multimedija kao interdisciplinarna naučna oblast zahteva poznavanje i drugih oblasti Pored neophodnih hardverskih i softverskih znanja potrebno je poznavati komunikacije dizajn marketing didaktiku u psihologiju Danas je multimedija prisutna u svim segmentima komunikacija supermedijskim sistemima bankama sistemskih podataka kao i specifičnim autorskim sistemima Jedan od pokazatelja ove prisutnosti multimedija je i stalan rast prodaje multimedijalnih proizvoda Dolazimo do zaključka da je multimedija u stanju da u najvećoj meri do sada zadovolji kompleksnu ljudsku percepciju koja se odvija posredstvom više čula kao i način komuniciranja među ljudima

31 Hardver za multimedijalni računarski sistem

Hardver za multimedijalni računarski sitem treba da zadovolji određene minimalne karakteristike za korišćenje multimedije (mogućnosti reprodukcije slike zvuka videa i animacije) odnosno kako prezentacije multimedijalnih sadržaja tako i u pogledu kreiranja multimedijalnih aplikacija Multimedia PC Marketing Concil (MPC) je 1990 god propisao minimalne zahteve koji se iziskuju od jedne računarske platforme da budu multimedija MPC Tako je nastao standard MPC 1 Level 1 Ubrzo posle naglog rasta i napretka računarske tehnologije (1993 god) propisan je i drugi standard multimedija MPC 2 Level 2

32 Softver za multimedijalne rečunarske sisteme

Operativni sistemi prevodioci i aplikacije koje su kreirane tako da njihovi korisnici mogu da ih koriste bez profesionalnog znanja čine softverski podršku multimedijalnih računarskih suistema

OPERATIVNI SISTEM upravlja hardverskim resursima softverom i podacima da bi obezbedio efikasno izvršavanje korisničkih programa (aplikacija) Ukratko razmotrimo najpopularnije operativne sisteme na PC računarima i istaknimo njihove ldquomultimedijskerdquo mogućnosti ndash podršku uređajima i rad sa potrebnim formatima podataka Microsoft Disk Operating System je došao na tržište 1981 god i predstavlja osnovu i početak korišćenja PC računara u savremenom smislu Multimedijske mogućnosti su mu bile više nego skromne doduše podržan je rad ogromne većine uređaja (osim DVD uređaja koji tada nisu postojali) DOS nije bio user ndash friendly poput GUI operativnog sistema a nije postojao ni standardni korisnički interfejs ndash svaka aplikacija je imala sopstveni tako da su programi bili dosta šaroliki a korišćenje svakog od njih se morao zasebno učiti Microsoft Windows 31 pojavio se 1991 godine postavljajući svoje standarde sa svojom doradom za mrežni rad (Windows for Workgroup 3II) zagospodario je na tržištu operativnih sistema a oslanjao se na arhitekrturu prethodne verzije (Windows 30) koja se pojavila 1990 Suština ovog operativnog sistema je bila u nadogradnji DOSndasha dodavanjem grafičkog ldquooperativnog sistemardquo sa naprednim performansama ndash kao što je kooperativni multitasking Sve pokrenute aplikacije Windows smešta u isti adresni prostor i time im omogućava da negativno utiču na ceo sistem ili bilo koju drugu aplikaciju Multimedija je sistemski podržana MCI (Media Control Interface) bibliotekom naredbi koja pojednostavljuje upotrebu i programiranje multimedijalnih komponenti IBM OS2 Warp je od samog početka dizajniran kao sistem sa pravim (preemptive) multitaskingom i odličnom zaštitom koja u većini slučajeva onemogućuje negativan uticaj loših aplikacija U verziji 20 koja je izašla 1991 god IBM je prešao na 32 ndash bitni rad i prestavio svoj Workplace Shell pravi objektno orijentisani korisnički interfejs sa drag-and-drop mogućnostima i aliasndashima (slično shortcutndashima iz Windows 95) OS2 Warp 30 se pojavio 1994 god i predstavlja dalju dogradnju prethodne verzije bolji izgled LaunchPad bolja podrška periferijskim uređajima hellip OS2 na tržištu nije ostvario značajniji uspeh pošto je Microsoft imao mnogo jači marketing i ogroman broj aplikativnih programa Microsoft Windows NT je 32-bitni operativni sistem sa pravim multitaskingom sa drastično boljim sistemom za rad sa datotekama a takođe svaka aplikacija pod njim pa i sistemski elementi rade u zasebnim adresnim prostorima što znači da ni jedna aplikacija ne može zadirati u adresni prostor neke druge aplikacije ili samog operatvnog sistema - svaka od njih vidi virtuelni prostor od 2 GB [to se multimedija tiče NT ima slične mogućnosti kao Win 9x uz gotovo indentičan korisnički interfejs Jedini problem su drajveri za uređaj koji se teško nabavljaju ali u eri Interneta to ne predstavlja veliku smetnju Microsoft Windows 95 je 32ndashbitni operativni sistem sa pravim multitaskingom i ima podršku za kompletnu bazu postojećih programa Svaka 32ndashbitna aplikacija ima sopstveni adresni prostor čime se omogućava oporavak od bilo kakve greške Ipak 16 ndash bitne aplikacije i dalje rade u prostoru koji dele sa samim sistemom tako da ga mogu oboriti čak ako ne koriste 16-bitne aplikacije Sigurnost nije na nivou Windows NT-a ili OS2 jer svi sistemi dodatno dele jedan prostor od 4 MB u kome se odvijaju procesi u realnom modu kao što su drajveri uređaja Bezbednost na nivou 32 ndash bitnih aplikacija je daleko veća u odnosu na prethodni Windows 31x što je bio značajan novitet Poboljšanja su nov korisnički interfejs veoma laka instalacija sa plug-and-play osobinama podrška umrežavanja i relativno dobre performanse Win 9x je predviđen za kućnu zabavu i razonodu i za sitnije poslovne potrebe Zbog takve koncepcije postoji sistemska podrška svim multimedijalnim dokumentima i formatima podataka kao i mnogim karakterističnim uređajima uz konstantno unapređivanje Svake godine se pojavljuje po neka beta ili zvanična verzija Windows 9x Nejpre ldquoWindows 95rdquo koji nije ponudio ništa više od animiranog (i sporijeg desktopa) i novijih drajvera za uređaje Zatim revizija B i C sa značajnim novitetima poput 32 ndash bitne FAT tabele diskova ili Internet Eksplorerom 3 te podrškom novih uređaja Verzija Windows 98 se pojavila 1998godine a revizija SE 1999 Stigao je 11 E4 aktivni desktop i kompletna orijentacija ka

Internetu ali bez nekih drastičnih promena u filozofiji korišćenja računara ili performansama čini se da će napredak operativnih sistema u budućnosti pre biti evolutivan nego revolucionaran Može se zaključiti da razvoj PC računara karakteriše stalna težnja kao ostvarivanju totalne multimedijalnosti a da operatvini sistem kao krucialan deo računarskog sveta samo prate postojeći (i stalni) trend 33 APLIKATIVNI SOFTVER ndash koji se pokazao kao najbolji po analitičarima je

1 Softver za obradu slike kao što je Picture Publisher Adobe photoshop Ovi alati su namenjeni za digitalnu obradu slike što omogućava različite efekte kao što su kvalitet boje kontrast Adobe Photoshop se u vreme svojih skromnih početaka koristio kao program za korekturu filmova a danas je prerastao u vodeći svetski program za obradu slike On danas omogućuje i kreiranje 3D slika tako da se i korisnici sa velikim fotografskim umetničkim grafičkim i kompjuterskim znanjem mogu suočiti sa ogromnim izazovima Ovaj program najbolje rezultate postiže na ldquosnažnimrdquo PC računarima

2 Softver za obradu zvuka (Media Rack Qbase Sound Simulation Fast Tracker) mora imati određene karakteristike kao što su

a Hard disk recorder ndash koji obrađuje i digitalno zapisuje zvuk sa zvučnog adaptera uzet sa nosioca zvuka (Cd disk ili mikrofon)

b MIDI sekvencer ndash obezbeđuje mogućnost promene zvuka njegovo snimanje i reprodukciju sa MIDI instrumenta (klavijatura koja se preko MIDI interfejsa sa kablom povezuje na zvučni adapter)

c Postupak notacije ndash daje mogućnost zapisa odsvirane melodije u notama 3 Softver za dizajn filma (Video for windows Quick Time Premier) trebalo je da reši dva

problema brzinu protoka sličice i veličinu filma Prvi problem je rešen sa procesorom velike propusne moći a drugi softverskom kompresijom video zapisa za čega mogu poslužiti npr Microsoft Video Intel Video ili Autodesk RLE

4 Sofver za izradu multimedijalne aplikacije Microsoft Power Point sa svojim alatima omogućava nam kreiranje prezentacija sa zvučnim animacijama slikama iz ldquoClipArt-ardquo filmovima (dinamičkim video ndash clipovima) animacijama sa tekstom linijama objektima Mikrosoft Power Point je postao potpuno programabilna platforma na kojoj se mogu realizovati složeni zahvati Opcija Slide Finder omogućava nalaženje i pregled slajdova lociranih bilo gde u mreži i njihovo uvođenje u aktivnu prezentaciju

5 Softver za kreiranje radnih tabela i grafikona ndash Microsoft Excel i Lotus služe za grafoanalizu i kao predprocesor za interne baze podataka i Internet Excel dokument jednostavno postaje Web dokument

6 Softver za obradu teksta ndash najpoznatiji su Microsoft Word Corel Ventura Word Perfekthellip Pod obradom teksta se podrazumeva unos brisanje štampanje i pretraživanje teksta Microsoft Word pored klasične obrade teksta omogućava izradu i prepravljanje HTML fajlova konvertovanje HTML fajla u Word i obrnuto

7 Softver za baze podataka Microsoft Acces je alat koji obuhvata relacionu bazu podataka HTML editor i publikovanje na WEB-u Kao razvojno okruženje Microsoft Acces je veoma moćan On uključuje potpunu podršku za Visual Basic for Applications (VBA) i ima bogat skup obrazaca za dizajniranje uključujući i podršku za ActiveX Microsoft Acces pruža mogućnost uvoza i povezivanja sa podacima iz mnogih eksternih izvora podataka uključujući ODBC baze podataka i HTML fajlove

IDEJA O MULTIMEDIJI o primeni multimedije u prezentacione svrhe govori se jo od 70-ih godina prošlog veka Platforma je stvorena osamdesetih godina kada su PC računari preuzeli upravljanje drugim medijumima o 1981 god IBM Personal Computer o 1983 Apple Lisa o 1985 Microsoft Windows o Sve veća stopa integracije elektronskih komponeneti

Danas multimedija treba da obezbedi sledeće multimodalitete o Multitasking ndash rad sa više procesa istovremeno o Paralelnost ndash mediji se mogu paralelno prikazivati i izvršavati o Interaktivnost ndash mogućnost interakcije

Upotrebne kategorije u kojima se može koristiti multimedija su o banke sistemskih podataka o sistemi komunikacija o supermedijski sistemi o specifični autorski sistemi

Multimedija predstavlja jedan koncept koji predstavlja povezanost tehničke i softverske dimenzije Multimedija bi u bliskoj budućnosti trebala da prestavlja jednu sveobuhvatnu medijsku integraciju Drugim rečima rdquouključite svoj računar i izdajte mu naredbe (direktive) rečimardquo [1] Naredbe se računaru izdaju govorno On vam takođe odgovara jezički (govorno) ali uz to može da primi i izgovorene beleške On bira i sprovodi telefonske pozive U mogućnosti ste da se koristite video prezentacijom pa čak i da koristite svetsku mrežu podataka snimate i gledate televizijske emisije Kod svih tih aktivnosti koristili ste i druge medijume Računar preuzima zadatak jednog knowledge navigator-a drugim rečima preuzima upravljanje sticanjem znanja i pomaže u dijalogu za pronalaženje potrebnih informacija Trenutna situacija od tih zamisli nije daleko Definisanje multimedija Mutimedija je definisana u više navrata tako da postoje različite definicije ovog pojma Navešćemo neke od njih Nergroponte ldquoNenaporno mešanje bitova Početak je da se podesi pomešano a mogu se koristiti i zajedno ili odvojeno Mešavina audia videa i podataka se zove multimedija zvuči komplikovano ali nije ništa više nego pomešani bitovirdquo o Feldman ldquoMultimedija je mešavina integracija podataka teksta svih vrsta slika i

zvuka unutar jednog digitalnog informacionog okruženjardquo [2] o Obe definicije su sa aspekta hardversko ndash tehničkim kriterijumima Reč je o tome da je

multimedija kombinacija digitalnih podataka koji se računarski podržani ili tehnička integracija separatnih medija na jednom digitalnom mediju

o Po Galbreath-u multimedija se konstruiše tek u sferi korisnika On otvara dilemu ndash multimediju treba shvatiti kao ldquomultiple mediardquo

o Riehm i Wingert kažu da ldquomultimedijalnost ne znači da na CD-ROM-u idu zajedno slike video i tonovi to mora da da jedan povezan ukupan odnos Samo smislena kombinacija koja podržava sadržaj ima dražirdquo [2]

o Mayes ldquoMultimedijalni sistemi nisu prvenstveno definisani svojom strukturom podataka već prirodom svoje komunikacijerdquo [2]

o Kada se govori i multimedijalnoj arhitekturi navodi se da se ona sastoji od okoline u širem i užem smislu Okolina u užem smislu se sastoji od vizuelnog prostora (prostora predstavljenog sa grafičkim objektima na ektranu računara) prostora značenja (sa multimedijalnim objektima i vestima) prostora događanja (od strane postupaka korisnika) i toka programa (korisnik interaktivnost dijalog)

o Evidentno je i da se ukupna FUNKCIONALNOST MULTIMEDIJE sve više pomera od hardvera ka softveru iz razloga što se performanse delova računarskog sistema kao što su procesor memorijski kapaciteti i sl neprestano poboljšavaju

o Rad sa multimedijalnim sistemima omogućava korisnicima da rade sa dva ili više oblika informacije kao što su podaci tekst grafika slike video signali (pokretne slike) i audio signali (govor muzika) Ovi sistemi obezbeđuju sinhronizaciju pojedinih tipova informacija njihovu obradu i prezentaciju

Opis multimedijalnih sistema o Integracijom računarstva i telekomunikacija nastalo je novo tehnološko rešenje ndash

MULTIMEDIJALNI SISTEM Pomoću ovih sistema se omogućuje istovremena (simultana) prezentacija više medijalnih izvora-teksta video slike (statičke i dinamičke) zvuka (govora muzike ili raznih zvučnih efekata) grafike animacije kao i skladištenje pretaživanje i obrada podataka Navedeno podrazumeva i rešenja poznata kao video konferencije koje su multimedijama dale novu komunikacionu dimeziju ndash telekomunikaciono povezivanje radnih stanica putem kojih se mogu ostvariti telefonske i TV mreže

Multimedijalni sistemi se danas najčešće sreću u sledećim područjima o tehnologija masovne zabave ndash razne video i druge igre o aplikacije za primenu u nastavi i učenju i obrazovnoj delatnosti uopšte o bibliotečki informacioni sistemi gde multimedija zapravo predstavlja fizičku

implementaciju tzv virtuelne biblioteke o poslovne prezentacije i marketing o novinarstvo i izdavaštvo uopšte

Delovi multimedijalnih sistema Kod multimedijalnih sistema razlikujemo tri dela o tehnička podrška o softverski standardi i alati o aplikacije

Tehnička podrška u multimedijalnim sistemima podrazumeva moćne računare ali i veoma širok stepen dodatne opreme uz računare Dodatna oprema obuhvata o audio i video digitalizatore o uređaje za smeštanje ogromnih količina podataka o komunikacione linije veoma velike propusne moći o kvalitetne izlazne uređaje za prezentaciju (video-bim i sl) o posebne uređaje za sinhronizaciju rada delova sistema

Minimalna hardverska oprema za multimedijalne sisteme podrazumeva o CD ndash ROM plejere o kolor grafičke monitore visoke rezolucije o zvučne kartice o video kartice

Softverski standardi i alati podazumevaju TEHNIKE KOMPRESIJE I DEKOMPRESIJE velike brzine i visokog stepena sažimanja podataka alate za manipulaciju digitalizovanim objektima raznog porekla (zvučnim slikovnim) alate za koordinaciju rada multimedijalnih mreža jezike za upravljanje tokovima podataka kao i redovima čekanja tokom multimedijalnih prezentacija Softverski standardi i alati podazumevaju tehnike kompresije i dekompresije velike brzine i visokog stepena sažimanja podataka alate za manipulaciju digitalizovanim objektima raznog porekla (zvučnim slikovnim) alate za koordinaciju rada multimedijalnih mreža jezike za upravljanje tokovima podataka kao i redovima čekanja tokom multimedijalnih prezentacija

4 POJAM NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste Internet koriste svi mdash od dece do staraca Neki Internet posmatraju kao bezgranični izvor zabave drugi se njime služe da bi u okviru svojih profesija sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama širom sveta U novije vreme sve veći broj komercijalnih preduzeća nastoji da iskoristi neslućeni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije Moderne banke takođe stiču sve čvršće uporište u ovom novom virtuelnom svetu koristeći troškovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu Male inovativne firme ali i čitavi konzorcijumi sastavljeni od najvećih proizvođača softvera hardvera kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl ulažu ogromna sredstva i napore u razvoj novih platnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu poput onih baziranih na bdquointeligentnim karticama i digitalnom novcu Internet se gotovo bdquopreko noći uvukao u sve sfere našega života

Da bismo bolje shvatili značaj Interneta u savremenom svetu neophodno je da se upoznamo sa njegovim nastankom i razvojem strukturom i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovo funkcionisanje bilo nemoguće Pored toga neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama i korisnicima Interneta

NASTANAK RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREžE

Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija Nastao je 1969 godine kada je pseudondashnezavisna Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency mdash ARPA) koju je osnovala američka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija finansirala malu grupu računarskih programera i elektronskih inženjera da redizajniraju način na koji računari funkcionišu Rezultat ovih napora bio je ARPANET prva računarska mreža ARPANET je zamišljen kao mreža koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija vladinih biroa i univerziteta na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao da bi ga 1975 u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane pretvorivši ga u sadašnju DDN (Defense Data Network mdash DDN) Internet naslednik ARPANETndasha osnovan je 1980 godine od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation mdash NSF) a obuhvatio je na desetine hiljada istraživača i studenata iz privatnog sektora i sa univerziteta koji su bili povezani na ovu mrežu preko računarskih centara u svojim institucijama

Sedam godina kasnije Internet je povezan sa ARPANETDDN mrežom i tako je nastao NSFNET Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije širom Sjedinjenih Američkih Država a priključile su joj se i NASA i druge državne agencije Otprilike u isto vreme 1978 i 1979 godine širio se i Usenet konferencijski sistem preko koga su (u početku) studenti i profesori američkih univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim stručnim i neformalnim temama IBM je 1977 godine osnovao BITNET mrežu na koju je priključio najpre univerzitetske računare iz Sjedinjenih Država a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugih krajeva sveta

Povezivanje računara u mrežu je naravno bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje su se tokom osamdesetih godina povezivale na razne načine Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990 godine predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i njihovih postojećih mreža najpre na nacionalnom a potom i na globalnom nivou Zadatak je bio da se poveže EARN koji je postojao u mnogim državama JANET iz Velike Britanije NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama FUNET iz Finske itd Na ovaj način nastao je Internet kakav danas poznajemo On nije bez razloga prozvan bdquomrežom svih mreža mdash sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinačni računari već kompletne računarske mreže organizovane na najrazličitije moguće načine Jedino zajedničko svim ovim mrežama bio je protokol za komunikaciju TCPIP

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime Internet nema vlasnika tj nijedna državna ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom Pojedine države i firme istina vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi ali na Internetu postoji samo jedno vlasništvo mdash svako je vlasnik svog računara koji je priključen na mrežu i ima neograničeno pravo da taj računar koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on smatra potrebnim To dalje znači da svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu koje će sadržaje primati sa mreže i šta će slati drugima

Jula 1995 godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120000 host [1] računara koji povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70000 mreža Prema proceni firme Network Wizards [2] sredinom 1997 godine na Internetu je bilo 19540000 registrovanih računara raspoređenih u 1301000 domena Najviše računara nalazi se u komercijalnom (com) domenu mdash njih oko 45 miliona Sledeći domen po broju računara je domen američkih univerziteta (edu) sa 294 miliona računara a odmah iza njega je domen provajdera (net) [3] sa 216 miliona računara Na četvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (jp) sa oko 995000 računara Interesantno je napomenuti da prema ovom pregledu nacionalnom domenu Jugoslavije (yu) pripada 2885 računara Drugim rečima mada Jugosloveni čine 02 svetske populacije naši računari čine svega 0015 Interneta [4] Prema podacima firme Open Market [5] januara 1997 godine 58 svih računara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Državama Najpopularniji servis za pretraživanje je Yahoo kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika Od ukupnog broja računara na Internetu 23 nalazi se u komercijalnom (com) domenu Godine 1997 na Internet je bilo priključeno 148 miliona domaćinstava Od ovog broja svega je 156 (34 miliona) koristilo mogućnost onndashlajn trgovine a procene firme Jupiter Communications govore da će 2002 godine preko 15 miliona domaćinstava trgovati preko Interneta [6]

Lokalne i globalne mreže

Povezivanje računara se može sprovesti u okviru iste prostorije iste zgrade u okviru jednog grada ili između država Zavisno od udaljenosti na kojoj se nalaze računari unutar mreže delimo ih najčešće na lokalne i globalne mreže

Lokalne mreže ili LAN (Local Area Network) su one kod kojih su povezani računari na rastojanju do 1000 metara Ukoliko su računari u vašoj učionici povezani u mrežu to je primer lokalne mreže Globalne mreže ili WAN (Wide Area Network) povezuju računare na velikim udaljenostima na primer povezuju različite gradove Kao što pretpostavljate WAN mreža povezuje više LAN mreža a Internet je najpoznatija WAN mreža

Topologija mreže

U okviru lokalne mreže moguće je različito rasporediti i povezati računare u obliku zvezde prstena magistrale ili u obliku razgranate mreže Raspoređivanje računara se naziva topologija mreže Reč topologija potiče od grčke reči topos koja znači mesto Nije obavezno da raspored računara mora fizički da izgleda kao naziv koji ima (zvezda prsten) ali mora da odgovara logičkom rasporedu u mreži

Kablovsko i bežično povezivanje Računari unutar lokalnih i globalnih mreža mogu biti povezani preko odgovarajućih mrežnih kartica kablovima ili bežično Mrežne kartice (NIC- Network Interface Card) se nalaze u kućištu računara i imaju izlaz sa njegove zadnje strane One kontrolišu podatke koji se prenose između računara Mogu biti eternet ili bežične Za kablovsko ili Eternet (Ethernet) povezivanje potrebno je da imamo eternet mrežnu karticu i

kablove Eternet kartice imaju izlaz u obliku priključka za telefon samo malo veći (Sl16) Preko tog priključka se spajaju kablovima na modem ili neki drugi mrežni uređaj Postoji veliki broj različitih tipova kablova a danas se za eternet umrežavanje najčešće koriste UTP (Unshielded Twisted Pair) kablovi Oni imaju upredene parove izolovanih bakarnih žica žice se upredaju jer se na taj način smanjuju elektromagnetne smetnje koje nastaju od drugih električnih uređaja iz

Сл11 Мрежа у облику звезде

Сл 12 Мрежа у облику прстена

Сл 13 Мрежа у облику магистрале

Сл 14 Разграната мрежа

Сви рачунари су повезани преко централног мрежног уређаја

Сваки рачунар је спојен на следећи тако да чине затворени круг или прстен

Рачунари су спојени један на други по линији која не мора да биде затворена

Дозвољено је гранање тако да се на један рачунар може прикључити више других

okruženja Kablovi se sa oba kraja zatvaraju konektorima Za spajanje konektora sa kablom koriste se specijalna klešta Ovaj se postupak naziva krimpovanje Pri postavljanju kabla u konektor postoji tačan raspored raznobojnih žica koji se mora poštovati Na slici 19 su prikazana dva načina postavljanja žica a) za povezivanje samo dva računara u mrežu (crossover) i b) za povezivanje dva računara u mreži sa više od dva računara

Bežično (Wireless) umrežavanje je danas sve popularnije jer se ne koriste kablovi za povezivanje Potrebna je samo Wi-Fi (Wireless Fidelity) mrežna kartica Ovakve mreže se moraju zaštititi od upada neželjenih posetioca šiframa i sigurnosnim podešavanjima

Bežična mrežna kartica ima mali odašiljač signala umesto priključka za kabl Uređaj koji prima taj signal mora imati takođe ugrađenu Wi-Fi karticu Takav uređaj može biti na primer lap top Skoro svi prenosivi računari imaju u sebi ugrađene bežične mrežne kartice i priključak za eternet povezivanje Mrežne kartice najčešće rade na brzinama 10 i 100 Mbps (megabita po sekundi) ili 1 Gbps (gigabita po sekundi) Mrežni uređaji Pored mrežnih kartica koje smo spomenuli za povezivanje računara u mrežu koristimo i sledeće mrežne uređaje modem hab svič i ruter Modem je uređaj pomoću koga se računar može spojiti na Internet Spajanje se najčešće vrši preko telefonske linije a u skorije vreme i preko kablovske televizije i bežično Više o modemu pročitajte u poglavlju Digitalna elektronika Hab (Hub) ili čvorište je glavni uređaj za povezivanje računara kablovima Na prednjoj strani ima nekoliko portova (ulaza) za priključenje kablova Broj portova je standardan pa postoje habovi sa 4 8 16 ili 24 ulaza Hab je jednostavan uređaj koji prima signal od jednog uređaja i prenosi ga dalje svim računarima u mreži Svič (Switch) izgleda isto kao hab i ima istu namenu Razlika je u načinu rada Svič se često opisuje kao bdquopametnijildquo uređaj od haba jer on po prijemu podatka tačno zna na koji računar da ga pošalje To je zato što svič pravi tabelu sa MAC adresama svih mrežnih kartica sa kojima je u vezi Po prijemu podatka svič pretraži tabelu i nađe adresu računara na koji prosleđuje podatak Ne šalje ga svima kao hab što značajno ubrzava rad na mreži

Сл 18 Конектор RJ 45

Ruter (Router) ili skretnica je uređaj koji povezuje više lokalnih mreža u globalnu mrežu Ovaj uređaj dobija podatke od računara očitava adresu na koju treba da pošalje podatak i prosleđuje ga dalje Ruter prati stanje na mreži i u skladu sa tim preusmerava podatke tako da izbegnu zastoje i prođu najkraćim mogućim putem Ruter bi se mogao opisati kao saobraćajni policajac na raskrsnici koji usmerava vozila

Tipovi mreže

U odnosu na način komunikacije računara unutar mreže možemo razlikovati generalno dva tipa mreže Partnersku i Klijent-Server mrežu Partnerska ili Peer to Peer mreža podrazumeva da su svi računari jednakih prava u toj mreži Najčešće se ovakve mreže sreću u kućnim uslovima ili manjim preduzećima gde broj računara ne prelazi deset Mreža Klijent-Server (Sl 115) u svom centru ima jedan računar koji se zove Server i koji predstavlja srce mreže Na njemu se nalaze svi podaci koje zatim koriste ostali računari koji se nazivaju Klijenti Server ima zadatak da stalno bude dostupan ostalim računarima i zato taj računar mora biti mnogo jači od ostalih Na primer kada želite da pregledate određenu veb stranicu vaš računar je klijent jer traži od servera da mu dostavi sadržaj stranice koja se nalazi na njegovom hard disku

Postoje pravila po kojima računari međusobno komuniciraju u mreži Ona se nazivaju protokoli

PROTOKOLI I ADRESE

Najvažniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mreža jesu Transmision Control Protocol i Internet Protocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol) skraćeno TCPIP Protokol za kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol mdash TCP) i Internet protokol (Internet Protocol mdash IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenomndashtemeljcem Interneta

TCPIP protokoli kontrolišu komunikaciju između svih povezanih računara Ovi protokoli su dizajnirani tako da uspostavljaju vezu između svih vrsta računara i mreža Informacioni elementi (tzv bdquopaketi) poslati preko mreže obično sadrže adrese pošiljaoca i primaoca Jedan veliki skup podataka može se podeliti na više paketa koji zatim slede različite komunikacione puteve preko Interneta da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema TCPIP je konačno definisan 1983 godine kao jedinstven protokol i kao takav predstavlja najefikasniji način za komuniciranje i razmenu informacija između raznovrsnih računara i mreža

Svaki računar na Internetu ima jedinstvenu adresu Adrese odobrava Uprava za dodelu internet brojeva (Internet Assigned Numbers Authority mdash IANA) na osnovu ugovora sa Nacionalnom fondacijom za nauku Trenutno funkcije IANAndashe vrši Institut informacionih nauka pri Univerzitetu južne Kalifornije

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena Poslednji deo adrese naziva se imenom najvišeg domena (Top Level Domain Name mdash TLD) TLD se sastoji od dva slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu) ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen gov za vladu Sjedinjenih Država edu za obrazovne institucije net za Internet provajdere itd)

STRUKTURA MREžE

Struktura mreže Interneta prikazana je na slici 1 Treba međutim imati u vidu da se ova struktura neprestano menja Struktura mreže je predmet diskusije više grupa korisnika koji brinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta Ove grupe obuhvataju Odbor za arhitekturu Interneta (Internet Architecture Board mdash IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju arhitekturu Interneta Radnu grupu za Internet inžinjering (Internet Engineering Task Force mdash IETF) koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbeđenja aplikacija puteva integraciji mreže itd Upravljačku grupu za Internet inženjering (Internet Engineering Steering Group mdash IESG) koja se sastoji od predstavnika IETFndasha i ima zadatak da koordinira sve IETFndashove napore u vezi sa standardizacijom i Grupu za Internet inženjering i planiranje (Internet Engineering and Planning Group mdash IEPG) koja se sastoji prvenstveno od menadžera koji upravljaju mrežama internetndashprovajdera

INTERNET PLANETARNA KOMUNIKACIJA (POJAM NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA)

(časopis bdquoLeskovčanin Leskovac)




Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija Nastao je 1969 godine kada je pseudondashnezavisna Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency mdash ARPA) koju je osnovala američka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija finansirala malu grupu računarskih programera i elektronskih inženjera da redizajniraju način na koji računari funkcionišu Rezultat ovih napora bio je ARPANET prva računarska mreža ARPANET je zamišljen kao mreža koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija vladinih biroa i univerziteta na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao da bi ga 1975 u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane pretvorivši ga u sadašnju DDN (Defense Data Network mdash DDN) Internet naslednik ARPANETndasha osnovan je 1980 godine od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation mdash NSF) a obuhvatio je na desetine hiljada istraživača i

studenata iz privatnog sektora i sa univerziteta koji su bili povezani na ovu mrežu preko računarskih centara u svojim institucijama





PROTOKOLI I ADRESE

Najvažniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mreža jesu Transmision Control Protocol i Internet Protocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol) skraćeno TCPIP Protokol za

kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol mdash TCP) i Internet protokol (Internet Protocol mdash IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenomndashtemeljcem Interneta




STRUKTURA MREžE


IEPG se bavi obezbeđenjem odgovarajućeg dizajna kao i tehničkim vezama između računara na Internetu Internet društvo (Internet Society mdash ISOC) je više formalna organizacija koja je osnovana 1992 godine radi stvaranja jednog međunarodnog foruma za države privredu i pojedince u cilju utvrđivanja pravila i procedura o korišćenju Interneta

Budući tehnički razvoj Interneta verovatno će zavisiti od kontinuiranog obezbeđivanja kapaciteta za skladištenje i prenos informacija zbog povećanja broja korisnika

APLIKACIJE I KORISNICI

Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivali informacije putem elektronske pošte (endashmail) bdquogoufera [7] i protokola za prenos datoteka (File Transfer Protocol mdash FTP)

Počev od 1990 godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primene novih dostignuća kao što je prelazak sa čisto tekstualnih informacija na multimedijalne [8] informacije i pojava aplikacija za pretraživanje Internet sadržaja (tzv veb čitači) [9] koje su lake za upotrebu Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su dalja stimulacija i sponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Država) pad cena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve veća eksploatacija Interneta od strane komercijalnih firmi

Najpoznatije aplikacije na Internetu su (1) elektronska pošta (endashmail) za razmenu elektronskih poruka i dokumenata između korisnika (2) World Wide Web (WWW) koji

obuhvata multimedijalne sadržaje i informacije (3) protokol za prenos datoteka (FTP) koji se koristi za prenos datoteka sana određene računare (4) grupe za prikazivanje novosti (newsgroups) i grupe za diskusiju (discussion groups) (5) Gopher aplikacija koja se koristi za pretraživanje tekstulanih informacija i (6) simulacija terminala (terminal emulation) koja se koristi da bi se omogućilo nekom računaru da se ponaša kao jedan od terminala nekog cenralnog računara ili servera [10]

Postoje i druge aplikacije (kao što su na primer telefonski razgovori) [11] ali one još uvek nisu u široj upotrebi Tekuća istraživanja o upotrebi Interneta u Sjedinjenim Državama pokazuju da su tri najpopularnije aplikacije na Internetu elektronska pošta (87) World Wide Web (79) i prenos datoteka (42)

WORLD WIDE WEB (WWW)

World Wide Web sastoji se od informacija koje su uskladištene u posebnom formatu (poznatom kao Hyper Text Markup Language mdash HTML) HTML informacije mogu se čitati posredstvom specijalnih aplikacija mdash tzv veb čitača Trenutno se u širokoj upotrebi nalaze veb čitači kao što su Netscape Navigator Microsoft Internet Explorer i sl Dopune i nove verzije ovih programa neprestano se distribuiraju preko Interneta Informacije koje ostavlja neki korisnik ili organizacija na Internetu zovu se houm pejdž (home page) Lokacija houm pejdža određena je njenom adresom Na primer adresa httpwwwprimercom ukazuje na upotrebu protokola za prenos hiperteksta (HyperText Transfer Protocol mdash HTTP) i na lokaciju HTML datoteke Veb čitač kome je naloženo da ode na ovu adresu koristiće informacije iz HTML datoteke na toj lokaciji da prikaže grafiku zvuk i tekst na računaru korisnika Važna karakteristika HTMLndasha je što on omogućava da reference na druge Internet adrese budu sadržane kao deo HTML datoteke Kao rezultat toga moguće je kreirati veze (linkove) ili pokazivače ka drugim računarima Korišćenje ovakvih veza i pokazivača omogućava korisniku transparentni pregled informacija Korisnik ne mora da zna gde su informacije uskladištene i može pristupiti informacijama širom sveta za nekoliko sekundi

Klijentserver arhitektura čini osnovnu implementacionu platformu WWWndasha Podaci su smešteni na WWW serveru Softver na serveru odgovara na upite WWW klijenata i šalje datoteke klijentima Klijenti interpretiraju datoteke i predstavljaju informacije na ekranu Savremeni veb čitači omogućavaju i izvršavanje aplikacionih modula na klijentndashračunarima Moduli se pišu u savremenim programskim jezicima od kojih su trenutno najpopularniji Java JavaScript i ActiveX

Komunikacija između klijenata i servera obavlja se putem HTTP protokola koji je vrlo jednostavan On omogućava kraće vreme odgovora i manje opterećenje servera Sa druge strane veza mora da se uspostavi za svaki upit Svaki dokument adresiran je na jedinstven način Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator mdash URL) sastavljen je od adrese servera putanje do direktorijuma ili datoteke i naziva datoteke

činjenica da HTML aplikacije omogućavaju mnogim različitim korisnicima da međusobno komuniciraju navela je mnoge na očekivanje da će Internet a posebno World Wide Web pružiti nove šoping i poslovne mogućnosti potrošačima i trgovcima Danas su trgovcima na malo na raspolaganju razne vrste pristupa World Wide Webndashu korišćenje isključivo u svrhu informisanja i reklamiranja reklamiranje i pružanje mogućnosti naručivanja pri čemu se kasnije plaćanje obavlja putem tradicionalnih kanala kao i pružanje mogućnosti plaćanja pored mehanizama za reklamiranje i naručivanje Finansijskim institucijama na raspolaganju su četiri područja primene World Wide Webndasha (1) prezentacija informacija (2) prezentacija informacija sa dvosmernom (asinhronom) komunikacijom (3) interakcija sa korisnicima i 4) onndashlajn bankarske transakcije Što se tiče vršilaca usluga na Internetu izveštaj o reklamiranju iz 1996 godine pokazuje da je njihov

netondashprihod u 1995 godini bio 55 miliona dolara obuhvatajući 43 miliona dolara prihoda od prodaje reklamnog prostora na World Wide Webndashu i 12 miliona dolara od pružanja onndashlajn usluga korisnicima [12]

Konačno može se zapaziti da se Internet sajtovi naglo razvijaju Eksperimentalni World Wide Web sajtovi dizajnirani su sa ciljem pronalaženja najuspešnije formule za poslovanje i plaćanje preko Interneta Mali poslovni prihodi preko Interneta objašnjavaju se nedostatkom sigurnog i jeftinog mehanizma za plaćanje preko Interneta Međutim ulažu se ogromni napori i sredstva da se razviju bezbedni protokoli za naručivanje i plaćanje uz upotrebu kriptografskih algoritama za šifriranje podataka

NAPOMENE

1 Ma koji računar ili sistem koji ima pridruženu najmanje jednu Internet adresu 2 Detaljnije podatke možete naći na Internet adresi firme Network Wizards (

httpwwwnwcom)

3 Od engl provider mdash Za povezivanje na Internet potrebna je veza do nekog drugog računara koji je već povezan na Internet Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme koje se nazivaju Internet provajderima (provide = snabdeti obezbediti pribaviti)

4 Popović S bdquoMreža u očima statistike Svet kompjutera br 298 1998 str 25 Ovaj podatak se odnosi samo na računare domaćih internet provajdera i računare iz jugoslovenske akademske mreže

5 Detaljnije informacije na adresi

httpwwwopenmarketcom

6 PC Magazine vol 17 YU3 25 april 1998 str 9 7 Od engl Gopher mdash donedavno jedan od najpopularnijih servisa na Internetu zbog

jednostavnosti njegove upotrebe 8 Kombinacija zvuka grafike animacije i videondashsignala U svetu računara multimedija je

podskup hipermedije koja kombinuje pomenute elemente sa hipertekstom 9 Od engl Web browser mdash veb čitač program pomoću koga se mogu pregledati

multimedijalni sadržaji na World Wide Webndashu 10 Server je funkcionalna jedinica koja pruža usluge radnim stanicama preko neke mreže

na primer server za datoteke server za štampanje server za elektronsku poštu i sl U terminologiji TCPIP protokola server je sistem na mreži koji izvršava zahteve nekog sistema na drugom sajtu zvanom klijentndashserver

11 Telefonski bdquorazgovor preko Interneta (upotrebom računara mikrofona slušalica i programa za kompresiju i dekompresiju zvučnog signala) pogodan je u tom smislu što se na ovaj način mogu obavljati međunarodni razgovori po ceni lokalnog poziva jer se kao i kod ostalih Internet usluga telefonski impulsi plaćaju samo od korisnikovog računara do servera najbližeg Internet provajdera (koji se često nalazi u istom ili obližnjem gradu)

12 1996 Online Advertising Report Jupiter Communications (

httpwwwjupcom)

5 Kablovski internet Zbog dobrih osobina i relativno malih ulaganja a velike isplativosti kablovska konekcija polako postaje dominantna u svetu Kod nas se tek od skora počinje uvoditi Internet preko kablovskog distributera KDS-a iako kablovski sitem i kablovska televizija funkcionišu već nekoliko godina Kablovski modem kao što mu ime kaže za komunikaciju sa provajderom koristi infrastrukturu operatera kablovske televizije Jedan kanal (od ukupno 96) odvaja se za prenos podataka i to u oba pravca Modem se povezuje sa računarom (ili mrežom) preko -USB ili -Ethernet porta Windows ga vidi kao LAN i tako se prema njemu i ponaša Brzina protoka podataka kroz mrežu je do 36 Mbps Kablovski modemi mogu se naći u tri osnovne varijante 1 eksterni modemi 2 Interni modemi 3 Interactive Set-Top Box modemimi koji obezbeđuju prenos više televizijskih kanala po istom (ograničenom) broju frekvencija Sem toga oni omogućuju i da se televizor koristi za surfovanje slanje i prijem ektronske pošte - eto pristupa Internetu bez računara ali uz korišćenje telefonske linije za slanje informaocija Nažalost ovakvih sistema kod nas još nema Svi modemi primaju sve pakete poslate u mrežu ali obraćaju pažnju samo na one upućene njima Međutim provajder može slati pakete i svim modemima Zahvaljujući ovome neki modemi podržavaju i funkciju automatskog update-a svog sistemskog softvera kada to provajder inicira Kablovski Internet kod nas Internet je spor (spor odziv) i zagušen i sa druge strane Razlog za to leži u dugom vremenskom periodu koji je potreban da na serveru dođete na red za početak slanja Web stranice Kada stranica počne da pristiže pojavljuje se munjevito Nakon toga treba čekati da dođe na red i svaka od sličica koje su na sajtovima sve brojnije Ima sajtova koji imaju jednostavnu strukturu jake servere i dobre linkove (npr Google) oni se učitavaju gotovo trenutno Glavni krivac za usporenja je ipak slab link našeg provajdera prema svetu Dokaz za to je činjenica da se sajt provajdera (za koji se ne koristi spoljašnji link) učitava brže nego sa hard diska To znači da se osetno poboljšanje dobija korišćenjem proxy servera ali izgleda da on još nije potpuno funkcionalan a i ne mogu svi sajtovi biti na proxy-u Download je već druga priča Iz nekog razloga Internet Explorer neće da prenosi više od oko 8 KBs mada nekad uspe da izvuče i do 20 KBs Kada fajl prebacite u neki program za brzi prenos koji ima mogućnost download-a datoteke u više sekcija (npr Flash-Get) dostiže se puna brzina od oko 31 KBs Pošto se kablovski modemi sada identifikuju fiksnom IP adresom i MAC kodom nema potrebe za dodatnom proverom prilikom logovanja na mrežu provajdera Šifra istina postoji ali služi za pristup statističkim podacima i parametrima vašeg naloga kao i Web mail-u Stoga nema više opasnosti da će vam neko ukrasti vreme Daleko veća je nažalost opasnost od upada hakera upravo zbog fiksne IP adrese Pošto je ovo stalna veza bilo bi glupo da se naplaćuje vreme provedeno bdquona Internetu tako da se naplaćuje njeno stvarno iskorišćenje Korisne adrese wwwnscablenet i wwwkdscoyu Bežične tehnologije Razvoj tehnologije okružio nas je veliki brojem uređaja bez kojih postaje sve teže zamisliti svakodnevni život Mobilni telefoni palm-ovi notebook-ovi samo su neki od uređaja koje svakodnevno koristimo da bismo lakše komunicirali radili ili se zabavili Svi ovi uređaji a i

mnoštvo drugih kao rezultat svog rada stvaraju velike količine podataka koje često želimo prebaciti na neko drugo mesto - da bismo ih mogli iskoristiti na nekom drugom uređaju ili pak zato što ih želimo pospremitida bi nam uvek bili dostupni Obrada podataka zbog obavljamo na primerpreko mobilnog telefonskog uređaja koji nam je dostupan To su najčešće podaci vezani uz kontakte dakle telefonski brojevi imena i eventualno neki dodatni podaci Podaci se mogu pohraniti na

- SIM karticu - Sam uređaj - Dodatni memorijski prostor (sd kartice)

Razlog poboljšavanja tehnologije smeštanja podataka

- brzina pristupa jer je vremenski pristup kartici mnogo sporiji nego pristupanje memoriji mobilnog telefona

- Drugi razlog je ogrančenje prostora na kartici U slučaju fizičkog oštećenja memorija podaci se nepovratno gube No javlja se mogućnost backupa putem

- Kabla - Bežično (bluetooth)

Bluetooth je tehnologija koju možemo koristiti prilikom spajanja uređaja na manjoj udaljenosti Nastanak Bluetootha definicija standarda i licenciran)e uređaja zapravo su plod saradnje više od dve hiljade preduzeća koje čine zajedničku skupinu (SIG) posvećenu upravo razvoju ovog standarda Kada je Bluetooth dizajniran praćena je jednostavnost upotrebe i uspostavljanje PAN mreža (Personal Area Network) malih mreža koje obuhvataju nekoliko uređaja i koje imaju za cilj brz prenos podataka Svaki Bluetooth uređaj zapravo oko sebe stvara komunikacijski mehurić bubble koji onda omogućava spajanje uređaja koji se nalaze unutar dosega signala Unutar jednog takvog mehurića može se spojiti do osam uređaja i takva mreža se Bluetooth terminologijom naziva pico-net odnosno piko-mreža Mrežna infrastruktura ne postoji barem ne na onaj način na koji smo navikli kod klasičnih mreža Ovo valja usporediti s drugim bežičnim standardima prvenstveno s WLAN-om odnosno bežičnim LAN standardom poznatim još i kao 8021 lb Bluetooth ne pokušava oponašati mrežnu topologiju koju koristi velika većina ostalih mreža a koju tipično čine klijenti i spojne tačke koje onda aktivno učestvuju u radu mreže Bluetooth je predviđen za brzo spajanje prenosnih uređaja mobilnih telefona palm-ova i notebook-ova Svaki Bluetooth uređaj ima nekoliko karakteristika koje mu omogućavaju spajanje s ostalim uređajima od kojih su ključne njegovo ime i način rada Ime je neophodno da bismo jednostavno prepoznali o kojem se uređaju radi pogotovo ako ih unutar nekog prostora ima više Način rada je nešto teže objasniti Naime Bluetooth je najčešće moguće potpuno isključiti pogotovo na palm-ovima i mobilnim telefonima kako bi se uštedela energija koju zbog svojeg stalnog odašiljanja signala Bluetooth značajnije troši No čak i kada je uključen Bluetooth uređaj nije uvek vidljiv jer postoje dva načina rada takozvani discoverable način to jest načina u kojima je moguće otkriti uređaj Da biste svoj uređaj mogli spojiti potrebno je uključiti discoverable način jer time poručujete uređaju da se javi ako se negde u blizini pojavi neki drugi uređaj s Bluetooth tehnologijom Ako je ovaj način rada isključen vaš će uređaj reagistrirati sve uređaje koji se oko njega nalaze ali neće pokušati uspostaviti vezu s njima Kod Bluetootha se za prenos podataka koristi radijski spektar i to oko 24 GHz Ovaj deo spektra izabran je iz niza razloga Glavni je taj što za rad s malim snagama u većini zemalja nije potrebno imati nikakvu posebnu dozvolu (rešeni su određeni administrativni problemi koji su sprečavali upotrebu Bluetooth uređaja u Francuskoj i još nekim drugim zemljama u kojima su frekvencije oko 24 GHz zaposele vojske i u Španiji i Japanu gdje su te frekvencije bile rezervisane u druge svrhe) Ostali razlozi su mogućnost korišćenja relativno velikih brzina do l Mbita kada govorimo o BT tehnologiji i neki drugi tehnički razlozi Takođe zato stoje besplatan i ne zahteva licence za rad unutar ovog dela spektra bori se nekoliko standarda sličnih karakteristika što znači da jedni drugima mogu stvarati smetnje

U prvom redu uz Bluetooth tu je WiFi tj 8021 lb a osim tih dvaju najpoznatijih i najvećih standarda postoji još i niz drugih manje-više standardnih aplikacija koje koriste ovaj nelicencirani komadić radijskog spektra Ova frekvencija za komunikaciju odgovara rezonantnoj frekvenciji molekula vode Budući da mikrotalasne pećnice zagrevaju hranu upravo pogađajući rezonantnu frekvenciju molekula vode kapacitet Bluetooth veze može snažno pasti u neposrednoj blizini mikrotalasnih pećnica Tehnika frequency hoppinga koju koristi Bluetooth protokol ovde pomaže da bi prenos podataka ipak bio nastavljen no i sam standard upozorava na ovaj problem Frequency hopping jeste način na koji se smanjuje problem smetnji koje mogu uzrokovati spoljni izvori i kojima se smanjuje zauzetost određenog dela spektra Svaki Bluetooth uređaj menja frekvenciju na kojoj komunicira 1600 puta u sekundi prema unapred dogovorenom algoritmu Time se osigurava da čak i ako se neka smetnja pojavi ona utiče samo na mali broj paketa koji putuju preko mreže Da bi se ostvarila veza potrebno je između uređaja stvoriti bond odnosno vezu u kojoj je potvrđeno da ta dva uređaja smeju međusobno komunicirati odnosno da postoji međusobno poverenje Poverenje u ovom kontekstu znači da ćemo pri prvom pokušaju spajanja morati uneti lozinku koja služi da bi se potvrdilo spajanje uređaja U naknadnim spajanjima lozinka neće biti potrebna jer će uređaji upamtiti da je među njima komunikacija dozvoljena Sprečavanje zloupotrebe ovakvog načina odobravanja ipak postoji jer će Bluetooth uređaj razlikovati dva uređaja premda imaju isto ime tako da nije moguće lažno se predstaviti i spojiti se na neki uređaj jer se veza uspostavlja na osnovu hardverske adrese koja je jedinstvena za svaki pojedini uređaj Sigurnost Problemi s kojima se sve više suočavamo kod WiFi mreža jesu oni vezani uz sigurnost jer sve je veći broj korisnika naoružanih 802 l lb opremom spremnih da ulože vreme i prošetati gradom uz uključen notebook kako bi proverili postoje li negde aktivne WiFi mreže stoje radnja koju poznajemo pod imenom Wardriving ili Warwalking Da bi se to sprečilo unutar standarda za 802l lb definisana je dvostruka zaštita podataka koja štiti komunikaciju preko mreže i definiše načine kontrole pristupa samoj mreži Deo koji se bavi kontrolom pristupa mreži nazivamo autorizacija Postoje dva tipa mreže prema načinu na koji je autorizacija realizovana otvoreni sistem i sistem zajedničkog ključa Sa otvorenom sistemom komunikacija je moguća sa svakom stanicom koja se prijavljuje na mrežu ili je moguće ograničiti komunikaciju na stanice koje se nalaze na popisu stanica koje imaju dozvolu rada unutar mreže

- zajednički ključ unutar mreže - Ključ je tajan - mogućnost rada s enkripcijom

Drugi deo sigurnosti koja je ugrađena u samu 802l lb mrežu jeste opcija enkripcije podataka koji prolaze između čvorova mreže Za enkripciju se koristi uređaj poznatiji pod imenom WEP što je skraćenica od Wired Equivalent Privacy Unutar američkih zakona postoje ogranicenja koja se ticu dozvole za izvoz uređaja za enkripciju pa je zabranjeno u neke države izvoziti uređaje koji sadrže određene načine enkripcije pa je za WEP bilo potrebno izabrati uređaj koji neće potpasti pod ova zakonska ograničenja Iskorišćen je RC4 PRNG algoritam koji je moguće izvoziti Prilično je slab pogotovo ako ga usporedimo s drugim algoritmima za enkripciju dostupnima na tržištu Osnove rada IrDA IrDA je treći način na koji je moguće spajati uređaje za razliku od Bluetooth protokola i 8021 lb ovaj način spajanja zavisi od optičke vidljivosti između uređaja IrDa je zapravo skraćenica

od Infrared Data Association organizacije zadužene za razvoj i održavanje standarda za povezivanje uređaja preko infracrvenog porta IrDA funkcioniše na principu usmerenih infracrvenih talasa koje onda osetljivim diodama na drugoj strani možemo pretvoriti u električne impulse Sam standard namenjen je ad hoc spajanju dva uređaja Moguće je postići brzine od 9600 bits do 4Mbits što zavisi od korišćenog protokola i tipa uređaja koje povezujemo IrDA komunikacija funkcioniše samo ako postoji optička vidljivost između uređaja ali tako da njihovi IrDA porto vi moraju biti usmereni pravo jedan prema drugome bez prepreka Udaljenost može iznositi samo do 3 metra jer na većim udaljenostima brzina komunikacije naglo pada Idealno je ako uređaje držimo razmaknute manje od metra i ako su njihovi IrDA portovi okrenuti jedan nasuprot drugome Dozvoljena su i manja odstupanja jer je infracrveni snop ipak određene širine

6 Internet servisi Servis WWW ndash World Wide Web - koncept i primena

Do pojave World Wide Weba (WWW) Internet je predstavljao izvor velikog broja

informacija čije pretraživanje i prikupljanje nije bilo jednostavno Ličilo je na pretragu biblioteke u kojoj se u mnoštvu knjiga nalazi ona koju tražite a zatim na čitanje cele knjige kako bi se došlo do željenog pojma Informacije je bilo teško prikupiti i povezati sa sličnim pojmovima

Napori za omogućavanje lakše pretrage i prikupljanje informacija počinju 1989 godine idejom Tim Barners Lee-a iz CERN-a istraživačkog centra u Švajcarskoj Započet je razvoj softvera i mrežnih protokola (protokol je skup komandi kojima se omogućuje komunikacija računara unutar mreže) koji omogućuju lakše pretraživanje 1993 god napori su rezultirali nastankom softvera zvanog WWW brouzer (browser)

Nastali softver i protokoli daju mogućnost pretraživanja dokumenata i kretanja kako po različitim dokumentima jednog računara tako i po dokumentima različitih računara po Internetu korišćenjem različitih komandi Osnovu koncepcije čine hiperlinkovi koji omogućuju da se pozicioniranjem na podvučene reči ostvaruje prelazak na sledeću stranu istog dokumenta ili na drugi dokument Ovaj princip načinio je od Interneta mrežu informacija koja povezuje svet WWW je Internet učinio svuda prisutnim i jednostavnim za korišćenje WWW servis omogućuje

1 Pretraživanje pronalaženje i čitanje dokumenata na različitim računarima 2 Korišćenje Internet servisa kao što su TelNet FTP Gopher 3 Pretragu baza podataka 4 Prikupljanje podataka i informacija 5 Prezentacija i čuvanje multimedijalnih podataka

Arhitektura WWW -a

World Wide Web je jedan od najpopularnijih servisa Interneta Od momenta

pojavljivanja brzo je postao osnovni standard za pretraživanje ponudu informacija i izvršenje transakcija na Internetu i Intranetu WWW predstavlja mrežu multimedijalnih dokumenata koji su me|usobno povezani skup protokola koji definišu kako sistem radi i prenosi podatke i softver koji omogućuje rad ovako zamišljene koncepcije

Široko je rasprostranjen i omogućuje pristup velikom broju korisnika Ono što ga čini posebno popularnim je lakoća kojom pojedinci i organizacije mogu pristupiti WWW -u WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML -a (Hyper Text Markup Language) HTML omogućuje putem linkova koje nudi prelaz sa jednog na drugi dokument koji mogu biti locirani na istom ili udaljenom računaru Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt pomoću HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol) Pretraga je omogućena softverom zvanim WWW brouzer Klijent postavlja zahtev šalje ga WWW serveru koji pomoću CGI -a (Common Gateway Interface) preuzima različite aplikacije Osnovni pojmovi vezani za WWW su HTML HTTP CGI URL WWW klijent WWW server WWW klijenti

Korišćenjem jednostavnog grafičkog interfejsa WWW brouzera (softvera na računaru

klijenta od kojiih su danas najrasprostranjeniji brouzeri Netscape Navigator i Microsoft Internet Explorer) i komandi koje nudi uspostavlja se veza i prenose zahtevani podaci od servera Upotrebom brouzera može se pristupiti različitim sadržajima Na primer ako se zahteva neki grafički sadržaj od od WWW servera brouzer automatski počinje sa prikazivanjem fajla odre|ene ekstenzije Kao što je poznato postoje različiti formati mdash JPEG GIF BMP i dr Brouzer raspoznaje format fajla koji se prenosi i priprema se za njegov prikaz

Arhitektura WWW -a obezbe|uje kontakt klijenta sa mrežom i na neki način povećava kapacitet PC mdasha dozvoljavajući mu pristup udaljenim bazama i drugim resursima Korisnicima je omogućen pregled različitih aplikacija To mogu biti PC računari Macintosh kao i računari koji rade na Unix platformi WWW Serveri

čuvaju različite sadržaje koji se mogu ponuditi pomoću WWW - brouzera Najviše korišćeni WWW serveri su Microsoft Internet Information Server Netscape Communications Server i Apache

Funkcije servera mogu se podeliti u nekoliko grupa Serveri obezbe|uju informacije prenos podataka i informacija a isto tako daju odgovarajuću sigurnost u radu

Da bi se informacije publikovale mora postojati odgovarajući program na serveru Prenos podataka izme|u servera i klijenta vrši se putem TCP IP (Transmision Control Protolcol Internet Protocol) mreže pomoću HTTp protokola Sa druge strane server je povezan različitim aplikacijama koje treba da posluže korisnicima To su različiti dokumenti baze podataka i slične strukture kojima se pristupa putem CGI -a Server zapravo predstavlja posrednika izme|u korisnika (klijenta) i aplikacija koje on zahteva WWW Brouzeri

WWW brouzeri su programi koji se koriste kao interfejs izme|u korisnika i Interneta Mogu postojati na računarima korisnika koji se modemskom vezom povezuju sa Internet provajderom To je ono što se naziva klijent programom - programom koji od korisnika preuzima komande a onda šalje zahtev serveru i dobija željene informacije Jedan server može obezbediti informacije hiljadama klijenata

Brouzeri su dizajnirani da obezbe|uju uniformni interfejs lak za upotrebu sa mnogim servisima i protokolima Interneta čak i za korisnike koji nemaju iskustva sa nabrojanim servisima i protokolima

Brouzeri mogu biti tekstualni grafički - GUI (Graphic User Interface) i 3D Web brouzeri Tekstualni brouzeri (koji sadrže samo tekst bez slika) obično su brzi i lakše se koriste za različite hardverske i softverske sisteme Grafički brouzeri se lakše savladaju u procesu učenja i lakše se kontrolišu 3D Web brouzeri su novina ali polako postaju sve zastupljeniji Kod njih se osim prikaza klasične adrese sajta nalazi prozor u kome se nalazi 3D prikaz WWW -a sa vašim trenutnim položajem Ovo je zgodno jer se može direktno pristupiti i najudaljenijem dokumentu bez korišćenja hyperlinkova

Najrasprostranjeniji tekstualni brouzer je LYNX a popularni grafički brouzeri su npr Microsoft Internet Exlorer Opera Netscape Navigator i drugi Pristup i pretraživanje baza Web dokumenata

Uprkos lakoći i brzini koju u radu omogućuju brouzeri nedostaje jedan važan elemenat ndash mogućnost traženja odgovarajućih informacija Brouzeri omogućuju pretragu od dokumenta do dokumenta ali zahtevaju pregled velikog broja istih

Da bi se rešio ovaj problem stvoreni su korisnički servisi za pretragu Interneta i za to su neophodni odre|eni alati

Proces pretrage teksta za veliki broj dokumenata podeljen je u dve faze faza pretrage za krajnjeg korisnika i faza indeksiranja Faza pretrage za krajnjeg korisnika sastoji se iz tri koraka koje korisnik preduzima u toku pretrage (1) Formuliše se zahtev po kome treba izvršiti pretragu (2) Server započinje pretragu i daje korisniku listu dokumenata koji odgovaraju postavljenim zahtevima korisnika (3) Korisnik bira željene dokumente sa date liste da ih pregleda i eventualno odštampa

Faza indeksiranja obuhvata unošenje dokumenata u sistem i kreiranje indeksa za olakšavanje pretrage Ovo se obično izvodi u vremenu koje ne zahteva prekide u radu Neki od sistema dodaju dokumente odmah po njihovom pojavljivanju Ovaj proces u kome se vrši unošenje i indeksiranje dokumenata nema veze sa korisnikom

Ove dve faze su nezavisne jedna od druge Interfejs korisnika treba da omogući unošenje podataka po kome se želi pretraga i pregled prona|enih dokumenata Indeksi bi trebalo da omoguće pretragu po željenim podacima WAIS (Wide Area Information Service) omogućuje korisnicima pretragu sadržaja dokumenata za bilo koji string teksta koji podržava WAIS dozvoljava korisniku da pretraži kompletne tekstove svih dokumenata na serveru Korisnici sa različitih platformi mogu pristupiti različitim informacijama i prikazati ih u različitim oblicima - kao tekst sliku zvuk ili formatirani dokument Sistem koristi jednostavan protokol u komunikaciji izme|u dva računara tako da informacije mogu biti skladištene na različitim računarima Svako može koristiti ovaj sistem da bi pronašao željeni dokument

Princip WAIS -a zasnovan je na tome da server preuzima zahtev od korisnika i vrši pretragu Server zatim vraća listu dokumenata koji sadrže zadatu frazu ili reč Svaki dokument ima naznačenu ocenu od l do 1000 koja pokazuje koliko je puta reč u dokumentu prona|ena Korisnik može izvršiti preciznije unošenje ili pregledati dokument koji mu se čini najbliži traženom

WAIS korisnicima pomaže na više načina Najpre im omogućuje da do|u do željenih informacija koje se nalaze u bazi Zatim obezbe|uje pristup različitim bazama Obezbe|uje načine za download i organizaciju informacija koje korisnik prima

Danas se WAIS koristi da bi se kreirali indeksi dokumenata koji se čine dostupnim putem WWW -a Tako se korisnicima obezbe|uje pretraga sadržaja tih dokumenata Ovaj sistem treba da omogući pronalaženje svih informacija bez obzira gde se one nalazile Pretraga treba da je brza i tačna i da zahteva mali kapacitet diska WAIS je jedan od mnogobrojnih sistema za pretraživanje mreže Poznati sistemi poput AltaVista -e Yahoo mdash ili Google -a imaju ogromne baze Ovi sistemi slični su WAIS -u- Osnova web-a predstavlja hipertekst (Hypertext) kao osnovno sredstvo pretraživanja informacija na Internetu Hipertekst predstavlja dokument koji sadrži reči koje su veze ka drugim dokumentima Ove veze se nazivaju linkovi (Link) Veze ka drugim dokumentima mogu biti reči ili slike Hipertekst za web se pravi pomoću HTML-a (HyperText Markup Language) Zasnovan je na

SGML (Standard Generalized Markup Language) standardu On definše prikaz izgleda stranice u nekom browser-u pomoću tagova i osobina tih tagova Primeri nekih tagova lta href=httpwwwtfzracyugtTehnlckl fakultet Zrenjaninltagt

Predstavlja vezu (ink) do sajta Tehničkog ltfont face=Arial Helvetica sans-serif size=+4gtNext Pageltfontgt

Predstavlja definciju izgleda teksta koji se nalazi izme|u taga i njegovog zatvarajućegč

ltbgtlti=gtNext Pageltigtltbgt Predstavlja tagove koje će tekst izme|u otvarajućeg i

WWW se sastoji od Web stranica koje u sebi sadrže podatke i veze ka drugim objektima na Web-u (stranicama slikama idt) Ovim vezama WWW omogućuje prelazak sa dokumenta na dokument sa strane na stranu kroz čitav Internet Pristupanje ovakvim stranicama se ostvaruje na sledeći način

1) unošenjem internet adrese 2) kretanjem po stranicama praćenjem veza izme|u stranica 3) kretanjem po direktorijumu teme koja je povezana sa organizovanom kolekcijom web

strana 4) pomoću pretraživača

URL je skraćenica od Uniform Resource Locator (jedinstvena lokacija izvora) URL odre|uje Internet adresu datoteke koja se nalazi na matičnom računaru tj daje podatke o lokaciji računara na kome se nalazi odre|eni taji ime fajia i internet protokol Koji treba koristiti Svaka datoteka na Internetu bez obzira na svoj protokol ima jedinstveni URL Web programi koriste URL da bi dobili datoteku od matičnog računara i direktorijuma u kojem se ona nalazi Potom se ova datoteka prikazuje na ekranu korisnika Pomoću Internet Domain Name Systema (DNS) URL-ovi se prevode u numeričke adrese Numerička adresa je pravi URL Prototip URL adrese izgleda ovako protokolračunarputanjaime_datoteke Prvi deo URL-a predstavlja metod pristupa Nakon dve tačke nalaze se dve kose crte koje ukazuju na to da sledi ime mašine Posle adrese sajta sledi kosa crta a zatim putanja do fajla ili njegov naziv Primer URL adrese adresa u domenu Sjedinjenih Američkih Država httpwwwhou86govagriculture8ctMClutehtm1 Struktura ove adrese je sledeća 1) Protokol - predstavlja metod pristupa http 2) Ime matičnog računara www

3) Ime drugog nivoa domena house 4) Ime završnog nivoa domena gov 5) Ime direktorijuma agriculture 6) ime datoteke schedulehtm

Primer uzet iz literature [2]

WWW serveri

Osnova svake dobre Web lokacije jeste server baze podataka Serveri obezbe|uju informacije prenos podataka uz veću sigurnost podataka On predstavlja neku vrstu posrednika izme|u korisnika (klijenta) i aplikacije koju korisnik zahteva Web server može da obezbedi statične Web stranice u obliku HTML dokumenata ali može i da izvrši aplikacije koje značajno poboljšavaju sadržaj lokacije Web stranice tako poseduju fleksibilnost i brzina izvršavanja je veća U prethodnim implementacijama Web serveri su koristili CGI (Common Gateway Interface) da bi izvršili sadržaj CGI je tehnologija koja omogućava da Web server počne izvršavanje i koristi taj proces da uspostavi zadatke kao što je slanje elektronske pošte CGI aplikacije dodaju Web lokaciji preko

potrebnu funkcionalnost ali su one prilično spore zato što CGI aplikacija radi kao poseban proces U najviše korišćene servere spadaju Microsoft Internet Information Server Apache itd

31

Web browser-i

Web browser-i predstavljaju vezu izme|u klijenta i Interneta Oni predstavljaju klijent deo programa pri komunikaciji sa Web-om Na osnovu ugra|enih mehanizama oni iščitavaju HTML kod koji jeupotpunjen nekim od programskih jezika i prikazuju ga u formi čitljivoj korisniku Mogu biti tekstualni Hr grafički

Tekstualni

Lynx je pretraživač koji omogućuje pristup Webu samo u tekstualnom obliku Kretanje se vrši osvetljavanjem ključnih reči na ekranu tasterima sa strelicom nagore ili nadoie a zatim pritiskom na strelicu za kretanje unapred (ili na taster Enter) Ovaj pretraživač dostupan je na VAX ili UNIX računarima

Grafički

Tekst slike zvučni i video zapisi se vide u browser-u pomoću programa sa grafičkim korisničkim interfejsom Ovi pretraživači dostupni su i na Windows i na Mac računarima Kretanje se postiže ukazivanjem i pritiskom mišem na osvetljene reči i slike Prvi grfički Web browser je bio NOSA Mosaic koji je razvijen od strane NCSA-a (Nacional Center for Supercomputing Applications) na Univerzitetu Illinois 1993 godine Predstavlja klasičnu Windows aplikaciju sa menijima Grafičkih browser-a ima mnogo ali najzastupljeniji su Internet Explorer Mozilla FireFox Netscape Opera itd

Dopunski moduli za Web browser-e

Pristup i pretraživanje baza Web dokumenata

Browser-i omogućuju pretragu od dokumenta do dokumenta ali zahtevaju pregled velikog broja istih Da bi se rešio ovaj problem stvoreni su korisnički servisi za pretragu načinjenih baza WWW dokumenata Ne postoji baza koja sadrži sve dokumente Ono što je fundamentalno u rešavanju ovog problema jeste obezbediti dostupnost informacijama i omogućiti njihovo pretraživanje Faza pretrage za krajnjeg korisnika sastoji se iz tri koraka koje korisnik preduzima u toku pretrage

1) Formuliše se zahtev po kome treba izvršiti pretragu 2) Server započinje pretragu i daje korisniku listu dokumenata koji odgovaraju zahtevirna korisnika 3) Korisnik bira željene dokumente sa date liste da ih pregleda i eventualno odštampa

WAIS (Wide Area Information Service) omogućuje korisnicima pretragu sadržaja dokumenata za bilo koji string teksta koji podržava On dozvoljava korisniku da pretraži kompletne tekstove svih dokumenata na serveru Princip rada WAIS-a zasnovan je na tome da server pruzima zahtev korisnika i vrši pretragu Server zatim vraća listu dokumenata koji sadrže zadatu frazu ili reč Svaki dokument ima naznačenu ocenu od 1 do 1000 koja pokazuje koliko puta je reč u dokumentu prona|ena Korisnik može izvršiti preciznije unošenje ili pregledati dokument koji mu se čini najbliži traženom Najpopularniji sajt za pretraživanje Internet-a je Google Zatim slede Yahoo Altavista PhazeDDL i naša Krstarica Pretraživanje se usavršava uvo|enjem inteligentnih komponetnti u pretraživače

Multimedija na Web-u

Web je postao izvor multimedije Možete da slušate zvučne i gledate video zapise preko Weba i uživo i prethodno snimljene Za to su vam potrebni dodatni moduli Appleov

32

Ouick Time Player snima datoteke sa oznakom tipa mov i prikazuje ih kao filmove u malom okviru na ekranu Problem sporog snimanja velikih video fajlova je rešen revolucionarnim razvojem sposobnosti multimedije striming medija U ovom slučaju se zvučni i video zapisi prikazuju u toku snimanja ili striminga na vaš računar RealPIayer dodatni moduli prikazuju striming zvučne i video datoteke Još jedan od programa koji se koristi za multimedijalni doživljaj je Windows Media Plaver Mnoge lokacije vam nude opciju da birate koji plejer želite da koristite Shockwave - vam omogućuje pravljenje i implementaciju multimedijalnog sadržaja kombinovanjem grafike animacije i zvuka Zvučne datoteke ndash uobičajeno je da prilikom posete Web lokaciji čujete muziku u pozadini Zvučne datoteke možete i snimiti nezavisno od posete Web lokaciji Web podržava mnoge tipove zvučnih datoteka sa odgovarajućim dodatnim modulima Internet kamere - su još jedan vid multimedijalnog iskustva koje je dostupno na Webu ive i video kamere koje šalju podatke uživo na Web server Ove kamere se mogu naći na raznim lokacijama kancelarijama vrhovima zgrada delovima grada itd Komunikacija uživo - osobina Web-a da omogućuje prenos video i zvučnih signala nudi opciju ljudima da prave video konferencije i uživo sara|uju Uopšte što je brža internet veza to je uspešnija komunikacija Najjednostavniji chat program omogućuje da više korisnika komunicira uživo Internet Relay Chat (IRC) i America Onlines Instant Messenger su primarni primeri ove vrste programa Naprednija živa komunikacija nudi zvučnu iili video komponentu Najpopularniji program ove vrste je U-See Me Još napredniji su programi koji omogućuju živu saradnju (engl real-time collaboration) Neki od primera su Microsoftov NetMeeting i Netscapeov Conference

33

7 ELEKTRONSKA TRGOVINA I BANKARSTVO NA INTERNETU Jedan od najpopularnijih segmenata poslovanja na Internetu je elektronska trgovina Jedan od ciljeva on-line poslovanja je razvoj jednostavnih metoda plaćanja koje će biti prihvaćene kako od strane potrošača i onih koji nude proizvodeusluge tako i od strane banaka Mnoge od novina u procesu plaćanja razvijene su u cilju minimiziranja bankarskih troškova povećanja brzine rada sa različitim sredstvima i smanjenja mogućnosti zlouputrebe Pojednostavljenju procesa plaćanja pomoglo je nekoliko novina uvedenih poslednjih godina q Poboljšanja koja se odnose na potrošače (kreditne kartice kompletni

samouslužni šalteri i elektronsko bankarstvo) q Poboljšanja koja omogućuju on-line poslovanje (digitalni novac elektronski

čekovi inteligentne kartice i šifrovane kreditne kartice) q Poboljšanja koja se odnose na kompanije - mehanizmi plaćanja koje banke

obezbeđuju za korisnike usluga Internet i elektronska trgovina U narednih desetak godina elektronska trgovina postae dominantan način trgovine i to pre svega zahvaljujući komercijalizaciji Interneta Slika 1 pokazuje rast elektronske trgovine za period 1994 do 2005 godine TABELA Za realizaciju elektronske trgovine potrebno je obezbediti bar sledeće uslove

q Ponudu informacija koje na Internetu mogu videti milioni potrošača q Direktan (one-to one) kontakt sa potrošačima - on se može ostvariti

korišćenjem e-mail-a koji omogućuje brz odgovor na postavljena pitanja

q Zaključivanje prodaju - poručivanje na Internetu liči na porudžbine putem kataloga

q Isporuku - neki proizvodi mogu se isporučiti direktno (softver informacije i sl) dok se za većinu proizvoda isporuka realizuje tradicionalnim sredstvima

q Bezbednu transakciju Prvo pitanje koje se postavlja pri izvođenju transakcija je pitanje poverenja u one sa kojima se posao obavlja U elektronskim transakcijama poslovanje se odvija između dve ili više strana koje su fizički razdvojene Neophodno je obezbediti poverenje i stvoriti osećaj fizičkog pripadanja prostoru steći reputaciju pouzdanog partnera i onoga ko može reiti aktuelne probleme Proces kupovine na Internetu

1 Potrošač upotrebom WWW brouzera pristupa on - line katalogu na WWW strani onoga koji proizvod nudi

2 Potrošač bira proizvod koji želi kupiti 3 Onaj koji nudi proizvode daje kupcu formu porudžbine o cenama pojedinačnih proizvoda ukupnoj ceni porudžbine koja uključuje i cenu isporuke poreza i dr

34

4 Kupac bira sredstvo plaćanja a to može biti digitalni novac elektronski ček ili kreditna kartica 5 Prodajnom sektoru kompanije kupac šalje kompletiranu porudžbinu sa informacijom o izabranom sredstvu plaćanja 6 Kompanija zahteva ovlašćenje od strane banke kupca 7 Kupcu šalje potvrdu o isporuci porudžbine 8 Kompanija šalje proizvod ili pruža zahtevanu uslugu 9 Zahteva isplatu od stane fmansijske institucije kupca Elektronski ili digitalni novac Digitalni novac treba da zameni papirni novac u sistemima on - line plaćanja Međutim gotovina je ipak ostala dominantan način plaćanja iz tri razloga nepoverenja kupaca u bankarski sistem neefikasnost negotovinskih transakcija i neprilagođenosti ponude banaka Svi sistemi zasnovani na elektronskom novcu moraju zadovoljiti sledeće karakteristike postojanje monetarne vrednosti mogućnost izvođenja različitih transakcija mogućnost ponovne upotrebe i odgovarajući stepen sigurnosti u radu sa njim Digitalni novac mora imati monetarnu vrednost dakle mora biti odobren od strane banke Digitalni novac nastao kod jedne banke mora da bude priznat od strane ostalih Digitalni novac mora imati mogućnost da se njime izvode različite transakcije ili razmena za druga sredstva plaćanja kao što je papirni novac roba ili usluge krediti i sl Mora postojati način za čuvanje i ponovnu upotrebu digitalnog novca Novac može biti smešten na udaljenom računaru ili na specijalnim uređajima Takvo ~uvanje podrazumeva upotrbu interfejsa za obezbeđenje zaštite putem upotrebe password-a ili nekog drugog načina zaštite Rukovanje digitalnim novcem mora biti bezbedno što znači da se ne može lako falsifikovati ili promeniti u toku razmene Digitalni novac je zasnovan na šifrovanom sistemu zvanom ldquodgitajni potpis Ovaj metod podrazumeva par numeričkih brojeva Jedan od njih služi zaključavanju a drugi otključavanju Poruke kodirane jednim numeričkim ključem mogu biti dekodirane drugim brojem koji sa prvim čini par Digitalni novac se dobavlja od servera koji ga skladišti Kupovina podrazumeva dva koraka otvaranje računa i čuvanje novca na tom računu za potrebe kupovine Slika 2 prikazuje sistem za otkrivanje dvostruko potrošenog novca Da bi se koristio digitalni novac potrebno je otvoriti račun kako bi se generisao broj koji služi kao digitalni potpis Banka koristi tajni ključ da bi izvršila digitalni potpis za zahtevani iznos novca i njen prenos nazad do potrošača Server novca koristi potpis banke sa serijskim brojem Putem digitalnog potpisa banka omogućuje povratak zabeleške o potrošenom novcu Elektronski čekovi Elektronski čekovi stvoreni su kako bi zadovoljili potrebe onih korisnika kojima je pogodnije plaćanje putem čekova nego gotovinom Elektronski čekovi su zasnovani na koncepciji papirnih čekova Sigurnost elektronskih čekova zasnovana je na podršci putem digitalnih potpisa i korišćenju poznate metode šifrovanja Korišćenje elektronskih čekova se odvija na sledeći način q Potrebno se registrovati na nekom od servera čekova

q Nakon registracije može se uspostaviti kontakt sa onima koji pružaju usluge

35

q Korišćenjem e-mail-a ili nekog drugog metoda kupac šalje elektronski ček sa

određenim iznosom onom od koga kupuje q Sa računa servera skida se svota novca koja je potrošena čekom Elektronski

dokument sadrži podatke o onome ko plaća o njegovoj finansijskoj instituciji o broju računa o onom kome se plaća kao i o iznosu čeka

Upotreba kreditnih kartica Plaćanje kreditnom karticom može se podeliti u tri grupe q Plaćanje korišćenjem jednostavnih kreditnih kartica

q Plaćanje pomoću šifrovanih kartica (informacije o kreditnoj kartici šalju se

mrežom od kupca do prodavca u vidu šifrovane poruke) q Plaćanja sa potvrdom treće strane (treća strana sakuplja i potvrđuje uplate

jednog klijenta drugom) Bezbedne elektronske transakcije Osnovni zahtevi korisnika u odnosu na elektronske sisteme plaćanja su q Zaštita od zloupotreba i povećanje efikasnosti u ~uvanju informacija

q Bezbednost i privatnost transakcija

q Obezbeđenje sigurnog pristupa za sve korisnike

q Izbor instrukcija i sistema plaćanja

Bezbedne elektronske transakcije (Secure Electronic Transaction - SET) SET bi trebalo da ima nekoliko važnih osobina q Poverljivost informacija

q Integritet informacija

q Provera vlasništva računa kupca

q Provera onog ko prodaje proizvodenudi usluge

q Portabilnost

Kućno bankarstvo četiri osnovna tipa kućnog bankarstva su q Korišćenje PC-a i modema koji elektronski povezuje korisnike s njihovim

računima omogućuje transfer sredstava i plaćanje računa q Softver za fmansije koji povezuje potrošače i pomaže bankarima da pridobiju

nove korisnike q On-line bankarstvo koje se omogućuje korišćenjem on-line servisa kao to

su Prodigv ili America Online q Bankarstvo zasnovano na koriišćenjii World Wide Web-a kojim se omogućuje

direktan pristup korisnicima putem WWW brouzera Banke na Internetu Mogućnosti koje pruža bankarstvo na Internetu su q Stvaranje novog okruženja za vođenje posla q Stvaranje novih veza i pronalaženje novih resursa

36

q Radno vreme 24 sata dnevno i 7 dana nedeljno Praktična upotreba Interneta u bankarstvu podrazumeva q Novčane transakcije q Štedne uloge i kredite q Finansijske aplikacije koje se mogu on - line preuzeti q Podršku elektronskom poslovanju

Menadžment on - Line bankarstva Da bi zadovoljili zahteve korisnika banke moraju pružiti adekvatne usluge i zadovoljiti pet osnovnih principa jednostavnost ponudu usluga pogodnost kvalitet i cene Zaključak Elektronska trgovina i bankarstvo na Internetu predstavljaju važan i aktuelan problem iz oblasti savremenog poslovanja Elektronsko plaćanje zamenjuje tradicionalne metode i sredstva plaćanja i podrazumeva korišćenje elektronskog novca elektronskih čekova elektronskih kartica dužničkih kartica inteligentnih kartica i dr Bankarstvo na Internetu uspešno se razvija korišćenjem pre svega WWW-a kao pogodnog servisa Interneta Posebna pažnja posvećuje se postizanju sigurnih i bezbednih transakcija na mreži

37

8POSLOVNA KOMUNIKACIJA PUTEM INTERNET SERVISA

Kreiranje web sajta namenjenog elektronskom poslovanju

1 Uvod

Prilikom kreiranja web sajta namenjenog elektronskom poslovanju potrebno je dobro razmisliti kako će nam sajt obezbediti prihod profit Nisu sve ideje profitabilne mada postoje određeni globalni recepti kako se može obezbediti profit Neki od univerzalnih profitabilnih ideja su smanjivanje cene povećanje broja i kvaliteta usluga koje se pružaju korisniku i poboljšanje kvaliteta samog proizvoda Generalno uvođenje novina u poslovanje može povećati profit u slučaju da vas ta novina dovede ispred konkurencije mada to nije uvek slučaj

2 Prodaja putem WEB-a

U ovom poglavlju ćemo posmatrati neke od aspekata prdaje putem web-a odnosno internet svetske mreže činjenica je da je internet danas dostupan gotovo svakome ko poželi da ga koristi a da su hardverske i softverske mogućnosti porasle dovodi nas do logičnog razmišljanja o mogućnosti stvaranja profita putem web-a Celokupna mašinerija koja je kreirana oko klasične prodaje se treba pretočiti u internet Klasične prezentacije robe putem kataloga i izloga odnosno prodavnica zamenjuju web katalozi i virtuelne prodavnice Uslugu koju su ranije pružali prodavci u prodavnicama zamenjuju baze podataka sa karakteristikama referencama i opisima proizvoda Klasično plaćanje zamenjuje se plaćanje putem kreditnih i internet kartica Preko interneta se mogu pružiti i razne druge usluge savetovanja informisanja i upućivanja korisnika Dostava i servisiranje se i dalje mora obaviti na staromodan način Na osnovu ovih činjenica dobrih i loših osobina zaključuje se da se ne može svaka roba efikasno prodati preko interneta zbog same prirode robe ali veći deo svakodnevnih proizvoda se efikasno prodaje putem web-a

1 Web katalozi

Primarni aspekt efikasne prodaje robe je njeno dobro prezentovanje i postavljanje je da bude dostupna kupcima Prva ideja o katalogu potiče još iz davne 1872 kada je putujući trgovac Aaron Montgomery počeo da prodaje svoju robu farmerima preko kataloga koji je tada imao samo jedan list Ovaj način prodaje se dopao farmerima jer su inače bili vezani za lokalnu radnju koja je držala monopol nad prodajom i visoke cene Prvu pravu kupovinu na daljinu sproveli su u delo Richard Sears i Alvah Roebuck 1895 tako što su svoj katalog slali poštom i takođe poštom primali porudžbine

Web katalozi po prirodu su vrlo efikasan način da prezentujete svoj proizvod dovoljno je da samo neko klikne na link i podaci o proizvodu će se pojaviti Web katalog ima cilj da stvori imidž datom proizvodu Takav imidž bi obuhvatao njegov kvalitet kroz tehnčki i slikovni opis i njegovu pristupačnu cenu Zainteresovanim kupcima bi se dalje omogućilo da željenu robu mogu poručiti telefonom putem

38

pošte ili direktno preko web slanjem zahteva Isporuka bi se unapred utvrdila u zavisnosti od udaljenosti najbližeg prodavca odnosno distributera

Ovakav model prodaje kataloški model prodaje pokazao se vrlo efikasno u prodaji široko rasprostanjenih proizvoda kao što su neke korisne stvarčice odeća kompjuterska oprema tehnika koćni uređaji pokloni itd Kod nekih vrsta proizvoda kataloška prodaja se pokazala kao neefikasna specjalno kod prodaje luksuznih predmeta i garderobe kao i umetnosti Ipak katalog i kod ovakve vrste robe efikasno služi za informisanje kupaca

Kupovina putem web-a je tako jednostavna sve što vam treba je malo volje i kreditna kartica Ipak mnogi korisnici su i dalje protiv kupovine putem web-a drugi koriste web samo za informisanje o datom proizvodu Jedan od razloga je nedostatak poverenja i sigurnosti kod korisnika a to je jedan od osnovnih aspekata koje prodavac mora da stekne

2 Primer prodaj odeće

Mnogi proizvođači su adaptirali svoje postojeće klasične kataloge u kataloge za prodaju putem web-a Jedan od osnovnih nedostataka prodaje odeće preko web-a je to što kupci nemaju mogućnost da robu probaju osete Drugi veliki nedostatak je neslaganje boja originalne tkanine sa bojom na monitorima Ove nedostatake web prodavci nadoknađuju postavljanjem velikog broja fotografija davanjem detaljnih opisa krojeva veličina boja kao i upotrebom virtuelnih maneken Virtuelni maneken je softverska realizacija koja prikazuje kako će garderoba izgledati obučena na nekom manekenu Od korisnika se traži da unese svoje osnovne podatke o visini težini i drugim dimenzijama a softver za njega kreira model i preporučuje mu veličinu izabranog proizvoda Moguće je ugraditi i softverskog asistenta koji će nadgeldati i sugerisati izbor odeće davaće korisne savete i instrukcije

Uvođenjem novih servisa u vaš sajt za prodaju povećavate izgled da ostvarite profit zato treba biti uvek ispred konkurencije sa svežim idejama

3 Konflikti nastali prodajom putem web-a

Prodaja putem web-a može postati izuzetno efikasna čak toliko efikasna da može potpuno baciti u drugi plan klasične prodavnice Za one kompanije koje vrše prodaju putem klasičnih prodavnica to znači propast rimer jednog ovakvog slučaja je kompanija Levi Strauss amp Company koja je zbog pritužbi vlasnika klasičnih prodavnica morala kompletno da povuče prodaju putem web-a Ovakva pojava se često u elektronskom poslovanju naziva kanibalizam

4 Prodaja informacija i digitalnih sadržaja

Prodaja informacija je izuzetno dobro uklopila u web okruženje jer je web po svojoj prirodi organizovan da razmenjuje informacije Postavljanjem zakona o zaštiti intelektualne svojine ostvarene je veliki korak ka konceptu prodaje informacija preko web-a Takođe se mogu prodavati i intelektualne usluge inteligentni agenti

5 Reklamiranje putem web-a

39

Mnogi stručnjaci procenjivali da je potencijal web-a u reklamiranju ogroman i da bi se to trebalo iskoristiti Ali nakon nekoliko godina pokušavanja da se ostvari profitabilan model za reklamiranje mnogi su postali malo manje optimistični Problem kod web-a što ne postiji način da se meri i kontroliše koliko će dugo posetilac biti na sajtu Da bi se privukle kompanije koje rade reklamiranje sajt mora da bude posećen i da posete dovoljno dugo traju Potrebno je sajt bude vrlo dopadljiv i privlačan lepljivn za posetioce Nažalost jako malo današnjih sajtova zadovoljava taj kriterijum

Jedan od prvih sajtova koji je posedovao dovoljno saobraćaja da zainteresuje reklamodavce je Yahoo On se smatra i za prvi web imenik direktorijum Web imenik je sajt koji ima izlistane linkove na druge web stranice Zbog toga što yahoo privlači veliki broj posetilaca takođe je privukao i reklamodavce Postoje sajtovi koje korisnici najčešće koriste da baš preko njih započnu surfovanje internetom Takvi sajtovi nazivaju se web portali i oni skoro uvek poseduju web imenik i web pretraživač

Zbog toga što web portal koristi i pretraživač svaka prikazana stranica sa rezultatom se može iskoristiti za reklamiranje Na primer ako kupac traži neku informaciju o kolima da mu se kroz stranicu sa rezultatom ubacuju reklame o automobilima

6 Elektronsko bankarstvo

On-line bankarstvo ili elektronsko bankarstvo su sve sinonimi za bankarstvo putem interneta S obzirom da finansijske usluge po svojoj prirodi ne obuhvataju neki fizički proizvod oblično se uklapaju u koncept interneta Tradicionalnu papirologiju je vrlo jednostavno zameniti komunikacijom preko interneta Ono što je najvažnije u domenu elektronskog bankarstva je sigurnost i pouzdanost finansijskih institucija baš kao i u fizičkom svetu Ipak na web-u je mnogo teže steći reputaciju o sigurnosti

Danas je elektronsko bankarstvo još uvek slabo zastupljeno premda se veruje daće porast elektronskog bankarstva u nekom trenutku totalno potisnuti tradicionalno bankarstvo Sigurnost je nejveći problem koji bi morao biti efikasno rešen

3 Kreiranje efikasne web prezentacije

Svako poslovanje svoje prisustvo u realnom svetu ogleda kroz prodavnice fabrike magacine kancelarije itd Prezentacija kompanije ili njen imidž su prava slika koju vide njeni akcionari kupci mušterije zaposleni Većina kompanija ne brine mnogo o svom imidžu bar ne dok ne prerastu u veliku kompaniju do tada su prezauzete da jednostavno prežive na tržištu Velike kompanije ulažu mnogo više u svoj imidž Na web-u prezentacija i imidž su daleko bitnijiMnogi korisnici kompaniju upoznaju isključivo preko web kataloga i web sajtova Web prezentacija je daleko bitnija kupcima koji kupuju ili se informišu preko interneta Kreiranje web prezentacije može biti kritično pa čak i za najmanje kompanije

1 Identifikovanje ciljeva web prezentacije

40

Prilikom sagledavanja i organizovanja web prezentacije bitno je uočiti bitne ciljeve Dizajneri web prezentacije imaju veliku slobodu i luksuz da prezentaciju učine veoma efikasnom Prilikom dizajniranja web sajta ne postoje tolika ograničenja kao prilikom otvaranja neke prodavnice gde je kritično pronaći lokaciju dovoljno dobar i jeftin prostor itd Web prezentacija je efikasna može koristiti višestruko kao katalog za prodaju kao elektronski izlog kao informator o proizvodima za pružanje finansijskih izveštaja i mesto za kontaktiranje sa mušterijama

Jedan od glavnih ciljeva prilikom izrade web prezentacije je kreirati web imidž koji najbolje odgovara vašoj kompaniji Ne treba preterivati i od web sajta praviti nešto što ne postoji već treba sve sa ukusom uklopiti

2 Ciljevi jedne web prezentacije

Efikasan web sajt je onaj sajt koji uspe da uklopi sve aspekte i da postigne sve ciljeve koje jedan web sajt treba da ima Najbitniji ciljevi koje treba da postigne jedna web ptezentacija su

bull Privući posetioce do web sajta bull Učiniti da sajt bude dovoljno interesantan da posetioci na njemu

provedu neko vreme bull Ubediti posetioce da prate linkove na sajtu da bi došli do željenih

informacija bull Kreirati impresiju doživljaj kod posetilaca koji je u skladu sa željenim

imidžom firme bull Ostvariti poverenje kod posetilaca bull Pospešiti pozitivnu sliku koju posetilac možda ima o kompaniji bull Podsticati mušteriju da se ponovo vrati na waš sajt

Potrebno je uklopiti ove ciljeve da bi se postiglo ono što se želu u startu to je da nam web sajt pomogne u sticanju profita Sama informacija danas više nije ono što je najbitnije bitnije je kako to prezentujete tako da često i lošiji proizvod prolazi bolje od kvalitetnjeg jer ima bolju prezentaciju Prezentacija bi trebala da da korisniku kompletnu sliku bez previše zamornog kliktanja a da pri tom bude i dalje interesanta i zabavna Da bude pre svega funkcionalna i korisna i pre svega efikasna Treba napraviti prezentaciju koja je dovoljno fleksibilan tako da korisnik može kontrolisati prikaz kako mu odgovara

Mnoge firme nisu uspele u pokušaju da naprave proboj putem web-a jer sam web je dosta neistražen i razlikuje se u mnogome od ostalih medija Nesagledavanjem činjenice da je web jedan ogroman prostor koji pruža neograničen broj mogučnosti često dovede do kraha web prezentacije

3 U susret potrebama korisnika

Svaki uspešan bizniz je definitivno shvatio da je svaki posetilac web sajta i potencijalni kupac Tako da je važan aspekt u poslovanju putem web sagledavanje varijacija i potreba velikog broja različitih posetilaca Povrh svega ljudi ne posećuju sajt pukom slučajnošću već su tu sa razlogom

4 Zbog čega posetioci posećuju web sajt

41

Otežavajuća okolnost dizajnerima web sajta koji pokušavaju da naprave opštekorisni sajt je da posetioci posetioci posećuju sajt iz različitih razloga od kojih su najčešći

bull Da se upoznaju sa proizvodima ili uslugama koje kompanija nudi bull Da kupe proizvod ili uslugu koju nudi kompanija bull Da dođu do informacije o garanciji uslugama servisiranju za proizvod

koji su naručili bull Da dođu do osnovnih podataka o kompaniji ili nekoj organizaciji bull Da steknu dovoljno finansijskih informacija koje su potrebne da bi se

obavilo investiranje i ulaganje bull Da upoznaju i identifikuju ljude koji rukovode kompanijom ili

organizacijom bull Da kontaktiraju neku osobu ili odeljenje unutar firme

Kreirati sajt koji odgovara svim posetiocima je jako teško jer se posetoci po mnogo čemu razlikuju Ne samo da se razlikuju prema potrebama i interesovanjima nego iskustvu i znanju Takođe se razlikuju i prema različitim tehnologijama softverima i protocima koje koriste Uzimanje u obzir svih ovih činjenica može mnogo pomoći prilikom dizajna neke web prezentacije tj da se posetioci pretvore u kupce

5 Učiniti web sajt što pristupačnijim

Jedna od osnovnih karakteristika koja će privući mnogo posetioca je pristupačnost Pristupačnost sajta se postiže na sledeći način

bull Ugrađivanjem fleksibilnosti u interface sa web sajtom bull Postaviti više verzija sajta tako da posetilac može izabrati

odgovarajuću verziju bull Uključiti brojne korisne linkove linkove do korisnih informacija bull Ako je grafika u pitanju obezbediti i male slike koje se brzo učitavaju bull Ako sajt poseduje Streamin Media tada se treba dozvoliti da posetilac

može specificirati tip konekcije tako da se mediji sami prepodese za tu brzinu

bull Dobri sajtovi dozvoljavaju da posetilac bira informacione detalje broj detalja oblike spajanja format prikaza format download-ovanja

bull Podaci se treba prikazivati sortirani prema tipu i vrsti bull Organizovati hierarhiju prikaza podataka od najopštijih ka detaljima u

što manje koraka bull Ako se koriste animacije voditi računa o zahtevnosti bull Jedna od dobrih opcija je da se korisniku ponudi da li zeli animacije ili

ne bull Takođe treba obezbediti da korisnim može da bira u kom formatu želi

da download-uje određenu informaciju

Dizajneri sajta bi trebali da imaju u obzir sledeće karakteristike prilikom dizajna sajta

bull Obezbediti lako dostupne podatke o kompaniji bull Dozvoliti posetiocima da sajt dožive na različite načine i u različitim

nivoima

42

bull Obezbediti korisnu dvosmernu komunikaciju između korisnika i kompanije

bull Zadobiti pažnju posetilaca i ubediti ih da ponovo dodju bull obezbediti jednostavan pristup informacijama o proizvodima i

uslugama

6 Poverenje i lojalnost

Kada je prvi put počelo sa prodajom putem web-a prodavci su pomislili da će korisnici iskoristiti mogućnost brzog pretraživanja interneta u cilju da pronađu njjeftiniji proizvod i da tako odbace sve ostale aspekte kupovine U nekim slučajevima se to pokazalo kao tačno mada se u velikoj većini slučajeva pokazalo da veći uticaj prilikom kupovine ima usluga koju kupci dobijaju Kupac koji nešto kupi takođe dobija i element usluge uz poroizvod Cilj prodavca je da razvije poverenje kod kupca i da to poverenje kasnije pretvori u odanost Pokazuje se da povećanje lojalnosti za 5 može povećati profit od 25 do 80

Faktor usluge je jedan od vrlo bitnih elemenata jer mnogi kupci će platiti više ako je usluga kvalitetna Neki od elemenata usuge su efikasna i brza dostava jednostavno poručivanje i primanje porudžbina pomoć pri odlučivanju održavanje nakon kupovine

Dugoročni cilj svake kompanije bi trteba da se usmerava ka razvijanju poverenja kod mušterija a samim tim da povećava odanost ka toj firmi Israživanja pozazuju da veliki broj sajtova nema zadovoljavajuću uslugu Postoje mnogi problemi sa dostavljanjem informacija o proizvodu neodgovaranje na mail-ove korisnika problemi posle prodaje itd

7 Rejting web sajtova

Postoje sajtovi koji rangiraju ostale web sajtove prema korisnosti dostupnosti uslugama i ostalim karakteristikama Na njima se čak mogu pronaći liste najkorisnijih i najdostupnijih sajtova Neki od takvih sajtova su BizRatecom i Gomezcom

8 Korisnost (usability) web sajtova

Kada se pomene korisnost web sajtova misli se na to da li web sajtovi uspevaju da postignu željene ciljeve često biva zaboravljeno da se obezbedi dobra interakcija sa korisnikom koji često imaju problema jer stiču utisak da je firma previše važna a da zaposleni imaju previše posla da bi odgovarali na korisničke mail-ove U poslednje vreme razvijaju se i specijalni softveri za testiranje korisnosti sajta

9 Dizajnirati sajt orijentisan korisniku

Jedan od glavnih ciljeva prilikom dizajna web sajta je da se on učini što bliži potencijalnom korisniku Stavljanje korisnika u centar dizajna može itekako povećati njegovo interesovanje za dati sajt Evo nekih upustava kako učiniti sajt što bliži korisniku

43

bull Organizujt sajt onako kako će korisnik najlakše da ga pretražuje a ne onako kako je organizovana firma

bull Dozvoli korisnicima da brzo pristupe informacijama bull Izbegavaj prenapumpane parole slogane prilikom opisa proizvoda ili

usluga bull Izbegavaj korišćenje poslovnog zargona i termina jer ih kupci možda

ne razumeju bull Kreiraj sajt tako da funkcioniše i kod korisnika sa starijim brauzerima

na starijim kompjuterima koji su konektovani preko vrlo spore linije takođe kreiraj višestruke verzije web stranice

bull Sa ukusom uradi dizajn i izaberi boje bull Kontrole za navigaciju kroz sajt treba da budu vidljive i jasno

prepoznatljive bull Tekst da bude vidljiv i na manjim monitorima bull Ako se može podesiti boje tako da i daltonisti mogu da ih razlikuju bull Sprovesti test korisnosti

Na kraju svega potrebno je ispitati koliko to informacija posetilac dobije na svaki svoj klik ako je ta informacija mala taj posetilac najverovatnije neće biti kupac

10 Kako doći do kupca

Svi biznisi koriste dva najčešća načina da dodju do kupca lične kontakte i masovne medije Kod ličnih kontakada zaposleni u fimi lično traži kupca koji je dovoljno kvalifikovan da bi kupio ogovarajući proizvod ovaj način se još nazivai prospecting Korišćenje masovnih medija u pridobijanju kupaca je danas sve popularnije i masovnije U metode korišćenja masovnih medija spadaju reklamne kampanje emitovanje preko televizije i radija reklamiranje na internetu slanjem putem elektronske pošte i SMS-a itd

4 Neophodni elementi jednog web sajta

U ovom poglavlju će biti reč o tome šta jedan sajt namenjen elektronskom poslovanju treba da poseduje Osnovni elementi odnosno sastojci u receptu pravljenja jednog web sajta biće dati u nastavku

1 Deo 1 web server

Više je nego očigledno da nam je web server neophodan ako želimo da postavimo web sajt namenjen elektronoskom poslovanju Ono što nije očigledno je izbor web servera Ne morate posedovati svoj web server možete iznajmljivati prostor na već postojećem Evo nekoliko najčešćih rešenja

Vaš lični server

Možete instalirati vaš lični server kompjuter na vašem radnom mestu Telefon neka je povezan na internet preko neke iznajmljene telefonske linije Na vašem serveru postavljate vaš sajt i sami održavate i hardver i softver Ovaj načim može biti dosta skup i zbog razloga što morate plaćati iznajmljivanje brze telefonske linije i za svu opremu koja uz to dolazi

44

Vaš server unutar farme servera

Možete postaviti vaš server računar u farmu servera Na farmi servera se nalaze više servera kao što je vaš Može se iznajmiti posebna brza telefonska linija ili se ista može deliti sa ostalim serverima unutar farme Prednost je što dobijate svoj lični posvećen web server a ne morate da plaćate održavanje hardvera jer to obavlja za vas farma servera Takođe ne morate da plaćate iznajmljivane brze telefonske linije već da delite postojeću

Web host

Ova metoda označava da delite fizički web server računar sa još nekim korišćenjem web host-a Web host je firma koja rukuje sa web server računarom i omogućava da na njemu budu instalirano više web servera tj web sajtova Na ovaj način se deli web server računar na dva ili više korisnika tako da je mesečna tarifa u tom slučaju daleko manja Mana ovog pristupa je što više ne posedujete sopstveni server i kontrolu nad njim

Korišćenje javnog besplatnog servera

Mnoge velike kompanije poseduju svoje servere koji spuže da za beplatno iznajmljivanje prostora za korisničke web sajtove Najčešće korisnik dobija besplatno 1 megabajt prostora s tim da mora da doplati ako hoće više Ovakva rešenja uglavnom nisu podesna za kreiranje web sajta namenjenog elektronskom poslovanju

Kako sada izabrati pravo rešenje Najčešće ako sete početnik niste u stanju ni da sagledate kolike će vam potrebe biti i koji model servera bi trebalo da koristite Korisan savet za sve koji počinju sa ovim poslom je da odmah preskoče varijanu sa besplatnim javnim serverom Najjednostavnije i najjeftinije rešenje bi bilo da se u startu izabere web hosting pa ako se firma malo proširi da se onda pređe na neko skuplje ali i bolje rešenje

Izbor samog operativnog sistema može biti zamorno Premda svaki operativni sistem može izvršavati vaš web server treba ipak izabrati onaj koji najviše odgovara Treba voditi računao mogućnostima koje pruža kompatibilnosti i popularnosti

2 Deo 2 mogućnost programiranja

Obični web sajtovi su savršeno srećni ako moraju da barataju sa statičkim HTML stranicama Web sajtovi za elektronsko poslovanje zahtevaju nešto više s obzirom da su namenjeni za direktnu interakciju sa korisnicima Interakcija putem dinamičkih stranica zahteva nekakvo programiranje Ovo programiranje koje je potrebno najčešće se zasniva na web serveru Potrebno je da vam web server obezbeđuje punu mogućnost da rukujete raznim formama za naručivanje autorizacijom automatskim slanjem e-mail poruka izbacivanjem teksta na osnovu pretraživača itd

Ako iznajmljujete ili zakupljujete prostor na nekom drugom web serveru možda nećete biti u stanju da pišete sve svoje programe Ovo ograničenje je obično tu iz sigurnosnih razloga jer web administrator smatra da mu neki od korisničkih

45

programa može prouzrokovati štetu i oboriti sistem Noviji serveri imaju mogućnost da zabrane bilo kom programa da preuzme kontrolu nad web serverom

Neki web host-ovi dozvoljavaju korišćenje sopstvenih programa ali samo neke koje oni dozvoljavaju Ipak neki web host-ovi dozvoljavaju korišćenje svojih programa ali tek nakon što ih testiraju

3 Deo 3 rukovanje e-mail-om

Elektroska pošta predstavlja važnu vezu između vas i vaših mušterija Najčešće informacije o porudžbinama stižu do vas u vidu mail-ova Internet mail adresa najčešće dolazi sa samim sajtom ili je možete dobi preko nekih drugih servisnih kuća Ranije ili kasnije će vam zatreba malo veće kontrole nam pristiglim mail-ovima kao što su filtriranje lažnih mail-ova prosleđivanje pošte automatsko odgovaranja itd Najveći broj web host-ova vam nudi najosnovnija rukovanja elektronsom poštom kao što su višestruko poštansko sanduče mogućnosti za proseđivanjem poruka između dva različita poštanska sandučeta itd

Možete kreirati sofisticiraniji izgled vašeg sajta tako što ćete imati samo jednu e-mail adresu kod lokalnog provajdera a kreiraćete više namenstkih internet adresa koje će sve svoje prispele poruke prosleđivati na onu jednu adresu

4 Deo 4 kontrola pristupa

Web sajtovi koji prodaju sadržaj kao što su novine izveštaji programi i ostalu intelektualnu svojinu moraju da vode računa o neovlašćenom pristupu Mušterijama nije dozvoljen pristup do zabranjene zone osim ako nisu platili za to

Za sakrivanje stranica koje će se prikazati tek ako mušterija plati koristi se najčešće koncept nevidljivog URL-a tj link do određenog sadržaja se ne vidi sve dok mušterija ne plati Nevidljivi link se najčešće rešava pravljenjem odzivne srranice preko nekog CGI programa Ovaj način nije baš najbolji u nekim malo zahtevnijim slučajevima U slučaju da se treba ograničiti pristup na neko vreme mora se ići na neke sofisticiranije metode kao što je upotreba imena korisnika i šifre Na ovaj način se može podesiti dužina važenja šifre i tako vremenski ograničiti pristup

Treba uvek proveriti sa administratorom web servera koju vrstu autentifikacije korisnika poseduje Idejno vam je potreban sistem kod kog bi se automatski dodavali i brisali autorizovani klijenti

5 Deo 5 beleške o korišćenju web sajta (access logs)

Skoro svi web serveri čuvaju informaciju o tome ko i kad je posetio sajt i koju iformaciju su dobili sa web sajta Iako kao podatak nemamo ime i prezime samog korisnika imamo njegovo ime domena ili numerčku IP adresu servera gde je zahtev za datim sajtom načinjen kao i datum kada je zahtev obavljen i ime fajla koji je bio tražen

Ovakve infomacije se upisuju u log fajlove Informacija iz ovih log fajlova može biti jako korisna jer otkriva koji su to fajlovi koje korisnici najviše traže Što se tiče

46

web sajtova namenjenih elektronskom poslovanju ova informacija im je od velikog značaja

Neki web serveri obezbeđuju i log fajl u kome se nalazi lista svih zahteva koji su proizveli neku grešku Možete proveravati ovaj log sa ciljem da se neke od grešaka otklone Takođe se može proveravati da li je neki od hakera pokušao da slučajno bdquonaboderdquo neku šifru

6 Deo 6 sigurna transakcija

Ključna uloga elektronskog poslovanja je da vi pokupite novac za prodatu robu usluge ili neke sadržaje Zahtevani i neophodni način plaćanja je putem kreditne kartice Kreditne kartice predstavljaju dobar način da vam se plati ali često zadaju i velike probleme Korisnici zahtevaju sigurnost prilikom unosa broja svoje kreditne kartice

Web ne predstavlja neku prirodno sigurnu sredinu tako da je vrlo moguće da neko sluša komunikaciju preko interneta prostim posmatranjem bita koji protiču od korisnika do servera Na ovaj način se može načuti i broj kreditne kartice

U novije vreme većina web brauzera obezbeđuje sigurnosni mod gde su svi podaci između korinsika i servera kriptovani Ovaj server specijalno zahteva kompatibilans softver na web serveru tako da se posebno i plaća Ako vam se sajt nalazi na web host-u onda morate platiti da bi imali mogućnost kriptovanog slanja podataka Ako planirate da obavljate plaćanje putem kreditnih kartica potrebno je da obezbedite kriptovanje podataka ili ćete izgubiti veliki broj mušterija

7 Deo 7 provera ispravnosti kreditnih kartica

Ako planirate upotrebu kreditnih kartica kao sredstvao plaćanj potrebno je obezbediti proveru istih a to predstavlja najteži i najopasniji korak u elektronskom poslovanju Pravljenje programa za automatsku proveru brojeva kreditnih kartica nije ni trivijalno ni uobičajeno zato je bolje konsultovati specijalistu Postoje dve metode za proveru broja kreditne kartice sa web sajta

Povezivanje sa bankom ili nekim centrom za proveru broja kreditne kartice preko modema U slučaju da želite da proverite neku karticu server preko modema poziva banku i preko uspostavljene veze šalje podatke o kreditnoj kartici kriptovano Ako je broj kreditne kartice ispravan banka šalje autorizacioni broj i oba ta broja se smeštaju u bazu podataka u web serveru Posle toga se šalje potvda korisniku da je prenos novca obavljen korektno

Povezivanje sa bankom ili nekim centrom za proveru broja kreditne kartice preko interneta ili web ili telneta Ovaj metod je sličan kao i prethodni samo što nam u ovom slučaju modem ne treba već se sve obavlja kriptovano preko postojećeg interneta

5 Kreiranje jednog web sajta

I konačno spremni da se upustimo u kreiranje jednog web sajta namenjenog elektronskom poslovanju Sagledaćemo sada kompletnu šemu pravljenja web sajta

47

U prethodnim poglavljima već su navedeni brojni problemi pri koji se mogu pojaviti pri dizajnu Daćemo kratko upustvo za kreiranje jednog sajta

Šema jednog sajta treba generalno da obuhvati više aspekata Ona treba da predstavlja sintezu više karakteristika od kojih su najbitnije sledeće hardverske karakteristike softver telekomunikacije dizajn sajta ljduski faktor i faktor organizacije tj upravljanja Sve ove faktore treba uklopiti u jedinstvenu celinu da bi sajt bio dobro izbalansiran

Sistematski posmatrano prilikom dizajna web sajta potrebno je voditi računa o redosledu nekih radnji Pre svega mora se isplanirati zivotni ciklus razvoja sistema Zatim se vrši analiza sistema pa zatim njegov dizajn Podizanje sistema je sledeća stavka koja se mora obaviti Kada je sistem postavljen na web server mora se i testirati A nakon svega sledi implementacija i održavanje

1 Planiranje zivotnog ciklusa razvoja sistema

U ovom koraku vrše se strategijske i poslovne analize razna planiranja i proračuni Ideja je da se sagledaju unapred resursi potrebni za sledeće korake Planiranje je neophodno jer nam može uštedeti dosta vremena kasnije Planiranje sačinjava više različitih metoda koje nam pomažu za bolje razumevanje poslovnih ciljeva

2 Analiza sistema

Analiza sitema predstavlja sagledavanje poslovnih ciljeva funkcionisanja sistema i informacijskih potreba Poslovni ciljevi predstavljaju sve ono čime bi mi želeli da se bavimo odnosno šta to mi prodajemo preko našeg sajta Funkcionisanje sistema ili funkcionalnost sistema predstavlja spisak svih mogućnosti potrebnih u informacionim sistemima koje su neophodne da pi se postigao željeni cilj u elektronskom poslovanju Zahtev za infomacijama predstavljaju svi oni elementi inforamcija koje sistem mora da proizvede da bi postigao poslovni cilj

3 Dizajn sistema

Dizajn sistema se može razdvojiti u tri celine opis dizajna sistema logički dizajn i fizički dizajn Opis ili specifikacija sistema predstavlja opis većine komponenata sistema i njihovu međusobnu povezanost U logički dizajn spadaju opisi svih elemenata sistema koji će biti korišćeni kao što su opis protoka informacija na vaš sajt procesiranje koje se mora izvršitit neophodne baze podataka koje će biti korišćene ustanovljavanje neophodnih sigurnosnih i hitnih procedura i kontrole koje će biti korišćene u sistemu Fizički dizajn obuhvata stvaranje fizičkog sistema na osnovu logičkog dizajna

4 Podizanje sistema

Da bi vaš sajt bio dostupan mora da se postavi na internet Već je pomenuto u poglavlju 8 da se sajt može postaviti na vaš lični server računar ili se može postaviti na web host takođe isti sajt možete kreirati vi ili vam ga neko može kreirati i održavati za vas Najbolje rešenje je da ga kreirate i održavate vi i da on stoji na vašem serveru Ovaj način se naziva još i In house predstavlja najsigurnije

48

rešenje Ceo sajt vam može uraditi i druga firma a sajt možete postaviti na web host Ova vartijanta se naziva outsourced i nije baš idealno rešenje

5 Testiranje sistema

Testiranje sistema je neophodno obaviti radi provere i povećanja sigurnosti u njegov rad Testiranje se može podeliti u tri celine testiranje delova ili jedinica testiranje celog sajta u celini i testiranje prihvaćenosti Testiranje jedinica predstavlja testiranje programskih i hardverskih modula jedan po jedan odvojeno Testiranje sajta u celini predstavlja testiranje sajta u celosti onako kako će ka i korisnik koristiti Testiranje prihvaćenosti predstavlja proveru da li sajt ispunjava poslovne ciljeve tj da li privlači željene kupce

6 Implementacija i održavanje

Održavanje predstavlja dugotrajan proces koji se mora obavljati nakon što je sajt pušten u promet U procesu održavanja i implementacije s vremena na vrema se mora obaviti benčmark test sajta kojim se vaš sajt upoređuje sa drugim sajtovima po pogledu brzine funkcionalnost i kvaliteta sajta Informacije dobijene iz benčmark testova mnogo koriste u daljem redizajniranju sajta

Samo održavanje se može podeliti na tri celine

bull 20 celokupnog održavanja posvećeno je debaging kodu i hitnim slučajevima

bull 20 posvećeno je menjanju izveštaja fajlova sa podacima i linkova ka bazi podataka

bull 60 posvećeno je generalnoj administraciji i promenama i unapređivanju sajta

6 Zaključak

Sada kada smo sagledali sve potrebne aspekte pravljenja jednog efikansog sajta još nam jedino preostaje dobra ideja pa da počnemo sa elektronskim poslovanjem Ipak ne treba zaboraviti da bez obzira čime se bavite bitno je da budete dobri u tome

1 FENOMEN KOMUNIKACIJE

Suština ljudskog društva zasnovana je na povezanosti sa drugim ljudima Povezanost među ljudima zavisi od uspešnosti komunikacije Komunikacija- lat Glagol communicare učiniti zajedničkim saopštiti Imenica communicatio zajednica opštenje Osnovna etimološka određenja ovih pojmova nije ništa drugo do uspostavljanje zajednice tj društvenosti U tom smislu može se reći da je komunikacija prelaz od individualnog ka kolektivnom 6 odlika komunikacije (Majers) 1 komunikacija je sveobuhvatna predstavlja centralni fenomen kulture 2 ona je neprekidna nikad ne prestaje i ne može joj se odrediti ni početak ni kraj 3 zasnovana je na razmeni značenja 4 sadrži očekivane konvencionalne elemente 5 javlja se u više nivoa (između 2 osobe između osobe i grupe između 2 ili više grupa itd) 6 odvija se i među jednakima i među nejednakima (u pogledu pola dobi obrazovanja socijalnog statusa itd) Nivoi komuniciranja 1Komuniciranje putem simbola - simbolički sistema koji strukturiraju proces komunikacije 2 Govorno komuniciranje - javno komuniciranje govorništvo i govorničke sposobnosti i retoričkih veština Takođe ovde spadaju i teme koje se bave pitanjima političkog komuniciranja problemom ubeđivanja menjanja stavova etike komuniciranja i parajezičkih osobina govora 3 Interpersonalno komuniciranje u malim grupama - interpersonalno komuniciranja komuniciranje malih grupa porodični saradnički i dr odnosi 4 Masovno komuniciranje ndash pojavljuje se uporedo sa tehničko - tehnološkim razvojem elektronskih medija Izučavaju se modeli struktura i funkcije sredstava masovnog komuniciranja problem medijskih efekata i ciljeva ispitivanja javnog mnjenja 5 Organizacijsko komuniciranje - bavi se izučavanjem reklame odnosa sa javnošću poslovnog komuniciranja kao i analize strukture i načina funkcionisanja organizacije komunikacijskih mreža i sistema

Komunikacija se definise različito Kao ldquoposredna interakcija među jedinkama koja se ostvaruje znakovimardquo(psiholozi) ldquosimbolička interakcija izmedju i usred ljudirdquo(lingvisti)

KOMUNIKACIJA JE DINAMIčAN PROCES U KOJEM SE čOVEK SVESNO ILI NESVESNO UPOZNAJE SA SAZNANJEM DRUGOG KROZ MATERIJAL ILI DEJSTVA UPOTREBLJENA SIMBOLIčKIM PUTEVIMA (Anderson)

U knjizi More Than Words autori R Dimbleby i G Burton (1992) ističu da komunikacija ima tri suštinske odlike Komunikacija je proces ostvarivanja veze među ljudima Te veze mogu biti između dve osobe između dve ili više grupacija i između pojedinca i grupe Po svojoj strukturi te veze mogu biti direktne i indirektne Komunikacija je aktivnost čak i kada laquopasivnoraquo čita neku knjigu sluša gleda osoba je komunikacijski aktivna Komunikacija se uči Ljudsko biće ne uči da komunicira ono uči kako da komunicira u svrhu zadovoljavanja svojih potreba




dugo zadržana































































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak





dugo zadržana































































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak




























































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak

























































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak






















































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak














































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak













































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


































Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak























Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak














Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak








Topologija mreže

















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


















Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak







Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak



Tipovi mreže



PROTOKOLI I ADRESE





STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


STRUKTURA MREžE













PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak







PROTOKOLI I ADRESE






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak






STRUKTURA MREžE

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak

















NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak











NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak




NAPOMENE


httpwwwnwcom)












httpwwwjupcom)



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak




















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak



















Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak












Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak









Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak








Arhitektura WWW -a
































WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak






























WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak




















WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak












WWW serveri



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak



31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


31

Web browser-i


Tekstualni


Grafički









32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


32


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


33












34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


34



35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


35















q Portabilnost






36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


36



37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


37



1 Uvod




1 Web katalozi



38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


38












39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


39










40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


40














41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


41



















nivoima

42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


42



uslugama











43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


43













1 Deo 1 web server


Vaš lični server


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


44



Web host









45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


45













46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


46













47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


47






2 Analiza sistema


3 Dizajn sistema


4 Podizanje sistema


48










6 Zaključak


48










6 Zaključak


Documents

Internet alati i servisi